LAIKI BANK A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE …€¦ · 11. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza.....25 12. Porez na dobit ... priznavanje i merenje • MRS 40 Investicione

LAIKI BANK A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE ZA GODINU ZAVRŠENU 31. DECEMBRA 2006

LAIKI BANK A.D. BEOGRAD Napomene uz finansijske izveštaje za godinu završenu 31. decembra 2006 Svi iznosi su izraženi u 000 RSD osim ako nije drugačije naznačeno

Sadržaj: 1. Osnovne informacije o banci ...................................................................................1 2. Pregled značajnih računovodstvenih politika ..........................................................1 3. Upravljanje finansijskim rizicima ............................................................................12 4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja..................................................21 5. Prihodi i rashodi od kamata ...................................................................................22 6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija .................................................................22 7. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika................................................................23 8. Ostali poslovni prihodi ...........................................................................................23 9. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja ...............................................24 10. Ostali poslovni rashodi .......................................................................................24 11. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza...............................................25 12. Porez na dobit ....................................................................................................25 13. Zarada po akciji..................................................................................................26 14. Gotovina i gotovinski ekvivalenti ........................................................................26 15. Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije od vrednosti koje ............................... se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije ...............................................27 16. Potraživanja za kamatu i naknadu .....................................................................28 17. Plasmani bankama u zemlji ...............................................................................28 18. Plasmani komitentima........................................................................................29 19. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju ..............30 20. Nematerijalna ulaganja ......................................................................................31 21. Osnovna sredstva ..............................................................................................32 22. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja ...........................................33 23. Odložena poreska sredstva i obaveze ...............................................................33 24. Obaveze prema bankama u zemlji.....................................................................34 25. Obaveze prema komitentima .............................................................................35 26. Ostale obaveze iz poslovanja ............................................................................36 27. Rezervisanja ......................................................................................................36 28. Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja ..........................................36 29. Kapital ................................................................................................................37 30. Vanbilansne pozicije ..........................................................................................39 31. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije ......................................39 32. Odnosi sa povezanim stranama.........................................................................40 33. Usaglašenost potraživanja i obaveza.................................................................41 34. Devizni kursevi...................................................................................................41 35. Događaji nakon datuma bilans stanja ................................................................41


1

1. Osnovne informacije o banci Laiki Bank a.d. Beograd osnovana je 28. decembra 1990. godine. Banka je u skladu sa Zakonom o bankama i drugim finansijskim organizacijama registrovana za obavljanje platnog prometa u zemlji i inostranstvu i kreditnih i depozitnih poslova u zemlji.

Sedište banke je u Beogradu, Dalmatinska 22, gde je locirana i Centrala Banke. Poslovnu mrežu filijala, poslovnih jedinica i drugih punktova čini 28 organizacionih delova.

Na dan 31.12.2006. banka ima 281 zaposlenog, a 31.12.2005. 337 zaposlenih. Prosečan broj zaposlenih u toku 2006. bio je 307.

Matični broj banke je 07534183, a poreski identifikacioni broj 100003148.

Prema ponudi o preuzimanju akcija od 17. januara 2006. većinski vlasnik Banke je postala Cyprus Popular Bank sa 80,02 % učešća u kapitalu. Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-2645/10-06 od 01.09.2006. kojim je odobrena XIII emisija akcija u iznosu 316.056 hiljada RSD. Time je Cyprus Popular Bank postao vlasnik 86,77 % akcijskog kapitala banke. Broj akcija: 246.611 prioritetnih i 2.529.563 običnih.

Guverner Narodne banke Srbije, 8. februara 2006. godine, dao je saglasnost na predlog Odluke Upravnog odbora Centrobanke a.d. Beograd o promeni naziva banke u Laiki Bank, akcionarsko društvo Beograd.

U Registru privrednih subjekata, 14. februara 2006. godine, došlo je do promene punog poslovnog imena, skraćenog poslovnog imena i poslovnog imena na stranom jeziku, te je umesto privrednog subjekta Centrobanka akcionarsko društvo Beograd, Dalmatinska 22 upisan LAIKI BANK akcionarsko društvo Beograd, Dalmatinska 22.

Isto tako, u Registar privrednih subjekata upisano je, na stranom jeziku, puno poslovno ime LAIKI BANK JOINT STOCK BANK BELGRADE, 22 DALMATINSKA STREET i skraćeno poslovno ime LAIKI BANK JOINT STOCK BANK BELGRADE.

Rešenjem Guvernera Narodne banke Srbije broj 7614 od 18.08.2006. izvršena je promena lica ovlašćenih za zastupanje, gde je umesto dotadašnjeg Petra Stefanovića imenovan Cleovoulos Alexandrou.

Banka je izvršila promenu Statuta i usklađivanje Ugovora o osnivanju sa novim Zakonom o bankama, a prema Rešenju Guvernera Narodne banke Srbije broj GBR 8516 od 26.09.2006. U skladu s tim, izvršena je i promena lica ovlašćenih za zastupanje tako da su rešenjem broj GBR 8791 od 29.09.2006. imenovani i upisani: Cleovoulos Alexandrou kao predsednik Izvršnog odbora, a Panicos Eracleous i Andreas Petsas kao članovi Izvršnog odbora.

2. Pregled značajnih računovodstvenih politika Osnovne računovodstvene politike primenjene za sastavljanje ovih utvrđenih finansijskih izveštaja navedene su u daljem tekstu. Ove politike su dosledno primenjene na sve prikazane godine, osim ako nije drugačije naznačeno. 2.1. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja Ovi finansijski izveštaji nisu usaglašeni sa svim zahtevima Medunardnih standarda finansijskog izveštavanja. Shodno tome ovi finansijski izveštaji nisu pripremljeni sa namerom da prikažu finansijski položaj i rezultate poslovanja i tokove gotovine Banke u skladu sa racunovodstvenim principima opšteprihvacenim izvan jurisdikcije Republike Srbije.


2

Finansijski izveštaji su sastavljeni prema konceptu istorijskih troškova, modifikovanom za revalorizaciju zemljišta, gradjevinskih objekata, finansijskih ulaganja raspoloživih za prodaju, finansijskih sredstava i finansijskih obaveza iskazanih po fer vrednosti kroz dobitak i gubitak, i svih derivativnih ugovora. Sastavljanje finansijskih izveštaja u skladu sa MFSI zahteva primenu određenih kritičkih računovodstvenih procena. To zahteva od rukovodstva da vrši prosudjivanje u procesu primene računovodstvenih politika. Banka je sastavila ove finansijske izveštaje u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji koji zahteva da finansijski izveštaji budu pripremljeni u skladu sa svim MSFI kao i računovodstvenom regulativom Narodne banke Srbije. Imajući u vidu razlike između ove dve regulative, ovi finansijski izveštaji odstupaju od MSFI u sledećem:

1. Vanbilansna sredstva i obaveze su prikazana na obrascu bilansa stanja (Napomena 30). Ove stavke po definiciji MSFI ne predstavljaju ni sredstva ni obaveze.

2. Banka nije izvršila određena obelodanjivanja u skladu sa MRS 1- Prikazivanje finansijskih

izveštaja 3. Uporedne finansijske informacije za godinu završenu na dan 31. decembra 2005.

pripremljeni su u skladu sa MSFI, izuzev što nisu primenjeni standardi, poboljšanja i izmene i dopune objavljenih standarda koji su postali važeći u 2005. godini, a kao što sledi:

Banka nije primenila one MSFI niti poboljšanja MRS koji su postali važeći počev od 1. januara 2005. Banka nije primenila sledeće:

(i) MSFI

• MSFI 4 Ugovori o osiguranju • MSFI 5 Stalna imovina namenjena prodaji i poslovanja koja prestaju

(ii) Poboljšanja MRS

• MRS 1 Prikazivanje finansijskih izveštaja • MRS 2 Zalihe • MRS 8 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške • MRS 10 Događaji nakon datuma Bilansa stanja • MRS 16 Nekretnine, postrojenja i oprema • MRS 17 Lizing • MRS 21 Učinci promena kurseva stranih valuta • MRS 24 Obelodanjivanje odnosa sa povezanim licima • MRS 28 Računovodstveno obuhvatanje ulaganja u pridružena preduzeća • MRS 31 Učešća u zajedničkim ulaganjima • MRS 32 Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prikazivanje • MRS 33 Zarada po akciji • MRS 39 Finansijski instrumenti: priznavanje i merenje • MRS 40 Investicione nekretnine


3

(а) Dopune objavljenih standarda i tumačenja koje stupaju na snagu počev od 1. januara 2006. godine Primena dopuna koje su navedene u daljem tekstu nije rezultirala u značajnijoj promeni računovodstvenih politika Banke. MRS 19 Dopune - Aktuarski dobici i gubici,planovi Banke i obelodanjivanja; MRS 21 Dopune - Neto ulaganje u inostrano poslovanje; MRS 39 Dopune - Računovodstvo zaštite od rizika u predviđanju novčanog toka unutargrupnih transakcija; MRS 39 Dopune - Fer vrednost opcija; MRS 39 i MSFI 4 Dopune -Ugovori o finansijskim garancijama; MSFI 1(dopune), Prva primena MSFI IFRIC 4 – Utvrđivanje da li ugovor sadrži lizing; IFRIC 5 –Pravo na kamatu po osnovu sredstava namenjenih za povlačenje iz upotrebe, za obnavljanje i zaštitu životne sredine; IFRIC 6 – Obaveze koje proizilaze iz učešća na specifičnim tržištima - Otpad elektronske i električne opreme. • MRS 19 Dopuna uvodi opciju alternativnog pristupa za priznavanje aktuarskih dobitaka i gubitaka.

Istovremeno zahteva dodatna obelodanjivanja. Kako Banka ne namerava da menja računovodstvene politike za priznavanje aktuarskih dobitaka i gubitaka i ne učestvuje u nekim planovima zajdničkih penzijskih fondova,usvajanje ovih izmena i dopuna utiče samo na format i obim obelodanjivanja prezentiranih u finansijskim izveštajima.

• MRS 21Dopuna i MRS 39 Dopuna - Računovodstvo zaštite od rizika u predviđanju novčanog toka unutargrupnih transakcija, MSFI 1, MSFI 6, IFRIC 4 i IFRIC 5 nisu relevanti za poslovne aktivnosti Banke i stoga nemaju značajan uticaj na računovodstvene politike Banke.

• MRS 39 Dopuna – Fer vrednost opcija. Pre ovih izmena i dopuna, Banka je primenjivala neskraćenu verziju za fer vrednosti opcija u MRS 39. Banka ispunjava nove kriterijume sadržane u izmenama i dopunama, i zato nastavlja da određuje pojedina finansijska sredstva i finansijske obaveze po fer vrednosti kroz bilans uspeha.

• MRS 39 i MSFI 4 Dopuna – Ugovori o finansijskim garancijama. Ovakvi tipovi ugovora su sada obuhvaćeni u MRS 39, a ne u MSFI 4, kao što je ranije zahtevano po MSFI. Odmeravanja i obelodanjivanja zahtevana po MRS 39 nisu imala uticaja na promene politika Banke.

(b) Prevremeno usvajanje standarda Banka u 2006. godini nije prevremeno usvojila sledeće standarde i tumačenja standarda koji su objavljeni, ali nisu u primeni za obračunske periode koji počinju od 1. januara 2006. godine: • MSFI 7, Finansijski instrumenti: Obelodanjivanja (stupa na snagu od 1. januara 2007.); • MRS 1 (Dopuna) – Obelodanjivanje kapitala (stupa na snagu od 1. januara 2007. godine); • MSFI 8, Poslovni segmenti (stupa na snagu od 1. januara 2008. godine ); • IFRIC 7, Primena pristupa preračunavanja po MRS 29 (stupa na snagu od 1. marta 2006.); • IFRIC 8, Delokrug MSFI 2 (stupa na snagu od 1. maja 2006.); • IFRIC 9, Ponovna procena ugrađenih derivata (stupa na snagu od 1. juna 2006. godine); • IFRIC 10, Periodično finansijsko izveštavanje i obezvređenja (stupa na snagu od 1. novembra

2006. godine); • IFRIC 11, MSFI 2, - Transakcije sa otkupljenim sopstvenim akcijama (stupa na snagu od 1. marta

2007. godine), i • IFRIC 12, Ugovori o koncesiji za obavljanje usluga (stupa na snagu od 1. januara 2009. godine). Primena ovih novih tumačenja koji su stupili na snagu u 2006. godini nisu imali materijalno značajan uticaj na finansijske izveštaje u periodu početne primene.


4

2.2. Uporedni podaci (a) Korekcije početnog stanja i uporednih podataka Banka je izmenila iznos neto dobiti za 2005. godinu za iznos neto gubitka po osnovu odloženih poreza, koji nije bio prikazan u finansijskim izveštajima za 2005. godinu. Usled navedenog, iznosi povećanja računa neraspoređene dobiti tokom 2005. godine i iznosi neraspoređene dobiti i ukupnug kapitala na dan 31. decembra 2005. godine korigovani su za efekat odloženih poreza u iznosu od RSD 14.919 hiljada u odnosu na finansijske izveštaje na dan 31. decembra 2005. godine da bi odrazili korekcije izvršene po osnovu utvrđenih, a nekorigovanih grešaka kao što sledi:

Napomena Kapital Ukupan kapital prikazan u bilansu stanja sa stanjem Na dan 31. decembra 2005. 29 1.575.362 Korekcije za odložene poreze – neto 23 14.919 Ukupan kapital nakon korekcija sa stanjem Na dan 31. decembra 2005. 1.560.443 (b) Reklasifikacije Sledeće reklasifikacije su izvršene sa ciljem obezbeđenja uporedivosti tekuće sa prethodnom godinom: Plasmani bankama u zemlji umanjeni su za RSD 177.700 hiljada u 2005. godini za iznos Plasmana NBS po osnovu REPO transakcija koji se primenom novog Kontnog okvira evidentira na poziciji Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke (Napomena 15). 2.3. Preračunavanje stranih valuta (a) Funkcionalna i valuta prikazivanja

Stavke uključene u finansijske izveštaje se odmeravaju korišćenjem valute primarnog privrednog okruženja u kom Banka posluje (’’funkcionalna valuta’’). Finansijski izveštaji su prikazani u dinarima (RSD) koji predstavljaju funkcionalnu i valutu prikazivanja.

