Demokratija u Politickim Strankama Srbije

Institut dru{tvenih nauka

Demokratija u politi~kim strankama

Srbije

Urednik Zoran Lutovac

2

Demokratija u politi~kim strankama Srbije

3

Sadràj

Demokratijau politi~kim strankama

Srbije

Beograd2006.

Institutdru{tvenihnauka

Zoran Lutovac (ur.), Desimir To{i}, Vesna Pe{i}, Vuka{inPavlovi}, Mirjana Vasovi}, Vladimir Goati, Marijana Pajvan~i},Miodrag Radojevi}, Slavi{a Orlovi}, Zoran Stojiljkovi}, Sre}ko

Mihailovi}, Dragomir Panti}, Zoran \. Slavujevi}, ZoranPavlovi}, Milo{ \aji} i Nata{a Vu~kovi}

4



Izdava~i:Friedrich Ebert StiftungInstitut dru{tvenih nauka

Za izdava~e:Zoran Lutovac

Urednik:Zoran Lutovac

Pripremaza {tampu:

APP tim, Beograd

[tampa:Libra, Beograd

Tira`:500

Beograd, 2006.

ISBN 86-83767-11-6

5

Sadràj

Sadràj

Zoran LutovacUvod: Demokratija u politi~kim strankamaSrbije

Desimir To{i}Politi~ke stranke i demokratija u Srbiji

Vesna Pe{i}(De)blokiranje tranzicije i unutarstrana~kademokratija

Vuka{in Pavlovi}O demokratskim kapacitetima politi~kihpartija

Mirjana Vasovi}Personalizacija politike u "tranzicionoj"politi~koj kulturi Srbije: socijalnopsiholo{kaishodi{ta i politi~ke posledice

Vladimir GoatiMo} partijskog vo|e

Marijana Pajvan~i}Izbori u politi~kim strankama

Miodrag Radojevi}Demokratizacija politi~kih partija, postupakkandidovanja i unutarstrana~ki izbori

Slavi{a Orlovi}Nedemokrati~nost partija i demokratizacijadru{tva

Zoran Stojiljkovi}Demokratija (jo{) ne stanuje ovde

7

13

21

31

45

59

71

85

95

121

6


Sre}ko Mihailovi}Vrednosne orijentacije strana~kih pristalica

Dragomir Panti}Vrednosna i stavovska homogenost iheterogenost pristalica politi~kih partija uSrbiji na kraju 2005.

Zoran \. Slavujevi}Promene socijalne utemeljenosti i socijalnestrukture pristalica relevantnih politi~kihstranaka u Srbiji prvih godina XXI veka

Zoran Pavlovi}Izborna orijentacija kao faktor stavova osrpskom dràvnom pitanju

Milo{ \aji} i Nata{a Vu~kovi}Obrazovanje u politi~kim strankama

Statuti politi~kih stranaka

Statut Demokratske stranke SrbijeStatut Demokratske strankeStatut G17 PLUSStatut Socijalisti~ke partije SrbijeStatut Srpskog pokreta obnoveStatut Politi~ke organizacije za Demokratske promeneNova SrbijaStatut Socijaldemokratske partijeStatut Gra|anskog saveza SrbijeStatut Socijalno liberalne partije SandàkaStatut Bo{nja~ke demokratske stranke SandàkaStatut Socijaldemokratske unije

Summary: Democracy in Political Parties of Sebia

143

169

189

237

251

259

261283309331349

367393411429443457

459

7

Uvod

Zoran Lutovac

Uvod: Demokratija upoliti~kim strankama Srbije

Srbija 2006. godine suo~ava se sa nizom otvorenih pitanja ustav-no-pravnog ustrojstva dràve, od Kosova i Metohije, preko odnosasa Crnom Gorom, do pregovora o dinamici i uslovima pridruìvanjaEvropskoj uniji. Politi~ku scenu Srbije obeleàva nedostatak bazi~-ne saglasnosti u vezi sa hijerarhijom dru{tvenih vrednosti i prioriteti-ma unutarpoliti~kih i spoljnopoliti~kih ciljeva.

U ovakvom kontekstu pitanje unutra{nje demokratije u stranka-ma moè delovati periferno, manje zna~ajno. Me|utim, upravo stran-ke dominantno obeleàvaju politi~ki, pa i svakodnevni ivot i sve ono{to se de{ava u njima i oko njih, neposredno ili posredno se odraà-va na dru{tvo u celini. Primera za to je mnogo, ali onaj koji zaokupljapa`nju jeste priroda i karakter dràve, koju mnogi i posle uvo|enjavi{estrana~ja nazivaju partijskom dràvom.

Srbija kao da je iz dominantno strana~ke dràve jednopartijskogtipa pre{la u dominantno strana~ku dràvu vi{estrana~kog tipa. aki posle 5. oktobra, koji se smatra prekretnicom u razvoju postkomu-nisti~ke Srbije, stranke su neskriveno stavljale svoje interese u cen-tar pa`nje. Tako je prvi demokratski predsednik vlade posle ponov-nog uvo|enja vi{estrana~ja u Srbiji, uvaàvaju}i te interese, sastaviovladu koja je imala politi~ki deo, formiran na osnovu strana~kih za-sluga unutar koalicije DOS i ekspertski deo formiran po kriterijumi-ma funkcionalnosti i efikasnosti. Vlada formirana 2004 na~inila je utom smislu korak nazad: ona je formirana isklju~ivo po principu stra-na~kog dogovora o raspodeli dràvnih i javnih funkcija. Za razlikuod DOS-ove vlade u kojoj su ministarstva popunjavana kadrovima izrazli~itih stranaka ili pod vo|stvom nestrana~kih li~nosti, vladu kojaje do{la posle nje karakteri{e, gotovo po pravilu, jednostrana~je uokviru odre|enih ministarstava - koalicioni partneri ne kontroli{u jed-ni druge, nego su preuzeli potpunu kontrolu odre|enih resora. Da-

8


kle, poni{tena je klju~na prednost koalicionih vlada - da stranke ima-ju mogu}nost da kontroli{u jedna drugu i na taj na~in doprinoseop{tem boljitku kroz efikasnost i smanjenje zloupotreba.

Politi~ka praksa u Srbiji podsetila je na niz teorijskih i prakti~nihpitanja funkcionisanja stranaka i njihovog mesta u dràvi i dru{tvu.Otvaraju}i mnoga pitanja politi~ka praksa u Srbiji je istovremeno osta-vila i svoj osobeni pe~at. Jedno od pitanja koja su otvorena je pitanjemogu}nosti gra|enja demokratskih institucija od strane nedemokrat-skih aktera ili pitanje dometa razvijanja i funkcionisanja demokrat-skih institucija u nedemokratskoj politi~koj kulturi.

Protivre~nosti su obele`je i politi~kog i svakodnevnog ìvota uSrbiji. Na jednoj strani, stranke su dominantne u dru{tvu, politi~ari supopularni poput holivudskih zvezda, a na drugoj strani politika sesmatra, sve vi{e, ne~asnom, pa i "prljavom" profesijom. Istovreme-no, te{ko je razabrati da li ve}ina gra|ana zamera politi~arima {to suu toj "prljav{tini" ili im zavidi na tome. Isti politi~ki akteri su u glavnimulogama bez obzira na izborne rezultate, brzo se zaboravljaju neis-punjena obe}anja i lo{a politika. Odgovornost jo{ uvek nije klju~nare~ u politi~kom ìvotu Srbije. Sve vi{e je apstinenata, razo~aranih,apati~nih...

Kako razumeti ove fenomene? Svakako da je neophodan multidi-sciplinarni pristup izu~avanju samih stranaka, ali i istraìvanje vred-nosnih orijentacija ~lanova i simpatizera i istraìvanje njihove socijal-ne strukture. Mo`da tu leì odgovor na pitanje za{to su neiskori{}e-ni, ionako mali, demokratski kapaciteti stranaka ili za{to se postoje}ine razvijaju dalje.

Uspostavljanje i razvijanje unutra{nje demokratije u strankamajedna je od bitnih pretpostavki za stabilizovanje partijskog sistema,institucija uop{te i uspostavljanje odgovaraju}eg politi~kog sistema irazvoj demokratskog dru{tva u Srbiji. Me|utim, umesto da budu pred-vodnice, politi~ke stranke su ~esto kaskale za dru{tvenim promena-ma. Kako re~e Vladimir Goati na prvom okruglom stolu posve}enomstrukturi i funkcionisanju politi~kih stranaka u Srbiji, decembra 2005,"nivo demokratije u partijama je ispod nivoa demokratije u dru{tvuposle 5. oktobra 2000".

Osnovna namera na tom okruglom stolu bila je da eksperti, kojise neposredno ili posredno bave izu~avanjem stranaka, ne{to vi{ekaù o strukturi i ustrojstvu stranaka, me|usobnim odnosima stra-

9

Uvod

na~kih organa, finansiranju i rashodima stranaka, frakcijama, partij-skoj disciplini i uop{te sprovo|enju demokratskih na~ela unutar sa-mih stranaka.

Drugi vaàn aspekt rasprave o strankama je posve}en funkcioni-sanju stranaka, politi~kom sistemu u okviru kojeg one deluju, kao ipoliti~koj kulturi koju svojim funkcionisanjem same stranke preovla-|uju}i kreiraju. Pri tome, osnovni cilj nije bio da se daju odgovori namnogobrojna pitanja i nedoumice u vezi sa prirodom i funkcionisa-njem stranaka, nego da se, pre svega, otvori rasprava o toj temi, dase lociraju klju~ni problemi i ponude neki od mogu}ih modela zanjihovo re{avanje.

Nastavak rasprave predvi|en za april 2006, fokusiran je na unu-tra{nju demokratiju u strankama u Srbiji, na njihova osnovna svoj-stva i procedure po kojima funkcioni{u. Ono {to zaokuplja pa`njustru~njaka i politi~ara, jeste odnos stranaka i socijalnog okruènja,me|usobni uticaji i proìmanja. Ekspertima i novinarima se u raspra-vi priklju~uju i predstavnici stranaka, koji daju jednu novu dimenzijuizu~avanju ovog dru{tvenog fenomena. Na raspravu su pozvani, presvih, strana~ki ljudi koji su spremni da samokriti~ki i kriti~ki sagleda-vaju svoje i druge stranke, da ozna~e probleme, javno diskutuju onjima i pokrenu aktivnosti za njihovo re{avanje.

Dosada{nje rasprave, a i politi~ki ìvot u Srbiji pokazuju da je zaizgradnju demokratske dràve neophodno da se same stranke de-mokratizuju, da uspostave demokratske principe unutarstrana~kogdelovanja i da ih sprovode u praksi. Tako|e, stranke bi trebalo dabudu otvorenije za civilno dru{tvo i bira~e, da uspostave bolju komu-nikaciju sa gra|anima i da omogu}e svojim ~lanovima slobodu de-lovanja i ispoljavanje svojih stavova u skladu sa programskim ciljevi-ma. Stranke, opet, ele da osvoje vlast i sprovode svoje programe ilivolju lidera i rukovodstva, o~ekuju}i od svojih ~lanova visok stependiscipline. Od toga kako }e se uravnoteìti ove, naizgled protivre~-ne, potrebe stranaka umnogome zavisi priroda i karakter njih samih,ali i funkcionisanje dràve i celog dru{tva.

Koliko su stranke spremne da idu daleko u tom procesu umno-gome pokazuju i zvani~ni strana~ki dokumenti, a pre svih program-ski dokumenti i statuti. Statuti su jedna vrsta "anatomskog atlasa"stranaka. Oni ure|uju funkcionisanje stranaka, otkrivaju nam raspo-delu strana~kih nadle`nosti i distribuciju vlasti istovremeno pokazu-ju}i nam i prirodu samih stranaka.

10


Za izu~avanje stranka analiza statuta i drugih partijskih dokume-nata je neophodna, ali to nije dovoljno. Distribucija mo}i ~esto nijevidljiva kroz izu~avanje strana~kih pravnih akata, pa su neophodnamultidisciplinarna, neposredna empirijska, sociolo{ka i druga dru-{tvena istraìvanja partijskog ìvota, kako bismo imali {to potpunijusliku o strankama.

Neformalni uticaji u stranci naj~e{}e se sti~u putem finansiranjastranaka. Otuda je kretanje tokova novca u strankama od izuzetnogzna~aja za razumevanje raspodele neformalne mo}i u strankama, azakonsko ure|enje i kontrola primene zakona o finansiranju strana-ka za regulisanje tokova strana~kog novca. Borba protiv korupcijeusko je povezana sa borbom za normalizaciju politi~ke scene i de-mokratizaciju unutra{nje strukture i funkcionisanje politi~kih strana-ka. Otuda su kontrola tokova novca i transparentnost javnih instituci-ja va`na karika u lancu ja~anja stabilnih institucija.

Redistribucija mo}i u strankama ~esto se vr{i u "skladu sa statu-tom" uz pomo} raznih instrumenata i mehanizama poput kontrolisa-nog glasanja, imenovanja ili kooptiranja u strana~ke organe zaslu-`nih ljudi ili osoba od poverenja lidera i njegovog okruènja. Na tajna~in se pre~icama omogu}ava prohodnost kroz strana~ke organe.To isto se postiè i ad hoc izmenama ili dopunama statuta ili mimostatuta uz pomo} pravilnika ili drugih akata.

Iako su "~edo demokratije" stranke su sklone da demokratiju ogra-ni~avaju unutar sebe. Sve ono za {ta se zalaù u dru{tvu strankemnogo teè primenjuju u "svojoj ku}i". Upravo pozivaju}i se na neo-phodnost homogenosti, stranke su sklone da disciplini pripisuju ve}izna~aj nego {to bi trebalo da je ima, a otvorenosti i raznolikosti pripi-suje se vi{e lo{ih osobina nego {to ih objektivno imaju. Upravo pri-meri lo{ih procena i poteza pokazuju relativnost zna~aja "jedinstva ikohezije" u strankama. Vo|enje pogre{ne politike uz visok stepenjedinstva i kohezije u stranci moè biti pogubno ne samo za tu stran-ku, nego i za dru{tvo u celini, shodno snazi i uticaju te stranke udru{tvu. Nasuprot tome, postojanje instrumenata i mehanizama zakorekciju politike unutar samih stranaka mogu biti doprinos vitalno-sti i gipkosti tih stranaka i dru{tva u celini.

Ipak, ne treba imati iluziju o spremnosti stranaka, pre svih lidera igrupa koje vode glavnu re~ unutar njih, da su spremne zarad nekihop{tijih ciljeva da dovode u pitanje vlastite pozicije. Za prava i slobode

11

Uvod

u strankama neophodna je unutarstrana~ka borba, borba za demo-kratske mehanizme i procedure i razvijanje demokratske politi~ke kul-ture. Razvijanje demokratske svesti i utvr|ivanje demokratskih pravilaigre neophodni su preduslovi za razvijanje demokratskih politi~kih stra-naka - stranaka u kojima postojanje druk~ijeg mi{ljenja ne predstavljaproblem, ni za samu stranku niti za bilo kog njenog ~lana.

Me|utim, istovremeno sa tom borbom lideri i vo|stva stranakatraè puteve i mehanizme da sprovode sopstvenu volju uz {to manjetrzavica i neharmoni~nih tonova. Jedan od mehanizama koji spre~a-vaju "iznena|enja" u strankama jeste javno glasanje koje neodlu~-nim ~lanovima stranke "pomaè" da se opredele u skladu sa domi-nantnom politi~kom voljom. U takve mehanizme bi se mogao svrsta-ti i mehanizam prisustva medija na sednicama strana~kih organa.Iako naizgled demokratska, odluka da sednicima prisustvuju novi-nari, moè biti instrument za otupljenje kriti~ke o{trice unutar samihstranaka. Naime, u prisustvu novinara }e lojalni ~lanovi stranke pazi-ti da ne budu isuvi{e o{tri u kritici. Istovremeno, u strankama se kri-ti~ki istupi van strana~kih organa naj~e{}e ozna~avaju kao nelojal-nost partiji i podlo`ni su unutarstrana~kom "disciplinovanju". Dakle,van stranke se ne sme, a u stranci moè, ali zbog medija nije poèlj-no. Jednostavno i efikasno.

Analizom statuta i drugih strana~kih dokumenata mnogi od ovihfenomena ostaju nedoku~ivi, ali su oni ipak nezaobilazno polazi{teza izu~avanje stranaka.

Dosada{nje iskustvo nam govori da se statut kod nekih stranakatretira kao formalnost neophodna za registrovanje stranke, dokumentkoji je "neophodno imati" iz pravno-tehni~kih razloga, pa se ~esto ipravi tako {to se "prepisuje" od drugih stranaka. Neke stranke imajusvoje statute na internet stranama ili bar u kancelarijama svojih od-bora, dok druge stranke kao da kriju statute pa i programske doku-mente. Umesto da se trude da svi strana~ki dokumenti budu {to pri-stupa~niji gra|anima neke stranke kao da oteàvaju pristup tim do-kumentima ostavljaju}i zainteresovanima da naga|aju zbog ~ega jeto tako. Da li je u pitanju strah od suda javnosti ili strah od sopstvenihpristalica, pa i aktivista koji bi mogli da traè svoja prava ili se poziva-ju na strana~ka dokumenta?

U ovoj publikaciji od{tampana je ve}ina statuta parlamentarnihstranaka u Srbiji. Do Statuta nekih stranaka bilo je lako do}i jer su bili

12


dostupni u elektronskoj formi ili bar "na papiru", dok je do nekih sta-tuta bilo vrlo te{ko do}i kao da su u pitanju izuzetno poverljivi doku-menti. Na alost do statuta Srpske radikalne stranke nismo uspeli dado|emo do {tampanja ove publikacije.*

Bilo kako bilo, statuti ve}ine parlamentarnih stranaka deo su ovogzbornika. Skupljeni na jedno mesto i priloèni kao dokumentacioniprilog ovoj publikaciji mogu biti od koristi svima koji su zainteresova-ni za unutra{nji ìvot i institucionalno-pravnu strukturu stranaka uSrbiji.

* Velika Srbija, broj 700, januar 2000. godine, str 2-39.

13

Politi~ke stranke i demokratija u Srbiji

Desimir To{i}

Politi~ke stranke idemokratija u Srbiji

Skoro je pravilo da, kad sretnete poznanika ili prijatelja koji eli daraspravlja o politici, da vam odmah u prvoj re~enici kaè: Ne pripa-dam ni jednoj stranci... Za{to vam on to kaè? Vi ga pri tome niste nipitali da li pripada ili ne nekoj stranci. To se ina~e u demokratskimdru{tvima niti pita niti se na to pitanje odgovara, kao {to se ne kazujeza koga ste glasali na poslednjim izborima. Moè neko da nam nana{e pitanje odgovori da poznanik ili prijatelj, koji je rekao da ne pri-pada ni jednoj stranci, to ~ini zato {to smatra da stranke nisu "dobre"ili nisu popularne. On bi bio delimi~no u pravu. Ali, nama se ~ini da tustoje neki dublji i dugotrajniji razlozi. Kod nas jo{ nema jasnog uvi|a-nja da postoje politi~ke zakonitosti, bar za na{e vreme, da nema de-mokratije bez politi~kih stranaka, da je mogu}e, ali nije neophodnoda se bude ~lan jedne stranke. Politi~ke stranke ne samo {to su nosi-lac demokratije, nego dominantno upravljaju dràvom i dru{tvom.

Jedan od glavnih razloga {to na{i ljudi, stanovnici, ne}u re}i -gra|ani, jo{ uvek ne uvi|aju neke osnovne zakonitosti demokratije,jeste taj {to se politi~ke stranke te{ko probijaju u na{em dru{tvu. UVojvodini one su stare nekih 137 godina, u Srbiji 126, u Crnoj Gori101, a u Bosni i Hercegovini 96 godina. êsto se one nisu javljalespontano zbog èlje da se do|e do demokratije, ve} su nametaneizvesnim doga|ajima izvan na{e sredine (recimo, u Bosni i Hercego-vini posle aneksije 1908. i posle ustava iz 1910). Vreme od stotinak ivi{e godina nije kratko, ali treba voditi ra~una da nije re~ o kontinui-tetu, ve} o istorijskim prekidima koji su bili izazvani bilo spoljnim ~ini-ocima, kao {to su ratovi i okupacije, bilo unutra{njim zbivanjima po-liti~ke prirode, kao {to su dràvni udari i sli~no.

Na ovom mestu èleli bismo da ukaèmo na, mo`da jedan odosnovnih, problema na{ih stranaka u pro{losti. One se te{ko probi-jaju zbog otpora onih koji vladaju, bilo da su vladaoci protiv stranaka

14


u na~elu, bilo da je re~ o vladaju}oj stranci koja nije u na~elu protivstranaka, ali dozvoljava rad samo svojoj stranci... Dakle, najpre ima-mo na{e dinastije koje od po~etka i do kraja veruju da su jedino onesposobne da upravljaju dràvom i dru{tvom, a da su politi~ke stran-ke dru{tvene snage koje se ne rukovode op{tim nacionalnim intere-sima. Sve tri na{e dinastije u tom pogledu su se borile protiv na{ihpoliti~kih stranaka, kad je bilo re~i o nezavisnim dràvama, kao {tosu bile Crna Gora i Srbija posle 1878, i docnije Jugoslavija od 1918.do 1941. godine. Ne zna se koja je dinastija bila uspe{nija u toj bor-bi: da li "na{ gospodar sa Cetinja", Nikola I, koji je zatvarao i malolet-ne protivnike po podrumima ili na{ jugoslovenski ujedinitelj Aleksan-dar I koji je, kao niko drugi u na{em podneblju, razjurio i zabraniosve politi~ke stranke 1929. godine. Verovatno je oti{ao najdalje inte-ligentni i politi~ki darovit Milan Obrenovi} koji je posle Timo~ke bune1883. dao da budu, pored drugih, obe{ena i dva pravoslavna sve-{tenika, ina~e narodna poslanika. Nije se obazirao na poslani~ki imu-nitet, ali je ostavio pored drugih i tako vidan dokaz da "dràva" Srbijau XIX veku nije bila nikakav partner Srpskoj pravoslavnoj crkvi...

Ne treba zaboraviti tom prilikom da su dinastije imale u na~elupodr{ku dveju istorijskih dru{tvenih snaga ili organizacija, kao {to jezvani~na Crkva, koja je uvek sanjala nekakav "saborski" sistem ume-sto vi{epartijskog parlamentarizma, a vojske su ~ak sluìle dinastija-ma da fizi~kom silom o~uvaju vlast dinasta uz kontrolu politi~kih stra-naka koje "razjedinjuju" jedinstveni naoruàni narod...

Najzanimljiviji je na{ komunisti~ki reìm. I pored svih poku{aja dase drì dalje od sovjetskog modela, istina tek posle 1948, on se nijemogao osloboditi stare lenjinisti~ke revolucionarne ideje da politi~kastranka treba da postoji ali samo jedna, jedina, njihova, Komunisti~-ka. Da li su fa{izam 1922. i nacizam 1933. sledili tu filozofiju posle1917. godine te{ko je danas re}i, ali je ~injenica da su i fa{izam inacizam imali po jednu stranku, svoju, ali nisu dozvoljavali neku dru-gu politi~ku stranku. Ako su u istoriji na{e dinastije ostavile takavtrag kakav su ostavile u borbi protiv politi~kih stranaka, mo`da je na{komunisti~ki reìm u tom pogledu, u borbi protiv politi~kih stranaka,ostavio najduèg i najdubljeg traga iz dva prosta razloga. Najpre:vrlo je dugo vladao u pore|enju s na{im knezovima i kraljevima,nekih ~etrdeset i pet godina. Drugo, uspeo je da u svoju jedinu vla-daju}u stranku uvu~e vrlo visok broj stanovnika.

15


Bi}e naravno van objektivnosti ako izostavimo i osnovni problemdemokratije, problem politi~kih stranaka, a to je problem slobode.Da li ve}ina u jednom dru{tvu eli i izgra|uje poredak slobode, pore-dak demokratije, poredak politi~kih stranaka? Jo{ je Svetozar Mar-kovi} postavljao to pitanje pre skoro sto ~etrdeset godina: da li èli-mo slobodu i da li umemo s njom? Kad se pogledaju neki doga|ajiiz pro{losti, jasno biva da ni ljudi u demokratskim strankama nisu bilizna~ajno ube|eni u budu}nost demokratije. Zanimljivo je da je prili-kom dràvnog udara 1929, u tom trenutku zabrane svih politi~kihstranaka, veliki broj prvih ljudi politi~kih stranaka, koje su posmatra-ne kao izuzetno demokratske, odobrio dràvni udar i pri{ao reìmutada{njeg Kralja.

Politi~ke stranke u postkomunisti~kom vremenu

Ako za trenutak izgleda da su politi~ke stranke stradale u pro{lo-sti kako od monarhija tako i od komunisti~ke svevladaju}e stranke,nikako ne treba verovati da su stradale u najve}oj meri od pomenuterepresije. Mnogo teè posledice po politi~ke stranke do{le su iznu-tra, iako kao posledica represije - iz prostog razloga {to je sa fizi~-kom represijom do{lo do ispra`njavanja svesti kod stanovnika.

"Ispra`njeni" gra|ani, odnosno stanovnici, ne mogu se lako i objek-tivno sna}i u postkomunisti~kom vremenu. Nastavak starih politi~kihstranaka, koje ve} i pre 1941. nisu bile u dovoljnoj meri slobodne irazvijene, nije ni lak ni mogu}, ukoliko ima nekih minimalnih uslova.A onda dolazi sa strane jo{ jedan izuzetan ~inilac, a to je de-ideologi-ziranje demokratskih dru{tava na Zapadu, koja su u XIX veku dalamodele politi~kih stranaka: liberalne, socijalisti~ke i konzervativne.Me|utim, celokupno evropsko dru{tvo se promenilo u toku nekih{est poslednjih decenija. Evropa je postala zna~ajna i uspe{na kaozajednica naroda i dràva, ali u politi~koj strukturi njoj nedostaju da-nas one ideolo{ke snage koje su upravljale Evropom skoro dva ve-ka, takore}i od vremena Francuske revolucije. Dana{nje socijalisti~-ke, liberalne i konzervativne stranke po zapadnim zemljama ni izbli-za ne li~e na one od kraja XIX veka. Jedan od razloga je i taj {to sepromenila socijalna struktura stanovni{tva. Proleterijat, radni~ka kla-sa i sindikati ne postoje danas kao jedna od nekada{njih vrhunskihpoliti~kih i socijalnih snaga u zapadnoevropskim dru{tvima. Narav-

16


no, po{to je tradicija politi~kih stranaka u Evropi dosta duga, to su iop{te politi~ke tradicije dobrim delom sa~uvane i deluju i danas. Ali{ta je sa nama bez politi~kih tradicija?

S druge strane, kao {to je ve} re~eno na ovom mestu, nema de-mokratije bez politi~kih stranaka. Kako, dakle, u tako oskudnim objek-tivnim uslovima do}i do politi~kih stranaka u postkomunisti~kom vre-menu? Stanovnici, bira~i i nazovi gra|ani, po obi~aju traè jedno-stavna re{enja i, po pravilu, optuùju politi~ke stranke i lidere. Me|u-tim, postavlja se otvoreno pitanje: da li su zaista gra|ani, bira~i ilistanovnici "bolji" od stranaka? Da li su oni zaista pristalice "okuplja-nja" i "ujedinjavanja"? Pogledajmo samo lokalne izbore: po malimizbornim jedinicama imamo po desetak i vi{e "politi~kih stranaka".îni nam se da gra|ani nemaju mnogo prava da se àle na stranke,jer oni sami ne ~ine nikakav zna~ajne napore - a to se vidi po apsti-nenciji - da se na{e postkomunisti~ko stanje promeni.

Ako su ideologije, kao krute, knji{ke i ~ak agresivne snage, ne-stale sa politi~kog neba, ipak se u demokratiji ne moè stvarati poli-ti~ka stranka bez osnovnih idejnih postulata, bez programa, bez po-liti~kog identiteta. Za{to na{i ljudi, ~ak i narodni poslanici, prelaze izstranke u stranku? Pa zato {to malo veruju u ljude a jo{ manje uprograme. Stranke su postale u na{em postkomunisti~kom vreme-nu privremene organizacije za ciljeve ne-politi~kog karaktera - da nekaèmo kakvi su to ciljevi. âk i u Srbiji tako dalekog XIX veka nijebilo prelaènja iz stranke u stranku. To se skoro nije moglo zamisliti.Ono {to se zbivalo, to je da, kad su monarsi organizovali svoja "dvor-ska okupljanja", odnosno stvarali svoje "dvorske stranke", uvek sunalazili ljude iz demokratskih stranaka koje }e im zbog vlasti i ~astipri}i. Ali da ima naprednjaka koji su prelazili u Pa{i}eve radikale, iliPa{i}evih radikala koji bi prelazili u onda{nje liberale - to je bilo te{koi zamisliti. Bilo je krajem XIX veka, me|utim, mla|ih obrazovanih lju-di koji su uvi|ali da Pa{i}evi radikali nemaju dovoljno obrazovanih -prava "selja~ka stranka" - pa su napu{tali o~eve naprednjake i prela-zili kod radikala. Ali taj je broj vrlo zanemarljiv.

Na{e politi~ke stranke su danas u Srbiji uglavnom organizacijekoje èle da (1) izguraju vo|u na prvo mesto, a da vo|e njih "pogu-raju", (2) da se do|e do nekog boljeg funkcionerskog i finansijskogpoloàja (da ne beleìmo neke prestupni~ke radnje) i (3) da se do|edo nekog poloàja "pra`njenja" - politi~kog egzibicionizma - na{eg

17


dru{tvenog podzemlja koje, kad njegovi predstavnici do|u u Skup-{tinu, uglavnom se bave pljuvanjem i klevetanjem. Dakle, na{a slikane moè biti crnja danas. Da li ima nade da iza|emo iz ove, ina~erazumljive krize?

Nama se ~ini da mogu}nosti ima, ali da su potrebni ve}i naporikako od postoje}ih stranaka, ali tako isto, i uporedo, i od gra|anakao pojedinca. Onaj koji tvrdi da je apstinencija na glasanju izraznezadovoljstva samo pokazuje svoj intelektualni egoizam, svoju aso-cijalnost i odsustvo svesti o tome u kome se poloàju nalazimo. Ap-stinencija samo kazuje da mi "svesno" èlimo da produìmo da ìvi-mo u blatu u kome se nalazimo ve} skoro dve decenije.

Politi~ke stranke treba da u~ine poseban napor kao kolektivi, daizgra|uju ne samo svoju organizacijsku strukturu nego i politi~ki iden-titet, a taj se identitet ne moè zamisliti bez idejnosti i bez unutra{njesolidarnosti. Nema identiteta bez idejnosti, a idejnost te{ko da moèbiti bez jedne solidaristi~ke strasti za promenu na{eg stanja. I to nesamo promene na privrednom polju - {to ina~e u na{em slu~aju mal-tene predstavljaju prvu ta~ku kretanja - ve} i na promenu op{te dru-{tvene svesti. Ono {to je govorio nekad veliki knjièvni i pozori{nikriti~ar Mihiz, na{i ljudi nisu svesni koliko je Srbija "jedno zapu{tenoprigradsko naselje". Nije re~ o Evropi, re~ je najpre o nama!

Politi~ke stranke "iznutra"

Ako se normalne politi~ke stranke ne mogu zamisliti i bez identi-teta - identiteta ne samo ideologije i programa - taj se identitet nemoè zamisliti bez jedne unutra{nje sadrìne. To nisu samo statut ipravila na kojima se kod nas danas mnogo radi, ali koji su u praksibez velikog zna~aja (Savez komunista, i pre toga Komunisti~ka stran-ka, imale su formalno demokratske statute i pravila, iako to nisu biledemokratske stranke.) Identitet stvara jedan unutra{nji solidarizamkoji ne mora biti isklju~iv i zatvoren za spoljni svet, ali ipak daje onobitno za jednu pravu politi~ku stranku: "li~nost". To zna~i da u svojimverovanjima i svojim pona{anjima, ~lanovi stranke ~ine jednu "li~-nost" i jedno pona{anje koje odgovara vidnoj ve}ini ~lanova stranke.

Me|utim, za postkomunisti~ko vreme sve ove rasprave kao danemaju neku teìnu, jer se ideologiziranost izgubila dobrim delom ikod tradicionalnih zapadno-evropskih stranka. Dana{nja Socijalisti~ka

18


internacionala, na primer, ni izdaleka ne li~i na Socijalisti~ku interna-cionalu pre pedesetih godina pro{log veka. Na jednom mestu pomi-njali smo promenu dru{tvene strukture, pa samim tim i promenu upogledu socijalnih problema koji su za Socijalisti~ku internacionalupredstavljali ne samo ne{to bitno nego i odlu~uju}e. Ova percepcija,naravno, ne govori dovoljno kad je re~ o ekstremnim desnim stran-kama koje su u vidnom porastu u postkomunisti~koj Evropi istoka.@irinovski ili [e{elj kod nas imaju identitet, ali ne zbog ideologije iprograma, nego zbog agresivnog nastupa, psovanja, klevetanja, plju-vanja, la`nih obe}anja. U kojoj su meri te stranke bile i ostale dosada ne-programske, pa ni pro-ideolo{ke, vidi se po "{e{eljevcima"koji mogu jednog dana da nazovu Slobodana Milo{evi}a najve}imzlo~incem u srpskoj istoriji, a da drugog dana rade najprljavije po-slove za Milo{evi}ev reìm.

Ako se posmatraju na{e stranke "iznutra", bi}e dosta lako re}i dasu, bar u velikoj ve}ini, "interesne zajednice", zajednice li~nosti kojere{avaju li~ne funkcionerske ili finansijske probleme: da li }e postati~lanovi nekih upravnih odbora jo{ uvek dru{tvenih preduze}a, da li}e postati ambasadori ili neki funkcioneri. To sve ostavlja najteì uti-sak na glasa~e. Ali na{i sugra|ani ne treba da zaborave da sve tepojave ne dolaze od samih stranaka. Treba da vode ra~una da jena{e celo podneblje koruptivno, i mladi i stariji gra|ani. Ako smemda kaèm jednu te{ku re~, to je da se mla|a generacija DOS-a poka-zala da je spremna - generalno uop{tavaju}i, bar za jedan deo tihmladih - za koruptivne poteze, da ne pominjem funkcionerske stra-sti. Oni, koji apstiniraju na izborima, ne treba da zaborave na glavnu~injenicu: da na{e dru{tvo, na alost, jo{ nije spremno za demokrat-ski poredak, ~ak i onakav kakav postoji u ostaloj postkomunisti~kojEvropi.

Me|utim, glavni problem ostaje: {ta zna~i politi~ka stranka "iznu-tra"? To "iznutra" zna~i najpre jednu dru{tvenu koheziju, izuzetan na-por solidarnosti vezan za jedan ideal, za jedan program. lanovi jed-ne stranke su solidarni prvenstveno u jednom cilju: ostvarivanju pro-grama. Tog ostvarivanja ne moè biti bez plana i discipline, ali dru-{tvena kohezija mora da spaja ljude koji imaju kao prioritet samojedno: uspeti u programu. Sve se strasti i ~injenja svode samo najedan elemenat. Dakle, li~ni problemi, osetljivost i nezadovoljstva mo-raju se pot~initi solidarnosti. Ne treba nikako zaboraviti da politi~ka

19


stranka nije neka idealizovana zajednica, kao {to dru{tvo nije savr-{eno. U stranci ima raznolikih ljudi, i po poreklu i po obrazovanju, posklonostima i kulturi, ali svako doprinosi strana~koj zajednici onimsvojim kvalitetima koje poseduje. Jedni dobro govore, drugi ube|u-ju pojedince, tre}i pi{u, ~etvrti skupljaju finansijska sredstva, i svi suravnopravni u me|usobnom po{tovanju. To je politi~ka stranka "iz-nutra".

Ko poznaje stanje na{ih emocija i individualizaciju op{tih proble-ma, on mora da zna da je u na~elu te{ko osnovati politi~ku stranku una{oj sredini a jo{ vi{e odràti je. U na{oj pro{losti, pre 1903, i pre1941, ~injen je veliki napor i bilo je i izvesnih rezultata. Jo{ u XIX vekubilo je dosta politi~kog raspoznavanja politi~kih stranaka, bilo da subile prvenstveno "selja~ke", kao Pa{i}eva Narodna radikalna, ili "in-telektualne" kao samostalci Ljube Stojadinovi}a i Ljube Davidovi}a.Tu je ~esto pobe|ivala li~nost koja vodi, kao {to je bio slu~aj NikolePa{i}a, a bilo je pojava da nisu li~nosti bile glavne pokreta~ke sna-ge, ve} ideje. Ja{a Prodanovi} je na po~etku XX veka pisao o samo-stalcima da njih ne vode ljudi nego ideje... Liberali, na ~elu s Jova-nom Risti}em, ili vojvo|anski liberali na ~elu sa Svetozarom Mileti-}em pola veka ranije - imale su jake ljude na ~elu, ali to ih nije ~iniloni sna`nim ni dugotrajnim strankama.

Politi~ka stranka "iznutra" je jedna sloèna organizacija u kojojtreba svi ~lanovi da misle, da rasu|uju, da traè najadekvatnija re{e-nja, da kolektivnim potiskuju li~no. Li~nog }e uvek biti, osetljivosti }euvek biti na pretek u dru{tvu emocija, ali politi~ka stranka, naravnodemokratskog karaktera, treba uvek da zna da njena ja~ina ne dola-zi samo od broja ~lanova ili broja glasa~a ve} od unutra{nje snagesolidarnosti, od unutra{nje snage u izvr{enju zadataka jednog pro-grama, ili jo{ vi{e - jedne vizije. Objektivni uslovi su i te kako zna~aj-ni, ali subjektivni napori su ~esto jo{ zna~ajniji. Objektivno moè dapobedi subjektivne èlje, ali snaga li~nih napora moè da potisneobjektivno.

Uslovi za delovanje demokratske politi~ke stranke nisu povoljni,ali naporima, a ne apstinencijom - moèmo prebroditi na{u te{kustvarnost.

21

(De)blokiranje tranzicije i unutarstrana~ka demokratija

Vesna Pe{i}

(De)blokiranje tranzicije iunutarstrana~ka demokratija

ApstraktStranke nisu razvile vi{i stepen demokrati~nosti, zato {to se

ne bave otklanjanjem tranzicionih prepreka. Debatama o temelj-nim institutima svojine i dràve, i na~inima da se barijere tranzici-je otklone, stranke bi upostavile vezu sa svojim bira~ima i njiho-vim interesima, koja je u prili~noj meri izgubljena. Stranke su seprilagodile poreme}ajima "srpske tranzicije", ~ime su izgubile svojumobiliziraju}u i racionalnu ulogu u prevazilaènju tranzicionih "de-vijacija". Tri glavna i me|usobno povezana indikatora su kori{}e-na za merenje unutarstrana~ke demokratije. Prvi je indikator pra-vo na slobodu izraàvanja, zadràvanje razli~itog mi{ljenja i mo-gu}nost formiranja struja i frakcija. Drugi indikator je sloboda kan-didovanja i izbora na najvi{e funkcije, i tre}e, razvoj institucija ko-je ograni~avaju mo} vo|e i izvr{ne vlasti u stranci. Sva tri indika-tora sugeri{u da su na{e stranke prevalile tek prve korake unutar-strana~ke demokratije i da taj nivo ne odgovara dana{njim potre-bama dru{tva. Razlog za takvo stanje je na|en u sistemskoj eks-panziji stranka na podru~je privrede, finansija i javnih slu`bi, ali iu zadràvanju ideologije koja onemogu}ava vladavinu prava.

Klju~ne re~i: politi~ke stranke, untarstrana~ka demokratija,tranzicija.

Indikatori unutarstrana~ke demokratije

Indikatori unutarstrana~ke demokratije su isti kao indikatori za glo-balnu demokati~nost u upravljanju dru{tvom, ali toj sli~nosti trebapostaviti granice. One proizlaze iz ~injenice da su stranke organiza-

22


cije a ne dru{tva, odnosno ìvotne zajednice. Stranke su formalnegrupe sa jasnom podelom rada, hijerarhijom i menad`mentom, i ja-sno merljivom efikasno{}u na izborima. Da bi bile {to efikasnije, stran-ke su organizovane kao dobro uigrani tabori ~ije "vojske" odmerava-ju svoje snage pred bira~ima. Zato je "izvr{na vlast" njihova struktur-na okosnica. No, moderne stranke nisu kasarne i preduze}a, ve}realtivno fleksibilne i decentralizovane organizacije u kojoj incijative,ideje, organizacione i inovacije, struje unutar stranke ure|enim ka-nalima komunikacije.

Drè}i se ovih ograda i ne zaboravljaju}i pri tom da su inovativ-nost, inicijativnost i maksimalno "ce|enje" kreativnosti i znanja sva-kog pojedinca uobi~ajena praksa svih modernih organizacija, kaoprvi indikator unutra{nje demokrati~nosti stranke uzeli smo pravo naslobodu mi{ljenja i izraàvanja. Ono se iskazuje, rudimentarno, u pravuna diskusiju i izno{enje mi{ljenja, ali moè biti i pro{ireno u vidu za-dràvanja razli~itih mi{ljenja i njihovom strukturisanju u obliku strujai frakcija u okviru istog programskog opredeljenja stranke.

Kad je re~ o strankama u Srbiji i kada se pogledaju njihovi statuti,lako je zapaziti da ve}ina stranaka bar formalno prihvata slobodumi{ljenja i izraàvanja kao pravo svojih ~lanova. Tu se uglavnom istaje. Retki su pro{ireni oblici slobode izraàvanja, negovanje deba-ta i li~nih inicijativa, ili zadràvanje razli~itosti i frakcija bilo u pisanom(statutarnom) obliku ili stvarnom praktikovanju. Demokratska stran-ka svojim statutom (~l. 20) omogu}ava iskazivanje i zadràvanje ma-njinskog mi{ljenja, ali ne otvara mogu}nosti razli~itih struja i frakcija.Ovo poslednje statutom predvi|a samo Gra|anski savez Srbije, ma-da i on ~isto formalno jer su uslovi za registraciju frakcije nejasni inedosti`ni u praksi.

Od formiranja vi{estrana~kog sistema u Srbiji (1990. godine), ne-ma napredovanja u pogledu unutra{nje fleksibilnosti stranaka da ako-modiraju razli~itosti u gledi{tima. I u najboljim slu~ajevima kao {to jeDS, vi{e se nagra|uje "odra|ivanje posla" nego sloboda mi{ljenja irasprave. U svim strankama, uklju~uju}i i DS, napreduje se iskaziva-njem "vernosti" vo|i stranke, pa tek potom se uzimaju u obzir spo-sobnost, efikasnost, li~na inicijativa i kreativnost. To se vidi u negativ-noj selekciji funkcionera, kako za partijske tako i javne funkcije. Ne-gativna selekcija uvek zna~i isto: nagra|uje se oportunizam, sagla-{avanje bez rasprave, konformizam i pouzdanost podr{ke vrhu stran-

23


ke. Drugo lice iste stvari je pojava favoritizma koju karakteri{e ru{e-nje principa "prora~unljive" hijerarhije. Vo|a stranke vlada uz pomo}"ljubimaca" koji tr~e brè po stana~koj hijerarhiji i (dràvnoj, kada sedo|e na vlast), ili pak bivaju kooptirani preko drugih kanala u blizinuvrha stranke.

Ovakva situacija je bila razumljiva u formativnom periodu strana-ka, kada je jedini cilj bio ru{enje reìma Slobodana Milo{evi}a. Nijeni bilo potrebno razvijati {ire oblike unutra{nje demokratije, kada jecilj bio tako usko odre|en, i kada nije bilo razloga da se otvaraju {iredebate; dovoljno je bilo da se odmeravaju snage i pripremanju stra-te{ko-takti~ki potezi. Pitanje svih pitanja je bilo "ujedinjenje" svih opo-zicionih stranaka kao glavni strate{ki potez.

Drugi razlog nevoljnog {irenja unutarpartijske demokratije (imamu vidu samo programske tj. demokratske a ne ideolo{ke stranke) bioje strah od cepanja stranaka. U ovom se kontekstu postavlja pitanjeda li suàvanje prostora za akomodaciju razli~itosti i podsticanje ino-vacija, kao i izostanak amortizuju}ih mehanizama kada sukobi izbi-ju, dovodi do cepanja stranaka, ili bi tome pre vodila ve}a {irina i ve}istepen demokrati~nosti?

Na ovo pitanje nema jednozna~nog odgovora, jer on zavisi o ka-kvim je strankama re~. Na prvi pogled bi se reklo da nizak stepenakomodacije "razli~itosti" brani stranku od cepanja, dok vi{e unutar-partijske demokratije takav ishod u~ini verovatnijim. Kada autoritar-nost ima ve}u integrativnu mo} nego strana~ka demokratija? Ondakada stranka na globalnom planu integraciju dru{tva zasniva na op-{tevaè}oj ideologiji a ne na demokratskim pravilima i vladavini pra-va. Ukoliko je "slika sveta" stranke bazirana na ekskluzivnom i apso-lutizovanom "vjeruju" (tj. susptantivnom tipu integracije dru{tva) i ko-je na~elno odobravaju nepo{tovanje zakona kada su u pitanju "vi{iinteresi" zajednice, one iznutra imaju manje slobode izraàvanja iprostora za razli~itosti. Takve su bile komunisti~ke stranke u realnomsocijalizmu, a danas su to fundamentalisti~ke organizacije, ili vlada-vine prirodnih ciljeva etni~kih zajednica, kao {to je kod nas bio slu~aji jo{ uvek jeste u tzv. nacionalnim strankama (SRS, DSS, SPS, PSS).Po{to se u takvim strankama sve zna unapred, rasprava je ritualna(sa povremenim ekcesima koji se dugo pamte) jer nema oko ~egada se vodi. Ako i do|e do sukoba i partijskih borbi ({to komunisti~kepartije nisu mogle izbe}i), posle toga se partija stabilizuje "~istkom"

24


svih koji se, opravdano ili ne, sumnji~e da simpati{u frakciona{keprotivnike.

Na{e iskustvo pokazuje da cepanje naj~e{}e poga|a one stran-ke koje nisu ideolo{ke ve} programske, jer samo one, u skladu sasvojom slikom sveta, mogu imati razli~ita gledi{ta, i shodno tomeomogu}iti unutarstrana~ku demokratiju. Demokratska stranka je je-dina ve}a programska stranka u Srbiji (pored manjih, kao sto je Gra-|anski savez Srbije) koja je od po~etka dràla do svog demokrat-skog ustrojstva, pa bi se, u stvari, pri~a o unutarstrana~koj demokra-tiji, mogla svesti na pri~u o DS. Zato je ona i dobila najvi{e prostorau ovoj analizi. One druge imaju druge probleme (to svakako nijeunutarstrana~ka demokratija), i po svojoj prilici }e, u bliskoj budu}-nosti, zapasti u agoniju preìvljavanja.

DS se vi{e puta cepala usled strana~kih borbi i neslaganja, madata neslaganja nisu bila politi~ki jasno profilisana. Me|utim, ona iz togiskustva nije izvela zaklju~ak da joj treba ve}a unutra{nja fleksibil-nost i institucijalizacija mehanizama medijacije, arbitraè, pomirenjaili staturanih mogu}nosti koje dozvoljavaju strukturisanje razli~itih mi-{ljenja. Argument za neprodubljivanje unutarpartijske demokratije sesvodi na tvrdnju da bi se stranka sa strujama i frakcijama raspala ilipostala neefikasna. U tome ima istine zbog organizacijski nesocijali-zovanih aktera koji ne mogu da odloè svoje razli~ite nazore krozodre|enu proceduru, nego od organizacije o~ekuju da ona u sva-kom momentu izgovara njihove misli, ba{ kako to o~ekuju ~lanovistranke i njeni glasa~i. Manje ubedljivi argumenti nam se, ipak, ~ineodlu~uju}im. Pod izgovorom "stabilizacije" stranke, odigrava se su-àvanje adaptivnog prostora za razli~itosti, o ~emu svedo~i sve ve}avidljivost negativne selekcije, favoritizma, nedostatak rasprava, pa i"~istke", naro~ito nakon odvajanja nepriznate Liberalno demokrat-ske frakcije.

Po na{em sudu, kod ovog tipa stranke, ~ija je globalna slika sve-ta otvorena, i koje zovemo programskim, cepanje }e spre~avati upra-vo dovoljno {irok prostor za akomodiranje razli~itih gledi{ta, proce-dure i uslo`njavanje unutra{njih mehanizama arbitraè i medijacije.

Drugi indikator demokratije jesu izbori u stranci. Odmah treba re-}i da je bira~ko pravo u svim strankama ograni~eno, jer ono nijeneposredno pravo svakog ~lana stranke, ve} se ono prenosi na de-legate skup{tine. Druga konstatacija se odnosi na ~injenicu da su

25


samo DS i GSS imale prave izbore na kojima je bilo vi{e kandidata ina kojima se izbor predsednika i podpresednika, nisu znali unapred.Ostale stranke, kao {to su DSS, SPO, SRS, imaju istog predsednikastranke od osnivanja do danas; one nisu ni otvarale konkurenciju zata mesta, pre svega za mesto predsednika. DS prednja~i i po reguli-sanju konkurencije za funkcionerska mesta, dok u drugim stranka-ma tzv. demokratskog bloka nema statutom ure|ene konkurencije,ve} se prakti~no pita predsednik, te on odre|uje ko }e se kandido-vati za podpredsednika (najnoviji je slu~aj Zorana Drakuli}a koji nijedobio podr{ku predsednika DSS-a za mesto podpresednika, i mo-rao je da odstupi).

I tamo gde konkurencije ima, kandidature za predsednika i pod-predsednike nisu izraz unutra{njih razlika u pogledu strate{kih opre-deljenja stranke. Dodu{e, takvih je situacija bilo na pojedinim izbori-ma u DS-u, recimo, na izborima 2004. godine, posle ubistva Zorana\in|i}a, kada je bilo vi{e kandidata za predsednika razli~itih profila.Sli~na situacija je bila i po~etkom 2000. godine kada se na skup{tinibiralo izme|u Zorana \in|i}a i Slobodana Vuksanovi}a (ovaj se po-sle gubitka izbora odvaja od DS i ulazi u drugu politi~ku stranku).No, sti~e se utisak da je i ovu stranku obuhvatio trend ka denfovanjuizborne demokratije. Pred poslednju skup{tinu (2006.) konkurencijapodpredsednika je svedena na optr~avanje op{tina da bi se dobilaformalna podr{ka, pri ~emu je konkurencija politi~ki neosmi{ljena ipo svojoj prilici kontrolisana od predsednika stranke; takva kontrolaizbornog procesa ve} ima svoj istorijat od ranije, u tzv. otvorenomglasanju u skladu sa odlukom op{tinskog odbora i u skladu sa "pan-tlji~arom" odosno obeleènim i poèljnim kandidatima za Glavni od-bor. Logi~no je da se u kontrolisanim situacijama slabo stimuli{u ras-prave o predloènim kandidatima. [ta zna~i podr{ka ovog ili onogbroja op{tina nekom kandidatu kada nije potrebno da se artikuli{ekako taj kandidat zami{lja svoju ulogu u vo|enju stranke, kako }edoprineti mobilizaciji ~lanstva i bira~a i pobedi stranke na slede}imizborima. Jednostavno, kandidati se ne prezentiraju ~lanstvu u svompoliti~kom kapacitetu, iz ~ega se moè zaklju~iti da to i nije poèljnopona{anje. DS je izmestila produbljivanje izborne demokratije s po-liti~kog terena na identitetski plan, otvaraju}i ve}e mogu}nosti rod-ne ravnopravnosti i obaveznog kandidovanja èna ("kvote") i done-kle regionalnim predstavnicima. Ovo izme{tanje smanjuje konkuren-

26


ciju na politi~kom terenu jer se enska i regionalna konkurencija nijeartikulisala. Ovaj trend potvr|uje poslednja skup{tina (februar 2006.)na kojoj "dva identitetska" podpresednika nisu imala konkurenciju(time su automatski izabrana), a za svo izabrano najvi{e rukovodo-stvo, statutarno je produèn mandat sa dve na ~etiri godine. I ovoevidentno ograni~avanje izborne dinamike i konkurencije dobilo jesvoj kompenzatorni mehanizam: rukovodstvo je obe}alo da }e za~etiri godine, kada njemu istekne mandat "pu}i" demokratija tako {to}e svi ~lanovi stranke birati rukovodstvo.

Tre}i indikator unutarstrana~ke demokratije je razvijenost institu-cionalne strukture stranke. Cepanje stranaka zbog postojanja unu-tarpartijske demokratije, na {ta smo ve} ukazali, posledica je niskeinstitucionalizacije strana~kih struktura. Stranke ne razvijaju struktu-re po dubini a to zna~i horizontalni check and balance koji onemo-gu}ava apsolutnu dominaciju izvr{ne vlasti, te svo|enje stranke nalidera. Ova razmaknutost organa stranke i uzajamna kontrola podra-zumeva niz arbitra`nih mehanizama koji nedozvoljavaju ni asocijal-no rasturanje stranke, niti koncetraciju vlasti u najvi{em rukovodstvu{to tako|e dugoro~no destabilizuje stranku i prepu{ta je sudbini ko-ja }e zadesiti lidera. Ove dubinske strukture kontroli{u "igra~e naterenu", kako u pogledu ~uvanja identiteta stranke i programskih opre-deljenja, uspe{nosti re{enja, na~ina obavljanja vlasti (kada je stran-ka na vlasti), spre~avanja korupcije i autoritarizma, tako u pogledumedijacije sukoba, promena i redefinisanja prioriteta stranke. Stran-ke u Srbiji su jo{ uvek jednodimenzionalne, bez dubine, jer se nemoè zamisliti ko bi predsedniku stranke mogao re}i "gospo|o, vimorate da odete, jer ste u~inili to i to". A to se desilo Margaret Ta~er,najuspe{nijem premijeru Velike Britanije posle II svetskog rata zbogprevelikog evroskepticizma, a lako moè desiti i sada{njem premije-ru Toniju Bleru zbog korupcije i predloga odre|enih zakona za kojene}e da glasaju laburisti~ki poslanici.

Institucionalna slepljenost i nedovoljna razmaknutost stranke oddràvnih funkcija ide na ruku nekontrolisanom pona{anju izvr{nihorgana stranke; poslanici i drugi dràvni funkcioneri nemaju samo-stalnost u odnosu na dirigentsku palicu stranke, stvaraju se konfu-zne, preleta~ke i dvostruke strukture - jedna oko preuzete inokosnedràvne funkcije (predsednik dràve, premijer, ministar) a druga ustranci oko predsednika stranke, pri ~emu jedna li~nost spaja obe

27


funkcije i paralelne strukture. Ne zna se u kom odnosu stoje kabinetipredsednika/premijera/ministara i izabrani organi stranke, a to pita-nje se ne bi postavljalo kada bi te strukture bile razdvojene.

Na po~etku je ve}ina stranka u Srbiji svoje postojanje i uspehvezivala za harizmatskog lidera, pa je ve}ina parlamentarnih strankai bila "liderska", u ovom harizmatskom smislu re~i. Za ovih 15 godinaprirodno je opadanje harizmatskih stranaka, bilo tako {to su se oneu me|uvremenu institucionalizovale u meri da je njihov opstanakobezbe|en nezavisno od lidera. Takav je slu~aj sa Demokratskomstrankom a drugi slu~aj je Srpska radikalna stranka koja svoj stabilnii uticajni poloàj ne duguje unutra{njoj razvijenosti struktura ve} ve-zivanjem za ideolo{ku legitimaciju koja jo{ uvek dominira u bira~-kom telu zbog nere{enih "nacionalnih pitanja" Srbije. I pred relativnorazvijene unutra{nje strukture stranke, test institucionalizacije u ele-mentarnom smislu (opstanak nezavisno od lidera) nije poloìla strankakoja je u sada{njoj vladi dominantna. DSS nije uspela da promenilidera od svog osnivanja, niti je taj isti lider ikada imao protivkandida-ta na izborima. Ona nije uspela da stabilizuje ni svoj politi~ki identi-tet. Kombinovanje ideolo{ke (nacionalisti~ke) i demokratske (pro-gramske) legitimacije stranke, izlaè je udaru sa obe strane - i radi-kalske i demokratske.

Interpretacija

Iz ugla teorije sistema, stranke u Srbiji su "preoptere}ene". Onene obavljaju dru{tvenu ulogu koja je za njih specifi~na, nego i funkci-je drugih podsistema. Umesto da kaèmo da su stranke "preoptere-}ene" ista stvar se moè re}i i tako {to }emo ustvrditi da su one"ekspanzionisti~ke" jer zauzimaju vi{e prostora nego {to im pripada.

Ova sistemska devijacija se vidi u tome {to se stranke bave zapo-{ljavanjem svojih ljudi i prijatelja, ali i {lepovanjem svojih tajnih i bo-gatih finansijera, i na taj na~in obezbe|uju svoj opstanak i sredstva.Stranke upravljaju dràvnim i javnim preduze}ima, lokalnom samo-upravom i administracijom, bolnicama i kulturnim institucijama. Zau-zimaju}i toliki prostor, one naj~e{}e naru{avaju principe stru~nosti isposobnosti, ~ime o{te}uju javna dobra i javni interes. One su i vla-snice svojine jer njihovi ~lanovi prodaju dru{tvenu/dràvnu svojinu uprivatnu; stranke jo{ uvek duboko zadiru u administraciju, policiju i

28


sudstvo. Da bi se strana~ki lideri {to duè zadràli na vlasti, forsira seakumulacija javnih funkcija, {to za posledicu ima slepljivanje partij-skih i dràvnih organa, ~ime se opet o{te}uje javni interes. Dràva jepod ovakvom, strana~kom, "okupacijom" netransparentna i nefunk-cionalna. Njene performanse se smanjuju ali se i njena odgovornostprema gra|anima minimizira.

Ovakva interesna ekspanzija dovela je do dramati~nog gubitkaugleda politi~kih stranaka i nepoverenja bira~a. Vi{e istraìvanja ko-ja su javno publikovana pokazuju da gra|ani najmanje poverenjaimaju u stranke i da ih smatraju najkorumpiranijim organizacijama.Srozavanje uloge stranaka u politi~kom sistemu, direktna je posledi-ca njihove devijantne preoptere}enosti koja je ogleda u borbi za vlastkao vlast, koja se po pravilu transferi{e u mo}, novac, uìvanje, iokupatorske ideologije koje onemogu}avaju vladavinu zakona i (do-no{enje) ustava. U Srbiji je danas gotovo op{te mesto da se strankebave prete`no li~nim i privatnim interesima a ne javnim dobrom za-jednice, interesima gra|ana, racionalnim projekcijama osnovnih in-stitucija koje bi deblokirale transformaciju dru{tva i dràva. Time seone odmi~u od "teme dana" i onih pitanja koja su su{tinska odredni-ca same politike.

Na pitanje kako je do{lo do strana~ke ekspanzije u interesna pod-ru~ja sistema nije jednostavno odgovoriti. Sli~na pojava obeleàvatranziciju i u nekim od susednih zemalja, na {ta ukazuju istraìvanjaTransparensi Hrvatske, koja govore da su i tamo stranke vi|ene kaonajkorumpiraniji element politi~kog sistema. Dovoljno je da konsta-tujemo da je u Srbiji dominacija stranaka nad dru{tvom i dràvomposledica poreme}enih tranzicionih procesa, na prvom mestu ima-mo u vidu proces pretvaranja dràvne u privatnu imovinu u uslovimanedefinisanosti privatne svojine. Tome treba dodati i tradiciju u kojojsu privreda i dràva uvek bili "sluàvka politike", vlasti i ideologija. Uvi{estrukim konstelacijama koje podsti~u kako "otka~injanje" partijatako i potrebu mobilisanja gra|ana ka promenama tradicionalnogsistema dominacije, one su se postavile kao prepreka da se prome-ne uop{te artikuli{u. Blokada "uvo|enju reda" i poretka, najbolje sevidi u odlaganju da se donese novi ustav.

Stvaranje "vi{epartijskog" monopola na dràvu i svojinu, leì i uspecifi~noj situaciji koja karakteri{e Srbiju. U njoj se vlast i dalje legi-timira zaslugama za "nacionalnu stvar", jo{ od vremena kada je naci-

29


onalna revolucija pokrenula srpski populizam. U kratkom periodu\in|i}eve vlade, legitimacijski obrazac je bio promenjen, ali je nje-govim ubistvom, "nacionalizam" opet uspostavljen kao integrativniobrazac. Kako bilo da bilo, aktiviranje nacionalne ideologije kao do-minantne jo{ uvek popunjava ispra`njeno mesto normativnog poret-ka i podràva na~elno nepo{tovanje vladavine prava. Legitimacijskoodbacivanje zakona prirodno ide na ruku ja~anju interesnih sfera,pre svega novca i mo}i.

