Larry Niven - 01 - Prstenasti Svet

8/4/2019 Larry Niven - 01 - Prstenasti Svet

1/318


2/318

Niven Lari

PRSTENASTI SVETPrevod: ivkovi Mirjana

Niven Larry RINGWORLD, 1970.

Serija "Prsten"(1)


3/318

1. LUIS VU

Usred noi u Bejrutu, u jednoj u nizu javnih prenosnih kabina,Luis Vu vrati se u stvarnost.

Stopu dugaka kika bila mu je bela i sjajna poput vetakogsnega, dok su koa i depilirana lobanja izgledale hromatno ute;duice oiju imao je zlatne, a odoru kraljevski plavu, sa zlatnim,stereoptikim, utisnutim zmajevima. U trenutku kada se pojavio,iroko se osmehivao, pokazujui biserne, besprekorne, savrenostandardne zube. Osmehivao se i njihao. Ali osmeh je odmah poeoda kopni i u sledeem trenutku je nestao, a ulegnua na njegovomlicu liila su na gumenu masku koja se topi. Luisu Vuu videle su se

godine.Nekoliko trenutaka promatrao je bejrutsku bujicu koja jepromicala oko njega: ljude koji su se pojavljivali u kabinama iznepoznatih mesta; svetinu koja je ila peice zato to su pokretnitrotoari bili iskljueni tokom noi. A onda satovi poee daotkucavaju dvadeset trei as. Luis Vu podie ramena i izienapolje, pridruivi se masi prolaznika.

U Retu, gde je proslava njegovog roendana bila jo u punom

jeku, upravo je poeo novi dan. Ovde, u Bejrutu, bilo je sat manje.U jednom prijatnom otvorenom restoranu Luis ispi nekoliko rakija ipridrui se pevanju pesama na arapskom i meunarodnom. Preponoi krenu za Budimpetu.

Da li su se ve dosetili da je otiao da se zabavlja za svoj raun?Verovatno su pretpostavili da je neka ena krenula sa njim i da ese vratiti za nekoliko sati. Ali Luis Vu je poao sam, kreui se ispredponoi, sa novim danom koji ga je u stopu pratio. Dvadeset etiriasa nije bilo dovoljno dugo za dvestoti roendan jednog oveka.

Mogli su da se snau i bez njega. Luisovi prijatelji znali su da sebrinu sami o sebi. U ovom pogledu njegova merila bila su kruta.

U Budimpeti je bilo vina i atletskih plesova; starosedeoci su gasmatrali za turistu punog para, dok su turisti mislili da je bogatistarosedelac. Igrao je, i pio razna vina, a zatim otiao pre ponoi.

U Minhenu je etao.Vazduh je bio topao i ist; razbistrio mu je glavu od

budimpetanskog dima. Iao je blistavo osvetljenim pokretnim

trotoarima, pridruujui svoj korak njihovoj brzini od deset milja na


4/318

sat. Tog asa mu sinu da svi gradovi sveta imaju pokretne trotoare ida se svi kreu brzinom od deset milja na sat.

Ta misao bila je nepodnoljiva. Ne nova; samo nepodnoljiva.Luis Vu se osvedoio da Bejrut u potpunosti podsea na Minhen,

Ret... San Francisko, Topeku, London, Amsterdam. U radnjamadu pokretnih trotoara prodavala se ista roba u svim gradovimasveta. Graani koji su veeras proli pored njega liili su jedni nadruge, imali slinu odeu. Nisu to bili Amerikanci, Nemci ili Egipani,ve naprosto ravnozemci.

Evo ta su za tri i po veka prenosne kabine uinile od beskrajnezemaljske raznovrsnosti. Pokrivale su ceo svet mreom trenutnihputovanja. Razdaljina izmeu Moskve i Sidneja prevaljivala se za

svega jedan trenutak i desetinku zvezdanog novia. Gradovi su setokom vekova neizbeno izmeali, dok imena mesta nisu postalasamo ostaci prolosti.

San Francisko i San Diego bili su severni i juni krajevi jednogproirenog priobalnog grada. Ali koliko je ljudi znalo koji je koji kraj?Tanj malo, ovih dana.

Pesimistiko razmiljanje, za ovekov dvestoti roendan. Alimeanje gradova bilo je stvarno. Luis je posmatrao kako se to

dogaalo. Sve iracionalnosti mesta, vremena i obiaja pomeane ujednu veliku racionalnost Grada, koji je zapremao ceo svet, poputjednoline, sive paste. Da li iko danas govori nemaki, engleski,francuski, panski? Svi govore meunarodnim jezikom. Stil bojenjatela smesta se izmenio irom celog sveta u jednom udovinomnaletu.

Da li je vreme za jo jedno odsustvo? U nepoznato, sam u brodujednosedu, sa koom, oima i kosom u prirodnoj boji, bradom koja

nasumice raste svuda po licu..."Kojeta", ree Luis sam sebi. "Upravo sam se vratio saodsustva." Pre dvadeset godina.

Ali pribliavala se pono. Luis Vu pronae prenosnu kabinu,ubaci svoju kreditnu karticu u prorez i okrenu brojanik za Sevilju.

Iskrsnu u suncem obasjanoj sobi."ta, tanja mu?" upita se on, zamirkavi. Prenosna kabina mora

da se pokvarila. U Sevilji ne bi trebalo da je dan. Luis Vu se okrenuprema brojaniku, zatim natrag - i irom razrogai oi.

Nalazio se u potpuno nepoznatoj hotelskoj sobi: okolina je bila


5/318

dovoljno prozaina da stanara dvostruko zaprepasti.Iz sredine sobe posmatralo ga je neto to nije bilo ni ovek ni

humanoid. Stajalo je na tri noge i gledalo Luisa Vua iz dva pravca, izdve pljosnate glave smetene na kraju savitljivih, vitkih vratova.

Koa koja je prekrivala to neobino telo bila je preteno bela imeka; ali izmeu vratova zveri protezala se debela, gruba, smeagriva, sputajui se skroz niz kimu, tako da je pokrivala bedrenizglob stranje noge. Dve prednje noge bile su iroko razmaknute,tako da su mala, kandasta kopita zveri obrazovala gotovo

jednakostranini trougao.Luis taman htede da zakljui kako se pred njim nalazi neka

vanzemaljska ivotinja, budui da u pljosnatim glavama sigurno nije

bilo mesta za mozgove, kada iznenada primeti grbu koja je izrastalaizmeu osnova vratova, gde je griva postajala debela zatitnauba... i iza zastora od osamnaest decenija izroni mu seanje.

Bio je to lutkar, Pirsonov lutkar. Mozak i lobanja nalazili su muse ispod grbe. Nije bio ivotinja, ve u najmanju ruku bieinteligentno kao ovek. Imao je po jedno oko na svakoj glavi,smeteno u dubokoj kotanoj duplji; netremice je posmatrao Luisa

Vua iz dva pravca.

Luis pritisnu kvaku. Zakljuano.Bio je zakljuan spolja, ne iznutra. Mogao je da okrene brojaniki nestane. Ali to mu uopte nije palo na pamet. Ne sree se Pirsonovlutkar svakog dana. Ova vrsta napustila je poznati svemir pre negoto se Luis Vu rodio.

Luis ree: "Mogu li ti pomoi?""Moe", ree tuinac glasom koji je pobuivao mladalake

snove. Da je Luis zamislio enu kojoj bi odgovarao taj glas, onda bi

to bile Kleopatra, Jelena Trojanska, Merlin Monro i Lorelaj Hantzsjedinjene u jednoj."Tanj!" Psovka je bila i te kako na mestu. To je nepravda! Da

takav jedan glas pripada dvoglavom tuincu nedefinisanog pola!"Ne plai se", ree tuinac. "Zna da moe pobei ako bude

potrebe.""U koledu sam video slike pripadnika tvoje vrste. Otili ste pre

mnogo vremena... ili tako smo bar mislili.""Kada je moja vrsta napustila poznati svemir, ja nisam bio meu

njima", uzvrati lutkar. "Ostao sam u poznatom svemiru, jer sam


6/318

svojoj vrsti bio potrebniji ovde.""Gde si se skrivao? I gde se mi na Zemlji nalazimo?""To nije tvoja briga. Ti si Luis Vu MMGREVPLH?""Otkud zna? Da nisi ba za mnom tragao?"

"Da. Pronali smo mogunost da manipuliemo mreomprenosnih kabina na ovom svetu."

Nije iskljueno, pomisli Luis. Bilo bi potrebno itavo bogatstvo zapodmiivanje, ali moe se izvesti. Ali... "Zato?"

"Morao bih puno da objanjavam...""Zar me nee pustiti odavde?"Lutkar se zamisli. "Izgleda da nemam druge. Ali najpre da te

upozorim da imam zatitu. Moje oruje bi te zaustavilo ako bi me

napao."Luisu Vuu ote se zvuk gaenja. "Zato bih to uinio?"Lutkar ne odgovori."Sada se seam. Vi ste kukavice. Ceo va etiki sistem zasniva

se na kukaviluku.""Iako netaan, ovaj sud e nam koristiti.""Pa, moglo bi biti i gore", priznade Luis. Svaka vrsta kadra da

osea ima svoje udi. Sa lutkarima bi sigurno lake bilo izii na kraj

nego sa rasno paranoidnim Trinoksima, sa kzinima koji posedujumunjevite ubilake nagone, ili sa sedeim Grogima i njihovim...uznemirujuim zamenama za ruke.

Prizor lutkara izvukao je na povrinu itavo mnotvo pranjavihuspomena. Pomean sa podacima o njima i njihovom trgovakomcarstvu, njihovim odnosima sa oveanstvom, njihovom iznenadnomi zaprepaujuem nestanku - pomean sa ovim bio je ukus Luisoveprve cigarete. Oseaj dirki pisae maine pod trapavim,

neuvebanim prstima, spiskovi rei meunarodnog jezika koje trebanauiti napamet, zvuk i ukus engleskog, nesigurnosti i nelagodnostirane mladosti. Prouavao je lutkare na kursu istorije u koledu, azatim je zaboravio na njih za sledeih sto osamdeset godina.Neverovatno da ovekov mozak moe toliko dugo da se sea!

"Ostau ovde unutra", ree on lutkaru, "ako ti tako vieodgovara."

"Ne. Moramo se susresti."Miii ispod plavkaste koe stadoe da se gre i opruaju,

odraavajui borbu koju je lutkar vodio sa samim sobom. Konano,


7/318

vrata na prenosnoj kabini se otvorie. Luis Vu stupi u sobu.Lutkar se povue za nekoliko koraka.Luis se spusti u stolicu, vie zbog lutkara nego zbog sebe.

Izgledae mu manje opasan ako bude sedeo. Bila je to

samopodeavajua masana stolica standardne izrade izriitonamenjena za ljude. Zavalivi se, Luis oseti slabi miris, koji ga jeistovremeno podsetio na policu sa zainima i na hemijskulaboratoriju; bio je pre prijatan nego neprijatan.

Tuinac je sedeo na savijenoj zadnjoj nozi. "Pita se zato samte doveo ovamo. To e zahtevati izvesno objanjenje. ta zna omojoj vrsti?"

"Dugo je vremena prolo od kolskih dana. Jednom ste imali

trgovako carstvo, zar ne? Ono to mi obiavamo da nazivamo'poznatim svemirom' bilo je samo jedan njegov deo. Znamo da suTrinoki kupovali od vas, a njih nismo sreli ve dvadeset godina."

"Da, trgovali smo sa Trinokima. Uglavnom posredstvom robota,koliko se seam."

"Imali ste poslovno carstvo staro hiljadama godina, saprenikom od mnogo svetlosnih godina. A tada ste otili, svi. Sveste ostavili. Zato?"

"Zar se to moglo zaboraviti? Pobegli smo od eksplozijegalaktikog jezgra!""To mi je poznato." Luis Vu se nejasno prisetio da su lananu

reakciju nove u sreditu galaksije otkrili, u stvari, tuinci. "Ali zatoste tad pobegli? Sunca iz jezgra pretvorila su se u nove pre desethiljada godina. Svetlost nee stii dovde za narednih dvadesethiljada godina."

"Ljudima", ree lutkar, "ne bi trebalo dozvoliti da postupaju po

svom nahoenju. Vi ete sigurno sami sebi doi glave. Zar neuviate opasnost? Zraenje du fronta talasa uinie ovu oblastgalaksije nenastanjivom!"

"Dvadeset hiljada godina je dugo vremena.""Unitenje za dvadeset hiljada godina je ipak unitenje. Moja

vrsta je pobegla u pravcu Magelanovih oblaka. Ali neki od nas suostali, u sluaju da migracija lutkara doe u opasnost. Sada jedola."

"Oh? Kakvu opasnost?""Jo ne smem da odgovorim na to pitanje. Ali moe da baci


8/318

pogled na ovo." Lutkar se mai neega to je stajalo na stolu.Luis, koji se sve vreme pitao gde su smetene lutkareve ruke,

shvati tog asa da su lutkaru usta bile ruke. Uvideo je takoe da suto bile i te kako dobre ruke, kada mu je lutkar oprezno priao da bi

mu dao holo otisak. Labave, gumaste usne razvlaile su mu seinima od zubiju. Bile su suve kao ljudski prsti i obrubljenevoriima nalik na prste. Iza etvrtastih vegetarijanskih zuba zatrenutak je ugledao palacav, ravasti jezik.