(b) Transakcije i stanja

Transakcije u stranoj valuti se preračunavaju u funkcionalnu valutu primenom deviznih kurseva važećih na dan transakcije. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale iz izmirenja takvih transakcija i iz preračuna monetarnih sredstava i obaveza izraženih u stranim valutama na kraju godine, priznaju se u bilansu uspeha u periodu u kome su ostvareni, kao neto prihodi ili neto rashodi od kursnih razlika.

Promene u fer vrednosti monetarnih hartija od vrednosti izraženih u stranim valutama koje su klasifikovane kao hartije od vrednosti namenjene prodaji se tretiraju kao kursne razlike po osnovu promena u amortizovanoj vrednosti hartija od vrednosti kao i ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti hartija od vrednosti. Kursne razlike koje se odnose na promene u amortizovanoj vrednosti


5

se priznaju u bilansu uspeha, a ostale promene u knjigovodstvenoj vrednosti se iskazuju u okviru kapitala. Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama se iskazuju kao deo gubitka ili dobitka po fer vrednosti. Kursne razlike na nemonetarnim sredstvima i obavezama, ukoliko se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje se iskazuju po fer vrednosti kroz bilans uspeha, priznaju se u bilansu uspeha kao deo gubitka ili dobitka na fer vrednosti. Ako se radi o vlasničkim hartijama od vrednosti koje su klasifikovane kao finansijska sredstva raspoloživa za prodaju uključuju se u revalorizacione rezerve u okviru kapitala.

2.4. Finansijska ulaganja Banka je klasifikovala finansijska ulaganja u sledeće kategorije: finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha, krediti i potraživanja; i finansijska sredstva raspoloživa za prodaju. Rukovodstvo vrši klasifikaciju svojih finansijskih ulaganja pri inicijalnom priznavanju. a) Finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha Ova kategorija sadrži dve podkategorije: finansijska sredstva koja se drže radi prodaje, i ona koja se vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva se klasifikuju kao sredstva za trgovanje ako su pribavljena radi prodaje ili ponovne kupovine u kratkom roku, ili ako je deo portfolija identifikovanih finansijskih instrumenata koji se vode zajedno i za koje postoji dokaz skorašnjeg stvarnog kratkoročnog ostvarenja profita. Derivativne hartije od vrednosti su takođe klasifikovane kao one koje se drže radi prodaje osim ako su određene kao instrumenti zaštite od rizika. Dobici i gubici proistekli iz promena u fer vrednosti derivata koji se vode zajedno sa određenim finansijskim sredstvima ili finansijskim obavezama se uključuju u neto prihod od finansijskih instrumenata označenih po fer vrednosti. (b) Krediti i potraživanja Krediti i potraživanja su nederivativna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama koji nisu kotirana na aktivnom tržištu. Svi krediti i pozajmice se inicijalno priznaju po fer vrednosti. Svi krediti i pozajmice priznaju se kada se sredstva prenesu korisniku. Nakon inicijalnog priznavanja, naknadna odmeravanja se vrše po amortizovanoj vrednosti korišćenjem metode efektivne kamatne stope. (c) Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju Ulaganja raspoloživa za prodaju su ona za koja postoji namera da se drže neodređeni vremenski period koja mogu da se prodaju prema potrebama za likvidnošču ili zbog promena kamatne stope, promena deviznog kursa ili promena cene kapitala. Redovna kupovina i prodaja ulaganja se priznaje na dan transakcije, a to je dan kada se Banka obavezala da će kupiti ili prodati sredstvo. Ulaganja se inicijalno priznaju po fer vrednosti uvećanoj za transakcione troškove za sva finansijska sredstva koja se ne vode po fer vrednosti kroz bilans uspeha. Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju i finansijska sredstva po fer vrednosti kroz bilans uspeha se nakon inicijalnog priznavanja iskazuju po fer vrednosti. Kada se hartije od vrednosti klasifikovane kao hartije od vrednosti raspoložive za prodaju otuđe ili kada im se umanji vrednost, kumulirane korekcije fer vrednosti priznate u okviru kapitala knjiže se u bilansu uspeha kao dobici ili gubici od ulaganja u hartije od vrednosti. Fer vrednosti hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi zasniva se na tekućim cenama ponude. Ukoliko tržište nekog finansijskog sredstva (i tržište hartija od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi)


6

nije aktivno, Banka utvrđuje fer vrednost tehnikama procene. To uključuje primenu nedavnih transakcija između nezavisnih stranaka, pozivanje na druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i opciju modela formiranja cena maksimalnim korišćenjem informacija sa tržišta. Hartije od vrednosti sastoje se od instrumenta kapitala koji nemaju kotiranu tržišnu cenu na aktivnom tržištu. Prema tome, takva ulaganja u hartije od vrednosti raspoloživih za prodaju, izuzeta su od merenja po tržišnoj vrednosti i vrednuju se po nabavnoj ceni (učešća u kapitalu). (d) Ulaganja u kapital zavisnih pravnih lica Ulaganja u kapital zavisnih lica iskazuje se po nabavnoj vrednosti. 2.5. Prebijanje finansijskih instrumenta Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju a razlika između njihovih suma se priznaje u bilansu stanja kada postoji zakonom omogućeno pravo da se izvrši prebijanje priznatih iznosa i postoji namera da se poravnaju na neto bazi, ili da se istovremeno proda sredstvo i namiri obaveza. Značajne računovodstvene politike primenjene tokom pripreme finansijskih izveštaja opisane su u nastavku: 2.6. Derivati Banka ne koristi računovodstvo hedžing transakcija i jedini derivati koje koristi su valutni i kamatni ugovori u cilju zaštite od promene kurseva stranih valuta i rizika promene kamatnih stopa. Navedeni derivati ne ispunjavaju kriterijume da budu evidentirani primenom specijalnog računovodstva hedžing transakcija, pa su dobici i gubici od promena tržišne vrednosti derivata evidentirani direktno u bilansu uspeha. Valutna klauzula predstavlja ugrađeni derivat koji se ne evidentira odvojeno od osnovnog ugovora. Dobici / gubici po ovoj osnovi evidentiraju se u bilasu uspeha kao prihodi / rashodi od promene sredstava i obaveza.

2.7. Prihodi i rashodi od kamata Prihodi i rashodi od kamata za sve finansijske instrumente koji nose kamatu, osim onih koji se klasifikuju kao raspoloživi za prodaju, ili su određeni po fer vrednost kroz bilans uspeha se priznaju u okviru ’prihoda od kamata’ i ’rashoda plaćenih kamata’ u bilansu uspeha koristeći metod efektivne kamatne stope. Metod efektivne kamatne stope je metod koji računa troškove otplate finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza kao i troškove dodeljivanja kamatnih prihoda ili kamatnih troškova u određenom periodu. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno diskontuje procenjena buduća plaćanja ili primanja kroz očekivani životni vek finansijskog instrumenta ili, kada je to prikladno, u kraćem vremenskom periodu na neto knjigovodstvenu vrednost finansijskih sredstava ili finansijskih obaveza. Kada se računa efektivna kamatna stopa, Banka procenjuje tokove gotovine uzimajući u obzir sve ugovorene uslove finansijskog instrumenta (na primer, mogućnost plaćanja unapred) ali ne uzima u obzir buduće kreditne gubitke. Kalkulacija uključuje sve naknade i iznose plaćene ili primljene između dve ugovorne strane koje su sastavni deo efektivne kamatne stope, troškove transakcija i sve druge premije ili diskonte. Kad se finansijsko sredstvo, ili grupa sličnih finansijskih sredstava otpiše kao rezultat gubitka od obezvređenja, prihod od kamate se priznaje korišćenjem kamatne stope kojom je diskontovan budući tok gotovine da bi se odmerio gubitak od obezvređenja.


7

2.8. Prihodi i rashodi od provizija i naknada Prihodi i rashodi od naknada priznaju se na principu fakturisane realizacije kada je usluga pružena. Naknade i provizije prevashodno čine naknade za usluge platnog prometa, izdate garancije i druge bankarske usluge. Naknade po osnovu odobrenih kredita se razgraničavaju i amortizuju kao prihod od kamata na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja kredita. Proporcionalno razgraničavanje naknada se ne razlikuje materijalno od primene efektivnog prinosa. 2.9. Prihodi od dividendi Dividende se priznaju u bilansu uspeha kada se ustanovi pravo da se dividenda primi. 2.10. Ugovori o prodaji i ponovnoj kupovini Ugovori o prodaji hartija od vrednosti radi njihove ponovne kupovine (’repo’), predstavljaju hartije od vrednosti po ugovorima o ponovnoj prodaji (obrnuti repo) te se shodno tome evidentiraju kao krediti i pozajmice drugim bankama. Razlika između prodajne cene i cene ponovne kupovine se tretira kao kamata i obračunava za vreme trajanja ugovora koristeći se metodom efektivne kamatne stope. 2.11. Umanjenje vrednosti finansijskih sredstava (a) Sredstva koja se vode po amortizovanoj vrednosti (nominalnoj vrednosti) Banka procenjuje na svaki izveštajni datum da li postoji objektivan dokaz da je vrednost finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava umanjenja (obezvređena). Finansijsko sredstvo ili grupa finansijskih sredstva je obezvređena i gubici po osnovu obezvređenja se priznaju samo ako postoji objektivan dokaz o obezvređenju kao rezultat jednog ili više događaja koji su nastali nakon početnog procenjivanja sredstva (slučaj gubitak) i kada slučaj gubitka utiče na procenjene buduće novčane tokove finansijskog sredstva ili grupe finansijskih sredstava koja mogu biti pouzdano procenjena. Kriterijumi koje Banka koristi da odredi da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju uključuju: • Kašnjenja u plaćanju ugovorene otplate glavnice ili kamate, • Da dužnik ima poteškoće sa novčanim tokovima (na primer, pokazatelj adekvatnosti kapitala,

pokazatelj neto dobiti i prihoda od prodaje), • Kršenje ugovornih obaveza, • Započinjanje postupka stečaja, • Pogoršanje konkurentske pozicije dužnika, • Smanjenje vrednosti instrumenata obezbeđenja. Banka prvo procenjuje da li postoji objektivan dokaz o obezvređenju za pojedinačno finansijsko sredstvo koje je pojedinačno značajno, i pojedinačno ili grupno za finansijska sredstva koja nisu pojedinačno značajna. Ako Banka utvrdi da ne postoji objektivan dokaz o obezvređenju pojedinačno za finansijsko sredstvo, bilo da je značajno ili ne, uključuje sredstvo u grupu finansijskih sredstava sa sličnim karakteristikama kreditnog rizika i grupno ih procenjuje za obezvređnje. Sredstva koja se pojedinačno procenjuju za obezvređenje i za koja se gubitak pri obezvređenju priznaje ili nastavlja da se priznaje, nisu uključena u grupno procenjivanje obezvređenja. Iznos gubitka je odmeren kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova (isključujući buduće kreditne gubitke koji nisu nastali), diskontovanih po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi za to finansijsko sredstvo. Iznos knjigovodstvene


8

vrednosti sredstava se smanjuje upotrebom računa ispravke vrednosti i iznos gubitka se priznaje u bilansu uspeha. Ako kredit ili ulaganje koje se drži do dospeća ima varijabilnu kamatnu stopu, diskontna stopa za odmeravanje bilo kog gubitka zbog obezvređenja je trenutna efektivna kamatna stopa određena prema ugovoru. Kao korisnu pomoć, Banka može odmeriti obezvređenje na bazi fer vrednosti instrumenta koristeći se cenom koja se može naći na tržištu. Kalkulacija sadašnje vrednosti procenjenih budućih novčanih tokova finansijskih sredstava koja su obezbeđena finansijskim sredstvom kao instrumentom obezbeđenja, odražava novčani tok koji može proisteći poništenjem prava umanjenog za troškove pribavljanja i prodaje instrumenta obezbeđenja, bez obzira na to da li je ili nije to poništenje verovatno. Za potrebe grupne procene obezvređenja, finansijska sredstva se grupišu na osnovu sličnih karakteristika kreditnog rizika (na primer, na osnovu procesa ocenjivanja Banke koji uzima u obzir vrstu sredstva, status dospelih a ne naplaćenih kredita i druge relevantne faktore). Ove karakteristike su relevantne za procenu budućih novčanih tokova za grupe takvih sredstava koja ukazuju na sposobnost poverioca da plati sve iznose u skladu sa ugovorenim uslovima sredstva koje se procenjuje. Budući novčani tokovi u grupi finansijskih sredstava koja se grupno procenjuju za obezvređivanje su procenjeni na bazi ugovorenih novčanih tokova sredstva u Banci i iskustva u ostvarivanju gubitaka za sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika sličnim onim koje ima Banka. Iskustvo u ostvarivanju gubitaka je prilagođeno na bazi tekućih podataka koji se mogu uočiti da bi odrazilo efekte tekućeg stanja koje nije uticalo na period u kojem je iskustvo u ostvarivanju gubitaka stečeno i da bi otklonilo efekte uslova u prethodnom periodu koji trenutno ne postoje. Procene promena u budućim novčanim tokovima za grupe sredstava trebalo bi da odraze i da budu direktno saglasni sa promenama posmatranim od perioda do perioda (na primer, promene u stopi nezaposlenosti, cenama imovine, status naplate, ili druge promene koje ukazuju na promene u verovatnoći ostvarivanja gubitaka u Banci). Metodologija i pretpostavke korišćene za procenu budućih novčanih tokova Banka su redovno kritički preispitivane da bi se smanjile bilo kakve razlike između procenjenih gubitaka i stvarnog iskustva u ostvarivanju gubitaka. Kada je kredit nenaplativ, otpisuje se preko računa ispravke vrednosti za obezvređenje kredita. Takvi krediti se otpisuju nakon što se završe sve neophodne procedure i utvrdi iznos gubitka. Ako se u narednom periodu iznos gubitka zbog obezvređenja smanji i smanjenje se može objektivno povezati sa bilo kojim događajem nakon što je obezvređenje priznato (kao što je poboljšanje dužnikovog kreditnog rejtinga), prethodno priznati gubitak zbog obezvređenja se koriguje promenama na računu ispravke vrednosti. Iznos korekcije se priznaje u bilansu uspeha kao prihod od ukidanja rezervisanja. Rezerva za potencijalne gubitke finansijskih sredstava u skladu sa zahtevima Narodne banke Srbije

Rezerva za procenjene potencijalne gubitke u skadu sa zahtevima Narodne banke Srbije obračunava se prema odredbama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“, br. 57/2006 i 116/2006). Odredbama ove Odluke propisani su uslovi pod kojim je Banka dužna da obrazuje posebnu rezervu iz dobiti za procenjene gubitke, koja se obračunava kao zbir:

1 – 2% potraživanja klasifikovanih u kategoriju A ; 5 – 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju B ; 20 -30 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju V ; 40 -75% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G ; 100 % potraživanja klasifikovanih u kategoriju D ;


9

Krediti, plasmani i druga izloženost Banke klasifikuju se u kategorije A, B, V, G i D u skladu sa procenom naplativosti kredita i drugih plasmana u zavisnosti od: broja dana koliko je prekoračen rok dospeća glavnice i kamate, finansijskog položaja komitenta i kvaliteta pribavljenih instrumenata obezbeđenja.