Legitimacijskim i sistemskim poreme}ajima (nedovoljne mogu}-nosti za apsorpciju pojedinaca u privredi i drugim ne-politi~kim sfe-rama dru{tva), treba dodati i proporcionalni izborni sistem na svimnivoima. On predstavlja sredi{nji mehanizam koji svim strankama sapet posto na izborima omogu}ava da zauzmu javna dobra i predu-ze}a i da ih dele prema spolja{njem kriterijumu (izbornim rezultati-ma) a ne intrinsi~noj prirodi javnog dobra i demokratskih zahtevadobrog i transparentnog funkcionisanja javnih slu`bi. S obzirom daproporcionalni izborni sistem po pravilu ne proizvodi pobednika iz-borne utakmice ve} koalicionu vladu, odgovornost za vr{enje vlastise drasti~no smanjuje a tranzicioni procesi omogu}avaju strankamada se postave u ulogu vlasnika i prodavca dru{tvene/dràvne svoji-ne. Po{to se na vlasti manje-vi{e vrte iste stranke (one koje prelazefamoznih pet posto), gra|ani se ve}inom demobili{u i prepu{tajusvojoj opravdanoj apatiji. Ona im se kao bumerang vra}a u vidu jo{ve}e neodgovornosti koalicionih vlada, ~ije se ~lanice u~vr{}uju kaoelement socijalne strukture, u liku staleà ("politi~ka klasa"), koji vi{ene moè sebe da zamisli van vlasti i van tako shva}ene politike.

Kako stranke preko svojih skrivenih finansijera za sobom vuku iprivatni sektor "novobogata{a" koji se i sam ugradio vezama sa par-tijama i vla{}u, i kome se moraju "vra}ati dugovi", onda ovakva si-stemska korupcija uobli~ava oligarhijsku dru{tvenu strukturu ali i ne-principijelno intimiziranje stranaka koje se opravdava "dràvnim i na-cionalnim interesima" ili jo{ ~e{}e, "konsenzusom oko dràvnih i na-cionalnih pitanja". Pre~estim ideolo{kim argumentima, one imitirajuetos svoje "dràvotvornosti" a da im ba{ ni{ta ne smeta {to dràvenema.

Nekontrolisana ekspanzija stranaka, najbolje se ogleda u povezi-vanju strana~ke i dràvne kase. One se bogato koriste finansiranjemiz budèta kako same odrede, ali zadràvaju i privatni izvor finansira-

30


nja koji toboè sakrivaju od o~iju javnosti i primene zakona. Budètse razvla~i bez kontrole kako zbog ideologizovanih "nacionalnih in-teresa" tako i zbog raznih korupciona{kih interesa koji novac odvla~iu privatne dèpove. Kao primer za prvi slu~aj dovoljno je navestizabranu kosovskim Srbima koji su ostali bez slu`be da primaju na-doknadu od UNMIKA-a jer tako, navodno, postaju zavisni od kosov-skih institucija. Da bi se oni od tog uticaja otrgli (odnosno da se ko-sovski Srbi ne bi izvukli kao izvor legitimacijske mo}i), Vlada obe}a-va da }e im se nadoknade ispla}ivati iz budèta Republike Srbije;kao primer privatnog izvla~enja para od dràve, sluè brojne afere~ijoj analizi ovde nije mesto.

Iako bi se mogao ste}i utisak da su ekpanzionisti~ki i legitima-cijski problemi ne{to {to objektivno obeleàva srpsku tranziciju, pashodno tome i poreme}eno funkcionisanje stranaka, i da }e ti pro-blemi sami od sebi nekako da se re{e, na{e je gledi{te da su stran-ke takvi dru{tveni akteri koji nemaju pravo da se sakrivaju iza "objek-tivne stvarnosti".

U Srbiji je danas o~igledno blokirana transformacija privrede idru{tva a stranke su se u najmanju ruku adaptirale na takvo stanje,ne pokazuju}i ambiciju da deblokiraju tranziciju (u naj{irem smislure~i). Time bi morale da deblokiraju i svoje unutra{nje potencijale,odnosno unutarstrana~ku demokratiju. Zaista su one u svom forma-tivnom periodu, kao opozicija, imale svoje "zvezdane trenutke". Onedanas od toga ne mogu da ìve ve} moraju da se menjaju kako bibile u stanju da ~ine ono {to je danas potrebno: da utemelje racio-nalne projekte transformacije dru{tva i dràve. A za to je klju~na {iro-ka debata u programskim strankama. Otvaranjem debata o svim klju~-nim pitanjima, one bi uspostavile prekinutu vezu sa ~lanstvom i bira-~ima koji s pravom veruju da se one rukovode samo li~nim interesi-ma i zauzimaju vlast preko koje te interese ostvaruju.

Iz ove perspektive, dinamika unutarpartijske demokratije ~ini seklju~nom, ne zato da bi se zakeralo sa visina u~enih ~asopisa, negose ona ispostavlja kao uslov deblokade srpske tranzicije. Samo otvo-rene i konkretne debate koje stranke treba da pokrenu radi definisa-nja temeljnih instituta svojine (privatne i javne) i dràve, i da otklonesve one "divlje" strukture koje su nastale iza fasade dru{tvene svoji-ne, ratova, i razaranja dràve. Demokratija u programskim stranka-ma tako postaje uslov mogu}nosti da se Srbija konstitui{e kao sre-|en privredni i dràvni subjekt.

31

O demokratskim kapacitetima politi~kih partija

Vuka{in Pavlovi}

O demokratskimkapacitetima politi~kih

partija

ApstraktU tekstu se razmatraju demokratski kapaciteti politi~kih parti-

ja, sa posebnim osvrtom na stanje u Srbiji. Polazno pitanje je da lii u kojoj meri i danas za politi~ke partije vaì ~uveni Mihelsov gvo-zdeni zakon oligarhije. U traganju za odgovorom na to pitanjeukazuje se na tri vida demokrati~nosti politi~kih partija. Prvi vid seodnosi na aktivnu spoljnu demokrati~nost partija koje se zalaùza uspostavljanje i razvoj demokratije. Drugi vid se ti~e pasivnespoljne demokrati~nosti koja proizilazi iz ~injenice da samim svo-jim postojanjem svaka partija {iri pluralizam i doprinosi kompeti-tivnosti i demokrati~nosti partijskog sistema, bez obzira da li sesvojim programom i delovanjem zalaè za demokratiju ili ne. Itre}i vid se odnosi na unutra{nju (internu) demokrati~nost politi~-kih partija. U okviru tog dela u tekstu se ukazuje na najzna~ajnijerezultate istraìvanja Mojzea Ostrogorskog i Roberta Mihelsa ooligarhijskim tendencijama u politi~kim partijama. Zavr{ni deo tek-sta nudi pregled mogu}ih kriterijuma za merenje unutra{nje de-mokrati~nosti politi~kih partija. Ti kriterijumi su vezani za: izborepartijskih rukovodstava; ograni~avanje mandata i princip rotaci-je; kriti~nost unutarpartijskih debata i rasprava; odgovornost par-tijskog vo|stva za izborne i druge neuspehe; stepen tolerancijerazli~itih mi{ljenja i frakcija; primena principa afirmativne akcije;transparentnost partijskih finansija; stepen decentralizacije u for-miranju partijske politike; ulogu savetodavnih i ekspertskih orga-na; i mogu}nost inicijative ~lanova i lokalnih organa.

Klju~ne re~i: demokratija, politi~ke stranke, Srbija

32


Robert Mihels, klasi~no ime u politi~koj sociologiji i poznati istra-ìva~ odnosa politi~kih partija i demokratije, otkrio je pre jednog ve-ka slede}i paradoks: demokratija ne moè bez organizacije, jer bi seraspr{ila u nekonzistentnoj masi (Michels, 1990:20). U odsustvu or-ganizacije demokratija postaje haos, besporedak. A jedina opcijagora i od najgoreg poretka je, kako je Hobs u~io, prirodno stanje ilibesporedak. Na drugoj strani, me|utim, ja~anjem organizacije uma-njuje se ili nestaje demokratija. Mada, po Mihelsovom mi{ljenju, po-stoji jedna bitna sli~nost izme|u demokratije i organizacije u ~injeni-ci da su i jedna i druga oru`je u rukama slabih, u borbi protiv jakih -su{tina njegovog paradoksa leì u protivure~nom odnosu izme|udemokratije i organizacije. [to je vi{e organizacija, to je ve}a ulogavo|a, na jednoj, i manji zna~aj demokratije, na drugoj strani (Mic-hels, 1990:20). Mihelsov ~uveni gvozdeni zakon oligarhije je izraznavedenog paradoksa. Taj ~uveni i mnogo citirani zakon saèto gla-si: "Ko kaè organizacija, kaè i tendencija ka oligarhiji" (Michels,1990:21). Postavlja se pitanje da li i u kojoj meri Mihelsov gvozdenizakon oligarhije vaì danas, u modernim demokratijama i u savre-menim partijama. Naravno, za nas je bitno i pitanje da li se i u kojojmeri ovaj zakon moè primeniti i na stanje demokratskih odnosa upoliti~kim partijama u Srbiji danas.

Pitanje demokratije se kod politi~kih partija javlja u dvostrukomvidu: kao spoljno i kao unutra{nje pitanje. Posmatrano sa ovog sta-novi{ta, mogu}e je govoriti o dvostrukom demokratskom kapacitetusvake pojedina~ne politi~ke partije.

Spoljna ili eksterna dimenzija demokratskog pitanja politi~kih par-tija ti~e se njihovog odnosa prema razvoju demokratije u dru{tvu. Tajodnos je opet dvostruk, jer ima dva oblika: jedan je aktivan, a drugipasivan. Partija doprinosi demokratiji u politi~kom sistemu i dru{tvuu celini, kada je programski i akciono usmerena na razvoj demokrat-skih institucija, procedura i vrednosti. Dakle, partija je demokratskau eksternom smislu, kada se aktivno zalaè za razvoj demokratijekao politi~kog oblika vladavine i projekat od bitne dru{tvene vredno-sti. Drugi oblik doprinosa odre|ene politi~ke partije demokratiji jekrajnje pasivan: ona doprinosi demokrati~nosti politi~kog i dru{tve-nog ìvota ve} svojim postojanjem, jer {iri pluralizam i kompetitivnemogu}nosti politi~kog sistema.

33


Unutra{nja ili interna dimenzija svodi se na pitanje da li i kolikoima demokratije u samoj partiji, kao i na pitanje da li je i koliko politi~-koj partiji neophodna i potrebna unutra{nja demokratija.

Ve} nakon ovih po~etnih i krajnje komprimiranih zapaànja mo-èmo korigovati tezu o dvostrukom demokratskom potencijalu poli-ti~kih partija i formulisati polazni stav o mogu}im trojnim demokrat-skim kapacitetima svake politi~ke partije, koji se odnose na: (a) ak-tivnu spoljnu demokrati~nost; (b) pasivnu spoljnu demokrati~nost; i(c) unutra{nju (internu) demokrati~nost.

Pogledajmo bliè o ~emu se ovde radi i da li postoje i kakvi odno-si izme|u navedena tri demokratska svojstva ili kapaciteta politi~kihpartija. Drugim re~ima, postavlja se pitanje da li je za spoljnu demo-kratsku funkciju i demokrati~nost politi~kog sistema neophodna i unu-tra{nja demokrati~nost politi~kih partija, ili to nije nuàn uslov.

Funkcija politi~kih partija u uspostavljanju i razvojudemokratije (aktivna spoljna demokrati~nost)

Politi~ke partije poseduju aktivnu spoljnu demokrati~nost kada svo-jim programom i svojim realnim prakti~nim delovanjem aktivno dopri-nose uspostavljanju i razvoju politi~ke demokratije u ìvotu dru{tva.

Ta vrsta demokratskih kapaciteta politi~kih partija je posebno va-`na za delovanje u autokratskom politi~kom sistemu, kako bi se onpromenio i demokratizovao. Tako|e je va`na u periodima nakon de-mokratskih promena, to jest u periodima tranzicije i demokratskekonsolidacije.

Te{ka i mukotrpna iskustva u Srbiji tokom autoritarnih devedese-tih godina su dragocena za izu~avanje ove vrste demokratskih kapa-citeta politi~kih partija koje su se borile za promenu politi~kog reì-ma. Ta iskustva su ambivalentna i pokazuju oba lica politi~kih akterakoji su se borili za uspostavljanje demokratije. Njihovu jaku, ali i nji-hovu slabu stranu. Mada aktivnosti opozicionih demokratskih partijau Srbiji devedesetih nisu sistematski empirijski istraène, moèmona osnovu op{teg i neposrednog uvida da konstatujemo nekolikova`nih ~injenica, a koje se direktno ili indirektno ti~u predmeta na{egrazmatranja.

Prvo, partije koje su se borile protiv autoritarnog reìma, a za uvo-|enje demokratije, bile su izloène mnogim pritiscima reìma, {to je

34


bitno limitiralo mogu}nosti razvoja njihove unutra{nje demokratije.U pojedinim periodima o{trih socijalnih i politi~kih konflikata mnogeod tih partija, a posebno njihovi lideri, bili su meta primene najrepre-sivnijih mera poretka. Aktivnost prodemokratskih opozicionih partija,njihovih lidera i njihovog ~lanstva, bila je pod stalnom prismotromraznih slu`bi bezbednosti, javnih i tajnih politi~kih policija. Napadipreko medija bili su uobi~ajena pojava, a etikete tipa "izdajnika", "stra-nih pla}enika" i sli~ne, bile su samo mali deo iz arsenala sredstavakoji je poredak koristio u nameri da u javnosti defimira opozicionedemokratske politi~ke partije. Upotreba nasilja na lokalnom nivounad ~lanovima i aktivistima opozicionih prodemokratskih politi~kihpartija bila je uobi~ajena i redovna pojava, koja je naro~ito eskaliralau periodima izbornih kampanja. Rizici koje je nosila ova vrsta politi~-kog anga`mana bili su i realni i visoki. U mnogim slu~ajevima ti rizicisu zavr{avali zatvaranjem politi~kih protivnika, a u vi{e slu~ajeva iupotrebom ekstremnog politi~kog nasilja koje se zavr{avalo usmr}i-vanjem politi~kih protivnika. Bilo je perioda kada su pretnje poretkabile tako jake i opasne da je deo opozicione partijske aktivnosti dobi-jao poluilegalni status i oreol. To naro~ito vaì za atmosferu u malimmestima u unutra{njosti, ali situacija pohranjivanja partijskih arhiva utajna skrovi{ta ili preventivno uni{tavanje memorije na hard diskovi-ma, bila je povremeno prisutna i u partijskim centralama. Poznato je,tako|e, da su neki najvi|eniji politi~ki opozicioni lideri morali povre-meno da napu{taju Srbiju, kako bi izbegli sasvim izvesnu represijusvake mogu}e vrste.

Drugo, polje opozicionih prodemokratskih politi~kih partija bilo jeizrazito fragmentirano, {to je bitno umanjivalo demokratske kapaci-tete svake od partija u tom bloku. U opozicionom demokratskompartijskom polju sve vreme je bila vidljiva borba me|u liderima poje-dinih ve}ih partija za klju~no, vode}e mesto na opozicionoj politi~kojsceni. Saradnja me|u opozicionim politi~kim partijama je bila povre-mena i puna neizvesnosti i nepredvidljivih obrta i ishoda. Nje je bilo,u celini gledano, mnogo manje nego me|usobne surevnjivosti, kon-flikta sujeta i nepoverenja. To je, izme|u ostalog, produàvalo ìvotautoritarnom politi~kom poretku, koji je nastupao jedinstveno i disci-plinovano pod dirigentskom palicom autoritarnog vo`da. Uvek kadaje opozicioni demokratski blok uspevao da umanji fragmentiranost ida uve}a sinergetski, zajedni~ki efekat svoga delovanja, autoritarni

35


politi~ki poredak se suo~avao sa ozbiljnim problemima, masovnimprotestima i demonstracijama.

Tre}e, poredak je uspevao da u drugi i tre}i e{alon aktivista opo-zicionih prodemokratskih politi~kih partija ubaci svoje ljude, koji suizazivali pometnje, opstruirali ili namerno preradikalizovali partijskupolitiku i redovno izve{tavali svoju stranu o nameravanim koracimaopozicije - sve u svemu, umanjivali efekte demokratske politi~ke ak-cije. Uz to, vrlo su opravdane pretpostavke da su mnoge male, na-vodno opozicione, politi~ke partije nastale uz pre}utnu ili direktnupodr{ku autoritarnog poretka. To je naro~ito bilo uo~ljivo u periodi-ma pred izbore, kako bi se opoziciono politi~ko polje jo{ vi{e frag-mentiralo.

êtvrto, jedna od slabih strana opozicionih prodemokratskih po-liti~kih partija ogledala se i u ~injenici da u nekoliko navrata tokomburnih devedesetih godina, ove partije nisu uspevale da izlu~e delo-tvorne politi~ke strategije za promenu poretka. To je naro~ito bilovidljivo tokom i nakon masovne mobilizacije gra|ana u demonstraci-jama i protestima, kada opozicione partije nisu bile u stanju da neza-dovoljstvo gra|ana preto~e u odlu~nu i efektivnu politi~ku akciju.êsto se dobijao utisak da opozicione demokratske partije plivaju ilisurfuju na talasima gra|anskog nezadovoljstva i protesta, {to je na-ro~ito bilo o~ito tokom dugotrajnih i masovnih studentskih i gra|an-skih protesta 1996-97 godine. Zbog takve nedelotvornosti i neefika-snosti, gra|ane je nakon intenzivnog civilnog aktivizma i protestneenergije zahvatalo ose}anje razo~aranosti, umora i bezna|a, {to jevodilo ljude u apatiju i politi~ku apstinenciju. U tom pogledu devede-sete godine su pune oscilacija, uspona i padova, pa opet uspona ipadova, demokratskog politi~kog aktivizma gra|ana i partija.

Peto, jedan od demokratskih deficita opozicionih politi~kih partijau Srbiji tokom devedesetih godina izraàvao se u neshvatanju zna-~aja i uloge civilnog dru{tva i njegovih aktera: nevladinih organizaci-ja, dru{tvenih pokreta, sindikata, inicijativa gra|ana. Politi~ke partijeu celini, pa i one sa demokratskim predznakom, karakteri{e jedanstav arogancije i potcenjivanja zna~aja organizacija civilnoga dru-{tva. Fokusiranost partija na politi~ko polje shva}eno u najuèm smi-slu, spre~avala ih je da uvide snagu civilnog sektora i njegov zna~ajza demokratski preokret.

36


Pasivna spoljna demokrati~nost partija

Kod ove dimenzije spoljne demokrati~nosti politi~kih partija ima-mo neobi~nu situaciju. Re~ je o partijama koje mogu imati ili neutralniili negativni stav prema demokratiji kao politi~kom poretku, ali kojeve} svojim postojanjem potvr|uju demokrati~nost postoje}eg politi~-kog aran`mana. Dakle, to su one situacije u kojima se pojedinim par-tijama mogu pridruìti izvesni demokratski kapaciteti na pasivan na-~in, time {to su deo pluralisti~kog partijskog sistema i demokratskogpoliti~kog poretka. To je ona vrsta demokrati~nosti za koju zasluguima sam partijski sistem, a ne partija kao takva. Ostavi}emo po stranimodelski mogu}u situaciju u kojoj postoje politi~ke partije koje supotpuno neutralne u odnosu na demokratiju (stav i pozicija ni za niprotiv demokratije), jer su takve situacije danas vrlo marginalne.

Pravi problem se javlja u slu~ajevima onih politi~kih partija kojesu na delu dokazale da su protiv demokratije, ali koje koriste demo-kratski okvir sistema i liberalno-demokratsku vrednost tolerancije dajavno i politi~ki legitimno deluju i kao neprijatelji demokratije. FrenkKaningam (Frank Cunningham) u svojoj odli~noj knjizi Teorije demo-kratije, podse}a na misao Lefora "da se vlast u demokratiji ne nalaziu rukama naroda - ona je prazno mesto" i upozorenje jo{ od Aristote-la da demagozi i laskavci lako mogu da popune taj prazan prostor(Kaningam, 2003:43,44). Pred svaki demokratski politi~ki poredakse postavlja pitanje gde su granice tolerancije prema neprijateljimademokratije. Odgovor na to pitanje je teàk i za stare i stabilne de-mokratije, a pogotovu za mlade, nestabilne i krhke nove demokrat-ske politi~ke reìme. U politi~koj sociologiji se takve partije ~estonazivaju antisistemskim. Uspon ekstremno desnih politi~kih partija iopcija i u nekim razvijenim evropskim zemljama sa dugom demo-kratskom tradicijom, ukazuje na ozbiljnost i teìnu uspe{nog re{ava-nja ovog pitanja.

Partijski sistem Srbije je u tom pogledu u jo{ teòj situaciji. Nekeod politi~kih partija starog, antidemokratskog politi~kog poretka sune samo na sceni, nego su u me|uvremenu dobile i dosta {irokupodr{ku. Modeli lustracije primenjivani u nekim isto~no-evropskimzemljama, ovde nisu mogli da pro|u.

Ostaje otvoreno pitanje da li i u kojoj meri treba ograni~avati poljedelovanja politi~kih partija i aktera koji su potvr|eni neprijatelji de-

37


mokratije, koji raspiruju me|unacionalnu mr`nju i religijsku netole-ranciju, koji opasnu populisti~ku i demago{ku politiku pretpostavlja-ju demokratskim politi~kim opcijama.

Razvojni put demokratije karakteri{e inkluzivnost. Demokratija jenaj{ira {kola socijalnog u~enja. To nije samo {kola za ekskluzivne|ake koji znaju {ta demokratija jeste i koji se pridràvaju demokrat-skih vrednosti i pravila. Ako pravimo razliku izme|u uspostavljanja ikonsolidacije demokratije, onda moramo uzeti u obzir da je vremeza u~vr{}ivanje demokratije dug proces. Kako kaè Sartori, "dobitirat, ne zna~i i dobiti mir" (Sartori, 2001:275).

Unutra{nja ili interna demokratija politi~kih partija

Pitanje demokrati~nosti unutar politi~kih partija otvoreno je na kla-si~an na~in u radovima Mojzea Ostrogorskog i Roberta Mihelsa, jo{na po~etku dvadesetog veka. Obojica su na vehementan na~in uka-zali na opasnost od oligarhijskih tendencija unutar politi~kih partija.

Ostrogorski je analizirao partijski sistem u Engleskoj i konstato-vao da je, uprkos izvesnim demokratskim reformama (kao {to je for-miranje lokalnih ogranaka, kokusa), uprava partijskih poslova ostalau rukama nekolicine (Ostrogorski, 1921:37).

Njegova ocena "da je diskusija u parlamentu samo formalnost;sve se unapred odlu~uje u partijskom odboru" (Ostrogorski, 1921:42)vaì i za dana{nje stanje stvari.

Ostrogorski tako|e ukazuje na pogubnu devizu koja postaje ide-ja vodilja svim partijama: "Do |avola zemlja, na{e je da dobijemo naizborima!" (Ostrogorski, 1921:50).

Organizacije politi~kih partija enormno su uve}ale mo} partij-skih vo|a. "Poverljiva partijska blagajna, kojom vo|e raspolaù, je-ste drugo sredstvo, koje im omogu}ava da na povodniku vode mno-gog poslanika, kome je partijska kasa platila izborne tro{kove ilikoji prima mese~nu pomo} na ime izdràvanja" (Ostrogorski,1921:57).

Kao i u vreme Ostrogorskog, tako i danas: "Poslu{nost i gotovopraznoverno po{tovanje najvi{ega {efa jeste vazduh koji svaka par-tija di{e i njega se pridràva. Zadatak gomile partijskih poslanika sa-stoji se jedino u tome da podràvaju {efa i njegove pomo}nike" (Ostro-gorski, 1921:59).

38


Kao i pre jednoga veka, tako i u na{e vreme, "najobdarenijim inajinteligentnijim pripada po~ast da budu partijski gladijatori; ostalisu prosta ma{ina za glasanje" (Ostrogorski, 1921:59). Ovaj fenomen"partijskih gladijatora" je u na{e vreme postao jo{ zna~ajnija karakte-ristika partija, s obzirom na pove}anu ulogu medija, a posebno elek-tronskih kao {to je televizija, u formiranju javnoga mnjenja. Sa tomrazlikom, {to su za njihov izbor danas manje zna~ajni kriterijumi inte-ligencije i obdarenosti, a vi{e spremnost na netolerantne i nekultur-ne verbalne duele, medijska nasrtljivost i bu~nost, beskrupuloznost isli~ne osobine.

Parafraziraju}i Ostrogorskog moèmo re}i da za poslanika i ~la-na partije hrabrost da ima svoje mi{ljenje postaje slabost, a pot~inje-nost mi{ljenju partijske ve}ine, redovno stanje duha.

"Jedva se razlikuju}i jedna od druge po svojim principima i svo-jim metodama, partije se pre svega bore za vlast", konstatuje Ostro-gorski (Ostrogorski, 1921:63). Partijske vo|e ne mogu da rade kaodràvnici, ~ak i pod pretpostavkom da imaju takve sposobnosti: "oninemaju niti mogu imati vi{e jedan skup jasno odre|enih ideja, nitiodre{ene i trajne politike" (Ostrogorski, 1921:63). I zaklju~uje: "njiho-va najve}a briga jeste trenutna korist partijska" (Ostrogorski, 1921:63).

Najzad, Ostrogorski ukazuje da se u tada{njoj javnosti Engleskejasno javlja pokret za pobunom protiv partija (Ostrogorski, 1921:64).Komentari{u}i Ostrogorskog, na{ autor Slavi{a Orlovi}, dolazi dozaklju~ka op{tijeg tipa i vaènja. On, naime, smatra da je "razo~are-nje u politi~ke partije nastalo, pre svega, zbog njene nedemokratskestrukture" (Orlovi}, 2002:55). Predlog re{enja koje nudi Ostrogorski,a koje se sastoji u jednoj vrsti "bajpasa", to jest zaobilaènja partija idopunskog kanala predstavljanja interesa razli~itih grupa u parla-mentu, Orlovi} ocenjuje kao "nerealan i utopijski" (Orlovi}, 2002:55).

Za razliku od Ostrogorskog, koji se bavio pitanjima unutra{njedemokratije na primerima politi~kih partija Engleske i Amerike svogadoba, Robert Mihels je izu~avao partijski ìvot evropskih radni~kihpartija, pa i sindikata, i to na primeru tada velike i uticajne Socijalde-mokratske partije Nema~ke.

Mihels je u svojim istraìvanjima otkrio militantnu i vojni~ku priro-du i savremenih demokratskih partija. On kaè da su i demokratskepartije ratni~ke partije, za koje vaè pravila apsolutizma: "da re{enjamoraju biti brza, disciplina stroga, zapovedi apsolutne, poslu{nostpravodobna" (Michels, 1990:31).

39


Po njegovom uvidu op{ta potreba masa da oboàvaju vo|e, do-lazi u jo{ ve}oj meri do izraàja u politi~kim partijama. esto se, kaèMihels, socijaldemokratske i socijalisti~ke partije u toj meri poistove-}uju sa vo|om, kao neka stvar koja im pripada, da prihvataju njego-vo ime (u Nema~koj podela na lasalovce i marksiste, u Francuskojna blankiste, gediste, òresiste) (Michels, 1990:50).

Temelj vo|stva u politi~kim partijama je, po Mihelsu, govorni~kanadarenost, jer "nijedna masa se ne opire estetskoj i emotivnoj snazigovora" (Michels, 1990:53). I dodaje: "mase se odnose prema svo-jim vo|ama kao onaj kipar u staroj Gr~koj, koji je, izradiv{i JupiteraGromovnika, pao na koljena pred vlastitim djelom da bi mu se poklo-nio" (Michels, 1990:53).

Drugi razlog oligarhijskih tendencija u politi~kim partijama Mihelsnalazi u procesima jake centralizacije partijskog odlu~ivanja. "Veo-ma daleko od toga da izvor gre{aka oligarhije prepoznaju u centrali-zaciji partijskih vlasti, veruju ~esto da nemaju boljega sredstva zanjezino suzbijanje od jo{ daljega nagla{avanja centralizacije" (Mic-hels, 1990: 125). Gomilanje ovla{}enja u malo ruku, kao {to je to, poMihelsovom mi{ljenju slu~aj u radni~kom pokretu i partijama, voditendenciji ka ~estoj zloupotrebi mo}i (Michels, 1921:124).

Citiraju}i staru izreku "radije biti prvi u Galiji nego drugi u Rimu",Mihels dolazi do zaklju~ka da lozinka ve}ine u partiji glasi centraliza-cija, a manjine autonomija (Michels, 1990:144). On ukazuje da nazna~aj borbi koje se u partijama vode oko pitanja centralizacije i de-centralizacije, ali smatra da te`nja za regionalnom autonomijom nemora uvek da predstavlja opasnost po tendenciju oligarhije u partij-skom ìvotu; ona moè mo`da da spre~i stvaranje krupne partijskeoligarhije, ali samo da bi je usitnila i stvorila ve}i broj regionalnih ilokalnih partijskih oligarhija (Michels, 1921:147).

U nastojanjima da odgovori na pitanje je li oligarhijska bolest de-mokratskih partija izle~iva, Mihels nudi nekoliko zanimljivih ideja.

Prvo, u~e{}e ili sudelovanje u vlasti uvek u izvesnoj meri umanju-je demokratske kapacitete politi~kih partija; i najdemokratskije me-|u njima postaju u izvesnoj meri konzervativne (Michels, 1921:292).

Drugo, sa broj~anim rastom organizacije postaje borba za velikana~ela nemogu}a. "Tu tendenciju poja~ava parlamentarni karakterpartije. Parlamentarizam zna~i nastojanje za {to ve}im brojem gla-sova. Partijska organizacija zna~i nastojanje za {to ve}im brojem ~la-

40


nova. Glavno polje partijske aktivnosti je u izbornoj agitaciji i agitacijiu~lanjivanja" (Michels, 1921:293).

Tre}e, politi~ke partije, po ugledu na dràvu, postavljaju se natemeljnim stubovima: autoritetu i disciplini (Michels, 1921:294).

etvrto, postoji unutra{nji odnos izme|u rasta partije i rasta oprezai pla{ljivosti u njezinoj politici (Michels, 1921:295). Drugim re~ima,on kao da èli da kaè da samo male partije mogu sebi dozvolitiluksuz konzistentne, principijelne i hrabre partijske politike.

Peto, demokratiji je svojstvena naklonost prema autoritarnomere{avanju va`nih pitanja (Michels, 1921:304).

[esto, partija je samo sredstvo da se do|e do vi{ega cilja; ona nemoè postati sama sebi svrha (Michels, 1921:314).

Sedmo, u jednoj se partiji nipo{to ne moraju poklapati interesi unjoj organizovanih ~lanova sa interesima pla}enog dela koji zastupapartijski organizam. "Nepromenljiv je socijalni zakon da se u svakomorganu cjeline nastalome podjelom rada, ~im se u~vrstio, ra|a vla-stiti interes, zainteresiranost sobom i za sebe" (Michels, 1921:314).

Osmo, Vo|stvo je nu`na pojava svakoga oblika dru{tvenog ivo-ta, a zakon o istorijskoj nu`nosti tendencije ka oligarhiji se temelji nanizu iskustvenih ~injenica (Michels, 1921:317).

Deveto, organizacija je majka vladavine izabranih nad bira~ima,opunomo}enika nad opunomo}iteljima, delegiranih nad onima kojiih delegiraju. "Formiranje oligarhija u krilu raznovrsnih oblika demo-kracije organska je tendencija, dakle tendencija kojoj nu`no podlije-è svaka organizacija, pa i socijalisti~ka, ~ak liberalisti~ka" (Michels,1921:318).

Deseto, istorijska nu`nost oligarhijskih procesa nikako ne oslo-ba|a demokrate od potrebe njenog suzbijanja. "Zadatak pojedincamorat }e, dakle biti poput zadatka kopa~a blaga, kojemu njegov otacna samrti nazna~i blago: ono se, dodu{e, ne moè na}i, ali radomkoji sin obavi traè}i ga, njiva postaje plodnija. Potraga za demokra-cijom ne}e doneti neke druge plodove" (Michels, 1921:323).

Umesto zaklju~ka: Kriterijumi merenja unutra{njedemokrati~nosti politi~kih partija

Pitanje unutra{njih demokratskih kapaciteta politi~kih partija nijesporedno u odnosu na njihovu spolja{nju demokratsku funkciju u

41


politi~kom sistemu. Politi~ki akteri koji se bore za uspostavljanje ikonsolidaciju demokratije, eo ipso, moraju zadovoljavati osnovnestandarde interne demokrati~nosti.

Kao {to ima ne~eg su{tinski problemati~nog u nedemokratskomnametanju demokratije, tako ostaje bazi~no nepoverenje prema par-tijama koje se zalaù za demokratiju u dru{tvu, a da same nisu de-mokrati~ne. Ako demokratija nije samo forma i procedura nego imai politi~ku i intristi~ku vrednost, onda se postavlja pitanje za{to bi severovalo partijama koje demokratiju preporu~uju kao najbolji op{tisistem politi~kog odlu~ivanja, a da same nisu spremne da ga prime-ne na sebi. Obrazloènje da su partije spremne na neku vrstu samo-`rtvovanja, to jest odricanja od interne demokratije, da bi se uspe{ni-je borile za op{tu demokratiju, ne ~ini mi se dovoljno ubedljivo.

Zbog toga ne mislim da je Sartori u pravu kada zamera Mihelsu injegovoj kritici partijske oligarhije, smatraju}i da je politi~ka demo-kratija proizvod interakcija partija kao organizacija, a ne njihov prostizbir. Drugim re~ima, Sartori smatra da unutra{nja demokratija poli-ti~kih partija nije uop{te bitna, jer se pitanje demokratije postavlja ire{ava u prostoru izvan partija, to jest u njihovom me|usobnom od-nosu, interakciji i takmi~enju (kompeticiji), a ne i u unutra{njem ivo-tu partija.

Me|u mnogobrojnim mogu}im kriterijumima pra}enja i merenjakvaliteta unutra{njih demokratskih odnosa u politi~kim partijama, uka-za}u samo na nekoliko koji mi se ~ine najva`nijim:

Prvo, ve}i ili manji stepen demokrati~nosti u na~inu izbora partij-skih rukovodstva je izuzetno vaàn kriterijum unutra{nje demokrati~-nosti politi~kih partija.

Drugo, ograni~avanje mandata i princip rotacije na klju~nim par-tijskim funkcijama je va`na mera unapre|enja unutra{njih demokrat-skih odnosa.

Tre}e, ìve, otvorene i kriti~ke partijske debate o svim va`nim pi-tanjima dru{tva i partijske politike su vaàn indikator stanja unutar-partijske demokratije.

êtvrto, odgovornost partijskog vo|stva za neuspe{ne politi~kepoteze, a naro~ito za izborni neuspeh, po pravilu automatski trebada rezultira ostavkama i promenama partijskih ~elnika.

Peto, vaàn indikator unutra{nje demokrati~nosti je spremnostna razli~ita mi{ljenja i toleranciju partijskih frakcija. O tome vi{e i kon-

42


kretnije moè se videti u odli~noj studiji Zorana Stojiljkovi}a "Partijskisistem Srbije" (Stojiljkovi}, 2006:57-77).

[esto, primena principa afirmativne akcije i proporcionalno u~e-{}e èna, mladih, nacionalnih i kulturnih manjina, u rukovodstvima iorganima stranke, je tako|e zna~ajan indikator stanja interne partij-ske demokratije.

Sedmo, transparentnost partijskih finansija je izuzetno vaàn po-kazatelj unutarpartijske demokratije.

Osmo, stepen regionalne decentralizacije u konstituisanju partij-ske politike je tako|e vaàn kriterijum merenja unutra{nje demokra-tije politi~kih partija.

Deveto, jasno definisana i aktivna uloga savetodavnih organa, kaoi ekspertske podr{ke moè da dovede do manje oscilacija u vo|enjupartijske politike, kao i do stabilnijih uslova za razvoj unutarpartijskedemokratije.

Deseto, mogu}nost inicijative lokalnih partijskih organa, kao i sva-kog ~lana stranke pojedina~no, predstavlja vaàn kriterijum za me-renje stepena unutarpartijske demokratije.

Politi~ke partije su Ahilova peta demokratije u Srbiji danas. Podi-zanje kvaliteta i demokratskih kapaciteta politi~kih ustanova morada zapo~ne u ozbiljnom unapre|enju kvaliteta politi~kih partija. Beztog koraka nema ni boljeg parlamenta, ni bolje vlade, ni bolje javne ilokalne uprave, ni boljeg sudstva - jednom re~i, nema kvalitetnijedemokratije i dràve. U tom smislu partije kod nas su, bar potencijal-no, i Arhimedova poluga za demokratizaciju politi~kog sistema i po-dizanje demokratskih kapaciteta svih politi~kih ustanova.

43


Literatura:

y Kaningam, Frenk, 2003, TEORIJE DEMOKRATIJE, Beograd:Filip Vi{nji}

y Michels, Robert, 1990, SOCIOLOGIJA PARTIJA U SUVRE-MENOJ DEMOKRACIJI, Zagreb: Fakultet politi~kih nauka

y Orlovi}, Slavi{a, 2002, POLITI^KE PARTIJE I MO], Beo-grad: Jugoslovensko udruènje za politi~ke nauke

y Ostrogorski, Mojze, 1921, DEMOKRATIJA I POLITI^KE PAR-TIJE, Beograd: Napredak

y Sartori, \ovani, 2001, DEMOKRATIJA [TA JE TO, Podgori-ca: CID

y Stojiljkovi}, Zoran, 2006, PARTIJSKI SISTEM SRBIJE, Beo-grad: Slu`beni glasnik

45

Personalizacija politike u "tranzicionoj" politi~koj kulturi Srbije:socijalnopsiholo{ka ishodi{ta i politi~ke posledice

Mirjana Vasovi}

Personalizacija politike u"tranzicionoj" politi~koj

kulturi Srbije:socijalnopsiholo{ka ishodi{ta

i politi~ke posledice

ApstraktZna~ajna karakteristika politi~ke javnosti u Srbiji jeste izraè-

na personalizacija politike. Ona se ogleda u tendenciji da se od-re|ene politi~ke (partijske) opcije u potpunosti poistove}uju sakonkretnim politi~kim li~nostima i njihovim li~nim karakteristika-ma. Personalizacija politike, kao socijalnopsiholo{ki fenomen, is-poljava se kroz ra{irene socijalne reprezentacije i stereotipe o po-liti~kim liderima i ima specifi~na "tranziciona" ishodi{ta i funkcije:obja{njenje sloènih (i tragi~nih) dru{tvenih i politi~kih tokova ipromena; de-legitimizacija reìma i satanizovanje politi~kih pro-tivnika; diferencijacija partijskih politi~kih programa; nadoknadamanjka poverenja u institucije sistema, itd.

Trend personalizacije politike i "personalizovanog mandata"moè imati posledice kako po unutarpartijsku demokratiju, tako ipo politi~ki ivot dru{tva u celini. Neke od mogu}ih posledica su:opadanje uticaja strana~kih programskih na~ela i opredeljenjana vo|enje politike; ja~anje liderstva i "nesmenjivost" partijskihvo|a; ve}i uticaj "personalnih klanova" unutar partije; dalje sma-njivanje obima partijske identifikacije; kolebljivost i "hirovitost" bi-ra~kog tela pod uticajem "afektivnog glasanja".

Klju~ne re~i: personalizacija politike, Srbija, tranzicija, politi~kakultura, socijalnopsiholo{ke funkcije, stereotipi, po-liti~ke partije

46


Izraèna tendencija koja se zapaà u politi~kom ivotu Srbije, to-kom celog perioda tranzicije, jeste da je politika, u velikoj meri, per-sonalizovana. Fenomen personalizacije politike moè imati razli~itevarijetete. Politi~ar ili istaknuti partijski lider moè biti javnosti prepo-znatljiv po svom osobenom, li~nom, "pe~atu" - na~inu ili stilu - na kojiobavlja neku politi~ku funkciju, odnosno sprovodi politiku svoje stran-ke ("gvozdena" Margaret Ta~er, "energi~ni" \in|i}, "dosledni" Ko{tu-nica). On, tako|e, moè u svom politi~kom nastupu, "preuzeti" stere-otipne programske karakteristike svoje stranke, neke posebne poli-ti~ke opcije, ili stanovi{ta, tako da ga javnost posmatra kao oli~enisurogat odre|enog politi~kog programa (Ko{tunica kao "legalista",Milo{evi} kao "nacionalista", \in|i} kao "politi~ki preduzetnik"). Ili,pak, predstava o lideru moè biti ~ista personifikacija njegove politi-ke, onda kada pojavom, stilom ivota, ili retorikom, dosledno izraà-va politi~ku ideju koju u datom trenutku zastupa (kao na primerumetamorfoze Vuka Dra{kovi}a od "nacionaliste" u "evropejca"). Za-jedni~ki imenitelj ovih vidova personalizacije politike jeste ono {toSlavujevi} odre|uje kao "punu identifikaciju odre|ene politike sa od-re|enim politi~arem" (Slavujevi}, 1999:77). Personalizacija politike,kao jedno od osnovnih na~ela politi~kog marketinga, prema ovomautoru, sastoji se u nastojanju da javnost potpuno poistoveti nekipoliti~ki program, stanovi{te ili aktivnost, sa konkretnim li~nostimakoje se pojavljuju kao njihovi nosioci (Isto:77). Ako se ovakva defini-cija prevede na jezik socijalne psihologije, postaje o~igledno da per-sonalizacija politike mora biti fenomen koji ima strukturu, kao i psi-holo{ku funkcionalnost, osobenih socijalnih reprezentacija i stereo-tipa koji se vezuju za nosioce politi~kih uloga i polje njihovog politi~-kog delovanja.

Personalizacije politike nije specifi~nost samo politi~ke kulture srp-skog dru{tva u periodu tranzicije. U okviru svih dana{njih liberalnihdemokratija, kako smatra Mekalister (McAllister, 2005), politika po-staje sve vi{e personalizovana; taj trend je posebno izraèn od osam-desetih godina pro{log veka, tj. od izbora Margaret Ta~er, u Britanijii Ronalda Regana u SAD - "dva jaka, harizmatska lidera ~iji je profil ubira~kom telu lako nadma{io onaj koji je imala njihova sopstvenastranka" (McAllister, 2005:1). Uticaj osobenog stila i li~nog pe~atavladanja "Gvozdene dame" na politi~ke (izborne) procese nagla{a-vaju i Himelvejt i saradnici (Himmelweit, H.T, Humphreys, P. i Jaeger,

47


M, 1988) analiziraju}i procese i faktore izbornog odlu~ivanja britan-skih bira~a. Pojava fokusiranja pa`nje javnosti na politi~ke lidere, ka-ko navodi Mekalister, nije karakteristika samo tzv. "prezidencijalnihsistema" (mada su oni "tradicionalno njen institucionalni dom"); onaje ra{irena u gotovo svim glavnim parlamentarnim sistemima i, kaotakva, ve} podrobno opisana u literaturi - kao "prezidencijalizacijapolitike" ili "institucionalni prezidencijalizam" (2005, Isto:1). Analizepoliti~kih iskustava gra|ana iz nekada{njih isto~noevropskih zema-lja, pokazuju, tako|e, da je stavljanje naglaska na li~nost politi~kihlidera karakteristi~no za javnost svih biv{ih postkomunisti~kih drà-va u periodu tranzicije. Smatra se da ovakva praksa predstavlja, ujed-no, komunisti~ko nasle|e i posledicu aktuelnog uru{avanja povere-nja gra|ana u politi~ke institucije (Isto, 2005).

Osobena tranziciona iskustva kroz koje prolazi srpsko dru{tvouslovila su i osobena politi~ka, socijalna i socijalnopsiholo{ka, isho-di{ta personalizacije politike. Polaze}i od zna~aja koji ovaj fenomenmoè imati u dru{tvenom i politi~kom, a posebno partijskom, ivotu,poku{a}emo u ovom radu - prvenstveno, sa socijalnopsiholo{kogstanovi{ta - da ukaèmo na njene osnovne uzroke, manifestacije imogu}e posledice po unutra{nju partijsku demokratiju i op{tu de-mokratizaciju dru{tva.

Socijalnopsiholo{ka ishodi{ta personalizacijepolitike u tranziciji

U postoje}oj politikolo{koj literaturi se, implicitno ili eksplicitno,isti~e poèljan redosled faktora koji mogu da uti~u na izborno pona-{anje (na izbornu odluku bira~a), kako sa stanovi{ta dobrog funkci-onisanja demokratije, tako i predstave o "dobrom gra|aninu". Premaovom, hipoteti~kom, rasporedu, na prvom mestu su evaluacije sta-novi{ta stranaka (i kandidata) o pojedinim spornim dru{tvenim i po-liti~kim problemima i na~inima njihovog re{avanja; zatim, slede pro-cene glasa~a o kompetentnosti, integritetu i pouzdanosti partijskihkandidata ili lidera (njihovoj podobnosti i sposobnosti da uspe{noobavljaju politi~ku funkciju i re{avaju ove probleme kada jednomdo|u na vlast); dok se li~ne preferencije prema kandidatu kao poje-dincu, ili njegova li~na ne/dopadljivost i ne/popularnost, sme{taju nakraj liste (Himmelweit et all, 1988). Relativan uticaj, ili doprinos, ovih

48


faktora, smatraju Himelvejt i saradnici, mora da se procenjuje, kakou zavisnosti od "istorije socijalizacije" pojedina~nog glasa~a, tako iod konteksta date politi~ke kulture, odnosno od preovla|uju}e soci-jalne klime u kojoj se izbori odràvaju.

Socijalizacijski procesi na individualnom nivou, kako pokazuju is-traìvanja rane politi~ke socijalizacije, daju, me|utim, prednost li~-nim preferencijama. Jedan od fundamentalnih nalaza klasi~nih istra-ìvanja politi~ke socijalizacije, koja su od sredine 60-ih godina pro-{log veka sprovo|ena u zemljama razvijene demokratije, jeste da supredstave dece o svetu politike konkretne i personalizovane, te darazvojna faza personalizacije politike prethodi usvajanju apstraktnihpoliti~kih pojmova i poimanju institucionalizovanih politi~kih proce-sa. Rane predstave o vlasti, vladi, politi~koj mo}i i autoritetu, premanalazima ovih istraìvanja, vezane su za istaknute politi~ke li~nosti izjavnog ivota - Predsednika, Premijera, Kralja, itd. - i krajnje su idea-lizovane. (Prema: Stacey, 1978.). Autori poznate "îka{ke studije"Iston i Denis (Easton, D. i Dennis, J. 1969, prema: Stacey, 1978), azatim i mnogi drugi "sistemski" istraìva~i, izveli su na osnovu togazaklju~ak da se upravo na ovaj na~in socijalizuju budu}i privrènicidatom politi~kom sistemu. Idealizovana predstava personalizovanogpoliti~kog autoriteta, koju, u procesu rane politi~ke socijalizacije, sti-~e ve}ina dece i adolescenata, posreduje u nastanku jedne uop{te-ne, nekriti~ke, ali sna`ne, podr{ke i lojalnosti sistemu (diffuse systemsupport) koja se brzo stabilizuje i pokazuje znatnu otpornost ka ka-snijem preispitivanju i promeni, te predstavlja uslov njegove relativ-ne stabilnosti, trajanja i odrànja.

Ako se personalizacija politike, u procesu individualne socijaliza-cije, moè pripisati kognitivno-razvojnim ograni~enjima, tj. misaonojnezrelosti, deteta (konkretnost u mi{ljenju, rani etnocentrizam), ovajfenomen, na societalnom nivou, mogao bi da se pripi{e "nezrelosti"parohijalne politi~ke kulture. Naime, ako sledimo analizu Olmonda iVerbe (Almond, G. i Verba, S, 1963.), politi~ki procesi i komunikacijau malim, tradicionalnim, fizi~ki i intelektualno izolovanim - parohijal-nim - politi~kim zajednicama, moraju biti personalizovani - po{to seodvijaju "licem u lice" i na osnovu neposredne razmene informacija.U takvim dru{tvima, politi~ke pripadnosti i lojalnosti su, tako|e, kon-kretnog, interpersonalnog, karaktera (strahopo{tovanje prema vra-~u, podani{tvo kralju, ili vazalska lojalnost lokalnom vlastodr{cu) i

49


ne zahtevaju pozivanje na neke apstraktne programske principe, ilivezivanje za bezli~ne politi~ke entitete i institucije.

Kada je re~ o poku{aju da se analiziraju ishodi{ta personalizacijepolitike u okviru osobene "tranzicione" politi~ke kulture u Srbiji, nijelako odoleti isku{enju pozivanja na uobi~ajena stanovi{ta o "autori-tarnom nacionalnom karakteru". Tako|e, pretpostavka da je re~ oosobenoj, autoritarnoj, politi~koj kulturi, kao nasle|u biv{eg komuni-sti~kog poretka, ima svojih prednosti. Prenagla{eno pridavanje va-`nosti politi~kim liderima, kao pojedincima, i dominacija njihove li~-nosti ne samo nad politi~kim, ve} ukupnim dru{tvenim ìvotom, do-bro je poznat fenomen iz srpske politi~ke istorije, koji je svoj najek-stremniji izraz dobio u Brozovo doba, u tzv. kultu li~nosti. Pojediniautori smatraju da je i Milo{evi}ev poredak, u svom poslednjem pe-riodu imao "nagla{ene sli~nosti sa sultanizmom", me|u ~ija bitna obe-le`ja spada i uspostavljanje personalne vlasti (Goati i dr, 2002:15)Mada istraìvanja rane politi~ke socijalizacije potvr|uju empirijskuvezu izme|u personalizacije politike i autoritarnog shvatanja vlasti(Adelson, 1971) psiholo{ku logiku personalizacije politike u nas, ipak,ne treba me{ati sa ovim pojavama. Personalizacije politike, u na{emslu~aju, ima osobena socijalna (tranziciona) i socijalnopsiholo{kaishodi{ta, od kojih }emo ovde nazna~iti samo najva`nija.

Nedovoljna transparentnost uzroka sloènih, katastrofi~nih, poli-ti~kih i dru{tvenih doga|aja i procesa. Period tranzicije u postkomu-nisti~kim dràvama, uop{te, a posebno na ovim prostorima, za pri-padnike njihovog dru{tva predstavlja izuzetno traumati~no iskustvo.Raspad dràva i institucija, slom sistema vrednosti, drasti~no siro-ma{enje, gra|anski i etni~ki ratovi - deo su dramati~nih dru{tvenihdoga|aja ~iji uzroci, ne samo obi~nom ~oveku, ostaju potpuno neja-sni i nedoku~ivi. Personalizacija politike, tj. svo|enje sloènih politi~-kih procesa i doga|aja na obja{njenja koja uklju~uju li~ne osobine,motive, namere i postupke konkretnih politi~kih aktera - predstavljajedan od na~ina da se oni u~ine razumljivim, predvidivim i dostup-nim kontroli. Ljudi, stoga, u svakodnevnoj me|usobnoj komunikaci-ji, stvaraju, usvajaju i {ire mno{tvo ideja, uverenja, predstava i stere-otipa koji - kao osobene savremene (politi~ke) mitologije - usposta-vljaju psiholo{ki "most" izme|u pojedinca i neprozirne, a katastrofi~-ne, socijalne stvarnosti (Videti Doise, 1978, Moscovici, 1981). Mno-{tvo ovakvih zdravorazumskih "teorija" o istaknutim politi~kim li~no-

50


stima koje su kruìle Srbijom, tokom devedesetih, imale su funkcijukauzalne determinacije, tj. obja{njenja, opravdavanja ili pripisivanja(atribucija) odgovornosti. Njihov sadràj, usmerenost i tip obja{nje-nja, razlikovao se u zavisnosti od promena politi~kog konteksta, ilipoliti~kih polazi{ta, pojedinih grupa koje su ih {irile. Po pravilu, aprema psiholo{koj logici koja stoji u osnovi potrebe ljudi da tragajuza uzrocima zastra{uju}ih doga|aja, i pripi{u nekome odgovornostza to {to im se de{ava, negativna pona{anja i nepoèljni ishodi radi-je se pripisuju namerama ili osobinama konkretnih li~nosti (perso-nalna, dispoziciona obja{njenja), a poèljni ishodi i pozitivni doga-|aji - situacionim faktorima (situaciona obja{njenja) (Videti Hewsto-ne and Jaspers, 1984).

U slu~aju Srbije, ovakva tendencija je posebno do{la do izraàjau masovnoj sklonosti ljudi da odgovornost za objektivna, katastrofi~-na, politi~ka de{avanja pripisuju isklju~ivo namerama pojedinih poli-ti~kih lidera (na pr. Milo{evi}a, [e{elja, odnosno \in|i}a ili Ko{tuni-ce - zavisno od politi~kih opredeljenja), a ne delovanju objektivnih,dru{tvenih ili politi~kih, zakonitosti i procesa. Po~etkom devedese-tih, u vreme uspona ideje o nacionalnom preporodu i ujedinjenju,stereotipi o liderima imali su harizmatski karakter (na pr. mit o Milo{e-vi}u, ili ]osi}u, kao "ocu nacije"; o [e{elju kao "srpskom vojvodi" isl.); krajem devedesetih, odraàvale su odnos snaga na politi~kojsceni i dominantu interpretaciju politi~kih doga|aja koju je nametnu-la me|unarodna zajednica (Milo{evi} kao "diktator" i "kasapin sa Bal-kana"; [e{elj kao zagovornik argumentacije "zar|alih ka{ika", i sl.).Podeljena Srbija podràvala je, pri tom, razli~ite stereotipe i tuma~e-nja, kao svojevrsne atribucije odgovornosti, u vezi sa pojedinim poli-ti~kim liderima: od "Slobo-Slobodo" do "Slobo-Sadame"; od "Vuk-mirotvorac" do "Vuk-izdajnik"; \in|i} - "evropski |ak" ili "nema~ki {pi-jun", itd. U istraìvanjima politi~kog pona{anja, u razvijenim demo-kratskim sistemima, zapaèna je sli~na tendencija bira~a da odgo-vornost za lo{ u~inak vlade pripisuju pre aktivnostima pojedinaca, tj.personalizovanih politi~kih aktera, nego slabom funkcionisanju ap-straktnih institucija, ili objektivnim dru{tvenim te{ko}ama (Prema:McAllister, 2006). Gra|ani, posebno kada su nezadovoljni onim ka-ko se stvari u dru{tvu odvijaju, jednostavno, imaju potrebu da nekusasvim konkretnu osobu proglase za to odgovornom. Upravo su per-sonalne atribucije odgovornosti, izme|u ostalih faktora - sa propa-

51


{}u nacionalne ideje, gubljenjem rata i produènjem ekonomskogpropadanja zemlje - pretvorile harizmatsku podr{ku koju je Milo{e-vi}, na po~etku svoje vladavine, uìvao u velikom delu javnosti - uerupciju masovne li~ne mr`nje koja je pospe{ila njegovo svrgavanjesa vlasti, oktobra 2000. godine.

Stereotipizacija politi~kih protivnika, u funkciji delegitimizacije re-ìma. Neke od glavnih manifestacija personalnog poimanja politikeu tranzicionoj Srbiji, bile su, tako, u funkciji delegitimizacije biv{egsistema i Milo{evi}evog reìma (poznati slogan "Slobo-Sadame!"),ali i op{tijeg trenda satanizacije i obezvre|ivanja politi~kih konkure-nata. Ovde je bio na delu obrnut proces politi~ke socijalizacije, utoku kojeg se negativne predstave o istaknutim politi~kim li~nostimaprenose i generalizuju na politi~ki sistem. Postojanje mno{tva nega-tivnih stereotipa o li~nosti lidera, kao i "teorija" koje su njihovo politi~-ko delovanje povezivale sa psiholo{kim dispozicijama i stanjima ("nar-koman", "lud") bilo je upadljivo, posebno, u periodima izbornih nad-metanja. Mada je {irenje (negativnih) stereotipa "legitimno" sredstvoizbornih kampanja, ono ne bi moglo biti tako uspe{no da ovakvapraksa personalizacije politike nema dublje, socijalnopsiholo{ko, zna-~enje. Poèljnost ili nepoèljnost pojedinih osobina ili karakteristikapona{anja politi~ara odslikavaju, naime, op{tije socijalne vrednostidru{tva, ali mogu biti povezane i sa uop{tenim, personifikovanim,ideolo{kim i politi~kim identifikacijama. Tako se predstave koje jav-nost ima o klju~nim osobinama li~nosti (idealnog ili stvarnog) lidera,ustvari, transformi{u u predstave o "programskim karakteristikama"kandidata. Obi~no uobli~ene u vidu stereotipa, ove predstave, upra-vo zbog svoje izrazite politi~ke konotacije, mogu presudno da uti~una izborno opredeljivanje bira~a.

Istraìvanja javnog mnjenja u Srbiji, tokom devedesetih, pokazu-ju da je, uglavnom, postojala saglasnost javnosti u pogledu osnov-nog skupa li~nih osobina koje treba da ima idealan lider, te da se onmalo menjao u periodu tranzicije (na pr. "sposoban i pametan", "po-{ten", "odgovoran i pouzdan", "odlu~an i ~vrst", "ima ugled u svetu","patriota", "demokrata po ube|enju", "ugledan u narodu", "nacionali-sta", itd.). Me|utim, redosled poèljnosti pojedinih osobina trpeo jeznatne izmene, zavisno od politi~ke situacije, a menjao se i osnovniskup atributa (jezgro stereotipa) koji se vezuju za konkretnu politi~kuli~nost. Zna~aj pojedinih osobina idealnog lidera, kao i aktuelni ste-

52


reotipi o istaknutim politi~arima, bitno su se razlikovali u zavisnostiod izbornih opredeljenja pojedinih grupacija bira~a. Na primer, doksu se uo~i predsedni~kih izbora 2000, prema podacima CPA i CPIJM,svi ispitanici relativno lako sloìli sa tim da idealan lider treba da bu-de "sposoban" i "po{ten", postojala su znatna razmimoilaènja u zna-~aju (i zna~enju) koji su pristalice DOS (Ko{tunice), odnosno SPS(Milo{evi}a), kao i pristalice radikala, pridavale osobinama "demo-krata", "ugledan u svetu", odnosno "patriota", a posebno, "nov, neis-tro{en, ~ovek".

Uticaj "programskih stereotipa" na opredeljenje bira~a moè dailustruje podatak (CPA) da su, uo~i izbora 2000, Ko{tunicine pristali-ce, zna~ajno ~e{}e od Milo{evi}evih, isticale va`nost "demokrati~-nosti" idealnog lidera. Javnost je, tako|e, petnaest puta ~e{}e prida-vala Ko{tunici, nego Milo{evi}u, osobinu "demokrata po ube|enju",a deset puta ~e{}e priznavala "po{tenje". Milo{evi} je u javnosti biookarakterisan, pre svega, kao "odlu~an i ~vrst" ({to moè biti sinonimza "nepopustljiv", ali i "mo}an"), a zatim kao "patriota" i "nacionalista".Pa`ljive analize stereotipa ukazuju da se, u predsedni~koj izbornojtrci izme|u Milo{evi}a i Ko{tunice, 2000. godine, u svesti gra|ana,osnovna vrednosna diferencijacija, odvijala na pojednostavljenoj di-hotomiji: "demokrata" - "autokrata", odnosno "demokrata" - "naciona-lista/patriota". U to vreme, o~igledno, u javnosti su ve} bili formiranijasni stereotipi koji su uslovili da se politi~ko nadmetanje dva pred-sedni~ka kandidata, u procesu smene vlasti, svede na li~ni sukob idramatizuje do manihejskih razmera.

Nedovoljna diferenciranost programskih platformi politi~kih stra-naka. Jedno od uobi~ajenih obja{njenja pojave da i u stabilnim de-mokratijama sve vi{e ja~a uloga i upadljivost politi~kih lidera, poseb-no u izbornim kampanjama, te da oni, sami po sebi, postaju zna~a-jan faktor izborne podr{ke bira~a, zasniva se na istaknutoj ulozi imo}i elektronskih medija (televizije) u "prodavanju" imidà kandida-ta. Uloga medija u promovisanju strana~kih politika u Srbiji dugo jebila monopolisana od strane vladaju}e partije. Neravnopravni usloviza predstavljanje strana~kih programa uslovili su nemogu}nost gra-|ana da jasno identifikuju partijske politi~ke platforme, posebno ka-da je re~ o opozicionim partijama (Slavujevi}, 2002). Pored toga, uvreme uvo|enja vi{epartijskog sistema, po~etkom devedesetih, po-stojala je prava inflacija stranaka ~iji programi nisu bili politi~ki do-

53


voljno diferencirani i prepoznatljivi. Tako|e, sve stranke, u op{tem"lovu na glasa~e", ~esto su krile svoja stanovi{ta o osetljivim politi~-kim temama i problemima (rat u Bosni, Hag, Kosovo) ili su, uslednaglih zaokreta u svojoj politici, izme|u izbornih perioda, slale kon-tradiktorne poruke svom bira~kom telu (primer SPO). Stoga, ve}inibira~a nije ostalo ni{ta drugo do da se, u svom politi~kom i izbornomopredeljivanju, orijenti{u prvenstveno prema liderima stranaka kaopojedincima, a ne prema strana~kim, nedovoljno razumljivim, pro-gramskim sadràjima i saop{tenjima. U takvim okolnostima, sam li-der bio je poruka, dok poruka bez lidera nije davala dovoljan politi~kipodsticaj potencijalnim ~lanovima, ili bira~ima. Najbolja ilustracijatoga jeste metamorfoza Vuka Dra{kovi}a, koji je svojom pojavom,stilom politi~kog nastupa i govora (narodski izgled, tradicionalna re-torika - po~etkom devedesetih; "evropeizacija" imidà - sredinom de-vedesetih) kazivao bira~ima mnogo vi{e nego bi mogao izno{enjempoliti~kog sadràja svog strana~kog programa. \in|i}eva (odba~e-na) min|u{a, ili "preduzetni~ki stil" upravljanja vladom i strankom,Ko{tunicin odmereni ("mlaki) legalizam, jakobinska nestrpljivost ^.Jovanovi}a ("Srbiji se uri") jesu, tako|e, primeri stilizacije lidera kaopoliti~ke poruke koja je, naj~e{}e - ali ne nu`no - bila proizvod smi-{ljenog politi~kog marketinga. Za promociju imidà lidera, kao suro-gata strana~kog programa, posebnu va`nost imali su masovni mitin-zi, na kojima je "ìva re~" zamenjivala medijsko obra}anje. Ulogaelektronskih medija (televizije) u personalizaciji politike dobija na zna-~aju od 2000. godine.