On uze holo otisak i zagleda se u njega.U prvi mah nije uspeo da razabere nikakav smisao, ali nastavio

je da gleda, ekajui da se samo razrei. Video se mali jarko belidisk koji je mogao da predstavlja sunce spektralnog tipa G0, ili K9 ili

K8, sa plitkim usekom zaseenim du potpuno crne ivice. Pa ipak,blistavi predmet nije bio sunce. Delimino iza njega, naspram tamnepozadine svemira, nalazila se traka plavog neba. Plava traka bila jesavreno ravna, otrih ivica, vrsta, vetaka i ira od osvetljenogdiska.

"Izgleda kao zvezda oko koje se nalazi obru", ree Luis. "ta jeto?"

"Moe ga zadrati radi prouavanja, ako eli. Sada ti mogu rei

razlog zbog koga sam te doveo ovamo. Predloio sam da obrazujemistraivaku grupu od etiri lana, ukljuujui tu mene i tebe.""Za kakvo istraivanje?""Jo mi nije dozvoljeno da ti to kaem.""Oh, ma hajde. Trebalo bi da sam lud pa da se naslepo upustim

u tako neto.""Srean dvestoti roendan", ree lutkar."Hvala", uzvrati zbunjeni Luis.

"Zato si napustio roendansku proslavu?""To se tebe ne tie.""Ali tie me se. Odgovori mi, molim te, Luise Vu. Zato si

napustio vlastitu roendansku proslavu?""Jednostavno sam zakljuio da dvadeset i etiri asa nisu

dovoljna za dvestoti roendan. Zato sam poao na put da gaproduim. Stalno sam uzmicao pred linijom ponoi. Kao doljak ti tonee shvatiti..."

"Mora da si bio ushien razvojem stvari?""Ne, ne ba. Ne..."


9/318

Nisam bio ushien, priseti se Luis. Upravo suprotno. Mada jeslavlje bilo veoma uspeno.

Zapoeo ga je u jedan minut posle ponoi. Zato da ne? Imao jeprijatelje iz svih vremenskih zona. Nije postojao razlog da se

protrai nijedan jedini trenutak. Po celoj kui nalazile su se spavaegarniture za brze, duboke, maje odmore. Za one koji su mrzeli dabilo ta propuste bilo je droga za buenje, od kojih su neke imalezanimljiva propratna dejstva, dok druge nisu.

Bilo je tu gostiju koje Luis nije video stotinu godina, kao i onihkoje je sretao svakog dana. Neki su mu veoma davno bili smrtnineprijatelji. Bilo je tu i ena koje je potpuno zaboravio tako da sestalno iuavao kako mu se ukus promenio.

Kao to se i moglo predvideti, premnogo vremena utroeno jena predstavljanje. Postojao je podui spisak imena koje je trebalonauiti napamet. Mnogi prijatelji postali su mu stranci.

Nekoliko minuta pre ponoi, Luis Vu je uao u prenosnu kabinu,okrenuo brojanik i nestao.

"Do besvesti sam se dosaivao", ree Luis Vu. "'Priaj nam osvom poslednjem odsustvu, Luise.' 'Kako moe da izdri samtoliko dugo, Luise?' 'Ba si pametno uinio to si pozvao

ambasadora Trinoka, Luise!' 'Dugo se nismo videli, Luise.' 'Hej,Luise, zato su potrebna tri Dinksijana da bi se obojio oblakoder?'""Stvarno, zato?""ta zato?""Zato su potrebna tri Dinksijana?""Oh. Jedan da dri sprej sa bojom, a dvojica da tresu oblakoder

gore-dole. uo sam taj vic u obdanitu. Sve same starudije mogaivota, sve bajati vicevi, i to u jednoj ogromnoj kui. Nisam mogao

da izdrim.""Ti si ovek nemirnog duha, Luise Vu. Tvoja odsustva... ti siuveo taj obiaj, je li tako?"

"Ne seam se gde je to poelo. Veoma lepo je prihvaeno.Veina mojih prijatelja sada to upranjava."

"Ali ne tako esto kao ti. Svakih etrdeset godina ili tu negde tise umori od ljudskog drutva. Tada napusti svetove ljudi i hitaprema ivici poznatog svemira. Ostaje van poznatog svemira,sasvim sam u brodu jednosedu, dok te ponovo ne obuzme potrebaza drutvom. Vratio si se sa svog poslednjeg odsustva, etvrtog po


10/318

redu, pre dvadeset godina.""To je moj problem, zar ne?""Da. Moj problem je jedino regrutacija. Ti si pravi izbor za lana

moje ekipe za istraivanje. Prihvata rizike, ali ih prvo proceni. Ne

plai se da bude sam sa sobom. Dovoljno si obazriv i pametan dasi jo iv posle dve stotine godina. Nisi zanemario medicinskepotrebe, tako da ima telo dvadesetogodinjaka. Na kraju, ononajvanije: izgleda da stvarno uiva u drutvu tuinaca."

"Sigurno." Luis je poznavao nekoliko ksenofoba i smatrao ih jeza glupake. ivot je postajao strano dosadan kada se razgovaralosamo sa ljudima.

"Ali ti ne bi eleo da ide naslepo. Luise Vu, zar nije dovoljno to

to u ja, lutkar, biti s tobom? ega bi ti mogao da se uplai, a dase ja ne uplaim prvi? Poslovina je mudra predostronost mojevrste."

"Tako je", ree Luis. U stvari, bio je upecan. Meavinaksenofilije, nemira i znatielje: gde god ide lutkar, ii e i Luis Vu.

Ali eleo je da uje neto vie.Imao je odline uslove za pogaanje. Doljak ne bi dobrovoljno

izabrao da ivi u ovakvoj jednoj sobi. Ova sasvim obina hotelska

soba, ova nedvosmisleno normalna soba prema shvatanjima ovekasa Zemlje, mora da je nametena iskljuivo radi regrutovanja."Nee mi rei ta namerava da istrauje", ree Luis. "Hoe li

mi bar kazati gde je to?""Nalazi se na udaljenosti od dve stotine svetlosnih godina

odavde u pravcu Manjeg Oblaka.""Ali bie nam potrebne dve godine da stignemo tamo brzinom

hiperpogona."

"Nee. Posedujemo brod koji e putovati znatno bre odkonvencionalne letelice na hiperpogon. Prevalie jednu svetlosnugodinu za etiri petine minuta."

Luis zinu, ali nita ne izusti. Minut i etvrt."Ne bi trebalo da te to iznenauje, Luise Vu. Kako bismo

drugaije bili u stanju da poaljemo agenta u jezgro galaksije dasazna o lananoj reakciji nova? Trebalo je da pretpostavi da jedantakav brod postoji. Ako moja misija bude uspena, nameravam dataj brod predam posadi, zajedno sa shematskim planovima, koji eim omoguiti da sagrade nove.


11/318

Taj brod je, znai, tvoj... honorar, plata, kako se to ve kod vaszove. Moi e da se upozna sa njegovim letakim osobenostimakada se budemo pridruili migraciji lutkara. Tamo e saznati ta jeto to treba istraiti."

Pridruiti se migraciji lutkara... "Uvrsti me", ree Luis Vu.Mogunost da vidi celu jednu inteligentnu vrstu u pokretu! Ogromnebrodove, od kojih svaki prevozi hiljade miliona lutkara, sabesprekornim ekolokim sistemima...

"Dobro." Lutkar ustade. "Naa posada e brojati etiri lana.Idemo sada da izaberemo treeg." On otkaska u prenosnu kabinu.

Luis spusti tajanstveni holo u dep i krete za njim. U kabinipokua da proita cifru na brojaniku da odgonetne gde se nalaze,

ali lutkar ga okrenu i oni se otisnue na put.

Luis Vu krenu za lutkarom iz kabine i stupi u zamraenuunutranjost jednog luksuznog restorana. Prepoznao je mesto pocrno-zlatnom dekoru i potkoviastim kabinama koje su zauzimalerasipniki mnogo mesta. Kruenkov restoran u Njujorku.

Skeptino aputanje pratilo je lutkara. ovek kelner,hladnokrvan kao robot, odvede ih do stola. Jedna od stolica za njim

bila je uklonjena i zamenjena etvrtastim jastukom, koji je doljaksmestio izmeu bedra i zadnjeg papka kada je seo."Oekivali su te", zakljui Luis Vu."Da. Najavio sam se. Kruenko je iskusan u sluenju gostiju-

tuinaca."Luis tog asa primeti i ostale tuince koji su veerali: etiri kzina

za susednim stolom i jednog kdatlina u sreditu prostorije. Njihovoprisustvo nije bilo neobino, s obzirom na blizinu zgrade Ujedinjenih

Nacija. Luis narui kiselu tekilu i poslui se im je stigla. "Ovo je biladobra zamisao", ree on. "Gotovo da umrem od gladi.""Nismo doli da bismo jeli. Doli smo da regrutujemo naeg

treeg lana.""Oh? U restoranu?"Lutkar uzvrati povienim glasom, ali ono to je rekao nije bio

odgovor. "Jo nisi upoznao mog kzina, Khulu Rrita? Drim ga kaodomau ivotinju."

Luisova tekila umalo ne krenu krivim putem. Za stolom izalutkara nalazila su se etiri zida od narandastog krzna, sve sam


12/318

kzin; dok je lutkar govorio, svi se okrenue sa iskeenim zubimanalik na igle. Izgledalo je kao da se smee, ali kod kzina pokazivanjezuba na ovaj nain ne predstavlja osmeh.

Rritovi pripadaju porodici Patrijarha Kzina. Iskapivi ostatak pia,

Luis zakljui da mu je svejedno. U svakom sluaju, uvreda je bila nasmrt teka, a oveka mogu pojesti samo jedanput.

Najblii kzin ustade.Bogato narandasto krzno, sa crnim krugovima oko oiju,

pokrivalo je neto to je moglo da predstavlja vrlo debelu, prugastumaku, visoku osam stopa. Telesina je bila miiava, glatka snana iudno rasporeena oko takoe udnog kostura. Iz proreza naakama, nalik na crne kone rukavice, iskliznue zaotrene i

uglaane kande.etvrt tone inteligentnog mesodera nadvi se nad lutkarom iree: "Reci mi, zato misli da moe uvrediti Patrijarha Kzina iostati u ivotu?"

Lutkar smesta odgovori i to otresito. "Ja sam bio taj koji je, nasvetu koji krui oko Bete Lire, utnuo u stomak zadnjim papkomkzina po imenu Kapetan-uft, slomivi mu tri podupiraaendoskeletne strukture. Potreban mi je jedan hrabar kzin."

"Nastavi", ree kzin crnih oiju. Uprkos ogranienjima graeusta, kzin je odlino govorio meunarodni jezik. U njegovom glasunije mogao da se primeti ni najmanji znak ljutnje koju mora da jeoseao. Ako je suditi po oseanjima koja su ispoljavali kzin i lutkar,Luis je lako mogao da zamisli kako prisustvuje nekom drevnomobredu.

Ali meso koje je poslueno kzinima bilo je krvavo i puilo se; biloje zagrejano do telesne temperature upravo pre nego to je

izneseno na sto. Svi kzini su se osmehivali."Ovaj ovek i ja", ree lutkar, "istraiemo mesto o kakvomjedan kzin nikada nije ni sanjao. Bie nam potreban kzin u posadi.Sme li kzin da krene za lutkarom?"

"Pria se da su lutkari biljojedi i da radije zaobilaze bitku negoto se u nju uputaju."

"Presudie sam. Ako preivi, tvoja nagrada bie planovi zanovi dragoceni tip svemirske letelice, kao i sam model broda. Amoda e ti se ovakva pogodba uiniti odve opasnom."

Luis shvati tog asa da lutkar hotimice vrea kzine. Niko jo nije


13/318

kzine uplaio opasnou, zato je poznato da oni ne prezaju ni predim.

Ali kzinova jedina primedba bila je: "Prihvatam."Ostala tri kzina zafrktae na njega.

Prvi kzin uzvrati im istom merom.Govor jednog kzina zvuao je kao okraj maaka. etiri kzina u

bunoj prepirci isputala su zvuke nalik na maji rat. U restoranu seautomatski ukljuie zvuni priguivai i frktanje postade udaljeno,mada nije prestajalo.

Luis narui jo jedno pie. S obzirom na ono to je znao o istorijikzina, ova etvorica mora da su se jedva uzdravala. Lutkar je jobio iv.

Prepirka zamuknu i etiri kzina se ponovo okrenue premanjima. Onaj sa crnim krugovima oko oiju ree: "Kako se zove?""Uzeo sam ljudsko ime Nesus", ree lutkar. "Moje pravo ime

je..." Iz lutkarevih izuzetnih grla za trenutak se razlee orkestarskamuzika.