Obračunata posebna rezerva za procenjene gubitke umanjuje se za izvršene ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja za gubitke po vanbilansnim stavkama, utvrdjene internom metodologijom, koja obuhvata primenu MRS 39, pri čemu se utvrdjena razlika evidentira na posebnom računu u okviru rezervi iz dobiti. Do donošenja odluke o raspodeli dobiti ova razlika se evidentira na računu Nedostajući iznos rezerve iz dobiti za procenjene gubitke, a posle donošenja odluke o raspodeli dobiti na računu Rezerve iz dobiti u okviru kapitala. U slučaju da je Banka ostvarila gubitak, navedena razlika ostaje na računu Nedostajući iznos rezerve iz dobiti.

Pokriće obračunate posebne rezerve vrši se na teret nerasporedjene dobiti na osnovu Odluke Skupštine Banke.

Otpis nenaplativih potraživanja se vrši na osnovu odluka suda, poravnanja zainteresovanih strana ili na bazi odluka Upravnog Odbora, a uz saglasnost Skupštine akcionara.

2.12. Nematerijalna ulaganja Licence Stečene licence iskazuju se po istorijskoj nabavnoj vrednosti. Licence Imaju ograničen vek trajanja i iskazuju se po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu ispravku vrednosti. Amortizacija se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se troškovi licenci raspodelili u toku njihovog procenjenog veka upotrebe (5 godina). 2.13. Osnovna sredstva Osnovna sredstva redovno podležu revalorizaciji. Učestalost revalorizacije zavisi od kretanja fer vrednosti sredstava koja se revalorizuju. Povećanje knjigovodstvene vrednosti osnovnih sredstava po osnovu revalorizacije iskazuje se na računu revalorizacione rezerve. Smanjena knjigovodstvene vrednosti kojima se umanjuju prethodna povećanja vrednosti istih sredstava terete direktno revalorizacione rezerve; sva ostala smanjenja terete bilans uspeha. Revalorizacione rezerve se prenose direktno u neraspoređenu dobit /[kumulirani gubitak] kada je ostvaren dobitak po osnovu povlačenja iz upotrebe ili otuđenja sredstva ili ako se sredstvo koristi od strane Banke; u poslednjem slučaju, iznos ostvarenog dobitka je razlika između amortizacije obračunate na revalorizovanu knjigovodstvenu vrednost i amortizacije obračunate na inicijalnu nabavnu vrednosti sredstva. Naknadni troškovi se uključuju u nabavnu vrednost sredstva ili se priznaju kao posebno sredstvo, ukoliko je primenljivo, samo kada postoji verovatnoća da će Banka u budućnosti imati ekonomsku korist od tog sredstva i ako se njegova vrednost može pouzdano odmeriti. Svi drugi troškovi tekućeg održavanja terete bilans uspeha finansijskog perioda u kome su nastali. Zemljište se ne amortizuje. Amortizacija drugih sredstava se obračunava primenom proporcionalne metode kako bi se rasporedila njihova nabavna ili revalorizovana vrednost do njihove rezidualne vrednosti tokom njihovog procenjenog veka trajanja, kao što sledi:

• zgrade 1% do 4% • računarska oprema 20% do 30% • vozila 15% do 25% • nameštaj i oprema 6% do 20%


10

Dobici i gubici po osnovu otuđenja sredstva utvrđuju se iz razlike između novčanog priliva i knjigovodstvene vrednosti i iskazuju se u bilansu uspeha u okviru ostalih prihoda/troškova. Rezidualna vrednost sredstva je procenjeni iznos koji bi u sadašnjem trenutku Banka mogla ostvariti prodajom sredstva, umanjen za procenjeni trošak prodaje, ukoliko je sredstvo već staro i u stanju u kojem se očekuje da će biti na kraju njegovog korisnog veka upotrebe. Rezidualna vrednost sredstva je nula ukoliko Banka očekuje da pomenuto sredstvo koristi do kraja njegovog fizičkog veka trajanja. Rezidualna vrednost i korisni vek upotrebe sredstva se revidiraju, i po potrebi koriguju, na datum svakog bilansa stanja. Kada se revalorizovana sredstva prodaju, iznos revalorizacije uključen u revalorizacionu rezervu prenosi se na neraspoređenu dobit.

2.14. Umanjenje vrednosti nefinansijskih sredstava Sredstva koja imaju neograničen korisni vek upotrebe ne podležu amortizaciji i provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se na godišnjem nivou i kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Za sredstva koja podležu amortizaciji provera da li je došlo do umanjenja njihove vrednosti vrši se kada događaji ili izmenjene okolnosti ukažu da knjigovodstvena vrednost možda neće biti nadoknadiva. Gubitak zbog umanjenja vrednosti se priznaje u visini iznosa za koji je knjigovodstvena vrednost sredstva veća od njegove nadoknadive vrednosti. Nadoknadiva vrednost je vrednost veća od fer vrednosti sredstva umanjene za troškove prodaje i vrednosti u upotrebi. Za svrhu procene umanjenja vrednosti, sredstva se grupišu na najnižim nivoima na kojima mogu da se utvrde odvojeni prepoznatljivi novčani tokovi (jedinice koje generišu gotovinu). Nefinansijska sredstva (osim goodwill-a), kod kojih je došlo do umanjenja vrednosti se revidiraju na svaki izveštajni period zbog mogućeg ukidanja umanjenja vrednosti. 2.15. Lizing Banka kao zakupac Lizing koji uzima Banka je prevashodno poslovni lizing. Ukupne isplate učinjene po osnovu poslovnog lizinga se pripisuju proporcionalno ostalim poslovnim rashodima u bilansu uspeha za vreme trajanja lizinga. Kada se poslovni lizing okonča pre nego što je istekao period zakupa, bilo koja isplata koju zahteva zakupodavac zbog kazne se priznaje kao trošak u periodu u kojem se desio prestanak zakupa. 2.16. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Za potrebe izveštaja o novčanim tokovima, gotovinski ekvivalenti i gotovina obuhvataju stanja sa rokom dospeća kraćim od tri meseca od dana pribavljanja, uključujući i novac i novčana sredstva koja nisu pod ograničenjima centralne banke, blagajničke zapise i ostale pogodne hartije od vrednosti, kredite i pozajmice date bankama, dospela potraživanja drugih banaka i kratkoročne državne hartije od vrednosti. 2.17. Rezervisanja Rezervisanja za troškove restrukturiranja i odštetne zahteve po sudskim sporovima se priznaju kada: Banka ima postojeću zakonsku ili ugovorenu obavezu koja je rezultat prošlih događaja; kada je u većoj meri verovatno da će podmirenje obaveze iziskivati odliv sredstava; kada se može pouzdano proceniti iznos obaveze.


11

Kada postoji veći broj sličnih obaveza, verovatnoća da se zahteva odliv resursa da bi se namirila obaveza se utvrđuje razmatranjem vrste obaveza kao celine. Rezervisanje se priznaje čak i kad je mala verovatnoća odliva sredstava u odnosu na stavku uključenu u istu vrstu obaveza. Rezervisanja se odmeravaju po sadašnjoj vrednosti očekivanih izdatka potrebnih za izmirenje obaveze, primenom diskontne stope pre oporezivanja koja odražava tekuću tržišnu procenu vremenske vrednosti novca i specifične rizike povezane sa obavezom. Povećanje rezervisanja zbog proteka vremena se priznaje kao trošak kamata. 2.18. Primanja zaposlenih (a) Naknade zaposlenima Kratkoročne naknade zaposlenima uključuju zarade, naknade zarada poreze i doprinose za socijalno osiguranje. Kratkoročne naknade zaposlenima priznaju se kao rashod u periodu u kome su nastale. Banka i njeni zaposleni su u zakonskoj obavezi da vrše plaćanja poreza i doprinose za socijalno osiguranje u skladu sa važećim zakonskim propisima. Banka nije u obavezi da zaposlenima isplaćuje naknade koje su obaveza Fonda. Porezi i doprinosi koji se odnose na definisane planove naknada po osnovu zarada, evidentiraju se kao rashod perioda na koji se odnose (b) Otpremnine Otpremnine se isplaćuju pri raskidu radnog odnosa pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada zaposleni prihvati sporazumni raskid radnog odnosa kao višak radne snage u zamenu za otpremninu. Banka priznaje otpremninu pri raskidu radnog odnosa kada je evidentno obavezno da: ili raskine radni odnos sa zaposlenim radnikom, u skladu sa detaljnim zvaničnim planom, bez mogućnosti odustajanja; ili da obezbedi otpremninu za prestanak radnog odnosa kao rezultat ponude u nameri da se podstakne dobrovoljni raskid radnog odnosa u cilju smanjenja broja zaposlenih. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja svode se na sadašnju vrednost. (c) Učešće u dobiti i bonusi Banka može isplatiti deo zarade po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu. Zaposlenima pripada zarada po osnovu ostvarene dobiti ili po osnovu utvrđenih rezultata poslovanja po godišnjem računu, linearno, u istom iznosu svim zaposlenima. 2.19. Porez na dobit i odloženi porezi Tekući porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa poreskim propisima u Republici Srbiji, na osnovu dobiti iskazane u propisanim finansijskim izveštajima. Poreski organi utvrđuju procenjeni mesečni akontacioni iznos poreza na dobit. Porez na dobit u iznosu od 10%, koji je na snazi od 1. januara 2005. godine, plaća se na osnovu godišnje dobiti iskazane u propisanom bilansu uspeha. U skladu sa tim, ne postoje privremene razlike između oporezive dobiti i računovodstvene dobiti. Računovodstvena dobit se, da bi se dobio iznos oporezive dobiti, usklađuje za određene trajne razlike i umanjuje za određena ulaganja u toku godine, kao što je prikazano u godišnjem poreskom bilansu koji se predaje u roku od 10 dana po isteku roka za podnošenje finansijskih izveštaja, odnosno do 10. marta naredne godine. Odloženi porez na dobit se obračunava i evidentira na privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza i njihovih iznosa iskazanih u finansijskim izveštajima Banke. Odložene poreske obaveze priznaju se za sve oporezive privremene razlike između poreske osnove sredstava i obaveza na dan bilansa stanja, i iznosa iskazanih za svrhe izveštavanja, a što će rezultirati oporezivim iznosima budućih perioda. Odložena poreska sredstva priznaju se za sve odbitne privremene razlike,


12

neiskorišćena poreska sredstva i neiskorišćene poreske gubitke, do iznosa za koji je verovatno da će budući oporezivi dobici biti dovoljni da omoguće realizaciju (iskorišćenje) odbitnih privremenih razlika, neiskorišćenih poreskih sredstava i neiskorišćenih poreskih gubitaka. Tekući i odloženi porezi priznaju se kao prihodi i rashodi i uključeni su u neto dobit perioda. Odloženo poresko sredstvo se priznaje do iznosa za koji je verovatno da će buduća dobit za oporezivanje biti raspoloživa i da će se privremene razlike izmiriti na teret dobiti. 2.20. Obaveze po kreditima Obaveze po kreditima se inicijalno priznaju po fer vrednosti umanjenoj za nastale transakcione troškove. Obaveze po kreditima se naknadno prikazuju po nominalnoj vrednosti (amortizovanoj vrednosti); sve razlike između priliva sredstava umanjenog za transakcione troškove i otkupne vrednosti se priznaje u bilansu uspeha i razgraničavaju se na period korišćenja kredita primenom metoda efektivne kamatne stope. Obaveze po kreditima se klasifikuju kao tekuće obaveze, osim ukoliko Banka nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje obaveza za najmanje 12 meseci nakon datuma bilansa stanja. 2.21. Akcijski kapital (a) Troškovi emisija akcija Dodatni troškovi koji se mogu direktno pripisati izdavanju novih akcija ili sticanju pravnog lica se prikazuju u kapitalu kao odbitak, umanjen za porez, od priliva sredstava. (b) Dividende od akcija Dividende na akcije evidentiraju se kao obaveze u periodu u kojem je doneta odluka o njihovoj isplati. Dividende odobrene za godinu nakon datuma bilansa stanja se obelodanjuju u napomeni o događajima nakon datuma bilansa stanja. 3. Upravljanje finansijskim rizicima Poslovanje Banke je izloženo različitim finansijskim rizicima i to poslovanje zahteva identifikovanje, merenje i procenjivanje rizika kojim je Banka izložena kao i upravljanje tim rizicima. Upravljanje rizicima Banka ostvaruje preko posebne organizacione jedinice za upravljanje rizicima. Banka svojim aktima propisuje procedure za identifikovanje, merenje, procenu rizika kao i upravljanje rizicima u skladu sa propisima, standardima i pravilima struke. Politike upravljanja rizicima su dizajnirane tako da identifikuju i analiziraju ove rizike, da postave adekvatna ograničenja rizika i kontrole kao i da ostvare nadzor nad rizicima i pridržavanje ograničenja pomoću pouzdanog i ažurnog informacionog sistema. Vrste rizika Banka je po prirodi svoje delatnosti izložena raznim vrstama rizika kao na primer:

3.1. rizik likvidnosti;

3.2. kreditni rizik;


13

3.3. rizik od promene kamatnih stopa;

3.4. devizni rizik – rizik od promene kurseva valuta;

3.5. fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza;

3.6. rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica,

3.7. rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva;

3.8. rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena;

3.9. operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke.