Fenomen personalizacije politike u politi~koj kulturi Srbije, u peri-odu tranzicije, moè se, najzad, povezati i sa uru{avanjem institucio-nalnog sistema, a posebno sa opadanjem poverenja gra|ana u mo-gu}nost politi~kih institucija da uspe{no re{avaju op{te te{ko}e i pro-bleme, ili zastupaju njihove specifi~ne interese. Usled nedovoljnointeresno profilisanih programa, stranke u Srbiji nisu bile dovoljnosocijalno utemeljene, pa tako ni uspe{no prepoznate kao zastupniciinteresa pojedinih socijalnih grupa. Zbog toga, prema Slavujevi}u,one, kao institucije, gube atraktivnost (Slavujevi}, 2002). Mala ra{ire-nost i ja~ina partijske identifikacije me|u pripadnicima dru{tva, kojaiz toga proisti~e, automatski je osnaìla identifikaciju sa istaknutimpartijskim liderima, kao pojedincima, posebno u vreme izbora. Po-pularnost ili poverenje u lidera postali su, iz navedenih razloga, zna-

54


~ajniji u kanalisanju izborne orijentacije bira~kog tela od programa ilipolitike koju njegova stranka vodi. Kako pokazuju uporedni podaciCPIJM1, politi~ki lideri kao predsedni~ki kandidati (pre svega, Milo-{evi}, Ko{tunica i Tadi}) daleko su nadma{ivali svoje stranke u po-pularnosti i podr{ci izbornog tela. "Harizmatska dimenzija" lidera, okojoj govori Goati (2002:20) moè, i nezavisno od programskog pro-fila stranke, da uti~e na regrutaciju ~lanstva, posebno u slu~aju po-bede lidera na izborima. Pobeda Ko{tunice kao predsedni~kog kan-didata, 2000, dovela je, tako, do masovnog me|upartijskog transfe-ra, koji je vi{estruko uve}ao ~lanstvo DSS i desetostruko pove}aobroj izbornih pristalica (Slavujevi}, 2002). Posebno u onim slu~ajevi-ma kada su izborni ciljevi bili programski osiroma{eni (svedeni naglobalna ideolo{ka suprotstavljanja, ili, kao 2000, na puku personal-nu promenu vlasti) li~na privla~nost i popularnost lidera postaje pre-sudna, ne samo u regrutovanju partijskog ~lanstva, ve} i u mobiliza-ciji glasa~a. Kod ovog vida personalizacije politike, prema Mekali-steru (2005) sama li~nost lidera (ili osobine koje mu se pripisuju)predstavlja snaàn i dovoljan insentiv za odziv glasa~a, pri ~emuvalja imati na umu da glasa~e mogu da motivi{u i pozitivne i negativ-ne osobine lidera (tzv. "negativno glasanje"). Ono {to lidere odràvana politi~kim pozicijama, u ovom slu~aju, jeste "personalizovani man-dat", a ne podr{ka sopstvene stranke ("strana~ki mandat"). To impruà mogu}nost da se obra}aju glasa~ima direktno, zaobilaze}istrana~ke organe i aktiviste, i da imaju zna~ajan stepen slobode usprovo|enju politike (Videti McAllister, 2005:11). U psiholo{kom smi-slu, gra|ani doìvljavaju lidere kao surogate politi~kih institucija (par-tija, dràvnih organa) i o~ekuju od njih da direktno zastupaju njihovepojedina~ne (a ne grupne) interese. Slu~aj masovnog obra}anja gra-|ana Tadi}evoj Narodnoj kancelariji, umesto dràvnim institucijama,sa o~ekivanjem da }e jedino na taj na~in mo}i da re{e svoje li~neprobleme ({to je predstavljalo i njegovo izborno obe}anje), dobar jeprimer ovakve tendencije. Zaobilaènje institucija direktnim obra}a-njem lideru, me|utim, moè imati kao posledicu samo dalje uru{a-vanje poverenja u institucije sistema. Ina~e, pojava da se lider doì-vljava kao personifikacija institucije, nije vezana samo za politi~ke

1 O obimu poverenja javnosti u lidere i popularnosti njihovih stranaka, uperiodu 1990-2004. Videti: www.cpijm.org.yu.

55


stranke, ve} i za druge dràvne ustanove. Na primer, u na{oj (i nesamo na{oj) javnosti ve} je postalo uobi~ajeno da se govori o "\in|i-}evoj vladi", "Ko{tunicinoj vladi", i sl, odnosno da se ustanove perso-nifikuju i, u takvom obliku, nadìvljavaju oficijelne mandate nosilacaovih funkcija.

Posledice personalizacija politike po unutarpartijskudemokratiju i politi~ki ìvot dru{tva u celini

Navedene karakteristike, i socijalnopsiholo{ka ishodi{ta, perso-nalizacije politike u politi~koj kulturi Srbije, vezana za period tranzici-je, ukazuju na mogu}i uticaj i posledice koje ova pojava moè imati,kako na unutarpartijsku demokratiju, tako i na politi~ki ìvot dru{tvau celini.

Personalizacija politike, pre svega, po{to posreduje u sticanju "per-sonalizovanih mandata", pove}ava zna~aj i uticaj koji partijski lideriimaju u politi~kom ivotu, nezavisno od zna~aja i uticaja stranaka ~ijisu predstavnici, pa, ~ak, nezavisno od politi~kih funkcija koje oba-vljaju. Taj zna~aj proisti~e iz ~injenice da oni, kao pojedinci, a ne kaopredstavnici stranke, postaju bira~ima garancija sprovo|enja odre-|ene politike. Preuzimaju}i na sebe, po logici stvari, "teret" regrutaci-je ~lanstva i mobilizacije bira~a, oni, tako|e, li{avaju svoje stranke (injihove aktiviste) svojih "tradicionalnih" uloga (Up. McAllister, 2005).Tako, osvajanje "personalizovanog mandata" daje lideru veliki pro-stor za samostalno delovanje u dono{enju politi~kih odluka, unutar iizvan svoje partije. Goati, ina~e, takvo delovanje povezuje sa hari-zmatskim tipom partija i navodi da je za politi~ku scenu Srbije, tokomdevedesetih, bilo karakteristi~no to da su partijske vo|e donosile "mno-ge arbitrarne odluke... kojima su dezavuisali klju~na programska na-~ela svojih partija", a da to nije izazivalo veliki otpor partijskih ~lanovai simpatizera (2002:21). Nije retka pojava da istaknuti partijski lideri unas, posebno na dràvnim funkcijama, nastupaju na politi~koj scenivi{e kao pojedina~ni i relativno samostalni politi~ki akteri, nego kaoglasnogovornici programa ili politike svojih stranaka, odnosno zva-ni~ne dràvne politike. Personalizacija politike, naime, nu`no vodi po-tiskivanju strana~kih (i svih drugih) programskih i ideolo{kih sadrà-ja, posebno onih koji bi mogli da predstavljaju ograni~enje, ili da po-stavljaju standarde, politi~kom delovanju harizmatskog lidera (na pri-

56


mer, sklapanju "neprincipijelnih koalicija" sa partijama suprotnih poli-ti~kih opredeljenja), odnosno da predstavljaju alternativni izvor lojal-nosti. Me|utim, pod normalnim okolnostima, to moè bitno da oslabine samo partijsku identifikaciju ~lanova, ve} i uticaj programskih opre-deljenja stranke na politiku u dru{tvu uop{te, {to se, kad-tad, strancivra}a kao bumerang. Mada li~na harizma lidera moè da doprineseunutra{njoj homogenizaciji partija, ona, prema Goatiju, istovremenouslovljava "nepokretnost", tj. relativnu nesmenjivost, partijskog vo|e iopstanak njegove unutarpartijske "personalne mreè", ~ak i u slu~ajuponovljenih izbornih neuspeha. Tako|e, ona pogoduje praksi zaobi-laènja statutarnih odredbi (i drugih strana~kih pravila) kod kadrov-skih re{enja, prilikom izbora za organe stranke, {to za posledicu mo-è imati ne samo sniàvanje nivoa partijske organizacije (institucio-nalizacije), ve} i smanjenje va`nosti partijskog ~lanstva uop{te. S ob-zirom na to da partijski lideri imaju veliki uticaj na formiranje skup{tin-skih poslani~kih lista, u na{im uslovima, uticaj "personalizovanog man-data" moè da se "protegne" i na parlamentarni ivot Srbije; i da uslo-vi ne{to {to se, nedavno, u obrisima, ve} moglo naslutiti - politi~ku"privatizaciju" parlamenta.

Mada zadovoljava neke od va`nih psiholo{kih potreba politi~kejavnosti (razumevanje sloènih politi~kih doga|aja, razlikovanje po-liti~kih programa i stanovi{ta, bolje vrednosno utemeljenje politi~kihopredeljenja) pojava personalizacije politike moè doprineti daljemporastu konfliktnosti dru{tva. Svo|enje objektivnih politi~kih proce-sa i bezli~nih politi~kih procedura na subjektivne dispozicije pojedi-na~nih politi~kih aktera - osobine, èlje, namere, mane i vrline poje-dina~nih ljudi - a demokratsko politi~ko nadmetanje na sukob li~no-sti, poja~ava konfliktne potencijale dru{tva, jednostavno zato {to po-spe{uje afektivnu, na ra~un racionalne, politi~ke argumentacije u pro-cesu politi~kog opredeljivanja.

Uticaj li~nosti lidera u politi~koj mobilizaciji (bira~a) ima u ovomezna~ajnu ulogu. Apelovanje na li~nost, a ne na program stranke, ka-ko kaè i Mekalister (2005), ne samo da moè biti uzrok daljeg sla-bljenja partijske identifikacije, ve} moè da uslovi znatnu kolebljivostbira~a, koji, izme|u dva izborna turnusa, lako mogu da promene svog"idola", a onda i politi~ku stranu. U takvim okolnostima, naime, su-bjektivne procene i stavovi pripadnika dru{tva o politi~kim liderimakao osobenim pojedincima, tj. puka idealizacija (popularnost) lidera,

57


postaju presudni za njihovo politi~ko i, pre svega, izborno opredelji-vanje. Umesto da se strana~ki predstavnici posmatraju i procenjujusamo kao javni akteri koji prenose ili odraàvaju odre|ena politi~kastanovi{ta, oni se vole ili mrze, postaju dopadljivi ili nedopadljivi, pri-hvataju se ili odbacuju - kao osobene li~nosti. Jedna od zna~ajnihposledica toga jeste da, prilikom dono{enja izborne odluke, kriteri-jum interpersonalne privla~nosti postaje isto toliko vaàn, ako ne iva`niji, od kriterijuma politi~ke (programske) podobnosti, ili sposob-nosti kandidata za vr{enje dràvne funkcije. Teì{te izbornog odlu~i-vanja, sve se vi{e pomera ka proceni li~nih atributa kandidata, a, sra-zmerno tome, manji se zna~aj pridaje razlikama u politi~kim stanovi-{tima, politi~kim strategijama i na~inima re{avanja spornih dru{tvenihpitanja, odnosno prethodnim u~incima stranaka koje oni predstavlja-ju. Mogu}e je, zato, da se glasa~i razli~itih politi~kih stanovi{ta, ne-predvidivo, ujedine u ljubavi ili mr`nji, prihvatanju ili odbacivanju, po-jedina~nog kandidata. Ili, obrnuto: da zna~ajna sli~nost u bazi~nimpoliti~kim opredeljenjima bude prenebregnuta za ra~un "narcizma"malih razlika koje se opaàju u osobinama, li~nom nastupu, kreira-nom imidù, ili stilu politi~kog vladanja nekog lidera. To zna~i da iz-borna opredeljenja gra|ana mogu, hirovito, da se povedu afektivnim,umesto racionalnim kriterijumima prosu|ivanja. Tako je sasvim vero-vatno da se, neobja{njivo o{tar raskol izme|u politi~ki sli~nih opcija(do koga je u javnosti do{lo veoma brzo posle trijumfalne pobedeujedinjene opozicije, 2000. godine) na liniji \in|i} - Ko{tunica, kao iovaj koji je danas primetan - na liniji Ko{tunica - Tadi} - moè, u velikojmeri, pripisati fenomenu personalizacije politike. Kao {to je sigurnoda je, decenijama razjedinjenu, opoziciju Srbije - uo~i samog 5. okto-bra 2000. godine - kona~no mogla ujediniti i motivisati za promenetek kulminacija li~ne mr`nje koju je znatan deo javnosti, tog puta, is-poljio prema Milo{evi}u i reìmu koji on oli~ava. A koja se (ta li~namr`nja) moè, neki slede}i put - ko zna prema kome usmeriti.

Literatura:

y Almond, Gabriel and Verba, Sidney. 1963. The civic culture:Political attitudes and democracy in five nations. Prince-ton:Princeton University Press.

58


y Doise, William. 1978. Groups and individuals: explanationsin social psychology. Cambridge: Cambridge UniversityPress.

y Goati, Vladimir. 2002. Partije Srbije od 1990. do 2002. ukomparativnoj perspektivi, u: Goati, Vladimir (ur.). Partijskascena Srbije posle 5. oktobra 2000. Beograd: Institut dru-{tvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung.

y Hewstone, Miles and Jaspers, Joseph. 1984. Social dimen-sion of attribution, u: The social dimension. Cambridge:Cambridge University Press; Paris: Maison des Sciencesde l'Homme.

y Himmelweit, Hilde, Humphreys, Patric, Jaeger, Marianne.1988. How Voters Decide. Milton Keynes, Philadelphia:Open University Press.

y McAllister, Ian. 2005. The Personalization of Politics. A chapterprepared for Russell. J. Dalton and Hans Dieter Klingeman,eds. Oxford Handbook of Political Behavior.

y Moscovici, Serge. 1984. The phenomenon of social repre-sentations. In. Moscovici, Serge and Farr, Robert (eds.) So-cial representations. Cambridge: Cambridge UniversityPress; Paris: Maison des Sciences de l'Homme.

y Slavujevi}, Zoran. 2002. Socijalna utemeljenost politi~kihstranaka pre i posle izbora 2000, u: Goati, Vladimir (ur.).Partijska scena Srbije posle 5. oktobra 2000. Beograd: In-stitut dru{tvenih nauka, Friedrich Ebert Stiftung.

y Stacey, Barrie. 1978. Political Socialization in Western Soci-ety. London:Edward Arnold Publ.

y Istraìvanja Centra za politikolo{ka istraìvanja i javnomnjenje, Instituta dru{tvenih nauka, Beograd (www.cpijm.org.yu)

y Istraìvanja Centra za prou~avanje alternativa

59

Mo} partijskog vo|e

Vladimir Goati

Mo} partijskog vo|e

Statutarna ovla{}enja su samo jedna, dodu{e izuzetno zna~ajna,dimenzija mo}i partijskih prvaka pod kojom, u smislu Vebera, razu-memo verovatno}u da jedan ~ovek ili grupa ljudi ostvare svoju voljuu nekom dru{tvenom odnosu, uprkos otporu, bez obzira na ~emuse zasniva ta verovatno}a, odnosno sposobnost (1976, 37). Zbogtoga je uvid u statutarna ovla{}enja nedovoljan, budu}i da statutar-no "slab" vo|a moè imati veliku stvarnu politi~ku autonomiju i viceversa, shvataju}i pod autonomijom "...{irinu nezavisnosti lidera od~inilaca okruènja" (Edinger 1967, 6).

Vo|a i rukovode}i krug

Polaze}i upravo od odnosa izme|u partijskog vo|e i ostalih pri-padnika partijskog vrha William Schonfeld je povukao va`nu razlikuizme|u dva tipa rukovo|enja partijama: monokratskog i oligarhijskog.Pod monokratskim rukovo|enjem Schonfeld podrazumeva "...na~indominacije koji karakteri{e nadmo}an uticaj jedne osobe na odlukejedne grupe. Sa njom (osobom - VG) teì da se identifikuje ~itavaorganizacija. Svakako je neophodno da drugi va`ni rukovodioci sa-ra|uju sa monokratom, on ima potrebu za njihovom podr{kom, alioni ostaju u ve}oj meri zavisni od njega nego {to je obrnuto slu~aj"(Schonfeld 1980, 858). Drugi tip rukovo|enja je oligarhijski, ~ije jebitno obele`je to {to "...jedna uska koalicija vr{i nesrazmeran uticajna kolektivne odluke grupe. Uticaj svakog rukovodioca nije nu`noidenti~an, ali duboke nejednakosti ne mogu, po definiciji, deliti najvi-{e rukovodioce, to jest oligarhe. Slu`beni {ef organizacije je, mo`da,mo}niji nego bilo koji od njegovih kolega - u stvari to je ~esto slu~aj- ali ovi potonji, kolektivno, uvek su uticajniji nego on" (ibidem, 858).

Ponu|ena binarna podela ne ostavlja ni teorijsku mogu}nost de-mokratskog rukovo|enja partijama. U tom pogledu Schonfeld ~vr-sto sledi Mihelsov "gvozdeni zakon oligarhije" koji je taj poznati autor

60


(naàlost mnogo ~e{}e citiran, nego ~itan) pregnantno formulisao unekoliko slede}ih re~enica: "Ko kaè organizacija, on kaè ustvaritendencija ka oligarhiji. Organizacija odre|uje podelu svake partije... na manjinu koja upravlja i ve}inu kojom ona upravlja ... svuda gdeorganizacija ja~a, konstatuje se manji stepen primene demokratije...Postojanje vo|a je fenomen svojstven svakoj formi dru{tvenog ivo-ta. Nije zadatak nauke da utvrdi da li taj fenomen predstavlja dobro ilizlo ... ali veliku nau~nu va`nost ima tvr|enje da je svaki sistem vo|anespojiv sa najfundamentalnijim postulatima demokratije" (1962, str.33 I 419). Schonfeld ostaje u Mihelsovom misaonom horizontu i potome {to za razliku, na primer, od Eldersveld-a (1964) smatra da upartijama postoji samo jedna oligarhijska grupa ~iji odnos sa lide-rom koristi kao osnovu za napred prikazanu podelu.

Pozabavi}emo se sada ~iniocima koji omogu}uju da se ~ak i sta-tutarno "slabe" vo|e pretvaraju u prave "partijske gospodare". Ina~e,neumitnost dominacije vo|a i vode}eg kruga u partijama Michels je,po~etkom dvadesetog stole}a, formulisao u obliku "gvozdenog za-kona oligarhije". Taj "zakon" se ne moè olako odbaciti, uprkos osno-vanim kriti~kim opaskama koje su izneli Panebianco (1988, 21-25),McKenzi (1963, 644-645), Von Beyme (1985, 54), Daalder (1966, 169-173), Lipson (1954, 278-281), Lipset (1962, 5) i mnogi drugi.

Naro~ito su va`ne kriti~ke opaske McKenzi-a i Panebianca. Prviod pomenutih autora je ocenio, na osnovu detaljnog uvida u mnogeuspe{ne "pobune" ~lanstva protiv liderâ Konzervativne i Laburisti~kepartije Velike Britanije, da Mihelsov "gvozdeni zakon oligarhije" sigur-no nije "gvozdeni" zakon (1963, 644). Panebianco ne odri~e Mihel-sovu tezu o nadmo}i lidera nad ~lanstvom ali - kao i McKenzi - sma-tra da ta nadmo} nije apsolutna. Umesto toga, Panebianco govori orelativnoj dominaciji vo|a, {to utemeljuje na premisi da je mo} od-nos, a ne svojina. "Mo} je relaciona i asimetri~na, ali recipro~na"(1988, 22). Iz toga logi~no sledi Rose-ova ocena da su {anse partij-skog vo|e da samostalno odlu~uje ve}e u pogledu pitanja oko kojihsu ~lanstvo i/ili rukovode}i krug podeljeni, jer tada vo|a moè dabira izme|u alternativa (1974, 334). U odnosima mo}i, kako ih shva-ta Panebianco, partijski vo|i "pregovaraju", kako sa ~lanstvom - {toon naziva "vertikalnom igrom mo}i" - tako i sa drugim liderima {toozna~ava "horizontalnom igrom mo}i". "Vertikalna dimenzija mo}i"partijskog ~elnika ogleda se u njegovoj sposobnosti da pridobija po-

61

Mo} partijskog vo|e

dr{ku niìh partijskih nivoa i ~lanstva za va`ne politi~ke mere i pote-ze. Zadobijanje te podr{ke zavisi u velikoj meri od toga da li je ~elnik,na osnovu delovanja u ranijem razdoblju, prepoznat kao uspe{anborac za ostvarenje partijskih interesa. Prethodno ostvareni izborni idrugi politi~ki uspesi partijskih vo|a, proìmaju entuzijazmom i ve-rom ~lanove i pripadnike niìh partijskih e{alona i podsti~u ih na sa-mopregorno angaòvanje. Nasuprot tome, izborni porazi, na~elnoposmatrano, ra|aju sumnje u sposobnost vo|â i podsti~u zahteveza njihovom smenom i uop{te za promenama u partijama.

Spolja{nji podsticaji, prvenstveno izborni neuspesi, ne deluju iden-ti~no na sve partije, nego njihovo dejstvo zavisi od toga koji je priori-tetan cilj neke partije. Jedne {kole mi{ljenja koju dobro reprezentujeDowns (1957) smatra da je osvajanje vlasti najva`niji cilj partija. Uskladu sa tim, Downs ocenjuje da je racionalno pona{anje politi~kihaktera (partija, pojedinca) ono koje je usmereno ka ostvarivanju tog"sebi~nog cilja" (1957, 27).

Druga {kola zastupa stanovi{te po kojem postoji {ira lepeza par-tijskih ciljeva. Toj {koli pripadaju Harmel i Janda koji navode slede}eciljeve: maksimalizaciju izborne podr{ke, ostvarenje {to ve}eg u~e-{}a u vlasti, zastupanje odre|ene ideologije i maksimalizacija inter-ne demokratije (1994, 265). Prihvati}emo, uslovno, iznetu tipologijuciljeva politi~kih partija, premda nam se ~ini da se, u praksi, maksi-miranje izborne podr{ke i ostvarenje {to ve}eg udela u politi~kimpoloàjima mogu jedva razlikovati i to samo u visoko fragmentiranimpartijskim sistemima. Jer, "...tko èli dobiti poloàje, mora najprijemaksimirati glasove" (Von Beyme 2002, 18). Iako, dakle, Harmel iJanda govore o lepezi od ~etiri cilja, oni pretpostavljaju da svakapartija u datom vremenu ipak ima jedan primarni cilj i da "...}e senajdramati~nija i naj{ira promena dogoditi kada partija doìvi "spolj-nji {ok", a "spolja{nji {ok" je eksterni podsticaj koji uti~e na primarnicilj..." (Harmel and Janda 1994, 265). Termin "{ok" isti pisci defini{ukao specijalni tip doga|aja u okruènju koji imaju ozbiljne poslediceza specifi~ne partije. Postojanje primarnog cilja ne zna~i, me|utim,da se partija bori isklju~ivo za ostvarenje jednog cilja, ~emu u prilogHarmel i Janda navode, sa odobravanjem, slede}e zapaànje Tse-belis-a: "Posmatra~ se usredsre|uje samo na jednu igru, ali akter jeuklju~en u mreù igara - {ta ja nazivam umreène igre (nested ga-mes). [to izgleda suboptimalno iz perspektive jedne igre, ustvari je

62


optimalno kada se posmatra ~itava mreà igara" (Harmel and Janda1994, 274).

Navedena lista vi{e prioritetnih ciljeva odgovara velikim razlika-ma koje postoje izme|u partija, ali niukoliko ne osporava ocenu dave}ina savremenih partija u zemljama u kojima je demokratija "jedi-na igra u gradu", stremi {to {iroj izbornoj podr{ci, jer je to "klju~" zaosvajanje vlasti. Dodu{e, partije ~iji primarni cilj nije maksimalizacijaizborne podr{ke, nego {to ve}e sudelovanje u vlasti, imaju vi{i "prag"tolerancije za izborne neuspehe, zato {to im ~esto polazi za rukomda uprkos slabijem izbornom rezultatu sa~uvaju poloàj u vladaju}ojkoaliciji. Ali, te partije su izuzetno "osetljive" na raspad koalicijâ, jer tougroàva poloàj u vlasti i zato za njih predstavlja "spolja{nji {ok".Partije, pak, koje su primarno usredsre|ene na zastupanje odre|e-ne ideologije ili na maksimalizaciju sudelovanja ~lanova u dono{e-nju odluka, "imune" su, u velikoj meri, na varijacije u izbornom u~in-ku i na sudbinu partijskih koalicija. "Spolja{nji {ok" za partije kojeideolo{ko ~istunstvo pretpostavljaju izbornim uspesima poput ko-munisti~kih partijâ u zapadnoevropskim zemljama, bio je krah "real-nog socijalizma" 1989/1990. Isti efekat imao je na partije "zelenih"sporazum o smanjenju nuklearnog naoruànja u Evropi po~etkomosamdesetih godina pro{log stole}a, jer je pomenutim sporazumomizgubila na va`nosti njihova klju~na programska ideja. Najzad, zapartije kojima je interna demokratija prioritetni cilj, iznenadan priliv ilismanjivanje ~lanstva moè biti "...uzrok ponovnog propitivanja unu-tra{njih mehanizama interesne agregacije i artikulacije" (Harmel andJanda 1994, 271), odnosno "spoljnji {ok" koji dovodi do promena.Sasvim je izvesno da i partije koje nemaju nikakve izgleda da samo-stalno ili u koaliciji obrazuju vladu teè {to boljem izbornom u~inku,jer na taj na~in zadobijaju poslani~ke mandate i zadovoljavaju ambi-cije svojih lidera za ostvarenjem profesionalne politi~ke karijere. Osimtoga, sudelovanje u parlamentu obezbe|uje partijama stalno prisu-stvo u medijima {to je vaàn preduslov uspeha na predstoje}im iz-borima, a velikom broju zemalja, uklju~uju}i Srbiju, i pravo na zama-{na sredstva iz budèta. U nekim od pomenutih zemalja budètskasredstva se dodeljuju i partijama koje ne osvoje mandate u parla-mentu, ali koje su zadobile odre|en broj glasova na izborima (npr. uBugarskoj nema cenzusa, u Sloveniji najmanje 1 odsto i u Nema~koj1/2 odsto glasova).

63

Mo} partijskog vo|e

Premda Harmel i Janda govore o lepezi od ~etiri cilja, oni pretpo-stavljaju da svaka partija u datom vremenu ipak ima jedan primarnicilj i da "...}e se najdramati~nija i naj{ira promena dogoditi kada par-tija doìvi "spoljnji {ok", a "spolja{nji {ok" je eksterni podsticaj kojiuti~e na primarni cilj..." (Harmel and Janda 1994, 265). Termin "{ok"isti pisci defini{u kao specijalni tip doga|aja u okruènju koji imajuozbiljne posledice za specifi~ne partije. Izborni poraz na nacional-nim izborima (predsedni~kim, parlamentarnim) predstavlja najteìspolja{nji "{ok" za partije opredeljene za maksimalizaciju izborne po-dr{ke i za odrànje na vlasti, i taj "{ok" deluje kao katalizator prome-ne na partijskom vrhu.

U partijama zemalja stabilne demokratije bezmalo se podrazu-meva da, posle izbornog poraza, vo|a partije napu{ta taj poloàj, aliu partijama postkomunisti~kih zemalja takav "obi~aj" se te{ko uspo-stavlja. U Srbiji su vo|e relevantnih partija pokazale ~udesnu stabil-nost u ~itavom pluralisti~kom razdoblju i zadràle svoje poloàje bezobzira na vi{estruke izborne "brodolome". Kao ilustraciju za to navo-dimo da su se po~etkom 2006. na ~elu ~etiri relevantne partije Srbije(SPS, SPO, SRS, DSS) nalazile vo|e koje su na taj poloàj izabranepo~etkom devedesetih godina.

Posle decembarskih parlamentarnih izbora 2003. u Srbiji, prvacinekih manjih partija, koje nisu uspele da dostignu cenzus od 5 odstoi da u|u u parlament, podneli su teatralno ostavke na svoje poloàjenajvi{im partijskim organima, ali su ih ti organi energi~no odbacili, anjihovi ~lanovi su u raspravi isticali neizmeran doprinos vo|â "partij-skoj stvari" i svoju spremnost da ih jo{ odlu~nije podràvaju. Nekipartijski prvaci su, posle izbornih brodoloma, ~ak zahtevali i glasanjeo poverenju, ~iji je epilog identi~an; sve vo|e su zadràle svoje pozi-cije na partijskom vrhu zahvaljuju}i nepodeljenoj podr{ci nadle`nihkolegijalnih organa. (Goati, 2004, 133-135). Obe primenjene tehnikekojima partijske vo|e izbegavaju odgovornost za poraze opisao jesa nenadma{nom cinizmom pre skoro jednog stole}a Robert Mic-hels: "Kada god se nai|e na neku prepreku lideri su spremni da po-nude ostavku izjavljuju}i da su umorni od funkcije, ali, u stvari, ele}ida pokaù oponentima (dissentients) neophodnost njihovog ruko-vo|enja... Te akcije lepo demokratski izgledaju, ali ipak jedva prikri-vaju diktatorski duh onih koji ih sprovode. Lider koji zahteva glasanjeo poverenju prividno se podvrgava sudu svojih sledbenika, ali u stvar-

64


nosti on baca na vagu ~itavu teìnu vlastite neophodnosti, stvarne ilipretpostavljene, i tako obi~no prinu|uje na podvrgavanje svojoj vo-lji" (1962, 82-83).

Pored izbornog u~inka, jo{ jedan eksterni ~inilac - komparativnoposmatrano - bitno uti~e na {anse lidera u "vertikalnoj igri mo}i. Akopartija nema konkurenta na politi~kom trì{tu, odnosno ako posedu-je "monopol" nad kolektivnim identitetom odre|enih dru{tvenih slo-jeva, rasnih, etni~kih i religioznih grupa ~iji pripadnici nemaju mo-gu}nosti da glasaju za alternativnu partiju, poloàj vo|e je stabilniji,nego ako postoji partija koja poseduje iste identitetske oznake i pre-tenduje na identi~no ili sli~no "izborno lovi{te"". Uspeh vo|e u "verti-kalnoj igri mo}i" bitno odre|uje njegove {anse u "horizontalnoj igrimo}i" koja se odvija izme|u njega i pripadnika rukovode}eg stratu-ma. Ukoliko vo|a poseduje ~vrsto upori{te na niìm nivoima partij-ske piramide, utoliko je sigurniji njegov poloàj u odnosu na ostalepripadnike rukovode}eg stratuma.

Izvori mo}i

Ni umerenija interpretacija Mihelsove teze za kakvu se zalaùMcKenzi i Panebianco, ne negira ocenu da partijski lideri koncentri-{u veliku mo} u svojim rukama {to proizilazi iz neophodnosti da par-tija - kao akter politi~kog procesa obeleènog velikim brojem kontin-gencija - brzo donosi va`ne, ~esto sudbonosne odluke i da ponekadtrenutno reaguje na nove i neo~ekivane izazove. To je Michels sanenadma{nom jasno}om opisao kao rezultat takti~ke i tehni~ke po-trebe partije da kao velike organizacije trenutno reaguju na va`nepoliti~ke izazove.

Zahtevi politi~kog ivota koje, s pravom, isti~e Michels, zahtevajuzapravo da partije sa desetinama pa i stotinama hiljada ~lanova, de-luju jedinstveno kao disciplinovana politi~ka celina. Uz porast veli~i-ne partije, pove}ava se njena organizaciona kompleksnost (horizon-talna, uslovljene "podelom rada" i vertikalna koja ozna~ava broj ni-voa organizovanja) {to, podsti~e potrebu za centralizacijom odlu~i-vanja. U takvim partijama prvak je, na~elno posmatrano, samo izvr-{ilac volje ~lanstva koje nad njim ostvaruje, putem izbora, kontrolu,ali u stvarnom ivotu to je samo privid, jer ve}inom apati~no ~lanstvoprepu{ta svoja prava profesionalnim funkcionerima i partijskom vo-

65

Mo} partijskog vo|e

|i. Iz tih razloga mo} lidera nad ~lanstvom, prema Michelsu, je neo-doljiva, pa je interna demokratija u partiji nemogu}a, u stvari, demo-kratija nije "...za doma}u upotrebu, nego pre predmet proizveden zaizvoz" (1962, 79).

Veli~ina partije kojoj Michels pridaje izuzetno vaàn uticaj na raz-voj oligarhijskih tendencija, meri se na dva na~ina: brojem ~lanova ibrojem glasa~a koji podràvaju partiju, a odnos izme|u tih veli~inaoscilira u {irokim amplitudama u razli~itim partijama, a ponekad i uistoj partiji u pojedinim razdobljima. êsto partije sa malim brojem~lanova imaju {iroku "izbornu klijentelu" i obrnuto, pa je stoga po-trebno odgovoriti na pitanje koji indikator veli~ine partije ima zna~aj-niji uticaj na oligarhijske tendencije? Prihvatljiv odgovor na to pitanjenudi Von Beyme koji smatra da je to broj ~lanova partije, dok brojglasa~a ima indirektan efekt na partijsku organizaciju, jer uti~e nanjene odnose sa okruènjem (1985, 186).

Drugi izvor mo}i na kojem Michels, tako|e, s pravom, insistirajeste psiholo{ka potreba ~lanova partije za vo|stvom.. U stvari, ~la-novi partija imaju potrebe za idealima, a time i za vo|ama koji ihpersonifikuju, zbog ~ega sami ~lanovi pomaù uspon lidera. lanovise, beleì Michels, "...~esto pona{aju prema svojim liderima na na-~in kao vajar anti~ke Gr~ke koji je, po{to je izvajao Jupitera gromov-nika, pao ni~ice kao znak oboàvanja pred delom vlastitih ruku" (1962,96-97).

Uz navedena dva izvora mo}i na kojima insistira Michels, doda-}emo jo{ dva. Prvi je kontrola najva`nijih "zone neizvesnosti" za op-stanak i delovanju partije koju, prema Panebiancu (1988, 33), ostva-ruju pripadni "dominantna koalicija", prvenstveno partijski vo|a. Pa-nebianco navodi {est slede}ih "zona neizvesnosti"; kompetencija,upravljanje u odnosima sa okruènjem, interne komunikacije, for-malna pravila, finansiranje i regrutovanje kadrova. Kompetencija sesastoji u znanjima o rukovo|enju partijom zasnovanim na iskustvu ointernim i eksternim odnosima partije. Tu nije re~ o samoproceni,nego i o priznanju od strane "relevantnih drugih" da su izvesni poje-dinci neophodni partiji zbog posedovanja tih znanja. Upravljanje od-nosima sa okruènjem - koje je, prema Panebiancu, "primarni izvorneizvesnosti" - zahteva preduzimanje mera koje se ti~u saradnje isukoba sa drugim akterima, kao i izbora tema (povoda) saradnje isukoba. U pogledu komunikacija jasno je da "...onaj koji kontroli{e

66


tok informacija (menja ih, zadràva) ima ...odlu~uju}i izvor u odnosi-ma mo}i" (ibidem, 34). Formalna pravila (statuti, pravilnici) imaju ne-izbe`no redistributivne efekte na u~esnike u "igri mo}i", pa zbog to-ga, pojedinac (ili grupa) koja odlu~uju}e oblikuje pravila zadobijava`nu prednost nad ostalim. Sli~no vaì za pojedinca koji kontroli{edotok finansijskih sredstava partiji, tim pre, {to su ~esto va`ni izvoritih sredstava ilegalni. Najzad, kontrola prijema u partiju i uspona ka-drova na partijskoj piramidi je "...klju~ni adut organizacione mo}i..."(ibidem, 36).

Iako navedeni ~inioci mo}i pripadaju rukovode}em krugu "ras-podela kontrole" tih ~inilaca nije egalitarna, nego u njoj dominira par-tijski vo|a. Tradicionalno najva`nija zona neizvesnosti je ona u kojojvo|a odlu~uje o "politi~kim putanjama" svojih saboraca u partiji i udràvnim institucijama; poloàj "gospodara karijerâ" obezbe|uje par-tijskom vo|i presudan uticaj na ostale pripadnike "rukovode}eg kru-ga". U pogledu kontrole druge dve "zone neizvesnosti", komunikaci-ja i ekspertskih znanja, uo~ava se, u poslednjih nekoliko decenija,objektivna tendencija koja pove}ava nadmo} partijskog vo|e nadostalim pripadnicima rukovode}eg kruga.

U sferi komunikacija, vo|a uspostavlja sve ~vr{}u vezu sa medi-jima {to nije samo, pa ni pre svega, plod napora partijskih vo|a,nego toga {to mediji, iz svojih interesa usredsre|uju pa`nju javnostina prvog ~oveka partije i time objektivno potiskuju u senku kolegijal-ne partijske organe. Analiza sadràja novinskih ~lanaka u izbornimkampanjama sprovedena pedesetih, pa potom osamdesetih godinapro{log stole}a u SAD pokazala je dramati~an porast fokusiranjapa`nje na partijske lidere, a o sli~noj tendenciji govori rezultati anali-ze sadràja dnevnih i nedeljnih listova u Austriji, Francuskoj, Kanadii Velikoj Britaniji (Dalton, McAllister and Wattenberg 2000, 51). Pret-postavljamo na osnovu neposrednog zapaànja - koje naàlost nemoèmo potkrepiti pouzdanim nalazima empirijskih istraìvanja - daje identi~na tendencija "na delu" u Srbiji.

Neki autori, tako|e, nagla{avaju da li~nost vo|e postaje okosni-ca izbornih kampanja ne samo u predsedni~kim, nego i u parlamen-tarnim sistemima (Farel amd Webb 2000, 122), {to sna`no sugeri{ezaklju~ak da je proces "personalizacije politike" univerzalan. Vaànuzrok tog procesa je sklonost gra|ana da o politi~kim zbivanjimarazmi{ljaju preko konkretnih li~nosti, a ne preko institucija kao {to je

67

Mo} partijskog vo|e

partija (McAlister, prema: Dalton, McAllister and Wattenberg 2000,55; sli~no: Dalton and Wattenberg 2000, 279-280). Osim toga, elek-tronski mediji, osobito TV, omogu}avaju partijskim prvacima da ne-posredno komuniciraju sa ~lanstvom, ~ime zaobilaze partijsku orga-nizaciju i aktiviste koji su u ranijem razdoblju bili neizbe`ni posredniku tome (Dalton and Wattenberg 2000, 280). U stvari, osloncem naelektronske medije partijski vo|a ja~a svoju autonomiju, odnosnosvoj poloàj kako u "horizontalnoj" tako i "vertikalnoj igri mo}i". Kadje re~ o pove}anju kontrole od strane vo|e nad ekspertskim znanji-ma, tome svakako doprinose obrazovanje u velikom broju partijastalnih ili ad hoc grupa eksperata-specijalista, prvenstveno za poli-ti~ki marketing i za izbornu propaganda, koje deluju izvan birokrat-skog partijskog aparata i sara|uju samo sa partijskim vo|om. Pri-druìvanjem "vo|inom okruènju", eksperti ("savetnici") menjaju od-nose u "horizontalnoj igri mo}i", jer ja~aju vo|in autoritet u odnosuna druge pripadnike rukovode}eg kruga. "Prodor" eksperata u parti-je Srbije registrovali su, sa izvesnim zaka{njenjem, statuti nekih par-tija (npr. SPO, DS) obezbe|uju}i vo|i pravo da imenuje savetnike.

Drugi (ukupno ~etvrti) izvor vo|ine mo}i - koji je naro~ito vaàn urazdobljima intenzivnih internih konflikata - je "kontrola granicâ" par-tije (Haldrich, prema: Panebianco 1988, 191). Partijske vo|e pribe-gavaju, u zavisnosti od svojih interesa u "horizontalnoj igri mo}i", "za-tvaranju granica" i zalaù se za ja~anje aktivizma i discipline ~lanovaili, pak, {irenju granica i "omasovljenju" partije. Prva strategija ja~aunutra{nju koheziju, ali izoluje partiju od okruènja, a druga ima obr-nute efekte.

Naveli smo ~etiri nezavisne varijable, izvora mo}i partijskog vo-|e, ali je ovde neophodno naglasiti da ta mo} nije samo rezultantaobjektivnih okolnosti, nego i nastojanja samih vo|a da osiguraju po-loàj od ugroàvanja drugih aktera (Scarrow, Webb and Farell 2000,147). Radi toga, vo|e pribegavaju razli~itim taktikama od kojih }emonavesti slede}e dve. Prvo, vo|e nastoje da {to re|e sazivaju partij-ske kongresa, jer time smanjuju uticaj pripadnika lokalne elite i par-tijskih aktivista koji, po pravilu, ~ine glavninu delegata. Umesto toga,partijske vo|e nastoje da se oslone na ~lanstvo koje je sklonije danekriti~ki podrì njihove inicijative (Scarrow, Webb and Farell 2000,147). Tu treba traìti vaàn uzrok ja~anja uloge ~lanstva u izborupartijskog vo|e, {to se moè smatrati relativno novim fenomenom

68


koji je uglavnom ograni~en na partije zemalja stabilne demokratije.Drugo, u "horizontalnoj igri mo}i" partijski prvak neretko nastoji da uop{tim partijskim aktima (statutima, pravilnicima) obezbedi za sebesuperioran poloàj u odnosu na potencijalne konkurente. U partija-ma Srbije dobra ilustracija za to su statutarne odredbe (npr. DSS iSPO) koje onemogu}uju potpredsednicima u kandidacionom po-stupku da zadobiju oslonac u partijskom ~lanstvu i umesto toga,propisuju da se potpredsednici biraju na predlog predsednika i u "upaketu" sa njim. Na taj na~in, potpredsednici su, umesto samostal-nih aktera i potencijalnih pretendenata na poloàj vo|e, svedeni nadeo "vo|ine svite" (Goati, 2006).

Literatura:

y Daalder, Hans. 1996. "Parties, Elites and Political Develop-ments in Western Europe", In: Political Parties and PoliticalDevelopment, Eds. Joseph LaPalomabra and Myron Wei-ner, Princeton: Princeton University Press.

y Dalton, Russell, McAlister, Ian and Wattenberg, Martin. 2000,"Unthinkable Democracy, Political Change in Advanced In-dustrial Democracies", In: Parties without Partisans, Politi-cal Change in Advanced Industrial Democracies, LondonOxford University Press.

y Dalton Russell and Martin Wattenberg. 2000. "Partisan Chan-ge and Democratic Process", In: Parties without Partisans,Political Change in Advanced Industrial Democracies, Lon-don Oxford University Press.

y Downs, Anthony. 1957. An Economic Theory of Democracy,New York: Harper and Row.

y Edinger, Lewis. 1967. "Editor's Introduction", In: Political Le-adership in Industriallized Society, Studies and Comparati-ve Analysis, Ed. Lewis Edinger, New York, London, Sydney:John Wiley and Sons.

y Eldersveld, Samuel. 1996. "A Theory of the Political Parties",In: Political Parties and Political Behavior, Eds. William Crotty,

69

Mo} partijskog vo|e

Donald, Freeman, Douglas Gatlin, Boston: Allyn and Bec-kon.

y Farrell, David and Webb. 2000. "Political Parties as Campa-ign Organization", In: Parties without Partisans, PoliticalChange in Advanced Industrial Democracies, Eds. RussellDalton and Martin Wattenberg, London Oxford UniversityPress.

y Goati, Vladimir. 2004. Partije i partijski sistem Srbije. Ni{:OGI.

y Goati, Vladimir. 2006. Partije Srbije u postoktobarskom raz-doblju (rukopis).

y Harmel, Robert and Janda. Keneth 1994. "An Integrated The-ory of Party Goals and Party Change", Journal of Theoreti-cal Politics 6 (3): 259-287.

y Lipset, Seymor, Martin. 2001. "The Americanization of theEuropean Left", In: Political Parties and Democracy, Eds.Larry Diamond and Richard Gunther, Baltimor: John Hop-kins University

y Lipson, Leslie. 1954. The Great Issues of Politics, Prentice-Hall: Englewood Cliffs.

y McKenzie, Robert. 1964. British Political Parties (SecondRevisited Edition), London: Mercury Book.

y Michels, Robert. 1962. Political Parties, A Sociological Stu-dies of the Oligarchical Tendencies of Modern Democracy,New York, Collier Book.

y Panebianco, Angelo. 1988. Political Parties: Organizationand Power, Cambridge: Cambridge University Press.

y Rose, Richard. 1974. The Problem of Party Government,London: Macmillan.

y Scarrrow, Susan, Webb, Paul, and Farrell, David. 2000, "FromSocial Integration to Electoral Contest, The Changing Di-stribution of Rower within Political Parties", In: Parties wit-hout Partisans, Political Change in Advanced Industrial De-mocracies, Eds. Russell Dalton and Martin Wattenberg, Lon-don Oxford University Press.

70


y Schonfeld, William. 1980. "La stabilité des dirigeants desparties politiques; la théorie de l'oligarchie de Robert Mic-hels", Revue francaise des sciences politiques, 4: 846-874.

y Veber, Maks. 1976. Privreda i dru{tvo, knjiga I, Beograd:Prosveta.

y Von Beyme, Klaus. 1985. Political Parties in Western De-mocracies. Aldershot: Gower.

y Von Beyme, Klaus. 2002. Transformacija politi~kih stranaka,Zagreb: Fakultet politi~kih znanosti.

71

Izbori u politi~kim strankama

Marijana Pajvan~i}


ApstraktU radu su obra|eni pravni i tehni~ki aspekti sprovo|enja izbo-

ra za ~lanove organa politi~kih stranaka, kao i za nominovanjekandidata za kandidatske liste koje }e stranka ista}i na op{timizborima. Poseban akcenat stavljen je na tipove kandidatskih li-sta i tehnike glasanja koje doprinose ve}em uticaju ~lanova poli-ti~ke stranke na unutarstrana~ke izbore.

Klju~ne re~i: unutarpartijski izbori, izborne radnje, struktura or-gana stranke, kandidatske liste, tehnike glasanja.

Izbori su sredstvo, a pravila o izborima na~in na koji se obrazujuorgani politi~ke stranke. Unutarstrana~ki izbori mogu biti organizo-vani po izbornim pravilima i izbornoj proceduri koja uvaàva osnov-ne standarde demokratskih, slobodnih i fer izbora, ali i na na~in dase ovi osnovni standardi ne po{tuju. Princip izbornosti organa poli-ti~ke stranke pribavlja ovim telima demokratski legitimitet.

Zbog zna~aja koji politi~ke stranke, kao javne institucije sa zna-~ajnim javnim funkcijama od interesa za funkcionisanje ustavnog po-retka sam ustav (npr. Osnovni zakon u Nema~koj) nalaè pravnoregulisanje unutarpartijske demokratije (Fridrih, 2005: 367) u okvirukoje nesumnjivo poseban zna~aj imaju unutarpartijski izbori.

Autorka ovih redova ne spada u poznavaoce problematike poli-ti~kih stranaka, ali se duè vreme bavi izu~avanjem izbora, izbornihpravila, procedura i tehnika. Otuda je ovaj rad okrenut u prvom redusagledavanju mogu}nosti primene op{tih demokratskih standardaizbornih sistema na unutarstrana~ke izbore. Ova pravila relevantnasu ne samo za izbor organa politi~ke stranke ve} i za nominacijukandidata na strana~koj listi za op{te i lokalne izbore. Na{a pa`njabi}e usmerena posebno na izborne procedure, kandidovanje i teh-nike glasanja koje su indikator demokratizacije politi~kih stranaka.

72


Po|imo od jedne op{te definicije izbornog prava i upitajmo sekoliko je ona primenjiva na unutarstrana~ke izbore?

Izborno pravo je sistem pravnih pravila, kojima se ure|uje: mate-rijalno izborno pravo (skup prava i du`nosti u~esnika u izborima kojaodre|uju njihov status i ulogu u izborima i sadràj izbornih prava),procesno izborno pravo (skup procesnih pravila koja ure|uju postu-pak izbora i njegov tok kao i procedure putem kojih se ostvarujumaterijalna izborna prava), skup pravila koja postavljaju broj~ane kri-terijume za izbor kandidata (izborna matematika) i tehni~ka pravilasprovo|enja izbora.

Zamislivo je da statut ili neki drugi akt koji ure|uje organizaciju,strukturu i na~in rada politi~ke stranke sadrì sva pomenuta izbornaprava.

Koliko su drugi standardi (prava, procedure i tehnike) op{tih iz-bora primenjivi (ili neprimenjivi) na unutarpartijske izbore? Poku{a-}emo da na to pitanje odgovorimo.

Izborne radnje - planiranje, dinamika i sadràj

Izborne radnje su pravila postupanja koja ure|uju tok i dinamikuizbornih radnji. Me|u pitanjima koja u tom pogledu zasluùju pa`njusu, kako izborne radnje koje prethode samom ~inu glasanja za or-gane stranke, tako i one koje se realizuju u toku glasanja, prilikomutvr|ivanja rezultata glasanja, kao i tokom celokupnog izbornog pro-cesa. Ova pravila trebalo bi da budu utvr|ena aktima koji ure|ujuunutra{nju organizaciju i na~in rada politi~ke stranke i njenih orga-na. Pomenimo samo va`nija pitanja koje treba urediti u dokumenti-ma stranke.

Dono{enje odluke o raspisivanju izbora u stranci, a u vezi satom odlukom posebno: ko donosi odluku o organizovanju izbora upoliti~koj stranci, kada se odluka donosi, vreme odràvanja izbora iperiod u kome se odvija priprema i sprovo|enje izbora, planiranje idinamika unutarpartijskih izbora. Pred toga potrebno je urediti i uslo-ve pod kojima se mogu odràti prevremeni izbori u politi~koj stranci.

Predlaganje kandidata, posebno kriterijumi za nominaciju, pro-cedura nominacije i uslovi koje je potrebno ispuniti da bi nominacijabila validna, kao i period (rok) u kome teku izborne aktivnosti u vezisa nominacijom kandidata.

73


Organ nadleàn za koordiniranje i sprovo|enje izbora u poli-ti~koj stranci, kako se bira, ko ~ini njegov sastav, kojim se instrumen-tima se osigurava nepristrasan rad ovih organa.

Izborni materijal, posebno priprema, rukovanje izbornim materi-jalom i uvid u izborni materijal.

Spisak glasa~a je osetljivo pitanje jer govori o stepenu demokra-tizacije politi~ke stranke i odgovara na pitanje kakvu ulogu imaju ~la-novi stranke pri izboru organa stranke ili utvr|ivanju kandidatskihlista za op{te ili lokalne izbore. Ko su glasa~i na unutarpartijskimizborima? Da li su to ~lanovi stranke ili ~lanovi organa stranke? Akti-ma stranke treba svakako urediti na~in formiranja spiska glasa~a.Nesumnjivo je da spisak glasa~a mora biti ustanovljen, kako ukupanbroj glasa~a tako i broj onih koji su pristupili glasanju.

Glasanje je instrument iskazivanja slobodne volje glasa~a. To go-vori o zna~aju ove izborne radnje i potrebi da se aktima politi~kestranke urede posebno uslovi koji osiguravaju tajnost glasanja, teh-nike i na~ini glasanja koji omogu}uju glasa~ima stvarni izbor, na~inutvr|ivanja rezultata glasanja i saop{tavanje rezultata glasanja.

Za{titu izbornih prava (materijalnih i procesnih) u unutarpartij-skim izborima svakako treba urediti aktima politi~ke stranke kao pra-vo u~esnika u izborima (glasa~a, predlaga~a koji su nominovali kan-didate i samih kandidata) kao i utvrditi instrumente za{tite izbornihprava, uslove pod kojima se mogu koristiti i tela koja bi odlu~ivala osporovima povodom za{tite izbornih prava.

Organi stranke - broj i sastav

Broj ~lanova organa stranke ure|uju akti politi~ke stranke. Ali ovimaktom treba precizirati i kriterijume (principe i standarde) kojima sestranka rukovodi kada odre|uje broj ~lanova organa stranke. Da lise kao kriterijum uzima broj ~lanova stranke, ili je kriterijum drugi(npr. ravnomerna regionalna zastupljenost)?

Drugo pitanje odnosi se na kriterijume koji se primenjuju prilikomodre|ivanja sastava organa stranke. To pitanje posebno je va`no priodre|ivanju strukture najvi{ih organa stranke. U tom pogledu nekaiskustva op{tih izbora mogu biti koristan vodi~ za unutarstrana~keizbore. Tu, u prvom redu, imam u vidu kriterijume koji obezbe|ujuravnomernu regionalnu zastupljenost (Pajvan~i}, 2003, 93 - 102),

74


mere pozitivne diskriminacije za manje zastupljeni pol, kao i merepozitivne diskriminacije za predstavnike nacionalnih manjina.

Kandidatske liste

Za unutarpartijske izbore proces nominovanja kandidata za or-gane politi~ke stranke je svakako najva`nija izborna aktivnost. Ujed-no, proces nominovanja kandidata i pravila po kojima se odvija no-minacija predstavljaju vaàn indikator demokrati~nosti politi~ke stran-ke. Klju~no pitanje u tome je koliki je uticaj ~lanova stranke na pro-ces nominacije kandidata, a ukoliko je proces nominovanja u dome-nu nadle`nosti organa politi~ke stranke kakve su stvarne mogu}no-sti glasa~a da iskaù slobodno svoju volju.

Proces nominovanja kandidata, kriterijume za nominaciju, uslovepod kojima se nominacija smatra validnom utvr|uju akti politi~kestranke.

Demokratizacija politi~ke stranke podrazumeva najmanje dve stva-ri kada je u pitanju proces kandidovanja. Prvo, da svojim aktima usta-novi pravila koja omogu}uju uticaj ~lanstva na proces nominacije idrugo da glasa~ima koji biraju organe stranke osigura stvarnu mo-gu}nost izbora. Ova dva zahteva mogu se ispuniti kombinovanjemtipa kandidatske liste za organe stranke i tehnika glasanja o kandi-datskoj listi. Ukaza}emo na neke primere (Pajvan~i}, 1999: 91) i mo-dele lista.

Demokrati~nost stranke manifestuje se, izme|u ostalog i tipomkandidatske liste za organe stranke kao i kandidatske liste za op{te ilokalne izbore.

Vezane, zatvorene ili blokirane liste na kojima se nalazi samoonoliki broj kandidata koliko ih se bira, ne doprinose demokratizacijiizbornog procesa u politi~koj stranci, jer ne ostavljaju mogu}nostglasa~ima da izme|u vi{e predloènih kandidata izaberu one kojimapoklanjaju svoje poverenje. To je posebno slu~aj ukoliko ovakav tipkandidatske liste, prati odlu~uju}a uloga organa politi~ke stranke uprocesu nominacije. Pre ili kasnije, one mogu dovesti do samore-produkovanja strukture predstavljene u organima stranke.

Nevezane, promenjive, fleksibilne liste - na kojima se nalazivi{e kandidata od broja kandidata koji se bira u organe politi~ke stran-ke omogu}uju uticaj glasa~a na izbor kandidata u organe politi~ke

75


stranke. Do broja kandidata nominovanih na kandidatskoj listi dolazise primenom kriterijuma koji je operacionalizovan aktima politi~kestranke. Pri tome je mogu}e prihvatiti kriterijum unapred utvr|enogbroja (npr. najmanje 1/3 kandidata vi{e od broja kandidata koji sebira u organe stranke, ili svi kandidati ~ija je nominacija validna bezobzira na to koliko kandidata }e se na}i na listi). U ovom slu~ajuposebnim tehnikama glasanja utvr|uje se koji od kandidata su iza-brani u organe stranke.

Najzad, treba nazna~iti i mogu}nost takvih unutarstrana~kih iz-bora u kojima za organe stranke konkuri{e vi{e kandidatskih lista. Toje zamislivo u strankama koje svojim statutima dopu{taju obrazova-nje frakcija (krila) u okviru stranke. U tom slu~aju liste koje su podne-te smatraju se neure|enim listama, a glasa~ima se ostavlja mogu}-nost da glasaju za kandidata samo jednim glasom. Njegov glas se utom slu~aju ra~una kao glas dat pojedina~nom kandidatu, ali i kaoglas dat odre|enoj frakciji.

Na primer: bira se 5 kandidata, istaknute su ~etiri liste A, B, C i D.

Ovaj metod glasanja moè uticati i na unutarstrana~ki ìvot, nanadmetanje strana~kih krila, a moè izazvati i sukobe me|u njima.Ako sna`nije krilo stranke istakne ve}i broj kandidata na listi, a podr-{ku bira~a uìvaju kandidati drugog krila stranke mogu}e je da seorgani stranke popune kandidatima slabijeg krila u stranci.

eknartSetadidnakazivosalg ivosalg

utsilazitadnam narbazi

a b c d e

A 61 41 01 4 3 74 2 b,a

B 21 11 1 1 1 62 2 d,c

C 21 3 3 2 1 12 1 a

D 2 1 1 1 1 6 - -

76


Na primer: popunjavaju se dva mesta, krilo A1 je slabije i istakloje dva kandidata, krilo A2 je sna`nije i istaklo je ~etiri kandidata nalisti.

krilastranke

glasovi za kandidate glasoviza krila

izabrana b c d

A1 21 20 41 a, b

A2 19 18 12 10 59 -

Uticaj pojedina~nih glasova koje glasa~i dodeljuju kandidatimasa liste je razli~it, a dejstvo ovih glasova i posledice na popunjavanjemesta u organima stranke je neizvesno. Otuda proisti~e podjednakamogu}nost uticaja kako glasa~a, tako i frakcija unutar stranke napopunu mesta u organima stranke.

Metode i tehnike glasanja

Metode glasanja mogu biti razli~ite. U kombinaciji sa tipom kan-didatske liste mogu uticati na stupanj demokrati~nosti izbornog pro-cesa u stranci i slobodu izbora na strani glasa~a.

Glasanje pojedina~nim (jednim) glasom naziva se i pojedina~-ni neprenosiv glas. Postupak glasanja jednim glasom je najjedno-stavniji i naj~e{}i metod glasanja. Svaki glasa~ raspolaè jednim gla-som. Svoj glas daje kandidatu koji uìva njegovo poverenje ili listikrila stranke koje podràva.

Glasanje jednim glasom ponekada se neopravdano identifikujesa jednako{}u prava glasa. Jednakost prava glasa ne mora nu`nobiti vezana za glasanje u obliku jednog glasa. Za jednakost pravaglasa odlu~uju}i kriterijum nije broj glasova kojim glasa~ raspolaè(on zavisi od metoda glasanja), ve} jednaka vrednost glasa svakogglasa~a. Jednako pravo glasa je mogu}e i kada glasa~ ima vi{e gla-sova, uz uslov da je vrednost glasova svakoga glasa~a ista.

Pojedina~no prenosiv glas naziva se jo{ i metodom alternativ-nog glasanja. Glasa~ i u ovoj tehnici glasanja raspolaè samo jed-nim glasom. Na~in glasanja je, me|utim, razli~it od prethodno opi-sanog metoda glasanja.

Glasa~ ima jedan glas. Svoj glas on moè alternativno dodelitisvakome od kandidata koji su nominovani.

77


Ovaj na~in glasanja moè na}i primenu u procesu strana~kih iz-bora kada su u pitanju nominacije za inokosne pozicije (npr. pred-sednik nekog organa stranke, predsednik stranke), a nominovano jevi{e kandidata.

Glasanje se obavlja na naro~itom obrascu glasa~kog listi}a. Obra-zac moè imati dva oblika:

U prvom slu~aju na glasa~kom listi}u su upisana imena kandida-ta, a glasa~ upisuje redosled po kome dodeljuje svoj glas nominova-nim kandidatima.

U drugom slu~aju na glasa~kom listi}u je ispisan redosled alter-nativne dodele glasa, a glasa~ upisuje ime kandidata uz broj koji poredosledu izraàva njegovo alternativno glasanje.