"Pa, dobro, Nesuse. Treba da zna da nas etvoricapredstavljamo ambasadu na Zemlji. Poto sam samo uenik i kzinniskog roda, ja nemam imena. Zovu me prema mojoj profesiji:

Govornik-ivotinjama."Luis se uzdra."Problem je u tome to smo ovde potrebni. Vani pregovori... ali

to se vas ne tie. Odluili smo da se jedino za mene moe naizamena. Ako se pokae vrednim imati tu vau novu vrstu broda,pridruiu se. U suprotnom, morau svoju hrabrost da iskaem nadrugi nain."

"Zadovoljan sam", ree lutkar i ustade.

Luis ostade da sedi, upitavi: "Kako se na kzinskom kae tvojatitula?""Na Junakovom jeziku..." Kzin zarea, povisivi glas."Zato onda nisi to naveo kao svoju titulu? Da li je to bila

namerna uvreda?""Da", ree Govornik-ivotinjama. "Bio sam rasren."Naviknut na sopstvena merila taktinosti, Luis je oekivao da

kzin slae. Tada bi se Luis pretvarao da mu veruje, a kzin bi ubudunosti bio utiviji... ali sada je bilo kasno za povlaenje. Luis jeoklevao deli sekunde pre nego to je rekao: "A kakav je obiaj?"


14/318

"Moramo se boriti goloruki... im me izazove. Ili jedan od nasmora da se izvine."

Luis ustade. Srljao je u samoubistvo; ali on je tanj dobro znaokakav je obiaj. "Izazivam te", ree on. "Zub protiv zuba, kanda

protiv nokta, dok ne budemo mogli da u miru delimo vaseljenu."Ne podiui glavu, kzin koga su zvali Hrot, progovori: "Moram da

se izvinem u ime svog druga, Govornika-ivotinjama."Luis ree: "A?""To je moja dunost", ree kzin sa utim prugama. "Da se

naem u situacijama kada neko mora da se izvine, jer borba jekzinima u krvi. Znamo ta se dogaa kada se borimo. Danas nasnema ni osminu koliko nas je bilo kada je kzin prvi put sreo oveka.

Nai kolonijalni svetovi su vai kolonijalni svetovi, nae rase robovasu osloboene i nauene da se slue ljudskom tehnologijom i daprihvataju ljudsku etiku. Kada se naemo u prilici da se izvinemo ilida se borimo, moja dunost je da se izvinim."

Luis sede. Izgledalo je da e preiveti. On ree: "Ne bih eleotvoj posao ni za ta na svetu."

"Verovatno ne, ako bi se borio goloruk protiv kzina. Ali Patrijarhje zakljuio da sam nesposoban za bilo ta drugo. Nisam mnogo

inteligentan, slabog sam zdravlja, koordinacija mi je uasna. Kakodrugaije da zadrim svoje ime?"Luis otpi jedan gutljaj i poele da neko promeni temu razgovora.

Ponizan kzin ga je zbunjivao."Hajde da jedemo", ree onaj koga su zvali Govornik-

ivotinjama. "Sem ako naa misija nije hitna, Nesuse.""Ni najmanje. Posada nam jo nije sakupljena. Moje kolege e

me nazvati kada pronau etvrtog lana posade. Svakako, hajde da

jedemo."Govornik-ivotinjama dodade jo neto pre nego to se vratio zasvoj sto, "Luise Vu smatram da je tvoj izazov bio preopiran. Kadase izaziva kzin, dovoljan je samo vrisak. Ti vriti i skae."

"Vriti i skae", ree Luis. "Sjajno."


15/318

2. I NJEGOVA AROLIKA POSADA

Luis Vu je poznavao ljude koji su zatvarali oi kada su putovaliprenosnim kabinama. Prostorni skok izazivao je kod njih vrtoglavicu.

Za Luisa je to bila glupost; ali imao je on i znatno udnije prijatelje.Drao je oi otvorene dok je okretao brojanik. Tuinci koji suga posmatrali nestadoe. Neko povika: "Hej! Vratio se!"

Unaokolo se okupila gomila. Luis gurnu vrata prema ljudima."Ba ste budale! Zar niko od vas nije otiao kui?" On rairi ruke daih obujmi, a zatim ih potisnu napred poput lavine, primoravi ih daustuknu. "Oslobodite vrata, gedovani! Dolazi mi jo gostiju."

"Divno!" povika mu jedan glas u uvo. Neije ruke uhvatie mu

aku i tutnue mu meu prste okruglu posudu za pie. Luis obgrlisedmoro ili osmoro pozvanih gostiju i osmehom uzvrati nadobrodolicu.

Luis Vu. Iz daljine je liio na Orijentalca, sa bledom koom ioputenom belom kosom. Bogata plava odora bila mu je nemarnonaborana, tako da bi ovek oekivao da mu sputava pokrete, ali nijebilo tako.

Vieno izbliza, sve je to bila obmana. Koa mu nije bila bledo-

uto-smea, ve glatko, hromatski uta, poput nijanse sa koricastripa o Fuu Manuu. Kika mu je izgledala predebela; nije osedelaod starosti, ve je bila isto bela, sa izvesnim prelivom plavetnila,slino sjaju zvezde patuljka. Kao i svi ravnozemci, Luis Vu je obilatokoristio kozmetike boje.

Ravnozemac. Moglo se to rei na prvi pogled. Crte lica nisu mubile ni kavkaske ni mongolske ni crnake, mada je bilo tragova svihtriju: jednoobrazna meavina za koju su bili potrebni vekovi. Pri silitee od 9,98 metara u sekundi na kvadrat, dranje mu je bilonesvesno prirodno. On uze okruglu posudu za pie i poe da deliosmehe svojim gostima.

Osmehujui se tako unaokolo, on se najednom nae tik ispreddva srebrna oka puna odraza.

Neka Tila Braun nekako je uspela da se progura do njega i sadaga je dodirivala nosom i grudima. Koa joj je bila plava i proaranasrebrnim nitima; frizura joj je nalikovala plamenovima logorskevatre; oi su joj bile ispupena ogledala. Imala je dvadeset godina;

Luis je ve ranije imao priliku da popria sa njom. Vodila je lake


16/318

razgovore, pune optih mesta i lakog oduevljavanja; ali bila jeveoma lepa.

"Moram neto da te pitam", ree ona bez daha. "Kako ti jeuspelo da dovede jednog Trinoka?"

"Nemoj mi rei da je jo ovde.""Oh, ne. Ponestajalo mu je vazduha pa je morao da ode kui.""Providna la", uzvrati Luis. "Trinok moe nedeljama da opstane

u vazduhu. Pa, ako te zanima, ba taj Trinok jednom je bio mojgost i zatvorenik nekoliko nedelja. Njegov brod i posada nastradalisu na ivici poznatog svemira i ja sam morao da ga prebacim dozapovednika tamonjeg sektora kako bi mu obezbedili neophodnuivotnu sredinu."

U devojinim oima oitavalo se ushieno uenje. injenica dasu se nalazile na istom nivou sa njegovim, Luisu je u isti mahizgledala i prijatna i neobina. Krhka lepota Tile Braun inila ju jeniom nego to je, u stvari, bila. Trenutak potom, ona se zagledapreko Luisovog ramena i oi joj se jo vie otvorie. Okrenuvi se,Luis se isceri.

Iz prenosne kabine iskaska Nesus, lutkar.

Luis je mislio na ovo dok su odlazili od Kruenka. Pokuavao jeda ubedi Nesusa da im kae neto o predvienom odreditu. Alilutkar se plaio pijunskih zraka.

"Hajdemo onda kod mene", predloio je Luis."Ali tvoji gosti!""Nema ih u mojoj kancelariji, ba kao ni prislukivaa. Pored

toga, pomislite kakvog e iznenaenja biti na proslavi! Podpretpostavkom da svi nisu otili kui."

Luis je samo mogao da poeli ovakav utisak. Uskoro je u odajijedini zvuk predstavljalo tapkanje lutkarevih papaka. Posle njega ustvarnosti se obre Govornik-ivotinjama. Kzin stade da promatramore ljudskih lica, oko kabine. Zatim se lagano iskezio.

Neko sasu pola ae vina u skupljen dlan. Veliki gest. Sa graneje ljutito brbljala jedna orhidua sa Gamidija. Ljudi se odmakoe odprenosne kabine. uli su se komentari: "Dobro si. I ja sam ihvideo." "Pilule za trenjenje. ekaj da pogledam u torbicu." "Paklenazabava, zar ne?" "Dobri stari Luis." "Kako ree da se zove ta stvar?"

Nisu znali kako da se odnose prema Nesusu. Uglavnom su se


17/318

pravili da ne primeuju lutkara; plaili su se da prave komentare nanjegov raun kako ne bi ispali budale. Jo su se udnije ponaalikada je u pitanju bio Govornik-ivotinjama. Prema kzinu, nekadaovekovom najopasnijem neprijatelju, ophodili su se sa

strahopotovanjem; kao da je bio kakav heroj."Prati me ", ree Luis lutkaru. S malo sree kzin e slediti

obojicu. "Izvinite nas", uzviknu on i prokri sebi put kroz gomilu.Kao odgovor na razna uzbuena i zbunjena pitanja on se samotajanstveno cerio.

Kada su se nali u sigurnosti njegove kancelarije, Luis zabravivrata i ukljui protivpijunani ureaj. "U redu. Ko eli neko

osveenje?""Ako moe da ugreje malo burbona, mogao bih da gapopijem", ree kzin. "Ako ne moe da ga ugreje, ipak u moi daga popijem."

"Nesuse?""Prijae mi bilo kakav voni sok. Ima li topli sok od argarepe?"

"Bah", ree Luis, davi nalog automatskom baru koji je

proizvodio mehurove toplog soka od argarepe.Dok se Nesus odmarao na presavijenoj zadnjoj nozi, kzin sesvom teinom spusti na naduveno jastue za kleanje. Podnjegovom teinom trebalo je da se rasprsne poput nekog majunogbalona. ovekov drugi najstariji neprijatelj znatieljno je gledao ismeno balansirao na jastuetu, premalom za njega.

Ratovi izmeu oveka i kzina bili su mnogobrojni i uasni. Da sukzini dobili prvi od tih ratova, ljudski rod bi veno sluio kao izvor

robova i mesa. Ali kzini su mnogo pretrpeli u ratovima koji su sledili.Bili su skloni da napadaju pre nego to bi bili spremni. Nisu znali zastrpljenje, milosre ili ogranien rat. Svako vojevanje stajalo ih jedobrog dela stanovnitva, a zaplenjeno je u znak odmazde inekoliko njihovih svetova.

Dvesta pedeset godina kzini nisu napali svemir nastanjenljudima. Nisu imali ime da napadnu. Ali ni ljudi nisu napadalisvetove kzina dvesta pedeset godina; nijedan kzin to nije mogao darazume. Ljudi su ih strano zbunjivali.

Bili su neotesani i ilavi, a Nesus, priznata kukavica uvredio je


18/318

etiri potpuno odrasla kzina u javnom restoranu. "De, ponovo daujem", ree Luis, "o poslovinoj predostronosti lutkara:zaboravljam."

"Moda nisam bio ba poten prema tebi, Luise. Moji sunarodnici

me dre za ludaka.""Oh, divno." Luis srknu iz okrugle posude koju mu je dodala

nepoznata ruka. Pie je bilo spravljeno od votke, soka od bobica istruganog lea.

Kzin je bez prestanka mahao repom. "Zato da putujemo sapriznatim manijakom? Mora da si lui od veine kada eli daputuje sa jednim kzinom."

"Vi se suvie lako uzbudujete", ree Nesus svojim mekim,

ubedljivim, nepodnoljivo senzualnim glasom. "Ljudi nikada nisusreli nekog lutkara koga njegovi sunarodnici nisu smatrali za ludaka.Nijedan tuinac nije nikada video lutkara, i nijedan priseban lutkarnikada ne bi poverio svoj ivot nesigurnom sistemu za odravanjeivota u vasionskoj letelici ili nepoznatim i verovatno smrtnimopasnostima jednog tuinskog sveta."

"Ludi lutkar, odrastao kzin i ja. Najbolje bi bilo da etvrti lanposade bude psihijatar."

"A zato, molim te?""Nisam birao nasumice." Lutkar srknu pie iz okrugle posudejednim ustima dok je drugima govorio. "Kao prvo, tu sam bio ja.Putovanje koje preduzimamo treba da koristi mojoj vrsti; stogamoramo uvrstiti jednog svog predstavnika. A on treba da jedovoljno lud da se suoi sa nepoznatim svetom, ali ipak dovoljnopriseban da se koristi svojim intelektom kako bi preiveo. Ispalo jeda ja najvie odgovaram tom modelu.

Imali smo razloga to smo uvrstili jednog kzina. Govornie-ivotinjama, ono to ti sada poveravam jeste tajna. Ve duevremena promatramo tvoju vrstu. Znali smo za vas ak i pre negoto ste napali ljudski rod."

"Dobro je to se niste pokazali", promrmlja kzin."Tano. Iz prve smo zakljuili da su kzini nekorisni i opasni.

Zapoet je itav lanac istraivanja koja su imala za cilj da uvide da lije mogue vau vrstu sasvim zatrti."