3.1 Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti nastaje usled nemogućnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze što može imati negativan efekat na finansijski rezultat i kapital Banke. Banka upravlja ovim rizikom tako što obezbeđuje različite izvore finansiranja koji obuhvataju sledeće:

- depozite komitenata sa različitim rokovima dospeća;

- depozite sa tržišta novca;

- kredite stranih banaka i finansijskih institucija;

- akcijski kapital.

Banka kontinuirano procenjuje rizik likvidnosti identifikovanjem i praćenjem promena u izvorima sredstava koja su potrebna za ostvarivanje poslovnih ciljeva pod uslovima iz poslovne strategije Banke. Politike upravljanja rizikom likvidnosti imaju za cilj obezbeđenje dovoljno sredstava za isplatu svih obaveza o rokovima dospeća i zadovoljenje tražnje komitenata za novim kreditima.

Banka upravlja rizikom likvidnosti putem konstantnog praćenja ročne (ne)usklađenosti potraživanja i obaveza, i analizom očekivanih novčanih tokova kako bi se obezbedilo da Banka u svakom momentu može da ispuni svoje obaveze.

Pored toga, Banka izdvaja sredstva u obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije, kao zaštitu od iznenadnih i značajnih povlačenja dinarskih depozita.

Tabela u daljem tekstu prikazuje sredstva i obaveze grupisane u odgovarajuće grupe prema preostalim ugovorenim rokovima dospeća na dan bilansa stanja.


14

Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci Preko 1 godine Ukupno

Na dan 31.decembra 2006. AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenmti 596.259 596.259Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke 2.761.490 2.761.490Potraživanja za kamatu i naknadu 179.729 179.729Plasmani bankama u zemlji 437.000 1.975 438.975Plasmani komitentima 58.318 1.383.250 925.761 1.635.669 4.002.998HOV i drugi plsamani kojima se trguje 329 329Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju 3.406 3.406Potraživanja za više plaćen porez 11.766 11.766Nematerijalna ulaganja 7.685 7.685Osnovna sredstva 533.128 533.128Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja i 192.585 192.585Odložena poreska sredstva 93.463 93.463Ukupno aktiva 4.033.125 1.575.835 925.761 2.287.092 8.821.813OBAVEZE Obaveze prema bankamau zemlji 450.309 96.306 266.950 813.565Obavze prema komitentima 2.090.943 1.761.740 514.170 1.740.044 6.106.897Obaveze za kamate i naknade 11.606 11.606Obaveze iz dobitka 3.880 3.880Obavze po osnovu tekućeg poreza na dobitak 1.682 1.682Ostale obaveze iz poslovanja 44.830 44.830Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 8.608 30.080 11.388 50.076Odložene poreske obaveze 32.766 32.766Ukupno obaveze 2.610.176 1.888.126 794.190 1.772.810 7.065.302Ročna neusklađenost 1.422.949 (312.291) 131.571 514.282 1.756.511 Na dan 31. decembra 2005. -Ukupno aktiva 3.966.993 1.224.062 875.262 2.040.522 8.106.839-Ukupne obaveze 3.960.050 1.223.218 1.021.939 341.189 6.546.396Ročna neusklađenost 6.943 844 (146.677) 1.699.333 1.560.443

Ročna usklađenost aktive i pasive i sposobnost Banke da pojedine pozicije zameni o dospeću, po prihvatljivim troškovima, kamatonosnom pasivom na dan dospeća, su važni faktori u proceni likvidnosti Banke i njene izloženosti riziku od promena kamatnih stopa i promena kurseva valuta.

Ročna neusklađenost aktive i pasive na dan 31. decembra 2006. godine proizilazi sa jedne strane od veoma visokog nivoa obavezne rezerve i klasifikovanjem stednih i depozita po vidjenju u kategoriju koja dospeva do mesec dana, sa druge strane. Na bazi postojece ročne strukture bilansa stanja može se zaključiti da je banka u mogućnosti da u potpunosti izmiruje svoje dospele obaveze.

3.2. Kreditni rizik

Banka je izložena kreditnom riziku i mogućnosti da dužnik ne izvrši svoje obaveze prema banci u ugovorenom iznosu i na dan dospeća. Izloženost kreditnom riziku prevashodno proizilazi iz poslova kreditiranja.

Da bi održala kreditni rizik na prihvatljivom nivou, Banka:

- pregleda kreditnu sposobnost dužnika po kreditima, garancijama i drugim proizvodima;


15

- utvrđuje limite kreditnih zaduženja na bazi procene rizika;

posluje sa kreditno sposobnim komitentima i pribavlja odgovarajuće instrumente obezbeđenja.

Komitenti su pod kontinuiranim nadzorom, a ograničenja u izloženosti riziku se po potrebi koriguju. Ograničenja rizika se određuju u zavisnosti od raznih vrsta instrumenata obezbeđenja.

Koncentracija rizika po privrednim delatnostima je takođe pod stalnim praćenjem iako ograničenja nisu postavljena.

Izloženost riziku prema jednom dužniku uključujući i banke je pod ograničenjima i obuhvata kako bilansnu tako i vanbilansnu izloženost riziku. Ukupna izloženost riziku po pojedinom komitentu u odnosu na ograničenja se razmatra pre nastanka transakcije.

Preuzete obaveze po kreditima

Primarni cilj ovog instrumenta je da se obezbede i komitentu stave na raspolaganje sredstva po njegovom zahtevu. Garancije i akreditivi predstavljaju neopozive obaveze Banke da izvrši plaćanja u slučaju da komitent ne može da izmiri svoju obavezu prema trećem licu i nose isti rizik kao i krediti.

3.3. Rizik od promene kamatnih stopa

Banka je izložena promenama u preovlađujućem nivou tržišnih kamatnih stopa koje imaju uticaja na njenu finansijsku poziciju i tokove gotovina. Kao rezultat takvih promena, kamatna marža može da se poveća, smanji, ili da prouzrokuje gubitke u slučaju neočekivanih promena. Kamatne stope se zasnivaju na tržišnim kamatnim stopama i Banka ih redovno usklađuje.

Aktivnost upravljanja rizikom ima za cilj optimizaciju neto prihoda od kamate, održavanje tržišne kamatne stope na konzistentnom nivou u skladu sa poslovnom strategijom Banke. Rukovodstvo Banke upravlja ročnom uslađenošću aktive i pasive na osnovu: makro i mikro ekonomskih predviđanja, predviđanja uslova za postizanje likvidnosti i predviđanja trendova kamatnih stopa.

Kamatni rizik predstavlja nepovoljnu promenu cene kredita u odnosu na nivo pasivnih kamatnih stopa, sa jedne strane, i mogućnost smanjenja optimalne razlike između prosečnih aktivnih i pasivnih kamatnih stopa, sa druge strane.

Sledeća tabela prikazuje pregled prosečnih, godišnjih kamatnih stopa za najznačajnije kamatonosne finansijske instrumente prikazane u bilansu stanja na dan 31. decembra 2006. godine po glavnim valutama:

RSD FCYAKTIVA Gotovina i depoziti kod NBS 2,88% 0%Plasmani bankama 15,83% 2,98%Plasmani komitentima 12,64% 8,99% PASIVA Obaveze prema bankama 18,14% 3,56%Obaveze prema komitentima 5,46% 2,31%

Izloženost Banke riziku od promene kamatnih stopa prikazana je u sledećoj tabeli. Tabela sadrži sredstva i obaveze prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća, u zavisnosti koji je raniji.


16

Nekama- Do 1 meseca 1-3 meseca 3-12 meseci Preko 1 godine tonosno

Ukupno

Na dan 31.decembra 2006. godine AKTIVA Gotovina i gotovinski ekvivalenmti 158.277 437.982 596.259Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke 2.761.490 2.761.490Potraživanja za kamatu i naknadu 179.729 179.729Plasmani bankama u zemlji 437.000 1.975 438.975Plasmani komitentima 58.318 1.383.250 925.761 1.635.669 4.002.998HOV i drugi plsamani kojima se trguje 329 329Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju 3.406 3.406Potraživanja za više plaćen porez 11.766 11.766Nematerijalna ulaganja 7.685 7.685Osnovna sredstva 533.128 533.128Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja i potraživanja za više plaćen porez 192.585 192.585Odložena poreska sredstva 93.463 93.463Ukupno aktiva 3.594.814 1.383.250 925.761 1.637.644 1.280.344 8.821.813OBAVEZE Obaveze prema bankamau zemlji 450.309 96.306 266.950 813.565Obavze prema komitentima 2.090.943 1.761.740 514.170 1.740.044 6.106.897Obaveze za kamate i naknade 11.606 11.606Obaveze iz dobitka 3.880 3.880Obavze po osnovu tekućeg poreza na dobitak 1.682 1.682Ostale obaveze iz poslovanja 44.830 44.830Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 16.112 33.964 50.076Odložene poreske obaveze 32.766 32.766Ukupno obaveze 2.568.970 1.858.046 781.120 1.740.044 117.122 7.065.302Ročna neusklađenost 1.025.844 (474.796) 144.641 (102.400) 1.163.222 1.756.511 Na dan 31. decembra 2005. godine -Ukupno aktiva 3.140.176 1.777.295 1.383.838 404.360 1.401.170 8.106.839-Ukupne obaveze 3.960.050 1.223.218 1.021.939 307.550 33.639 6.546.396Ročna neusklađenost (819.874) 554.077 361.899 96.810 1.367.531 1.560.443

Po politici Banke za upravljanje ovim rizikom, razlika između fiksne kamatne stope za kredite i fiksne kamatne stope za depozite treba da bude u okviru interno utvrđenih limita. Stoga Banka može da primenjuje promenljivu aktivnu i pasivnu kamatnu stopu i na taj način menja kamatne stope prema promenama na tržištu.Takođe, Banka svojim odlukama uredjuje kamatnu politiku i kontinuriano prati razvoj tržista i uticaj na propisane kamate u Odluci banke o visini kamatnih stopa.

3.4. Devizni rizik

Izloženost deviznom riziku se redovno prati kroz usaglašavanje sa propisanim limitima od strane Narodne banke Srbije. Banka održava deviznu poziciju pomoću odobravanja kredita sa deviznom klauzulom. Banka takođe, ima aktivan pristup u upravljaju deviznim rizikom kroz oprezno procenjivanje otvorene devizne pozicije primenom valutnih swop-ova i pridržavanjem ograničenja rizika propisanim od strane NBS kao i ograničenjima sadržanim u internim aktima donesenim od strane rukovodstva i komisije za upravljanje rizicima.


17

Banka je na dan 31.12.2006. uskladjena sa zahtevima NBS u pogledu deviznog rizika.

Tabela u daljem tekstu prikazuje sumiranu izloženost deviznom riziku na dan 31. decembra 2006. godine. U tabelu su uključena sredstva i obaveze po njihovim knjigovodstvenim vrednostima po valutama. Na dan 31.decembra 2006. USD EUR Ostale

valuteUkupno RSD Ukupno

AKTIVA

Gotovina i gotovinski ekvivalenti 43.306 92.362 25.105 160.773 435.486 596.259Depoziti kod centralne banke i HOV koje se mogu refinansirati kod centralne banke 1.711.489 1.711.489 1.050.001 2.761.490Potraživanja za kamatu i naknadu 469 469 179.260 179.729Plasmani bankama u zemlji 238.684 238.684 200.291 438.975Plasmani komitentima 52.683 52.683 3.950.315 4.002.998HOV i drugi plsamani kojima se trguje - 329 329Učešća u kapitalu i ostale HOV raspoložive za prodaju - 3.406 3.406Potraživanja za više plaćen porez - 11.766 11.766Nematerijalna ulaganja - 7.685 7.685Osnovna sredstva - 533.128 533.128Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja i potraživanja za više plaćen porez 15.449 15.449 177.136 192.585Odložena poreska sredstva - 93.463 93.463Ukupno aktiva 43.306 2.111.136 25.105 2.179.547 6.642.266 8.821.813OBAVEZE Obaveze prema bankamau zemlji 224.098 224.098 589.467 813.565Obavze prema komitentima 153.947 3.900.985 41.640 4.096.572 2.010.325 6.106.897Obaveze za kamate i naknade - 11.606 11.606Obaveze iz dobitka - 3.880 3.880Obavze po osnovu tekućeg poreza na dobitak - 1.682 1.682Ostale obaveze iz poslovanja 811 811 44.019 44.830Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 57 9.921 1.994 11.972 38.104 50.076Odložene poreske obaveze - 32.766 32.766Ukupno obaveze 154.004 4.135.815 43.634 4.333.453 2.731.849 7.065.302Neto devizna pozicija (110.698) (2.024.679) (18.529) (2.153.906) 3.910.417 1.756.511

Na dan 31. decembra 2005.

-Ukupno aktiva 81.753 2.236.570 20.632 2.338.955 5.767.884 8.106.839-Ukupne obaveze 413.002 2.150.326 31.864 2.595.192 3.951.204 6.546.396Neto devizna pozicija (331.249) 86.244 (11.232) (256.237) 1.816.680 1.560.443 Plasmani klijentima u EUR uključuju i kredite plasirane sa valutnom klauzulom u iznosu od RSD 2.400.995 hiljada, dok obaveze sa valutnom klauzulom iznose RSD 146.382 hiljada. 3.5. Fer vrednost finansijskih sredstava i obaveza

Fer vrednost je iznos po kome finansijski instrument može biti razmenjen u indirektnoj transakciji između voljnih strana, osim u slučaju prinudne prodaje i likvidacije i najbolje odražava tekuću tržišnu cenu. Procenjene fer vrednosti finansijskih instrumenata određene su od strane Banke na bazi postojećih raspoloživih tržišnih informacija, odgovarajuće metodologije procene i neophodnog prosuđivanja za tumačenje podataka kod utvrđivanja fer vrednosti. Rukovodstvo Banke veruje da je razlika između fer vrednosti i knjigovodstvene vrednosti nematerijalna.