A 3 prvi B

B 1 drugi C

C 2 tre}i A

D 5 ~etvrti E

E 4 peti D

Kandidatu koga me|u vi{e predloènih kandidata èli da izabe-re, glasa~ dodeljuje svoj prvi glas, daju}i mu tako prednost nad svimostalim kandidatima. Glasa~ ima pravo da glas kojim raspolaè al-ternativno dodeli i drugom, tre}em i svim ostalim predloènim kandi-datima. Svoje pravom da alternativno dodeli svoj glas nominovanimkandidatima glasa~ moè, ali ne mora koristiti. On moè da izabereneku od slede}ih mogu}nosti:

Prva, moè dati svoj glas samo jednome od predloènih kandi-data. U tom slu~aju on upisuje broj 1 uz ime kandidata sa liste komeje dao svoj glas, ili uz redni broj 1 na listi}u upisuje ime kandidata zakoga glasa. Na primer:

A prvi B

B 1 drugi

C tre}i

D ~etvrti

E peti

78


Druga, glasa~ daje alternativno svoj glas nekolicini kandidata upi-suju}i, po redosledu svoj alternativni glas. U tom slu~aju on upisujebroj pored imena kandidata po redosledu koji sam izabere, ili upisu-je imena kandidata pored broja koji ozna~ava redosled kandidata.Glasa~ dodeljuje alternativne glasove po redosledu koji sam izabe-re, ne preska~u}i redosled, dakle, najpre prvom, potom drugom,tre}em itd. kandidatu. Na primer:

A 3 prvi B

B 1 drugi C

C 2 tre}i A

D ~etvrti

E peti

A 3 prvi B

B 1 drugi C

C 2 tre}i A

D 5 ~etvrti E

E 4 peti D

Tre}a, glasa~ daje alternativno svoj glas svakome od nominova-nih kandidata dodeljuju}i ga alternativno, redosledom koji sam iza-bere, sve do poslednjeg kandidata. Na primer:

Osnovno pravilo koje presu|uje o tome ko je od nominovanihkandidata izabran je na~elo apsolutne ve}ine. Izabran je kandidatkoji osvoji najmanje preko polovine prvih alternativnih glasova bira-~a. Na primer:

A 5B 55 mandat osvaja kandidat BC 20D 10E 10

100

79


Mogu}e je da ni jedan od kandidata ne osvoji najmanje polovinuglasova datih u okviru prve preferencije. U tom slu~aju mesto u or-ganu stranke ne}e biti osvojeno glasovima dodeljenim u okviru prvepreferencije. Mogu}nost da do toga do|e pove}ava se ako na jednomesto aspirira vi{e kandidata. Sa pove}anjem broja kandidata kojiulaze u izbornu utakmicu pove}ava prostor za disperziju glasova.Ovaj problem se re{ava primenom dva postupka.

Prvi je metod sukcesivnog prera~unavanja glasova. On uzima uobzir sve alternativne glasove dodeljene kandidatima i u toku vi{esukcesivnih prera~unavanja glasova dolazi do kandidata koji je is-punio uslov za izbor osvojiv{i preko polovine glasova.

Drugi je metod ra~unanja u parovima poznat i pod nazivom Kon-dorseov metod (Pajvan~i}, 2003: 41,42). U ovom slu~aju uzimaju seu obzir samo alternativni glasovi u okviru prve i druge preferencije. Unekoliko izra~unavanja, po grupama koje uvek obuhvataju po dvoji-cu kandidata, utvr|uje se koji kandidat, u pore|enju sa ostalim kan-didatima ima najvi{e prvih preferencija.

Primer:

prvi drugiglas glas

A 40 + 15 = 55 u odnosu izme|u kandidata A i B, prednostima kandidat A

B 35 + 10 = 45C 25 - 25

A 40 - 40B 35 + 20 = 55 u odnosu izme|u kandidata B i C,

kandidat B ima prednostC 25 + 20 = 45

A 40 + 15 = 55 u odnosu izme|u kandidata A i C,kandidat A ima prednost

B 35 - 35C 25 + 20 = 45

Pri obra~unu po parovima kandidat A je od mogu}a tri prva me-sta osvojio dva i on }e biti izabran.

80


Primenom metoda obra~una u parovima mandat osvaja kompro-misni kandidat koji uìva podjednaku naklonost glasa~a koji su svojdrugi alternativni glas dodelili ostalim kandidatima. Ovaj postupakglasanja i obra~una glasova moè voditi eliminisanju kandidata kojislove kao favoriti izborne utakmice.

Alternativno glasanje ~ini izli{nim vi{ekru`no glasanje i ublaàvanedostatke vi{ekru`nog glasanja. Otklanja prostor za takti~ko glasa-nje, glasa~ima ostavlja slobodu izbora izme|u vi{e nominovanih kan-didata sl.

Preferencijalni glas dodelom bodova (poena) je jedan od me-toda glasanja u kome bira~ raspolaè jednim glasom. Naziva se jo{i Borda sistem poentiranja (Pajvan~i}, 1997: 71).

Glas kojim glasa~ raspolaè izraàva se brojem bodova (poena).Svaki glasa~ raspolaè jednakim brojem bodova, {to osigurava jed-naku vrednost svakog glasa. Glasa~ glasa tako {to svakome od kan-didata dodeljuje preferencije izraène brojem bodova. Metod bodo-vanja ima dva oblika. Prvi je dodela bodova po ~lanovima aritmeti~-kog niza (1, 2, 3, 4, 5,...N). Drugi je dodela bodova po ~lanovimageometrijskog niza (1, 2, 4, 8, 16,...N).

Brojem bodova koji dodeljuju kandidatima glasa~i izraàvaju svojevrednovanje kandidata i odre|uju njihovo mesto na rang listi. Za raz-liku od alternativnog glasanja, preferencijalni glas se ne moè dode-liti samo jednome ili nekolicini kandidata, ve} se mora dodeliti svimkandidatima koji konkuri{u na mesto u organu stranke, na rukovo-de}oj poziciji ili na kandidatskoj listi za op{te odnosno lokalne izbo-re. U suprotnom, ako bi postojala mogu}nost da glasa~ svoje prefe-rencije dodeli samo jednome od kandidata, ovaj bi metod obra~unaglasova bio sveden na relativnu ve}inu.

I za preferencijalno glasanje postoje posebni glasa~ki listi}i nakoje glasa~ upisuje svoje preferencije, upisuju}i poene koje dodelju-je svakome od kandidata, ili ime kandidata uz broj poena koji eli damu dodeli. Poeni se mogu upisivati na dva na~ina:

Prvi, kada se sa 1 ozna~ava prva, najve}a preferencija, sa 2 dru-ga po redu preferencija, sa 3 tre}a itd. Na ovaj na~in iskazuje seredni broj ranga za svakoga od kandidata. U tom slu~aju bi}e iza-bran kandidat koji ima najmanji zbir bodova, jer zauzima prvo mestona rang listi kandidata. Najmanji zbir bodova ozna~ava prvo mesto urangu. Na primer:

81


Drugi, kada se najve}i broj poena dodeljuje prvo preferiranomkandidatu, pa se, u na{em primeru, sa 3 obeleàva najve}a prefe-rencija, a sa 1 najmanja. Na primer:

Mandat }e osvojiti kandidat koji ima najve}i zbir bodova i najvi{e,prvo mesto u rangu. Najve}i zbir bodova ozna~ava prvo mesto urangu. Na primer:

Kandidati Bodovi = mesto u ranguZbir

bodova

A 1 1 1 1 1 3 3 3 3 17

B 2 2 2 2 2 1 1 1 2 15

C 3 3 3 3 3 2 2 2 1 22

Navodimo i primer dodele bodova po ~lanovima geometrijskogniza. Princip glasanja je identi~an, jedino se razlika beleì u brojubodova koji se dodeljuju kandidatima. Primena bodovanja po geo-metrijskom nisu uve}ava znatnije razliku izme|u kandidata u pogle-du broja osvojenih preferencija. To je posebno uo~ljivo na pozicijiprvoplasiranog kandidata.

Glasanje sa vi{e glasova je jedan od metoda glasanja. Svakiglasa~ raspolaè ve}im brojem glasova. Broj glasova svakog glasa-~a je isti {to osigurava jednakost prava glasa obezbe|uju}i jednakuvrednost glasova svakog glasa~a. Broj glasova kojima glasa~ ras-

Kand. Broj bodova

A 16 16 16 16 16 2 2 1 4 2 91

B 8 8 8 8 8 8 4 4 8 8 72

C 4 4 4 4 4 16 1 2 1 16 57

D 2 2 2 2 2 1 8 16 16 1 52

E 1 1 1 1 1 4 16 8 4 4 41

Σ

Kandidati Bodovi = mesto u rangu

A 3 3 3 3 3 1 1 1 1 19

B 2 2 2 2 2 3 3 3 2 21

C 1 1 1 1 1 2 2 2 3 14

Σ

82


polaè utvr|uje se aktom stranke koji ure|uje izbore u stranci. Ovajbroj moè biti ve}i od broja kandidata koji se biraju, ali ne moè bitimanji od tog broja. Propisima o izborima, precizno se utvr|uju pravi-la glasanja i tehnika kori{}enja raspoloìvih glasova. Modaliteti gla-sanja mogu biti razli~iti.

Ograni~eno glasanje s vi{e glasova. Svaki glasa~ ima vi{e glaso-va, ali je broj glasova kojima glasa~ moè raspolagati manji od brojakandidata koji se bira. Broj glasova svakog glasa~a je isti, jer se takoosigurava jednaka vrednost glasova svakog od glasa~a.

Kumulativni glas. Jedan od metoda glasanja sa vi{e glasova kojiomogu}ava da glasa~ sve svoje raspoloìve glasove objedini (ku-mulira ih) i dodeli kandidatu koga preferira. Svaki glasa~ ima onolikoglasova koliko se kandidata bira u izbornoj jedinici. Pri glasanju nje-mu stoji na raspolaganju vi{e mogu}nosti. Svoje raspoloìve glaso-ve glasa~, prema svom naho|enju, moè razdeliti me|u kandidati-ma. Prvopreferiranom kandidatu da}e najve}i broj glasova, a najma-nji kandidatu koga najmanje eli da izabere. Glasa~ moè sve raspo-loìve glasove objedini i dodeli ih samo kandidatu koga èli da iza-bere. Ostalim kandidatima ne dodeljuje ni jedan glas. Kumulativnoglasanje zahteva da pravila glasanja budu precizno utvr|ena, da bi-ra~ima bude poznata tehnika glasanja kao i mogu}nosti kojima sepri glasanju moè koristiti. Glasanje metodama kumulativnog glasaomogu}ava uticaj glasa~a na izbor li~nosti kandidata u uslovima kan-didovanja po listama. Dejstvo ovog metoda je ograni~eno, jer bira~moè birati samo izme|u kandidata sa iste kandidatske liste, ali ne iizme|u kandidata sa razli~itih kandidatskih lista.

Glasanje sa dva glasa. Svaki glasa~ raspolaè sa dva glasa. Je-dan od svojih glasova koristi glasaju}i za kandidata. Kako tom prili-kom glasa za li~nost takav glas se naziva personalni glas. Drugi glaskoristi glasaju}i za kandidatsku listu, pa se ovaj glas naziva glas zalistu. Ova tehnika glasanja moè biti primenjena pod uslovom dastatut stranke omogu}uje isticanje vi{e kandidatskih lista. Glasanjesa dva glasa moè dovesti do cepanja glasova (splitting). Glasa~ima dva glasa koje dodeljuje nezavisno, pa je mogu}e da na jedanna~in glasa svojim personalnim glasom, a na drugi glasom koji do-deljuje kandidatskoj listi.

Postupak pana{iranja. Glasa~ raspolaè sa vi{e glasova. Svojeglasove ne mora raspodeliti unutar jedne kandidatske liste, ve} mo-

83


è da ih raspodeli me|u kandidatima sa razli~itih kandidatskih lista.Pana{iranjem on je fakti~ki u poziciji da sastavi svoju listu kandidatakoju ~ine kandidati sa razli~itih lista. I ovaj metod glasanja mogu} jeukoliko statut stranke dopu{ta konkurenciju kandidatskih lista.

Literatura:

y Fridrih, Karl: 2005. Konstitucionalna demokratija. Podgori-ca:CID

y Pajvan~i}, Marijana. 2003. Struktura parlamenta i reprezen-tovanje regija, u: Vojvodina i budu}i Ustav Srbije, Beograd:Fondacija Konrad Adenauer.

y Pajvan~i}, Marijana. 1999. Izborno pravo, Novi Sad: Graphi-ca academica.

y Pajvan~i}, Marijana. 2003. Uvod u izborne sisteme, Ni{: Od-bor za gra|ansku inicijativu.

y Pajvan~i}, Marijana. 1997. Izbori - pravila i prora~uni, NoviSad, Na{a borba.

85

Demokratizacija politi~kih partija, postupak kandidovanja i unutarstrana~ki izbori

Miodrag Radojevi}

Demokratizacija politi~kihpartija, postupak

kandidovanja iunutarstrana~ki izbori

ApstraktDemokratizacija Srbije je nemogu}a bez re{avanja problema

demokratizacije politi~kih stranaka. U ovom eseju, prvenstvenose tematizuje zna~enje i zna~aj institucionalne strukture, selekci-je kandidata na izborima i kandidovanja za nosioce dràvnih funk-cija. Na osnovu analize strana~kih dokumenata parlamentarnihpoliti~kih stranaka i empirijske prakse, autor zaklju~uje da su pri-sutne oligarhijske tendencije u vi{estrana~kom i politi~kom siste-mu Republike Srbije.

Klju~ne re~i: politi~ke stranke, oligarhijske tendencije, institucio-nalna struktura, postupak selekcije kandidata za iz-bore, statuti, strana~ki organi, za{tita manjine, ne-posredni izbori za strana~ke organe.

Oligarhijske tendencije u savremenim politi~kimsistemima

Nema demokratije u dràvi, bez demokratije u politi~kim stranka-ma. Na izvestan na~in, potvrdu ovog stanovi{ta nalazimo u povestipoliti~kih partija. Nedemokratske tendencije u politi~kim strankama,krajem 19. i po~etkom 20. veka, nagovestile su pojavu totalitarnih ide-ologija i politi~kih reìma. Mihelsov "gvozdeni zakon oligarhije", pre-ma kome je razvoj strana~ke organizacije tesno povezan sa oligarhij-skim pojavama, anticipirao je "firer princip" u upravljanju dràvama.

86


Moris Diverè je utvrdio, analiziraju}i nastanak modernih masov-nih politi~kih stranaka, da je strana~ka struktura ogledalo op{te dru-{tvene strukture, odnosno pokazatelj stepena politi~kog razvoja jed-ne zemlje (M. Diverè, 1966: 93). Razvitak masovnih politi~kih stra-naka nu`no je proizveo ja~anje partijskog aparata i konstituisanjesloène i hijerarhizovane strana~ke elite. U tom pogledu, distanca ilijaz izme|u strana~kog vo|stva ili partijske elite ("unutra{njeg kru-ga") i pristalica stranke je izraènija u nerazvijenim zemljama. Mo-gu}nost penetracije obi~nog ~lanstva u partijske rukovode}e struk-ture je oteàna, jer su partijske elite zatvorenije. S druge strane, cen-tralizacija i hijerarhizacija stranaka prilikom odlu~ivanja o izboru kan-didata za nosioce najvi{ih predstavni~kih i dràvnih funkcija oslabilaje klju~nu premisu parlamentarizma - nezavisnost i autonomiju po-slanika, jer pre nego {to narod izabere poslanika, njega je, kako tvrdiMoris Diverè, izabrala stranka. Parlamentarci su podvrgnuti stra-na~kim rukovodiocima, koji vode glavnu re~ u kadrovanju.

U savremenim politi~kim naukama, nije zanemareno pitanje istra-ìvanja karaktera strana~ke organizacije, i to na temelju prou~avanjapostupka i kvaliteta kandidovanja u politi~kim partijama (M. Kasapo-vi}, 2004: 61). Selekcija kandidata opredeljuje kvalitet upravlja~keelite, rezultate rada parlamenta i vlade i uspeh nacionalne politikeuop{te, pa se smatra "krucijalnim delom politi~kog procesa". U upo-rednopravnim sistemima preovla|uje pristup prema kome politi~kestranke imaju potpunu slobodu u ure|ivanju na~ina odabira kandi-data na izborima. Osnovni zakoni o politi~kim strankama i organizo-vanju u evropskim zemljama ne sadrè, izuzev u Saveznoj RepubliciNema~koj, mogu}nost da se ograni~e oligarhijske tendencije prili-kom selekcije kandidata na parlamentarnim izborima (zabrana neiz-bornih postupaka, formalne selekcije, veta predsednika ili strana~-kog vo|stva na odluke partijskih tela, "premijerske kvote" (M. Kasa-povi}, 2004: 66).

Sa obnovom vi{epartijskog sistema u Srbiji, po~etkom poslednjedecenije pro{log veka, uo~ene su tako|e oligarhijske tendencije uorganizaciji i funkcionisanju politi~kih stranaka (M. Pe~ujli}, V. Mili},1994: 136; M. Mati}, 1998: 303). Autoritarni sindrom je karakteristi-~an za vladaju}u i opozicione partije. Ve}ina opozicionih stranakanastala je u Beogradu (metropolske stranke), naj~e{}e okupljenaoko grupe intelektualaca, sa izrazitim liderskim karakterom i vo|-

87


stvom. Na~in nastanka stranaka odredio je pravac razvoja strana~keorganizacije. Stranke su nastale odozgo, pa je sa rastom strana~keinfrastrukture, zadràn i oja~an autoritarni potencijal, odnosno njiho-va oligarhijska priroda. Osniva~ka grupa je zadràla monopol u upra-vljanju strankom. Manjina u strankama ne uìva za{titu, a po pravilu,frakcijske borbe zavr{avale su se porazom jednog od pretendenatana liderski poloàj i osnivanjem nove stranke. Ovla{}enja strana~-kog rukovodstva su ogromna, pa ona imaju i monopol na odre|iva-nje lista za poslani~ke kandidate (M. Pe~ujli}, V. Mili}, 1994: 140).

Institucionalna struktura i postupak kandidovanja uparlamentarnim strankama u Republici Srbiji

Pozitivnopravni propisi u Republici Srbiji omogu}avaju zadràva-nje oligarhijskog na~ela u selekciji kandidata za poslanike i ne ure-|uju ograni~enja u regulisanju unutra{nje organizacije politi~kih par-tija. Na~elo autonomije u organizaciji politi~kih partija je {iroko po-stavljeno. Zakon o politi~kim organizacijama predvi|a da politi~kepartije svojim aktima ure|uju programske ciljeve i unutra{nju organi-zaciju, u skladu sa demokratskim principima (~lan 6). S druge stra-ne, Zakon o izboru narodnih poslanika dopu{ta politi~kim partijamada slobodno odre|uju "kojim kandidatima sa izborne liste se dode-ljuju dobijeni poslani~ki mandati" (~lan 84, stav 1). Dakle, one nisuvezane redosledom na izbornoj listi, a na{e pravo ne poznaje re{e-nje o "poluzatvorenim listama", koje bi obavezivalo stranke da uvaèvolju bira~a. Naime, u proporcionalnim izbornim sistemima postoji imogu}nost da bira~i odre|uju redosled predloènih kandidata. Una{oj teoriji nailazimo i na tuma~enja po kome navedeno pozitivno-pravno re{enje "zna~i potpuno ukidanje veze izme|u volje gra|ana iposlanika, jer gra|anin daju}i glas za odre|enu listu ne zna ni redo-sled po kome }e mandati biti raspodeljeni, niti principe na osnovukojih }e to biti u~injeno" (Z. Stojiljkovi}, 2006: 153). Na taj na~in,uspostavljaju se posredni proporcionalni sistem (V. Goati, 2001: 60),jer su politi~ke stranke medijatori ili "tre}a strana" izme|u bira~a iposlanika, pa je tako "ozakonjena samovolja partijskih ~elnika u do-deli mandata".

Predmet na{e analize su statuti parlamentarnih politi~kih strana-ka, u onom delu u kojem ure|uju odnos izme|u najvi{ih strana~kih

88


organa, odnosno institucionalna struktura, kao i na~in odabira kan-didata za izborne liste i vr{enje dràvnih funkcija.

Formalno, G17 plus nastoji da implementira pojedina demokrat-ska na~ela u organizaciji stranke. Pozitivna diskriminacija èna jejedan od osnovnih organizacionih principa G17 plus (~lan 14). Sta-tut ure|uje da svi organizacioni oblici stranke u svom sastavu imaju,po pravilu, najmanje 30 procenata manje zastupljenog pola. Skup-{tina je najvi{i organ, a Glavni odbor najvi{i organ upravljanja stran-kom. Skup{tina je ovla{}ena da donosi program i statut, bira i razre-{ava organe stranke, izuzev Izvr{nog direktora, i odlu~uje o najzna-~ajnijim pitanjima koji se odnose na rad i organizaciju stranke. Sa-stav Skup{tine stranke, me|utim, ne odraàva adekvatnu zastuplje-nost ~lanova stranke, {to umanjuje njen demokratski potencijal. Tak-sativno nabrojana struktura ~lanova Skup{tine svedo~i da je ona vi-{e skup funkcionera partije, odnosno ~lanova po pozivu ili produè-ni sastav Glavnog odbora. Ukupan broj ~lanova Skup{tine nije defi-nisan numerus clausus, ve} o tome odlu~uje Glavni odbor pred nje-no odràvanje, {to omogu}ava uskom strana~kom rukovodstvu pot-punu kontrolu nad strana~kom politikom (~lan 23). O izbornim koa-licijama i mandatima narodnih poslanika odluku donosi Glavni od-bor. Valja napomenuti, da je ovla{}enje za potvr|ivanje liste kandi-data za poslanike i davanje mandata podeljeno izme|u Glavnog iIzvr{nog odbora, tako da se ove nadle`nosti Izvr{nog odbora prosti-ru na lokalnom, gradskom i pokrajinskom nivou. Mandat predsedni-ka stranke je ograni~en na ~etiri godine s mogu}no{}u neograni~e-nog reizbora. Mana statutarne odredbe je da se postupak izbora irazre{enja ne utvr|uje ovim dokumentom, ve} posebnim re{enjemkoji donosi Glavni odbor. Poloàj predsednika stranke ne izlazi izvantradicionalnog okvira kakav ve} postoji na ovim prostorima.

Za razliku od drugih stranaka, u Statutu Gra|anskog saveza Srbi-je nailazimo na odredbe o za{titi manjinskog mi{ljenja (pravo na frak-cije, proklamovanje prava na za{titu mi{ljenja, podno{enje interpe-lacija, pravo uvida u prihode i rashode stranke), ograni~enju manda-ta lokalnih i centralnih organa, potrebi da se obezbedi reprezentativ-nost lokalnih organizacija i kolektivnih ~lanova u najvi{em politi~kimorganima i odgovornosti izabranih strana~kih funkcionera, kolektiv-nih tela i ~lanova. Glavni odbor, u kome je ve}ina ~lanova izabrananeposredno, odlu~uje na predlog Izvr{nog odbora o kandidatima za

89


nosioce najvi{ih dràvnih funkcija. Statut se ne izja{njava o izborukandidata na strana~koj listi za parlamentarne izbore, ali se po ana-logiji da zaklju~iti da je to pravo rezervisano za Glavni odbor. Novinau Statutu GSS je da se jedan od ~etvorice potpredsednika strankeimenuje za zamenika predsednika (~lan 34).

Demokratska stranka je u novom Statutu napravila zna~ajan ko-rak ka institucionalizaciji unutarpartijske demokratije, reguli{u}i insti-tut op{tih neposrednih strana~kih izbora za predsednika i potpred-sednike stranke (~lan 25, stav 3-5) i institute za{tite prava manjine.Strana~ka organizacija je razu|ena, uvo|enjem uèg predsedni{tva,politi~kog saveta, poslovnog i internacionalnog sekretara. Skup{ti-na, koja je najvi{i organ odlu~ivanja u stranci, moè biti izborna iradna. Redovna izborna skup{tina se odràva na svake ~etiri godi-ne, a vanredna izborna skup{tina - na osnovu odluke Glavnog odbo-ra. Primedba se moè uputiti sastavu Glavnog odbora, u kome bibroj ~lanova stalnog sastava koje bira Skup{tina trebalo pove}ati,tako da preteè u korist ~lanstva iz unutra{njosti. Statutom se po-drobnije ure|uju i ovla{}enja predsednika. Njegov mandat iznosi ~etirigodine s mogu}no{}u neograni~enog reizbora. Postupak izbora irazre{enja se detaljnije ure|uje Poslovnikom skup{tine i Pravilnikomo izborima. Za{tita manjina obuhvata i pravo na reviziju odluke done-te od strane vi{eg organa u stranci (~lan 20).

Demokratska stranka Srbije je poslednji Statut usvojila 2003. go-dine. Prema Statutu, osnovni ("centralni") organi stranke su Skup{ti-na, Glavni odbor, predsednik i potpredsednici, Predsedni{tvo, Izvr-{ni odbor, Savet i direktor (~lan 9). Skup{tina je, formalno posmatra-no, "najvi{i organ" stranke (~lan 10), jer pored toga {to usvaja i dono-si osnovna strana~ka dokumenta, bira Glavni odbor, predsednika ipotpredsednike. U Glavnom odboru koncentrisana su najva`nija ovla-{}enja, pa pored toga {to predlaè dono{enje najva`nijih strana~kihdokumenata, odlu~uje i o izlasku na izbore, udruìvanju u koalicije sdrugim partijama, stupanju i istupanju iz najvi{ih dràvnih organa,izboru i razre{avanju Izvr{nog odbora, Saveta i Nadzornog odbora(~lan 15, ta~ka 1-6). Ipak, fakti~ki je Predsedniku poverena najvi{avlast. Predsednik ima mogu}nost veta na odluke Predsedni{tva, Sa-veta i Izvr{nog odbora, a Statutom je ure|eno da se u slu~aju ako sedonese ista odluka, saziva u roku od 15 dana sednica Glavnog od-bora. Sna`na predsedni~ka vlast proisti~e iz ~injenice da se po nje-

90


govoj volji biraju potpredsednici stranke. Na taj na~in, preko Pred-sedni{tva u kome raspolaè ve}inom glasova, po{to Predsedni{tvopored njega ~ine i potpredsednici, predsednik Izvr{nog odbora i pred-sednik Saveta, ima odlu~uju}i uticaj na vo|enje strana~ke i kadrov-ske politike (videti ~lan 27). Izme|u ostalog, Predsedni{tvo strankeodre|uje kandidate za izbornu listu, ~lanove vlade i funkcionere ujavnim preduze}ima. Za izbor pojedinih strana~kih funkcionera jepredvi|eno tajno glasanje, ali nije predvi|ena mogu}nost vremen-skog ograni~enja mandata.

Statut Pokreta snaga Srbije - Bogoljub Kari}, u skladu s na~elomliderstva, predvi|a u institucionalnom sklopu najvi{ih strana~kih or-gana, centralnu poziciju predsednika stranke. Tako, predsednik stran-ke ima pravo apsolutnog veta na odluke Glavnog i Izvr{nog odborai mogu}nost obustave izvr{enja odluka strana~kih organa. O ulozipredsednika stranke svedo~i formulacija, po kojoj je on izvr{ni i poli-ti~ki organ, i fakultativna mogu}nost da Glavni odbor imenuje zame-nika predsednika na njegov predlog. Predsednik saziva i predseda-va sednicama Glavnog odbora i odre|uje jednu desetinu ~lanovaGlavnog odbora.

Statutom Socijaldemokratske partije ure|uje se da je mandat svihorgana dve godine, da se prilikom izbora za strana~ke organe po-{tuje princip rodne ravnopravnosti, pa i na listama kandidata za po-slanike i dràvne funkcionere mora biti u~e{}a ena u iznosu od naj-manje 30 odsto (~lan 23). Dopu{tena je i mogu}nost osnivanja frak-cija. Frakciju mogu osnovati najmanje 500 ~lanova, s tim da najma-nje 100 ~lanova mora biti iz tri razli~ita regiona (~lan 26). Najvi{i stra-na~ki organ je Kongres, koji donosi program i statut i bira strana~keorgane. Mandat predsednika je ograni~en na dve godine i on neraspolaè posebnim ovla{}enjima. Predsedni{tvo stranke predlaèlistu kandidata za poslanike.

Centralni organi Socijalisti~ke partije Srbije su: Kongres, Glavni od-bor, predsednik, Izvr{ni odbor, Statutarna komisija i Nadzorna komisi-ja. Kongres donosi program i statut stranke, bira ostale organe stran-ke izuzev Izvr{nog odbora (~lan 36). Pravo Kongresa da bira pred-sednika stranke nije isklju~ivo, ve} postoji mogu}nost da Glavni od-bor to u~ini izme|u dva kongresa. Glavni odbor bira i potpredsednikestranke, ~lanove Izvr{nog odbora i utvr|uje listu kandidata partije zaparlamentarne izbore i odlu~uje o ulasku u koaliciju. Statutom stranke

91


predsedniku nisu poverena zna~ajnija ovla{}enja u rukovo|enju stran-ke. Njegova osnovna uloga je da koordinira rad organa partije i starase o ostvarivanju programskih zadataka i ciljeva Socijalisti~ke partijeSrbije (~lan 39). Izraziti liderski karakter Socijalisti~ke partije Srbije to-kom poslednje decenije pro{log veka nema izvor u statutarnim od-redbama, ve} u politi~kom autoritetu predsednika stranke.

U institucionalnom pogledu, za Srpski pokret obnove karakteri-sti~an je prezidencijalni sistem, odnosno sna`nije izraèna uloga pred-sednika stranke. Organi stranke su: Sabor, Glavni odbor, predsed-nik, Predsedni{tvo, Izvr{ni odbor i Op{tinski odbor (~lan 13). Saborje najvi{i organ stranke koji donosi program, ali ne i statut stranke ibira, osim predsednika, i potpredsednike stranke, Komisiju za statuti Nadzorni odbor. Statutom nije ure|en ovla{}eni predlaga~ za kan-didate za potpredsednike stranke, ali je odre|ena duìna trajanjanjihovog mandata (~lan 23). U Statutu Srpskog pokreta obnove pred-sednik stranke je definisan kao "politi~ki i izvr{ni organ stranke" akorpus njegovih ovla{}enja, u skladu sa unapred odre|enom ulo-gom, prevazilazi uobi~ajeno mesto koje predsednici stranaka imaju.Izbor predsednika stranke nije precizno definisan, ve} je odre|enoda se bira na Saboru tajnim glasanjem. Predsednik ima dominantnuulogu u vo|enju kadrovske politike. On predlaè kandidate za pred-sednika Izvr{nog odbora, Generalnog sekretara i ~lanove Predsed-ni{tva stranke i imenuje portparola stranke. Druga grupa njegovihsna`nih ovla{}enja ti~e se mogu}nosti da saziva sednicu svakogorgana i tela u stranci i inicira zaklju~enje koalicionih sporazuma.

Srpska radikalna stranka ima obiman statut, koji u najve}em delureguli{e unutarpartijsku organizaciju, na na~elima centralizma i stra-na~ke hijerarhije. Otad`binski kongres stranke je najvi{i strana~kiorgan koji donosi partijske dokumente i bira i razre{ava strana~keorgane (predsednika i zamenika predsednika stranke, Statutarnu ko-misiju i Nadzorni odbor i ~lanove Centralne otad`binske uprave).Podrobnim regulisanjem postupka nastoji se da se obezbede legali-tet i legitimitet izabranih strana~kih organa. Sastav Otad`binskog kon-gresa odraàva i nastojanje da {to ve}i broj delegata zastupa stra-na~ku bazu, {to je u manjoj meri prisutno kod drugih politi~kih stra-naka. Paritetno predstavljanje op{tinskih odbora korigovano je prin-cipom da se na svakih hiljadu ~lanova bira jo{ jedan delegat. Pred-sednik stranke je i predsednik Centralne otad`binske uprave, najvi-

92


{eg organa u stranci izme|u dva zasedanja Kongresa, ~ime je poja-~ana njegova formalna uloga u upravljanju strankom. Mandat dele-gata i ~lanova Centralne otad`binske uprave je ograni~en na ~etirigodine. Centralna otad`binska uprava odre|uje sastav izbornih lista(~lan 49). Predsednika stranke, kao i kod ve}ine drugih politi~kihpartija, bira najvi{e predstavni~ko strana~ko telo.

Ve}ina analiziranih statuta parlamentarnih politi~kih stranaka, upravno-tehni~kom pogledu, nije pisana ume{no, a u materijalnomsmislu sadrè i krupne nedostatke. Njihova odlika je da koriste "kau-~uk odredbe", odnosno instituti strana~ke organizacije regulisani suop{tim kvalifikacijama i definicijama, posebno na~in izbora strana~-kih organa i funkcionera. To, naravno, svedo~i o mogu}nosti {iro-kog, diskrecionog tuma~enja od strane strana~ke elite. S druge stra-ne, forma ne otkriva i su{tinu. Analiza statuta parlamentarnih strana-ka ne osvetljava empiriju, po kojoj klju~na uloga u rukovo|enju stran-kom, kandidovanju poslanika pripada lideru stranke, to jest uskomkrugu strana~kih rukovodilaca i funkcionera. Zapravo, na izbor kan-didata u strankama, za poslanike ili dràvne funkcionere, presudanuticaj ima strana~ka oligarhija. Postupak izbora kandidata je centra-lizovan i nedemokratski. Kandidati se ne biraju, ve} se postavljaju.Shodno tome, mala pa`nja je posve}ena uvo|enju demokratskihna~ela i za{titi strana~ke manjine.

O izvesnim elementima demokratizacije politi~kihstranaka u Srbiji

"Nije lako otresti se Mihelsa", prime}uje \ovani Sartori analizira-ju}i gvozdeni zakon oligarhije (\. Sartori, 2001: 155). Pravila politi~-kog organizovanja zahtevaju sve sloèniju organizaciju politi~kog i-vota, a time i ve}u ulogu lidera i prisustvo oligarhije, koja nisu u skla-du sa idejom demokratije. U tom pogledu, postavlja se pitanje kakopreduprediti ili ograni~iti prisustvo oligarhijskih elemenata u vi{estra-na~kom sistemu Srbije?

Najpre, neophodna je izmena izbornog zakona koji bi uveo insti-tut zatvorenih lista (potpuno ili delimi~no), tako da je stranka prilikomimenovanja poslanika vezana izbornom voljom gra|ana. U suprot-nom, slabi se integritet poslanika, a time posredno i zakonodavnogtela, i poverenje izme|u bira~a i poslanika.

93


Zatim, unutarstrana~ka demokratija se osnaùje i neposrednimizborima. Neposrednim unutarstrana~kim izborima razvija se stra-na~ka demokratija, ja~a veza izme|u bira~a i poslanika, odnosnodràvnih funkcionera i motivi{u se bira~i da iza|u na izbore. I ovde,ipak, valja biti i odmeren. Neposredni unutarstrana~ki izbori podsti-~u frakciona{tvo i stvaranje suparni~kih grupa u stranci, te slabe po-ziciju same stranke. U uslovima ekstremnog vi{estrana~ja u Srbiji,sa izazovima neposrednih unutarstrana~kih izbora mogu se suo~itisamo stranke sa kohezivnim identitetom.

Naposletku, neophodno je uvesti i nove institute u statutima stra-naka kojima se {titi demokratska prava pojedinaca i grupa. Pojedineparlamentarne stranke u Srbiji su u poslednje vreme izvr{ile izmene,odnosno donele nove statute u kojima su predvi|eni instituti potpu-no ili delimi~no neposrednih izbora za nosioce strana~kih funkcija iza{tita pojedinca ili manjinske grupe (videti Tabelu 1).

Tabela 1. Indikatori (ne)demokratizacije politi~kih stranaka

Izbori za strana~ke organe:Ograni~eno posredni - SPO, PSSNeposredni - DSDelimi~no posredni - GSS, G17 plus, SRS

Odlu~ivanje o listi kandidata Izvr{no-politi~ka tela parlamentarnihstranaka

Vremensko ograni~avanjemandata centralnih strana~kihorgana

Od 2 do 4 godine u ve}ini statuta

Mogu}nost osnivanja frakcija GSS, SDP

Rodna ravnopravnost G17 plus, DS, SDP, GSS,

Za{tita manjinskih prava GSS, DS

Literatura:

y G17 plus, Statut G17 plus (2004), www.g17plus.org.yuy Goati Vladimir, Izbori u SRJ od 1990. do 1998. - volja gra|a-

na ili izborna manipulacija, CESID, Beograd, 2001.y Gra|anski savez Srbije, Statut Gra|anskog saveza Srbije,

Beograd, decembar 2004. godine, www.gradjanskisa-vez.org.yu/srp/dokumenta.php

94


y Kasapovi} Mirjana, "Kandidacijski postupci u demokratskimpoliti~kim sustavima", u: I. Prpi} (ur.): Dràva i politi~ke stran-ke, Narodne novine d.d, Hrvatski pravni centar, Zagreb,2004, str. 61-76.

y Demokratska stranka, Statut (usvojen na XII Skup{tini DS18. februara 2006. godine), www.ds.org.yu/sr/dokumenti/ds-statut.pdf

y Demokratska stranka Srbije, Statut i program (2001, 2003),y Diverè Moris, Uvod u politiku, Savremena administracija,

Beograd, 1966.y Zakon o politi~kim strankama, "Slu`beni glasnik RS", br. 30/

92, 53/93, 67/93, 48/94, 101/05.y Zakon o izboru narodnih poslanika, "Slu`beni glasnik RS",

br. 35/00, 57/03 (US RS), 18/04, 101/05.y Mati} Milan, Srpska politi~ka tradicija, Institut za politi~ke

studije, Beograd, 1998.y Nova Srbija, Statut politi~ke organizacije za demokratske

promene Nova Srbija, â~ak, 2004.y Pe~ujli} M, Mili} V, Demokratija i autoritarizam, Srempublik,

Pravni fakultet, Institut za politi~ke studije, Beograd, 1994.y Pokret snaga Srbije - Bogoljub Kari}, Statut. www.snagasr-

bije.com/cirilica/0309dokumenti.phpy Sartori \ovani, Demokratija - {ta je to?, CID, Podgorica, 2001.y Socijaldemokratska partija, Statut Socijaldemokratske parti-

je, www.sdp.org.yu/doc.asp?doc=Statuty Socijalisti~ka partija Srbije, Statut, www.sps-novisad.org/sta-

tut.phpy Srpska radikalna stranka, "Statut", u: Velika Srbija, broj 700,

januar 2000. godine, str. 2-39.y Srpski pokret obnove, Statut Srpskog pokreta obnove,

www.spo.org.yu/action.php?objekat=Statut&akcija=Pre-gled

y Stojiljkovi} Zoran, Partijski sistem Srbije, JP "Slu`beni gla-snik", Beograd, 2006.

95

Nedemokrati~nost partija i demokratizacija dru{tva

Slavi{a Orlovi}

Nedemokrati~nost partija idemokratizacija dru{tva

ApstraktU ovom radu se razmatra pitanje nedemokrati~nosti partija i

demokratizacije dru{tva teorijski i empirijski. Politi~ke partije su usvojoj unutra{njoj strukturi uglavnom nedemokratske, iako spo-lja grade imid` demokratskih organizacija. Partijski odnosi su od-nosi mo}i, kako unutar partija, tako i izme|u partija. Politi~ke par-tije se vi{e prepoznaju po svoj unutra{njoj strukturi (anatomiji ifiziologiji) nego po svom programu, ali najvi{e po svom lideru.Lideri su najva`niji nosioci izbornih poruka. Lideri dominiraju uvo|enju kadrovske politike. Formalni poloàj predsednika partijeza{ti}en je statutom. Iza formalno demokratskih izbora u partija-ma ~esto se kriju "samoizbori". Lideri se dugo zadràvaju na svo-jim pozicijama nezavisno od izbornog (ne)uspeha. Istupima i po-na{anjem ~lanova partije, a naro~ito glasanjem u parlamentu, do-minira partijska disciplina. Unutarpartijska neslaganja i sukobi,~esto dovode do cepanja i deljenja partija u Srbiji {to vodi daljojfragmentaciji. U prvih petnaestak godina vi{estrana~kog ivota uSrbiji odre|ena zakonska re{enja su kori{}ena za zloupotrebu iprekrajanje izborne volje gra|ana. U Srbiji su zabeleèni brojniprimeri promene partija od jednog prelaska do promene pet par-tija. Transferi poslanika su omogu}ili pojedinim strankama da bezizbora postanu parlamentarne stranke (neizborna parlamentari-zacija). Glavna politi~ka mo} skriva u unutra{njim strukturamapoliti~kih partija, gde grupa ljudi - oligarhija, u okviru koje, jedanod njih ima klju~nu poziciju, donosi glavne politi~ke odluke i vr{iredistribuciju mo}i. Unutarpartijski odnosi se manifestuju na sveinstitucije u kojim u~estvuju predstavnici politi~kih partija {to seodraàva ne demokratizaciju dru{tva u celini. Gra|anima preo-staje da nedemokratske odluke i postupke politi~ara i partija u

96


svom javnom delovanju osu|uju i da im na izborima presu|uju.Umesto opredeljivanja prema liderima partija, o~ekuje se ve}evrednovanje programa i njihovih u~inaka. Filtracijska uloga izbo-ra doprinosi demokratizaciji i partija i dru{tva u celini.

Klju~ne re~i: Politi~ke stranke, unutarpartijski odnosi, demokra-tija, dru{tvo.

Politi~ke partije su u svojoj unutra{njoj strukturi uglavnom nede-mokratske, iako spolja grade imid` demokratskih organizacija. Kakoslikovito pi{e \uro [u{nji}: "Dana{nja demokratija ne moè bez par-tije, ali partija moè bez demokratije"1. Politi~ke partije koje su u svomunutra{njem ustrojstvu nedemokratske, takvo obele`je pokazuju i usvom javnom delovanju.

Politi~ke partije u novim demokratijama na kraju dvadesetog i po-~etkom dvadeset prvog veka, potvrdile su saznanja i hipoteze dokojih su Ostrogorski i Mihels do{li na samom po~etku prakse politi~-kih partija u svojim radovima na po~etku dvadesetog veka. Politi~kepartije pokazuju oligarhijske tendencije iz vi{e razloga: iz prirode sa-me organizacije, iz odnosa ~lanstva i rukovodstva, iz finansijske za-visnosti partija ili o partiju, iz prirode politi~ke borbe, itd. To je Mihel-sov "gvozdeni zakon oligarhije": "Organizacija je majka vladavina iza-branih nad bira~ima, opunomo}enih nad opunomo}iteljima, delegi-ranih nad onih koji ih delegiraju"2 Iako je najteè osvetliti unutra{njeodnose u partijama, oligarhijske tendencije i nedemokratski odnosiu njima mogu se sagledati iz nekoliko uglova. U ovom radu }e sepitanje nedemokrati~nosti partija i demokratizacije dru{tva razmatra-ti teorijski i empirijski.

Partijski odnosi kao odnosi mo}i

Partijski odnosi su odnosi mo}i, kako unutar partija, tako i izme|upartija. Partije su, kako isti~e F. Nojman, najva`niji pojedina~ni instru-ment za pretvaranje socijalne mo}i u politi~ku mo}3. Svaka grupa,

1 \. [u{nji}, Intelektualci, EPK, str. 421.2 Robert Mihels, Sociologija partija u suvremenoj demokraciji, str. 3183 Franc Nojman, Demokratska i autoritarna dràva, str. 78.

97


koja se nalazi u borbi za mo}, je hijerarhijski struktuirana. [to je gru-pa ve}a, to je hijerarhija rigoroznija, odnosno, "rastu}e hijerarhizira-nje vodi koncentraciji mo}i na vrhu"4. Politi~ke partije imaju pirami-dalnu strukturu sa strogo centralizovanom hijerarhijskom organiza-cijom, sa liderom na vrhu. U~e{}e u partijskim poslovima oblikujestupnjevito. Naj{iru osnovu ~ine bira~i, zatim je partijsko ~lanstvo,iza njih dolaze posetioci glavnih skup{tina, pa grupa funkcionera ina kraju ~lanovi predsedni{tva. Svaka organizacija je hijerarhija, asvaka hijerarhija podrazumeva odnos nadre|enosti i podre|enosti.Drugim re~ima, svaka vlast ima piramidalnu strukturu od {iroke osno-ve na dnu do {pica na vrhu. Raspodela mo}i u dru{tvu vr{i se naizborima. Politi~ke partije u velikoj meri pripremaju, ali i bitno reduku-ju na{ izbor. Partije same sebe biraju pomo}u bira~a5. Galbrajt sma-tra da organizacija kao izvor mo}i ima tri obele`ja. Prvo obele`je jetakozvana bimodalna asimetri~nost, "to zna~i da ona ostvaruje cilje-ve koji su izvan nje same, samo ako prethodno postigne pot~injava-nje unutar sebe same". Po drugom obele`ju, mo} organizacije zavisiod njene povezanosti sa drugim izvorima mo}i, i tre}e obele`je seogleda u odnosu mo}i i broja razli~itih ciljeva. U tom smislu, po Gal-brajtu postoji veza izme|u mo}i neke organizacije i broja i razli~itosticiljeva koje ona eli da postigne, a radi ~ijeg ostvarivanja je potrebnopot~injavanje. Po njemu, "{to su brojniji i razli~itiji ciljevi radi ~ijegpoticanja neka organizacija eli nametnuti svoju mo}, to }e biti slabi-ji rezultati njezinih nastojanja da postigne pot~injavanje tim ciljevi-ma"6.

U poku{aju identifikovanja indikatora oligarhijske mo}i u politi~-kim partijama, moèmo po}i od slede}ih nekoliko pitanja: 1. Kakose vr{i i redistribuira mo} i ko je vr{i u partijama?; 2. Ko vodi kadrov-sku politiku?; 3. Ko je ovla{}eni tuma~ partijskog programa i stavo-

4 F. Nojman, Demokratska i autoritarna dràva, str. 76.5 V. Vasovi}:"Moska isti~e da ono {to se de{ava u drugim formama dràve -

da jedna organizovana manjina name}e svoju volju neorganizovanojve}ini, de{ava se tako|e do perfekcije, ma kako suprotno izgledalo napovr{ini, u reprezentativnom sistemu. 'Kad kaèmo da bira~i 'biraju' svojepredstavnike, mi koristimo neprecizan jezik. Istina je u tome da je pred-stavnik sam sebe izabrao pomo}u bira~a'", Izbori i izborni sistemi, str.169.

6 P. Galbrajt, Anatomija mo}i, str. 58.

98


va?; 4. Da li neuspeh partije na izborima podrazumeva i odgovor-nost lidera (ostavka ili povla~enje sa funkcije)?; 5. Sa kakvim proce-duralnim pokri}ima odluka organa svoje partije se ulazi u koalicije idonose odluke o tim pitanjima?; 6. Da li "zbog potreba politi~ke bor-be" lideri partija imaju blanko mandat da odlu~uju o svemu?; 7. Kakose vr{e unutarpartijski izbori i kako se popunjavaju upra`njena me-sta (izbor, kooptiranje, imenovanje)?; 8. Da li postoji mogu}nost iz-no{enja druga~ijeg mi{ljenja i stavova ili ne?; 9. U kojoj meri postojiosmoza dràvnih i partijskih funkcija?; 10. Kakva je struktura nepo-srednog okruènja (prvih saradnika) partijskog lidera?

Kako isti~e Vladimir Goati: "Bez poznavanja politi~kih partija ne-mogu}e je u savremenim dru{tvima identifikovati skrovita mesta nakojima obitava stvarna politi~ka mo}, niti osvetliti njene poluge i me-hanizme"7

"Partija, to sam ja"

Politi~ke partije se vi{e prepoznaju po svoj unutra{njoj strukturi(anatomiji i fiziologiji) nego po svom programu, ali najvi{e po svomlideru. Osnivanje novih ili transformisanje starih partija u Srbiji nakonuvo|enja vi{epartizma bili su odli~na prilika za formiranje oligarhij-skog jezgra lidera i osniva~a. Lideri su osnovali ili transformisali svo-je partije i uglavnom su sve vreme na vlasti u njima, osim tamo gde jevremenom do{lo do cepanja na vi{e partija. Nedemokratska politi~-ka kultura pruìla je i te kako dobar osnov za ovaj proces. Ako seposluìmo Bi~amovom metaforom, ispoljena je konstanta u istorij-skim promenama, u verovanju i ideologiji, "ali nije toliko do{lo dopromene vrednosti koliko do promene slika". Jedan portret je zame-njen drugim, ali potreba za predmetom oboàvanja je ostala. "Perso-nalizacija politike" se iskazuje u dvostrukom smislu. Sa jedne strane,postoji stalna te`nja partijskih lidera da se u potpunosti identifikujusa partijom ("Partija, to sam ja!"), a sa druge strane, prisutna je te`njagra|ana da prepoznaju partiju najpre u liku njenog predsednika, alii da u njemu vide otelotvorenje kompletnog partijskog programa.Ljudi doìvljavaju partiju kroz politiku koju ona vodi, kroz organizaci-ju, ali i kroz ljude koji je zastupaju i predstavljaju (personalni sastav),

7 Vladimir Goati, Savremene politi~ke partije, str. 347

99


naro~ito prema onome ko je vodi. Oligarhijska mo} u politi~kim par-tijama je naj~e{}e personalizovana.

Partija se javlja kao medijator izme|u autoriteta i prestià (partij-skog, dràvnog, nacionalnog) lidera i izborne odluke bira~a. Partij-ske vo|e su najve}im delom nosioci najva`nijih izbornih poruka. Naizborima, kao neizbe`nom putu za osvajanje vlasti, neobrazovani bi-ra~i pokazuju da nemaju ose}aj za nijanse u programima stranaka,pa je princip opredeljivanja uglavnom prema liderima. Li~nost je uvekza medije atraktivnija8. Pona{anje bira~a moè se tuma~iti i sindro-mom autoritarnosti, posebno kao personalna i vrednosna osnovarazlikovanja nedemokratske i demokratske orijentacije"9. Ve}ina is-traìvanja u Srbiji ukazuje na izrazitu autoritarnost partijskih pristali-ca. Pove}anu autoritarnost kod pristalica SPS i SRS, Dragomir Pan-ti} tuma~i socijalnim sastavom ovih stranaka i njihovih simpatizera(dominiraju manje obrazovani), kao i ~injenicom da "gra|ane sa auto-ritarnom strukturom li~nosti privla~e partije koje zagovaraju paterna-lizam, patriotizam, jaku dràvu, militantnost, poslu{nost i sl"10. Ovajautor napominje da se vrednost pristalica politi~kih partija ne morapoklapati sa vrednostima za koje se zalaù partijska rukovodstva,pogotovu ako se zna da pe~at partijskom delovanju daje vo|stvo ane simpatizeri, ~lanovi i aktivisti. Po njemu se komparativno visokaautoritarnost na Balkanu moè tuma~iti trostruko. Prvo, autoritarnostmoè biti "jedan oblik tradicionalne patrijarhalnosti" (Rot, Havelka,1973), {to zna~i da je kulturno uslovljena. Drugo, autoritarnost jerezultat "psihodinami~kih faktora, tj. potiskivanja agresivnih impulsa(Sanford, 1977), mada svakako ne samo prema dominantnoj i puni-tivnoj figuri oca, kako ina~e tvrdi psihoanaliti~ko tuma~enje". Po tre-

8 P. Galbrajt: Osim toga, li~nost je svakako zanimljivija od organizacije. Vi{enego organizacija, li~nost privla~i novinske i televizijske reportere i ko-mentatore i sve one koji se bave fenomenom mo}i i povezuje ga saonim {to govori, hoda na dvije noge i vidi. Gledano ~isto prakti~ki, ljudimogu davati intervjue i pojavljivati se na televiziji, a organizacije ne mo-gu"; "U prirodi je dru{tvenih rituala da se u njima dramatizira uloga li~no-sti", Anatomija mo}i, str. 46.

9 Dragomir Panti}, Vrednosti bira~a u Srbiji, u: Partijski mozaik Srbije 1990-1996, priredio Vladimir Goati, Beogradski krug i AKARIT, Beograd, 1997.str. 127.

10 Panti}, Isto. str. 119.

100


}em tuma~enju, autoritarnost pokazuje rast pod uticajem aktuelnihpoliti~kih doga|aja, "rata u neposrednoj blizini, me|unarodne izola-cije zemlje, ekonomske katastrofe, (hiperinflacija, pada proizvodnjena tre}inu one iz 1989. godine), odnosno autoritarnost moè biti ireakcija stanovni{tva na takva zbivanja i pove}avati se kao rezultatsituacionih faktora"11.

Lideri dominiraju u vo|enju kadrovske politike. Oni su prigrabiliza sebe ovla{}enja da imenuju do tre}ine ~lanova glavnog odbora iimaju direktan uticaj na poslani~ki sastav. Poslanici su odgovornistranci a ne gra|anima (tzv. partiokratija). Partije su vi{e monolo{kenego dijalo{ke organizacije. Princip "da se ne talasa" suzbija prodordruga~ijeg mi{ljenja i demokratskog dijaloga. Sudbina vo|inog okru-ènja je povezana i isprepletena sa njegovom sudbinom. Pod pret-postavkom da se po{tuje relativno demokratska partijska procedurau na~inu izbora i preno{enju ovla{}enja sa brojnijih na manje brojni-je organe (skup{tina - glavni odbor - izvr{ni odbor - predsednik),oligarhija se ne svodi samo na izvr{ni organ partije. Oligarhija moèbiti ~udna me{avina oko vo|e isprepletena i sastavljena od formal-nih partijskih rukovodilaca i ~inovnika, ali je partijski vo|a okruèn ifinansijerima, ro|acima, prijateljima i drugim uticajnim ljudima. Tuspadaju ljudi koji vezuju svoju sudbinu za jedno ime, za jednu parti-ju, za jednu vladu, gledaju}i da iskoriste do maksimuma trenutakvlasti, odnosno mandat. Takvi "zavisnici" uga|aju vladarevim }efovi-ma kupuju}i naklonost. Oni ne misle svojom glavom ve} glavompartije i njenog {efa. Razgovori u tom krugu nisu sasvim iskreni, jerse pruà ulep{ana slika stvarnosti. Ovo podse}a na "klan", "kamari-lu", "klijentelu", okupljenu oko nekog vo|e. U tako neformalnoj struk-turi koja okruùje partijskog vo|u, mogu se donositi smrtno ozbiljneodluke, kako za samu partiju, a ako je na vlasti, to zna~i i odluke sadalekose`nim posledicama.

Formalni poloàj predsednika partije za{ti}en je statutom. Pred-sednici reprezentuju partiju i sazivaju i predsedavaju sednicama, naj-~e{}e, izvr{nog i glavnog odbora. Statuti pojedinih partija predvi|a-ju i neka specifi~na ovla{}enja predsednika12. Predsednik SRS "vodipolitiku stranke i daje zvani~no tuma~enje politike i Programa stran-

11 Panti}, Isto, str. 127.12 Op{irnije u: Slavi{a Orlovi}, Politi~ke partije i mo}, str. 250-254

101


ke", "predlaè Upravi imenovanje i razre{enje ~lanova Predsedni~-kog kolegijuma". Ovla{}enja predsednika SPO su se vremenom zna-~ajno pove}avala u odnosu na protokolarna u prvim godinama de-vedesetih. Statutom SPO-a iz 1993. predsednik imenuje i razre{ava~lanove predsedni{tva SPO i utvr|uje broj ~lanova Predsedni{tva, aobzirom da su oni po funkciji ~lanovi Glavnog odbora (najvi{eg or-gana izme|u dva Sabora), to zna~i da predsednik ima velike mo-gu}nosti uticaja na rad ovog organa. Ovo V. Goati komentari{e naslede}i na~in: "Kod predsednika SPO su, ustvari, koncentrisana svaklju~na ovla{}enja, tako da je u toj partiji uspostavljen, uslovno go-vore}i, 'predsedni~ki sistem'"13. Statut DS je tako|e evoluirao u ko-rist predsednika. Od prava predsednika na sazivanje i rukovo|enjesednicama Glavnog odbora (1990) do Statuta iz 1997. prema kojem"vodi politiku stranke", "uskla|uje i nadzire funkcionisanje Stranke","predlaè liste kandidata za poslanike", "predlaè kandidata za pot-predsednika stranke" i "imenuje portparola i direktora Stranke"14. Dokvo|e SPS i G17 plus sude}i prema njihovim statutima spadaju uslabe, ovla{}enja predsednika DS, DSS i SPO su se vremenom pro-{irivala, a SRS i SSJ su od po~etka "definisale vo|u kao vojnog ko-mandanta kojem ~lanstvo, 'partijski vojnici' duguju apsolutnu poslu-{nost"15

Unutarpartijski izbori. Iza formalno demokratskih izbora u partija-ma ~esto se kriju "samoizbori". Rukovodstvo partije moè biti birano,imenovano i kooptirano. Aktuelno partijsko rukovodstvo uvek imanekoliko na~ina da uti~e na unutarpartijske izbore. Jo{ u procesukandidacionog postupka rukovodstvo predlaè kandidate i sastavljaizborne liste, ali i vr{enjem uticaja na izbor delegata za kongres iliskup{tinu partije16. Koncentrisanje vlasti u relativno malo ruku ima

13 Vladimir Goati, Partije Srbije i Crne Gore u politi~kim borbama od 1990 do2000, str. 142.

14 Ovaj Statut je dopunjen na vanrednoj Skup{tini DS 18. jula 1998. godine15 Prema, Vladimir Goati, Partije i partijski sistem Srbije, str. 126-12816 V. Goati: "Na taj na~in izborni mehanizam funkcioni{e naopa~ke! Domina-

cija rukovodstva u kandidacionom postupku je klju~ni ~inilac, po na{emmi{ljenju, za obja{njenje fenomena rukovode}ih partijskih garnitura. Eli-minisano iz kandidacionog postupka, ~lanstvo je - a da toga uglavnomnije ni svesno - isklju~eno iz procesa izbora koji postaje puki ritual, for-malno verifikovanje autonominacije!", Savremene politi~ke partije, str. 186.

102


tendenciju ~este zloupotrebe. Tako uski krugovi, prazna mesta u svo-jim redovima nastoje da popunjavaju "svojim ljudima" i da krug, akotreba pro{ire i zatvore, kao i da "postavljaju zid oko sebe preko koje-ga pu{taju samo one koji su im po }udi"17. Izbornu proceduru zame-njuje kooptiranje i nepotizam. Odre|eni broj ljudi svoju karijeru vezu-je za partiju. To su "partijski ljudi", odnosno, "vojnici partije". Njihovekarijere se odvijaju unutar partijske orbite, pri ~emu mogu dobiti svo-ju {ansu u partijskoj organizaciji ili u dràvnoj administraciji. Bliski,poverljivi i lojalni ~lanovi partije mogu biti postavljeni na visoka me-sta, nezavisno od svog iskustva i stru~nosti. Njima se pozajmljujepoliti~ki uticaj, koji duguju onome ko ih je imenovao. Ovim putem sepreska~u izborni filteri. Logi~no je da se rukovodstvo partije odre|u-je partijskim izborima prema utvr|enoj proceduri. Na taj na~in seugroàva unutarpartijska demokrati~nost.

Ako partijski vrh nema sluha za inicijative i podsticaje odozdo,onda su na sceni umesto izbora - imenovanje i kooptiranje, umestoprocedure - ovacije i aklamacije, aplauzi i odobravanja, umesto de-mokratske javnosti - arkanski lavirinti. Kada je demokratski duh poti-snut, partijski okvir onemogu}uje afirmaciju samostalnih duhova ikvalitetnih li~nosti, ve} se oslanja na mediokritete i konformiste, ostajebez na~ela i pretvara se u "dru{tvo za eksploataciju vlasti" (SlobodanJovanovi})

U ve}ini politi~kih partija postoje formalno demokratski izbori pokojima se bira i legitimi{e rukovodstvo iz redova ~lanova, na odre|e-ni vremenski period i u skladu sa odre|enom procedurom. Imeno-vanje i kooptiranje su ekstremni i re|i primeri kako partijska oligarhi-ja vr{i samoizbor. Unutarpartijski izbori sadrè odre|ene elementemanipulacije. Ponekad se i relativno demokratska izborna procedu-ra unutar partija pretvara u ratifikaciju prethodno sa~injenog spiskaili liste u uskom krugu ljudi koji kadriraju.

Na sadràj i demokrati~nost unutarpartijskih izbora uti~e na~inglasanja. Ako nema odredbi o tajnom glasanju, izbori vi{e li~e naimenovanje. Bitno je postojanje odrednica koje ograni~avaju brojmandata za koje rukovodioci mogu biti izabrani. Ponekad se kaouslov za izbor u partijsko rukovodstvo uzima duìna staà u partiji,~ime se favorizuju "osniva~i" i jezgro oko osniva~a partije u odnosu

17 R. Mihels, Sociologija partija u savremenoj demokratiji, str. 133.

103


na druge ~lanove. Pitanje je u kojoj meri se na najvi{im partijskimorganima moè reagovati na predloène liste kandidata, odnosnoda li su one otvorene ili zatvorene. Ako se liste ne mogu dopunjavatii ako se o predloènim kandidatima ne moè raspravljati, onda tozna~i da je presudna uloga onih koji te liste sastavljaju i podnose.Veoma je va`no da li se za izbor odre|enih rukovodilaca na niìmpartijskim nivoima traì saglasnost vi{ih partijskih organa. Uvek jedelikatno pitanje strukture u~esnika najvi{ih skupova partije i kolikooni zaista predstavljaju kapilarnu mreù odbora prema broju ~lano-va, kao i u kojoj meri aktuelno rukovodstvo uti~e na sastav ovih par-tijskih skupova. Od odgovora na ova pitanja zavisi i na~in izbora par-tijskog rukovodstva, odnosno metode, manipulativni obrasci, samo-kandidovanje, samoizbor i samokontrola. Klju~na mo} u politi~kimpartijama skoncentrisana je u rukama lidera.