"Svezau ti vratove u mornarski vor.""Nee ti poiniti nikakvo nasilje."


19/318

Kzin ustade."On je u pravu", ree Luis. "Sedi, Govornie. Ne bi ti se isplatilo

da ubije jednog lutkara."Kzin sede. Jastue je jo jednom izdralo.

"Projekat je odloen", ree Nesus. "Otkrili smo da ratovi izmeuljudi i kzina u dovoljnoj meri suzbijaju irenje kzina i na taj nainvas ine manje opasnim. Nastavili smo da posmatramo.

est puta za nekoliko vekova napali ste svetove ljudi. est putaste bili poraeni i u svakom ratu ste izgubili priblino treinu mukogstanovnitva. Treba li da komentariem ispoljen nivo inteligencije?Ne? U svakom sluaju nikada vam nije pretilo stvarno istrebljenje.

Vae neinteligentne enke uglavnom nije pogaao rat, tako da je

naredno pokolenje pomagalo da se nadoknadi izgubljeno. Pa ipakneumitno ste gubili carstvo koje ste podizali hiljadama godina.Postalo nam je jasno da se kzini razvijaju neverovatnom

brzinom.""Razvijaju?"Nesus profrkta jednu re na Junakovom jeziku. Luis poskoi.

Nije ni slutio da su lutkareva grla kadra za tako neto."Da", ree Govornik-ivotinjama, "mislim da je bilo tako kao to

si rekao. Ali ne razumem naravouenije.""Razvitak zavisi od toga da li su preiveli najsposobniji. Nakonnekoliko stotina kzinskih godina najsposobniji predstavnici vaevrste bili su oni lanovi koji su se ponaali razumno i koji su seuzdravali da ratuju sa ljudima. Rezultati su oigledni. Ve gotovodve stotine kzinskih godina vlada mir izmeu ljudi i kzina."

"Ali ratovati ne bi imalo smisla! Nismo bili u stanju dapobedimo!"

"To nije spreavalo vae pretke."Govornik-ivotinjama otpi gutljaj toplog burbona. Njegov goli,ruiasti rep, nalik na pacovski, nemirno je mlatarao unaokolo.

"Tvoja vrsta bila je desetkovana", ree lutkar. "Svi dananji ivikzini potiu od onih koji su izbegli smrt u ratovima sa ljudima. Nekimeu nama misle da dananji kzini poseduju inteligenciju,sposobnost uivljavanja ili samoobuzdavanja, to je neophodno zasaradnju sa rasama koje su im strane."

"I tako ti rizikuje ivot da bi putovao sa jednim kzinom.""Da", ree Nesus i sav zadrhta. "Imam jak razlog. Nagoveteno


20/318

mi je da e mi biti dozvoljeno da se razmnoavam ako uspem dapokaem vrednost svoje hrabrosti, iskoristivi je za dobrobit mojevrste."

"Nisu se ba pretrgli", ree Luis.

"Postoji jo jedan razlog zbog ega sam uzeo kzina. Suoiemose sa neobinim ivotnim sredinama u kojima se kriju nepoznateopasnosti. Ko e me titi? Ko bi za to bio pogodniji od jednogkzina?"

"Da titim lutkara?""Da li to zvui sumanuto?""Zvui", ree Govornik-ivotinjama. "Ali nije lieno izvesne

duhovitosti. ta je sa ovim, Luisom Vuom?"

"Mnogo nam se vie isplatila saradnja sa ljudima. Naravno, nakraju smo izabrali jednog oveka. Luis Gridli Vu uiva glas osobekoja uvek ume da se snae, na svoj nemaran, nesmotren nain."

"Nemaran jeste, a i nesmotren. Izazvao me je na pojedinanuborbu."

"Da li bi prihvatio da Hrot nije bio prisutan? Da li bi mu naneopovrede?"

"Pa da me osramoenog poalju kui, zato to sam izazvao

najvei meuvrsni incident? Ali nije u tome stvar", dodade kzin. "Jeli tako?""Moda i jeste. Luis je iv. Tebi je sada jasno da ne moe da

vlada njime pomou straha. Smatra li da ti to odgovara?"Luis je mudro utao. Ako je lutkar eleo da mu ukae ast zbog

hladne promiljenosti, nije imao nita protiv."Priao si o svojim pobudama", ree Govornik. "Da ujemo sada

neto o mojima. ta ja dobijam ako ti se pridruim na putovanju?"

I oni se dadoe na posao.Za lutkare je kvantna II hiperpogonska skretnica predstavljala

nekorisnu imovinu koja se ne moe ni prodati ni pokloniti. Pomounje bi brod prevalio svetlosnu godinu za minut i etvrt, dok bikonvencijalnoj letelici za prevaljivanje iste razdaljine bilo potrebnotri dana. Ali u konvencionalnoj letelici bilo je mesta za teret.

"Ugradili smo motor u jedan od brodova etvrte generacije,najvei koji je napravila firma 'Optih proizvoda'. Kada su naunici iinenjeri zavrili posao, gotovo cela unutranjost otila je na


21/318

hiperpogonsku skretnicu. Putovanje e nam biti pomalo teskobno.""Eksperimentalno vozilo", ree kzin. "Koliko je podrobno bilo

ispitano?""Jednom je prevalilo put do jezgra galaksije i nazad."

Ali to mu je bilo i jedini let! Lutkari nisu bili u stanju da ga samiispitaju, niti su mogli da pronau druge vrste koje bi to obavile; jernalazili su se usred migracije. Brod praktino ne bi nosio nikakavteret, mada je u preniku imao vie od milje. Dalje, nije mogao dauspori, a da se ne vrati u normalan svemir.

"Nije nam potreban", ree Nesus. "Ali vama jeste. Nameravamoda ga predamo posadi, zajedno sa kopijama planova za izradunovih. Sigurno ete biti kadri da sami poboljate projekat."

"To e mi pribaviti ime", ree kzin. "Ime. Moram videti kako raditvoj brod.""Za vreme naeg putovanja u nepoznato.""Patrijarh bi mi dodelio ime za takav brod. Siguran sam da bi.

Koje ime da izaberem? Moda... ", kzin zarea povienim glasom.Lutkar odgovori na istom jeziku.Luis se nervozno pomeri. Nije mogao da prati Junakov jezik.

Razmiljao je da ih ostavi u tom razgovoru, ali mu sinu bolja ideja.

On izvue lutkarev holo iz depa, baci ga preko sobe u kzinovokrzneno krilo.Kzin ga oprezno uze svojim mekim crni prstima. "Izgleda kao

zvezda okruena prstenom", primeti on."ta je to?""U vezi je sa naim odreditem", ree lutkar. "Ne mogu vam

nita vie rei, za sada.""Kakva tajanstvenost. Pa, kada moemo da krenemo?"

"Prema mom proraunu, u pitanju su dani. Moji agenti jotragaju za kvalifikovanim etvrtim lanom nae istraivake ekipe.""I tako, mi treba ovde da ekamo dok se oni nakanjuju. Luise,

hoemo li da se pridruimo tvojim gostima?"Luis ustade, protegnuvi se. "Naravno, hajde da ih zabavimo.

Govornie, pre nego to iziemo, imam predlog. Samo nemoj ovoda shvati kao povredu svog dostojanstva. U pitanju je samo jednaideja..."

Gosti su se podelili u grupe: gledaoci trodimenzionalne TV, igraibrida i pokera, ljubavnici u parovima ili veim grupama,


22/318

pripovedai pria, rtve dosade. Napolju, na travnjaku, podsumagliastim ranim jutarnjim suncem, stajala je meovita grupartava dosade i ksenofila; sa njima su, naravno, bili Nesus iGovornik-ivotinjama. Tu su se takoe nalazili Luis Vu, Tila Braun i

jedan pregrejan bar-automat.Travnjak je odravan prema drevnom britanskom receptu: sejan

je i kresan tokom pet stotina godina. Nakon tih pola milenijumadolo je do kraha berza koji nije imao uticaja na Luisa Vua, ali jezato ostavio bez prebijene pare neku preasnu baronsku porodicu.Trava je bila zelena i sjajna, oigledno prava: niko nikada nijepokvario njene gene u elji da je pobolja. U dnu talasastog zelenognagiba nalazilo se igralite za tenis na kome su siune spodobe

veoma ustro trale, skakale i mahale poveim, reketima."Vebanje je divno", ree Luis. "U stanju sam da sedim i ceo danda gledam druge kako vebaju."

Tilin smeh ga iznenadi. Dokono je razmiljao o milionima alakoje ona nikada nije ula, veoma, veoma starih koje niko vie nepria. Od tih miliona ala koje je Luis znao napamet, devedesetodsto mora da je zastarelo. Prolost i sadanjost predstavljaju loumeavinu.

Bar-automat dolebde do Luisa i ostade u nagnutom poloaju.Luisova glava nalazila se u Tilinom krilu; njegova elja da dosegnetastaturu leeki, nagna napravu da mu se primakne. On otkucanarudbinu za dve moke, uhvati okrugle posude dok su ispadale izproreza i dodade jednu Tili.

"Lii na devojku koju sam nekada poznavao", ree on. "Da li siikada ula za Paulu erenkov?"

"Karikaturistu? Iz Bostona?"

"Aha. Danas ivi na Uspesmo.""Moja pra-pra-prabaka. Posetili smo je jednom.""Veoma davno mi je oinula srce. Mogla bi biti njena

bliznakinja."Tilin smeh prijatno je treperio niz Luisovu kimu. "Obeavam da

ti neu oinuti srce ako mi kae ta to znai."Luis stade da razmilja. Izmislio je taj izraz, stvorio ga da bi

samome sebi objasnio ta mu se tada dogodilo. Nije ga estoupotrebljavao, ali nikada nije morao da ga objanjava. Svi su uvekznali ta je hteo da kae.


23/318

Tiho, mirno jutro. Ako bi sada otiao na poinak, spavao bidvanaest sati. Otrovi umora veoma su ga iscrpili. Glava mu je nalaudobno mesto za odmor u Tilinom krilu. Polovinu Luisovih gostijusainjavale su ene, a mnoge od njih bile su mu ranijih godina

supruge ili ljubavnice. Za vreme prvog dela proslave, slavio je svojroendan privatno sa tri ene, sa tri koje su mu nekada mnogoznaile, a i on njima.

Tri? etiri? Ne, tri. Izgledalo je kao da mu niko vie ne moeoinuti srce. Dve stotine godina ostavilo je suvie oiljaka nanjegovoj linosti. A sada se dokono i udobno odmarao u krilu jednestrankinje koja je veoma liila na Paulu erenkov.

"Zaljubio sam se u nju", ree on. "Poznavali smo se godinama.

ak smo se i sastajali. Zatim, jedne noi, zapoesmo razgovor i -bum. Bio sam zaljubljen. Mislio sam da i ona mene voli.Hou da kaem, te noi nismo zajedno spavali. Zaprosio sam je.

Odbila me je. Trudila se da se probije. Rekla je da nema vremenaza udaju. Pa ipak smo planirali da odemo na put do Amazonskognacionalnog parka, na neku vrstu surogata medenog meseca.

Sledea nedelja bila je puna uspona i padova. Prvo, uspon.Pribavio sam karte i rezervacije za hotel. Da li si se ikada tako jako

zaljubila u nekoga da ti se inilo da ga nisi dostojna?""Ne.""Bio sam mlad. Proveo sam dva dana, ubeujui samoga sebe

da sam dostojan Paule erenkov. I uspeo sam. Tada me je nazvala iotkazala putovanje. ak se ni ne seam zbog ega. Imala je neki jakrazlog.

Te nedelje sam je izveo nekoliko puta na veeru. Nita se nijedogodilo. Pokuavao sam da ne vrim pritisak na nju. Verovatno

nije ni pomiljala na to pod kakvim sam ja pritiskom. Dizao sam se isputao poput jo joa. Zatim je omekala. Dopadao sam joj se. Leponam je bilo zajedno. Trebalo je da budemo dobri prijatelji.

Nisam bio njen tip", ree Luis. "Mislio sam da se volimo. Modaje i ona to mislila nekih nedelju dana. Nije bila okrutna.Jednostavno, nije znala ta se deava."

"Ali ta je to oinuti srce?"Luis podie pogled prema Tili Braun. Srebrne oi mu uzvratie

praznim pogledom i Luis shvati da ona nije razumela nijednu jedinure.


24/318

Luis se druio sa tuincima. Instinktivno ili vebom nauio je daoseti kada je neki pojam bio suvie stran da bi se mogao prihvatiti ilisaoptiti. Ovde je dolo do jednog takvog elementarnog kratkogspoja u saobraanju.

Kakav je samo udovian bezdan delio Luisa Vua i ovudvadesetogodinju devojku! Zar je stvarno tako strano ostario?