18

3.6. Rizici izloženosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica

Izloženost Banke prema jednom licu predstavlja ukupan iznos potraživanja i vanbilansnih stavki koje se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dužničke hartije od vrednosti, vlasnički ulozi i učešća, izdate garancije i avali i sl). Rizik izloženosti, odnosno koncentracija izloženosti, predstavlja izloženost plasmana Banke prema:

• jednom licu ili prema grupi povezanih lica (dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu učešća);

• dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih tako da se pogoršanjem ili poboljšanjem finansijskog položaja jednog pogoršava ili poboljšava finansijski položaj drugog;

• fizičko lice punomoćnik pravnog lica; • dva ili više pravnih ili fizičkih lica povezanih na osnovu članstva u organima upravljanja

pravnih lica, uključujući istu vrstu povezanosti i članova porodica tih lica; • članovi porodica fizičkog lica koji su članovi organa upravljanja jednog pravnog lica

istovremeno i članovi organa upravljanja drugog pravnog lica • prema licu povezanom sa Bankom ( članovi bankarske grupe u kojoj je Banka, članovi organa

upravljanja Bankom i bankarskom grupom kao i članovi njihovih porodica, lica sa učešćem u Banci, ili bankarskoj grupi, kao i članovi njihovih porodica, pravna lica u kojima sva napred navedena lica imaju kontrolno učešće)

Osnovni cilj upravljanja rizikom izloženosti je eliminacija rizične izloženosti aktive Banke prema jednom licu, grupi povezanih lica ili licima povezanim sa Bankom. Ovaj cilj ostvariv je strogim pridržavanjem i korišćenjem kreditne politike Banke u domenu prijema i odobravanja zahteva klijenata radi identifikacije povezanih lica i praćenja limita izloženosti Banke prema njima. Izloženost Banke

• Velika izloženost Banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloženost koja iznosi najmanje 10% kapitala Banke

• Prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme preći 25% kapitala Banke • licu povezanom sa Bankom ne sme preći 5% kapitala Banke • ukupna izloženost banke prema licima povezanim sa Bankom ne sme preći 20% kapitala

Banke Zbir svih velikih izloženosti banke ne može biti veći od 400% kapitala Banke. Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik 56/2006). 3.7. Rizici ulaganja banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva

Rizik ulaganja Banke predstavlja rizik ulaganja Banke u jedno pravno / fizičko lice koje nije lice u finansijskom sektoru, kao i ulaganja Banke u osnovna sredstva.

Upravljanje ovim rizikom podrazumeva merenje, praćenje i kontrolu:

1. iznosa ulaganja Banke (Banka stiče pravo na udeo ili akcije) u bilo koje pravno / fizičko lice izvan finansijskog sektora koje ne može biti veće od 10% kapitala Banke

2. iznosa ulaganja Banke u sopstvena osnovna sredstva


19

3. iznosa ukupnog ulaganja Banke ( zbir ulaganja pod 1. i 2. ) koja ne mogu biti veća od 60% kapitala Banke.

4. Kvartalno izveštavanje Upravnog odbora Banke o kretanju pokazatelja od 1 –3

5. predlog korektivnih mera Upravnog odbora Banke u cilju održavanja rizika ulaganja u propisanim okvirima

Limiti ulaganja Banke:

• Plasmani Banke u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru, ne sme preći 10% kapitala banke; Limit se odnosi na ulaganje na osnovu koga Banka stiče udeo ili stiče akcije lica koje nije lice u finansijkom sektoru.

• Ukupna ulaganja Banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sredstva Banke mogu iznositi maksimalno 60% kapitala banke.

Banka usvojila limite definisane od strane NBS u skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima (Sl. glasnik 56/2006). 3.8. Rizici koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izložena

Rizik vezan za zemlju porekla osobe kome je Banka izložena (u daljem tekstu: rizik zemlje) je rizik nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke zbog nemogućnosti Banke da naplati svoja potraživanja od lica koja potiču van naše zemlje, iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u toj zemlji. Razlozi koji dovode do pojave izloženosti neke zemlje riziku su:

• politički razlozi - značajne političke promene u okviru neke zemlje zbog kojih je određeni dužnik sprečen da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci ( promene vlade i značajne promene zvanične politike u zemlji, politički neredi, ratovi, katastrofe itd. ),

• ekonomski razlozi - izrazito nepovoljna privredna kretanja u okviru neke zemlje zbog kojih je dovedeno u pitanje ili sasvim onemogućeno servisiranje spoljnih dugova.

Rizik zemlje se manifestuje kroz: • rizik neplaćanja obuhvata slučajeve u kojima zbog političkih i ekonomskih razloga dužnik nije u

mogućnosti da uredno izvršava svoje obaveze prema Banci; • rizik transfera - predstavlja verovatnoću da solventan dužnik iz neke zemlje nije u mogućnosti

da dug otplati Banci u odgovarajućoj valuti usled određenih poremaćaja u toj zemlji; • rizik garancija - rizik Banke nastao zbog izdate garancije licu van teritorije naše zemlje za

plaćanje u trećoj zemlji.

Osnovni cilj upravljanja rizikom zemlje je zaštita kompletnog portfolia Banke od mogućnosti pojave rizičnih i nenaplativih potraživanja, a koja potiču od dužnika iz rizičnih zemalja.

3.9. Operativni rizik, uključujući i pravni rizik, kao i rizik neodgovarajućeg upravljanja informacionim i drugim tehnologijama značajnim za poslovanje banke

Operativni rizik se definiše kao rizik negativnih efekata na finansijske rezultate i osnovni kapital Banke usled propusta u radu zaposlenih, protivpravnih radnji, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u Banci, kao i usled nepredvidivih spoljnih događaja.

Banka je u obavezi da identifikuje postojeće izvore operativnog rizika, kao i potencijalne izvore takvog rizika koji može da proistekne kao posledice uvođenjem novih poslovnih proizvoda, sistema ili aktivnosti.


20

Metodologija upravljanja operativnim rizikom u smislu njegove identifikacije i evidentiranja gubitaka nastalih na osnovu dejstva ovog rizika sastoji se od:

I Definisanje linija poslovanja u Banci – svaki organizacioni deo Banke mora biti jasno definisan uključujući sve aktivnosti i konkretne radnje.

II Definisanja uzroka koji dovode do operativnog rizika, a mogu se pojaviti ili biti:

1. ljudski faktor 2. procesi 3. sistemske prirode 4. eksterni faktor

III Identifikacije događaja koji mogu prouzrokovati operativne rizike i gubitke po tom osnovu:

1. interne greške i zloupotreba zaposlenih,

2. eksterna kršenja propisa,

3. propusti u sistemu zapošljavanja i zaštite na radu,

4. problemi u odnosima sa klijentima,

5. spoljni faktori,

6. organizacija Banke i funkcionisanje njenog sistema,

7. sprovođenje poslovnih procedura i odluka u Banci.

IV Kategorija gubitka 1. gubitak 2. operativna dobit 3. izbegnuti gubitak 4. propuštena dobit Informacioni rizici Arhitektura informacionog sistema ima dve funkcije: -obrada transakcija banke -izveštaji upravi i organima upravljanja Bankom. Jedna od najvažnijih karika upravljanja rizicima je adekvatnost informacionog sistema koji treba da ispunjava sledeće zahteve: -pravovremenost -tačnost -sigurnost i integritet -doslednost -potpunost -relevantnost. Knjigovodstveni sistemi sastoje se od izveštaja poslovnih operacija, finansiranja, upravljanja rizicima i saglasnosti što omogućava upravi i organima upravljanja da rukovode Bankom. Sistemi komunikacije povezuju informacije unutar Banke i eksterne korisnike ( zakonodavna tela, revizore, akcionare i klijente).


21

4. Ključne računovodstvene procene i prosuđivanja

Banka vrši procene i pretpostavke o efektima koja će iznosi sredstava i obaveza sadržani u finansijskim izveštajima imati u narednoj finansijskoj godini. Procene i prosuđivanja se kontinuirano vrednuju i zasnivaju se na istorijskom iskustvu i drugim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja za koje se veruje da će u datim okolnostima biti razumna. (a) Gubici zbog umanjenja vrednosti kredita Banka vrši pregled kreditnog portfolia najmanje kvartalno u cilju procene umanjenja njihove vrednosti. U procesu utvrdjivanja da li u bilans uspeha treba uneti gubitak zbog umanjenja vrednosti, Banka prosudjuje da li postoje pouzdani dokazi koji pokazuju merljivo smanjenje u procenjenim budućim novčanim tokovima od kreditnog portfolia pre smanjenja koji se može identifikovati na pojedinačnim kreditima u portfoliu. Ovi dokazi mogu uključivati raspoložive podatke koji ukazuju na nepovoljne promene u statusu dužnika u pogledu plaćanja obaveze prema Banci, ili na nacionalne ili lokalne okolnosti koji imaju veze sa negativnim uticajima na aktivu Banke. Rukovodstvo vrši procene na bazi iskustva o ostvarenim gubicima po kreditima iz prethodnih perioda za sva sredstva sa karakteristikama kreditnog rizika i objektivnim dokazima o umanjenju vrednosti sličnom onom kreditnom portfoliu koji je postojao u vreme planiranja budućih novčanih tokova. Metodologija i pretpostavke koje se koriste za procenu iznosa i vremena budućih novčanih tokova su predmet redovnog pregleda s ciljem da se smanje razlike izmedju procenjenih i ostvarenih gubitaka. (b) Umanjenje vrednosti vlasničkih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju Banaka utvrdjuje da su vlasničke hartije od vrednosti raspoložive za prodaju obezvredjene kada postoji značajno ili prolongirano opadanje njihove vrednosti ispod nabavne vrednosti. Odluka o tome šta je značajno a šta prolongirano zahteva prosudjivanje. U procesu prosudjivanja Banka vrednuje, izmedju ostalih faktora, normalnu promenljivost u cenama akcija. Obezvredjenje može nastati kada postoje dokazi o narušavanju finansijskog stanja primaoca ulaganja, poslovni učinci u privrednoj delatnosti, promene u tehnologiji kao i novčani tokovi iz poslovnih aktivnosti i aktivnosti finansiranja.


22

5. Prihodi i rashodi od kamata 2006 2005

Prihodi od kamata - Ostale banke 14.653 11.485- Narodna banka Srbije 42.336 20.002- Preduzeća 483.058 496.022- Stanovništvo 135.470 79.267- Strana lica 5.438 11.744- Drugi komitenti 85 596Ukupno 681.040 619.116Rashodi od kamata - Zavisne i povezane banke 20.086 - Ostale banke 92.959 72.682- Preduzeća 88.396 97.793- Javni sektor 20.701 11.376- Stanovništvo 33.595 17.652- Strana lica 55.132 10.263- Drugi komitenti 16.360 16.291- Kamate na hartije od vrednosti 3.915 48.773Ukupno 331.144 274.830 Neto prihodi od kamata 349.896 344.286

6. Prihodi i rashodi od naknada i provizija 2006 2005

Prihodi od naknada i provizija Naknade za bankarske usluge 235.575 328.555Ostale naknade i provizije 58.086 46.241Ukupno 293.661 374.796Rashodi od naknada i provizija Naknade za usluge platnog prometa u zemlji 10.732 10.605Naknade za usluge platnog prometa u inostranstvu 27.921 33.765Ostale naknade i provizije 18.395 8.852Ukupno 57.048 53.222 Neto prihodi od naknada 236.613 321.574

Prihodi od naknada i provizija u iznosu od RSD 235.575 hiljada najvećim delom se odnose na naknade za bankarske usluge od preduzeća u iznosu od RSD 51.468 hiljada (2005: RSD 122.804 hiljade), naknade za bankarske usluge po poslovima platnog prometa u iznosu od RSD 91.520 hiljada (2005: RSD 90.678 hiljada), naknade za obavljanje bankarskih usluga po osnovu platnih kartica u iznosu od RSD 16.292 hiljada (2005: RSD 8.306 hiljada), naknade za obavljanje bankarskih usluga od stanovništva u iznosu od RSD 17.013 hiljada (2005: RSD 29.013 hiljade) i naknade za obavljanje bankarskih usluga po osnovu deviznog poslovanja u iznosu od RSD 51.144 hiljade (2005: RSD 68.229 hiljada). Ostale naknade i provizije u iznosu od RSD 58.086 hiljada (2005: 46.241 hiljada) odnose se najvećim delom na naknade za bankarske usluge po poslovima kupoprodaje deviza. Rashodi od naknada i provizija za usluge platnog prometa u inostranstvu se najvećim delom odnose na naknade za usluge kupoprodaje deviza u iznosu od RSD 23.080 hiljada (2005: RSD 31.273 hiljada). Ostale naknade i provizije najvećim delom se odnose na naknade i provizije vezane za platne kartice u iznosu od RSD 14.818 hiljada (2005: RSD 3.898 hiljada).


23

7. Neto prihodi / rashodi od kursnih razlika 2006 2005

Pozitivne kursne razlike po osnovu: -preračuna kredita sa deviznom klauzulom 111.530 86.269 - dinarski depoziti 25.285 31.725 - po deviznim depozitima i kreditima 498.920 176.973-kupoprodaje deviza 368 9.078-trgovine devizama 11.361 17.320 -blagajničkih poslova 14.818 7.872 - ostalo 88.044 -Ukupno 750.326 329.237Negativne kursne razlike po osnovu: - preračun kredita sa deviznom klauzulom 179.869 36.558 - dinarski depoziti 114.230 4.384 - po deviznim depozitima i kreditima 311.306 238.413-kupoprodaje deviza 270 2.841 - ostalo 77.827 -Ukupno 683.502 282.196 Pozitivne/negativne kursne razlike, neto 66.824 47.041

8. Ostali poslovni prihodi 2006 2005

Prihodi od ukidanja: - indirektnih otpisa plasmana - bilansne pozicije 757.211 473.998 - indirektnih otpisa plasmana - vanbilansne pozicije 242.291 251.713Prihodi od zakupnina 24 25Naplaćena otpisana potraživanja 27.310 7.974Dobici od prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 67 3.621Prihodi od smanjenja obaveza 378 1.509Ostali prihodi 3.173 26.712Ukupno 1.030.454 765.552

Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa plasmana po bilansnoj aktivi i rezervisanja po vanbilansnim stavkama odnose se na promenu računovodstvene politike za formiranje rezervisanja u skladu sa Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“,br. 57/2006 i 116/2006), usled čega je Banka oslobodila opšte ispravke vrednosti i rezervisanja za potencijalne gubitke formirane u skladu sa do tada važećim propisima Narodne banke Srbije. Od iznosa od RSD 27.310 hiljade (2005: RSD 7.974 hiljade) koji se odnosi na naplaćena otpisana potraživanja, RSD 1.387 hiljada se odnosi na prihodovanje obaveze po osnovu izmirenja obaveze klijenta Ideal Company iz prethodnog perioda, a RSD 24.737 hiljada se odnosi na naplaćena potraživanja po okončanju stečajnog postupka preduzeća BIM Slavija.