Lideri se dugo zadràvaju na svojim pozicijama nezavisno od iz-bornog (ne)uspeha. Oni su na ~elnim pozicijama od momenta osni-vanja partija. Malo koji lider je ~ak i ponudio povla~enje ili eventual-no glasanje o poverenju zbog lo{ih izbornih rezultata. Njihovo osta-janje na ~elnim pozicijama, bez obzira na izborni neuspeh, VladimirGoati komentari{e re~ima da je "zagospodario 'gubitni~ki mentali-tet', koji parali{e njihovi akciju i smanjuje {anse u politi~koj borbi zaosvajanje vlasti"18. Lideri mogu da gube izbore, ali ne i pozicije usvojim partijama. Od {est relevantnih partija, lideri SPS (do smrti2006.), SRS (~ak i iz Ha{kog pritvora), DSS, i SPO su na ~elu partijejo{ od osniva~kih Kongresa (Skup{tina ili Sabora). Ipak, postoji ne-koliko primera koji pokazuju da je u pojedinim partijama do{lo do"redovne" promene rukovodstva: u Demokratskoj stranci, Gra|an-skom savezu Srbije, SSJ posle ubistva predsednika.

Partijska disciplina. Istupi i pona{anje ~lanova partije, a naro~itoglasanje u parlamentu, zahteva i podrazumeva partijsku disciplinu.Vo|e partija su obi~no i {efovi poslani~kih grupa, premijeri vlada iliministri, ako je vlada koaliciona, ili {efovi vlade u senci. Glavni zada-tak {efova poslani~kih klubova jeste da o~uvaju partijsku disciplinuprilikom glasanja. Drugi vaàn izvor kontrole koji stoji na raspolaga-nju partijskoj oligarhiji jeste prilikom slede}ih kandidatura bilo za par-

18 V. Goati, Partije Srbije i Crne Gore u politi~kim borbama od 1990 do 2000,str. 149.

104


lament ili vladu. Lojalni se nagra|uju a nelojalni ka`njavaju (rewardor punish), bilo ponovnim nominacijama za izbor u parlamentu, bilomestima u vladi. Generalno, razlika izme|u evropskih i ameri~kihpredstavnika u predstavni~kom telu je u tome {to je kod prvih izraè-na tendencija da primarno glasaju za svoju partiju a zatim premasopstvenom naho|enju.

Oligarhijske tendencije u politi~kim partijama su u neposrednojvezi sa partijskom disciplinom19. este ~istke u vrhovima sluè disci-plinovanju partija. U ~vrstoj partijskoj disciplini, poslu{nost izbija naprvo mesto. "Poslu{nost, kaè Ostrogorski, i gotovo praznoverno po-{tovanje najvi{ega {efa jeste vazduh, koji svaka partija di{e i njegase pridràva", i nastavlja: "Zadatak gomile partijskih poslanika sastojise jedino u tome da podràvaju {efa i njegove pomo}nike. Najinteli-gentnijim i najobdarenijim pripada po~ast da budu partijski gladija-tori; ostali su prosta ma{ina za glasanje", odnosno, "Hrabrost imatisvoje mi{ljenje postaje za poslanika slabost, a pot~injenost navikaduha"20.

Robert Mihels, govore}i o savremenoj partiji kao ratni~koj partiji(borbenoj organizaciji) i nagla{avaju}i militantnost u njoj, navodi pra-vila kojih se Luj XIV drào: "Re{enja moraju biti brza, disciplina stro-ga, zapovedi apsolutne, poslu{nost pravodobna"21. [umpeter, govo-re}i o odnosu vo|stva i ~lanstva, isti~e da "obi~an ~lan stranke - akoose}a da bi mogao dobiti ve}i poloàj - svejedno je li ministar uèg i{ireg kabineta, upravlja se prema srednjem kursu izme|u bezuvjet-ne odanosti vo|inom stijegu i bezuvjetnog isticanja vlastitog stijega,odvaguju}i opasnosti i izglede s to~no{}u koja katkada zaista zadi-

19 V. Goati: "U vreme kad oligarhijske tendencije dosegnu izvestan stupanj,atmosfera lojalnosti, nezameranja i poltronstva obavija partiju. U takvojsituaciji po~inje prodor izvanredno prilagodljivih li~nosti ~ija su osnovnasvojstva disciplina i poslu{nost. U prvi plan izbijaju interpretatori, epigo-ni, dok je oteàna ili sasvim onemogu}ena afirmacija ~lanova spremnihda se na nekonformisti~ki na~in uhvate u ko{tac sa problemima. Ja~a-nje oligarhijskih tendencija ima kao korelat postepeno pretvaranje ideo-logije od revolucionarnog sredstva mobilizacije masa u monopol nadsve{}u i hermeti~ki zatvoren sistem stavova koji ne odgovaraju izmenje-noj socijalnoj realnosti. Na teorijskom planu, refleks oligarhijskih ten-dencija je feti{izacija organizacije", Savremene politi~ke partije, str. 157.

20 M. Ostogroski, Demokratija i politi~ke partije, str. 59.21 R. Mihels, str. 31

105


vljuje, a vo|a, sa svoje strane, "odgovara time {to slijedi srednji kursizme|u inzistiranja na disciplini i dopu{tanja da mu se suprotsta-ve"22. Iz tih razloga, po njemu, vo|e se ~esto okruùju mediokriteti-ma, jer }e oni biti lojalni. Politi~ar sve vi{e gubi svoju intelektualnost,identitet i originalnost, a sve vi{e je do izraàja dolazi partijska lojal-nost. Tako su vrline gra|ana angaòvanih u partiji ostale formalne uvidu vernosti partiji. Kada se iza|e iz polja poslu{nosti, lojalnosti ipartijske discipline, klizi se ka isklju~enju iz stranke, napu{tanju i/iliosnivanju nove stranke.

Politi~ka fragmentacija - cepanje i deljenje partija. Unutarpartij-ska neslaganja i sukobi, ~esto dovode do cepanja i deljenja partija uSrbiji {to vodi daljoj fragmentaciji. Usled razli~itih politi~kih stavova,shvatanja, te`nji i aspiracija, politi~ke partije su ~esto izloène ra-znim unutarpartijskim sukobima. Unutarpartijski sukobi se dugo, do-kle god je to mogu}e, drè u tajnosti. Partija opstaje celovita i jedin-stvena, sve dotle, dok sadrì unutra{nje kapacitete da izbalansirarazli~ite nijanse mi{ljenja i kanali{e ih u jedinstven partijski tok. Gru-pe, unutar partije, koje imaju izraèniju razliku mi{ljenja okupljaju senajpre kao frakcije.

Kao bitnu osobinu svakog vo|stva, Mihels zapaà li~ni momenat.Ponekad vo|e i ne slute ili nisu svesne svog uticaja na mase, pa sede{ava da prilikom prelaska nekog vo|e iz jedne u drugu partiju,

22 J. [umpeter, "... nijedno vo|stvo nije apsolutno. Politi~ko vo|stvo, koje seprimenjuje u skladu sa demokratskim metodom, ~ak je manje demo-kratsko od drugih zbog onog elementa slobodnog nadmetanja koje jebit demokratije. Budu}i da svaki prista{a teorijskih ima pravo maknutisvoga vo|u, a budu}i da gotovo uvijek ima prista{a koji imaju stvarneizglede da to u~ine, obi~an ~lan stranke - ako ose}a da bi mogao dobitive}i poloàj - svejedno je li ministar uèg i {ireg kabineta, upravlja seprema srednjem kursu izme|u bezuvjetne odanosti vo|inom stijegu ibezuvjetnog isticanja vlastitog stijega, odvaguju}i opasnosti i izglede sto~no{}u koja katkada zaista zadivljuje.* Sa svoje strane, vo|a odgova-ra time {to slijedi srednji kurs izme|u inzistiranja na disciplini i dopu{ta-nja da mu se suprotstave. On ublaùje pritisak s vi{e ili manje razboritimustupcima, srditost komplimentima, kazne povlasticama".* Fusnota 22"..., kao {to svaki politi~ki {ef zna, samo se na mediokritete moè ra~u-nati da }e biti lojalni zbog toga {to su se neki od najve}ih politi~kihvo|a, na primer Disraeli, okruìli ljudima drugorazrednog zna~aja", J.[umpeter, Kapitalizam, socijalizam i demokratija, str. 311

106


do|e i do jakog osipanja ili prelaska i ~lanstva. Raskoli u partijama"uvek su delo vo|a". Li~na vlast vo|a ~esto poprima oblike samovo-lje za koju masi preostaje pravo nadziranja i smenjivanja vo|a. OvdeMihels sasvim ovla{ doti~e bitni momenat svake demokratske orga-nizacije oli~en u kontroli vlasti.

Unutar politi~kih partija odvijaju se ja~e ili slabije, ti{e ili glasnije,borbe me|u ~lanovima i rukovodiocima, u te`nji za sticanjem pozici-ja mo}i i uticaja. U tim nastojanjima moè do}i do unutarpartijskihneslaganja i sukoba. Razlozi mogu biti razli~iti: od borbe za presti-`na mesta (u partiji i/ili dràvi), bitke za "ograni~ene resurse", nesla-ganja u programskim stavovima partije, konkurencije i kompetitivno-sti u unutarpartijskim izborima do li~nih sujeta rukovodilaca. Koji godda je razlog internih sukoba, oko pojedinaca ili grupa u partiji, formi-ra se gravitaciono polje istomi{ljenika i sledbenika, odnosno podrà-valaca. Demokrati~nost partija ogleda se, izme|u ostalog, u posto-janju mehanizama, procedura i tolerancije da izbalansira i harmoni-zuje unutra{nje nesporazume. Lider partije zna~ajno uti~e na unu-tra{nje sukobe snagom svog autoriteta i svojih ovla{}enja, zavisnood njegove uloge u konkretnim nesporazumima. Ako partija nemaunutra{njih kapaciteta da prevazi|e unutra{nje podele, konflikt po-prima ili/ili karakter. U tom slu~aju ishod je obi~no takav da poraènastruja nema vi{e {ta da traì u partiji. Ona ne mora biti i formalnoisklju~ena iz partije, ali je bar neko vreme marginalizovana. Pobed-ni~ka grupa iz sukoba izlazi oja~ana i koristi priliku da centralizuje idisciplinuje partiju, ~ak i da izvr{i obra~un sa "neistomi{ljenicima".Poraèni deo se obi~no otcepljuje, pri ~emu novo oligarhijsko jezgrokoristi svoje upori{te u pristalicama da formira novu partiju. I jedni idrugi se pona{aju u stilu izreke "gvo`|e se kuje dok je vru}e". E.Eldesverd pretpostavlja da unutar partije postoji "umesto jedne oli-garhijske grupe, ve}i broj grupa, ~ija se mo} na raznim mestimame|usobno ograni~ava". Takav sistem hijerarhije on naziva stratar-hija (stratarhy)23. Unutar partije nemaju svi istu poziciju. ^lanovi i ru-kovodioci nalaze se na razli~itim hijerarhijskim pozicijama. Kako godse sukobi tuma~ili, oni su obi~no te`nja za vode}im pozicijama upartiji. Uglavnom su inicijatori ili uzroci sukoba, oni koji su iz odre|e-nih razloga nezadovoljni svojim statusom u partiji. Partija je po svojoj

23 Prema: V. Goati, Savremene politi~ke partije, str. 195.

107


unutra{njoj prirodi obi~no netolerantna prema ljudima koji druga~ijemisle i odstupaju od partijskih stavova. Prema takvima se preduzi-maju o{tre mere, progla{avaju se izdajnicima, neprijateljima i jereti-cima.

Radikalizovani unutarpartijski sukobi rezultiraju cepanjem strana-ka i(li) formiranjem novih.

Deljenje i umnoàvanje stranaka Srbije24

DS - SLS (1990) - Srpska liberalna stranka (Nikola Milo{evi})DSS (1992) - DHSS (1997) - Demohri{}anska stranka Srbije (Vladan

Bati})DC (1994 NVO, 1996 stranka) - Demokratski centar (Dragoljub Mi}u-

novi})NDS (2001) - Narodna demokratska stranka (Slobodan Vuksanovi})LDP (2005) - Liberalno demokratska partija (êdomir Jovanovi})

SPO - SNS (1994) - Saborna narodna stranka (Slobodan Rakiti})SPO - Zajedno (1997)NS (1998) - Nova Srbija (Velimir Ili})NS - Pravda (2000) - Narodna stranka - Pravda (Borivoje Borovi})DSPO (2005) Demokratski srpski pokret obnove (Veroljub Stevano-

vi})

SRS - RSS (1993) - Radikalna stranka SrbijeSRS - Nikola Pa{i} (1994)URSS (1996) - Ujedinjena radikalna stranka Srbije

SPS - SDP (1992) - Socijaldemokratska partijaDA (1997) - Demokratska alternativa (Neboj{a ôvi})DSP (2000) - Demokratska socijalisti~ka partija (Milorad Vu~eli})SSP (2000) - Srpska socijaldemokratska partija (Zoran Lili})SNP (2002) - Socijalisti~ka narodna stranka (Branislav Ivkovi})

GSS - SDU (1996) - Socijaldemokratska unija (@arko Kora})

24 Ovo je dopunjeni pregled koji je prvi put ilustrovan u: Slavi{a Orlovi},Politi~ke partije i mo}, str. 273

108


Partijsko prekrajanje izborne volje gra|ana. U prvih petnaestakgodina vi{estrana~kog ivota u Srbiji odre|ena zakonska re{enja sukori{}ena za zloupotrebu i prekrajanje izborne volje gra|ana25. Naj-pre je to ~injeno odre|ivanjem od strane partija ko }e biti poslanik, azatim odlu~ivanjem ve} izabranih poslanika kojoj partiji }e pristupiti.Postoji vi{e slu~ajeva koji opisuju drasti~no kr{enje izborne volje gra-|ana, pri ~emu su raznim smicalicama ili mahinacijama oduzimanimandati poslanicima.

Za Ve}e gra|ana Skup{tine SRJ, iz Srbije se biralo 108 poslani-ka, a iz Crne Gore 30, dok je u Ve}e Republika srazmerno zastuplje-no po 20 poslanika iz obe federalne jedinice. Republi~ke skup{tinebiraju poslanike za Ve}e gra|ana srazmerno zastupljenosti stranakau republi~kim skup{tinama. Takav princip je vaìo u obe republike.Posle decembarskih izbora 1992, Crna Gora je primenila ovaj prin-cip, ali ne i Srbija. Naime od 28. januara 1993. godine, na konstitutiv-noj sednici Narodne Skup{tine Republike Srbije, preglasavanjem ipo hitnom postupku, uz energi~no protivljenje opozicije, usvojen jeZakon o izmenama i dopunama Zakona o izboru saveznih poslanikau Ve}e Republika. Ovim Zakonom napu{ten je princip srazmernezastupljenosti svih parlamentarnih stranaka u delegaciji Srbije u Sa-veznoj Skup{tini, ~ime je otvorena mogu}nost da ve}ina u republi~-kom parlamentu izabere samo svoje predstavnike u Ve}e RepublikaSavezne Skup{tine. O srazmeri ove zloupotrebe govori i ~injenicada je zakon retroaktivno, odmah na istoj sednici primenjen i pre pot-pisivanja i stupanja na snagu, odnosno pre progla{avanja i objavlji-vanja. U delegaciji Srbije u Ve}e Republika izabrano je 12 ~lanova izSPS i 8 iz SRS. Poslanici opozicije; DEPOS, DZVM, DS i DSS, napu-stili su zasedanje Skup{tine u znak protesta i protivljenja. SPS i SRSsu obezbedili "kontrolni paket akcija" u oba doma Savezne Skup{ti-ne, ~ime je omogu}ena smena, odnosno "izglasavanje nepovere-nja" predsedniku SRJ Dobrici ]osi}u 31.05.1993. godine, posle 349dana mandata.

O dominaciji partije i partijskog rukovodstva nad bira~ima, posla-nicima, ~ak i nad parlamentom, slikovito govori i slede}i primer. Iz-borni zakoni SRJ i Srbije usvojeni 1992. (~lan 30 saveznog i ~lan 96republi~kog zakona) sadràli su jednu izri~ito nedemokratsku od-

25 O ovome je pisano i u: Slavi{a Orlovi}, Politi~ke partije i mo}, str. 281-285

109


redbu o na~inu raspodeljivanja poslani~kih mandata. Prema tim od-redbama, mandati koje je dobila izborna lista odre|ene partije ras-podeljuju se tako {to se prva tre}ina mandata deli po redosledu sa-drànom na listi, a preostale dve tre}ine mandata raspodeljuje pod-nosilac liste iz broja kandidata predloènih na listi posle zavr{enihizbora. Ova i ovakva odredba dala je ogromna ovla{}enja podnosio-cu liste, a to zna~i rukovode}em jezgru partije. Na taj na~in je va`nijavolja partijskog rukovodstva od izborne volje bira~a. Partije posredu-ju izme|u gra|ana i predstavni~kog tela i bitno koriguje izbornu vo-lju, odnosno poslanici su vi{e odgovorni i zavise od partije nego odbira~a. Kako isti~e V. Goati: "Zahvaljuju}i tome, vrhovi partija kon-centri{u ogromnu mo} u svojim rukama, nau{trb nesamostalnih 'par-lamentarnih krila'. Ali, pravom da kadrovski razme{taj vr{e i po{to jeglasanje zavr{eno, koje su zakonodavci SRJ i Srbije obezbedili nosi-ocu liste, vrhovi partija jo{ vi{e su oja~ali svoju superiornost nad po-slani~kim grupama u parlamentima i time bitno ugrozili autonomijunajvi{ih predstavni~kih tela"26.

Promena partija i transferi poslanika. U neinstitucionalizovanompartijskom sistemu, politi~ari ~esto menjaju partiju. Prelazaka i pretr-~avanja iz partije u partiju bilo je sve vreme od uvo|enja vi{eparti-zma u Srbiji. Ovaj proces je postao ne{to intenzivniji nakon 2000.Postoje razli~iti uzroci i razli~ito vreme i konteksti u kojima se oba-vljaju ovi transferi. Veoma je va`no da li je re~ o strankama bliskihprograma. Za promenu partije mogu postojati razli~iti razlozi i motivi:nezadovoljstvom sopstvenom pozicijom u njoj ili njenom politikom,"igranjem na kartu" partije kojoj se pridaju ve}e {anse na predstoje-}im izborima, a ponekad, prelazak moè biti motivisan i boljom nov-~anom ili drugom ponudom {to je i najteè dokazivo i zato ostajesamo na nivou spekulacije.

Posle petooktobarskih promena, jednim delom je postojala, "ve-~ita motivacija u politici" po kojoj se "uvek ide uz pobednika". Bilo jemnogih koji su nakon promena "prali biografije" ili hteli da o~uvajuste~ene pozicije, imovinu, ili u strahu od pozivanja na odgovornostkao "ljudi prethodnog reìma".

Oni koji svoj "transfer" tuma~e ili predstavljaju programskim ili prin-cipijelnim razlozima zapravo vi{e nastoje da kamufliraju prave razlo-

26 V. Goati, Izbori u SRJ od 1990 do 1998, sa dodatkom sa izborima 2000,str. 59-60.

110


ge koji su podstaknuti sticanjem koristi, raznim pogodnostima i prak-ti~nim i pragmati~nim razlozima. êsto se koristi izgovor, u stilu -"menjao sam partije, ali partije nisu promenile mene". To je dobrimdelom ta~no, po{to se nije promenila ta konstanta koja se svodi naopstanak na vlasti, u vlasti ili uz vlast.

Da bi se za{titile od mogu}ih gubitaka poslanika, partije pribega-vaju razli~itim mehanizmima. Mnoge od njih za budu}e poslanikepraktikuju potpisivanje blanko ostavke unapred (DS, DSS), ili u ne-{to modifikovanoj verziji potpisivanjem ugovora o me|usobnim pra-vima i obavezama (G17 plus), ~iji je sastavni deo tako|e ostavka, ilizaklinjanje u crkvi (SRS), a zatim i blanko ostavke. To su preventivnemere zbog eventualnih zloupotreba poslani~kih mandata. U Srbiji suzabeleèni brojni primeri promene partija od jednog prelaska do pro-mene pet partija. Nave{}emo neke od njih koji ilustruju ove procese.

Primeri promene stranke

Promena pet stranakaBora Kuzmanovi}: DS, DC, Socijaldemokratija, SDP, G17 plus

Promena tri strankeSlobodan Vuksanovi}: DS-u, PDS, DSSMilan St. Proti}: DSS, Nova Srbija, DHSSRada Trajkovi}: SPS, SRS, DHSS

Promena dve strankeSvetozar Krsti}: ND (LS), DSNada Kolundìja: DA (SDP), DSSlobodan Milosavljevi}: DHSS, DSMilan Komneni}: SPO, DHSS\or|e \uki} DS, LDP

U postkomunisti~kim zemljama, posao poslanika je "lukrativan"27.Problem je {to poslanici skup{tina u postkomunisti~kim dru{tvima

27 Gallager, Laver i Mair: "Making MPs reluctant to risk losing their positionby exppressive independence", Representative Government in ModernEurope, (Institutions, Parties, and Governments), p. 73

111


shvataju mandat za jednokratnu upotrebu po principu "uzmi {to vi{e,i beì", bez ose}aja odgovornosti prema bira~ima i ambicije da buduponovo izabrani na listi iste partije. Zato ~esto menjaju partiju. Po-trebno je vreme da se vidi da li }e im partije u koje su pre{li na slede-}im izborima pruìti priliku da ponovo u|u u parlament.

Odlukom Ustavnog suda Srbije od 27. maja 2003. godine, od-redbe ~lana 88. Zakona o izboru narodnih poslanika nisu u skladusa Ustavom. Po toj odredbi poslaniku je prestajao mandat "ako muprestane ~lanstvo u stranci ili koaliciji na ~ijoj listi je izabran" za po-slanika. Ovom odlukom Ustavnog suda poslanici (a ne partije) ras-polaù svojim mandatom. To je dalo povoda za razli~ita tuma~enja.Po jednom od njih, to olak{alo prelaske u druge partije, odnosnoposlani~ke klubove. Po drugom, partije su nastavile sa oduzimanjemposlani~kih mandata (DSS - Dragi{i \okovi}u, G17 plus - Vesni La-li}-Dragovi} i Sovroniju ônjagi}u). Partijama u parlamentu kao danije i{lo u prilog da postupe u skladu sa odlukom Ustavnog suda.

U javnosti se naj~e{}e govori o "vlasni{tvu mandata". To bi impli-ciralo "trgovinu vlasni~kim pravima". Me|utim, mandate moè uzetisamo oni koji su ih dodelili, to zna~i - gra|ani! Praksa u Srbiji jezabeleìla razli~ite slu~ajeve. Poslanici u Parlamentu su prelazili izjednog u drugi poslani~ki klub, menjali stranku u okviru istog posla-ni~kog kluba, osnivali novi poslani~ki klub, ili sebe proglasili nezavi-snim poslanicima. Samo u jednom slu~aju je poslanik iz vladaju}epartije pre{ao u opozicionu.

Promena poslani~kog kluba

Vlastimir Budimirovi}: iz GSS-a u DHSSSlobodan Panteli}: iz SSJ u DHSS (DOS)Milan Todorovi}: iz SSJ u DSJon îzma{: iz Koalicije "Vojvodina" u DHSS

Promena stranke u okviru istog poslani~kog kluba

Dragor Hiber, Ga{o Kneèvi} i Sneàna Laki}evi} iz GSS-a u DS(na ~ijoj izbornoj listi su i izabrani)

112


Iz stranke na vlasti u opozicionu stranku

Dragi{a \okovi}: iz DSS u DS

Osnivanje novog poslani~kog kluba

"Srbija", Marko Petrovi}, Dragan Kova~evi} i Miomir Tadi} iz No-ve Srbije (DOS) i dva poslanika iz poslani~kog kluba SSJ Strankesrpskog jedinstva: @ivko Selakovi}, predsednik Selja~ke stranke Sr-bije i \uro Popovi}, predsednik Penzionerske stranke Srbije, oformilisu svoj klub u parlamentu pod nazivom "Srbija";

"Nova Srbija i nezavisni poslanici 9 + 9", (9 poslanika iz SPO-a, sada DSPO i 9 iz NS)

"Za evropsku Srbiju", (tri poslanika SDP i dva nezavisna poslani-ka)

Proglasili se nezavisnim poslanicima

Goran Svilanovi} GSSBranislav Stevanovi} SRSSlobodan Lalovi} SDP (isklju~en iz stranke ali je zadrào mandat

i ostao ministar)Blagica Kosti} SPOSlobodan @ivkucin NS\or|e ûkva{ DSS (vratio mandat)

Oduzeti mandati

Sovronije ônjagi}, G17 plusVesna Lali}, G17 plusDragi{a \okovi}, DSS

Neizborna parlamentarizacija. Transferi poslanika su omogu}ili po-jedinim strankama da bez izbora postanu parlamentarne stranke.Neizborna parlamentarizacija zna~i da je neka stranka postala parla-mentarna iako nije osvojila mandate na izborima, ili nije ni postojalau vreme izbora. Kako isti~e Mirjana Kasapovi}: "Neizborna parlamen-tarizacija i deparlamentarizacija rijetke su u stabilnim demokracija-

113


ma s konsolidiranim strana~kim sustavima, dok su mnogo ~e{}e unovim, nekonsolidiranim demokracijama", i dodaje, "na njih utje~upravno-politi~ki i strukturno-politi~ki razlozi; izborni sustavi, poslov-nici parlamenata kojima se, me|u ostalim, ure|uju na~ini osnivanjaparlamentarnih frakcija, struktuiranost i organiziranost politi~kih stra-naka i strana~kog sustava i dr"28. Postoje ~etiri slu~aja neizborne par-lamentarizacije u Srbiji.

Neizborna parlamentarizacija

SPO je postao parlamentarna stranka u julu 2003. posle "preleta"poslanika Tomislava Kitanovi}a iz DSS-a;

G17 plus je u{ao u parlament u oktobru 2003. godine, jer je ne-kada{nji poslanik Koalicije "Vojvodina" sa liste DOS-a Sredoje Mihaj-lov postao ~lan ove stranke, koja je pre toga bila NVO; kao i DraganRafailovi} iz DHSS

PSS-BK je postala parlamentarna stranka u maju 2005. kada jeposlanik SRS-a, @ivadin Leki} pre{ao u Pokret snaga Srbije - Bogo-ljub Kari} koja je do tog momenta bila vanparlementarna stranka

LDP, u Saveznom parlamentu, 2005, \or|e \uki} je iz DS-a pre-{ao u LDP koja je u tom momentu tek osnovana

Dosada{nje kombinovano razmatranje teorije partija i prakse uSrbiji vodi zaklju~ku da se glavna politi~ka mo} skriva u unutra{njimstrukturama politi~kih partija, gde grupa ljudi - oligarhija, u okvirukoje, jedan od njih ima klju~nu poziciju, donosi glavne politi~ke od-luke i vr{i redistribuciju mo}i. Ono {to se u oligarhijskom jezgru izre-ìra, to se provu~e kroz dnevni red i odigra na sednicama vlade iparlamenta. Oligarhijska mo} u politi~kim partijama govori o dvo-strukoj sprezi politike i novca. Politi~ka mo} moè biti put do bogat-stva, kao {to i bogatstvo moè prokr~iti puteve do politi~ke mo}i.Pripadnici "stare" oligarhije, koriste svoje politi~ke mehanizme za sti-canje ekonomske mo}i, kako bi silaskom sa vlasti, "iz senke", svojimnovcem kontrolisali politi~ku mo}. U tom za~aranom krugu igre mo-}i i igre za mo}, oligarhijska mo} u politi~kim partijama je glavno

28 Mirjana Kasapovi}, Izborni leksikon, str. 242

114


sedi{te i sredi{te, glavni medijator i glavni akter. Unutar tog oligarhij-skog jezgra centralno mesto zauzima partijski lider.

Nedemokratski odnosi unutar partija i demokratizacijadru{tva

Postavlja se pitanje kakva je veza izme|u unutarpartijske nede-mokrati~nosti i demokratije, odnosno demokratizacije dru{tva. Ovajodnos nije ni malo jednostavan, ni jednostran.

Prema Sartoriju, iz pretpostavke da partije nisu demokratske, nijeispravno zaklju~iti da demokratija nije demokratska29. Za njega de-mokratija unutar partija nije neophodan uslov za demokratiju u dru-{tvu. Mihels, po Sartoriju, "uzima za model 'demokratiju u malom' iprojektuje ga u 'demokratuju na veliko', ali 'demokratija na veliko'nije, i ne moè biti, uve}anje one prve, jer demokratija na veliko nijestati~ki zbir organizacija koje je ~ine, ve} je, naprotiv 'dinami~ki pro-izvod' njihovih interakcija". Odnosno, kako isti~e Sartori: "Umesto dagledamo unutar svake organizacije, posmatrajmo odnose izme|upojedinih konkurentskih organizacija"30. Obrazlaù}i ovaj stav Sarto-ri isti~e da partije traè spoljnu podr{ku i njihova snaga proizilazi izve}ina koje ih slede. To se postiè obe}anjem prednosti i povlasticaonima kojima se vlada. Iako nije sporno da organizovane manjinevladaju neorganizovanim ve}inama, po Sartoriju, "neorganizovanave}ina onih {to su politi~ki interni je sudija spora izme|u organizova-nih manjina politi~ki aktivnih". Razmatraju}i ovaj problem - "za~aranikrug", Sartori izvodi zaklju~ak: "Dakle, ma koliko da svaka manjinamoè da bude organizovana unutar sebe na oligarhijski na~in, sve

29 \. Sartori, "Ako se na to doda da je Mihels prou~avao fenomen masovnihpartija, a partije ne samo da su prvorazredni protagonisti na{ih politi~-kih sistema, ve} su i tip politi~kog organizma koji bi trebalo najvi{e dali~i na idealni prototip svake demokratije: dobrovoljne organizacije. Ide-alno, a i istorijski - matrica demokratskog na~ina ìvota je u dobrovolj-nom stvaranju malih i slobodnih zajednica inter pares. Dakle, i partijesu, ili se bar tako ra|aju, dobrovoljne organizacije. Pa ipak - tvrdim - izpretpostavke 'partije nisu demokratske' nije ispravno zaklju~iti da de-mokratija nije demokratska. Zaklju~ak se ne moè izvesti iz dokaza kojije primenjen da se on dokaè", Demokratija - {ta je to?, str. 155

30 Sartori, Isto, str. 156

115


jedno njihov takmi~arski susret predstavlja demokratiju, odnosno toje pripisivanje demosu one velike 'mo}i' koju predstavlja mo} dapresudi ishod za takmi~are"31. Sartori, nadovezuju}i se na [umpete-ra, priziva u pomo} Fridrihov princip (zakon) "anticipiranih reakcija",{to name}e obavezu davanja odgovora izabranih svojim bira~ima32.Drugim re~ima, demokratija podrazumeva i odgovornost elite za od-luke koje donosi i za politiku koju vodi. Za Sartorija je savremenademokratija su{tinski "jedna" (main stream, "sredi{na"), to je teorijakonstitucionalno - liberalne demokratije, ali na jednom mestu tako|eisti~e: "Demokratija je jedna stvar, a stepen demokrati~nosti i demo-kratizacija ne{to drugo"33.

Vu~ina Vasovi} je, u uvodu Sartorijeve knjige Demokratija {ta jeto?, dobro notirao nekoliko stvari: Prvo, Sartori traì kriterijume i indi-katore demokrati~nosti u odnosima izme|u organizacija, a ne u unu-tra{njoj strukturi i na~inu funkcionisanja pojedinih organizacija34; Dru-go, "~udno je, prime}uje V. Vasovi}, kako je tako jedan vispreni teo-reti~ar demokratije dopustio da u njegov konstitucionalno-demokrat-ski projekat i okvir organizacije politike i politi~kog sistema uleti oli-garhijsko ustrojstvo organizacije kakve su partije koje ~ine nose}estubove u celoj konstrukciji globalnog politi~kog sistema"35; Tre}e,

31 Sartori, Isto, str. 15632 U svom tuma~enju Sartorijevog kombinovanja [umpeterovog procedu-

ralizma i Fridrihove konsekvetnosti odnosno kvalitativnosti u vidu "anti-cipiranih reakcija" Vu~ina Vasovi} isti~e: "Ovo pravilo sadrì pretpostav-ku - tezu da }e izabrani funkcioneri u te`nji da budu reizabrani (u kom-petitivnoj strukturi) biti uslovljeni (conditioned), u svom odlu~ivanju saanticipacijom (o~ekivanjem) kako }e elektori reagovati na ono {to oniodlu~uju. Na taj na~in, pravilo anticipiranih reakcija pruà vezu izme|uinputa i outputa, izme|u procedure (kako je isti~e [umpeter) i njenihkonsekvenci. Na osnovu toga, Sartori kompletira definiciju demokratije:demokratija je nusprodukt kompetitivnog metoda regrutovanja vo|stva.Mo} izabiranja, tako|e, rezultira, u svetlu feedback-a, u vo|enju ra~unaonih koji su izabrani o mo}i onih koji su ih izabrali. Ukratko kompetitivniizbori proizvode demokratiju. To je, u neku ruku, minimalna definicija.Tu treba ubrojati izbore, elitu i elekciju. ", Predgovor knjige Demokratija{ta je to?, str. 41.

33 \. Sartori, isto, str. 157.34 Vu~ina Vasovi}, isto, str. 45.35 Vasovi}, Isto, str. 67

116


Sartori je pod velikim uticajem, "prili~no fasciniran i ozra~en, idejama[umpetera i Daunsa, uz li~ne naklonosti, o ovom segmentu rezono-vanja, pristao vi{e uz pluralisti~ki ili demokratski elitizam nego uzmodel proceduralne demokratije"36.

Veoma upozoravaju}e i aktuelno zvu~e re~i V. Vasovi}a: "Treba linagla{avati da su ovakve ideje mogle da dobro do|u i mnogim par-tijskim liderima sa jakim autoritarnim predispozicijama u novoformi-ranim partijama u postkomunisti~kim zemljama"37.

Sartori, dakle, smatra da ne postoji ~vrsta veza izme|u unutra-{njih odnosa u politi~kim partijama i demokratije u dru{tvu. Po nje-mu, partije uklju~uju u svojim redovima manjinu gra|ana koja teì daosvoji {to vi{e glasova. On smatra da bez obzira na oligarhiju unutarpartija, demokratiju ~ini konkurencija izme|u partija, o ~emu kona~-nu re~ daju gra|ani - bira~i ("mo} odlu~ivanja je u rukama demosa").Po ovoj logici oligarhijske tendencije ne moraju imati negativan efe-kat, obzirom da je odlu~na igra u me|upartijskoj borbi, Sartori i [um-peter su bliski u svo|enju demokratije na kompetitivni elitizam. I utom slu~aju, odlu~na igra se vodi unutar politi~kih partija, jer od isho-da unutarpartijskih borbi zavisi, ko }e, i kako }e, u~estvovati u me|u-partijskoj kompeticiji38. To izgleda ovako: na izborima se takmi~e po-liti~ke partije, to se svodi na borbu politi~kih elita - oligarhija, a upraksi je to personalizovano na utrku partijskih lidera. Kompeticija ikonkurencija politi~kih partija ograni~ava i kontroli{e njihovu mo}.Najva`nije dràvne odluke se donose u vrhovima partija, a ne u par-lamentu ili vladi39. Kako isti~e Mirjana Kasapovi}: "Ako se, naime,

36 Vasovi}, Isto, str. 6837 Vasovi}, Isto, str. 6838 Vladimir Goati: "....vladavina uskih grupa u njima koje pomo}u partije

dominiraju dru{tvom i svode parlamentarne institucije na puku kulisu.Na taj na~in, umesto da doprinose formiranju i izraàvanju narodne vo-lje, partije name}u narodu volju svojih rukovodstava", Savremene poli-ti~ke partije, str. 106.

39 Slobodan Vu~eti}: "Ovde se politika ne vodi u ustavnim institucijama, nitise u njima stvarno donose odluke. Tu se smo diù ruke, poslanici supretvoreni u dirigovane pritiskiva~e dugmadi za glasanje. Po{to je re~ oarkanskoj politici i arkanskoj vlasti, su{tinske odluke donose se na dru-gom mestu, u najuìm neformalnim i neodgovornim centrima mo}i koji~ine sami vrhovi vladaju}ih partijskih oligarhija i jo{ uè - nekoliko ljudi",U krugu poraza, str. 161-162.

117


nedemokratske organizacije i mogu demokratski natjecati za vlast, unajmanju je ruku upitno kako one mogu tvoriti demokratske politi~keinstitucije i sustav"40. Ova autorka, slabost Sartorijevog argumentailustruje sluè}i se re~ima Hane Arent, da se "fundamentalna i fla-grantna protuslovlja rijetko potkradaju drugorazrednim autorima; uspisima velikih autora ona vode u sr` njihova djela".

Zaklju~ak. Zbog zna~aja koji politi~ke partije imaju u dru{tvu, kaoi zbog te`nje gra|ana da preko njih uti~u i u~estvuju u re{avanjuva`nih pitanja, bilo preko izbora ili neposredno u organizaciji, ne tre-ba zanemariti unutarpartijsku demokrati~nost. U kojoj meri je nekapoliti~ka odluka demokratska, zavisi od mogu}nosti gra|ana da u~e-stvuju u njenom dono{enju, kao i od posledica koje ostavlja na one,na koje se odnosi, kao i na dru{tvo u celini.

Usled unutra{njih nedemokratskih odnosa, politi~ke partije osno-vano postaju predmet kritike. Nezadovoljstvo partijama proizilazi iznekoliko vrsta razloga. Prvo, postoji sumnja da partije izraàvaju sa-mo parcijalne interese, {to proizilazi ve} i iz njihove etiologije. Drugo,zaslepljene izbornim uspehom, partije "od drve}a ne vide {umu", od-nosno, zapostavljaju probleme i pitanja dubljih dru{tvenih promena irazvoja dràve i dru{tva. Tre}e, partije pokazuju tendenciju suàva-nja polja op{tedru{tvene saglasnosti, (bazi~nog konsenzusa). ê-tvrto, po svojoj unutra{njoj logici, partija (organizacija) je uvek iznadi ispred pojedinca (~lana), a to zna~i kolektivitet ispred individue.Partija kao oblik kolektiviteta, ne trpi disonantne tonove u svom orke-stru, ve} preferira horsko pevanje. Samo lider moè imati pravo nasolo pevanje, odnosno moè imati mogu}nost da bude "prva violi-na".

Nedemokratske tendencije u politi~kim partijama vode razo~ara-nju gra|ana, kako u partije, tako i u demokratiju, u demokratske in-stitucije. Do razo~aranja u politi~ke partije dolazi iz vi{e razloga, alipre svega zbog njihove borbe za vlast iza koje se ne vidi napor da sedoprinese re{avanju ozbiljnih problema u dru{tvu, zbog toga {to sesmatra da one ne ostvaruju svoju osnovnu funkciju artikulatora, pro-motera i realizatora politi~kih interesa razli~itih dru{tvenih grupa. Po-liti~ke partije kao nosioci javnog ìvota, nisu iskazale sposobnost

40 Mirjana Kasapovi}, Pogovor, u: \ovani Sartori, Stranke i strana~ki sustavi,str. 337

118


oblikovanja javnog i op{teg dobra. Izme|u vlasti i opozicije u Srbijinije postignut bazi~ni konsenzus o temeljnim pitanjima.

Unutarpartijski odnosi se manifestuju na sve institucije u kojimau~estvuju predstavnici politi~kih partija. ^lanovi parlamenta vi{e za-vise od svojih partijskih rukovodilaca nego od svojih glasa~a. lano-vi partijskog rukovodstva se uglavnom nalaze u izvr{noj vlasti (Vla-di), u onoj meri koliko partija ima mo}i. Na taj na~in, partija na vlastiima neposredan uticaj na zakonodavnu i izvr{nu vlast, kao i te`nju,da bar posredno, uti~e na sudsku vlast. Partijske veze i sprege spre-~avaju jasnu podelu vlasti, grade}i njihov savez. Partijsko rukovod-stvo vi{e zavisi od svojih finansijera (sponzora), nego od svojih ~la-nova i bira~a. Tu zavisnost ispoljava vra}anjem dugova investitori-ma, kada partija do|e na vlast.

U jednom {irem istorijskom i teorijskom smislu, demokratija jestavljala i stavlja na isku{enje politi~ke partije pro{irenjem prava gla-sa, pojavom novih interesa i socijalnih zahteva koji su zahtevali dru-ge forme politi~ke participacije (protesti, demonstracije, pisanje peti-cije, {trajkovi), uklju~ivanjem novih grupa u politi~ki ìvot. Politi~kepartije su isku{avale demokratiju svojim monopolizovanjem ili uzur-piranjem dràve u jednopartizmu (dràvna partija - partijska dràva,dominantna partija), svojom unutra{njom oligarhijskom strukturom,sumnjivom ulogom novca u njihovom funkcionisanju (korupcija),ugroàvanjem principa podele vlasti i sl. Iskustva totalitarnih i autori-tarnih reìma govore o mogu}nosti instrumentalizacije i manipulaci-je partija u slu`bi takvih reìma i njihovih vlastodràca, odnosno, po-liti~ke partije mogu da se izrode ne samo u neprijatelje demokratijeve} i neprijatelje samih partija, bilo da je re~ o apsorpciji dràve odstrane partija ili apsorpciji partija(e) od strane dràve. U okolnostimakada su iskustva sa takvim reìmom sveà, neophodno je identifiko-vati takve snage i tendencije i suprotstaviti im se na vreme.

Iako s vremena na vreme provejava teza o opadanju uloge i zna-~aja partija (party decline), one danas ~vrsto drè svoju poziciju umnogim aspektima politike. Gotovo uvek i svuda, partije kontroli{uproces nominacije (predlaganja i kandidovanja) kandidata za javnefunkcije. Bez njih se ne mogu zamisliti izbori na kojima se bira skup-{tina (parlament) i vlada, ili predsednik dràve. Bira~ima bi bez parti-ja bilo znatno teè da prepoznaju kakve im se opcije nude i koji (~iji)kandidati pretenduju na javne funkcije. Partije, dakle, kontroli{u ka-

119


drovsku politiku, proces dono{enja odluka i dono{enja zakona. Saaspekta procesa politi~kog odlu~ivanja, organizacije izbora, parla-mentarnog ìvota i izvr{ne vlasti i ukupnog funkcionisanja politi~kihinstitucija, politi~ke partije danas imaju zna~ajniju ulogu nego {to suimale vek ranije. Uprkos brojnim slabostima i kritikama na ra~un par-tija, danas je te{ko i zamisliti demokratiju bez politi~kih partija.

Gra|anima preostaje da nedemokratske odluke i postupke politi-~ara i partija u svom javnom delovanju osu|uju i da im na izborimapresu|uju. Umesto opredeljivanja prema liderima partija, o~ekuje seve}e vrednovanje partijskih programa i njihovih u~inaka. Filtracijskauloga izbora doprinosi demokratizaciji i partija i dru{tva u celini.

Literatura:

y Gallagher Michael, Laver Michael, Mair Peter, (2005), Re-presentative Government in Modern Europe, (Instituti-ons, Parties, and Governments), Fourth Edition, Mc GrawHill, New York

y Galbrajt Piter, (1987), Anatomija mo}i, Stvarnost, Zagreby Goati Vladimir, (1984), Savremene politi~ke partije, Parti-

zanska knjiga, Beogrady Goati Vladimir, (2000), Partije Srbije i Crne Gore u politi~-

kim borbama od 1990 do 2000, Konteko, Podgoricay Goati Vladimir, (2001), Izbori u SRJ od 1990 do 1998 -

Volja gra|ana ili izborna manipulacija", drugo dopunje-no izdanje sa dodatkom "Izbori 2000", Centar za slobodneizbore i demokratiju, Beograd

y Goati Vladimir, (2004), Partije i partijski sistem u Srbiji,Odbor za gra|ansku inicijativu i OGI CENTAR, Ni{

y Kasapovi} Mirjana, (2002), Pogovor, u: \ovani Sartori, Stran-ke i strana~ki sustavi, Analiti~ki okvir, Politi~ka kultura,Zagreb

y Kasapovi} Mirjana, (2003), Izborni leksikon, Politi~ka kul-tura, Zagreb

120


y Mihels Robert, (1990), Sociologija partija u suvremenojdemokraciji, Istraìvanja o oligarhijskim tendencijamau ìvotu skupina, Informator, FPN, Zagreb

y Nojman Franc, (1974), Demokratska i autoritarna dràva,Naprijed, Zagreb

y Ostrogorski Mojze, (1921), Demokratija i politi~ke partije,Napredak, Beograd

y Orlovi} Slavi{a, (2002), Politi~ke partije i mo}, Jugoslo-vensko udruènje za politi~ke nauke i igoja {tampa, Beo-grad

y Panti} Dragomir, (1997), Vrednosti bira~a u Srbiji, u: Partij-ski mozaik Srbije 1990-1996, priredio Vladimir Goati, Beo-gradski krug i AKARIT, Beograd

y Sartori \ovani, (2001), Demokratija - {ta je to?, CID Pod-gorica

y [umpeter Jozef, (1996), Kapitalizam, socijalizam i demo-kratija, Plato, Beograd

y [u{nji} \uro, (1993), Intelektualci, Enciklopedija politi~kekulture, Savremena administracija, Beograd

y Vasovi} Vu~ina i Goati Vladimir, (1993), Izbori i izborni si-stemi, Radni~ka {tampa, Beograd

y Vu~ina Vasovi}, (2001), Predgovor, u: Demokratija {ta jeto?, CID, Podgorica

y Vu~eti} Slobodan, (2000), U krugu poraza, Stubovi kulture,Beograd

121

Demokratija (jo{) ne stanuje ovde

Zoran Stojiljkovi}

Demokratija (jo{)ne stanuje ovde

Demokratski limiti "partijskih naroda" i karakter unutarpartijskihodnosa

ApstraktModerne demokratske politi~ke institucije i ukupan javni i po-

liti~ki ivot nemogu}e je zamisliti bez klju~ne uloge politi~kih par-tija i mreè njihovih konkurentskih odnosa. Funkcioni{u}a, odrì-va demokratija na nivou celine dru{tva te{ko da je mogu}a bezbar minimalnih pretpostavki i standarda za demokratsko dizajni-ranje unutarpartijskog procesa odlu~ivanja. U suprotnom, moglobi se tvrditi da je, poput logike trì{ta, mogu}e demokratsku celi-nu i u~inak dobiti od nedemokratski, autoritarno ustrojenih delo-va. Interni partijski odnosi zaista mogu oscilirati u {irokoj skali odliderskog i oligarhijskog obrasca, preko kompeticije unutarpartij-skih elita do pluralisti~ke i, u manjoj ili ve}oj meri, uspostavljeneparticipativne strukture. Jedan od klju~nih indikatora karakteraunutarpartijskih odnosa ~ine pozicija, realna uloga i efektivna mo},kao i demokratski potencijal i uverenja "partijskog naroda" - ~lan-stva i sigurnih "tvrdih" pristalica pojedinih partija. lanstvo i prista-lice relativno zna~ajnu i autonomnu ulogu igraju samo u vremeizbora i otvorenih unutarpartijskih kriza i sukoba. Zna~ajni akcionipotencijal i kriti~ku energiju pokazuje, u me|uvremenu, tek "ideo-centri~na", na program i ciljeve usmerena manjina. Razlike izme-|u partija uspostavljaju se na nivou {irine prihvatanja demokratijekao "jedine igre u gradu", odnosno bazi~nih demokratskih vred-nosti. Dok je za pristalice stranaka demokratskog bloka, pre sve-ga onih reformske, liberalno-demokratske orijentacije, demokra-tija, uz sve mane, najbolji poredak, za pristalice radikala i socijali-

122


sta nedemokratska vlada je ~esto bolja (i efikasnija) od demo-kratske vladavine. Demokratska artikulacija odnosa te{ko je za-misliva uz temeljnu sumnju u sam smisao i efekte demokratije.

Klju~ne re~i: politi~ke stranke, ~lanstvo, interni partijski odnosi,

Demokratske politi~ke institucije i samu politi~ku praksu je nemo-gu}e zamisliti bez poznavanja uloge i na~ina delovanja politi~kih par-tija. îtav politi~ki ìvot, od javnog formiranja mi{ljenja o klju~nimproblemima dru{tva do izbora i formiranja vlasti i rada parlamenta ivlade, u svojoj osnovi ima procese sukoba i saradnje partija, sklapa-nja i rasklapanja partijskih koalicija.

Sveprisutnost partija i njihov zna~aj, stvaraju utisak da je nastaja-nje ideje o partijama i nekih formi partijske borbe staro, gotovo koli-ko i dru{tvo.

Primera radi, Dèjms Brajs spada me|u pisce koji smatraju da jepoliti~kih partija bilo u svim dru{tvenim vremenima. "Politi~ke partijesu starije od demokratije. Njih je bilo u svim zemljama i u svim oblici-ma vladavine" (Smiljkovi}, 1993:19).

U tom smislu se navode primeri politi~ke borbe u staroj Gr~kojizme|u zemljoradni~ke i trgova~ke struje, zatim grupe koja je bila zaFilipa i Aleksandra Makedonskog i druge koja je bila protiv. Sledezatim, borbe u Rimu oko Cezara i Pompeja, Antonija i Oktavijana.

Blondel smatra pak da su partije nastale u Rimu, pred kraj Repu-blike, a da su bra}a Grah bila, mo`da, prvi partijski lideri sa narod-nom podr{kom. Propa{}u Republike partije su nestale da bi se po-novo pojavile u razdoblju renesanse u Italiji. Tako|e, kao primeri pro-to-partijskog organizovanja navode se borbe izme|u gvelfa i gibeli-na, kao i, u feudalnim dràvama pre uvo|enja parlamenta, izme|upristalica monarha i monarhisti~ke vladavine, na jednoj, i parlamen-tarne vladavine na drugoj strani (Smiljkovi}, 1993:20-22).

Politi~ke partije, u modernom smislu i zna~enju, nastaju i razvija-ju se istovremeno sa procesima ograni~avanja apsolutne vlasti vla-dara i ja~anja uloge parlamenta i izbora. Stvaranjem modernih sred-stava masovne komunikacije, {irenjem pismenosti i uvo|enjem op-{teg prava glasa partije postaju masovan, {iroko rasprostranjen i go-tovo univerzalan fenomen.

123


Na po~etku tre}eg milenijuma, politi~ke stranke predstavljaju skorouniverzalnu instituciju bez koje je te{ko zamisliti politi~ki ìvot. "Na-stale po prvi put pre dva i po stole}a u Velikoj Britaniji, "kolevci de-mokratije", one su se kao kap ulja na vodi pro{irile na ogromnu ve}i-nu zemalja na svim kontinentima. Izuzetak u tom pogledu je samonekoliko malih dràva u regionu Persijskog zaliva u kojima ne delujupartije" (Goati, 2004:9).

Politi~ke partije i demokratija

U modernim, predstavni~kim demokratijama, ali i reìmima sa tekformalnom demokratskom fasadom, partije igraju klju~nu ulogu uizboru nosilaca politi~kih i javnih funkcija i kontroli i usmeravanju ak-tivnosti dràvnih organa.

Partije prethodno izraàvaju brojne parcijalne interese i povezujui objedinjavaju ih u {ire celine, svode}i tako sloènu interesnu mapudru{tva na nekoliko osnovnih linija politi~kih podela. Time, istovre-meno, postaje mogu}e uobli~avanje javnog mi{ljenja, odnosno for-mulisanje alternativnih modela javne politike i politi~ko identifikova-nje i opredeljivanje za i protiv njih.

Partije imaju zna~ajnu ulogu i u politi~kom informisanju i obrazo-vanju gra|ana i njihovom osposobljavanju za aktivno u~e{}e u poli-tici.

No, delovanje politi~kih partija od samog njihovog nastanka pra-te brojne kritike i osporavanja njihove demokratske uloge i potenci-jala.

Kritike politi~kih partija zasnivaju se na tri osnovna argumenta.Prvi, tradicionalni argument klasi~ne politi~ke teorije svodi se na

tvrdnje da partije, insistiraju}i na partikularnim grupnim interesima inegiraju}i "op{tu volju", unose dodatne podele i stvaraju klimu neto-lerancije i sukoba u dru{tvu. Bore}i se za vlast one raspaljuju strasti,egoizam i fanatizam. Politika se tako pretvara u puko stran~arstvo(Jovanovi}, 1990:346-347).

U osnovi ra{irenog stava da "partije samo sva|aju i dele narod"stoje ina~e krajnje razli~iti dru{tveni i politi~ki koncepti: individuali-sti~ka koncepcija demokratije bez (partijskih) posrednika, elitisti~kiprezir prema provali masa u politiku i profilu i ulozi partijskih tribunai demagoga, ili pak utopisti~ko i anarhisti~ko negiranje potrebe po-

124


stojanja otu|uju}ih politi~kih institucija. Njima na na{im prostorimatreba pridodati autoritarno i populisti~ko negiranje politi~kog plurali-zma i vi{estrana~ja, ali i organicisti~ko, kvazireligijsko nasle|e sa-bornosti koje negira partije i parlamentarizam. Tehnokratska pri~a ozastarelosti klasi~ne politike, prevazi|enosti partija i potrebi uvo|e-nja vladavine eksperata tako|e delom koristi ovu argumentaciju.

Drugi tip argumenata ne negira samu potrebu postojanja partija injihovu po~etnu, pozitivnu ulogu u demokratizaciji dru{tva. Ocenao, u me|uvremenu nastaloj, sve-prisutnosti partija vodi, me|utim,do zaklju~ka da su partije uzurpirale pravo na stvaranje javnog mi-{ljenja, da svima name}u svoju volju i da je demokratija zato evolui-rala u vladavinu partija - partitokratiju.

Brojne pristalice ove teze isti~u da partije ne izraàvaju ve} stva-raju i name}u interese, odnosno da doprinose uniformizaciji mi{lje-nja i rastu dru{tvene i politi~ke apatije. One su uzurpirale izborni pro-ces, ugrozile i potisle, logikom partijske discipline, nezavisnost iza-branih predstavnika i tako krajnje oteàle vezu parlamenata sa jav-no{}u, gra|anima i njihovim nepartijskim reprezentima.

Pri tom stabilne strana~ke vlade vode svemo}i vladaju}ih partijaa {iroke vladavinske koalicije uve}anju politi~ke nestabilnosti i {ire-nju duha nagodbi i ucena u dru{tvu.

Racionalno jezgro ovog tipa kritike partija ~ini insistiranje na po-trebi o~uvanja i ja~anja pluralnog karaktera javnosti i prostora auto-nomije organizacija civilnog dru{tva u odnosu na politi~ke aktere.

Tre}i tip argumenata poga|a unutra{nje, ~esto krajnje nedemo-kratske odnose i atmosferu u politi~kim partijama. U sumnju se, logi-kom spojenih sudova, dovodi sama mogu}nost da organizacije sainternom nedemokratskom praksom mogu da, ~ak i kad gra|animadonose realnu mogu}nost izbora, doprinesu demokratiji u dru{tvu.

Cilj disciplinovanog sprovo|enja razli~itih taktika osvajanja vlastii logika efikasnosti do te mere ve} krajem 19 i po~etkom 20 vekapotiskuju interne rasprave i bar formalno demokratske procedureodlu~ivanja da se masovna partija, prema kriti~arima, poput Mihelsai Ostrogorskog, od sredstava ostvarivanja dru{tvenih interesa pre-tvara u samosvrhu. Imperativ - vlast po svaku cenu, vodi ~esto napu-{tanju op{tih na~ela i pretvaranju partija u stroj za eksploataciju vla-sti. Sve to, uz sklonost partijskih masa da budu vo|ene i da se iden-tifikuju sa jasno pozicioniranim i izdvojenim partijskim liderom i para-

125


lelno ja~anje profesionalnog, birokratskog partijskog aparata, uz do-datnu sklonost medija i javnosti da op{te samo sa partijskim vrhu-{kama vodi oligarhijskoj dominaciji organizovanog partijskog jezgraili pak samog lidera nad masom ~lanova i pristalica. Uvo|enje de-mokratskih internih pravila igre u takvom okviru ima ograni~en do-ma{aj i ~esto predstavlja tek demokratski ukras i izgovor, jer masapartijskih laika objektivno ne moè da kontroli{e profesionalizovanipartijski vrh (Mihels, 1990:304-310).

Duboko razo~aran partijama, ra{irenom praksom "ma{inizma ikonformizma" u njima, Mojzes Ostrogorski }e ~ak predloìti da one ufunkciji politi~kog zastupni{tva budu zamenjene povremenim intere-snim politi~kim asocijacijama (Ostrogorski, 1921:34-37).

Na drugoj strani, partijske elite ipak nisu svemogu}e - bar ne uuslovima postojanja "politi~kog trì{ta", vi{estrana~kih izbora i do-brovoljnog ulaska i izlaska iz partija. Rizik od gubitaka poverenja ivode}e pozicije u stranci i dru{tvu su ~ini se dovoljan razlog da sebar toleri{u zahtevi za o~uvanjem minimalne interne partijske demo-kratije.

Bez obzira na sva ograni~enja i kritike, o~ito da je moderna de-mokratija te{ko zamisliva bez partija. Bilo da se radi o tradicional-nim, "nepartijskim" dru{tvima, "antipartijskim" (vojnim diktaturama)reìmima ili "jednopartijskim demokratijama" u pitanju su uvek nede-mokratska dru{tva. Ona su danas i sve re|a. Ako samo postojanjemultipartizma i partijske kompeticije, samo po sebi nije dovoljan uslovi garant demokratije, ono je svakako njen neophodan i nuàn predu-slov. Put do pune liberalne demokratije vodi preko izborne, kompeti-tivne i vi{epartijske semi-demokratije.

Partije o~ito predstavljaju neophodan, ali ne i dovoljan preduslovza razvoj moderne predstavni~ke demokratije.

Znanje o politi~kim partijama, njihovim mogu}nostima i limitima uprocesima demokratizacije je od posebnog zna~aja za zemlje poputSrbije, u kojima tek treba uspostaviti demokratske institucije i konso-lidovati demokratiju.

Modeli i indikatori unutarstrana~kih odnosa

Saètu analizu unutarstrana~kih odnosa - njihovog (ne)demokrat-skog karaktera i efekata, mogu}e je kriti~ki razloìti na tri, me|usob-

126


no tesno povezana metodska koraka. Prvi, ~ini postavljanje idealtip-skih modela internih partijskih odnosa i distribucije mo}i. Drugi, iz-gradnja mreè indikatora za njihovu proveru i komparaciju. Tre}i,njihova primena na tri osnovna nivoa analize: poziciju ~lanstva i ru-kovodstva stranke i vertikalnu i horizontalnu distribuciju mo}i na raz-li~ite nivoe i oblike strana~kog organizovanja. Kona~ni rezultat pred-stavlja ocena o dominaciji odre|enog modela, odnosno njihovoj do-bijenoj kombinaciji - recepturi u praksi pojedinih partija.

Dva polarna, idealtipska modela internih odnosa ~ine nedemo-kratski model u svojoj monokratskoj i oligarhijskoj podvarijanti, najednoj i "participativno-demokratski" model, na drugoj strani.

U osnovi nedemokratskog modela je stav o napetosti, pa i su-protnosti, ~ak nekoj vrsti inherentne tragike, odnosa uspostavljenihizme|u demokratije i organizacija. Demokratije nema bez institucijai organizacija, da bi sa njihovim razvojem i ja~anjem, ona postepenonestajala. Mihels ovu poziciju defini{e stavom "ko kaè organizacija,kaè i tendencija ka oligarhiji". Organizaciona struktura i dinamikasvaku partiju razdvaja na vode}u manjinu i vo|enu masu. Vo|a odsluge (partijskog) naroda postaje "komandant partijske vojske". Mi-hels, pozivaju}i se na Rusoa i njegovo uverenje da narod u trenutkukada sebi podari predstavnike, nije vi{e slobodan, vi{e ni ne postoji,smatra da kraj svake (unutarstrana~ke) demokratije po~inje sa stva-ranjem i osamostaljivanjem profesionalnog vo|stva (Orlovi},2002:37).

Drugi, polarni participativno-demokratski model "transparentnihpartija" baziran je na ideji (Barbera i Patemanove) o neposrednimizborima i partijskom referendumu i anketi, podrànim i omogu}e-nim "elektronskom demokratijom".

U osnovi radi se o kriti~kom preuzimanju Veberovih ideja o (pri-bli`no) jednakim kvalifikacijama za vo|stvo, njegovim minimalnim,koordinacijskim ingerencijama i direktnim izborima na kratak rok, zanosioce javnih funkcija.

Tre}i, "kompetitivno-elitisti~ki" model predstavlja zapravo demo-kratsko redizajniranje i realisti~ku reformulaciju liderskog i, poseb-no, oligarhijskog modela unutarstrana~kih odnosa. Po njemu, unu-tar demokratskih procedura partijska egzekutiva, razdeljena na ve}iili manji broj konkuriraju}ih strana~kih elita koje se me|usobno nala-ze u promenljivim odnosima sukoba i saradnje, bori se za naklonost

127


i podr{ku partijskih masa ~ija je uloga uglavnom svedena na navija-nje i aplaudiranje.