Ako je tako, da li je Luis Vu jo ljudsko bie?Praznooka Tila ekala je na prosvetljenje."Tanj!" opsova Luis, i ustade. Blatnjave mrlje lagano su mu

klizile niz odoru i otpadale sa poruba.Lutkar Nesus drao je slovo o etici. Prekinuo se (sasvim

doslovno, govorei obema ustima, na oduevljavanje svojih

oboavalaca) da bi odgovorio na Luisovo pitanje. Ne, nema vesti odnjegovih agenata.Govornik-ivotinjama, slino okruen, pruio se po travi nalik na

veliko narandasto brdo. Dve ene su ga ekale po krznu iza uiju.udne ui kzina, koje su mogle da se raire poput ruiastihkineskih suncobrana ili da se priljube uz glavu, bile su iromraskriljene; Luis je mogao da vidi crte istetoviran na povrinamaoba uveta.

"Pa", obrati mu se Luis, "nisam li bio sjajan?""Bio si", promrmlja kzin ravnoduno.Luis se nasmeja u sebi, Kzin, strana zver? Ali ko se moe plaiti

kzina koga ekaju iza uveta? To je pomoglo Luisovim gostima dase opuste, kao i kzinu. Sve to je na viem razvojnom stupnju odpoljskog mia voli da bude ekano iza uha.

"Dolo je do preokreta", pospano promrmlja kzin. "Mukarac sepribliava enki koja me eka i primeuje da bi mu bilo prijatno

kada bi i njemu posvetila istu panju. Njih dvoje odlazi. Dolazi drugaenka kao zamena. Kako mora da je zanimljivo pripadati vrsti dvainteligentna pola."

"Ponekada to veoma zapetljava stvari.""Stvarno?"Devojka kod kzinovog levog ramena... koa joj je bila kao svemir

crna, izvezena zvezdama i galaksijama, a kosa hladni beli potokkometinog repa... podie pogled sa onoga to je radila. "Tila,preuzmi", ree ona veselo. "Gladna sam."

Tila predusretljivo kleknu pored velike narandaste glave. Luis


25/318

ree: "Tila Braun - Govornik-ivotinjama. Neka vam je...""...sreno. ta to bi? Oh, Nesuse, ta je?"Muzika je poticala iz lutkarevih izvanrednih grla. Nesus se grubo

progura izmeu Luisa i devojke. "Ti si Tila Jandrova Braun, lini broj

IKLUGGTYN?"Devojka je bila iznenaena, ali ne i uplaena. "Tako se zovem.

Ne seam se linog broja. U emu je stvar?""Ve gotovo nedelju dana proeljavamo Zemlju ne bismo li te

nali. A sada te zatiem na skupu na koji sam sluajno dospeo!Izgrdiu svoje agente."

"Oh, ne", ree blago Luis.Tila nespretno ustade. "Nisam se krila ni od tebe niti od bilo kog

drugog... vanzemaljca. U emu je stvar?""Stani!" Luis se postavi izmeu Nesusa i devojke. "Nesuse, TilaBraun oito nije istraiva. Uzmi nekog drugog."

"Ali, Luise...""Samo trenutak." Kzin se pridizao. "Luise, dopusti da biljojed

sam izabere lanove svoje posade.""Ali pogledaj je!""Pogledaj sebe, Luise. Jedva dva metra visok, mrav ak i za

oveka. Da li si ti istraiva? Da li je Nesus?""ta se, tanj, dogaa?" upita Tila.Nesus uurbano ree: "Liuse, hajde da se povuemo u tvoju

kancelariju. Tila Braun, moramo ti neto predloiti. Ne moraprihvatiti, ni sasluati, ali na predlog ti se moe uiniti zanimljivim."

Prepirka se nastavila u Luisovoj kancelariji. "Ona odgovara

mojim uslovima", navaljivao je Nesus. "Moramo je uzeti u obzir.""Ne moe biti da je ona jedina na Zemlji!""Ne, Luise. Nikako. Ali nismo bili u stanju da stupimo u kontakt s

bilo kim drugim.""A za ta me to uzimate u obzir?"Lutkar poe da joj objanjava. Ispade da Tilu Braun ne zanima

svemir, da nije ak bila ni na Mesecu i da ne namerava da ide izagranice poznatog svemira. Drugi kvantni hiperpogon nije izazvaonjenu pohlepnost. Kada je postala uznemirena i zbunjena, Luisponovo upade.


26/318

"Nesuse, koji su to uslovi kojima Tila savreno odgovara?""Moji agenti su tragali za potomcima onih koji su dobili na lutriji

Pravo raanja.""Predajem se. Ti si zaista lud."

"Ne, Luise. Moja nareenja potiu od samog Poslednjeg, odonoga koji nas sve vodi. Njegova razboritost se ne dovodi u pitanje.Mogu li da objasnim?"

Za ljude kontrola raanja dugo vremena nije predstavljala nekivei problem. U dananje vreme se pacijentu pod kou podlakticeugradivao siuni kristal. Kristalu je, bila potrebna godina da serastopi. U tom razdoblju pacijent ne bi bio u stanju da zane dete. U

ranijim vekovima koristile su se nespretnije metode.Sredinom dvadeset prvog veka broj stanovnika Zemljestabilizovao se na osamnaest milijardi. Odbor za plodnost,pododeljenje Ujedinjenih Nacija, sainio je i sproveo u delo zakoneo kontroli raanja. Ti zakoni nisu menjani vie od pet stotinagodina: dvoje dece po paru, ve prema odluci Odbora za plodnost.Odbor je odreivao ko moe postati roditelj i koliko puta. Odbor jeimao pravo da nagradi neki par jo jednim detetom, drugom da

zabrani da ima decu i sve to na osnovu poeljnih ili nepoeljnihgena."Neverovatno", ree kzin."Zato? Svet je postajao tanj prenatrpan, sa osamnaest milijardi

ljudi kojima na raspolaganju stoji prilino primitivna tehnologija.""Kada bi Patrijarhat pokuao da nametne kzinima jedan takav

zakon, mi bismo ga istrebili zbog neuvene drskosti."Ali ljudi nisu bili kzini. Zakon se dobro drao nekih pet stotina

godina. Tada, pre dvesta godina, poeli su da krue glasovi oprevarama u Odboru za plodnost. Skandal je na kraju doveo dopromene zakona o kontroli raanja.

Sada svako ljudsko bie ima prava da jednom postane roditelj,bez obzira na stanje njegovih gena. Osim toga, drugo i tree pravoraanja mogli su se dobiti automatski: za visoki koeficijenatinteligencije postignut na testu, za naroite zasluge, za korisnepsihike moi, kao to su Svevidee oi ili potpuna usmerenost, ili zagene odranja kao to su telepatija, prirodna dugovenost ili odlinizubi.


27/318

Prava na raanje mogla su se kupiti po milion zvezda jedno.Zato da ne? Sposobnost pravljenja novca predstavjala je ispitan,dokazan inilac odranja. Pored toga, time su se smanjivali pokuajipodmiivanja.

Za dobijanje prava na roenje takoe se moglo boriti u areni,pod uslovom da jo nije iskorieno prvo. Pobednik bi dobijao drugoi tree pravo na roenje; onaj koji izgubi gubio bi prvo pravo naroenje i ivot. Stvari su se tako izravnavale.

"Video sam te predstave na vaim zabavnim programima", reeGovornik. "Mislio sam da se bore zbog zabave."

"Jok, sasvim su ozbiljni", ree Luis. Tila se zakikota."A lutrija?"

"Ukratko", ree Nesus, "ak i sa zainom za spreavanje starenjaljudi, na Zemlji ih vie umire nego to se raa, uzmimo bilo kojuproteklu godinu..."

I tako je svake godine Odbor za plodnost sabirao broj umrlih ibroj emigranata, pa oduzimao od njega broj roenih i brojimigranata, a zatim dobijenu razliku stavio u bubanj novogodinjelutrije iz koga su srenici dobijali pravo na raanje.

Svako je mogao da uestvuje. S malo sree mogli ste da imate

desetoro ili dvadesetoro dece - ako je to znailo biti srean. ak niosueni kriminalci nisu se mogli iskljuiti iz lutrije za pravo raanja."I sam sam imao etvoro dece", ree Luis Vu. "Jedno sam dobio

na lutriji. Sreli biste troje od njih, da ste doli dvanaest sati ranije.""To zvui veoma udno i sloeno. Kada broj kzina postane

preveliki, mi...""Napadnete najblii ljudski svet.""Ne, nikako, Luise. Meusobno se borimo. to nas vie ima to su

vee mogunosti da jedan kzin uvredi drugoga. Na populacioniproblem sam se reava. Kod nas nikada nije postojao vapopulacioni red veliine od dva puta osam na deseti stvorenja na

jednoj planeti!""ini mi se da poinjem da shvatam", ree Tila Braun. "Moji

roditelji su oboje dobili na lutriji." Nasmeja se pomalo nervozno."Inae ja uopte ne bih ni bila roena. Kada bolje razmislim, mojdeda..."

"Svi tvoji preci pet pokolenja unazad roeni su zahvaljujuidobicima na lutriji."


28/318

"Stvarno! To uopte nisam znala!""Zapisi su sigurno tani", potvrdi Nesus."Ostaje jedno pitanje", ree Luis Vu. "Pa ta s tim?""Oni koji upravljaju flotom lutkara doli su do zakljuka da se

Zemljani razmnoavaju zahvaljujui srei.""Tja!"Tila Braun se veoma znatieljno nagnu napred u svojoj stolici.

Bez sumnje nikada nije videla ludog lutkara."Promisli o lutrijama, Luise. Razmisli o evoluciji. Ve sedam

stotina godina tvoji sunarodnici diu zahvaljujui brojkama: dvaprava na raanje po osobi, dvoje dece po paru. Tu i tamo nekomoe da dobije pravo na tree raanje, ili da ne dobije ni pravo na

prvo na osnovu odgovarajuih merila: dijabetskih gena ili neegslinog. Ali veina ljudi ima po dvoje dece.Zatim se zakon promenio. Za protekla dva veka, izmeu deset i

trinaest odsto svakog pokolenja ljudi roeno je na osnovu pravasteenog na lutriji. ta odreuje ko e preiveti i razmnoavati se?Na Zemlji, srea."

"A Tila Braun je ker est pokolenja kockara-pobednika..."


29/318

3. TILA BRAUN

Tila se bespomono kikotala."Mani se toga", ree Luis Vu. "Ne moe se odgajati srea na isti

nain kao to se odgajaju guste obrve!""Pa ipak, odgaja se telepatija.""To nije isto. Telepatija nije psihika mo. Mehanizmi u desnom

temenom renju dobro su kartografisani. Oni jednostavno nedejstvuju kod veine ljudi."

"Nekada se verovalo da je telepatija jedan oblik psi osobina.Sada ti tvrdi da srea to nije."

"Srea je srea." Situacija bi trebalo da je bila smena, u onoj

meri u kojoj je Tila mislila da je to sluaj; ali Luis je uvideo ono toje devojci promaklo. Lutkar je bio ozbiljan. "Zakon prosenosti sekree napred-nazad. Verovatnoa krene krivim putem i ti ispada izigre, poput dinosaurusa. Ali ako se kockica okrene onako kako tieli..."

"Smatra se da su neki ljudi u stanju da upravljaju kockicama.""Znai upotrebio sam lou metaforu. Stvar je u...""Da", grmnu kzin. Imao je glas kojim je mogao da zatrese

zidove kada bi to poeleo. "Stvar je u tome to emo se mi sloiti saNesusovim izborom. Brod je tvoj, Nesuse. Gde je, onda, na etvrtilan posade?"

"Ovde u sobi!""Samo jedan as tanj!" Tila ustade. Srebrnasta mrea zasvetluca

poput pravog metala po njenoj plavoj koi; kosa joj je poputplamena lelujala na promaji koju je pravio ureaj za rashlaivanjevazduha. "Cela ta stvar je smena. Nigde ja ne idem. Zato bih?"

"Izaberi nekog drugog, Nesuse. Mora da postoje milioniprikladnih kandidata. Zato ti je ba do nje stalo?"

"Nisu u pitanju milioni, Luise. Imamo nekoliko hiljada imena itelefonske brojeve, odnosno brojeve privatnih prenosnih kabinaveine kandidata. Pet generacija predaka svakog od njih roeno jezahvaljujui zgodicima na lutriji."

"Pa?"Nesus poe da koraa. "Mnoge je diskvalifikovala oigledno loa

srea. Do ostalih kao da nije mogue dopreti. Kada zovemo, nisu

kod kue. Kada ih ponovo pozovemo telefonski kompjuter nas


30/318

pogreno spoji. Kada tragamo za bilo kojim lanom porodice Brenetponu da zvone svi talefoni do jednog u Junoj Americi. Ljudi su sealili. Sve je to vrlo razoaravajue." Taptaptap, taptaptap.

Tila ree: "Niste mi ak ni rekli kuda idete."

"Ne smem da otkrijem nae odredite, Tila. Meutim, moe...""Crvenih mu kandi! ak ni to nee da nam kae?""Moe da proui holo koji je kod Luisa Vua. To je jedina

informacija koju u ovom trenutku smem da vam pruim."Luis joj dodade holo na kome je bila prikazana nebesko plava

traka kako prolazi preko crne pozadine iza diska bletave beline.Izvesno vreme ga je pruavala; samo je Luis primetio da joj je odbesa krv jurnula u lice.