24

9. Rashodi indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja 2006 2005

Rashodi indirektnih otpisa plasmana - bilansna pozicija 1.492.045 574.862 Rashodi indirektnih otpisa plasmana - vanbilansna pozicija 184.112 267.614 Rashodi rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 11.388 - Ukupno 1.687.545 842.476

Rashodi indireknih otpisa plasmana po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama uključuju rashode po osnovu formiranja ispravke vrednosti u skladu sa internom metodologijom Banke na dan 31. decembra 2006. godine, kao i rashode vezane za formiranje opšte ispravke vrednosti bilansne aktive i rezervisanja po vanbilansnim stavkama klasifikovanim u kategorije B, V, G i D u toku 2006. godine u skladu sa do tada važećom Odlukom o kriterijumima za klasifikaciju bilansne aktive i vanbilansnih stavki prema stepenu naplativosti i visini posebne rezerve banaka i drugih finansijskih organizacija (Sl. glasnik RS, br. 37/04 i 86/04, 129/04, 51/05, 97/05). Prihodi od ukidanja formirane opšte ispravke vrednosti i rezervisanja prikazani su u Napomeni 8. Kretanje na računima ispravke vrednosti bilansne aktive

Plasmani komitentima

Potraživanja za kamate i ostala

aktiva

Hartije od vrednosti - kojima se

trguje

Ucesca u kapitalu i

ostale HOV raspolozive za

prodaju Ostala aktiva i

AVR Ukupno

Stanje na početku godine 237.593 22.606 2.770 1.212 26.041 290.222Ispravke u toku godine (Napomena 9) 1.143.712 154.024 - - 194.309 1.492.045Kursne razlike (2.456) - - - - (2.456)Otpisi (2.282) (304) - - (457) (3.043)Prenosi -Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa (Napomena 8) (632.773) (77.472) - (59) (46.907) (757.211) Stanje na kraju godine 743.794 98.854 2.770 1.153 172.986 1.019.557

Kretanje na računima rezervisanja za vanbilansne stavke

Stanje na početku godine 58.179 Ispravke u toku godine (Napomena 9) 184.112 Prihodi od ukidanja indirektnih otpisa (Napomena 8) (242. 291)Stanje na kraju godine -


25

10. Ostali poslovni rashodi 2006 2005Troškovi zarada, naknada zarada, ostalih ličnih rashoda, poreza i doprinosa 455.535 288.359Troškovi materijala 26.055 37.780Troškovi proizvodnih usluga 88.533 91.382Troškovi amortizacije 38.636 25.199Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 120.890 204.967Troškovi poreza 8.174 6.403Troškovi doprinosa 59.804 54.146Ostali troškovi 20 388Otpis nenaplativih potraživanja 3.043 3.520Gubici po osnovu rashodovanja i otpisa osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 1.032 557Gubici po osnovu učešća u kapitalu 598 2.337Gubici po osnovu prodaje osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 197 -Manjkovi, pretrpljene štete i slično 56 20Ostali rashodi 4.851 8.776

Ukupno 807.424 723.834

U 2006. banka je imala 72 zaposlena kojima je prestao radni odnos. Po tom osnovu su isplaćivane naknade za sporazumni prekid radnog odnosa koje su imale tretman zarada sa svim pripadajućim porezima i doprinosima koji zajedno sa redovnim zaradama u toku godine čine iznos od 455.535 hiljada RSD.

U okviru troškova proizvodnih usluga u iznosu od RSD 88.533 hiljada (2005: 91.382 hiljade), RSD 31.417 hiljada se odnosi na troškove zakupnine poslovnog prostora.

10.1 Podaci o zaradama rukovodstva U toku 2006. godine članovi Izvršnog odbora su ostvarili bruto zarade u iznosu od RSD 9.504 hiljade. 11. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza 2006 2005

Prihodi od promene vrednosti plasmana komitentima 100.220 188.946 Ukupno 100.220 188.946 Ovi prihodi su nastali revalorizacijom kredita stopom rasta cena na malo na mesečnoj osnovi. Do smanjenja ovih prihoda u 2006. došlo je usled znatno niže inflacije tokom 2006. godine u odnosu na 2005. godinu. 12. Porez na dobit Ukupan poreski rashod sastoji se od sledećih poreza: 2006 2005

Tekući porez - Potraživanja po osnovu plaćenog poreza na dobit - 3.967 Odloženi porez (Napomena 23) (75.615) 14.919 Ukupno poreski rashod (75.615) 18.886


26

Detaljniji podaci o odloženim porezima dati su u Napomeni 23. Porez na dobit Banke pre oporezivanja se razlikuje od teorijskog iznosa koji bi nastao primenom prosečne ponderisane poreske stope i bio bi kao što sledi: 2006 2005 Dobitak / (Gubitak) pre oporezivanja (710.948) 107.679

Prihodi koji ne podležu oporezivanju - (13)

Rashodi koji se ne priznaju u poreske svrhe 23.965 9.998

Poreska osnovica (686.983) 117.664

Porez po stopi od 10% - 11.766

Ukupna umanjenja obračunatog poreza - 7.799

Porez na dobit prikazan u bilansu uspeha - 3.967

13. Zarada po akciji (a) Osnovna zarada po akciji

Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit/(gubitak) koji pripada akcionarima Banke (matičnog pravnog lica) podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija u opticaju za period isključujući obične akcije koje je Banka otkupila i koje se drže kao otkupljene sopstvene akcije.

2006 2005Dobit koja pripada akcionarima - 73.798

Ponderisani prosečni broj običnih akcija u opticaju (u hiljadama) - 1.834

Osnovna zarada po akciji (RSD po akciji) - 40,23

14. Gotovina i gotovinski ekvivalenti 2006 2005Žiro račun 353.203 727.292

Gotovina u blagajni:

- u RSD 42.283 51.363

- u stranoj valuti 31.711 48.147

Ostala novčana sredstva:

- u RSD 40.000 4.225

- u stranoj valuti 14

Devizni račun kod:

- kod drugih banaka 10.785 5.516

- kod inostranih banaka 118.277 231.770

Ukupno 596.259 1.068.327

Obaveznu rezervu u dinarima, saglasno Odluci o obaveznoj rezervi banaka kod NBS (Sl. glasnik RS br. 48/2004) Banka od 10. maja 2004. izdvaja na svoj žiro račun, pa je stoga knjigovodstveno posebno ne iskazuje. Na dan 31. decembar 2006. godine obračunata obavezna rezerva u dinarima iznosila je RSD 327.732 hiljade i bila je usklađena sa navedenom Odlukom (2005. RSD 699.267 hiljada). Obavezna rezerva kod NBS predstavlja minimalnu rezervu dinarskih sredstava izdvojenu u skladu sa Odlukom NBS i može se po potrebi koristiti za likvidnost.


27

Ostala novčana sredstva u iznosu od RSD 40.000 hiljada predstavljaju deponovane viškove likvidnih sredstava kod NBS. 15. Depoziti kod Narodne banke Srbije i hartije od vrednosti koje se mogu refinansirati kod Narodne banke Srbije 2006 2005Obavezna rezerva kod Narodne banke Srbije:

- u RSD

- u stranoj valuti 1.711.490 699.267

Plasmani NBS po REPO transakcijama 1.050.000 177.700

Ukupno 2.761.490 876.967

Banke su dužne da obracunavaju i izdvajaju obaveznu rezervu kod Narodne banke Srbije u visini i na nacin koji je utvrden Odlukom o obaveznoj rezervi banaka kod Narodne banke Srbije (Sl. Glasnik RS br.46/05, 69/05, 77/05, 80/05, 86/05, 91/05, 95/05, 102/05, 109/05, 28/06, 39/06 i 49/06). Obaveznu rezervu banke obracunavaju na obaveze po deviznim depozitima i drugim deviznim obavezama. Obavezna rezerva se obracunava po stopi od 40% na iznos prosecnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava u prethodnom kalendarskom mesecu kao i dinarskih depozita koji su indeksirani deviznom klauzulom. Iznos obracunate obavezne rezerve umanjen je za iznos dugorocnih stambenih kredita osiguranih kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita. Po stopi od 100% obavezna rezerva se obracunava na iznos prosecnog dnevnog knjigovodstvenog stanja deviznih sredstava koja davaoci lizinga drze na posebnom racunu otvorenom kod banke, po stopi od 20% na iznos stanja deviznih subordiniranih obaveza, 60% na stanje deviznih depozita i kredita primljenih iz inostranstva sa rokom dospeca do dve godine, po stopi od 40% na iznos obaveza u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva s rokom otplate preko dve godine kao i po stopi od 60% na iznos stanja obaveza u dinarima po osnovu depozita i kredita primljenih iz inostranstva s rokom otplate do dve godine. Na obaveze po dinarskim depozitima banke obracunavaju obaveznu rezervu po stopi od 15%. Na iznos ostvarenog prosecnog stanja devizne rezerve, koji ne prelazi iznos obracunate obavezne rezerve, Narodna banka Srbije placa kamatu po kamatnim stopama predvidenim odlukom kojom se utvrduju kamatne stope Narodne banke Srbije. Prosecne kamatne stope za period od 01.01.2005. do 30.06.2005. godine na obaveznu deviznu rezervu iznosile su 0,4% za EUR i 0,5% za USD na godišnjem nivou. Od 01. jula 2005. godine Narodna banka Srbije ne placa više kamatu.


28

16. Potraživanja za kamatu i naknadu 2006 2005Potraživanja za kamatu od banaka u RSD: - druge banke 188 7

- Narodna banka Srbije 1.064 2.412

Potraživanja za naknadu od banaka u RSD:

- ostale banke 186 768

- Narodna banka Srbije 3.372

Potraživanja za kamatu od komitenata u RSD

- preduzeća 240.384 86.117

- stanovništvo 15.293 4.994

- drugi komitenti 100 85

Potraživanja za naknadu od komitenata u RSD

- preduzeća 8.747 9.650

- javni sektor, ostali komitenti 11.058 10.473

Potraživanja za kamatu od komitenata u stranoj valuti

- ostali komitenti 1.547

Potraživanja za naknadu od komitenata u stranoj valuti:

- preduzeća 16 18

278.583 117.896

Minus: ispravka vrednosti (98.854) (22.606)

Ukupno 179.729 95.290

17. Plasmani bankama u zemlji 2006 2005

Kratkoročni krediti i plsamani bankama u RSD - druge banke 200.000 450Ostali finansijski plasmani bankama u RSD: - Narodna banka Srbije 155Kratkoročni krediti i plasmani u stranoj valuti: - drugim bankama 237.000 Dugoročni krediti i plasmani bankama u stranoj valuti: - druge banke 1.975 2.137Plasmani bankama u zemlji, bruto 438.975 2.742Minus: Ispravka vrednosti/rezervisanja Plasmani bankama u zemlji, neto 438.975 2.742

Kratkoročni krediti i plasmani bankama u iznosu od RSD 200.000 hiljada (2005: RSD 450 hiljada) odnose se na sredstva za likvidnost drugim bankama tzv. overnight depoziti. Sredstva su plasirana EFG Eurobank u iznosu od RSD 100.000 hiljada i Hypo Alpe Adria Bank u iznosu od RSD 100.000 hiljada. Kamatne stope se kreću u rasponu od 11% - 11.5% godišnje. Kratkoročni krediti i plasmani bankama u stranoj valuti u iznosu od RSD 237.000 hiljada (2005: RSD 0) odnose se na sredstva za likvidnost drugim bankama u stranoj valuti 1-7 dana. Sredstva su plasirana EFG Eurobank u iznosu od EUR 600 hiljada, Erste Bank u iznosu od EUR 1.500 hiljada i Piraeus Bank u iznosu od EUR 900 hiljada. Kamatne stope na ove plasmane iznose 5% godišnje.


