INDUSTRIJALIZACIJA KAO DRUSTVENO EKONOMSKI PROCESGavrilovic Nikola II-4

Industriji su prethodila domaca radinost I zanatstvo.Masina je omogucila da se rad u zanatskim radionicama zameni fabrickom proizvodnjom.To je veoma olaksalo zivot I rad ljudi, ali je takodje pojava fabrika ubrzala porast razlika medju stanovnistvom,ali isto tako izmedju regionima sveta.Industijske zemlje postale su nosioci razvitka.

Parna masina

Parna masina je vesnik prve revolucije u industiji. Kada je Dzejms Vat u drugoj polovini 18 vek (1769.god.)pronasao parnu masinu,svojim pronalazkom oznacio je osvit prve industrijske revolucije.Ona je najpre obuhvatala zapadnu Evropu,da bi se zatim prosirila na ostali svet.Njen pronalazak omogucio je zamenu rucnog rada masinama. Time se povecala produktivnost,I porasle vrednosti proizvodnje.Takodje je doslo do potrebe za energijom I sirovinama.

Porasla je proizvodnja uglja I gvozdja.Engleska je postala prva industrijska zemlja u svetu,ona je do 19 veka bila I na celu svetske industrijske proizvodnje.Po ugledu na nju industrija se razvila I na podrucijima Belgije, Francuske,Nemacke,zatim I u SAD I Rusiji. Prve industijske zemlje krenule su u osvajanja kolonija,kako bi osigurale sirovine za buduci industrijski razvoj.

Motor i elektricna energija

Motor i elektricna energija daju novi polet industrijskom razvoju.Kada je krajem 19 veka pronadjen motor I kada je pocela da se koristi elektricna energija,oslobodjen je put razvitku industrije.On je omogucio porast znacaja nafte,obojenih metala,hidroenergije,a posebno razvitku industrije automobla I motora.Parnu masinu je zamenio otor I ubrzao razvitak,samim tim motor i nafta su postali osnov mehanizacije radova u poljoprivredi.Otuda je masinska industrija postala bitno obelezje.I na celu industrjskog razvoja stale su Nemacka,Japan I SAD.

Kompjuteri i industijaski roboti

Pretstavljaju simbole naucno tehnoloske revolucije. Sredinom 20 veka nastaje nova tehnoloska revolucija,koju karakterise primena atomske energije,razvitak elektronike I automatike.U proizvodnju ulaze novi elektronski mehanizmiautomati,kompjuteri,roboti

Hemija,a posebno petrohemija, omogucava masovnu proizvodnju plasticnih masa, hemijskih vlakana, sintetickog kaucuka,goriva hemijskog porekla.Najvise uspeha imaju Japan, SAD, i Zapadna Evropa.

Industrijska proizvodnja je proces stvaranja finalnih materijalnih dobara za zadovoljavanje potreba ljudi. Pod industrijom u uzem smislu reci podrazumevamo privrednu delatnost koja obuhvata proizvodnju minerala i energije,kao I preradu sirovina mineranog, biljnog i zivotinjskog porekla masinskim putem.Za industrijsku proizvodnju upotrebljava se izraz fabricka proizvodnja.Medjutim, kada je u pitanju industrijalizacija u sirem smislu reci onda je to sistem regulativnih mera I sredstava ,ekonomskih instrumenata ciji je cilj usmeravanje I poboljsanje industrijskog razvitka.

Ovaj azvoj usmeren je najcesce ka stvaranju osnove u industrijskoj proizvodnji.Uloga industrijalizacije je kompleksna. Mnoge zemlje su nastojale da promene politiku I na taj nacin ubrzaju industrijalizaciju.

Tipovi teritorijalnog razvoja

Tipovi teritotijalnog razvoja industrije su razliciti. Razlikujemo tri tipa teritorijalnog razvoja: 1) monocentricni 2) prostorno-disperzivni 3) policentricni Monocentricni tip,je najjednostavniji, vezuje se za industrijski centar,tj obuhvata industriju jednog grada. Prostorno disperzivni tip, on obuhvata industriju koja se vezuje za vise gradova koji su medjusobno povezani.Tu se javlja industrijski kompleks,a on obuhvata industrijska preduzeca na odredjenoj teritoriji.

3) Policentricni tip,on obuhvata veze izmedju industrijskih centara.Ovaj kompleks nije stalan, vec mu se menja struktura,granice i veze.i Ima za ciljpostizanje maksimalnog efekta.