Kada je progovorila, cedila je rei jednu po jednu, poputsemenki mandarina. "Ovo je najgluplja stvar za koju sam ikada ula.Oekuje od Luisa i mene da tek tako krenemo izvan poznatogsvemira u drutvu sa jednim kzinom i jednim lutkarom, a sve toznamo o onome kuda idemo jeste jedna plava traka i jedna mrljasvetlosti! Pa to je - smeno!"

"Znai li to da odbija da nam se pridrui?"Devojine vee se podigoe.

"Moram dobiti odreen odgovor. Moji agenti svakog asa moguda ustanove gde se nalazi neki kandidat.""Da," ree Tila Braun. "Da, odbijam.""Upamti, onda, da prema zakonu ljudi mora uvati kao tajnu

ono to ti je ovde reeno. Plaen ti je honorar za konsultaciju.""Kome bih ja to rekla?" nasmeja se Tila dramatino. "Ko bi mi

verovao? Luise, zar ti stvarno ide na to smeno...""Da." Luis je ve razmiljao o drugim stvarima, o tome kako da

je uz puno takta izvede iz kancelarije. "Ali ne ovog trenutka. Tamojo traje prijem. Sluaj, uini mi neto, hoe li? Prebaci muzikicentar sa trake etiri na traku pet. Zatim reci svakome ko budepitao za mene da u uskoro izii."

Kada se vrata za njom zatvorie, Luis ree: "Uini mi uslugu.Uini i sebi. Prepusti meni da prosudim da li je neko ljudsko biekvalifikovano za pohod u nepoznato."

"Ti zna koje su glavne kvalifikacije", ree Nesus. "Jo nemamodva kandidata da bismo mogli da biramo."

"Dobili ste na desetine hiljada."


31/318

"Nije ba tako. Mnogi su se sami diskvalifikovali; ostale nismomogli da pronaemo. Moe li mi meutim, rei ta nedostaje tomljudskom biu da bi odgovaralo tvojim zahtevima."

"Suvie je mlada."

"Nijedan kandidat koji ne pripada pokolenju Tile Braun ne moeda proe."

"Razmnoavanje sree! Ne, nema veze, neu se prepirati.Poznajem jo lua ljudska bia. Nekolicina ih je na prijemu... Pasam si se uverio da nije ksenofil."

"Niti je ksenofob. Ne plai se nijednog od nas.""Ne poseduje onu iskru. Ona nije... nije...""Nije nemirnog duha", ree Nesus. "Srena je tamo gde jeste.

To je stvarno prepreka. Ne postoji nita to eli. Ali kako smo tomogli da saznamo da je nismo pitali?""U redu, sam izaberi svoje kandidate." Luis odlunim korakom

izie iz kancelarije.Iza njega lutkar zapeva: "Luise! Govornie! Signal! Jedan od

mojih agenata pronaao je drugog kandidata!""ini ti se samo", ree Luis oporo. Na drugom kraju dnevne

sobe, Tila Braun prodorno je gledala u jednog drugog Pirsonovog

lutkara.

Luis se lagano budio. Prisetio se da je stavio slualice zaspavanje i podesio ih na jedan sat. Naprava se sama iskljuivala poisteku podeenog vremena i ovek bi se budio zato to mu je ureajnezgodno stajao na glavi...

Ali ovoga puta slualice mu nisu bile na glavi... On naglo ustade.

"Ja sam ti ih skinula", ree Tila Braun. "San ti je bio potreban.""Oh. Koliko je sati?""Prolo je pet.""Bio sam lo domain. Kako napreduje prijem?""Broj zvanica smanjio se na dvadesetak. Ne brini, rekIa sam im

ta u uraditi. Svi su se sloili da je to dobra ideja.""U redu." Luis se skotrlja sa kreveta. "Hvala. Hoemo li da se

pridruimo najupornijima?""Volela bih prethodno da razgovaram s tobom."On ponovo sede. Bunovnost ga je lagano naputala. "O emu?"


32/318

upita je."Stvarno ide na to ludo putovanje?""Stvarno idem.""Ne vidim zato."

"Deset puta sam stariji od tebe", ree Luis Vu. "Ne moram dazaraujem za ivot. Ne posedujem strpljenje potrebno za pozivnaunika. Nekada sam pisao, ali to se pokazalo kao teak posao, touopte nisam oekivao. ta mi je preostalo? Naprosto se igram."

Ona zatrese glavom i plamena svetlost zatreperi na zidovima."To mi ne zvui kao igra"

Luis slegnu ramenima. "Dosada je moj najvei neprijatelj. Ubilaje veinu mojih prijatelja, ali mene nee. Kada mi postane dosadno,

rizikujem negde ivot.""Zar ne bi trebalo bar da zna u emu se sastoji taj rizik?""Dobro me plaaju.""Novac ti nije potreban.""Ljudskoj rasi je potrebno ono to poseduju lutkari. Sluaj, Tila,

reeno ti je sve o brodu koji se kree drugim kvantom hiperpogona.To je jedina letelica u poznatom svemiru koja jednu svetlosnugodinu prevali bre od tri dana. U stvari, prevali je stotine puta

bre!""Kome je potrebno da leti toliko brzo?"Luis nije bio raspoloen da dri predavanje o eksploziji Jezgra.

"Vratimo se na prijem.""Ne, ekaj!""U redu."ake su joj bile velike, sa dugakim tankim prstima. One zasjae

na odbijenoj svetlosti kada ih je nervozno provukla kroz plamenu

kosu. "Tanj, samo zapetljavam stvari. Luise, da li nekoga voli uovom trenutku?"To ga je iznenadilo. "Mislim da ne.""Da li zaista liim na Paulu erenkov?"U polutami sobe liila je na bukteu irafu sa Dalijevog platna.

Kosa joj je sijala sopstvenom svetlou, poput strujanjanarandastog i utog plamena koji tamni pretvarajui se u dim. Pritoj svetlosti preostali deo Tile bio je senka dodirnuta treperavomblistavou njene kose. Ali Luisovo seanje ispunie pojedinosti:dugake, savrene noge, kupaste grudi, nena lepota maloga lica.


33/318

Prvi put ju je ugledao pre etiri dana, ruku pod ruku sa TedronomDeonijem, dugakim i tankim astronautom koji je doputovao naZemlju zbog ovog prijema.

"Uinilo mi se od tebe da je lino Paula", priznade on sada. "Ona

ivi na Uspesmo, a tamo sam sreo i Teda Doenija. Kada sam vasugledao zajedno, pomislio sam da su Ted i Paula doli istim brodom.

Razlike se zapaaju tek izbliza. Ti ima bolje noge, ali Paulagracioznije hoda. Mislim da je Paulino lice bilo hladnije. Moda je tosamo seanje."

Spolja se zaue odlomci raunarske muzike, divlji i isti,udesno nedovreni bez svetlosnih ara, koje bi sa njima inile

celinu. Tila se uznemireno pomeri, zagledavi se u vatrene senke nazidu."ta ti se mota po glavi? Ne zaboravi", ree Luis, "lutkari mogu

da biraju meu hiljadama kandidata. Mogu da pronau etvrtoglana posade svakog dana, svakog asa. A tada, kreemo."

"Neka", ree Tila."Ostae sa mnom do tada?"Tila klimnu vatrenom glavom.

Lutkar se pojavi dva dana kasnije.Luis i Tila bili su napolju na travnjaku, upijajui suneve zrake i

igrajui strano ozbiljnu igru - arobni ah. Luis joj je dao konjaprednosti. Sada je alio zbog toga. Tila je zamenjivala inteligencijuintuicijom; nikada nije mogao da predvidi njen sledei potez. Aigrala je veoma ozbiljno.

Blago je grickala donju usnu, razmatrajui sledei potez, kada

servo skliznu nagore i oglasi se. Luis podie pogled prema ekranumonitora i ugleda dva jednooka pitona kako posmatraju iz nedaraservo ureenja. "Poalji ga ovamo, napolje", ree on lagodno.

Tila se die jednim naglim, negracioznim pokretom. "Vas dvojemoda imate neke tajne."

"Moda. ta si naumila?""Da se malo posvetim itanju." Ona uperi kaiprst u njega. "Ne

diraj tablu!"Na vratima se srela sa lutkarom koji je izlazio. Ona se nehotice

zanese dok su se mimoilazili i Nesus odskoi est stopa u stranu.


34/318

"Izvinite", zapevui on: "Iznenadili ste me."Tila podie obrvu i ue unutra.Lutkar se zaustavi ispred Luisa i smota noge poda se. Jednu

glavu uperi u Luisa, dok mu je druga nervozno kruei pokrivala sve

uglove polja. "Moe li nas ena uhoditi?"Na Luisovom licu pojavi se iznenaeni izraz. "Naravno. I sam

zna da je na otvorenom nemogua zatita od pijunskog zraka.Onda?"

"Bilo ko i bilo ta mogli bi da nas posmatraju. Luise, hajdemo utvoju kancelariju."

"Ali zato?" Luisu je bilo sasvim udobno tamo gde se nalazio."Hoe li, molim te, prestati da vrti glavom? Ponaa se kao da si

na smrt uplaen.""Uplaen sam, mada znam da moja smrt i nije vana. Kolikometeorita godinje padne na Zemlju?"

"Ne bih znao.""Ovde smo u opasnoj blizini asteroidnog pojasa. Ipak to nije

vano, jer nismo bili u stanju da stupimo u vezu sa etvrtim lanomposade."

"Veoma loe", ree Luis. Lutkarevo ponaanje ga je zbunilo. Da

je Nesus bio ljudsko bie... ali nije. "Verujem da niste odustali.""Ne, ali neuspeli pokuaji su nas ogorili. Protekla etiri danatraili smo izvesnog Normana Hajvuda KJMMCW-TAD, koji bisavreno odgovarao kao lan posade."

"I?""Snaan je, a i zdravlje mu je savreno. Star je dvadeset etiri

zarez tri zemaljske godine. est pokolenja njegovih predaka roenoje zahvaljujui dobicima na lutriji. I to je najvanije, uiva u

putovanjima; ispostavilo se da je nemirnog duha, to nam je ipotrebno.Naravno probali smo da stupimo u lini kontakt s njim. Cela tri

dana moj agent ga je pratio kroz itavu seriju prenosnih kabina,uvek sa skokom zakanjenja, dok je Norman Hajvud bio na skijanjuu vajcarskoj, serfingu na Cejlonu, u kupovini u Njujorku i nakunim prijemima na Stenovitim Planinama i Himalajima. Prole noiga je sustigao kad je ulazio u putniki svemirski brod za Dinks.Brod je poleteo pre nego to je moj agent uspeo da savlaa svojuroeni strah od vaih improvizovanih brodova."


35/318

"I meni su se sline stvari deavale. Zar niste mogli da muuputite hipertalasnu poruku?"

"Luise, ovo putovanje treba da ostane tajna.""Ah, da", ree Luis, zagledan u pitonsku glavu koja je

neprekidno kruila u potrazi za nevidljivim neprijateljima."Uspeemo", ree Nesus. "Ne mogu se hiljade potencijalnih

lanova posade zauvek skrivati. Je li tako, Luise? Oni ak ni neznaju da ih mi traimo!"

"Nai ete vi nekoga. Na putu ste.""Molim se da ne naemo! Luise, kako da to izvedem? Kako da

letim sa tri tuinca u eksperimentalnom brodu konstruisanom zajednog pilota? To bi bila ludost!"

"Nesuse, ta tebe u stvari mui? Celo to putovanje bila je tvojaideja!""Nije. Moja naredenja potiu od onih-koji-vode, udaljenih dve

stotine svetlosnih godina.""Neto te plai. elim da znam ta je to. ta si pronaao? Da li

uopte zna kakvo je to putovanje? ta se promenilo od dana kadasi bio spreman da uvredi etiri kzina u javnom restoranu? Hej,polako, polako!"

Lutkar je zavukao glave i vratove meu prednje noge i smotaose u loptu."Hajde", ree Luis. "Hajde izii." On neno pree rukama du

stranjih strana lutkarevih vratova - onih njihovih delova koji su sevideli. Lutkar zadrhta. Koa mu je bila meka, poput koe divokoze,prijatna za dodirivanje.

"Izii odatle. Ovde te nita nee povrediti. Ja titim svoje goste."

Prigueno cvilenje dopre iz predela ispod lutkarevog stomaka."Bio sam lud. Lud! Da li sam stvarno uvredio etiri kzina?""Izii. Ovde si siguran. Tako je bolje." Pljosnata glava izroni iz

toplog zaklona. "Vidi? Nema se ega bojati.""etiri kzina? Ne tri?""Moja greka. Prevario sam se u brojanju. Bila su tri.""Oprosti mi, Luise." Lutkar pokaza i drugu glavu sve do oka.

"Moja manina faza se okonala. Sada sam u depresivnom deluciklusa."

"Moe li neto preduzeti s tim u vezi?" Luis pomisli na mogue


36/318

posledice ako bi Nesus uleteo u pogreni deo ciklusa u nekompresudnom trenutku.