29

18. Plasmani komitentima

Stanov Strana Drugi Ukupno

Preduzeća Javni sektor -ništvo lica komitenti 2006

Ukupno 2005

Kratkoročni krediti i plasmani

- u RSD 2.167.756 239.067 60.090 2.466.913 3.539.459

- u stranoj valuti 13.182 39.500 52.682 339.127

Dugoročni krediti i plasmani

- u RSD 853.480 937.621 1.791.101 1.384.139

- u stranoj valuti

Tekuća dospeća dugoročnih kredita i plasmana u RSD:

209.819 192.062 401.881 249.016

Ostali finansijski plasmani

- u RSD 31.740 31.740 71.489

- u stranoj valuti 2.475 2.475 2.421

Ukupno- bruto 3.278.452 1.368.750 39.500 60.090 4.746.792 5.585.651

Minus: Rezervisanja (568.461) (175.333) (743.794) (237.593)

Ukupno - neto 2.709.991 1.193.417 39.500 60.090 4.002.998 5.348.058

Promene na rezervisanjima za potencijalne gubitke po kreditima komitentima u toku godine prikazane su u okviru Napomene 9. Ročna struktura kreditnog portfolia je sledeća: 2006 2005

Dospeli krediti 898.141 121.667Do jedne godine 2.006.948 3.791.176Preko jedne godine 1.841.703 1.672.808Krediti i plasmani klijentima, bruto 4.746.792 5.585.651

Dospela potraživanja: 2006 2005

Do dva meseca 415.334 925Između dva i šest meseci 122.542 9.756Između šest meseci i jedne godine 408.600 106.411Preko jedne godine 304.560 1.505Ukupno dospeli krediti 1.251.036 118.597


30

Promene na plasmanima komitentima u toku godine bile su sledeće: Kratkoročni krediti Dugoročni krediti

U RSD U stranoj

valuti U RSD U stranoj

valuti Ukupno Plasmani komitentima na dan 1 januara 3.859.963 341.548 1.384.140 5.585.651Novi plasmani 4.834.232 1.626.708 1.067.790 7.528.730Kursne razlike Revalorizacija Otplate (5.793.662) (1.913.099) (660.828) (8.367.589)Plasmani komitentima na dan 31 decembra 2.900.533 55.157 1.791.102 4.746.792Minus: Ispravka vrednosti i rezervisanja (565.342) (23.020) (155.432) (743.794) Neto plasmani 2.335.191 32.137 1.635.670 - 4.002.998

Koncentracija izloženosti kreditnom riziku (uključujući ukupne plasmane komitentima i rizičnu vanbilansnu aktivu) po sektorima:

2006 Poljoprivreda, lov, šumarstvo i vodoprivreda 295.000 Vadjenje ruda i kamena 5.903 Prerađivačka industrija 1.455.556 Građevinarstvo 480.371 Trgovina na veliko i malo 2.102.614 Hoteli i restorani 332.682 Saobraćaj, skladištenje i veze 220.421 Finansijsko posredovanje 855.128 Državna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje 455.154 Ostalo 2.557.999 Plasmani komitentima, bruto 8.760.828

19. Učešća u kapitalu i ostale hartije od vrednosti raspoložive za prodaju 2006 % kapitala 2005 % kapitala

Druge banke - u RSD 2.061 0,214 2.061 0,214Preduzeća - u RSD 2.498 2.498 Minus: ispravka vrednosti (1.153) (1.212) Ukupno 3.406 0,214 3.347 0,214

Iznos od RSD 3.406 hiljada (2005: 3.347 hiljada) je neto iznos učešća u kapitalu od RSD 4.559 hiljada umanjen za ispravku vrednosti učešća u kapitalu od RSD 1.153 hiljada. Ispravka se odnosi na Centroagent ad u iznosu od RSD 1.142 hiljade i ispravku vrednosti Tamiševo ad od RSD 11 hiljada.


31

Tabela učešća Banke u kapitalu drugih pravnih lica u %: 2006 % učešća 2005 % učešćaCentroagent doo 1.142 100 1.083 100Tamiševo doo 204 15,65 204 15,65Centrobroker ad 424 5,83 424 12,73Tržište novca ad 374 0,85 374 0,85Beogradska berza ad 102 0,24 102 0,22Poštanska štedionica - Banka 690 0,99 690 0,06Agrobanka ad 238 0,005 238 0,005Hypo Alpe Adria Banka ad 232 0,002 232 0,014

Ukupno 3.406 3.347

20. Nematerijalna ulaganja Licence Nabavna vrednost Stanje na dan 01.01.2005. 2.045 Nove nabavke 3.405 Stanje na dan 31.12.2005. 5.450 Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01.2005. 136 Amortizacija 464 Stanje na dan 31.12.2005. 600 Neto sadašnja vrednost 31.12.2005. 4.850 Nabavna vrednost Stanje na dan 01.01.2006. 5.450 Nove nabavke 4.362 Stanje na dan 31.12.2006. 9.812 Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01.2006. 600 Amortizacija 1.527 Stanje na dan 31.12.2006. 2.127 Neto sadašnja vrednost 31.12.2005. 4.850 Neto sadašnja vrednost 31.12.2006. 7.685

Amortizacija u iznosu od RSD 1.526 hiljada (2005. RSD 464 hiljade) uključena je u troškove poslovanja u bilansu uspeha. Povećanja nematerijalnih ulaganja u 2006. godini su se odnosila na nabavku licence za Microsoft Windows u iznosu od RSD 4.360 hiljada.


32

21. Osnovna sredstva

Građevinski objekti

Oprema i ostala osn.sred.

Avansi za osnovna sredstva Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na dan 01.01.2005. 348.807 86.790 - 435.597Nove nabavke 25.485 70.255 95.740Procena 173.022 173.022Rashodovanja (1.584) (1.584)Prenosi sa avansa 69.255 (69.255) -Stanje na dan 31.12.2005. 521.829 179.946 1.000 702.775Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01.2005. 68.315 23.706 92.021Amortizacija 5.660 19.075 24.735Procena 36.264 36.264Rashodovanja (1.028) (1.028)Stanje na dan 31.12.2005. 110.239 41.753 - 151.992Neto sadašnja vrednost 31.12.2005. 411.590 138.193 1.000 550.783Nabavna vrednost Stanje na dan 01.01.2006. 521.829 179.946 1.000 702.775Nove nabavke 9.509 11.277 20.786Prenosi sa avansa 12.277 (12.277) -Otuđenja (prodaja) (781) (781)Rashodovanja (3.502) (3.502)Stanje na dan 31.12.2006. 521.829 197.449 - 719.278Ispravka vrednosti Stanje na dan 01.01.2006. 110.239 41.753 151.992Amortizacija 6.782 30.327 37.109Prenosi Otuđenja (prodaja) (481) (481)Rashodovanja (2.470) (2.470)Stanje na dan 31.12.2006. 117.021 69.129 - 186.150 Neto sadašnja vrednost 01.01.2006. 411.590 138.193 1.000 550.783Neto sadašnja vrednost 31.12.2006. 404.808 128.320 - 533.128

Amortizacija u iznosu od RSD 37.110 hiljada iskazana je u okviru troškova poslovanja u bilansu uspeha. Povećanja osnovnih sredstava u 2006. godini većinom su se odnosila na nabavku nameštaja u iznosu od RSD 2.301 hiljade, kompjuterske opreme u iznosu od RSD 4.755 hiljada i agregata u iznosu od RSD 7.640 hiljada. Troškovi zakupnine u iznosu od RSD 31.417 hiljada (2005: RSD 16.326 hiljada) koji se odnose na zakup nekretnina uključeni su u bilans uspeha. Zemljište i građevinski objekti su poslednji put procenjeni na dan 30.06.2005. od strane nezavisnih procenitelja (sudskih veštaka). Procena je obavljena na osnovu tržišnih cena. Procenom su povećane nabavna vrednost i ispravka vrednosti u iznosu od RSD 173.022 hiljada, odnosno RSD 36.264 hiljade.


33

22. Ostala sredstva i aktivna vremenska razgraničenja 2006 2005

Potraživanja od zaposlenih 1.323 1.402Potraživanja po osnovu preplaćenih poreza i doprinosa, osim poreza na dobitak 68 6.983Dati avansi 7.485 13.644Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa 338.028 103.222Sitan inventar u upotrebi 2.210 1.842Materijalne vrednosti primljene po osnovu naplate potraživanja 187 187Razgraničenja potraživanja za obračunatu kamatu -u RSD 4.508 0 -u stranoj valuti 1.272 4.199Razgraničenja potraživanja za ostale obračunate prihode -u RSD 2.265 -u stranoj valuti Razgraničeni ostali troškovi -u RSD 7.008 11.352 -u stranoj valuti 1.582 12.825Ostala aktivna vremenska razgraničenja -u RSD 1.900 5.377 -u stranoj valuti Minus: ispravka vrednosti (172.986) (26.041) Ukupno 192.585 137.257

Od iznosa Ostalih potraživanja iz poslovnih odnosa u iznosu od RSD 338.028 hiljada (2005: RSD 103.222 hiljade) najveći deo odnosi se na potraživanja za plaćanja izvršena po datim avalima u iznosu od RSD 259.487 hiljada i potraživanja za obračunatu revalorizaciju po kreditima u iznosu od RSD 40.528 hiljada. Ispravka vrednosti se najvećim delom odnosi na potraživanja po datim avalima menica koje su u toku 2006. pale na teret Banke. Naime, od iznosa RSD 172.986 hiljada (2005: RSD 26.041 hiljada) najveći deo pripada menicama C marketa u iznosu RSD 125.000 hiljada, što čini 72% ukupnog salda ispravke vrednosti.

23. Odložena poreska sredstva i obaveze Odloženi porezi su obračunati na privremene razlike po metodu obaveza koristeći efektivnu poresku stopu od 10%(2005.10%). Odložena poreska sredstva i obaveze se „prebijaju“ kada postoji zakonski izvršivo pravo da se „prebiju“ tekuća poreska sredstva sa tekućim poreskim obavezama i kada se odloženi porez na dobit odnosi na istu fiskalnu vlast. Kretanja na odloženim porezima dati su u sledećoj tabeli:

2006 2005

Stanje na početku godine, neto odložene poreske obaveze 14.919 - Na teret/ (u korist) bilansa uspeha (75.615) 14.919

Stanje na kraju godine godine, neto odložena poreska sredstva (60.696) 14.919


34

Odložena poreska sredstva: Poreski krediti

– osnovna sredstva

Poreski krediti po osnovu gubitaka

Poreski krediti- ostalo

Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2005. - - - - U korist bilansa uspeha 9.787 - 8.933 18.720 Stanje na dan 31. decembra 2005 9.787 - 8.933 18.720 U korist bilansa uspeha 5.230 69.513 - 74.743 Stanje na dan 31. decembra 2006. 15.017 69.513 8.933 93.463

Odložene poreske obaveze Ubrzana poreska

amortizacija

Ukupno

Stanje na dan 1. januara 2005. - - Na teret bilansa uspeha 33.639 33.639 Stanje na dan 31. decembra 2005 33.639 33.639 U korist bilansa uspeha (873) (873) Stanje na dan 31. decembra 2006. 32.766 32.766

Odložene poreske obaveze 2006 2005

Ubrzana poreska amortizacija 32.766 33.639 Ukupno 32.766 33.639

Odložene poreska sredstva 2006 2005

Poreski kredit po osnovu gubitka 69.513 -Ulaganja u osnovna sredstva 15.017 9.787Ostali poreski krediti 8.933 8.933Ukupno 93.463 18.720

24. Obaveze prema bankama u zemlji 2006 2005

Depoziti po vidjenju i opozivi krediti - u RSD 317.841 36.043- u stranoj valuti 132.467 44.744Kratkoročni depoziti i kratkoročni krediti - u RSD 271.200 369.700- u stranoj valuti 84.675 381.643Dugoročni depoziti, dugoročni krediti i ostale finansijske obaveze - u stranoj valuti 7.382 47.608Ukupno 813.565 879.738

Obaveze za kamatu i naknadu - u RSD 3.278 2.024- u stranoj valuti 1.780Ukupno 3.278 3.804 Ukupno 816.843 883.542


35

Obaveze prema bankama su smanjene u odnosu na 2005. za iznos od RSD 66.173 hiljade. Do smanjenja obaveza po osnovu depozita drugih banaka je uglavnom došlo usled visoke cene ovog izvora finansiranja, koja je dovela do značajnog porasta troškova kamata u toku 2006. Stoga je u drugoj polovini godine Banka bila pre svega orijentisana na finansiranje putem sredstava Matične banke. Rokovi dospeća i kamatne stope kratkoročnih kredita na dan 31. decembra 2006. godine prikazani su u narednoj tabeli: Banke Rok dospeća Kamatna stopa IznosKosovska banka u stecaju 17.06.2007. 10,00% G 10.000Internarional investment banka ad u likvidaciji 26.03.2007. 10,50% G 4.000Internarional investment banka ad u likvidaciji 15.04.2007. 10,50% G 10.000Ukupno 24.000 Ovi krediti su deo pozicije Kratkoročni depoziti i kratkoročni krediti od RSD 271.200 hiljada. 25. Obaveze prema komitentima

Javni Strana Ostali Ukupno Ukupno

Preduze-ća sektor

Stanov-ništvo lica komitenti 2006 2005

Transakcioni depoziti po vidjenju komitenata

- u RSD 834.061 1.761 61.666 1.561 152.865 1.051.914 2.108.944

- u stranoj valuti 228.213 63.115 7.104 42 298.474 380.949

Ostali depoziti po vidjenju komitenata

- u RSD 13 22.331 32.961 6.945 62.250 79.422- u stranoj valuti 381.045 18.230 399.275 627.178

Kratkoročni depoziti komitenata - u RSD 527.204 317.000 15.420 28.902 888.526 1.137.961

- u stranoj valuti 191.130 205.491 989.893 869 1.387.383 967.380Tekuća dospeća dugoročnih kredita 2.998 2.998 1.413

Dugoročni depoziti:: - u RSD 1.044 2.345 3.389 37.228

- u stranoj valuti 8.052 148.709 1.579.895 1.736.656 164.577

Tekuće dospeće dugoročnih depozita u stranoj valuti 118.006

118.006 3.233Ostale finansijske obaveze prema komitentima

- u stranoj valuti 158.026 158.026

Ukupno 2.065.749 341.092 913.750 2.603.628 182.678 6.106.897 5.508.285

Obaveze za kamatu

- u RSD 6.518 1.800 8.318 5.052

- u stranoj valuti 324

Obaveze za naknadu - u RSD 10 10

Ukupno 6.528 1.800 0 0 0 8.328 5.376

Ukupno 2.072.277 342.892 913.750 2.603.628 182.678 6.115.225 5.513.661


36

26. Ostale obaveze iz poslovanja 2006 2005

Obaveze za porez na dodatnu vrednost 399 8Oba za gradsko građevinsko zemljište 18 -Obaveze za administrativne, sudske i ostale zabrane i obustave iz zarada 3 3Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 2.169 2.950Obaveze prema dobavljačima u zemlji u dinarima 17.094 22.056Obaveze prema dobavljačima u inostranstvu u stranoj valuti 808 -Ostale obaveze prema zaposlenima 93 345Obaveze po osnovu privremenih i povremenih poslova 52 -Obaveze u obračunu u dinarima 16.561 16.948Obaveze za viškove u blagajnama 95 81Ostale obaveze 7.538 4.875Ukupno 44.830 47.266

27. Rezervisanja 2006 2005

Rezervisanja za gubitke po vanbilansnoj aktivi - 58.179 Ukupno - 58.179 Banka je oslobodila početno stanje rezervisanja za potencijalne gubitke po vanbilasnoj aktivi u korist prihoda (Napomena 8) u skladu sa propisima Narodne banke Srbije. U skladu sa internom metodologijom Banka nije formirala rezervisanja za potencijalne gubitke po vanbilansnoj aktivi na dan 31. decembra 2006. godine. Rezervisanja utvrđena u skladu sa propisima Narodne banke Srbije (Odlukom o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke („Službeni glasnik RS“,br. 57/2006 i 116/2006) formirana su u okviru računa rezerve iz dobiti (Napomena 29). Kretanje na računima rezervisanja za potencijalne gubitke po vanbilansnim stavkama dato je u okviru Napomene 9.