Partije su po samoj svojoj realnoj unutra{njoj strukturi retko de-mokratske organizacije, jer u svojim redovima uklju~uju manjinu ko-ja teì da osvoji {to vi{e glasova i zadobije vlast. No, bez obzira naoligarhijsku strukturu partija, demokratiju upravo ~ini mogu}om kon-kurencija izme|u njih. Po ovoj logici, oligarhizacija partija ne moraimati negativan kona~ni efekat, jer njihova konkurencija omogu}ujeda kona~nu re~ i odluku imaju gra|ani - bira~i. Sartori i [umpeterizjedna~avaju realnu, funkcioni{u}u demokratiju sa kompeticijom eli-ta. Polazno, od ishoda unutarstrana~kih borbi zavisi ko }e i kakou~estvovati u me|ustrana~koj utakmici za podr{ku bira~a. Nakonpobede nad strana~kim rivalima, u izbornu utrku ulaze partijske elitei lideri, ~ija je mo} dalje ograni~ena mehanizmima i proceduramakompeticije i konkurencije izme|u (i unutar) politi~kih partija. Hodod autoritarnih ka demokratskim reìmima, prakti~no se sadrì u po-maku od vlasti (samo)nametnutih elita ka izboru izme|u elita koje senude ([umpeter).

Najzad, ~etvrti "predstavni~ki, poliarhijski" model polazi od Dalo-vog koncepta poliarhije, odnosno pluralne i relacione iako ~esto kraj-nje asimetri~ne distribucije mo}i. Unutar njega je mogu}e o~uvati ielemente decentralizacije i disperzije mo}i, pa i aktivne participacije~lanstva. Na odre|eni na~in, pluralni model je realisti~na, svedenavarijanta i alternacija za participativni model.

Mreà kriterija i indikatora prakti~no je vezana za segmente i se-kvence procesa odlu~ivanja, odnosno za njegovih {est klju~nih ele-menata i faza. Prvi, ~ini set prava i obaveza koje ima partijsko ~lan-stvo, ali i njegove mogu}nosti i kapaciteti da ih realno ostvari. Drugi,~ine formalna i stvarna prava partijskih manjina i njihove mogu}nostida ih, kroz struje i frakcije i institucionalno izrazi unutar partije ili pakda, na toj osnovi, produkuju rascep u partiji. Tre}u, izvedenu iz pret-hodnih, ~ini dominacija subordinacije ili pak principa subsidijarnostiu partiji, odnosno centralizatorske ili decentralizuju}e tendencije uprocesu internog dono{enja odluka. Subordinacija indicira domina-ciju oligarhijskih odnosa ili liderskog principa u partiji. Subsidijarnost,odnosno prihvatanje principa da se odlu~ivanje prepusti niìm nivo-ima organizovanja na kojima daje optimalne rezultate, ide u prilogpluralnom ili participativnom modelu.

128


êtvrti kriterij za detektovanje prirode unutarstrana~kih odnosa~ini oficijelni i realni raspored snaga, odnosno podela vlasti i ovla-{}enja izme|u partijske legislative i egzekutive na razli~itim nivoimaorganizovanja. Dva naredna kriterija, peti i {esti, vezani su za proce-nu distribucije mo}i i uticaja u dva klju~na interna procesa - partij-skom izbornom procesu i kontroli nad partijskim finansijama, njiho-vom prihodnom i rashodnom stranom. Primera radi, nemogu}nostpartijskog {efa ili vrhu{ke da nametnu svoje kadrovske izbore i "favo-rite", bez prethodnog sloènog procesa pregovaranja i nagodbi salokalnim strana~kim organima, govori u prilog postojanja i domina-cije kompetitivno-elitisti~kih ili pak "poliarhijskih" struktura i odnosa.

Na drugoj strani, usmerenost partijskih mecena, ali i izvora jav-nog finansiranja na partijsku centralu, doprinosi centralizatorskoj, oli-garhijskoj ili liderskoj tendenciji u partiji.

Naravno, radi se tek o polaznoj analiti~koj {emi, kojoj tek sledianaliza partijske anatomije i fiziologije mo}i, koja je, po pravilu, skri-vena iza "unutra{njeg zida }utanja" (Goati, 2004:106).

Pozicija i uticaj ~lanstva i pristalica

Prvi, polazni nivo analize ~ini kriti~ko vrednovanje formalne pozi-cije i realnog uticaja "partijskog naroda", odnosno akcionog potenci-jala, kompetentnosti, nivoa i vrsti motivacije i o~ekivanja ~lanstva ipristalica, kao i razli~itih osnova i razloga njihovog identifikovanja sa"svojom" partijom.

Modelski posmatrano, visok nivo aspiracija, uz ose}aj kompe-tentnosti, kao i dominacija programske ili problemske identifikacijesa strankom, re~ju - ~lanstvo i pristalice koje karakteri{u mobilnost,aktivitet i kriti~nost su temeljna pretpostavka za postojanje participa-tivnih stranaka, ili bar poliarhijske strukture unutra{njih odnosa u nji-ma.

U slu~aju politi~kih partija naj{iru zonu - koncentri~ni krug do ko-ga dopire njihov uticaj ~ini pribli`no tri petine gra|ana koji imaju na-~elno pozitivan stav prema partijama i njihovoj ulozi i demokratizira-ju}em potencijalu. Gotovo isti je i udeo gra|ana i gra|anki koji imajukakvu-takvu partijsku identifikaciju. Izvan ovog kruga su ~etvrtina in-diferentnih i gotovo petina gra|ana koja ima negativan odnos premapartijama.

129


Bogata empirijska gra|a svedo~i da veliki procenat (u CeSID-ovim istraìvanjima iz 2005. gotovo dve petine) gra|ana Srbije - ali idrugih postkomunisti~kih zemalja centralne i jugoisto~ne Evrope -ima prema partijama indiferentan (u Srbiji 28%) ili ~ak izrazito nega-tivan stav (10%). Uzroke antipartizma neki pisci dele na dve grupe:na aktuelnim kontekstom uslovljen - reaktivni antipartizam i, trajniji i{iri, tradicijom i vrednostima uslovljen, kulturni antipartizam.

Obe navedene grupe uzroka deluju u Srbiji. Gubitak poverenja inegativna ocena partija od strane gra|ana jednim delom je rezultatrazo~arenja zbog neispunjenih o~ekivanja u pogledu pobolj{anja i-votnog standarda i "kvaliteta i sigurnosti ìvota". Rezultat ovakvogstanja je saglasnost polovine gra|ana sa stavom da partije vode ra-~una i sluè samo interesima svojih vo|a.

Antipartizam, me|utim, nastaje i zbog nespremnosti na me|u-sobnu saradnju koju su partije manifestovale, kako u predoktobar-skom, tako i u postoktobarskom razdoblju, i serije afera i me|usob-nih optu`bi politi~ara za korupciju. Negativne ocene partija imaju sna-`ne korene i u dubljim slojevima tradicionalne politi~ke kulture kojavisoko vrednuje jedinstvo i slogu - "sabornost" i koja, vi{epartizamdrì jednim od glavnih uzroka aktuelnih podela i sukoba, odnosno uosnovi je stava da "stranke samo dele i sva|aju narod" koji prihvatatri petine gra|ana (CeSID 2005). Taj antipartizam formiran na mitu otragi~nom usudu (srpskih) podela oja~an je procesima politi~ke so-cijalizacije u razdoblju samoupravnog socijalizma kada su partije i-gosane kao simbol razdora (Goati, 2004:188). Refleks ovog formira-nog stava je uverenje, tako|e tri petine, da treba glasati za najboljekandidate bez obzira iz koje su stranke.

Istovremeno je veoma ra{ireno nepoverenje gra|ana prema poli-ti~kim partijama. Na primer, poverenje u politi~ke stranke sredinom1996 i 1997. godine ima samo 18%, odnosno 17% gra|ana Srbije,pa se Srbija po tome nalazila pri dnu zemalja u procesu tranzicije.Politi~ke stranke su predstavljale, dakle, kriti~nu ta~ku politi~kog si-stema. Isti fenomen se ponavlja sa "novim demokratskim vlastima" ipoliti~kim partijama nakon 2001. godine.

Poverenje manje od petine, uz istovremeno partijsko identifikova-nje ( i izbornu orijentaciju) bar polovine gra|ana otvara pitanje ener-getskog potencijala, motiva i razloga zbog kojih se sa partijama iden-tifikuje i tre}ina gra|ana koja im ina~e ne veruje (CeSID, jul 2005).

130


îni se da su: (a) politi~ka netolerancija i nekorektnost, osionostpartija - koalicija na vlasti, i (b) autoritarnost lidera i nedemokratskiunutarpartijski odnosi, (~este promene i nepridràvanje utvr|enih sta-vova, brojni unutarpartijski raskoli), kao i (c) nekorektni me|upartij-ski odnosi, i neprincipijelne i neuspe{ne koalicije, uz (d) trvenja par-tijskih lidera i me|usobne optu`be za kori{}enje partijskih (dràvnih)funkcija za li~no boga}enje i sticanje privilegija, trajna karakteristikapartijske scene Srbije i izvori{te niskog poverenja u stranke (Slavuje-vi}, 2002:198).

Naredni, uì partijski krug ~ini najvi{e tre}ina gra|ana koja je isto-vremeno spremna da da bar prelaznu ocenu aktuelnoj partijskoj prak-si, odnosno ne sloì se sa ocenom "da su sve stranke iste, da samosva|aju narod i vode ra~una o interesima svojih lidera". Gotovo uprocenat isti je i udeo relativno sigurnih, "tvrdih" strana~kih pristalicau izbornom telu. Tre}i krug ili partijski prsten ~ini petina gra|ana kojaje spremna da se bar povremeno angaùje u strana~kim aktivnosti-ma. Najzad, najuì krug "inficiranih" strankama i politikom ~ini 5-10posto gra|ana koji ~ine {ire aktivisti~ko jezgro i akcioni i kadrovskirezervoar stranaka (CeSID, april-jul 2005).

Politi~ki ìvot u Srbiji, me|utim, odlikuje relativno velika gustinapartijskog ~lanstva - pribli`no svaki deseti punoletni stanovnik je u~lanstvu neke od partija. Istovremeno, sondaè javnog mnjenja, ali idubinska istraìvanja, pokazuju da se udeo "politi~kih gladijatora"kre}e, naj~e{}e oko 2-3 posto, {to prakti~no zna~i da je, u najboljemslu~aju, aktivan u ve}oj ili manjoj meri tek svaki tre}i ~lan stranaka.

Iz Ki~elove klasifikacije i podele partija na harizmatske, klijenteli-sti~ke i programske (Kitchelt, 1995:7), mogu se izvu}i tri osnovnamotiva za podr{ku i pristupanje partijama: homocentri~ni izbor, od-nosno vezivanje za li~nost lidera, ideocentri~na upu}enost na pro-gramska opredeljenja (Zvonarevi}, 1976:483) ili klijentelisti~ko, inte-resno usmerenje na selektivne prednosti - patrona`ne poslove, pre-ferencijale i subvencije. Ova tri osnovna motiva naj~e{}e su, po Vla-dimiru Goatiju, spojena i deluju jedinstveno, odnosno osnaùju}e,sinergetski na snaènje ili tek odràvanje veze sa strankom (Goati,2004:119).

Ina~e, u osnovi izbornog opredeljenja odnosno partijske identifi-kacije stoje brojni konceptualni i pragmatski dugoro~ni i kratkoro~nirazlozi.

131


Prema nalazima javnomnjenskog istraìvanja CeSID-a, u leto 2005,bira~i se opredeljuju na osnovu slede}ih razloga:

Izvo

r: Is

tra`

ivan

je C

eSID

-a, l

eto

2005

.

Gra

fikon

1: R

azlo

zi id

entif

iko

van

ja s

a p

artij

ama

132


U osnovi partijske identifikacije moè, dakle biti, za ne{to vi{e odtre}ine gra|ana, prihvatanje ideolo{kog projekta partije, ili bar sa-glasnost sa politi~kim pristupom i na~inom re{avanja pitanja kojepristalice ocenjuju kao va`na za realizaciju svojih i interesa svoje dru-{tvene grupe. Identifikovanje bira~a sa politi~kim partijama nije, da-kle cilj po sebi, ve} sredstvo za postizanje nekog drugog cilja. Bira~i,me|utim, naj~e{}e nisu u stanju da unutar (pre)obilne politi~ke po-nude, jasno na nivou razlikovanja politi~kih koncepata, identifikujusvoj partijski izbor. Mnogi za to nemaju ni dovoljno znanja, ni volje, niinteresa. Osim toga, u situaciji u kojoj ìvimo, niti je izborno telo ja-sno socijalno diferencirano niti su, povratno, partijski programi jasnoprofilisani. Stalna programska pomeranja i uzajamne pozajmice ote-àvaju izbor i onima zainteresovanim i upu}enim u programske kon-cepte i razlike. (Stojiljkovi}, 1998:65).

Zna~ajan broj (u ovom istraìvanju petina) sopstvene dileme i ne-dovoljno razumevanje strana~ke scene razre{ava, ukoliko se uop{tepoliti~ki opredeljuje, izborom li~nosti lidera u koga }e verovati i ~iju}e stranku slediti. Pozitivna predstava, "imid`", koju stranka stvori osebi i svom lideru, u kulturama sklonim personalizovanju politi~kogizbora, je od velikog uticaja na {irinu i intenzitet odre|ene partijskeidentifikacije.

Naravno, veliki je broj onih (tre}ina) "racionalnih bira~a" (Dauns)koji se opredeljuju krajnje pragmati~no polaze}i od koristi od odre-|enog politi~kog izbora, odnosno od procene {ansi za realizovanjesvojih neposrednih individualnih interesa.

Pored tri osnovne grupe razloga i osnova za formiranje partijskeidentifikacije - programskog opredeljivanja i glasanja, identifikovanjasa liderom i kandidatima i interesnog opredeljivanja, na izbornu ori-jentaciju i konkretnu odluku uti~e posredno i snaga i organizacionarazvijenost partija. Postojanje lokalnih i op{tinskih odbora je u pozi-tivnoj korelaciji sa stepenom orijentacije ka odre|enoj partiji. Ve}u{ansu da zadobiju {iru podr{ku imaju, naime, partije koje su uspeleda premreè ~itavu teritoriju.

Jedan, manji broj glasa~a svoju izbornu odluku formira i u skladusa porodi~nom i lokalnom tradicijom, odnosno u skladu sa "porodi~-nom politi~kom klimom i opredeljenjem ("porodi~no glasanje")" ilipod uticajem prijatelja i lokalnih uglednika.

133


Me|utim, tek ideocentri~ni osnovni motiv, prisutan kod pribli`netre}ine ~lanstva i pristalica, moè biti realan osnov za kriti~ko anga-òvanje.

Na drugoj internoj, partijskoj strani, razvoj kartelskih ili profesio-nalnih izbornih stranaka (Panebianco), odnosno sve ve}a njihovaokrenutost ka dràvi i upu}enost na dràvu (Katz i Mair), smanjujurelativan zna~aj ~lanstva, kao i, sem u vremenima reideologizacije,{irih programskih stanovi{ta. Sledstveno, u eri sve sloènije i "sofisti-ciranije" borbe za izbornu klijentelu, stranci su od {irih, programskihutemeljenja i masovnog i aktivnog ~lanstva, potrebniji stru~njaci zamarketin{ko dizajniranje poruka, upravljanje organizacijom ili plani-ranje i sprovo|enje specifi~nih politika. Naravno, uz delimi~an izuze-tak povremenih mobilizacijskih kampanja.

Paralelni razvoj i preklapanje tendencije opadanja zna~aja ~lan-stva sa procesom rutinizacije harizme i pojave neharizmati~nih lide-ra - profesionalnih politi~ara, tako|e je vodio trendu pasivizacije iosipanja partijskog ~lanstva.

U politi~kom ìvotu Srbije, SPS je gotovo paradigmatski primerkako kumuliranje postupnog gubitka harizme lidera, silaska strankesa vlasti i gubitka selektivnih prednosti i sinekura od ~lanstva, uznejasan programski profil i politi~ku taktiku kratkog daha, vode br-zom osipanju ~lanstva i pristalica.

"Partijski narod" poseduje, konstatovali smo ve}, prete`no niskumotivisanost i energetski potencijal. Njegov uticaj je limitiran i li{enkontinuiteta. Povremeni impulsi koji dolaze iz "partijske baze" su sla-bi i difuzni. Ali ona moè, bar defanzivno, da uti~e na klju~ne partij-ske odluke i izbore i da omogu}i promenu odnosa snaga u njoj.Strana~ko ~lanstvo je, posebno u situacijama turbulentnog prekom-ponovanja mo}i u strana~kom vrhu, ili {irih sukoba i rascepa u stran-ci, ipak neka vrsta kona~nog arbitra. Ma koliko da su strana~ke kon-vencije prearanìrane, a "istorijske" sednice glavnih odbora predmetstroge, precizne reìje i "samoizbora" lojalnog dela rukovodstva, ~lan-stvo je garant bar minimalne demokratske dinamike i otvorenosti.Posebno je to slu~aj u situaciji postojanja relativno jasnih podela unu-tar stranke i kruga zna~ajnih autonomnih ovla{}enja za koja su seizborili lokalni i regionalni odbori. Iako su gotovo sve stranke u Srbijii Crnoj Gori startovale kao liderske ili oligarhijske strukture, u kojimasu se sporovi re{avali odlaskom malobrojnih grupa nezadovoljnika,

134


koji onda formiraju "svoje" sve patuljastije, a isto tako liderske ili oli-garhijske strukture, partijska partogeneza je vremenom pokazala svo-je limite. Logika preìvljavanja je zahtevala obrnut proces ujedinjava-nja koji, po pravilu, zahteva o~uvanje autonomije ranijih delova i de-centralizovaniju strana~ku strukturu koja, bar posredno, ja~a i pozi-cije ~lanstva. Uspe{ni lokalni strana~ki uglednici nisu vi{e bili sprem-ni da bespogovorno slu{aju partijskog {efa, ba{ kao ni poslanici, {toje vodilo sloènijem procesu pregovaranja pri dono{enju odluka. Po-zicija svih, pa i preostalih "istorijskih", osniva~kih strana~kih lidera sesve vi{e svodi na upravljanje konfliktima i gra|enje ve}ina u sloè-nim mreàma koordinacijske politike. Sa delimi~nim izuzetkom SPOi DSS - strankama sa liderom-osniva~em na ~elu, u svim "velikim"strankama u Srbiji postoji bar kompetitivno-elitisti~ki obrazac.

Pluralizovane i decentralizovane partijske strukture i proces odlu-~ivanja, uz rezultiraju}e umnoàvanje posreduju}ih nivoa koje ~ineradne zajednice, interesni savezi i forumi, kolektivno ~lanstvo i orga-nizacije-sateliti, kao i odborni~ke i poslani~ke grupe i finansijeri stran-ke, pretpostavke su sloènijeg pluralnog, interesno-grupnog obra-sca distribucije mo}i. U Srbiji je Demokratska stranka, kao i druge,manje stranke reformske orijentacije, najblià ovom obrascu. Rela-tivno {irok okvir prava strana~kog ~lanstva i fluktuiraju}ih manjina,uklju~iv pravo na interpelaciju i reviziju odluka, razu|ena partijskaautonomna (infra)struktura i praksa (neposrednih) izbora izme|u vi-{e, stvarnih a ne tek fingiranih, protivkandidata su, uz polulegalizo-vane struje i sloèn proces pregovaranja i usagla{avanja unutar stran-ke, osnov za, istina asimetri~nu, ali relacionu i me|uuslovljenu, (re)di-stribuciju mo}i. U pozadini je svakako i natprose~no obrazovano,politi~ki edukovano i kriti~ki (samo)svesno ~lanstvo.

Paralelna logika efikasnosti i, u uslovima me|ustrana~ke kompe-ticije, nu`nog stepena jedinstva i discipline, te{ko da omogu}uje bit-no ve}i stepen interne demokratije, odnosno njeno pribliàvanje otvo-renoj, transparentnoj strukturi o kojoj govore promoteri participativ-nog modela demokratije. Ovo ograni~enje posebno vaì za dru{tvasa limitiranim demokratskim potencijalima i nasle|em, umnogomeli{enim kulture tolerantnog (politi~kog) dijaloga. Breme autoritarnognasle|a pri tom posebno poga|a i odlikuje one partije (SPS i SRS una{em slu~aju) ~ije ~lanstvo i pristalice imaju krajnje rezervisan od-nos prema demokratiji, odnosno, po pravilu, dolaze iz manje obra-zovanih, niìh dru{tvenih slojeva.

135


Tabela 1: Klasna samoidentifikacija i partijsko opredeljenje(CeSID, jul 2005)

U koju odslede}ihdru{tvenihgrupa bistesvrstali sebe isvoju porodicu

DS DSS PSS SPS SRS OstaliNestran.

opredeljeniUkupno

Srednja klasa 25% 8% 4% 2% 9% 6% 46% 100%

Slu`benici 31% 8% 2% 2% 7% 3% 47% 100%

Radnici 13% 5% 6% 3% 19% 4% 50% 100%

Seljaci 5% 6% 35% 6% 30% 4% 46% 100%

Nià klasa 5% 3% 1% 8% 26% 3% 54% 100%

Ne zna 6% 4% 6% 3% 4% 6% 71% 100%

Prosek 15% 6% 4% 3% 17% 5% 50% 100%

Odnos prema demokratiji i partijska identifikacija

Osnovnu, polaznu hipotezu zato i ~ini stav da }e, pri sli~nom ilinaj~e{}e istovetnom formalno, statutima definisanom setu prava iobaveza, ve}u fakti~ku ulogu i demokratski potencijal pokazivati ~lan-stvo onih stranaka koje natprose~no svoje pristalice regrutuju iz re-dova obrazovanijih i informisanijih gra|ana, sklonijih prihvatanju de-mokratskih vrednosti. U CeSID-ovom istraìvanju, sprovedenom ujesen 2005. godine, testirali smo pretpostavku da izme|u vi{eg soci-jalnog statusa, prihvatanja demokratije i identifikacije sa strankamademokratskog bloka, postoji zna~ajna pozitivna korelacija.

Reìm po meri i ukusu gra|ana

Da je demokratija, na na~elnoj, konceptualnoj ravni analize, naj-bolji mogu}i poredak misli, uz ~etvrtinu neodlu~nih i petinu nedemo-krata, ne{to vi{e od polovine (55%) gra|ana. Kada se, me|utim, de-mokratija postavi u operativni, poredbeni kontekst, znatno manje,dve petine gra|ana (39%) smatra i dalje da je demokratija i poredsvih svojih ograni~enja i mana bolja od svih drugih oblika vladavine.

136


Stav prema demokratiji je u najve}oj meri odre|en partijskom pri-padno{}u (Ck=0,40). Demokratija je prihvatljiv okvir pre svega zaglasa~e, DS, "ostalih stranaka" (poput LSV, LDP ili SDP), potom DSSi PSS. Na drugoj strani, natprose~ne rezerve prema demokratiji po-kazuju pristalice SPS i SRS. Samo 18% pristalica prve i 11% pristali-ca druge stranke - smatra da je demokratija, ipak bolja od svih dru-gih oblika vladavine.

Grafikon 2: Odnos prema demokratiji (u %)(CeSID, jesen 2005)

72 67 6148

3218 11

39

129

13

20

21

29

20

20

9 17 16 24

1740

34

20

6 10 8

3014

3422

9

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

DS

Osta

le st

rank

e

DSS

PSS

Pote

ncija

lni

apst

inen

ti

SRS

SPS

Pros

ek

Ne zna U nekim slučajevimanedemokratska vlada možebiti bolja od drugih oblikavladavine

Za ljude kao ja i demokratski inedemokratski režim su isti

Demokratija je bolja od svihdrugih oblika vladavine

Istovremeno, po jedna petina gra|ana prihvata stav da je pone-kad bolji i efikasniji nedemokratski od demokratskog poretka, ili ni-{ta manje po demokratske procese subverzivan stav da je "za ljudepoput mene svejedno u kakvom poretku ivim", odnosno da o tomeba{ i nemam formiran stav. Stav da je demokratija ipak bolja, u od-nosu 4:1 (65% : 17%), ~e{}e prihvataju pristalice stranaka liberalno-demokratskog bloka dok je, obrnuto, odnos 3:1 (39% : 14%) unutarsocijalno - nacionalnog bloka u pogledu na u~estalost prihvatanjasuprotnog stava da je, ne retko, poèljniji nedemokratski poredak.

137


Ograni~enja demokratije

Osnovni problem, po mi{ljenju gotovo polovine ispitanika (47%)je {to je demokratija neefikasna i sklona preteranom raspravljanju .Ovaj stav natpolovi~no prihvataju pristalice SRS, SPS, odnosno gra-|ani sa osnovnim obrazovanjem i radni~kim kvalifikacijama. Indika-tivno je da je me|u ~etvrtinom neodlu~nih najvi{e - ~ak polovinapristalica Nove Srbije. Na drugoj strani, unutar tek ne{to vi{e od ~e-tvrtine ~vrstih pristalica demokratskih metoda vladavine je, o~ekiva-no, vi{e pristalica G17 plus, LDP, DS i drugih stranaka gra|ansko -demokratske orijentacije (Ck=0,36).

Gra|ani su u gotovo podjednakoj meri, na tri tre}ine, podeljenioko (ne)prihvatanja ili pak zauzimanja neutralnog stava, u pogledutvrdnji da u demokratiji lo{e funkcioni{e privreda, odnosno da nemadiscipline i reda. I u ovom pogledu vaì pravilnost osrednjeg intenzi-teta (Ck=0,39) da je pristalica reda i rada natprose~no (42% - 58%)me|u pristalicama SPS i posebno SRS. Neodlu~nih je, iznad prose-ka, me|u apstinentima i ponovo pristalicama NS (44%) a braniteljademokratije i demokratskih metoda upravljanja i odlu~ivanja unutarkruga pristalica DS, drugih stranaka gra|anske opcije, ali i me|upristalicama DSS i SPO - stranaka nacionalno-demokratske opcije.

Sklonost nedemokratskim merama i reìmima

Re{enje problema ve}ina gra|ana vidi (njih ~ak dve tre}ine) uvlasti eksperata i izboru u Vladu njih, a ne "omrznutih" politi~ara. Isto-vremeno, {iroko je prihva}en stav (tri petine gra|ana) da na{i ljudifunkcioni{u kako treba tek pod paskom ~vrste ruke. Radi se zapravoo ra{irenoj svesti o potrebi kombinovanja tehnokratskog i autoritar-nog iskrivljavanja i ograni~enoj, selektivnoj primeni demokratije.

Da nam ne treba ~vrsta ruka misli tek tre}ina (26%) prete`no libe-ralno - gra|anski orijentisanih, dok je njenih zagovornika natprose~-no me|u pristalicama SPS, PSS i SRS. Stav da na{im prilikama imentalitetu odgovara tek dozirana primena demokratije uìva, me-|utim, natpolovi~nu podr{ku unutar ~lanstva i pristalica svih rele-vantnih politi~kih stranaka.

138


Grafikon 3: Pozitivan odnos prema "~vrstoj ruci" u politici (u %)(CeSID, jesen 2005)

79 77 7461

55 54 57

1911 16

2930

41

2826

211 10 10 6

23 1716

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%PS

S

SPS

SRS DS

Ostal

e stra

nke

DSS

Poten

cijaln

iap

stine

nti

Pros

ek

Ne zna Ne slaže se Slaže se

Nezadovoljstvo promenama

Plitku, u odnosu na nalaze istraìvanja od pre 2-3 godine za de-setak procenata opadaju}u, polovi~nu podr{ku demokratiji u velikojmeri obja{njava u me|uvremenu formirani, gotovo dvotre}inski kon-senzus oko negativne ocene i nezadovoljstva njenim funkcionisa-njem. Danas je tek ne{to manje od ~etvrtine gra|ana relativno zado-voljnih funkcionisanjem demokratskih procesa i institucija u Srbiji.

139


Grafikon 4: Zadovoljstvo funkcionisanjem demokratije (u %)(CeSID, jesen 2005)

5441 39

22 17 11 1123

3952 52

72

63 80 83 63

7 7 9 620

9 614

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%DS

S DS

Osta

le st

rank

e

PSS

Pote

ncija

lni

apst

inen

ti

SRS

SPS

Pros

ek

Ne zna Nezadovoljan Zadovoljan

Zna~ajan uticaj (Ck=0,38) na stav o funkcionisanju demokratijeima partijsko opredeljenje. Dok su pristalice stranaka liberalno-de-mokratskog bloka gotovo ravnomerno podeljene, uz ne{to ve}i brojnezadovoljnih funkcionisanjem demokratije u Srbiji (52% : 40%), pri~emu su o~ekivano, ne{to manje kriti~ne pristalice stranaka aktuel-ne vlasti, me|u pristalicama socijal-nacionalnog bloka je gotovo se-dam puta vi{e nezadovoljnih (80% : 12%). I u ovom pogledu, neod-lu~ni i apstinenti su izme|u ove dve politi~ke formacije, ovoga putabliè poziciji socijal-nacionalnog bloka. Me|u njima je, naime, ~etiriputa ve}i broj nezadovoljnih od zadovoljnih postignu}ima "nove de-mokratske vlasti" u Srbiji.

Moglo bi se zaklju~iti da, iako su pristalice povratka na staro irestauracije otvoreno nedemokratskog poretka retke i usamljene, de-mokratija jo{ uvek nije postala jedina igra u gradu (Huan Linc). Presvega, veoma je ra{ireno nezadovoljstvo funkcionisanjem krhkih in-stitucija i aktera vi{epartijske kompetitivne demokratije, kao i njenimostvarenim razvojnim u~incima. Oni su, partije, pre svega, li{eni isto-vremeno zna~ajnije mere poverenja i kredibiliteta. Veoma je ra{iren,

140


posebno me|u pristalicama SPS, SRS (njih gotovo dve petine), po-tencijalno opasan i razoran stav da je u nekim situacijama nedemo-kratska vlada bolja (efikasnija, uspe{nija) od demokratske . Istovre-meno, demokratija je klju~na vrednost i visoko rangirani cilj samoako je pra}ena ekonomskim razvojem i izlaènjem ve}ine stanovni-{tva iz zone siroma{tva i nezaposlenosti.

Dodatni problem predstavlja dominantno uverenje da mi i nismodru{tvo i ljudi zreli za punu demokratiju . Posledi~no, radi se o dru-{tvu neotpornom na njeno autoritarno iskrivljavanje, populisti~ku de-magogiju i prosve}eni apsolutizam ili zagovaranje vladavine ~vr-stom rukom bri`nog doma}ina (oca), odnosno meki paternalizam .Broj i udeo pristalica i ~lanova stranaka spremnih na politi~ko puno-letstvo i uverenih u smisao i potrebu, kriti~kog i permanentnog, sop-stvenog angaòvanja i dalje opada.

Na drugoj strani, raste potreba za formiranjem odgovorne i kom-petentne politi~ke elite, sposobne da podsti~e i usmerava rasutu de-mokratsku energiju i kapacitete. U suprotnom, Srbija i njeni gra|ani}e te{ko napraviti odlu~an iskorak u izvesnu budu}nost.

141


Literatura:

y Goati, Vladimir (2004) Partije i partijski sistem Srbije, OGICentar, Ni{

y Jovanovi}, Slobodan (1990) O dràvi, osnovi jedne pravneteorije, BIGZ, Jugoslavija publik, SKZ, Beograd

y Kitchelt, Herbert (1995) The Formation of Party Cleavagesin Post-Communist Democraties, Party Politics 1-4

y Mihailovi}, Sre}ko, Mojsilovi}, Milo{, Paunovi}, @arko, Vu-kovi}, \or|e, Stojiljkovi}, Zoran, Politi~ke podele u kon-tekstu civilnog dru{tva, CeSID leto 2005

y Mihailovi}, Sre}ko, Mojsilovi}, Milo{, Vukovi}, \or|e, Sto-jiljkovi}, Zoran, [ram, Zlatko, Vrednosni okviri politi~kih po-dela u Srbiji, CeSID jesen 2005

y Mihels, Robert (1990) Sociologija partija u savremenoj de-mokratiji, Informator, Zagreb

y Orlovi}, Slavi{a (2002) Politi~ke partije i mo}, îgoja {tam-pa, Beograd

y Ostrogorski, Mojze (1921) Demokratija i politi~ke partije,Napredak, Beograd

y Smiljkovi}, Rado{ (1993) Politi~ke partije, Knjièvne novine- Komerc DD, Beograd

y Slavujevi}, Zoran (2002) Partijska identifikacija u: Partijskascena Srbije posle 5. oktobra 2000. (ur. V. Goati), FES, IDN,Beograd

y Stojiljkovi}, Zoran (1998) Re~nik demokratije, Gra|anskeinicijative, Beograd

y [umpeter, Jozef (1996) Kapitalizam, socijalizam i demokra-tija, Plato, Beograd

y Zvonarevi}, Mladen (1976) Socijalna psihologija, [kolskaknjiga, Zagreb

143

Vrednosne orijentacije strana~kih pristalica

Sre}ko Mihailovi}

Vrednosne orijentacijestrana~kih pristalica

Da li su mogu}e politi~ke stranke bez ideologije i bez programa

ApstraktU pro{logodi{njem CeSID-ovom istraìvanju (novembar 2005.)

na{li smo da me|u pristalicama stranaka socijalnacionalnog blo-ka ima vi{e etnocentri~ki orijentisanih (nacionalisti, antizapadno iantiameri~ki raspoloènih, protivnika u~lanjenja na{e zemlje uEvropsku uniju), protivnika privatizacije, tradicionalista, nedemo-krata, autoritaraca, onih koji su anomi~ni, patrijarhalni, onih kojise protive davanju prava manjinama... Uz njih ide i hedonizam,egalitarizam, poverenje u Srpsku pravoslavnu crkvu, policiju, voj-sku... Ali, tu je i negativna korelacija sa intelektualnom otvoreno-{}u, sa potrebama za postignu}em, za ljubavlju, prijateljstvom...

Na drugoj strani, me|u pristalicama stranaka liberalnodemo-kratskog bloka stvari stoje obratno, tj. vi{e ima onih sa suprotnimpredznakom. Dodajmo jo{ da kada posmatramo samo razlikeizme|u pristalica Demokratske stranke na jednoj strani i pristali-ce Srpske radikalne stranke na drugoj strani, da onda nalazimoda demokrate vi{e slu{aju zabavnu muziku (rep, tehno, hevi-me-tal, dance...), "ever green", dèz, bluz, ozbiljnu muziku, a manjenovokomponovanu ("turbo-folk", "orijental"), izvornu narodnu...;da vi{e kupuju knjige, da vi{e idu u pozori{te, da vi{e koriste elek-tronsku po{tu... U krajnjoj liniji i uz dosta uop{tavanja mogli bi dazaklju~imo da su za pristalice stranaka socijalnacionalnog blokaprete`no vezani tradicionalisti~ki vrednosni obrasci, a za pristali-ce stranaka liberalnodemokratskog bloka - prete`no moderni vred-nosni obrasci.

Klju~ne re~i: Politi~ke stranke, pristalice, vrednosne orijentacije.

144


Politi~ke stranke s jedne strane izraàvaju odre|enu smesu (koa-liciju) interesa, potreba i vrednosti koje postoje u socijalnoj strukturidatog dru{tva, s duge strane one povratno uti~u i preoblikuju izvornusmesu interesa, potreba i vrednosti (Feedback). U krajnjem, strankese bave nastojanjem da oblikuju, da pro{ire i da prodube ideolo{ku/politi~ku interpretaciju odre|enih (grupnih) potreba interesa, vredno-sti... Interpretativna shema izvorne smese interesa, potreba i vredno-sti, u okviru na{eg koncepta, bi}e shva}ena (definisana) kao ideolo-gija pristalica. Na drugoj strani, interpretativna shema interesa, po-treba i vrednosti kojom se rukovodi partijsko vo|stvo u svojoj politicii koju name}e svojim pristalicama kao strana~ku politiku, bi}e defini-sana kao ideologija stranke. - Ove dve ideologije su u ve}oj ili man-joj meri podudarne i stranka uvek, po pravilu, nastoji da iskaè isto-vetnost, bez obzira na stvarne razlike. U vreme predizborne kampan-je stranka nastoji da razliku izme|u ovih dvaju ideologija svede naminimum, kako bi pokazala da se upravo ona i jedino ona doslednobavi ostvarivanje interesa, potreba i vrednosti svojih pristalica, ali i"mnogih drugih gra|ana koji nam pripadaju a da to i ne znaju".

Prva je relativno stabilna, dok je druga fleksibilna. U ideologijupristalica je ugra|eno nastojanje da stranka vodi politiku doslednunjihovoj ideologiji. U ideologiju stranke je pak ugra|eno nastojanjeda se (u borbi za izborni uspeh, tj. vlast) {iri krug pristalica i po cenupromene ideologije kako bi ona odgovarala i novim pristalicama.Ovakav trend doveden do svog zenita daje tako poop{tenu ideologi-ju koja ima pretenziju da odgovora svim "pojedina~nim" ideologija-ma, odnosno ni jednoj posebno (Catch-all party).

Ovo razlikovanje ideologije pristalica i ideologije stranaka va`noje u jo{ jednom domenu, u komparaciji modernih zapadnoevropskihstranaka i stranaka u postkomunisti~kim zemljama - zemljama u tran-ziciji ili zemljama tek iza{lih iz najè{}e faze tranzicije. Iako je, vero-vatno, prili~no ta~na teza da stranke u postkomunisti~kim zemljamamoraju pro}i sve faze razvoja modernih zapadnih stranaka, ipak stvariizgledaju ne{to druk~ije ukoliko konsekventno i diferencirano prati-mo razvoj ideologije stranaka i ideologije gra|ana (tj. strana~kih pri-stalica i potencijalnih strana~kih pristalica). Klaus von Beyme u ana-lizi zapadnih iskustava govori o deideologizaciji stranaka i program-skom pribliàvanju politi~kih stranaka - on ina~e ideologizovanostvezuje za period ranih masovnih stranaka. Shodno tome on smatra

145


da je ve} sredinom pro{log veka opala propagandna snaga ideolo-gije. Ali, teza o "kraju ideologije" brzo se pokazala pojednostavlje-nom. "Tek {to je postavljena nastao je novi val reideologizacije u stran-kama zapadne demokracije" (2002: 171). Ovaj autor potom prime-}uje da nije bila re~ o deideologizaciji, ve} o tome da su ideologijepostale kompetitivnije i delatno relevantnije. No, ovaj autor, ipak nakraju, smatra da u eri modernih profesionalnih stranaka (period odosamdesetih godina pro{log veka) ideologija nema {ta da traì. IakoVon Beyme deideologizaciju prvenstveno vezuje za bira~ki nivo (odstranke nekontrolisani nivo), a ne za strana~ki; argumentacija kojunavodi vezana je gotovo isklju~ivo za stranke. - No, ukupno uzev,ukoliko pod ideologijom ne podrazumevamo samo viziju, ve} i odre-|ene vrednosne strukture, ukoliko dosledno i argumentovano istra-ùjemo ideologije strana~kih pristalica (aktuelnih i potencijalnih) i akoispitujemo ideologiju stranaka na osnovu politi~kog pona{anja stran-ke, a ne samo na osnovu programa i programskih izjava - onda te-{ko da moè da se govori o "kraju ideologije" ne samo u postkomu-nisti~kim zemljama, ve} i u zapadnoevropskim. Uostalom, u najve-}em broju slu~ajeva iza rasprava o "kraju ideologije" i/ili deideologi-zaciji politi~kih stranaka stoje terminolo{ki nesporazumi! Na kraju,sigurno danas najpoznatiji istraìva~ vrednosti R. Inglehart u svojimstudijama svetskih vrednosti isti~e sve centralnije mesto vrednosti usferi politike, pa time i politi~kih stranaka (o tome videti Panti}, 2003).

U strukturi dru{tva moèmo razlikovati posebne koalicije interesa- posebne interese - koje oblikuju posebne i stvarne ili imaginarnedru{tvene grupe, a tako|e i - op{te interese - koji se odnose naglobalnu stvarnu ili imaginarnu zajednicu. Klasi~ne politi~ke strankezasnivale su svoju ideologiju na posebnim interesima, dakle na ide-ologijama posebnih dru{tvenih grupa i za njih se opravdano tvrdi dasu socijalno utemeljene. Moderne politi~ke stranke svoju ideologijuzasnivaju na svojoj interpretaciji op{teg interesa i one nisu posebnosocijalno utemeljene utoliko {to se ne obra}aju ni jednoj posebnojideologiji. Ovde se diferencijacija izme|u stranaka javlja u ravni in-terpretacije op{teg interesa; jednostavno on se druk~ije shvata i de-fini{e, od stranke do stranke. Pri tom, i dalje data interpretacija op-{teg interesa moè da odgovara vi{e jednim a manje drugim dru-{tvenim grupama, a odre|ena dru{tvena grupa datu interpretacijumoè shvatati kao sopstveno vi|enje op{tedru{tvenih stvari.

146


Iz ~injenice da ima stranaka koje se ne obra}aju nijednoj posebnojdru{tvenoj grupi ne sledi da njihov program i rad, njihova politika, neodgovara vi{e jednoj posebnoj nego ostalim dru{tvenim grupama!

Na neki na~in klju~no je pitanje: da li u dru{tvenoj strukturi posto-je posebni interesi posebnih dru{tvenih grupa ili je tu re~ o apsolut-noj dominaciji tzv. op{teg interesa iza kojeg stoji celina gra|anskogsveta. Ako nema razli~itih interesa, da li postoje razli~ite interpretaci-je tog zajedni~kog interesa? Ako ni toga nema, da li postoje razlike uo~ekivanjima, u aspiracijama, u vrednostima i vrednosnim orijentaci-jama? U stvari, postavlja se pitanje postojanja razli~itosti. (Ako nemarazli~itosti, na ~emu se zasniva postojanje razli~itih stranaka?) Naj-konkretnije, pitanje glasi: ako ve} postoje, koje su to politi~ke dife-rencijacije koje su bitne za samu egzistenciju politi~kih stranaka: (1)razlike izme|u dru{tvenih grupa i njihovih posebnih ideologija i (2)razlike izme|u dru{tvenih grupa u interpretaciji op{teg dobra; ili, mo-`da (3) razlika uop{te i nema - sve je to isto. Iza ovog tre}eg stavastoje nekolike prethodne upitnosti: (a) da li u socijalnoj strukturi po-stoje politi~ki relevantne posebne dru{tvene grupe; (b) ako postoje,da li te grupe imaju neku svoju ideologiju (shva}enu onako kako jedefini{emo u ovom radu); i (c) ako te ideologije postoje da li su onedovoljno razli~ite da zavre|uju posebnu strana~ku interpretaciju? Da-kle, sasvim je stvar druk~ija ukoliko smo svedoci postojanje jedneharmoni~ne i nepoliti~ne socijalne strukture. Da li smo svedoci krajaistorije, da li je utopija ostvarena - ili smo, ipak, daleko od toga?

Koliko stranke uvaàvaju ideologiju pristalica? Ili, obratno pitanje,koliko su pristalice spremne da prihvate ideologiju stranke? Iz prvogpitanja sledi pitanje o demokratskom karakteru stranke - stranka jedemokratska ako, izme|u ostalog, partijsku politiku odre|uje u stal-noj komunikaciji sa svojim pristalicama. Iz drugog pitanja sledi pitan-je o intenzitetu partijske identifikacije (u krajnjem, pitanje lojalnosti),tj. o spremnosti partijskih pristalica da slede svoju partiju i u slu~ajunjenih politi~kih zaokreta ili ve}ih odstupanja od onog {to se defini{ekao ideologija pristalica. Drugim re~ima, koliki intenzitet i obim razli-ke izme|u ideologije pristalica i strana~ke ideologije moè da se pod-nese, a da ne do|e do gubitka pristalica? Koje su granice autonom-ne strana~ke politike u odnosu na strana~ke pristalice (~lanove, sim-patizere); za{to se nikada ne pitamo koliko su strana~ka rukovod-stva lojalna svojim pristalicama?

147


Me|u brojnim razlozima koji upu}uju na (i aktuelnu) relevantnoststrana~kih ideologija i programa, ovde izdvajam tri i njima }u se po-svetiti u najkra}im crtama.

(1) Na osnovu ~ega bi se gra|ani orijentisali prilikom glasanja iuop{te u sferi politike ako bi se identitet stranaka redukovao na par-cijalne strana~ke politike; {ta bi onda ~inilo strana~ki identitet; {ta bistrana~ku politiku ~inilo konzistentnom... Na ~emu bi se zasnivalastrana~ka politika? - Ova pitanja dobro ilustruje uzdràvanje od kva-lifikativa demokratske, odnosno nedemokratske kada su u pitanjudoma}e stranke1. Strah od kvalifikativa ne-demokratska stranka jesvakako politi~kog karaktera, ali nema razloga za uzdrànost od stra-ne istraìva~a, naravno ukoliko imaju argumenata za druk~iju tvrd-nju. Rezultati serije od ~etiri CeSID-ova javnomnjenska istraìvanja iz2005. godine, kada se posmatraju vrednosne orijentacije pet pro-spektivno relevantnih stranaka, pokazuju da jedino u slu~aju pristali-ca SRS i SPS demokratska opcija nema ve}inu, za razliku od prista-lica DS, DSS i PSS. To moè da nam se ne svi|a, ali stvari tako stojei to je dovoljan argument da se date stranke odrede kao nedemo-kratske. Pri tom, treba re}i, nisu se videle neke akcije ovih stranakakoje bi bile usmerene ka promeni ne-demokratskih uverenja njihovihpristalica.

(2) Na ~emu bi se zasnivale strana~ke koalicije ako bi strankepotpuno marginalizovale ideologiju i programe? Na ~emu bi se za-snivali politi~ki savezi? - Nesumnjivo da ima pitanja oko kojih je mo-gu} op{ti konsenzus (iako je to u Srbiji retkost), nesumnjivo je daima pitanja oko kojih grupa stranaka moè napraviti konsenzus, alitako|e ima pitanja koja dele i cepaju strana~ki sistem. Naravno, po-liti~ki savezi se ne mogu praviti na dnevnopoliti~kim pitanjima (~ak nionda kada je u pitanju samo trka za vla{}u), ve} na onim strate{keprirode. "U sredi{njim to~kama strana~ke ideologije mogu se done-kle precizno ozna~iti pozicije ve}ine stranaka u Evropi (podràvljen-

1 Apsurdno je ali je ta~no. Moèmo ~uti javna zalaganja za neprimerenostkvalifikativa "nedemokratski" kada su u pitanju ta~no odre|ene stranke,Srpska radikalna stranka i Socijalisti~ka stranka Srbije. Kao, otkud ne-kome pravo da za njih kaè da su nedemokratske. Ovi ~au{-analiti~ari,me|utim, obi~no zaneme kada treba da navedu i neke argumente zasvoje tvrdnje.

148


je i ja~anje dràvnog sektora opravdano se smatra lijevim zahtevom,a tipi~ne to~ke programa law and order ~esto se nalaze u desnimstrankama. Ali u drugim pitanjima, koja su mnogo ja~e usmjerena nadnevno politi~ko djelovanje, poput socijalne politike, energetske po-litike ili za{tite okoli{a, zahtjevi se mogu ugurati u shemu desno-lije-vo samo sa stanovitom proizvoljno{}u." (Klaus von Beyme, 2002:75).

(3) Kako i ~ime objasniti uspehe, odnosno neuspehe stranakaukoliko nema kriterijuma kao {to su strana~ka ideologija, programstranke... Na ~emu bi se zasnivala interpretacija rezultata jedne stran-ke? - Pokaza}u to na primeru ~inilaca uspeha pristalicama najbrojni-je doma}e politi~ke stranke, Srpske radikalne stranke. Smatram, na-ime, da se uspeh Radikala ne moè objasniti ideologije i vrednosnihobrazaca koji obeleàvaju ovu stranku. Konkretno, smatram da trigrupe razloga obja{njavaju izborne uspehe SRS.

(a) Poklapanje imidà strana~ke politike sa glavnim temama de-privacije gra|ana; stranka "ima" odgovore na "potrebe" tranzicijskihgubitnika kao u individualno-porodi~noj tako i u nacionalno-dràv-noj ravni; obe}anja o standardu + obe}anja o velikoj Srbiji = izborniuspeh.

(b) poklapanje imidà dominantnih vrednosti u strana~koj politicisa dominantnim vrednostima tradicionalne kulture (razumljivo, uz jakantimodernizacijski stav) - kolektivizam, patrijarhalna porodica, reli-gija, autoritarnost, nacionalna mitologija, organski kolektivizam, et-nocentrizam (do nacionalizma), ksenofobija, domoljublje, "hedofili-ja", etatofilija, velika Srbija, proisto~nja{tvo vs. antizapadnja{tva...

(c) karakteristi~no liderstvo: najadekvatniji tip komunikacije izme-|u lidera na svim nivoima i znatnog broja gra|ana - sa pristalicama ipotencijalnim pristalicama (empatija, stalni kontakt sa "mu{terijama",beskrajno ponavljanje je majka svekolikih propagandnih uticaja, krat-ko pam}enje sopstvene istorije, obe}anja ne ko{taju - za njih je obe-}anje samo obe}anje i ni{ta drugo - ono se ne moè kvalifikovatimerilima kao {to su istinitost, realisti~nost; samouverenost; logikaprvog udara - "Dok se zapljunuti obri{e, pro|e voz"...); "doma}ini" i"gazde" su najomiljeniji tipovi lidera...

Smatram da je neophodno da se u istraìvanju strana~kih ideolo-gija i strana~kih vrednosnih obrazaca, drì do nekoliko osnovnih po-

149


stavki: (1) razlikovati ideologiju stranaka od ideologije pristalica; is-traìti me|usobne veze; (2) ideologije stranaka i ideologije strana~-kih pristalica su veoma dinami~kog karaktera i moraju se posmatratiu vremenu; ideologizacija prolazi kroz faze uspona i padova, {irenjai smanjenja...; (3) ideologiju stranaka istraìvati ne samo na osnovuprograma i programskih dokumenata ve} i na osnovu karaktera kon-kretne strana~ke politike; (4) Centralno obele`je ideologije pristalicasu odre|eni vrednosni sklopovi, vrednosne orijentacije.

U ovom na{em radu naglasak stavljamo na socijalne stavove,vrednosti, osobine li~nosti pa i elemente ìvotnog stila strana~kihpristalica.

Dosada{nji rezultati istraìvanja orijenti{u nas ka preformulacijivrednosnih rascepa u {ire kulturno-vrednosne, pa i ideolo{ke rasce-pe. Dakle, da li u nas postoji ideolo{ka polarizacija? Da li je onaumerena ili o{tra? Koje su implikacije u odnosu na strana~ku konfi-guraciju?

U ovom kontekstu na{e hipoteze su: (1) nesporno je postojanjeideolo{ke polarizacije (ideolo{ka konfrontacija DS vs. SRS, na pri-mer) i mi je moèmo indikovati na osnovu isklju~ivog neprihvatanjakoalicija izme|u pojedinih stranaka od strane njihovih pristalica; (2)nesporno je, nakon 2000. godine, postojanje ideolo{ke opozicije inesporno je da je ona oblik problemske opozicije (opposition onussues); (3) ima osnova, me|utim, za pitanje o tome da li bi eventu-alni politi~ki savez unutar ideolo{ke opozicije (SRS i SPS, na primer)vodio ka stvaranju protivsistemske opozicije, tj. takozvane na~elne(principijelne) opozicije (opposition of principle) kao svojevrsnog ide-olo{kog fundamentalizma?

Konceptualizacija na{eg pristupa vezana je za nekoliko slede}ihta~aka. Oko 1990. godine svedoci smo o{tre ideolo{ke polarizacijeizme|u dvaju koncepta, izme|u koncepta socijalisti~kog kapitalizma(neosocijalizam) i koncepta kapitalisti~kog kapitalizma. U neku rukuovo jeste analogno sukobu rada i kapitala iz izvornog koncepta Lip-seta i Rokana o socijalnom rascepu kao rodnom mestu politi~kihstranaka, odnosno sukob o kojem Klaus fon Bajme govori kao orascepu izme|u ancien régime kojeg zastupaju starokomunisti i nekireformski komunisti i protransformacijskog reìma kojeg zastupajugra|anske stranke i socijaldemokrate (Klaus von Beyme, 1994: 300).

150


O ovom rascepu \er| Marku{ govori u terminima rascepa "debol-j{evizacije" i "rebolj{evizacije" i rascepa izme|u rada i kapitala, a uokviru glavnog ideolo{ko-politi~kog rascepa - izme|u nacionalizmai okcidentalizma.

Sukob o kojem ovde govorimo danas je klasno oslabljen jer jekoncept socijalizma utemeljen samo u lumpenproletarijatu i u gru-pama sa niìh nivoa socijalne hijerarhije, dok je kapitalizam re{enjeza sve ostale (mada nije bilo tako u prvoj polovini devedesetih kadaje ovaj "neo" koncept zdruèn sa "nac" konceptom, imao podr{kuve}ine radnika). Sukob je, me|utim, ideolo{ki "oplemenjen" prista-janjem uz neosocijalizam svih onih koji bi nekako da spasu svojeìvotne investicije u projekat koji im pred o~ima propada, kao i onihkoji se ose}aju du`nim da uzvrate za sve ono {to su "dobili" upravozahvaljuju}i projektu koji je sada u propadanju (na primer, deo onihkoji su napravili koliku-toliku vertikalnu mobilnost u doba socijalizma).U krajnjoj liniji, stalno nalazimo vi{e elemenata ideolo{kog nego kla-snog sukoba. Nisu na jednoj strani dru{tvene grupe koje se isklju~i-vo temelje na "radu", a na drugoj one koje se isklju~ivo temelje na"kapitalu". Na jednoj strani su grupe tranzicijskih gubitnika, ideolo-{kih vernika starog reìma, "~uvari lepe pro{losti", grupe onih koji suopsednuti temom sigurnosti, grupe nemo}nih koje rigidni tranzicijskiuslovi bacaju na kolena... Na drugoj strani je sve obratno.

Ve} u ranim devedesetim sukob izme|u "neosocijalizma" i "kapi-talizma" brzo biva dopunjen, tj. produbljen novim rascepom izme|ukoncepta nacionalne i koncepta gra|anske dràve. Ovaj rascep Kla-us fon Bajme u svojoj osmo~lanoj shemi rascepa, vidi kao rascepizme|u nacionalizma koji zastupaju {ovinisti i neki komunisti, i nadrugoj strani, "zapadnja{tva" koje zastupaju socijaldemokrate i libe-rali (Klaus von Beyme, 1994: 300).

Upravo se na ova dva rascepa temelji nastanak i prva oblikovanjastrana~kih identiteta Socijalisti~ke partije Srbije, Demokratske stran-ke i Srpskog pokreta obnove, a njima se potom pridruùje i Srpskaradikalna stranka kako bi radikalnije od dotada{njih zastupnika izra-àvala ideje nacionalnog koncepta. Vlast je u ovom desetle}u (deve-desete godine pro{log veka) obezbe|ivana pomo}u legitimizacijskeformule socijal-nacionalizma (vlast = socijalizam + nacionalizam).Stranke koje u me|uvremenu nastaju (DSS, na primer) traè svojprogramski identitet izme|u polarizovanih stranaka u konceptual-

151


nom rascepu na liniji nacionalno - gra|ansko. Pretpoliti~ki karakter2

temelja na kojem se znatnim delom uspostavljaju strana~ki entiteti -nacija kao organska zajednica i nacionalizam kao vrhunski i gotovojedini kriterijum svekolikog socijalnog i privatnog bitisanja, rezultirajui u nepoliti~koj "politici", tj. u militarnim nastojanjima da se re{i glav-no pitanja pretpoliti~ke zajednice (tj. dovo|enje nacije u dràvne gra-nice {to se gotovo i postiè, dodu{e na jedan pervertiran na~in, jerSrbi bivaju proterani u granice mati~ne dràve).

Na prvim vi{estrana~kim izborima pobe|uje "neosocijalisti~ka"stranka - ("nisu se ~ak ni preobukli, samo su malo izgubili boju") -Socijalisti~ka partija Srbije. "Neosocijalisti", uz povremenu pomo} ne-koga iz opozicije, ostaju na vlasti u ~itavom desetle}u i bivaju skinutisa vlasti tek 2000. godine kada problemi preìvljavanja lome nacio-nalisti~ke naboje kvalifikovanijeg dela radni~ke klase ~ime Milo{evi}gubi svoj glavni oslonac.

Paradoksalno, ali me|u pristalicama ove stranke, krajem 1990.godine nalazimo manje nacionalista (tj. onih koji prihvataju tvrdu na-cionalnu orijentaciju) - 66% nego me|u pristalicama druge dve rele-vantne stranke, Demokratske stranke - 70% i Srpskog pokreta obno-ve - 90%. Tek u jesen 1993. nalazimo dominaciju nacionalisti~ke op-cije me|u pristalicama SPS - 92% (samo su novoformirani Radikaliimali vi{e - ~ak 97%), me|u pristalicama DSS nalazimo 80%, DS -79%, DEPOS-a 69% (Videti Mihailovi}, 1994). Odnos prema nacijikoji smo konstatovali 1993. godine, sa razlikovanjem na jednoj stra-ni Socijalista i Radikala, a na drugoj ostalih relevantnih stranaka, man-je-vi{e, vaì i danas (indicije o tome date su u tabeli 1).

2 "Etnifikovana politika" isto kao i svaka druga "nealternativna politika" fak-ti~ki su pretpoliti~ki fenomeni. Nema politike bez alternative, bez mo-gu}nosti druga~ije izbora, drugog opredeljenja, suprotstavljenog mi-{ljenja. Pogotovu je pretpoliti~ko stanje ono koje ne dozvoljava da seostane izvan "politike", kada ova "politika" ni{ti civilno dru{tvo i sve sfereprivatnosti.

152


Tabela 1: Odnos prema naciji - 1990, 1993. i 2004. godine (u %)

Godina DS DSS SPO SPS SRS

Tvrda nacionalna orijentacija 1990. 70 * 90 66 *

Tvrda nacionalna orijentacija 1993. 79 80 69 92 97

"Glasam za stranke kojedoprinose nacionalnominteresu, makar ìveli i lo{ije"

2004. 20 33 36 58 53

Izvori: Za 1990. i 1993. godine - istraìvanja Centra za politikolo{ka istraì-vanja i javno mnjenje, a za 2004. godinu - istraìvanje CeSID-a.

U stvari, strana~ko grupisanje opaèno ne primeru odnosa stra-na~kih pristalica prema naciji zapo~eto 1993. godine, manje-vi{e,vaì i dan-danas - u pogledu ~itavog niza razli~itih socijalnih stavova,pa i kulturnih obrazaca.

Na osnovu percepcije bliskosti ili udaljenosti 10 politi~kih strana-ka, putem faktorske analize izolovali smo dva faktora koji ukazuju nadve latentne dimenzije strana~kih preferencija3 (videti tabelu 2).

Sa prvom latentnom dimenzijom koju smo nazvali liberalnode-mokratski blok u najve}im korelacijama nalaze se G17 plus, Demo-kratska stranka, Liberalnodemokratska partija, Srpski pokret obno-ve i Socijaldemokratska partija, dok se u niìm korelacijama sa libe-ralnodemokratskim blokom nalazi Demokratska stranka Srbije i No-va Srbija. Drugim re~ima, stranke vladaju}e koalicije (G17 plus, SPO,DSS i NS, kao i jedna parlamentarna opoziciona stranka (DS) i dvevanparlamentarne opozicione stranke (LDP i SDP) formiraju latent-nu strukturu liberalnodemokratskog bloka.

3 Podaci poti~u iz istraìvanja "Politi~ke podele i vrednosne orijentacije gra-|ana Srbije" koje je u novembru 2005. godine obavila istraìva~ka ekipaCentra za slobodne izbore i demokratiju (CeSID): Sre}ko Mihailovi} (ru-kovodilac tima), Zoran Stojiljkovi}, \or|e Vukovi}, Zlatko [ram, Milo{Mojsilovi} i Marko Ivkovi} - na reprezentativnom uzorku od 1.276 gra|a-na Srbije. Autor instrumenata za ispitivanje vrednosnih orijentacija i fak-torske analize je Zlatko [ram, psiholog iz Subotice.

153


Tabela 2: Faktorska struktura strana~kih preferencija na osnovupercepcije bliskosti politi~kih stranaka

F1: LIBERALNODEMOKRATSKI BLOKVarijabla Zasi}enjeG17 plus (M. Labus) .79Demokratska stranka (B. Tadi}) .78Liberalnodemokratska partija (^. Jovanovi}) .72Srpski pokret obnove (V. Dra{kovi}) .71Socijaldemokratska partija (N. ôvi}) .62Demokratska stranka Srbije (V. Ko{tunica) .49Nova Srbija (V. Ili}) .46

% varijanse: 35.07

F2: SOCIJALNACIONALNI BLOKSocijalisti~ka partija Srbije (I. Da~i}) .75Srpska radikalna stranka (T. Nikoli}) .74Pokret "Snaga Srbije" (B. Kari}) .61Nova Srbija (V. Ili}) .58Demokratska stranka Srbije (V. Ko{tunica) .32

% varijanse: 20.21

Izvor: CeSID JMS 6/05; novembar 2005.