"Mogu da ekam da se zavri. Mogu da se zatitim, to je viemogue. Mogu pokuati da ne dozvolim da to utie na moje

rasuivanje.""Jadni Nesuse. Siguran si da nisi saznao nita novo?""Zar ne znam ve toliko da se od toga prestravi svaki zdrav

um?" Lutkar ustade pomalo drhtavo. "Zato sam sreo Tilu Braun?Mislio sam da e otii."

"Zamolio sam je da ostane dok ne pronaemo etvrtog lanaposade."

"Zato?"

Luis se i sam to pitao.To nije imalo veze sa Paulom erenkov. Luis se isuvie promeniood njenog vremena; osim toga nije bio ovek koji bi jednu enuukalupljivao u lik duge.

Ploe za spavanje bile su predviene za dvoje, ne za jednog. Alibilo je i drugih devojaka na prijemu... ne tako lepih kao Tila. Moe limudrog, starog Luisa Vua jo uhvatiti u zamku puka lepota?

Ali neto vie od lepote gledalo je iz tih jednolikih, srebrnih oiju.

Neto veoma sloeno."Zbog bludnienja", ree Luis Vu. A onda se priseti da razgovarasa tuincem, kome verovatno nisu bile jasne sline zapetljavine.Shvatio je da se lutkar i dalje trese i dodade: "Hajdemo u mojukancelariju. Nalazi se ispod brda. Nema meteora."

Kada je lutkar otiao, Luis poe da trai Tilu. Pronaao ju je ubiblioteci, ispod ekrana za itanje; pucketavi kadrovi promicali subrzinom koja je bila velika ak i za brzoitaa.

"Hej", ree ona, zaustavi kadar i okrenu se. "Kako je nadvoglavi prijatelj?""Bezumno preplaen. A ja sam iscrpljen. Igrao sam se psihijatra

sa Pirsonovim lutkarom."Tila se razvedri. "Priaj mi o seksualnom ivotu lutkara.""Znam samo da mu nije dozvoljeno da se razmnoava. On stalno

razmilja o tome. Verovatno bi mogao da se razmnoava da se tone protivi zakonu. Ovako, nema mu druge do da odustane od celestvari. ao mi je."

"Pa, o emu ste razgovarali?"


37/318

Luis odmahnu rukom. "Tri stotine godina trauma. Toliko jeNesus proveo kod ljudi. Jedva da se sea planete lutkara. Imamoseaj da je svih tih tri stotine godina proveo plaei se." Luis seskljoka u stolicu za masau. Napor da se uivi u ivot tuinca

iscrpeo mu je um, istroio matu."ta je s tobom? ta to ita?""O eksploziji Jezgra." Tila pokaza rukom prema ekranu za

itanje.Zvezde su stajale nagomilane u jatima, masama, gomilama. Nije

se mogao videti ni deli tame, koliko ih je bilo. Moglo je to biti nekogusto zvezdano jato, ali nije; nije moglo biti. Teleskop ne bi bio ustanju da dopre tako daleko, kao ni bilo koji normalni vasionski

brod.Bilo je to jezgro galaksije, promera pet hiljada svetlosnih godina,zbijena lopta zvezda na osi galaktikog vrtloja. Samo jedan ovekstigao je tako daleko, pre dve stotine godina, u eksperimentalnombrodu koji su sagradili lutkari. Na ekranu su se videle crvene, plave izelene zvezde, koje su se pretapale, pri emu su crvene bile najveei najsjajnije. U sreditu slike nalazio se pramen bletave beline uobliku naduvenog zareza. U njemu su stajale linije i senkovite

grudvice; ali senka u belom pramenu bila je sjajnija od svih zvezdaizvan njega."Zato ti je potreban lutkarev brod", ree Tila Braun. "Zar ne?""Tano.""Kako je do toga dolo?""Zvezde se nalaze suvie blizu jedna druge", ree Luis. "U

proseku na udaljenosti od pola svetlosne godine i to u svakomjezgru bilo koje galaksije. U blizini sredita jo su vie nagomilane.

U galaktikom sreditu, zvezde su tako blizu jedna druge da semeusobno zagrevaju. to su toplije, bre sagorevaju. Bre stare.Sve zvezde iz jezgra mora da su se pre deset hiljada godina

nalazile na samom pragu da postanu nove.A onda je jedna od njih to i postala. Oslobodila je veliku koliinu

toplote i plimu gama zraka. Nekoliko zvezda oko nje primilo je tutoplotu. Pretpostavljam da su i gama zraci doprineli poveanjustelarne aktivnosti. U svakom sluaju buknule su jo dve susednezvezde.

To je sad ukupno bilo tri. Njihova kombinovana toplota dovela je


38/318

do eksplozije jo nekoliko zvezda. Uskoro se reakcija vie nije moglazaustaviti. Taj beli pramen predstavlja sve same supernove. Akoeli moe pogledati njegovu mapu, malo dalje na traci."

"Ne hvala", ree ona, to se moglo predvideti. "Pretpostavljam

da je to sve do sada ve zavreno?""Aha! To to gleda je stara svetlost. Mada jo nije stigla u ovaj

deo galaksije. Lanana reakcija mora da se zavrila pre deset hiljadagodina."

"Zato se svi oni uzbuuju oko toga?""Zraenje. Brze estice svih vrsta." Stolica za masiranje poe da

ga oputa; on se dublje zavali u bezoblino udubljenje i dopusti daneprekidno talasanje blago gnjei njegove miie. "Posmatraj to na

ovaj nain. Poznati svemir predstavlja siuni mehur zvezda udaljenod galaktike ose trideset i est hiljada svetlosnih godina. Nove supoele da eksplodiraju pre vie od deset hiljada godina. To znai dae front talasa koji je nastao kao posledica kombinovanih eksplozijastii dovde za nekih dvadeset hiljada godina. Je li tako?"

"Svakako.""A subnuklearno zraenje milion novih putuje odmah iza

talasnog fronta."

"Oh.""Za dvadeset hiljada godina moraemo da evakuiemo svesvetove za koje si ikada ula, i verovatno jo mnoge druge."

"To je dugo vremensko razdoblje. Ako ponemo, moemo toizvesti sa brodovima koje posedujemo. Lako."

"Ne razmilja. Prelazei svetlosnu godinu za tri dana jednomnaem brodu bilo bi potrebno est stotina godina da stigne doMagelanovih Oblaka."

"Mogu se zaustaviti da uzmu hranu i vodu... otprilike svakegodine."Luis se nasmeja. "Probaj da nagovori nekoga na to. Shvata ta

mislim? Kada svetlost Sredinje eksplozije pone da sija krozpranjave oblake izmeu nas i galaktike ose, tek tada e se svi uljudskom svemiru odjednom uasnuti. Tada e im preostati jo

jedan vek da se izvuku.Lutkari su imali dobru ideju. Poslali su oveka u Jezgro da bi

privukli panju javnosti, zato to su im bila potrebna sredstva zaistraivanje. On je poslao natrag slike poput one. Ali pre nego to se


39/318

vratio, lutkari su otili; nije bilo nijednog lutkara ni na jednomljudskom svetu. Mi tako neemo postupiti. ekaemo i ekati, akada se napokon odluimo da krenemo, nai emo se u situaciji damoramo prevesti bilione razumnih bia sasvim van galaksije. Bie

nam potrebni najvei i najbri brodovi koje emo biti u stanju dasagradimo - i to vie njih. Ovog asa se moramo domoi pogonalutkara, kako bismo ga smesta poeli da usavravamo. Taj..."

"U redu. Idem s tobom."Prekinut usred predavanja, Luis ree: "A?""Idem s tobom", ree Tila Braun."Sila si s uma.""Pa, ti ide, zar ne?"

Luis stisnu zube da ne bi eksplodirao. Kada je progovorio, bilo jeto ak mirnije nego to je situacija zavreivala. "Da, idem. Ali imamrazloga koji tebi nedostaju, a i bolje uspevam da se odrim u ivotuod tebe, jer sam due u njemu."

"Ali ja sam srekovi."Luis zafrkta."Moji razlozi koji me nagone da poem nisu moda toliko jaki

kao tvoji, ali sasvim su dovoljni!" Glas joj je bio visok i piskav od

besa."Tanj su dobri."Tila zadobova po ekranu za itanje. Naduvena zapeta svetlosti

nove buktala joj je pod noktom. "Zar to nije razlog?""Dobiemo pogon lutkara bez obzira da li e ti poi ili ne. ula

si Nesusa. Postoji na hiljade slinih tebi.""A ja sam jedna od njih!""U redu, ti si jedna od njih", raesti se Luis.

"Zato se, tanj, ponaa tako zatitniki? Da li sam traila odtebe da me titi?""Izvinjavam se. Ne znam zato sam pokuao da ti nareujem. Ti

si slobodna, odrasla osoba.""Hvala. Nameravam da se pridruim tvojoj posadi."Tila postade ledeno slubena.Najgore od svega bilo je upravo to to je stvarno bila slobodna i

odrasla. Ne samo to je ne bi mogao primorati; pokuaj da jojnareuje predstavljao bi ravo ponaanje i (to je jo znaajnije) nebi uspeo.


40/318

Ali mogao bi je ubediti..."Onda razmisli o ovome", ree Luis Vu. "Nesus je preduzeo sve

to je bilo mogue da sauva tajnu svog broda. Zato? ta on tomora da skriva?"

"To mu je posao, zar ne? Moda ima neto to bi bilo vrednoukrasti, bez obzira na to gde idemo."

"Pa ta? Mesto gde mi idemo udaljeno je odavde dve stotinesvetlosnih godina. Jedino mi moemo dospeti tamo."

"Znai, u pitanju je sam brod."Iako je Tila ispoljavala mnoge neobinosti, nije bila glupa. Ni

Luisu to nije palo na pamet. "Razmisli samo o naoj posadi", reeon. "Dva ljudska bia, jedan lutkar i jedan kzin. Niko od nas nije

profesionalni istraiva.""Shvatam ta pokuava, Luise, ali ja stvarno idem. Sumnjam dame moe zaustaviti."

"Onda bar da zna u ta se uputa. emu neobina posada?""To je Nesusov problem.""Rekao bih da je na. Nesus prima nareenja direktno od - onih-

koji-vode - iz glavnog taba lutkara. Mislim da je upravo prenekoliko asova shvatio smisao tih naredenja. Sada je prestravljen.

Ti... svetenici opstanka igraju etvorostruku igru, ne vodei uopterauna o onome ta emo mi istraivati."Videvi da je zainteresovao Tilu, on nastavi. "Kao prvo, tu je

Nesus. Ako je dovoljno lud da se spusti na nepoznati svet, da li jemogue da je dovoljno razuman i da preivi doivljeno - oni-koji-vode moraju to da znaju. Kada stignu do Magelanovih Oblaka,morae da uspostave novo trgovako carstvo. Kima njihovetrgovine jesu ludi lutkari.

Zatim tu je i na krznati prijatelj. Kao ambasador kod jedne rasetuinaca, on bi trebalo da spada meu najprefinjenije kzine. Da li jeon dovoljno prefinjen da ivi u slozi sa nama ostalima? Ili e nas,moda, ubiti za malo prostora ili zdelu sveeg mesa.

Tree, tu si ti i tvoja pretpostavljena srea, to predstavlja jednuod najsumanutijih zamisli za koje sam ikada uo. etvrti sam ja,verovatno tipian istraiva. Moda sam ja kontrola.

Zna li ta ja mislim?" Luis je sada stajao iznad devojke,bombardujui je reima izgovorenim oratorskom tehnikom, koju jeuvebao dok je gubio na izborima za UN sredinom svojih


41/318

sedamdesetih godina. On bi iskreno porekao da pokuava dazastrai Tilu Braun; ali oajniki je eleo da je ubedi. "Lutkari uoptene haju na koju e nas planetu poslati. A i zato bi, kada naputajugalaksiju? Oni naprosto testiraju na mali tim u uslovima unitenja.

Pre nego to svi izginemo, lutkari mogu da saznaju mnogo o tomekako smo uticali jedni na druge."

"Ne mislim da je u pitanju planeta", ree Tila.Luis prasnu: "Tanj! Kakve to sad veze ima?""Razmisli, Luise. Ako ve moramo da nastradamo prilikom

istraivanja, bar bismo mogli da znamo ta istraujemo. Mislim da jeposredi svemirska letelica."

"Misli."

"Veoma velika, u obliku prstena, sa kolektorskim poljem zameuzvezdani vodonik. Mislim da je sagraena da bi upuivalavodonik prema osi radi fusije. Na taj nain dobija se pogon, a isunce. Prsten se okree zahvaljujui centrifugalnoj sili, a njegovaunutranja strana optoena je staklom."

"Da", ree Luis, razmiljajui o udnoj slici na holou koji mu jedao lutkar. Premalo je razmiljao o odreditu prema kome idu."Moe biti. Velika, primitivna i ne ba laka za rukovanje. Ali zato bi

to zanimalo one-koji-vode?""Mogao bi to biti brod-utoite. S obzirom na tamonju zbijenostsunaca, rase iz jezgra bile su u prilici da o lananom procesu nazvezdama doznaju vrlo rano. Mogle su da predvide eksplozijuhiljadama godina unapred... kada su postojale svega dve ili trisupernove."