28. Ostale obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 2006 2005

Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu - u RSD 228 - - u stranoj valuti 14.698 -Razgraničene obaveze za ostale obračunate rashode - u stranoj valuti - 3.706Razgraničeni prihodi od kamata - u RSD 1.185 2.265Razgraničeni ostali prihodi - u RSD 22.568 -Ostala pasivna vremenska razgraničenja - u RSD 9 30Rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore 11.388 -Ukupno 50.076 6.001

Od iznosa od RSD 50.076 hiljada (2005: RSD 6.001 hiljada) najveći deo se odnosi na razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti u iznosu od RSD 14.698 hiljada, razgraničene ostale prihode u dinarima u iznosu od RSD 22.568 hiljada koji se najvecim delom sastoje se iz razgranicenih


37

prihoda od naknada za odobrenje kredita u iznosu od RSD 22.407 hiljada i na iznos rezervisanja za neiskorišćene godišnje odmore u iznosu od RSD 11.388 hiljada. 29. Kapital U okviru kapitala banka iskazuje akcijski kapital, rezerve, emisionu premiju, revalorizacione rezerve, rezerve iz dobiti, gubitak tekuće godine i dobitak iz ranijih godina, umanjen za porez na dobitak. Na dan 31. decembar 2006. kapital Banke obuhvata: 2006 2005

Akcijski kapital – obične akcije (Napomena 29 a) 1.264.781 948.725Akcijski kapital – prioritetne akcije (Napomena 29 a) 123.306 123.306Emisiona premija (Napomena 29 a) 524.561 9.216Revalorizacione reserve (Napomena 29 b) 312.614 312.614Rezerve iz dobiti (Napomena 29 c) 162.539 58.826Gubitak tekuće godine (Napomena 29 d) (635.333) -Nerasporedjeni dobitak ranijih godina (Napomena 29 d) 4.043 18.963Nerasporedjeni dobitak tekuće godine (Napomena 29 d) - 88.793

Stanje na dan 31. decembra 1.756.511 1.560.443

Akcionari Banke koji poseduju više od 1% akcijskog kapitala Banke, predstavljeni su u tabeli koja sledi: Akcijski kapital % kapitala

Cyprus Popular Bank 1.204.474 86,77C market a.d. 38.804 2,80Centroproizvod a.d. 15.927 1,15Centroprom a.d. 14.479 1,04Ukupno 1.273.684 91,76Ostali 114.403 8,24 Ukupno akcijski kapital 1.388.087 100,00

Korekcija stanja neraspoređene dobiti predstavljena je u tabeli koja sledi: Stanje 31.12.2005. po finansijskim izveštajima za 2005. godinu 122.675 Korekcija stanja - odložene poreske obaveze (33.639) Korekcija stanja - odložena poreska sredstva 18.720 Korigovano stanje 31.12.2005. godine 107.756 Prenos na rezerve iz dobiti (103.713)

Stanje na dan 31. decembar 2006. 4.043 Kao što je objašnjeno u Napomeni 2.2., Banka je izvršila korekciju stanja neraspoređene dobiti za neto iznos neproknjiženih odloženih poreskih sredstava i obaveza za 2005. godinu.


38

a) Akcijski kapital i emisiona premija

Banka je u toku godine izvršila povećanje osnovnog kapitala po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti broj 4/0-06-2645/10-06 od 01.09.2006. kojim je odobrena XIII emisija akcija u iznosu RSD 316.056 hiljada. Time je Cyprus Popular Bank postao vlasnik 86,77 % kapitala banke. Broj akcija u 2006. je 246.611 prioritetnih i 2.529.563 običnih, 2005. 246.611 prioritetnih i 1.897.451 običnih. Po osnovu ove emisije nastala je i emisiona premija u iznosu od RSD 515.345 hiljada kao pozitivna razlika između postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti.

Gubitak predstavlja negativnu razliku između ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda. Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa statutom i drugim aktima Banke. Emisiona premija obuhvata pozitivnu razliku izmedju postignute prodajne vrednosti akcija i njihove nominalne vrednosti. b) Revalorizacione rezerve Revalorizacione rezerve iskazuju efekte promena poštene vrednisti osnovnih sredstava, nematerijaln ih ulaganja, učešća u kapitalu i drugih finansijskih instrumenata čiji se efekti promena poštene vrednosti iskazuju u okviru revalorizacionih rezervi. c) Rezerve iz dobiti Rezerve iz dobiti forimirane su u skladu sa zakonom za procenjene gubitke, rezerve za opšte bankarske rizike i druge rezerve iz raspodele dobitka, u skaldu sa statutom i drugim aktima Banke. Iznosi razlika između rezervisanja obračunatih u skladu sa propisima Narodne banke Srbije i rezervisanja obračunatih u skladu sa internim pravilima Banke su knjizeni na teret nedostajucih iznosa rezervi za procenjene gubitke po bilansnoj i vanbilansnoj aktivi, a u korist rezervi iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama. Ukupan iznos obracunate posebne rezerve za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 1.415.583 hiljada. Ispravka vrednosti bilansne aktive po internim pravilima Banke iznosi RSD 1.017.348 hiljada., Ukupna posebna rezerva iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stavkama iznosi RSD 724.790 hiljada. S obzirom da je Banka za 2006 godinu ostvarila gubitak, ovaj iznos predstavlja nedostajući iznos rezerve iz dobiti za procenjene gubitke po bilansnoj aktivi i vanbilansnim stvakama. d) Nepokriveni gubitak iz tekućeg perioda i akumulirana dobit Gubitak iz tekuće godine u iznosu od RSD 635.333 hiljada predstavlja negativnu razliku izmedju ostvarenih prihoda i rashoda obračunskog perioda u iznosu od RSD 710.948 hiljada umanjenu za dobitak od kreiranih odloženih poreskih sredstava (neto) u iznosu od RSD 75.615 hiljada. Pokriće gubitka se vrši u skladu sa zakonom i u skladu sa Statutom i Ugovorom o osnivanju Banke gde je navedeno da se gubitak u poslovanju Banke pokriva sledećim redom:

1. Iz ostvarenog prihoda tekućeg poslovanja; 2. Iz sredstava rezervi Banke i 3. Iz sredstava akcionarskog kapitala Banke, odnosno uloga akcionara, ako sredstva iz tačke

1. i 2. nisu dovoljna.


39

Akumulirana dobit obuhvata akumulirani nerasporedjeni dobitak iz ranijih godina koja je proizašla iz razlike izmedju prihoda i rashoda, kao i dobitke/gubitke po osnov u ispravki materijalno značajnih grešaka iz ranijih perioda, dobitke po osnovu ukidanja revalorizacionih rezervi, po osnovu otudjenja sopstvenih akcija kao i po drugim osnovama. 30. Vanbilansne pozicije (a ) Garancije, jemstva za obezbedjenje obaveza i neopozive obaveze Na dan 31. decembra 2006. godine potencijalne i preuzete obaveze obuhvataju: 2006 2005 Plative garancije - u RSD 640.629 413.986- u stranoj valuti 616.473 299.827Činidbene garancije - u RSD 406.561 212.477- u stranoj valuti 3.438 8.138Akcepti i avali menica 353.004 416.689Jemstva za obaveze 765.450 349.450Preuzete neopozive obaveze za nepovučene kredite i plasmane 98.872 168.988Registrovane obaveze po nostro pokrivenim akreditivima 6.127 2.003Novac u depou - 13.824Putni čekovi za prodaju u inostranstvu 15.812 -Loro akreditivi sa rokom dospeća 1-7 dana 253.119 76.992Loro nepokrivene garancije sa rokom dospeća od 1-7 dana 7.900 -Ostala vanbilansna aktiva račun repo trgovine sa nbs 299.784 -Primljene loro garancije 9.262 -Ostale vanbilansne pozicije 834 677Ukupno 3.477.265 1.963.051

(b ) Sudski sporovi

Na dan 31. decembra 2006. godine ukupna vrednost sudskih sporova koje Banka vodi u svojstvu tužioca iznosila je RSD 426.433 hiljada, dok je vrednost sudskih sporova koji se vode protiv Banke iznosila RSD 16.722 hiljada. Iako se konacni ishod navedenih sudskih sporova ne može pouzdano utvrditi rukovodstvo Banke smatra da navedeni sudski sporovi nece biti presudeni na teret Banke i u skladu sa tim ne ocekuje gubitke po ovom osnovu.

31. Usaglašenost sa pokazateljima Narodne banke Srbije

Banka je dužna da svoje poslovanje obavlja u skladu sa odredbama Zakona o bankama i drugom regulativom Narodne banke Srbije. Po godišnjem računu za 2006. godinu, Banka je ostvarila sledeće pokazatelje: Pokazatelji poslovanja Propisano Ostvareno Adekvatnost kapitala Min. 12% 25,83%Ulaganja banke Maks. 60% 42,68%Izloženost prema licima povezanim sa bankom Maks. 20% 9,21%Zbir velikih izloženosti banke Maks 400% 192,23%Prosečni mesečni pokatatelj likvidnosti: - u prvom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 2,31


40

- u drugom mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 3,76 - u trećem mesecu izveštajnog perioda Min. 1,00 3,88Pokazatelj deviznog rizika max 30% 7,19% Iz gornjeg pregleda proizilazi da je Banka na dan 31. decembra 2006. godine uskladila navedene pokazatelje sa zahtevima Narodne banke Srbije.

32. Odnosi sa povezanim stranama 2006

Aktiva Redovni devizni tekući računi u inostranstvu 2.692 Ostala potraživanja iz poslovnih odnosa u stranoj valuti 98 Ukupno aktiva 2.790 Pasiva Transakcioni depoziti stranih banaka u dinarima 920 Kratkoročni depoziti u stranoj valuti 948.000 Dugoročni finansijski krediti od stranih banaka 1.579.895 Obaveze za neizvršene isplate po primljenim naplatama iz inostranstva 158.000 Razgraničene obaveze za obračunatu kamatu u stranoj valuti po depozitima banaka 4.739 Kapital Akcijski kapital 1.204.474 Ukupno pasiva 3.896.028

Prihodi i rashodi po osnovu odnosa sa povezanim stranama tokom 2006. godine bili su:

Rashodi Rashodi kamata po osnovu depozita od stranih banaka u stranoj valuti 20.086

(20.086)

U toku 2006. Cyprus Popular Bank postao vlasnik 86,77% akcijskog kapitala banke (Napomena 29). Kratkoročni depoziti u stranoj valuti odnose se na iznose od 7.000.000, 5.000.000 i 2.000.000 EUR koji su deponovani kod Cyprus Popular Bank na rok od jednog meseca sa kamatnom stopom od 3,7% godišnje. Sredstva su deponovana 13. i 29. decembra 2006. Izvršena su i razgraničenja kamate na ove depozite u iznosu od 4.739 hiljada RSD. Dugoročni finansijski krediti od stranih banaka su krediti odobreni Banci od strane Cyprus Popular Bank na rok od 25 meseci u iznosu od 19.700.000 EUR i 480.000 CHF. Kamatna stopa je 3,5 - 3,7 na godišnjem nivou na sredstva u EUR, dok je na sredstva u CHF kamatna stopa 1,97% godišnje. Na dan 31. decembra 2006. godine, Banka je odobrila kredite direktorima i članovima upravnog odbora: 2006 2005Krediti direktorima, rukovodstvu i članovima njihovih porodica: Na početku godine 41.581 19.185Krediti odobreni u toku godine 17.448 28.776Otplate u toku godine (19.128) (6.380)Prihod od kamate 3.379 1.082Naplaćena kamata (3.379) (1.082)Na kraju godine 39.901 41.581

U toku 2006. i 2005. nije bilo potrebe za rezervisanjima po osnovu kredita datim direktorima.


41

33. Usaglašenost potraživanja i obaveza Banka je izvršila usklađivanje međusobnih finansijskih plasmana, potraživanja i obaveza sa dužnicima i poveriocima, u smislu člana 20. stav 1. Zakona o računovodstvu i reviziji.

Potraživanja u dinarima, potvrđena su od strane 81,3% dužnika uz povraćaj isprave o usaglašavanju, dok se preostalih 18,7% dužnika saglasilo sa stanjem potraživanja iskazanim u ispravi, bez povraćaja same isprave.

Potraživanja u stranoj valuti potvrđena su od strane 88,6% dužnika uz povraćaj isprave o usaglašavanju, a sa iskazanim stanjem saglasilo se i još 11.4% dužnika ali bez povraćaja same isprave.

Banka nema ostalih neusaglašenih potraživanja ili obaveza koje treba obelodaniti u Napomenama uz finansijske izveštaje za 2006. godinu, u smislu člana 20. stav 4. Zakona o računovodstvu i reviziji.

34. Devizni kursevi Kursevi najznačajnijih valuta koje su korišćene prilikom preračuna pozicija bilansa stanja obuhvataju: 2006 2005EUR 79,0000 85,5000USD 59,9757 72,2189CHF 49,1569 54,9380

35. Događaji nakon datuma bilans stanja Na dan 20. juna 2007. godine Banka je po Rešenju Komisije za hartije od vrednosti br. 4/0-06-4077/6-07 dobila odobrenje za novu emisiju akcija i primila sredstva od matične banke u iznosu od EUR 30 miliona, na osnovu čega su akcijski kapital i emisiona premija Banke povećani za iznose od RSD 768.525 hiljada i RSD 1.649.622 hiljada. Emisija akcija je registrovana u Agenciji za privredne registre dana 20. juna 2007. Lice odgovorno za sastavljanje Zakonski zastupnik finansijskog izveštaja banke ____________________________ ___________________________

Documents

LAIKI BANK A.D. BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE …€¦ · 11. Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza.....25 12. Porez na dobit ... priznavanje i merenje • MRS 40 Investicione