U najve}im korelacijama sa drugom dimenzijom strana~kih pre-ferencija, koju smo nazvali socijalnacionalni blok, nalaze se Socijali-sti~ka partija Srbije, Srpska radikalna stranka, Pokret "Snaga Srbije"i Nova Srbija, dok se u najniòj, premda zna~ajnoj korelaciji sa soci-jalnacionalnim blokom nalazi Demokratska stranka Srbije. O~igled-no je dakle da u bira~kom telu postoje oni potencijalni glasa~i kojismatraju da bi bilo "prirodno" da se zadnjoj Milo{evi}evoj vladaju}ojgarnituri pridruè PSS i jedan deo pristalica NS i DSS. Naime, natemelju latentne strukture socijalnacionalnog bloka moèmo uo~itipoliti~ku bliskost PSS, NS pa i DSS, premda ne{to u manjoj meri, satipi~nim predstavnicima tog bloka (radikali i socijalisti). Ova ~injeni-

154


ca me|utim ne zna~i da su PSS, NS i DSS ideolo{ki bliske sa SRS iSPS, ve} samo to da jedan deo potencijalnih glasa~a PSS, NS i DSSdele kulturolo{ko-vrednosne obrasce koji su sli~ni potencijalnim gla-sa~ima SRS i SPS. Ali isto tako moè se zaklju~iti da deo potencijal-nih glasa~a DSS i NS dele kulturolo{ko-vrednosne obrasce sli~neonim koje imaju glasa~i DS, G17 plus, LDP, SPO i SDP.

Ukupno uzev, faktorska analiza na podacima dobijenih pitanjimao distanci prema politi~kim strankama daje sliku koju smo manje-vi{e ve} predstavili. Ona, u odnosu na u ovom trenutku relevantnestranke daje strana~ku konfiguraciju u kojoj su na jednoj straniDemokratska stranka, na drugoj Srpska radikalna stranka i So-cijalisti~ka partija Srbije, a u sredini Demokratska stranka Srbijekoja je ipak ne{to blià liberalnodemokratskom bloku i Pokretsnaga Srbije koji je ipak ne{to bliì socijalnacionalnom bloku.Ova slika je druk~ija od one koju smo dobili u aprilskom i julskomistraìvanju CeSID-a, a koja je iskazivala polarizaciju izme|u dva stra-na~ka bloka, na jednoj strani liberalnodemokratskog (sa DSS, DS iPSS) i na drugoj strani socijalnacionalnog bloka (sa SRS i SPS). -Odakle ova promena, za{to dolazi do "sklizavanja" DSS i PSS kasocijalnacionalnom bloku.

Prvo, treba pomenuti da se pomenuti nalazi temelje na preferen-cijama stranaka, odnosno na iskazivanju distance ispitanika premadeset va`nih politi~kih stranaka. Nalazi dobijeni na osnovu preferen-cije stranaka, a putem faktorske analize, nisu do kraja u skladu sanalazimo koji se temelje na stavu prema predizbornim i posleizbor-nim koalicijama, kao ni sa onima na temelju analize kulturolo{ki-vred-nosnih obrazaca. Ovi dublji pokazatelji ne govore o "skliznu}u" DSSi PSS ka socijalnacionalnom bloku, ve} naprotiv o njihovom u~e{}uu liberalnodemokratskom bloku (uz manji otklon od strane PSS).Upravo u ovom kontekstu na{e nalaze s kraja 2005. godine o "skli-znu}u" treba shvatiti kao prvi znak jednog trenda u nastajanju. Da-kle, re~ je o mogu}nosti koja po~inje da se otvara, ali i o trendu kojine mora da se nastavi.

Na kraju, generalno gledano, u nas se strana~ka polarizacija smen-juje s jednim posebnim tipom strana~kog kontinuuma koji kao daisklju~uje ekstreme na obe strane (taj kontinuum samo nalikuje natropolnu strana~ku strukturu). Ovaj osobeni kontinuum tendira jed-nom kao polarizaciji, a drugi put ka uspostavljanju punog kontinuu-

155


ma. Sada je u ovoj drugoj fazi, a doskora je bio u prvoj. Dakle, sadaimamo trend stvaranja kontinualnog politi~ko-strana~kog prostora.Taj prostor bitno obeleàva u ovom trenutku pet relevantnih strana-ka: (a) Demokratska stranka - (b) Demokratska stranka Srbije - (c)Pokret Snaga Srbije - (d) Socijalisti~ka partija Srbije - (e) Srpskaradikalna stranka. U "medijalne" stranke ubrajamo pre svega PSS, apotom po nekim na{im nalazima i DSS, dok je SPS svoju medijal-nost iskazala na delu (pre}utna podr{ka vladaju}oj koaliciji). "Eks-tremne" stranke (tj. stranke koje su na krajevima politi~kog kontinuu-ma) su Demokratska i Radikalna4.

Ispitivanje socijalnih stavova i vrednosnih orijentacija pre potvr-|uje shemu polarizacije politi~kih stranaka, nego {to potvr|uje kon-tinuelnu shemu. Pri tom treba re}i da u polarizacionoj shemi postojedve ekstrema (ili, bolje re~eno, hegemona), u jednom bloku je toDemokratska stranka, a u drugom Srpska radikalna stranka. Uz SRSstoji veoma bliska SPS, dok uz DS nema relevantnije stranke - jer suDSS, a naro~ito Pokret "Snaga Srbije" bliì medijalnom poloàju, ne-go Demokratskoj stranci. No, sve u svemu, ovde smo se opredeliliza shemu polarizacije i posmatranje diferencijacije socijalnih stavo-va i vrednosnih orijentacija na dva bloka, liberalnodemokratski i so-cijalnacionalni (videti tabelu 3).

4 Ukoliko se slede stavovi strana~kih pristalica nikakav politi~ki savez izme-|u "ekstremnih" stranaka nije mogu}. To prakti~no zna~i da izbornu po-bedu na slede}im parlamentarnim izborima nikako ne mogu da ishodepoliti~ki savezi bilo koje dve stranke, ve} je potrebno najmanje tri odkojih bi jedna obavezno bila "ekstremna", a dve "medijalne". "Sredi{ne"stranke }e, dakle, odlu~iti bitku za vlast u narednom izbornom ciklusu.

156


Tabela 3: Odnos prema demokratiji i odnos prema politi~kimstrankama (u %)

(Ck=0,36) DSMalestran-

keDSS PSS

Apsti-nenti

SPS SRS

Nedemokratska orijentacija 16 18 20 30 29 49 53 30

Pome{ane orijentacije 23 26 20 34 40 31 27 34

Demokratska orijentacija 61 56 60 36 31 20 20 36

UKUPNO 100 100 100 100 100 100 100 100

Prose~na ocena (min 1, max 5) 3,7 3,6 3,5 3,1 3,0 2,5 2,5 3,1

Prose~na ocena (min 1, max 5) 3,6 3,0 2,5 3,1


Polarizacijsku ili kontinuelnu shemu lociranja politi~kih stranakanajbolje ilustruju upravo podaci o odnosu izborno opredeljenih gra-|ana i apstinenata prema demokratiji. Upravo ti podaci belodanopokazuju "prekid" kontinuiteta u slu~aju pristalica Pokreta Snaga Sr-bije i ostalih stranaka u liberalnodemokratskom bloku, a tako|e u jo{ve}oj meri prekid izme|u dva bloka (gledati poslednja dva reda utabeli 3 gde su date aritmeti~ke sredine skala kojima smo merili od-nos prema demokratiji).

Σ

157


Tabela 4: Multipla regresiona analiza prediktora dru{tvenihstavova i vrednosnih orijentacija na varijablama latentnih

strana~kih preferencija

Prediktor varijabla Liberalnodemokratskiblok (beta)

Socijalnacionalniblok (beta)

Poverenje u vladu iskup{tinu

.27** .06

Poverenje u policiju ivojsku

-.02 .14**

Poverenje u Srpskupravoslavnu crkvu

.02 .11**

Nepoverenje u efikasnostdemokratije

-.04 .09*

Egalitarizam .00 .08*

Kolektivizam .00 -.01

Anomija .06 -.07

Antizapadna orijentacija -.28** .19**

Autoritarna poslu{nost -.05 -.01

Tradicionalizam -.03 .07

Patrijarhalnost -.04 .09*

Konformizam .09* .00

Intelektualna otvorenost ipotreba za postignu}em .00 -.11**

Materijalizam .05 .02

Ljubav i prijateljstvo .00 -.08*

Hedonizam .03 .10*

Altruizam .00 .04

*p< .01, **p< .001 R2= .22 R2= .22


U testiranju 28 varijabli (socijalni stavovi, skalni skorovi vredno-snih orijentacija, elementi ìvotnog stila) - najve}i deo je prikazan utabeli 4 gde je data multipla regresiona analiza za 18 varijabli u kon-tekstu latentnih strana~kih struktura, odnosno podele stranaka nadva bloka. Me|utim, posebno smo se odlu~ili za prikazivanje tako|e

158


18 varijabli: identifikacija sa nacijom, mi{ljenje o Amerikancima, auto-ritarnost, tradicionalizam, patrijarhalnost, anomija, odnos prema Za-padu, odnos prema privatizaciji, odnos prema pravima manjina, od-nos prema ~lanstvu na{e zemlje u Evropskoj uniji, vrsta preferiranemuzike, pose}ivanje pozori{ta, kupovina knjiga u poslednjih godinudana i kori{}enje e-mail-a (videti tabele u prilogu).

Pristalice stranaka socijalnacionalnog bloka u odnosu na pristali-ce liberalnodemokratskog bloka, gotovo duplo vi{e se u velikoj meriidentifikuju sa nacijom (39% prema 22%), dva puta ima vi{e onih kojilo{e misle o Amerikancima (76 prema 33%), duplo vi{e ima onih kojisu autoritarni (60 prema 30%), ~e{}e se svrstavaju u tradicionaliste(70 prema 47%), duplo vi{e ima patrijarhalnih (46 prema 22%), ano-mi~niji su (68 prema 52%), tri i po puta ima vi{e onih sa antizapad-nom orijentacijom (60 prema 17%), ~etiri puta je vi{e onih koji seprotive privatizaciji (49 prema 11%), duplo vi{e se protive davanjuprava manjinama (9 prema 5%), ~etiri puta vi{e se protivi ~lanstvuna{e zemlje u Evropskoj uniji (17 prema 4%). Dodajmo jo{ da me|upristalicama SRS i SPS ima tri puta vi{e onih koji radije slu{aju na-rodnu nego ostale vrste muzike (69 prema 21%), da tri puta re|ekupuju knjige (24 prema 70%), da {est puta re|e idu u pozori{te (8prema 46%), da {est puta re|e koriste elektronsku po{tu (9 prema52%)...

Zna~i na jednoj strani je vi{e etnocentri~ki orijentisanih (naciona-listi, antizapadno i antiameri~ki raspoloènih, protivnika u~lanjenjana{e zemlje u Evropsku uniju), protivnika privatizacije, tradicionali-sta, nedemokrata, autoritaraca, onih koji su anomi~ni, patrijarhalni,onih koji se protive davanju prava manjinama... Uz njih ide i hedoni-zam, egalitarizam, poverenje u Srpsku pravoslavnu crkvu, policiju,vojsku... Ali, tu je i negativna korelacija sa intelektualnom otvoreno-{}u, sa potrebom za postignu}e, sa potrebama za ljubavlju, prija-teljstvom...

Na drugoj strani, me|u pristalicama stranaka liberalnodemokrat-skog bloka stvari stoje obratno, tj. vi{e ima onih sa suprotnim pred-znakom. Dodajmo jo{ da kada posmatramo samo razlike izme|upristalica Demokratske stranke na jednoj strani i pristalice Srpskeradikalne stranke na drugoj strani, da onda nalazimo da demokratevi{e slu{aju zabavnu muziku (rep, tehno, hevi-metal, dance...), "evergreen", dèz, bluz, ozbiljnu muziku, a manje novokomponovanu ("tur-

159


bo-folk", "orijental"), izvornu narodnu...; da vi{e kupuju knjige, da vi-{e idu u pozori{te, da vi{e koriste elektronsku po{tu... U krajnjoj linijii uz dosta uop{tavanja mogli bi da zaklju~imo da su za pristalicestranaka socijalnacionalnog bloka prete`no vezani tradicionalisti~kivrednosni obrasci, a za pristalice stranaka liberalnodemokratskogbloka - prete`no moderni vrednosni obrasci.

Treba re}i da u slu~aju pojedinih varijabli nismo na{li statisti~kizna~ajne razlike izme|u ove dve grupe strana~kih prista{a. Konkret-no, razlike nisu na|ene ili nisu statisti~ki zna~ajne u slu~aju vredno-sti kao {to su kolektivizam, materijalizam, altruizam...

Iako je verovatno nepotrebno, ipak skre}em pa`nju da distribuci-ja ovih tridesetak varijabli - ona ne ide po shemi ili-ili, ve} po shemi i-i, s tim {to je raspodela u slu~aju ve}ine varijabli neravnomerna. Ne-ravnomerna distribucija daje, skupno gledano, relativno visoke ko-relacije (re~ je o koeficijentu kontigencije) i one se kre}u od onih kojitek prelaze 0,20 do onih prili~no visokih a koje idu i do 0,50.

O promenama u obimu ne/prihvatanja odre|enih vrednosnih ori-jentacija, indicije moèmo dobiti na osnovu uvida u podatke s po~et-ka devedesetih godina i podataka iz pro{logodi{njih istraìvanja(2005. godina), a na primeru ra{irenosti autoritarne i demokratskeorijentacije (indikovane gotovo istom procedurom) me|u pristalica-ma Demokratske stranke i Socijalisti~ke partije Srbije.

Obim autoritarne orijentacije je isti danas kao i pre 15 godina -oko 20% me|u pristalicama DS i oko 60% me|u pristalicama SPS(ima i druk~ijih nalaza, videti Panti}, 2003: 120). Me|utim, postojeznatne razlike u obimu ne-autoritarne orijentacije - kod pristalica DSnalazimo opadanje sa 62 na 35% uz pove}anje obima me{ovite ori-jentacije sa 18 na 44%. Kod pristalica SPS-a pre 15 godina bilo je20% neautoritaraca, a danas ih nema uop{te svi su ili autoritarni iliimaju pome{an odnos prihvatanja i odbacivanja autoritaraca (videtitabelu 5). - Ostaje, pak, otvoreno pitanje razloga koji su doveli dopogor{anja stanja u ovoj oblasti.

160


Tabela 5: Autoritarna orijentacija pristalica DS i SPS 1990. i2005. godine (u %)

Pristalice DS Pristalice SPS

Godina istraìvanja 1990. 2005. 1990. 2005.

Ne-autoritarna orijentacija 62 35 20 -

Pome{ane orijentacije 18 44 20 37

Autoritarna orijentacija 20 21 60 63

UKUPNO 100 100 100 100

Izvori: Za 1990. godinu - istraìvanje Centra za politikolo{ka istraìvanja ijavno mnjenje; za 2005. istraìvanje CeSID-a.

Isti broj pristalica DS smatra da je demokratija bolja od svih dru-gih oblika vladavine - i danas i pre 15 godina - ~etiri petine (81, odno-sno 82%). Kod pristalica SPS broj onih koji prihvataju navedeni stavopao je sa 45% na 29%, dok je obim onih koji prihvataju stav "Unekim slu~ajevima nedemokratska vlada moè biti bolja od demo-kratske" sa 23% na ~ak 48%.

Tabela 6: Odnos prema demokratiji pristalica DS i SPS 1993. i2005. godine (u %)

Pristalice DS Pristalice SPS

Godina istraìvanja 1993. 2005. 1993. 2005.

Demokratija je bolja od svih drugihoblika vladavine

81 82 45 29

Za ljude kao ja i demokratski inedemokratski reìm su isti 4 5 13 13

U nekim slu~ajevima nedemokratskavlada moè biti bolja od demokrat. 3 6 19 48

Ne zna 12 7 23 10

UKUPNO 100 100 100 100

Izvori: Za 1993. godinu - istraìvanje Centra za politikolo{ka istraìvanja ijavno mnjenje; za 2005. istraìvanje CeSID-a.

Ove dve grupe podataka pokazuju da su neke dimenzije vredno-sti ostale konstantne, dok su druge promenjene. Nema sumnje da

161


se jedan deo promena duguje promeni sastava pristalica - u ovomme|uvremenu broj pristalica SPS-a je izrazito opao, a broj pristalicaDS izrazito porastao, a to je promenilo strukture pristalica i sigurnodonelo promenama u ne/prihvatanju odre|enih vrednosti. Ali, vero-vatno je da ima nekih promena i onda kada se promene nastalepromenom broja pristalica drè pod kontrolom.

Na kraju, treba primetiti da kada ispitujemo strana~ke preferenci-je (odnosno distancu izme|u stranaka na osnovu percepcije njiho-vih pristalica), da se tada strana~ke pristalice strukturiraju, gledanou vremenu, na dva na~ina. Jednom se re|aju u kontinuitetu u ravnikoja ima nagla{ene suprotne strane, uz dominantnu centripetalnuulogu dve najbrojnije stranke. Drugi put je to izrazitije polarizacijskashema sa nekim ostacima kontinuelne sheme. Kada ispitujemo struk-turiranje na osnovu ne/prihvatanja vrednosnih obrazaca, socijalnihstavova, kao i nekih kulturnih navika (tj. elemenata ìvotnog stila)onda, po pravilu, nailazimo samo na jedan tip strukture - polarizacij-sko strukturiranje, s tim {to neke stranke i pored centripetalnog usme-renja, ipak kao da pokazuju sklonost ka medijalnom poloàju.

Zaklju~ujem da vrednosti uz nekoliko drugih socijalnih determi-nanti - kao dublje odrednice pojedinaca i dru{tvenih grupa kojimaoni pripadaju - odre|uju strana~ko strukturiranje, uklju~iv i me|u-strana~ke rascepe; vrednosni rascepi upotpunjuju i potvr|uju te ras-cepe, na neki na~in ih ~ine vidljivijim. Strana~ke preferencije, pak,odraàvaju rad stranaka u pridobijanju pristalica i potvr|ivanju njiho-ve lojalnosti prema ve} prihva}enim strankama. Ova dva "rada", "rad"stranaka i "rad" vrednosnih i uop{te ideolo{kih obrazaca kao dubljihodrednica ljudskog bi}a, nisu uvek u skladu, {tavi{e ponekad su uizrazitijem sukobu. Na "kra}e staze" stranke mogu da imaju uspehau suprotstavljanju karaktera svojih pristalica, na "duè staze" uspehje povezan samo sa radom u skladu s tim karakterom5.

5 U stvari, na{i nalazi potvr|uju nalaze Dragana Panti}a (2003: 95 i dalje):"Kulturno-vrednosni rascepi u ve}ini dru{tava odràvaju se kao feno-men dugog trajanja, izraàvaju intenzivnu podelu unutar stanovni{tva irelevantni su za socijalno strukturisanje, a time i za partijsku konfigura-ciju. Odnos izme|u kulturno-vrednosnih rascepa i partijskog grupisanjaje sloèn, dvosmeran, {to zna~i da i partijska infrastruktura "povratno"uti~e na same rascepe ove vrste. Odnos izme|u kulturno-vrednosnihrascepa i partijskog pregrupisavanja tako|e je pod uticajem i drugih~inilaca, bilo da neki ~inioci oblikovanja partija prethode kulturno-vred-nosnim rascepima, bilo da se javljaju istovremeno sa njima ili je pak tarelacija posredovana nekim tre}im ~iniocima."

162


Prilozi

Tabela 7: Identifikacija sa nacijom i odnos prema strana~kimblokovima

(Ck=0,25) Liberalnodemokratskiblok

Nestrana~kiljudi

Socijalnacionalniblok

Ceouzorak

Nimalo, malo 26 35 18 28

Umereno 52 49 43 49

Mnogo 22 16 39 23

UKUPNO 100 100 100 100

Izvor: CeSID JMS 2/05; april 2005.

Tabela 8: Mi{ljenje o Amerikancima i odnos prema strana~kimblokovima

(Ck=0,34) Liberalnodemokratskiblok

Nestrana~kiljudi


Ceouzorak

Povoljno 33 18 9 21

Neodlu~an 34 33 15 30

Nepovoljno 33 49 76 49

UKUPNO 100 100 100 100

Izvor: CeSID JMS 2/05; april 2005.

Tabela 9: Autoritarnost i odnos prema strana~kim blokovima

(Ck=0,24)Liberalnodemokratski

blokPotencijalniapstinenti


PROSEK

Prete`noautoritarnaorijentacija

30 38 60 39

Pome{aneorijentacije

41 39 36 39

Prete`no ne-autoritarnaorijentacija

29 23 4 22

UKUPNO 100 100 100 100


163


Tabela 10: Tradicionalizam i odnos prema strana~kim blokovima

Liberalnodemokratskiblok

Potencijalniapstinenti


PROSEK

Prete`notradicionali-zam

47 58 70 57


31 31 23 29

Prete`no ne-tradicionali-zam

22 11 7 14

UKUPNO 100 100 100 100


Tabela 11: Patrijarhalnost i odnos prema strana~kim blokovima




PROSEK

Prete`nopatrijarhal-nost

22 29 46 30


21 32 25 28

Prete`no ne-patrijarhal-nost

57 39 29 42

UKUPNO 100 100 100 100


164


Tabela 12: Anomija i odnos prema strana~kim blokovima




PROSEK

Prete`noanomija 52 56 68 57


22 30 22 26

Prete`none-anomija 26 14 10 17

UKUPNO 100 100 100 100


Tabela 13: Odnos prema Zapadu i odnos prema strana~kimblokovima





PROSEK

Prete`noantizapadnaorijentacija

17 28 60 31


26 37 23 31

Prete`noprozapadnaorijentacija

57 35 17 38

UKUPNO 100 100 100 100

165


Tabela 14: Da li se protivite ili podràvate privatizaciju

(Ck= 0,36) DS Potencijalniapstinenti

SRS Op{tiprosek

Protivim se 11 30 49 30

Podràvam 82 55 44 61

Ne zna 7 15 7 9

UKUPNO 100 100 100 100

Izvor: CeSID JMS 4/05; avgust 2005.

Tabela 15: Da li se protivite ili podràvate prava manjina

(Ck=0,30) DS Potencijalniapstinenti

SRS Op{tiprosek


Podràvam 90 76 75 83

Ne zna 5 15 7 7

UKUPNO 100 100 100 100


Tabela 16: Da li se protivite ili podràvate ~lanstvo na{e zemljeu Evropskoj uniji

(Ck=0,40) DS Potencijalniapstinenti

SRS Op{tiprosek


Podràvam 91 68 55 74

Ne zna 5 15 11 10

UKUPNO 100 100 100 100


166


Tabela 17: Koju vrstu muzike najradije slu{ate

(Ck=0,36) DSNestrana~ki

ljudi SRSOp{ti

prosek

Ne slu{am nijednu vrstu posebno 13 20 17 18

Izvorna narodna muzika 11 30 49 30

Zabavnu muzika (rep, tehno,hevi-metal, dance)

29 18 7 17

Novokomp. muzika ("turbo-folk","orijental") 10 15 20 15

Stari dobri {lageri ("ever green") 16 9 2 10

Dèz, bluz 7 2 1 3

Ozbiljna muzika 4 1 2 2

Ne{to drugo 10 5 2 5

UKUPNO 100 100 100 100

Izvor: CeSID JMS 3/05; juli 2005.

Tabela 18: Da li idete u pozori{te


ljudi SRSOp{ti

prosek

Ne 54 78 92 77

Da 46 22 8 23

UKUPNO 100 100 100 100


Tabela 19: Da li ste u poslednjih godinu dana kupili neku knjigu


ljudi SRSOp{ti

prosek

Ne 30 63 76 59

Da 70 37 24 41

UKUPNO 100 100 100 100


167


Tabela 20: Da li koristite elektronsku po{tu (E-Mail)


ljudi SRSOp{ti

prosek

Ne 48 76 91 75

Da 52 24 9 25

UKUPNO 100 100 100 100


168


Literatura:

y Beyme, Klaus von. 2002. Transformacija politi~kih stranaka.Zagreb: Fakultet politi~kih znanosti Sveu~ili{ta u Zagrebu.

y Kitschelt, Herbert et al. 1999. Post-Communist Party Systems:Competition, Representation, and Inter-Party Cooperation.Cambridge University Press.

y Mair, Peter. 1998. Party System change. Approaches andInterpretations. Clarendon Press - Oxford.

y Mihailovi}, Sre}ko. 1994. "Ideolo{ki profil strana~kih prista-{a". Sociolo{ki pregled. Vol. XXVIII. No 1.

y Mihailovi}, Sre}ko. 2006. "Dugo putovanje u kapitalizam".U: Mihailovi}, S. (ur.). Pet godina tranzicije u Srbiji II. Beo-grad: Socijaldemokratski klub i Fridrih Ebert fondacija

y Mihailovi}, Sre}ko, Zoran Stojiljkovi}, \or|e Vukovi}, Zlat-ko [ram i Milo{ Mojsilovi}. 2005. Politi~ke podele i vredno-sne orijentacije gra|ana Srbije. Beograd: CeSID (umnoè-no)

y Panti}, Dragan. 2002. "Vrednosti bira~a pre i posle demo-kratskog preokreta 2000. godine". U: Goati, V. (ur.). Partij-ska scena Srbije posle 5. oktobra 2000. Beograd: FES iIDN.

y Panti}, Dragan. 2003. "Kulturno-vrednosni rascepi kao de-terminante partijskog pregrupisavanja u Srbiji". U: Kom{i},Panti}, Slavujevi}. Osnovne linije partijskih podela. Beo-grad: Institut dru{tvenih nauka.

y [ram, Zlatko. "Socijalni stavovi i osobine li~nosti kao kom-ponente politi~ke kulture". U: Mihailovi}, S. (ur.). Pet godi-na tranzicije u Srbiji II. Beograd: Socijaldemokratski klub iFridrih Ebert fondacija

169

Promene socijalne utemeljenosti i socijalne strukture pristalicarelevantnih politi~kih stranaka u Srbiji prvih godina XXI veka

Dragomir Panti}

Vrednosna i stavovskahomogenost i heterogenostpristalica politi~kih partija u

Srbiji na kraju 2005.

ApstraktNa osnovu 21 karakteristike ideolo{kog profila pristalica poli-

ti~kih partija u Srbiji (pokazatelja vrednosti, interesovanja, politi~-kih stavova, itd.), odabranih iz jednog medijskog istraìvanja izvr-{enog na samom kraju 2005. godine na velikom reprezentativ-nom uzorku bira~a (N = 2.000) analizirana je unutarpartijska ho-mogenost pristalica i upore|ena sa me|usobnim podelama. Ta-ko|e, provereno je koliko su ideolo{ki profili pristalica politi~kihpartija me|usobno sli~ni. Utvr|eno je da se pojedine vrednosti idruge karakteristike bitno razlikuju zavisno od izborne orijentaci-je ispitanika. Pristalice SRS i SPS karakteri{e konzervativna ideo-logija i autoritarnost, dok su najliberalnije pristalice LDP, DS i G17.Ipak, povezanost redosleda vrednosnih prioriteta je izme|u vi{epartija znatna, procenjena rang korelacijama. Posle duèg vre-mena vrednosno su postale veoma sli~ne i pristalice dve rivalskedemokratske partije - DS (Tadi}) i DSS (Ko{tunica). Uprkos izve-snoj vrednosnoj homogenizaciji unutar pristalica svih politi~kihpartija (najve}a je u LDP i SPS, ali na ideolo{ki dijametralno su-protnim krajevima), ostaje dosta prostora za razlike u svim parti-jama i za eventualno dalje izgra|ivanje ~vr{}eg ideolo{kog profi-la kroz delovanje partija kao agensa /tercijerne/ politi~ke socijali-zacije.

Klju~ne re~i: politi~ke partije, bira~i, vrednosti, parlamentarizam,Srbija.

170


U literaturi o politi~kim partijama, posebno kada se razmatra ide-olo{ki profil pristalica politi~kih partija, polazi se od pretpostavke daone uti~u u razli~itoj meri na politi~ku homogenizaciju svojih funkci-onera, aktivista, ~lanova i simpatizera, pa i na naj{iri krug pristalica,tj. na gra|ane namerne da glasaju za partiju o kojoj je re~. Teorijskise ovaj uticaj moè razmatrati kao problem efekta procesa politi~-ke socijalizacije u ~emu su same partije tercijerni agensi (poro-dica je glavni primarni agens, a obrazovne institucije sekundarniagens). U zemljama duge i razvijene demokratije porodica najve}imdelom uti~e na politi~ku socijalizaciju i partijske naklonosti (poznatje fenomen tzv. "porodi~nog glasanja"), ~emu svakako ne doprinosisamo porodica, ve} i pripadnosti generacije roditelja i potomaka uizrazitoj ve}ini istoj religiji i dru{tvenoj klasi, koje su ina~e sna`nijifaktori diferenciranja politi~kih opredeljenja stanovni{tva.

U Srbiji je demokratski pluralizam kratkoveka pojava, pa procespoliti~ke socijalizacije gra|ana koji se ostvarivao kroz delovanje par-tija (izborne kampanje, terenski rad, medijski nastupi u me|uizbor-nim periodima, u~e{}e i rezultati na izborima, rad poslanika u skup-{tinama, itd) nije jo{ dostigao kriti~ni prag potreban za izgradnjurelativno stabilnog ideolo{kog profila bira~a. Osim toga, tokompetnaest godina postojanja parlamentarizma ~itavu deceniju je nadelu bio jedan autoritarni reìm koji je potencijalnim bira~ima pone-kad direktno, a ponekad indirektno, pruào iskrivljenu sliku i o de-mokratiji uop{te i o pojedinim politi~kim (opozicionim) partijama po-sebno. Neophodno je da pro|e barem nekoliko ciklusa fer i po{tenihizbora i smenjivanja partija na vlasti da bi se mogli o~ekivati zna~aj-niji efekti politi~kih partija kao tercijernih agensa socijalizacije.

U proteklom periodu partije su se, upravo zato {to su nova poja-va u politi~kom ìvotu Srbije kao jedne od zemalja u tranziciji, neuo-bi~ajeno mnoìle, delile, spajale i nestajale, {to sve bira~ima nije omo-gu}avalo da se trajnije ideolo{ki orijenti{u. Uz to, partije su ~estomenjale ideolo{ke akcente, a neke od njih ~inile i vi{estruke temelj-ne preokrete u nastojanju da pridobiju bira~e posle izbornih poraza,preciziraju svoj identitet ili da odgovore na promenjene dru{tveneokolnosti (ratovi, dezintegracija zemlje, sankcije me|unarodne za-jednice, pauperizacija stanovni{tva, kriminalizacija dru{tva, borba pro-tiv nedemokratske politike prethodnog reìma, ekonomske reforme).

171

Vrednosna i stavovska homogenost i heterogenostpristalica politi~kih partija u Srbiji na kraju 2005.

Empirijska istraìvanja pokazuju da je relativno mali procenatbira~a koji su ostali dosledni jednoj politi~koj partiji ili koji suglasali za iste opcije na lokalnim, gradskim, pokrajinskim, republi~-kim i predsedni~kim izborima kada su se odràvali u isto vreme narazli~itim nivoima. âk i u zemljama stare demokratije i ustaljenihdvopartijskih sistema javlja se u zna~ajnim razmerama povremenomenjanje strana bira~a na izborima. To sve ukazuje da partije nisuapsolutni, pa ni mo}ni agensi politi~ke socijalizacije, ve} da jenjihov uticaj na formiranje ideolo{kog profila bira~a ipak relati-van i ograni~en.

Me|utim, postoji jo{ jedan argument u prilog teze o skromnomuticaju politi~kih partija na oblikovanje ideolo{ke svesti bira~a. Nai-me, pojedini autori ukazuju da su politi~ke partije svojevrsne "soci-jalne zajednice" koje zapravo privla~e bira~e sa ve} formiranimideolo{kim profilom, bliskim programima i drugim ideolo{kim rele-vantnim dokumentima odre|enih partija (izborni programi, deklara-cije, proglasi, pozivi, zaklju~ci konvencija, itd). To prakti~no zna~i dapoliti~ke partije vi{e predstavljaju steci{ta okupljanja ideolo{kisli~nih bira~a nego {to su same faktori formiranja politi~kih pogledasvojih privrènika.

Ipak, time se ne isklju~uje mogu}nost delovanja partija na prista-lice, naro~ito se ne negira mogu}nost pridobijanja i negovanja pod-mlatka odre|ene ideolo{ke orijentacije. Tako|e, mogu}e je da kon-centri~ni krugovi pristalica - od naj{ireg koji predstavlja obi~ne pri-stalice do najuèg kruga funkcionera - trpe uticaje partije nejedna-kog intenziteta i da stepen partijske privrènosti doprinosi razli~i-tim efektima ideolo{ke homogenizacije bira~a. Izvesno je da sefanatizovani ~lanovi partija {ire i dublje identifikuju sa partijskim dog-mama i da ih doslednije sprovode u suo~avanju sa ljudima druga~i-jih ideolo{kih shvatanja i svakako u okviru unutarpartijskih borbi zapoloàje. No, i uzlazna partijska mobilnost ~lanova svakako do-prinosi kompletiranju njihovog ideolo{kog profila i intenzitetu usva-janja vrednosti i stavova iz sastava partijske ideologije.

U demokratskim sistemima retki su ideolo{ki sadràji oko ko-jih se postiè puni konsenzus. Obi~no su vrednosti, odre|eni poli-ti~ki stavovi i druge dispozicije bitne za partijske ideologije "podelje-ni" u smislu postojanja neke ve}ine od samo relativne do visoke ap-solutne. Me|utim, nisu retki ni slu~ajevi polarizacije unutar sa-

172


mih partija, tj. postojanje dihotomiziranih grupa sa suprotnim gledi-{tima o nekom va`nom pitanju. Poklapanje oficijelnih partijskih sta-vova sa fakti~kim opredeljenjima ~lanstva i naj{ireg kruga bira~a po-seban je problem, ali je izvesno, u svetlu nalaza empirijskih istraìva-nja, da je takvo poklapanje pre izuzetak nego pravilo i da je oprav-dano govoriti o razmerama preklapanja koje se mogu iskazati i koe-ficijentima korelacije.

Dakle, iz vi{e razloga u istraìvanju ovoga problema treba po}iod stanovi{ta da je ideolo{ka homogenizacija pristalica politi~kihpartija u Srbiji relativna, nedovr{ena, nesavr{ena i da su neret-ko unutarpartijske razlike pribli`ne onima koje postoje izme|upristalica razli~itih partija. Postoje sadràji u svakom dru{tvu u ve-zi sa kojima se ostvaruje ve}a saglasnost i to putem razli~itih meha-nizama: identifikacijom, konformiranjem, medijskim manipulacijama,ube|ivanjem, racionalnim interesnim opredeljivanjem bira~a itd, ilizato {to postoje sistemi "zajedni~kih kulturnih vrednosti" (Parsons).Kod takvih sadràja razlike u prihvatanju koje ispoljavaju gra|ani za-visno od inklinacije odre|enim politi~kim opcijama svakako su ma-nje. Najzad, politi~ke partije se razlikuju u pogledu prirode priti-saka (njihove vrste i snage) na svoje sledbenike da prihvate izvesneideolo{ke sadràje, naro~ito one koje ele da preto~e u unutarpartij-ske norme. Neke partije vi{e insistiraju na pridràvanju i izraàvanjuza njih va`nih pogleda, dok su druge liberalnije i dopu{taju plurali-zam mi{ljenja - sve do tolerisanja frakcija.

Mnogi problemi u ovoj oblasti istraìvanja su tek otvoreni, {to zna~ida se o~ekuju nova teorijska promi{ljanja, pa ~ak i metodolo{ke pro-cedure za proveru "idejne" homogenosti ~lanstva i sledbenika poli-ti~kih partija kada se istovremeno koristi ve}i broj dimenzija pore|e-nja. Heterogenost populacije, tj. vrednosne, stavovske i druge razli-ke izme|u pristalica odre|enih partija, manja je pote{ko}a jer za tusvrhu postoje razvijene statisti~ke procedure, naro~ito za podatkeizraène u formi intervalnih skala i sa pretpostavkom o postojanjunormalne distribucije.

Istraìvanje ~iji se nalazi ovde prezentiraju predstavlja tek jedaneksplorativni poku{aj, uz izvesne deskriptivne pretenzije, tim pre {tosu dostupni podaci preuzeti iz {ireg medijskog istraìvanja koje, ina-~e, nije bilo planirano tako da odgovori na potrebe ovoga rada. Pri-kupljanje podataka putem individualnog intervjuisanja gra|ana oba-

173


vili su saradnici Stalne terenske mreè Centra za politikolo{ka istra-ìvanja i javno mnjenje Instituta dru{tvenih nauka iz Beograda u po-slednjoj dekadi decembra 2005. godine na uzorku od 2.000 ispi-tanika koji reprezentuju bira~ku populaciju Srbije bez KiM.

Iz instrumenta ispitivanja odabrana su pitanja koja se u naj{iremsmislu odnose na vrednosti, politi~ke stavove, interesovanja, uvere-nja i druge dispozicije ispitanika imaju}i u vidu diskriminativnu mo}tih sadràja. Tako su odba~ena neka pitanja koja nisu diferenciralapristalice politi~kih partija u statisti~kom i logi~kom pogledu. Obu-hva}ena je 21 varijabla i to svaka samo sa po dva modaliteta od-govora, bilo zato {to su pitanja ve} dihotomne prirode, bilo zato {tosu odgovori naknadno svedeni na dve kategorije u svrhu lak{e upo-redivosti. Na primer, ako je re~ o odre|enoj vrsti politi~kog intereso-vanja, razlikovani su oni koji ispoljavaju doti~no interesovanje (spo-jeni su pokazatelji intenzivnog i umerenog oblika) spram onih kojiisto interesovanje ne izraàvaju (uop{te ne ili to ~ine u zanemarlji-vom obliku, a njima su pripojeni i ambivalentni). Radi ekonomi~nostii preglednosti, podaci su izraèni kao procenti, ali su odre|ene stati-sti~ke provere vr{ene i na bazi kori{}enja apsolutnih frekvencija.

U tabeli 1. izneti su podaci za ispitanike koji su izjavili da bi glasalina izborima ako bi se oni odràli u januaru 2006. godine. Zbog hete-rogenosti i malobrojnosti izostavljene su pristalice ostalih partija kojizajedno ~ine tek 1.3% u ukupnom uzorku. Izostavljeni su i apstinenti(15.9%), kao i oni koji tvrde da nisu sigurni da li bi glasali (14.5%)zato {to se u ranijim predizbornim sondiranjima pokazalo da ovedve kategorije ispitanika zaista apstiniraju u, gotovo, maksimalnimprocentima. Me|utim, kategorija ispitanika koji tvrde da bi iza{li naizbore, ali da jo{ ne znaju za koga bi glasali (15.4%) moè biti intere-santna kao izvestan rezervoar glasova, uprkos tome {to me|u njimabarem polovina, pokazuje iskustvena evidencija, ipak ne bi glasala.

174

Demokratija u politi~kim strankama SrbijeTa

bela

1. R

a{ir

eno

st o

dab

ran

ih d

iskr

imin

ativ

nih

vre

dn

ost

i, st

avo

va i

dru

gih

dis

po

zici

ja p

rist

alic

ap

olit

i~ki

h p

artij

a (u

%)

.deR

.rbin~uldoe

NS

RS

SD

SS

DS

SP

71G

SN

OP

SS

PS

PDL

nopsaR

onpukU

.1ek~itilop

azseretnI

ijlmez

ueja|agod

9537

6787

4757

6718

5736

8156

.2ek~itilop

azseretnI

utevsu

eja|agod53

7406

2505

9484

3634

3402

44

.3az

seretnIi

ujitarkomed

avarpaksdujl

6455

7675

4677

6565

2575

5235

.4i

ukuanaz

seretnIujigolonhet

7343

4524

4415

2364

7253

7283

.5az

seretnIejnavozarbo

9525

8756

9666

0536

3526

8206

.6laro

maz

seretnI25

0576

6575

9525

1606

9571

35

.7ejnatavhir

Paz

acanablA

ajletajirp14

6345

7405

5502

9314

1816

44

.8atavr

Hejnatavhir

Pkarb

az13

5282

6314

8363

7243

2774

53

.9ara|a

Mejnatavhir

Pkarb

az93

0315

3364

6444

4353

2724

04

.01ejnatavhir

P-kajn{o

B/anamilsu

Mkarb

aza

9171

2342

8271

8291

3235

6342

.11G

CS

kanatspoile@84

0634

2635

9324

3407

2383

05

175


Nap

omen

e: K

olon

a "U

kupn

o", p

ored

pris

talic

a sv

ih n

aved

enih

par

tija,

ukl

ju~u

je i

sigu

rne

apst

inen

te, k

ao i

one

koji

nisu

sigu

rni d

a li

}e g

lasa

ti (u

kupn

o 30

,4%

) i p

rista

lice

osta

lih p

artij

a (u

kupn

o 1.

3%).

Kol

ona

"Ras

pon"

odn

osi s

e na

razl

iku

izm

e|u

najv

i{eg

i na

jni`

eg p

roce

nta

za o

dgov

araj

u}u

varij

ablu

. Kol

ona

"Neo

dlu~

ni" o

dnos

i se

na o

ne k

oji t

vrde

da

}esv

akak

o iz

a}i n

a sl

ede}

e iz

bore

, ali

nem

aju

jasn

u pa

rtijs

ku p

refe

renc

iju.

.deR

.rbin~uldoe

NS

RS

SD

SS

DS

SP

71G

SN

OP

SS

PS

PDL

nopsaR

onpukU

.21enarts

uejureV

GC

Svitorp

erevaz43

8632

8384

7123

9396

9125

44

.31mikaj

azaberto

Pmo|ov

4668

4566

4706

4616

4883

8466

.41u

aksaluejnatavhir

POT

AN

1251

0543

1374

0445

3167

3692

.51anr

Cansivaze

Nejlobjan

aroG

ejne{er83

2355

2304

8546

4461

0745

93

.61o

vatsnavitizo

Pjok~a

meN

3473

5664

6446

4415

4318

7464

.71o

vatsnavitizo

PD

AS

919

8371

2204

0282

0195

0512

.81uksjov

uejnerevo

PG

CS

3565

8366

8564

2524

7522

4484

.91U

Eu

ejnerevoP

1313

6694

7437

6564

7218

4524

.02N

Uu

ejnerevoP

4222

8414

6325

8293

2226

0413

.12oak

esa}es

Oijiciznart

ukintibod

8202

3564

7345

8324

8175

9323

176


U ukupnom bira~kom telu najvi{e glasova dobila bi SRS (15.9%),zatim DS (13.1%), pa DSS (7.9%), dalje - PSS (4.9%), SPS (3.4%),G17 (2.6%) i SPO (2.1%), dok su na za~elju pristalice LDP (1.9%) iNS (1.3%).

Me|utim, ako opredeljene bira~e iskaèmo kao 100%, vidi seda bi SRS dobila 29.2% "glasova", DS 24.1%, DSS 14.5%, PSS 9.0%,SPS 6.3%, G17 bi bila gotovo na samom pragu ulaska u parlament(4.8%), a ispod praga bi samostalnim izlaskom na izbore verovatnoostali SPO (3.9%), LDP (3.5%) i NS (2.4%), dok bi sve ostale partijeukupno dobile 2.4% "glasova". Partije celog "demokratskog bloka"dobile bi oko 54% "glasova", SRS i SPS i nekoliko malih njima bliskihzajedno oko 37%, a PSS bi sa verovatnih 9% mogao da se nada da}e biti "jezi~ak na vagi" pod uslovom da iz "demokratskog bloka"izostanu neke sada manje popularne partije.

Za ideolo{ki profil celog uzorka najvi{e je karakteristi~na ten-dencija ka autoritarnosti, jer se ~ak dve tre}ine ispitanika (ili 66% -prvo mesto u rangu od 21 dispozicije) slaè sa tvrdnjom "Potrebannam je jak vo|a da uspostavi red u na{oj zemlji". Ranija istraìvanjasu pokazala da je upravo ova tvrdnja veoma diskriminativna i da gru-bo uzev{i gotovo moè da zameni skale autoritarnosti sa deset i vi{eajtema. Pristalice SRS (86%) i SPS (84%) najvi{e ose}aju potrebu zajakim vo|om, mada to apsolutnove}inski vaì i za pristalice svih dru-gih partija osim za LDP (38%). Dodu{e, kod pristalica DS (54%) ovakarakteristika zauzima tek deseto mesto u rangu.

Na drugom mestu u celom uzorku je interesovanje za politi~kedoga|aje u zemlji (65%) u ~emu se pristalice politi~kih partija me-|usobno najmanje razlikuju. Zapravo, ova vrsta politi~kog intereso-vanja je indikativna za odvajanje glasa~a od onih koji, po svojprilici, na izbore uop{te ne bi iza{li (zainteresovanih za politiku jeme|u njima oko 30%).

Na tre}em mestu je interesovanje za obrazovanje koje ispolja-va prose~no 60% ispitanika, ali se u tom pogledu izdvajaju naro~itopristalice DS (sa 78% i prvim mestom u njihovom rangu), posebno uodnosu na pristalice NS (50% - osmo mesto), SPS (52% - sedmomesto) i SRS (53% - tako|e sedmo mesto).

U celom uzorku sa po 53% ~etvrto i peto mesto dele intereso-vanje za pitanja morala i za demokratiju i ljudska prava. Me|u-tim, ove vrste interesovanja ispoljava po dve tre}ine pristalica DS (ili

177


67%), a kod pristalica G17 interesovanje za demokratiju i ljudskaprava je sa 77% ~ak na prvom mestu u njihovom rangu. Ipak, i kodsvih drugih ova interesovanja izraàva barem polovina pristalica -najmanje (ta~no 50% i osmo mesto) to ~ine pristalice SRS kada jere~ o interesovanju za moral.

@elja za opstankom DZSCG u Srbiji karakteri{e pribli`no polovi-nu bira~kog tela, ali je kod pristalica SPS (70%) ona na tre}em me-stu me|u prioritetima, kod pristalica DSS (62%) na petom mestu ikod pristalica SRS (60%) na ~etvrtom mestu, dok je ista elja nisko urangu kod pristalica LDP (32% - tek na 19. mestu od 21 dispozicije),kao i kod pristalica G17 (39% i 18. mesto) i pristalica DS (43% i 16.mesto).

Poverenje u vojsku DZSCG sa 48% je u proseku na sedmommestu i znatno je manje nego {to je bilo do pre samo godinu-dve.Me|utim, sa 66% onih koji imaju poverenje u Vojsku izdvajaju sepristalice DSS (deoba drugog i tre}eg mesta u njihovom rangu), aslede ih pristalice PSS (58% - peto mesto), pristalice SPS (57% -{esto mesto) i pristalice SRS (56% - peto mesto). Najmanje povere-nja u Vojsku imaju pristalice LDP (samo njih 22% - tek 20. mesto unjihovom rangu) i pristalice DS (38% - deoba 17. i 18. mesta).

Na osmom mestu je pozitivan stav prema Nema~koj koga izra-àva prose~no 46% ispitanika, ali i ovde postoje znatne razlike zavi-sno od izborne orijentacije gra|ana. Dok pristalice DS (65% - {estomesto) i G17 (64% - peto mesto) u prakti~no dve tre}ine slu~ajevamanifestuju pozitivan stav prema Nema~koj, a pristalice LDP ~ak u81% slu~ajeva (drugo mesto u njihovom rangu), pristalice SPS to~ine samo u jednoj tre}ini slu~ajeva (34% - deoba 12. i 13. mesta),sli~no kao i pristalice SRS (37% - deseto mesto).

Deveto do jedanaesto mesto dele sa prose~no po 44% ispitanikainteresovanje za me|unarodna politi~ka zbivanja (najvi{e ga iz-raàvaju pristalice SPO - 63%, deoba drugog i tre}eg mesta u njiho-vom rangu i pristalice DS sa 60% - sedmo mesto, a najmanje prista-lice LDP i SPS sa po 43% kod kojih je na 16, odnosno na 9. mestu),oni koji su uvereni da su "za ve}inu problema u na{oj zemlji krivestrane zavere" (to tvrdi ~ak 69% socijalista i 68% radikala kod kojihje ovaj stav me|u prioritetima - na ~etvrtom, odnosno tre}em mestunasuprot jedva ne{to vi{e od jedne petine me|u pristalicama DS,G17 i LDP kod kojih je na samom dnu ranga) i etni~ka tolerancija

178


merena kao spremnost na druènje sa Albancem/Albankom (iz-raàva je ~ak 81% pristalica LDP - deoba drugog do ~etvrtog mesta,55% pristalica G17 - deveto mesto i 54% pristalica DS - deseto me-sto), dok su najmanje tolerantni u ovom pogledu pristalice NS (samo27% - pretposlednje mesto, i radikali: 36% - 11. mesto).

Na dvanaestom mestu je poverenje u EU (prose~no 42%) kojeje, kao i (ne)tolerantnost prema Albancima kao hipoteti~kim prijate-ljima, izrazito partijski posredovano. Naime, raspon iznosi ~ak 54izme|u pristalica LDP (81%, deoba drugog do ~etvrtog mesta) i sa-mo 27% kod pristalica SPS - deoba 14. i 15. mesta. Apsolutnove}in-sko poverenje u EU imaju pristalice G17 (73% - tre}e mesto), prista-lice DS (66% - peto mesto) i pristalice NS (56% - deoba ~etvrtog ipetog mesta).

Na trinaestom mestu (40%) nalazi se tolerancija operacionali-zovana kao spremnost na hipoteti~ki brak sa Ma|arom/Ma|ari-com u ~emu prednja~e pristalice LDP (72% - deoba petog i {estogmesta) znatno ispred pristalica DS (51% - 13. mesto), dok su nasuprotnom kraju, tj. najmanje tolerantni radikali (30% - 15. mesto),pristalice DSS (33% - 18. mesto), pristalice SPO (34% - 17. mesto) isocijalisti (35% - 11. mesto).

Na ~etrnaestom mestu je uverenje da je najbolje re{enje odno-sa izme|u zemalja ~lanica DZSCG nezavisnost Crne Gore, a ti-me i Srbije (prose~no 30%). Razlike u ovom stavu su veoma velike -iznose ~ak 54 izme|u pristalica LDP (70% - sedmo mesto; sledepristalice NS sa 64% - deoba drugog i tre}eg mesta, pa pristaliceG17 sa 58% i DS sa 55%, osmo mesto u oba slu~aja) i socijalista (sasamo 16% - 19. mesto), dok isti stav zastupa samo po pribli`no jed-na tre}ina (ili 32%) pristalica DSS i SRS (19. i 13. mesto redom).

Na petnaestom mestu je interesovanje za nauku sa prose~nih38%, ali tu vrstu interesovanja ispoljava apsolutna ve}ina pristalicaDS (54% - sedmo mesto) i pristalica G17 (51% - 12. mesto), a najma-nje pristalice SPS (27% - deoba 14. i 15. mesta), pristalice NS (32%- deoba 16. i 17. mesta) i pristalice SRS (34% - 12. mesto).

Na {esnaestom mestu u rangu za celi uzorak je tolerantnost is-kazana kao spremnost na stupanje u hipoteti~ki brak sa Hrva-tom/Hrvaticom (35%). U ovom pogledu ubedljivo su najtolerantnijepristalice LDP (72% - deoba petog i {estog mesta), dok su nasuprotnjih radikali (samo 25% - 16. mesto). Me|utim, prema ovom indika-

179


toru malo su tolerantne i pristalice drugih partija, na primer, SPO(27% - 20. mesto), ~ak i DS (28% - tako|e pretposlednje, 20. mestou rangu), itd.

Sedamnaesto mesto zauzima subjektivno ose}anje ispitanikada su dobitnici tranzicije (32%) u ~emu prednja~e pristalice LDP(57% - deoba 13. i 14. mesta), pristalice G17 (54% - deseto mesto) ipristalice DS (53% - 12. mesto), dok se najmanje ose}aju kao dobit-nici socijalisti (18% - 18. rang) i radikali (20% - tako|e 18. mesto).

Na niskom osamnaestom mestu sa samo 31% nalazi se povere-nje ispitanika u UN, ali pristalice LDP (62% - deoba 9. i 10. mesta) ipristalice G17 (52% - 11 mesto) u apsolutnoj ve}ini manifestuju po-verenje u najva`niju me|unarodnu organizaciju, slede ih demokrate(48% - 15. mesto), a najnepoverljiviji prema UN su radikali i socijalisti(po 22% i u oba slu~aja tek 17. mesto u rangu od mogu}ih 21).

Na jo{ nièm devetnaestom mestu je stav da na{a zemlja trebada u|e u NATO (samo 29%). Kod ovog pitanja bila je najve}avarijabilnost zavisno od izborne orijentacije ispitanika o ~emusvedo~i raspon od 63% izme|u ekstrema - pristalica LDP koji favori-zuju ulazak u NATO u ~ak 76% slu~ajeva (~etvrto mesto) i na drugojstrani socijalista (samo 13% - 20. mesto) i radikali (15% - tako|e 20.mesto). Ulazak u NATO preferira apsolutna ve}ina pristalica SPO(54% - sedmo mesto) i ta~no polovina pristalica DS (14. mesto unjihovom rangu), a slede ih pristalice G17 (47% - 14. mesto) i prista-lice NS (40% - 13. mesto).

Na pretposlednjem dvadesetom mestu nalazi se hipoteti~ki braksa Bo{njakom / Bo{njakinjom odnosno Muslimanom / Musliman-kom {to prihvata samo 24% ispitanika. U ovom pogledu tolerantnostapsolutnove}inski izraàvaju samo pristalice LDP (53% - ipak tek 15.mesto u njihovom rangu), dok su najmanje tolerantni radikali (17% -19. mesto).

Na poslednjem mestu je pozitivan stav prema SAD koga je ma-nifestovalo samo 21% ispitanika. Jedino pristalice LDP apsolutnove-}inski dele ovaj stav (59% - deoba 11. i 12. mesta). Najre|e pozitivanstav prema SAD imaju radikali (9%) i socijalisti (10%) kod kojih je uoba slu~aja ovaj stav na poslednjem mestu. Me|utim, na poslednjemmestu je ovaj stav i me|u pristalicama DSS (17%), pristalicama NS(20%) i pristalicama PSS (22%). ak je me|u pristalicama G17 (40%)i pristalicama DS (38%) pozitivan stav prema SAD manjinska pojava.

180


Ra{irenost odabranih vrednosti, interesovanja, stavova i dru-gih dispozicija zavisno od izborne orijentacije ispitanika ukazu-je na velike varijacije koje dalje nagove{tavaju i distinktivne ide-olo{ke profile pristalica politi~kih partija. Na primer, o~igledno jeda su pristalice SRS dominantno autoritarne, konzervativne, sa go-tovo paranoidnim stavovima prema me|unarodnoj zajednici, etni~kinetolerantne i da se ose}aju kao gubitnici u tranziciji.

Pristalice SPS su veoma sli~ne pristalicama SRS, posebno uautoritarnosti, paranoidnosti i konzervativnosti. Skloni su izolacioni-zmu i ose}aju se kao gubitnici tranzicije.

Pristalice DS imaju naj{ira interesovanja i u pore|enju sa prista-licama drugih partija vi{e se interesuju za sistem obrazovanja, zame|unarodna politi~ka zbivanja i za moralna pitanja. Oni imaju do-minantno pozitivne stavove prema Evropi i me|unarodnim organiza-cijama i retko su skloni paranoidnim tuma~enjima ovda{njih nepo-voljnih zbivanja. Relativno su liberalno orijentisani i ne èle da se posvaku cenu sa~uva DZSCG. Manje od drugih su autoritarno nastro-jeni (posle pristalica LDP) i uglavnom su tolerantni, osim kada je re~o potencijalnom braku sa Hrvatima i Bo{njacima/Muslimanima. Uve}ini slu~ajeva ose}aju se dobitnicima tranzicije. Ideolo{ki profil pri-stalica G17 veoma je sli~an profilu pristalica DS.

Pristalice DSS imaju relativno {iroka interesovanja (osim za nau-ku i tehnologiju), uglavnom su konzervativni (te`nja za jakim vo|om,poverenje u Vojsku, èle da sa~uvaju DZSCG) i nisu naro~ito tole-rantni u odnosu prema drugim narodima. Odstupanja njihovih ran-gova od onih za celi uzorak su najmanja.

Ideolo{ki profil pristalica PSS karakteri{u neke protivre~ne vred-nosti i stavovi, na primer, istovremeno su znatno pro{ireni i autoritar-nost i interesovanje za demokratiju i ljudska prava (kao i ispodpro-se~na ra{irenost uverenja da su na delu strane zavere protiv nas);interesovanje za obrazovanje, a slabije za nauku i tehnologiju; pove-renje u Vojsku i nepoverenje u NATO; pozitivan stav prema Nema~-koj, a negativan prema SAD; èlja da se sa~uva DZSCG i ne malaspremnost da Crna Gora bude nezavisna, itd.

Pristalice SPO imaju relativno razvijena interesovanja koja smoobuhvatili ovom prilikom, otvoreni su prema me|unarodnoj zajedni-ci, ali su manje tolerantni prema narodima iz biv{e Jugoslavije.

181


Pristalica NS je mali broj u uzorku za pouzdanija zaklju~ivanja onjihovom ideolo{kom profilu. Zalaù se za nezavisnost Crne Gore,imaju poverenje u EU, {iroko izraàvaju interesovanje za politi~kazbivanja u zemlji, ve}ina ose}a potrebu za jakim vo|om.

Pristalice LDP su ideolo{ki najdistinktivnije: izrazito su otvore-ni prema svetu, tolerantni, liberalni, zalaù se za nezavisnost CrneGore, ali njihova interesovanja malo odstupaju od prose~nih.

Ispitanici koji jo{ nemaju ili nisu bili spremni da priznaju iz-bornu orijentaciju gotovo se poklapaju sa ideolo{kim profilomcelog uzorka. Njihova interesovanja samo su za nijansu manje ra{i-rena, kao i spremnost za prihvatanje pripadnika drugih naroda i po-verenje u me|unarodnu zajednicu.

Sude}i na osnovu interkorelacione matrice ranga korelacija zakori{}eni broj parova karakteristika (N = 21), redosledi mnogih ide-olo{kih profila pristalica partija me|usobno su zna~ajno pove-zani. Sa vrednosnim prioritetom uzorka u celini gotovo maksimalnokoreliraju rangovi jo{ izborno neodlu~nih (0.95), pristalica SRS (0.93),pristalica SPS (0.90), a najvi{e rang karakteristika kod pristalica PSS(0.97). Ovo zna~i da su ideolo{ki profili upravo pomenutih politi~kihpartija najsli~niji celom bira~kom telu, odnosno da su trenutno "catchall" partije najvi{e PSS, SRS i SPS, a tek zatim DSS (0.88, od2000. godine do skoro ova partija je redovno bila najsli~nija u pogle-du vrednosti svojih pristalica bira~ima u celini). Dalje slede NS (0.70),SPO (0.67), DS (0.59) i G17 (0.51), dok se pristalice LDP bitno razli-kuju u svom ideolo{kom profilu od uzorka u celini.

Trenutno izborno neodlu~ni gra|ani ideolo{ki najvi{e naliku-ju pristalicama PSS (0.92), SRS (0.86), DSS i SPS (po 0.82), {tozna~i da }e, ako ipak iza|u na izbore, najverovatnije dati svoj glasnekoj od pomenutih partija, naravno, u meri u kojoj ideolo{ki profildetermini{e izbornu odluku. Davna{nja istraìvanja Roki~a u SAD(Rokeach, 1974) pokazala su da su upravo vrednosti najbolji pre-diktori ove vrste pona{anja (glasanja). Da me|u sada neodlu~nimmogu da ra~unaju na izvestan rezervoar glasova, u znatno manjojmeri treba da o~ekuju G17 (0.52) i DS (0.47).

182


Tabe

la 2

. In

terk

ore

laci

on

a m

atri

ca v

red

no

snih

i st

avo

vski

h p

rofil

a p

rist

alic

ap

olit

i~ki

h p

artij

a

Nap

omen

e: Z

nak

od

nosi

se

na p

odat

ke z

a uz

orak

u c

elin

i. K

oefic

ijent

i ran

g ko

rela

cije

(ro

)sa

mo

su a

prok

sim

acija

line

arne

kor

elac

ije (

r).

Koe

ficije

nti u

tab

eli v

e}i o

d 0.

37 s

tatis

ti~ki

su

zna~

ajni

na

nivo

u ve

rova

tno}

e 95

%,

a ko

efic

ijent

i ve

}i o

d 0

.52

su s

igni

fikan

tni

na n

ivo

u99

% z

a o

dg

ova

raju

}i b

roj p

aro

va k

arak

teri

stik

a (2

1). O

rijen

taci

ono,

koe

ficije

nti i

zme|

u 0.

40i 0

.60

ukaz

uju

na u

mer

enu

pove

zano

st, o

d 0.

61 d

o 0.

80 n

a vi

soku

i 0.

81 i

ve}i

na

vrlo

vis

oku

pove

zano

st.

in~uldoeN

SR

SS

DS

SD

SS

P71

GS

NO

PS

SP

SP

DL

in~uldoeN

68.074.0

28.029.0

25.076.0

16.028.0

52.0-59.0

SR

S44.0

08.029.0

54.075.0

15.039.0

24.0-39.0

SD

49.045.0

29.017.0

58.062.0

33.095.0

SS

D19.0

65.016.0

86.097.0

92.0-88.0

SS

P25.0

66.066.0

19.022.0-

79.0

71G

56.057.0

02.073.0

15.0

SN

17.064.0

30.007.0

OP

S04.0

50.076.0

SP

S83.0-

09.0

PDL

71.0-

183


Me|usobno su naj~vr{}e povezani ideolo{ki profili pristali-ca DS i DSS (0.94), {to je iznena|uju}i podatak ako se ima u viduda je od 1993, kada su vrednosti pristalica ove dve partije bile tako-|e veoma sli~ne, godinama postajao trend opadanja sli~nosti uvrednosnim prioritetima pristalica DS i DSS. Implikacije ovog nala-za su prakti~no relevantne za potencijalnu budu}u saradnju ovedve partije. Redosled vrednosti pristalica DS sada je veoma sli-~an sa rangom vrednosti i drugih karakteristika koje su ekspliciralepristalice G17 (0.92) i zatim sa odgovaraju}im rangom pristalicaSPO (0.85).