"Supernove. Moe biti... ti si mi skrenula panju sa predmeta.Rekao sam ti ta mislim kakvu igru igraju lutkari. Ja u svakom

sluaju idem, iz zabave. Zbog ega ti misli da eli poi?""Zbog eksplozije Jezgra.""Altruizam je velika stvar, ali nije mogue da te brine neto to

treba da se dogodi za dvadeset hiljada godina. Pokuaj ponovo.""Do vraga, ako ti moe da bude heroj, mogu i ja! I grei to

se tie Nesusa. On bi se izvukao iz samoubilake misije. Osim toga,zato bi lutkari eleli da saznaju neto o nama, ili o kzinima? Zbogega bi nas testirali? Oni naputaju Galaksiju. Nikada vie nee imatiposla sa nama."

Ne, Tila nije bila glupa. Ali... "Grei. Lutkari imaju jake razloge


42/318

to ele da saznaju sve o nama."Tilin pogled ga je izazivao da to i obrazloi."Ne znamo mnogo o migraciji lutkara. Jedino nam je poznato da

je svaki ivi lutkar, koji je fiziki sposoban i pri zdravoj pameti, sada

u pokretu. Znamo i da se kreu brzinom neto niom od brzinesvetlosti. Lutkari se boje hipersvemira.

Putujui brzinom neto niom od svetlosne flota lutkara bi stiglado Malog Magelanovog Oblaka za nekih osamdeset pet hiljadagodina. A ta oekuju da e nai kada stignu tamo?"

On se isceri i dovri misao. "Nas, naravno. Ljude i kzine, usvakom sluaju. A verovatno i kdatlinoe, pierine i delfine. Oni znajuda emo mi ekati do poslednjeg trenutka, a zatim pojuriti tamo,

kao i da emo koristiti brzine vee od svetlosne. Kad lutkari stignudo Oblaka, morae da sarauju sa nama... ili sa onim ta nas jesatrlo; a poznajui nas, u stanju su da predvide prirodu satiraa.Oh, imaju oni dobre razloge da nas prouavaju."

"U redu.""Jo eli da ide?"Tila klimnu glavom."Zato?"

"To u zadrati za sebe." Tila je bila potpuno pribrana. I ta jeLuis mogao? Da je imala manje od devetnaest godina, pozvao bijednog od njenih roditelja. Ali sa dvadeset pretpostavljalo se da jeodrasla. Negde se morala napraviti granica.

A kao odrasla raspolagala je slobodom izbora; imala je pravo daoekuje od Luisa Vua lepo ponaanje; odreene oblasti njenoglinog ivota bile su nepovredive. Luis je mogao samo da jeubeuje; a u tome nije uspeo.

Pa ipak, Tila nije morala da uini ono to je zatim uinila. Onaiznenada uze njegove ruke i, smeei se, moleivim glasom ree:"Povedi me, Luise. Ja sam srea, stvarno jesam. Ako Nesus nenapravi dobar izbor, moe se dogoditi da zavri sam u krevetu. Ato ti se ne bi dopalo, znam sigurno."

Imala ga je u aci. Nije bio u prilici da joj sprei pristup naNesusov brod. Budui da se ona uvek lino mogla obratiti lutkaru.

"U redu", ree on. "Pozvaemo ga."A i stvarno mu se ne bi dopalo da spava sam.


43/318

4. GOVORNIK-IVOTINJAMA

"elim da se pridruim ekspediciji", ree Tila u videofon.Lutkar urliknu dugim, jednolinim E tonom.

"Molim?""Izvini", ree lutkar. "Javi se u Autobek Fild, u Australiji, sutra uosam ujutro. Ponesi line stvari ija teina ne sme biti vea odpedeset zemaljskih funti. To vai i za tebe, Luise. Ahh..." Lutkarpodie glave i urliknu.

Luis zabrinuto upita: "Da li si bolestan?""Ne. Predviam vlastitu smrt. Luise, ao mi je to nisi imao

manje uspeha u ubeivanju. Sreno. Sreemo se u Autobek Fildu."

Ekran se zamrai."Vidi?" ree Tila, likujui. "Vidi ta dobija zato to si uspeo u

ubeivanju?""Ja i moj srebrni jezik. Pa, bio sam to sam mogao reitiji.

Nemoj mene okrivljavati ako umre stranom smru."Te noi, slobodno tonui u tamu, Luis ju je uo kako kae:

"Volim te. Idem s tobom zato to te volim."

"I ja tebe volim", ree on polusneno. A onda mu neto sinu i ondodade: "To je ono to si krila?""Mmmmmm.""Pratie me dve stotine svetlosnih godina zato to ne moe

bez mene!""Aha.""Poluosvetljenje spavae sobe", ree Luis. Bleda, plava svetlost

ispuni sobu.Lebdeli su na stopu udaljenosti izmeu ploa za spavanje.

Pripremajui se za svemir, skinuli su boje za kou i odrekli se frizuraravnozemskog stila. Kosa u Luisovoj kiki bila je sada ravna i crna,lobanja siva i ekinjasta. Koa u uto-smeim tonovima i smee,nimalo zakoene oi dosta su mu izmenile lik.

Promene na Tili bile su isto tako uoljive. Kosa joj je sadaizgledala tamna i talasasta, vezana pozadi. Koa joj je bila nordijskibleda. Na ovalnom licu isticale su se velike, smee oi i mala,ozbiljna usta; nos joj se gotovo nije primeivao. U polju za spavanje

lebdela je poput ulja na vodi, krajnje oputena.


44/318

"Ali ti nikada nisi otila ni do Meseca."Ona klimnu."A ni ja nisam najvei ljubavnik na svetu. Sama si mi to rekla."Ona ponovo klimnu. Tila Braun se nije ustezala. Za dva dana i

dve noi nijednom nije slagala, niti pokuala da prikrije istinu, ak nitoliko da bi izvrdala odgovor. Luis bi to primetio. Ispriala mu je osvoje dve prve ljubavi: jedan je izgubio interesovanje za nju poslepola godine, a drugi joj je bio roak kome je bilo ponueno daemigrira na planinu Pogledajga. Luis joj je malo priao o vlastitomiskustvu i izgledalo je da ona prihvata njegovu uzdranost. Ali, zarazliku od njega, ona se nije uzdravala, ve je postavljalanajnezgodnija pitanja.

"Zata si ba mene izabrala?" upita on."Ne znam", priznade ona. "Moda je u pitanju nadarenost? Ti sijunak, zna."

Bio je jedini ivi ovek koji je uspostavio prvi kontakt sa jednomtuinskom vrstom. Hoe li ikada prestati da ispata zbog epizode saTrinocima?

Pokuao je jo jednom. "Sluaj, poznajem najveeg ljubavnikana svetu. Prijatelj mi je. To mu je hobi. Pie knjige o tome. Doktor

je fiziologije i psihologije. Za proteklih sto trideset godina bio je..."Tila pokri rukama ui. "Nemoj", ree ona. "Nemoj.""Jednostavno ne elim da pogine tamo negde. Suvie si

mlada."Na licu joj se pojavio izraz zbunjenosti, zbunjenosti koja je

znaila da je upotrebio tane rei meunarodnog jezika ubesmislenoj reenici. Oinuti srce? Poginuti negde? Luis uzdahnu usebi. "Stapanje vorita spavae sobe", ree on i neto se zbi sa

spavaim poljem. Dva podruja stabilne ravnotee, anomalije kojesu spreavale da Luis i Tila ispadnu iz polja, meusobno seprimakoe i stopie u jedno. Luis i Tila poee da klize 'nizbrdo' dokse ne sudarie i prionue jedno uz drugo.

"Zaista mi se spava, Luise. Ali nema veze...""Trebalo bi da iskoristi ovu priliku pre nego to zakorai u

zemlju snova. U svemirskom brodu bie prilino skueno.""Hoe da kae da tamo neemo moi da vodimo ljubav? Tanj,

Luise, ne smeta mi ako oni gledaju. Pa to su tuinci.""Meni smeta."


45/318

Ona mu opet uputi onaj zbunjeni pogled. "ta da nisu tuinci.Da li bi ti tada smetalo?"

"Da, sem ako bismo ih dobro poznavali. Da li sam zbog togastaromodan?"

"Malo.""Sea se prijatelja koga sam pomenuo? Najveeg ljubavnika na

svetu? Pa, imao je prijateljicu", ree Luis, "i ona me je nauilanekim stvarima kojima ju je on prethodno nauio. Za to e bitipotrebna gravitacija", dodade on. "Iskljuenje polja u spavaojsobi." Sila tee se ponovo uspostavi.

"Pokuava da promeni temu", ree Tila."Da. Predajem se."

"U redu, ali zapamti jednu stvar. Samo jednu stvar. Tvoj prijateljlutkar mogao je da se opredeli za etiri vrste, a ne tri. Mogao si vrlolako da grli neku Trinoku umesto mene."

"Stravina misao. Dobro, stvar emo izvesti u tri etape, poeviod opkoraenja..."

"ta je to opkoraenje?""Pokazau ti..."Ujutro je Luisu bilo veoma milo to e putovati zajedno. Kada su

mu se sumnje vratile, bilo je suvie kasno. U stvari, ve je odavnobilo prekasno.

Spoljni su bili trgovci informacijama. Kupovali su ih po visokimcenama i prodavali ih po visokim cenama, ali ono to bi jednomkupili mnogo puta bi prodali, budui da su trgovali irom celegalaktike spirale. U bankama ljudi imali su praktino neogranienekredite.

Verovatno potiu sa nekog hladnog, lakog meseca kakvoggasovitog dina; sa nekog sveta veoma slinog Nereidi,Neptunovom veem mesecu. Sada ive u prostorima izmeuzvezda, u brodovima velikim poput gradova, ija se sloenost veomarazlikovala, od fotonskih jedara do maina koje su, prema merilimaljudske nauke, bile teorijski nezamislive. Ako bi se u nekomplanetarnom sistemu nale potencijalne muterije i ako bi taj sistemsadrao pogodan svet za njih, Spoljni bi iznajmili prostor zatrgovaki centar, za odmor i rekreaciju, kao i za skladite namirnica.Pre pet stotina godina uinili su to sa Nereidom.


46/318

"Ovo mora da im je najvea trgovaka zona", ree Luis Vu."Tamo dole." On pokaza jednom rukom, dok je drugu drao na

kontrolama transportnog broda.Nereida je bila ledena, krevita ravnica, obasjana blistavom

svetlou zvezda. Sunce je liilo na debelu belu taku koja jeodailjala isto onoliko svetlosti kao i pun Mesec; ta svetlostobasjavala je lavirint niskih zidova. Postojala su neka poluloptastazdanja, kao i jedna skupina malih brodova na potisni pogon, koji susaobraali izmeu tla i orbite; odeljci za putnike stajali su otvoreni;ali vie od polovine ravnice bilo je pokriveno tim niskim zidovima.

Nadonosei se u svojoj ogromnosti iza Luisa, Govornik-ivotinjama ree: "Mislim da znam koja je svrha lavirinta.

Odbrana?""Teren za sunanje", ree Luis. "ivot Spoljnih poiva natermoelektricitetu. Legnu tako da im se glave nalaze na suncu, arepovi u hladu i temperaturna razlika izmeu ta dva mesta stvarastruju. Zidovi su tu da bi dobili to vie senke."

Nesus se primirio za vreme desetoasovnog leta. Muvao se okosistema za odravanje ivota na transportnom brodu, proveravajuiovo i ono, zavlaei po jednu glavu i oko u uglove, komentariui i

odgovarajui na pitanja preko ramena. Njegov skafander, vreastibalon sa postavljenim delom iznad grbe u kojoj mu se nalaziomozak, izgledao je lako i udobno; paketi za regenerisanje vazduha ihrane bili su neverovatno mali.

Priredio im je jednu neobinost pred sam polazak. Kabinu jeiznenada ispunila muzika, sloena i divna, bogata molskimtonovima, nalik na tuni zov seksualno poludelog raunara. Nesus jezvidao. Sa svojih dvoje usta, bogatih ivcima i miiima, to je

sasvim primereno budui da su ona istovremeno bila i ruke, lutkarje predstavljao pokretni orkestar.Zahtevao je da Luis upravlja letelicom, a njegovo poverenje u

Luisovu pilotsku sposobnost bilo je toliko da se nije vezao. Luis jepretpostavljao da naroite, tajne naprave tite putnike broda koji susagradili lutkari.

Govornik se ukrcao sa putnikim koferom tekim dvadeset funtiiju je unutranjost gotovo u potpunosti zauzela sklopljenamikrotalasna pe za grejanje mesa. Bilo je tu i sirovo bedro nekeivotinje, pre kzintskog nego zemaljskog porekla. Luis je zbog


47/318

neega oekivao da kzinov skafander lii na veliki srednjovekovnioklop. Ali nije. Bio je to providan, viestruk balon, sa strano tekimrancem u obliku okruglog akvarijuma, opremljenim mnotvomezoterinih kontrolnih ureaja kojima se upravljalo jezikom. Mada

nije bio opremljen nekim na prvi pogled vidlj

Documents

Larry Niven - 01 - Prstenasti Svet