Pristalice DSS pored navedene sli~nosti sa redosledom vredno-sti pristalica DS, sli~ne su i pristalicama PSS (0.91), ali i radikalima(0.80) i socijalistima (0.79), ~ak vi{e nego aktuelnim koalicionim part-nerima (SPO = 0.68; NS = 0.61; G17 = 0.56).

Rang odabranih dispozicija pristalica PSS, pored navedenog zaDSS, najsli~niji je rangu pristalica SRS (0.92) i SPS (0.91), ali je sig-nifikantno povezan i sa rangovima koje su dali pristalice drugih par-tija osim LDP.

Redosled vrednosnih prioriteta pristalica SRS je veoma sli~anonima kod pristalica SPS (0.93), PSS (0.92) i DSS (0.80). Obrazacnajniìh koeficijenata je sli~an i kod socijalista.

Pristalice G17 vrednovali su uklju~ene dispozicije najsli~nije pri-stalicama DS (0.92), sli~nije nego pristalice njihovih koalicionih part-nera: DSS (0.56), NS (0.65) i SPO (0.75).

Rangovi pristalica NS i SPO visoko su me|usobno povezani(0.71), ali u slu~aju SPO ~vr{}a je povezanost sa rangovima pristali-ca DS (0.85) i G17 (0.75), a u slu~aju pristalica NS je visoka poveza-nost i sa rangom pristalica DS (0.71), G17 (0.65) i PSS (0.66).

Ideolo{ki profil pristalica LDP je sude}i prema ovom statisti~-kom pokazatelju, bitno razli~it od redosleda vrednosti kod prista-lica svih ostalih partija, a gotovo dijametralno je suprotan rangovi-ma socijalista i radikala. Neo~ekivano malo sli~nosti redosled vred-nosti pristalica LDP ima sa pristalicama DS (0.33) i G17 (0.37).

Homogenost vrednosti i drugih dispozicija unutar politi~kihpartija, iako je daleko od idealne, tako|e je impresivna. Treba imatiu vidu da, kada je re~ o procentima, najve}u varijabilnost imamo uslu~aju 50% : 50%, a da heterogenost opada kako procenti rastu.

184


Uvid u podatke iz tabele 1. upu}uje na zaklju~ak da su pristalicepoliti~kih partija samo relativno homogenizovani i ~esto na raz-li~itim vrstama vrednosti i drugih dispozicija.

Pristalice SRS najvi{e su homogenizovane: u svom negativ-nom stavu prema SAD, protivljenju ulaska zemlje u NATO, potrebi zajakim vo|om, nepoverenju prema UN i EU, netoleranciji s obziromna hipoteti~ki brak kada su u pitanju Muslimani/Bo{njaci, Hrvati, Ma-|ari i ose}anju da su oni li~no zapravo gubitnici tranzicije. Me|utim,~ak i me|u radikalima ima 9% onih koji pozitivno misle o SAD, 14%onih koji ne ~eznu za jakim vo|om, 15% onih koji su za pristupanjezemlje u NATO, 17% onih koji bi prihvatili brak sa Bo{njacima/Musli-manima, itd. - {to sve govori da je homogenizacija pre tendencijanego zavr{en proces i da uvek ima onih koji se opiru ve}inskommi{ljenju unutar pristalica partije. Radikali su najvi{e podeljeni u po-gledu interesovanja za pitanje morala i obrazovanja i za zbivanja usvetu.

Pristalice DS unutar sebe su najvi{e homogenizovane, mada ucelini manje nego pristalice SRS, u pogledu: interesovanja za obra-zovanje, odbacivanja ideja o stranim zaverama koje odlu~uju}e uti-~u na doma}a zbivanja, odbacivanju hipoteti~kog braka sa Hrvatimai Bo{njacima/Muslimanima (ovo je iznena|uju}i podatak koji govorida i me|u demokratama ima dosta etni~ki i verski netolerantnih oso-ba!), u pozitivnom stavu prema Nema~koj, EU, SAD i interesovanji-ma za politi~ka zbivanja u zemlji i u svetu, za demokratiju i ljudskaprava i pitanja morala. Demokrate su sasvim podeljene kada je re~ oulasku zemlje u NATO, poverenju u UN, mogu}em braku sa Ma|ari-ma i prijateljstvu sa Albancima.

Pristalice DSS su relativno homogenizovane u pogledu intere-sovanja za doma}a politi~ka zbivanja i za obrazovanje, poverenja uVojsku, potrebe za jakim vo|om, elje za opstankom DZSCG, rezer-ve prema NATO i teorijama zavere, i naro~ito u negativnom stavuprema SAD i neprihvatanju potencijalnog braka sa Bo{njacima / Mu-slimanima. Pristalice DSS su izme|u sebe najvi{e podeljene kadase radi o poverenju u EU, interesovanju za politi~ke doga|aje u sve-tu, pozitivnom stavu prema Nema~koj, ose}anju dobitni{tva / gubit-ni{tva u procesu tranzicije i mogu}em prijateljstvu sa Albancima.

Pristalice PSS su unutar sebe najvi{e homogenizovane u vezi sainteresovanjima za doma}a politi~ka zbivanja, za obrazovanje i za

185


demokratiju i ljudska prava, u negativnom stavu prema SAD i ulaskuu NATO, u netolerisanju hipoteti~kog braka sa Bo{njacima / Musli-manima, u relativno malom poverenju u UN. Oni su me|usobno naj-vi{e podeljeni s obzirom na mogu}e prijateljstvo sa Albancima, po-stojanje stranih zavera, pozitivan stav prema Nema~koj, poverenju uEU, interesovanju za politi~ke doga|aje u svetu i elju za opstankomDZSCG.

Pristalice SPS su unutar sebe najvi{e sli~ni u pogledu te`nje zajakim vo|om, negativnog stava prema SAD, protivljenja ulasku ze-mlje u NATO i nezavisnosti Crne Gore, nepoverenju u UN, izbegava-nju mogu}eg braka sa Bo{njacima / Muslimanima, verovanju u po-stojanje stranih zavera protiv SCG, interesovanju za politi~ke doga-|aje u zemlji, odsustvu interesovanja za nauku i tehnologiju i ose}a-ju da u procesu tranzicije nisu dobitnici. Oni su me|usobno najvi{epodeljeni s obzirom na interesovanje za demokratiju i ljudska prava.Pristalice SPS su, uz LDP, ina~e najhomogenija grupacija.

Pristalice G17 su relativno homogene u vezi sa interesovanjimaza obrazovanje i demokratiju i ljudska prava, za politi~ke doga|aje uzemlji, poverenju u EU, pozitivnom stavu prema Nema~koj. Me|u-tim, oni su najhomogeniji u protivljenju tezi o postojanju zavere pro-tiv na{e zemlje, ali i u iznena|uju}e maloj spremnosti na hipoteti~kibrak sa Bo{njacima / Muslimanima. Pristalice G17 su unutar sebenajvi{e podeljene kada je re~ o poverenju u UN, interesovanjima zanauku i tehnologiju i za politi~ke doga|aje u svetu, ulasku zemlje uNATO, pa i u pogledu poverenja u Vojsku DZSCG i mogu}eg brakasa Ma|arima.

Pristalice SPO su najhomogenije u vezi sa interesovanjem zapoliti~ke doga|aje u zemlji i svetu, za obrazovanje i za moralna pita-nja, u odbacivanju hipoteti~kog braka sa Bo{njacima / Muslimanimai postojanju stranih zavera uperenih protiv nas, u niskom procentupozitivnog stava prema SAD. Oni su najvi{e me|usobno podeljenioko pitanja ulaska zemlje u NATO i u stavu prema Nema~koj madasu u ovom poslednjem ispred svih drugih!

Pristalice NS su relativno homogene samo kada je re~ o intere-sovanju za politi~ke doga|aje u zemlji i odsustvu interesovanja zanauku i tehnologiju, u izbegavanju mogu}eg druènja sa Albanci-ma, kao i braka sa Bo{njacima / Muslimanima, u negativnom stavuprema SAD, nepoverenju prema UN i odbacivanju ideje o stranim

186


zaverama. Pristalice NS su podeljeni u vezi sa interesovanjima zaobrazovanje, me|unarodna politi~ka zbivanja i pitanja morala, kao ipoverenja u Vojsku DZSCG.

Pristalice LDP su visoko homogenizovane u pogledu poverenjau EU, u pozitivnom stavu prema Nema~koj, mogu}em druènju saAlbancima, odbacivanju ideje o postojanju stranih zavera uperenihprotiv nas, odsustva poverenja u Vojsku, u~lanjenja u NATO i prihva-tanja hipoteti~kog braka sa Hrvatima i Ma|arima, ne{to manje u po-gledu poverenja u UN, nezavisnosti Crne Gore i odbacivanja jakogvo|e. Pristalice LDP su jedino me|usobno podeljene u vezi sa mo-gu}im brakom sa Bo{njacima / Muslimanima. Pristalice ove partijesu me|usobno najhomogenije, uz socijaliste, koji su to na suprot-nom ideolo{kom kraju.

y y y

Dakle, pristalice politi~kih partija u Srbiji su s obzirom na uklju-~eni uzorak vrednosti i drugih karakteristika unutar sebe samorelativno homogeni i to na razli~itim sadràjima. O~igledno je dapoliti~ke partije ne okupljaju ~iste vrednosne privrènike niti dauspevaju da sve simpatizere politi~ki socijalizuju u skladu sa svojimprogramskim opredeljenjima. Tendencije homogenizacija, ipak po-stoje, {to govori o privla~enju me|usobno sli~nih i o negovanjuodre|enih vrednosti unutar partija.

Zapravo, vi{e impresioniraju sli~nosti vrednosnih profila pristali-ca odre|enih politi~kih partija nego razlike izme|u njih i unutarpartij-ski procesi homogenizacije. Znatne podele vrednosnog tipa unutarpartija govore i o neizgra|enosti ideolo{kih profila ~lanstva i sim-patizera partija, ali i o, ne malim, slobodama u domenu mi{ljenja itoleranciji prema vrednosnim razlikama koje postoje (ne u istoj meri)u svim partijama. O~igledno je da politi~ke partije nisu idealnotip-ske socijalne zajednice sasvim distinktivne u odnosu jedne pre-ma drugima. U okviru svih politi~kih partija ostaje veliki prostor zahomogenizaciju pristalica. Tako|e, znatan je koalicioni potencijalpojedinih partija sa stanovi{ta me|usobne sli~nosti njihovih vred-nosnih profila.

187


Literatura:

y Eysenck, H.J: "The Psychology of Politics", Routledge andKegan Paul, London, 1954.

y Goati, Vladimir (ed.): "Partijska scena Srbije posle 5. okto-bra 2000", Institut dru{tvenih nauka i Friedrich Ebert Stif-tung, Beograd, 2002.

y Kom{i}, Jovan; Panti}, Dragomir i Slavujevi}, Zoran: "Osnov-ne linije partijskih podela", Institut dru{tvenih nauka i Frie-drich Ebert Stiftung, Beograd, 2003.

y Lipset, Seymour: "Political man", John Hopkins Univ. Press,Baltimore, 1981.

y Rokeach, Milton (1974): "The Nature of Values", Free Press,New York.

y Sartori, Giovani (1976): "Parties and Party Systems", Cam-bridge Univ. Press, New York.

189


Zoran \. Slavujevi}

Promene socijalneutemeljenosti i socijalne

strukture pristalicarelevantnih politi~kih

stranaka u Srbiji prvih godinaXXI veka

ApstraktU radu se poku{ava odgovoriti na pitanje da li su prve godine

XXI veka dovele do potpunijeg socijalnog profilisanja relevantnihpoliti~kih stranaka u Srbiji. Na osnovu prezentovane, sistematskiprikupljene, empirijske evidencije od po~etka devedesetih godi-na pro{log veka pa do 2005. godine ocrtavaju se socijalni profilipojedina~nih relevantnih stranaka i njihove promene, da bi se iz-velo nekoliko zaklju~aka. Raniji empirijski nalazi o socio-demo-grafskim obele`jima pristalica relevantnih politi~kih partija u Srbijinametali su op{ti zaklju~ak o nedovoljnoj interesnoj profilaciji stra-naka i velikoj socijalnoj heterogenosti njihovih pristalica, {to semoglo pripisati nerazu|enoj socijalnoj strukturi dru{tva, veomadinami~noj i nestabilnoj partijskoj sceni, kao i obimnim me|upar-tijskim transferima pristalica, nedovoljnoj programskoj profilisa-nosti i liderskom karakteru ve}ine stranaka i sl. Ipak, ve} po~et-kom devedesetih godina uo~ava se da pojedine partije Srbije uizvesnoj meri profili{u svoje interesne identitete, {to se o~ituje i unjihovom sna`nijem utemeljenju u pojedine socijalne grupe. I po-red toga {to se dejstvo niza nepovoljnih ~inioca nastavlja i prvihgodina XXI veka, procesi socijalnog profilisanja pojedina~nih stra-naka se nastavljaju, posebno kada je re~ o dve najja~e stranke,SRS i DS. SRS se jasno profili{e kao stranka manje obrazovanih,

190


neaktivnih bira~a, niìh i srednje-niìh slojeva (SRS-u bi se mo-gao pridruìti na znatno nièm nivou i SPS), a DS kao strankaobrazovanijih, radno aktivnih, najdinami~nijih bira~a, stranka sred-nje-vi{ih i vi{ih slojeva (DS-u bi se mogli pridruìti isto tako naznatno nièm nivou i G17 PLUS i LDS).

Klju~ne re~i: politi~ke stranke, pristalice stranaka, socijalna struk-tura, Srbija.

Brojne su teorijske paradigme o prirodi politi~kih stranaka, ali ipored toga {iroko je prihva}eno stanovi{te o presudnom zna~ajusocijalnog utemeljenja politike i politi~kih partija, stanovi{te da poli-ti~ke stranke predstavljaju kanale artikulacije, promocije, filtriranja,uskla|ivanja i realizacije interesa i vrednosti razli~itih dru{tvenih gru-pa, iz ~ega se generi{u i razli~iti programi (re)organizacije i upravlja-nja dru{tvom. Rasprave o zna~aju socijalnog utemeljenja politi~kihstranaka ipak stalno bivaju aktuelizovane novim kontroverzama osamim teorijskim paradigmama, a jo{ vi{e o njihovoj empirijskoj ve-rifikaciji.

Rasprave o socijalnom utemeljenju politike i politi~kih partija nepobu|uje samo pa`nju akademske i stru~ne javnosti, ve} i politi~kihaktera, budu}i da je pitanje socijalnog utemeljenja stranaka od veli-kog prakti~nog zna~aja za programsko profilisanje stranaka i njiho-vo generalno pozicioniranje na, ina~e, vi{edimenzionalnoj politi~kojsceni, a posebno za utvr|ivanje njihovih izbornih strategija. Ovo pi-tanje nije od zna~aja samo za zemlje u tranziciji, koje doìvljavajutemeljne institucionalne promene, promene ekonomske i socijalnestrukture dru{tva, partijske scene i sl, nego je va`no i za razvijenezemlje u kojima reinterpretacija sekundarne empirijske evidencije iinterpretacija rezultata novih empirijskih istraìvanja dovodi do ne-prestanog preispitivanja odoma}enih predstava o socijalnom ute-meljenju relevantnih politi~kih stranaka i razli~itih modela izbornogpona{anja.

O karakteristikama i zna~aju tzv. grupnog, odnosno klasnog gla-sanja, odnosno o karakteristikama tzv. modela socio-demografskihdeterminanti izbornog pona{anja, o ~emu, ina~e, postoji gotovo ne-pregledna stru~na literatura, ukazao sam u osnovnim crtama u ne-

191


kim ranijim prilikama (videti: Slavujevi}, 2002, 2005). Zbog toga ciljovog rada nije da se detaljnije prikaù i kriti~ki valorizuju teorijskeparadigme relevantne za temu i modeli izbornog pona{anja, niti dase oni detaljno provere u raspoloìvoj empirijskoj evidenciji. Cilj radaje dosta skromniji - da se ukaè na eventualne promene socijalneutemeljenosti relevantnih politi~kih stranaka u Srbiji i na promeneosnovnih socio-demografskih karakteristika njihovih izbornih prista-lica prvih godina XXI veka. U radu }e, dakle, biti prezentovana siste-matski prikupljena empirijska evidencija na kojoj zasnivam karakteri-zaciju relevantnih stanaka u Srbiji. Prezentovana empirijska eviden-cija omogu}uje i ~itaocima ne samo da provere opravdanost u raduiznete karakterizacije, nego i da, eventualno, sami reinterpretiraju pre-zentovane podatke o socijalnoj utemeljenosti, odnosno socijalnojstrukturi pristalica relevantnih stranaka Srbije. Pored toga, prezento-vana empirijska evidencija omogu}i}e da se proveri i to da li se i, akoda onda u kojoj meri se, poslednjih nekoliko godina ostvaruju op{tao~ekivanja s kraja devedesetih godina pro{log veka - da }e prome-na reìma S. Milo{evi}a i SPS-a, okon~anje rata na prostorima biv{eJugoslavije, normalizacija odnosa Srbije sa me|unarodnom zajed-nicom, reforma privrede i dru{tva, pokretanje privredne aktivnosti,diverzifikacija socijalne strukture, porast standarda i sl, dovesti dosna`nijeg socijalnog profilisanja politi~kih stranaka.

I pored namere da ne ponavljam ono napisano u ranijim prilika-ma, ~ini se, ipak, nu`nim kratko podse}anje na nekoliko stvari, neo-phodnih za razumevanje sadràja koji }e biti izloèn:

1) Model socio-demografskih determinanti izbornog pona{a-nja uveden je u istraìvanja izbornog pona{anja jo{ krajem ~etrde-setih i po~etkom pedesetih godina od strane grupe istraìva~a saColumbije Univerziteta u SAD - P. Lazarsfelda, B. Berelsona i dr. Onse zasniva se na saznanjima da pripadnici odre|enih klasa i slojeva,profesija, starosnih i polnih grupa, obrazovnih kategorija, etni~kihgrupa ili kategorija po mestu stanovanja i sl. sa velikom verovatno-}om glasaju za odre|enu partiju, pa se traì pogodnija kombinacijatih obele`ja za profilisanje izborne strategije partija i kandidata i zapredvi|anje rezultata izbora. Ovaj model zasniva se na postojanjusocio-ekonomskih rascepa u dru{tvu, dakle na objektivno razli~itompoloàju razli~itih socio-demografskih i funkcionalnih grupa, ali i nasamopercepciji tog poloàja, kao i na njihovoj percepciji performan-

192


si relevantnih politi~kih aktera da realizuju interese pojedinih grupabira~a. Op{te je mesto u sociolo{koj i politikolo{koj literaturi, me|u-tim, da se svuda u savremenom svetu, a posebno u zemljama utranziciji, izborne preferencije bira~a ne temelje toliko na ciljno-racio-nalnoj motivaciji, nego na politi~koj socijalizaciji, izbornim strategija-ma politi~kih stranaka, imidù lidera itd. Zbog toga se, ne spore}izna~aj socio-demografskih determinanti izbornog pona{anja, od sre-dine {ezdesetih godina pravi razlika izme|u posrednih i neposred-nih determinanti izbornog pona{anja (Key, 1966; Campbell i dr, 1976.itd). To zna~i da socio-demografske karakteristike pojedinca ne do-vode same po sebi do odre|ene izborne odluke, ve} one bivaju ak-tivirane dejstvom neposrednih determinanti - partijske identifikacije,imidà stranke i lidera, pitanjima koja stranke pokre}u i re{enjimakoja za njih nude u kampanji, pa otuda i nema potpunog poklapanjaizme|u socio-demografskih determinanti i izborne odluke za kojustranku glasati (detaljnije u: Slavujevi}, 2005: 99-110).

2) Socijalna utemeljenost stranke ukazuje na socijalnu osnovunjenog politi~kog anga`mana. Socijalnu osnovu stranke ~ine pripad-nici onih socijalnih grupa koje u njoj vide artikulatora, promotera irealizatora svojih politi~kih, ekonomskih i drugih interesa, pa glasajuza nju ili, bar prema stranci imaju odre|ene afinitete. Socijalna ute-meljenost ukazuje, dakle, na atraktivnost stranke za pripadnikepojedinih socijalnih grupa, odnosno ukazuje na to kako bira~i per-cipiraju osnovnu interesne orijentacije stranke u politi~kom delo-vanju. Kao indikator socijalne utemeljenosti stranke u odre|enu so-cijalnu grupu koristi se u~e{}e pristalica stranke u ukupnom brojupripadnika te socijalne grupe. Svaka relevantna socio-demografskai funkcionalna grupa (starosna, obrazovna, socio-profesionalna, gru-pa po materijalnom poloàju, nacionalna grupa itd.) posmatra se,dakle, kao osnovni skup (100%), pa se ve}a zastupljenost pripadni-ka grupe me|u pristalicama stranke od proseka stranke (u~e{}eukupnog broja pristalica stranke u celokupnom bira~kom telu) uzi-ma kao pokazatelj ve}e, a manja zastupljenost kao pokazatelj manjeatraktivnosti stranke za pripadnike odre|ene grupe.

3) Socijalna utemeljenost stranke odre|uje u osnovi socijalnustrukturu stranke, koja iskazuje u~e{}e pripadnika pojedinih soci-jalnih grupa u ukupnom broju pristalica odre|ene stranke. U ovomslu~aju osnovni skup (100%) ~ini ukupni broj pristalica stranke. Ovaj

193


indikator ukazuje na najbrojnije grupe me|u pristalicama stranke ozadovoljavanju ~ijih interesa stranka (treba da) vodi ra~una da biosigurala njihovu izbornu podr{ku. I pored povezanosti, slike socijal-ne utemeljenosti stranke i socijalne strukture njenih pristalica nisuidenti~ne. Pored atraktivnosti za odre|ene socijalne grupe, na soci-jalnu strukturu stranke uti~e i brojnost svake socijalne grupe u ukup-nom bira~kom telu. Zbog toga, iako sve stranke nisu podjednakoatraktivne, na primer, za penzionere ili slu`benike i tehni~are, ovedve grupe po pravilu ~ine najbrojnije segmente u strukturi pristalicagotovo svih relevantnih stranaka zbog toga {to su najbrojnije u bi-ra~kom telu. Ili, na socijalnu strukturu pristalica stranaka uti~e i zain-teresovanost za politiku pripadnika odre|ene grupe, {irina identifi-kacije pripadnika grupe sa politi~kim strankama uop{te (pripadnicinekih socijalnih grupa, na primer poljoprivrednici, manje su zaintere-sovani za politiku, pa ih je relativno manje me|u pristalicama politi~-kih stranaka, odnosno manji broj njih identifikuje se sa strankamaitd), kao i niz drugih ~inilaca.

Promene socijalne strukture pristalica i socijalneutemeljenosti relevantnih politi~kih stranaka u Srbiji 11111

Promene socijalne strukture pristalica Srpske radikalnestranke (SRS) i socijalne utemeljenosti stranke

Po broju izbornih pristalica SRS je sve do saveznih izbora sep-tembra 2000. godine predstavljao stranku izrazitih konjukturnih osci-lacija. Ipak, pozicioniraju}i se istovremeno i kao antireìmska i kaoantiopoziciona stranka, koriste}i ekstremni radikalizam i nacionali-zam, a posebno bojkote izbora od strane opozicionih stranaka, SRSje krajem devedesetih godina uspeo da se po izbornoj snazi pribliìtada{njoj najsna`nijoj stranci - SPS-u. Koalicija sa SPS-om i JUL-omkrajem devedesetih godina i izborni krah koalicije na vlasti 2000. go-dine drasti~no su smanjili podr{ku SRS-u na oko 4-5% ukupnog bi-ra~kog tela. No, ova stranka ubrzo ne samo da konsoliduje podr{ku

1 Analiza koja se prezentuje zasniva se na podacima javnomnjenjskih istra-ìvanja Centra za politikolo{ka istraìvanja i javno mnjenje Instituta dru-{tvenih nauka iz Beograda.

194


u bira~kom telu, ve} poslednjih godina postaje najja~a politi~ka stran-ka u Srbiji. Najpre, sa isticanjem predsedni~ke kandidature liderastranke, V. [e{elja, sredinom 2002. podr{ka SRS-u doseè 8% ukup-nog bira~kog tela, ve} na republi~kim parlamentarnim izborima sle-de}e godine SRS osvaja najve}i broj poslani~kih mandata, da bi setokom 2004. i 2005. podr{ka ovoj stranci ustalila na 16% do 19%ukupnog bira~kog tela.

Do izbora 2000. godine SRS se profilisao kao stranka prete`nourbanih i mu{kih bira~a, na po~etku mla|ih, a kasnije sve starijihbira~a, uglavnom nièg i srednjeg obrazovanja. Do kraja 1995.godine SRS je nagla{eno radni~ka stranka (pre svega nekvalifikova-nih i polukvalifikovanih radnika), a kasnije gotovo u podjednakojmeri i stranka penzionera i doma}ica, kao i stranka niìh slojeva(videti: Grafikon 1 - Promene obrazovne strukture pristalica SRS-a,Grafikon 2 - Promene starosne strukture pristalica SRS-a i Grafikon 3- Promene socio-profesionalne strukture pristalica SRS-a). Omaso-vljenje podr{ke SRS-a krajem i posle 2003. godine nije bitnije pro-menilo strukturu pristalica. Nove pristalice stranke regrutovale su seuglavnom iz onih socijalnih grupa u kojima je SRS i ranije bio uteme-ljen, kao {to su, na primer, najmanje i srednje obrazovani bira~i,koji krajem 2004. godine zajedno ~ine oko 95% pristalica stranke.Postojano se pove}ava i u~e{}e radnoneaktivnih bira~a - penzio-nera i doma}ica, koji krajem 2005. godine ~ine tek ne{to manje odpolovine pristalica ove stranke. Nastavlja se i tendencija pove}anjau~e{}a najstarijih bira~a me|u pristalicama SRS-a: bira~i stari 60 ivi{e godina sada ~ine oko tre}ine ukupnog broja pristalica stranke,tri puta vi{e nego {to ih je bilo sve do sredine devedesetih godina.

Krajem 2005. godine SRS je nagla{enije utemeljen u mu{ki deobira~ke populacije, najmanje obrazovan, radni~ki, penzionerskii nezaposlen deo bira~ke populacije (videti: Grafikon 4 - Utemelje-nost SRS-a u zna~ajnim socijalnim grupama), a prema rezultatimaranijih istraìvanja natprose~no je bio atraktivan i za najsiroma{nijugrupu bira~a, koji su ~inili dve tre}ine njegovih pristalica (Slavujevi},2003: 165).

195


Promene socijalne strukture pristalica Demokratske stranke(DS) i socijalne utemeljenosti stranke

Samim pojavljivanjem na politi~koj sceni Srbije po~etkom 1990.godine DS, sa podr{kom od oko 5% ukupnog bira~kog tela, postajejedna od prvih relevantnih opozicionih stranaka. U to vreme DS pred-stavlja izrazito stranku intelektualaca antisistemske orijentacije: predprve vi{estrana~ke izbore u Srbiji vi{e od polovine pristalica DS-a subira~i sa vi{om i visokom stru~nom spremom (videti: Grafikon 5 -Promene obrazovne strukture pristalica DS-a), stranku aktivnih inte-lektualaca: stru~njaci tada ~ine ne{to manje od polovine pristalicastranke (videti: Grafikon 6 - Promene socio-profesionalne strukturepristalica DS-a), i mla|ih bira~a: bira~i do 29 godina starosti tada su~inili vi{e od tre}ine ukupnog broja pristalica stranke (videti: Grafi-kon 7 - Promene starosne strukture pristalica DS-a). Brojni rascepiunutar stranke, iz koje je nastalo vi{e drugih stranaka, doveli su ubr-zo do "seljenja" dela najobrazovanijih pristalica ka novoformiranimstrankama. "Deintelektualizacija" pristalica stranke nastavljena je svedo kraja devedesetih, kao posledica nezadovoljstva najobrazovani-jih bira~a politi~kim delovanjem opozicije u celini, ali i politikom DS-a (odbijanje DS-a da 1992. godine pristupi koaliciji DEPOS, poku{ajikoketiranja sa reìmom 1992. i 1993. godine). DS je ponovo postaoatraktivniji za najobrazovaniju grupu bira~a krajem 1996. i po~etkom1997, u vreme koalicije "Zajedno", ali je neslavan kraj ove koalicijeponovo odbio deo najobrazovanijih bira~a od DS-a. Omasovljenjepristalica DS-a tokom 2001. i 2002. godine donekle je izmenilo soci-jalnu strukturu pristalica stranke. U njoj su, ipak, natprose~no u~e-stvovali bira~i iz urbanih sredina, mla|i bira~i, srednje i visoko obra-zovani i bogatiji bira~i, stru~njaci, u~enici i studenti i privatnici. Prera-stanje G17 PLUS iz ekspertske grupe, koja je inklinirala DS-u, u po-liti~ku partiju po~etkom 2003. godine gotovo da je prepolovilo brojpristalica DS-a, i radikalnije je promenilo strukturu pristalica: opalo jeu~e{}e urbanih, mla|ih i najobrazovanijih bira~a, kao i u~e{}e stru~-njaka, slu`benika i tehni~ara. Ipak, narednih godina }e se restauriratiranije strukture pristalica DS-a sa po~etka dvehiljaditih godina. I po-sle 2003. godine DS predstavlja stranku sa velikim brojem vi{e i viso-ko obrazovanih pristalica (oko ~etvrtine ukupnog broja pristalica), alisada sa uravnoteènim u~e{}em stru~njaka, slu`benika i tehni~ara,

196


radnika, kao i doma}ica i penzionera, kao i stranku uravnoteènogu~e{}a svih starosnih grupa bira~a. Uz povremene oscilacije DS se,dakle, profilisao kao urbana stranka najobrazovanijih i najdina-mi~nijih grupa bira~a.

To na drugi na~in iskazuju i podaci o socijalnoj utemeljenosti stran-ke iz 2005. godine. DS je ne{to atraktivnija za bira~e iz urbanihnego iz ruralnih sredina, za bira~e do 50 godina starosti, za vi-sokoobrazovane bira~e (privla~i vi{e od petine ukupnog broja bira-~a sa vi{im i visokim obrazovanjem), a posebno za aktivne visoko-obrazovane bira~e - stru~njake: privla~i ne{to vi{e od ~etvrtine ukup-nog broja stru~njaka (videti: Grafikon 8 - Utemeljenost DS-a u zna-~ajnim grupama bira~a). Prema rezultatima istraìvanja iz 2002. go-dine DS je natprose~no bio atraktivan i za srednje imu}nu i najboga-tiju grupu bira~a, kada je me|u njegovim pristalicama bila petinaukupnog broja srednje imu}nih i tre}ina ukupnog broja najbogatijihbira~a (Slavujevi}, 2002: 165).

Napu{tanje dugo odràvane pozicije "ne{to desnije od centra" ipomeranje stranke ka levom centru ulaskom u Socijalisti~ku interm-nacionalu, ali i najnovijim progamskim profilisanjem DS-a, niti je ima-lo upori{te u strukturi pristalica, niti se jo{ uvek generi{e promenastrukture pristalica i socijalnog utemeljenja stranke. Nova pozicijastranke, uostalom, ne odgovara ni samopozicioniranju pristalica DS-a, ni njihovim stavovskim predispozicijama, kao ni njihovom vi|enjupozicije stranke na osi "levica - desnica" (Slavujevi}, 2003: 143-4).

Promene socijalne strukture pristalica Demokratske strankeSrbije (DSS) i socijalne utemeljenosti stranke

Formirana 1993. godine, DSS sve do kraja prve polovine 2000.godine uìva podr{ku tek nekoliko procenata bira~a, da bi za neko-liko meseci, od avgusta 2000. do decembarskih republi~kih parla-mentarnih izbora iste godine, podr{ka DSS-u vrtoglavo narasla ~akna 50% ukupnog bira~kog tela. Takvu podr{ku nikada nije uìvala nijedna stranka u Srbiji, ~ak ni SPS na vrhuncu mo}i, pred izbore 1990.godine. Krajem 2000. godine DSS postaje neuporedivo najja~a poli-ti~ka stranka - ima ve}i broj pristalica nego sve druge stranke zajed-no. Me|utim, ve} od po~etka 2001. godine stranka po~inje konstant-no da gubi pristalice, da bi se 2004. zaustavila na podr{ci ne{to is-

197


pod 10% ukupnog bira~kog tela. Ovako spektakularne promene brojapristalica nu`no su dovele i do radikalnih promena i socijalne struk-ture DSS-a.

Posledice porasta popularnosti stranke i njenog lidera V. Ko{tu-nice, odnosno brzog i enormnog priliva, a zatim konstantnog odlivapristalica izazvale su radikalne promene strukture pristalica. Najpre,od osnivanja stranka sa visokim u~e{}em intelektualaca, od kraja2000. godine DSS se suo~ava sa naglom "deintelektualizacijom"pristalica: u~e{}e pristalica sa vi{om i visokom stru~nom spremomsmanjilo se sa 35% iz 1993. na 15% krajem 2000, a tokom 2004. i2005. godine varira na oko petine ukupnog broja pristalica; smanje-no je i u~e{}e pristalica sa srednjom stru~nom spremom, a u~e{}epristalica bez i sa osnovnom {kolom utrostru~ilo se u odnosu navreme osnivanja stranke (Videti: Grafikon 9 - Promene obrazovnestrukture pristalica DSS-a). Zatim, konstantno se pove}ava starostpristalica DSS-a: u~e{}e pristalica do 29 godina ìvota gotovo daje prepolovljeno 2005. godine u odnosu na 1993, a starijih od 60iste godine je pove}ano za vi{e od dva puta u odnosu na 1993, avi{e gotovo ~etiri puta u odnosu na 1995. ili 1996. godinu (Videti:Grafikon 10 - Promene starosne strukture pristalica DSS-a). Najzad,"deintelektualizacija" i "starenje" prose~nog pristalice DSS-a ispolja-va se i kroz promene socio-profesionalne strukture pristalica stran-ke, odnosno kao dominacija radno neaktivnih grupa: posle 2000.godine me|u pristalicama DSS-a dominiraju penzioneri i doma}i-ce, i oni 2005. godine ~ine 40% ukupnog broja pristalica stranke(Videti: Grafikon 11 - Promene socio-profesionalne strukture pristali-ca DSS).

Posle izuzetnog, gotovo desetostrukog pove}anja broja pristali-ca, tokom 2000. godine DSS je imao naj{iru socijalnu osnovu, pa jebio daleko atraktivniji od drugih stranaka za gotovo sve grupe bira-~a. Drugim re~ima, na vrhuncu podr{ke DSS je utemeljen u celo-kupnu, a time i heterogenu bira~ku populaciju. No, i posle, sa osipa-njem pristalica, heterogenost socijalne strukture ostaje karakteristi-ka DSS-a: on je gotovo podjednako je atraktivan za gotovo svegrupe bira~a. Ipak, ne{to je privla~niji za urbano nego ruralno bira~-ko telo, a znatno je atraktivniji za najstarije i najobrazovanije bira~e,kao i za penzionere. DSS se, dakle, i dalje moè okarakterisati kao"narodna partija", "partija svih gra|ana", odnosno kao "partija-

198


konglomerat" (videti: Grafikon 12 - Socijalna utemeljenost DSS uzna~ajnim grupama bira~a).

Moglo je da se o~ekuje da naglo omasovljenje podr{ke ovoj strancii njeno izrastanje u najja~u politi~ku stranku dovede do socio-demo-grafske i interesne dehomogenizacije pristalica, ali se isto tako mo-glo o~ekivati da }e kasnije osipanje pristalica dovesti do njihove so-cijalne homogenizacije. Ovo drugo se, me|utim, nije desilo. Strankau me|uvremenu ni{ta nije zna~ajnije u~inila na planu programskog iinteresnog profilisanja, pa bi mogao da se izvede zaklju~ak da je re~o namernom opredeljenju rukovodstva DSS za tip "partije konglo-merata". No, ako to moè imati smisla u vreme pove}anja podr{kestranci, ne moè imati smisla u situaciji kada podr{ka permanentnoopada. U ovakvim situacijama odràvanje relevantnosti stranke i nje-na dugoro~nija budu}nost moè se, pre svega, graditi na sna`nijemutemeljenju stranke u sasvim odre|ene socijalne grupe.

Promene socijalne strukture pristalica partije Snaga Srbije(PSS) i socijalne utemeljenosti stranke

PSS predstavlja jednu od retkih stranaka u Srbiji koja se od sa-mog osnivanja, u jeku intenzivne predsedni~ke kampanje B. Kari}a2004. godine, njenog osniva~a i lidera, nametnula kao potencijalnarelevantna stranka. No, kao {to se moglo o~ekivati, bez profilisanogprograma, sa protivure~nim pozicioniranjem (na primer, kao strankasocijaldemokratske provenijencije na ~ijem je ~elu jedan od najbo-gatijih, uz to i veoma kontroverzan biznismen Srbije), podr{ka PSS-u od vremena formiranja je zna~ajnije opala. Podr{ka ovoj strancistabilizovala se krajem 2005. godine na oko 5% bira~kog tela, {to bijoj garantovalo status parlamentarne stranke, ali je to tokom 2006.godine dovedeno u pitanje podizanjem niza krivi~nih prijava protivlidera stranke i ~lanova njegove porodice, odre|ivanjem pritvora injihovim bekstvom iz zemlje.

Kratko vreme postojanja, deficit ideolo{kog, programskog i inte-resnog profilisanja, karakter predsedni~ke kampanje njenog lidera isl, u~inili su da, po socio-demografskim obele`jima pristalica, i PSSpoprimi karakteristike "partije-konglomerata": pristalice PSS-a regru-tuju se iz svih obrazovnih i socio-profesionalnih grupa sasvimsrazmerno u~e{}u svake grupe u ukupnom bira~kom telu, sa

199


ne{to malo ve}im u~e{}em najmla|ih i izvesnim deficitom naj-starijih bira~a. (videti: Grafikon 13 - Promene obrazovne strukturepristalica PSS-a, Grafikon 14 - Promene starosne strukture pristalicaPSS-a i Grafikon 15 - Promene socio-profesionalne strukture pristali-ca PSS-a)

I podaci o utemeljenosti stranke u zna~ajnije socijalne grupe po-kazuju da je PSS u podjednakoj meri atraktivan sa sve demograf-sko-socijalne grupe, s tim, {to je u ne{to ve}oj meri privla~an zaprivatnike i nezaposlene (videti: Grafikon 16 - Utemeljenost PSS-au zna~ajnijim socijalnim grupama). To upu}uje na zaklju~ak, kao i uslu~aju DSS-a, da je privla~na mo} stranke u nekim drugim elemen-tima izborne motivacije, pre svega imidù lidera, kulturno-vredno-snim determinantama i sl, a ne u programskom i socijalnom profili-sanju stranke i, posledi~no, ne na ciljno profilisanim odre|enim so-cio-demografskim obele`jima bira~a.

Promene socijalne strukture pristalica Socijalisti~ke partijeSrbije (SPS) i socijalne utemeljenosti stranke

I pored konstantnog osipanja broja pristalica od 1990. godine,SPS sve do septembarskih izbora 2000. predstavlja politi~ku stran-ku sa naj{irom socijalnom osnovom. Po~etkom devedesetih godinasocio-profesionalna, obrazovna i starosna struktura pristalicama SPS-a je relativno uravnoteèna - uglavnom odgovara strukturi bira~kogtela u celini (videti: Grafikon 17 - Promene socio-profesionalne struk-ture pristalica SPS-a, Grafikon 18 - Promene obrazovne strukture pri-stalica SPS-a, Grafikon 19 - Promene starosne strukture pristalica SPS-a i Grafikon 20 - Utemeljenost SPS-a u zna~ajnim grupama bira~a).Kasnije me|u pristalicama SPS-a dominiraju radnici i seljaci, a odsredine devedesetih godina penzioneri i doma}ice, sniàva se obra-zovni nivo, a pove}ava u~e{}e najstarijih bira~a. Tako, ve} od 1996.godine, od polovine do gotovo dve tre}ine pristalica SPS-a ima ne-zavr{enu i zavr{enu osnovnu {kolu, a u~e{}e pristalica sa 60 i vi{egodina starosti se permanentno pove}ava - od jedne ~etvrtine u 1990.godini na vi{e od dve tre}ine 2004. godine.

Izborni poraz 2000. godine doveo je do radikalnog smanjenja brojapristalica SPS-a. Smanjivanje broja izbornih pristalica zna~i suàva-nje socijalne osnove SPS-a, kao izraz smanjivanja atraktivnosti stranke

200


za sve grupe bira~a, ali to nije proizvelo i zna~ajnije promene struk-ture pristalica. Trendovi u promenama strukture pristalica, uo~eni to-kom druge polovine devedesetih godina, samo su nastavljeni i do-veli su do preciznijeg profilisanja stranke. Promene socijalne uteme-ljenosti i strukture pristalica SPS-a i{le su, dakle, u pravcu njegovetransformacije od izrazite radni~ke stranke (do 1990. do 1992.godine) u ruralnu partiju, u prvo vreme u partiju poljoprivredni-ka, a posle 1995. godine u partiju neaktivnog dela bira~kog tela(penzionera i doma}ica), u stranku najstarijih, najmanje obrazo-vanih i siroma{nih bira~a.

Promene socijalne strukture pristalica i socijalne utemeljenostinekih drugih stranaka

Dok se za stranke koje u duèm periodu uìvaju podr{ku vi{e od3-4% bira~kog tela javnomnjenjskim istraìvanjima dobijaju relativnoreprezentativni podaci na standardnim uzorcima od 1.500 do 1.800ispitanika, pa mogu da se izvode i relativno pouzdaniji zaklju~ci osocijalnoj utemeljenosti i strukturi njihovih pristalica, dotle podaci ostrankama koje uìvaju podr{ku manjeg obima nisu reprezenta-tivni, ve} se mogu smatrati tek indikativnim. Takav je slu~aj saG17 PLUS od kraja 2004. godine, ili sa SPO-om ~ak od kraja 2000.godine.

G17 PLUS

Nastankom krajem 2002. godine i transformacijom ekspertske or-ganizacije bliske DS-u u politi~ku stranku, G17 PLUS je gotovo pre-polovio broj pristalica DS-a i odmah se nametnuo kao kandidat zarelevantnu politi~ku stranku, {to }e i postati posle republi~kih parla-mentarnih izbora 2003. godine.

Od samog po~etka G17 PLUS profili{e se kao stranka nagla{e-no urbane populacije, najmla|e bira~ke populacije, srednje i vi-sokoobrazovanih bira~a, kao stranka me|u ~ijim pristalicamadominiraju stru~njaci, a zatim i slu`benici i tehni~ari (videti: Gra-fikon 21 - Promene obrazovne strukture pristalica G17 PLUS, Grafi-kon 22 - Promene starosne strukture pristalica G17 PLUS i Grafikon23 - Promene socio-profesionalne strukture pristalica G17 PLUS).

201


Posle izbora 2003. i ulaska u vladaju}u koaliciju, podr{ka G17PLUS permanentno opada, tako da se stranka po najnovijim istraì-vanjima nalazi pred te{kom borbom da bi na slede}im izborima pre-kora~ila izborni cenzus. Osipanje pristalica izraz je smanjivanja atrak-tivnosti stranke za pojedine grupe koje su ranije predstavljale socijal-nu osnovu stranke, {to ima za posledicu i odre|ene promene struk-ture pristalica. Krajem 2005. godine smanjuje se u~e{}e najmla|ihbira~a, a zna~ajno pove}ava u~e{}e bira~a od 40 do 49 godinastarosti. ini se da se posebno osipaju pristalice sa srednjom stru~-nom spremom, {to pove}ava u~e{}e onih bez i sa zavr{enom osnov-nom {kolom. Ipak, G17 PLUS i dalje ostaje stranka posebno atrak-tivna za radno-aktivne intelektualce - stru~njake, ali i za nezapo-slene (samo SRS, koji ima pet puta vi{e pristalica, privla~i ne{to vi{enezaposlenih od G17 PLUS - videti: Grafikon 24 - UtemeljenostG17 PLUS u zna~ajnim grupama bira~a).

Srpski pokret obnove (SPO)

Po~etkom devedesetih godina SPO predstavlja najsna`niju opo-zicionu stranku. Ipak, radikalne promene programskih stavova, ne-realne procene lidera i rukovodstva stranke o vlastitoj snazi, razdor ukoaliciji "Zajedno", kompromitacija stranke u nizu lokalnih sredina ukojima je vr{ila vlast (posebno u Beogradu), povremena koketiranja,pa ~ak i koalicija sa SPS-om i JUL-om 1999. godine, a posebno od-bijanje da 2000. podrì zajedni~kog predsedni~kog kandidata koali-cije DOS i da iza|e na izbore na jedinstvenoj opozicionoj izbornojlisti, dovele su do velikog osipanja pristalica stranke, a time i do gu-bitka statusa parlamentarne stranke na republi~kim izborima decem-bra 2000. godine. Obim podr{ke od 2-3% koju posle 2000. godineuìva SPO, i koji nije pove}ao ni jo{ jedna kasnija predsedni~ka kan-didatura lidera stranke, Vuka Dra{kovi}a, pokazuje da }e i ova stran-ka i dalje imati problem da "presko~i" izborni cenzus.

Ina~e, SPO se dugo vremena mogao okarakterisati kao strankamla|e bira~ke populacije, radnika, slu`benika i tehni~ara, pa i stru~-njaka (videti: Grafikon 25 - Promene starosne strukture pristalica SPO-a, Grafikon 26 - Promene obrazovne strukture pristalica SPO-a i Gra-fikon 27 - Promene socio-profesionalne strukture pristalica SPO-a).

202


U odnosu na 1990. godinu u socio-profesionalnoj strukturi prista-lica SPO zna~ajno je smanjeno u~e{}e radnika i stru~njaka, a pove-}ano u~e{}e penzionera i doma}ica. Dalje, dok je obrazovna struk-tura pristalica SPO-a uglavnom postojana, sa uravnoteènim od-nosom najmanje i srednje obrazovanih pristalica, starosna struk-tura se menja u pravcu smanjivanja u~e{}a najmla|ih i pove}anjau~e{}a najstarijih pristalica.

Krajem 2005. godine SPO je stranka ne{to atraktivnija od prose-ka za ruralnu i mu{ku bira~ku populaciju, za poljoprivrednike,slu`benike i tehni~are, kao i za doma}ice (videti: Grafikon 28 -Utemeljenost SPO-a u zna~ajnim socijalnim grupama). Ipak, s obzi-rom na mali broj pristalica podatke o socijalnoj strukturi i utemelje-nosti stranke posle 2000. godine treba uzeti sa rezervom.

Neke druge stranke, sa jo{ manjim brojem pristalica, kao na pri-mer, Nova Srbija (NS) ili novoformirana Liberalno demokratska parti-ja (LDP), ne mogu biti predmet empirijski utemeljenije analize, madamogu biti interesantne zbog toga {to su nastale odvajanjem od ma-ti~ne stranke (NS od SPO, a LDP od DS), pa bi se moglo pretposta-viti da reflektuju u osnovi na iste demografske i socio-profesionalnegrupe bira~a kao i stranke od kojih su se odvojile.

Tako, na primer, NS predstavlja stranku sa malim brojem pristali-ca, iako je njen rejting neposredno posle izbora 2000. godine poras-tao, zahvaljuju}i tome {to je na izborima u~estvovala kao ~lanicaDOS-a i zahvaljuju}i njenom lideru, V. Ili}u, koji je odigrao zapaènuulogu za vreme demonstracija 5. oktobra. Oktobra 2000. godine, NSuìva podr{ku od oko 4% bira~kog tela, ali kasnije obim podr{kepada na oko 2%. U vreme najve}e popularnosti NS je utemeljenaprete`no u mla|oj mu{koj bira~koj populaciji srednjeg obrazo-vanja, odnosno bila je atraktivnija od proseka za privatnike, rad-nike i tehni~are, kao i za bira~e vi{eg sloja. Ove grupe su domini-rale u strukturi pristalica NS. Tako, na primer, privatnici su ~inili 8%ukupnog broja pristalica NS-a, ~ime se u to vreme nije mogla dapohvaliti ni jedna druga stranka. Ovakve karakteristike strukture pri-stalica NS uglavnom su se odràle sve do kraja 2005. godine, uz svurezervu prema reprezentativnosti podataka za pristalice ove stranke.

Me|u pristalicama LDP krajem 2005. godine uglavnom domini-raju pripadnici onih grupa bira~a koje su najbrojnije i me|u pri-stalicama DS-a (mla|i, srednje i visokoobrazovani bira~i), mada je

203


iznena|uju}e visoko u~e{}e penzionera i doma}ica (22%), kao iranika (19%), ali se ovakvi nalazi mogu pripisati samim po~ecimaprofilisanja stranke i nereprezentativnim podacima, odnosno malombroju anketiranih pristalica.

Da li su prve godine XXI veka dovele do potpunijegsocijalnog profilisanja politi~kih stranaka u Srbiji?

Analiza socijalne utemeljenosti stranaka mora polaziti od na~el-nog teorijskog stava, ina~e empirijski potvr|enog mnogim istraìva-njima i u drugim zemljama sveta, da i pored niza pravilnosti, postojezna~ajna odstupanja od o~ekivane korelacije izme|u socio-de-mografskih i socio-ekonomskih obele`ja bira~a i njihovog poli-ti~kog pona{anja. To se obja{njava time da je ovaj odnos vi{estru-ko posredovan, odnosno da je socio-ekonomski rascep "najudalje-niji" od linije partijskih podela i pregrupisavanja, i da se on "prelama"kroz ideolo{ke, kulturno-vrednosne, etni~ke i druge rascepe.

Analiza ranijih empirijskih nalaza o socio-demografskim obele`ji-ma pristalica relevantnih politi~kih partija u Srbiji nametala je op{tizaklju~ak o nedovoljnoj interesnoj profilaciji stranaka i velikojsocijalnoj heterogenosti njihovih pristalica, {to je odràvalo i ne-razvijenu percepciju stranaka kao zastupnika interesa odre|enih so-cijalnih grupa (Slavujevi}, 2002).

Prvi op{ti nepovoljan ~inilac potpunijeg socijalnog profilisanja stra-naka u Srbiji predstavljaju nerazvijeni procesi socijalnog struktu-risanja jo{ iz vremena socijalizma, zatim i redukcija socijalne struk-ture pod reìmom S. Milo{evi}a do kraja XX veka, izazvana ratom,zamiranjem privredne aktivnosti i katastrofalnim osiroma{enjem naj-ve}eg dela populacije, i najzad, kao posledica sporog pokretanjaprivredne aktivnosti i pobolj{anja standarda sa uspostavljanjem de-mokratskog reìma od po~etka 2001. godine.

Drugi op{ti nepovoljan ~inilac predstavlja veoma dinami~na inestabilna partijska scena Srbije i, kao posledica toga, zna~ajnime|upartijski transferi pristalica.

Prvi masovan talas me|upartijskih transfera pristalica zabeleènje tokom druge polovine 2000. godine, jo{ pre raspisivanja saveznihparlamentarnih i predsedni~kih izbora. On je posledica ujedinjenjaopozicije i kristalizacije izborne odluke velikog dela bira~kog tela u

204


prilog tada opozicione koalicije DOS, pa je jo{ pre zapo~injanja iz-borne kampanje septembra 2000. godine ova koalicija do{la u lider-sku poziciju u odnosu na vladaju}e stranke. No, programska hetero-genost ~lanica, sna`no dejstvo imidà predsedni~kog kandidata ko-alicije na formiranje izborne odluke bira~a, a zatim i brzi rascep i sl,doveli su do toga da se izuzetni sinergijski efekti ove koalicije nisuefektuirali u sna`niju identifikaciju bira~a sa pojedina~nim njegovim~lanicama - dobar deo izbornih pristalica DOS-a do po~etka izbornekampanje za septembarske savezne izbore bio je identifikovan sakoalicijom u celini, ali ne i sa pojedinim njenim ~lanicama.

Drugi, jo{ masovniji talas me|upartijskih transfera pristalica de-{ava se posle pobede opozicije na saveznim predsedni~kim i parla-mentarnim izborima septembra 2000, a posebno posle republi~kihparlamentarnih izbora novembra 2000. godine, kao posledica efekta"priklanjanja pobedniku".

Op{ta konsekvenca ova dva talasa me|upartijskih transfera jestemasovno slabljenje izborne podr{ke ranijim vladaju}im strankama -SPS-u, SRS-u i JUL-u, dok su posebne konsekvence: priklanjanje DOS-u kao izbornom pobedniku najpre imu}nijih i obrazovanijih, ali zatim ipripadnika onih brojnih socijalnih grupa koje su godinama predsta-vljale socijalnu osnovu biv{eg reìma - manje obrazovanih, siroma-{nijih, starijih bira~a, radnika, penzionera i doma}ica. No, dok su kon-sekvence po biv{e partije na vlasti odmah bilo uo~ljive, njih je teèbilo sasvim jasno uo~iti kada je re~ o pojedina~nim ~lanicama DOS-a, osim ~injenice da je u tim transferima najvi{e profitirao DSS zahva-ljuju}i izbornoj pobedi svog lidera, zajedni~kog kandidata DOS-a.

Tre}i talas partijskog pregrupisavanja pristalica manje je intenzi-van, ali postojan, i zapo~inje prvom polovinom 2001. godine, sa pr-vim razo~aranjima politikom DOS-a, sve o~itijim politi~kim razlikamai sve o{trijim sukobima unutar nove vladaju}e koalicije: podr{ka DSS-u brzo se topi; DS prvo vreme dobija nove pristalice, ali kontroverz-na politika tada{nje vlade pod rukovodstvom ove stranke zaustavljapriliv pristalica; SRS se konsoliduje i sa protekom vremena po~injeda kapitalizuje sukobe unutar tzv. demokratskog bloka; pojavljuju senove politi~ke stranke koje brzo postaju zna~ajni, ali i, kako se ~ini,kratkodahi akteri partijske scene (G17 PLUS 2003, PSS 2004. godi-ne) itd. Konsekvenca toga je odràvanje, ako ne i pove}avanje kon-fuzije na partijskoj sceni Srbije i radikalno menjanje socijalnih profila

205


pojedinih relevantnih stranaka, {to nije toliko posledica njihovog pre-ciznijeg programskog i interesnog profilisanja, koliko njihovih ambi-cija da postanu op{te, masovne, "narodne" partije, partije svih sloje-va dru{tva.

Dinami~nost i nestabilnost partijske scene Srbije ostaje njena ka-rakteristika i posle 2003. godine. Ponovo se stvaraju (ne)o~ekivani,naj~e{}e nedovoljno pripremljeni, brzometni partijski savezi i poja-vljuju novi unutarpartijski raskoli, koji rezultuju u izdvajanje frakcija.Po{to se i u prvom i u drugom slu~aju radi o partijama u osnoviistovrsne provenijencije, partijska ponuda se ne oboga}uje, pa novisavezi ne proizvode sinergijske efekte, a novi rascepi uglavnom "de-le" fond pristalica mati~ne stranke, umesto da imaju za posledicupridobijanje novih pristalica. Ovo potvr|uju, na primer, podaci da sesmanjuje broj bira~a identifikovanih sa politi~kim strankama u me-|uizbornim periodima (sa, recimo, 60% po~etkom 2002, na 57% kra-jem 2004. i 54% krajem 2005. godine).

Tre}i nepovoljan faktor predstavlja te{ka politi~ka, privrednai socijalna situacija u dru{tvu, odnosno odràvanje op{te neizve-snosti u dru{tvu, {to proizvodi dvostruke posledice.

Najpre, dràvno i nacionalno pitanje u razli~itim vidovima (sarad-nja sa me|unarodnom zajednicom, posebno Ha{kim tribunalom, sta-tus Kosova i Metohije, odnosi Srbije i Crne Gore, situacija na juguSrbije itd.) ne silaze sa dnevnog reda i stalno bivaju "podgrevani"novim doga|anjima, {to jo{ uvek potiskuje u drugi plan privredna isocijalna pitanja. Zbog toga, priroda nekih relevantnih stranaka kaoliderskih i "catch-all-peoples" partija, nije samo posledica nerazu|e-ne socijalne strukture dru{tva, nego i dejstva drugih ~inilaca, kao {toje, na primer, lociranje izbornih borbi na plan globalnih ideolo{kih ilipoliti~kih suprotstavljanja, odnosno onoga {to R. Rose (1967: 22)naziva "homogenizuju}i" karakter izbornih kampanja. Ne samo dasu prvu deceniju vi{estrana~kog sistema u Srbiji karakterisale izbor-ne kampanje koje su imale op{te tematske okosnice - nacionalni idràvni interes, rat na prostorima biv{e Jugoslavije, me|unarodnipoloàj zemlje itd, ve} se to, uz ne{to izmenjenu retoriku, u dobrojmeri odràlo do danas, pa otuda i pritisak na relevantne stranke dase nagla{eno pozicioniraju na op{tim politi~kim pitanjima.

A zatim, te{ko stanje privrede i uslovi ìvota velikog dela stanov-ni{tva prisiljavaju stranke da se sve od reda pomeraju ka, uslovno

206


re~eno, tzv. socijaldemokratskoj poziciji. To nije slu~aj samo sa par-tijama koje pretenduju da budu socijaldemokratske partije, kao {toje PSS, koji uz veliku dozu socijalne demagogije tretira pitanje po-kretanja privrede i re{avanja socijalnih problema. To je slu~aj i sastrankama koje nisu socijalnodemokratske provenijencije, {to je slu-~aj sa SRS-om, koji tradicionalno, pored dràvnih i nacionalnih pita-nja, ne propu{ta priliku da zdu{no tretira socijalna pitanja, ili sa DSS.To je ~ak slu~aj i sa partijama koje su od 2000. godine do 2003.godine poku{ale da sprovedu krajnje liberalan koncept privrednereforme, kao G17 PLUS ili DS, a koje se sada poku{avaju da preba-ce na socijaldemokratske pozicije. Socijalna pitanja, dakle, na barja-cima su mnogih politi~kih stranaka, bez obzira na ideolo{ko pozicio-niranje, {to zamagljuje partijsku mapu Srbije i oteàva procese pot-punijeg socijalnog profilisanja stranaka.

Pored dejstva ovih ~inilaca treba pomenuti i o~ito opredeljenjerukovodstava pojedinih stranaka da ih odràvaju ili razvijaju kao"partije konglomerate", kao {to je slu~aj sa DSS-om, fakti~ki i saPSS-om.

I pored dejstva ovih nepovoljnih ~inilaca pojedine partije Srbijeve} tokom devedesetih godina u izvesnoj meri profili{u svojeinteresne identitete, {to se o~ituje i u njihovom sna`nijem ute-meljenju u pojedine socijalne grupe. O~ito je da se i po~etkom XXIveka ova tendencija nastavlja i da obuhvata, ako ne sve, ono bardve najve}e politi~ke stranke. Re~ je, dakle, o SRS-u i DS-u koji, ipored zna~ajnog omasovljenja pristalica posle 2003. godine, ne po-primaju obele`ja "partija-konglomerata". Omasovljenje njihovih pri-stalica generisano je uglavnom iz onih socijalnih grupa u kojima suobe stranke i ranije bile utemeljenje, pa se, sada na vi{em nivou pobroju pristalica, nastavlja diverzifikacija socijalne strukture pristalica iutemeljenosti ove dve stranke u pojedine socijalne grupe. SRS sejasno profili{e kao stranka manje obrazovanih, neaktivnih bira-~a, niìh i srednje-niìh slojeva (SRS-u bi se mogao pridruìti naznatno nièm nivou i SPS), a DS kao stranka obrazovanijih, radnoaktivnih, najdinami~nijih bira~a, stranka srednje-vi{ih i vi{ih slo-jeva (DS-u bi se mogli pridruìti isto tako na znatno nièm nivou iG17 PLUS i LDS).

U tom kontekstu ~ini se da nije sasvim bez osnova pri~a o "dveSrbije", ali ovakvu sliku je nu`no "obogatiti" i jo{ brojnijom "tre}om

207


Srbijom", onu "negde izme|u", koja ili nema sna`nije strana~ke pre-ferencije ili ih ne gradi na temelju socijalnog profilisanja stranaka,ve} na temelju niza drugih, ~esto puta i krajnje efemernih razloga.Sliku o "tri Srbije" potkrepljuju i nazali o gotovo potpuno razli~itimvrednosnim orijentacijama, ideolo{kim i politi~kim stavovima pristali-ca SRS-a i SPS-a, s jedne strane, i DS-a i G17 PLUS, sa druge stra-ne, ali i o velikom broju onih sa nekonzistentnim vrednosnim orijen-tacijama i stavovima itd. (videti: Panti}, 2003)

Literatura:

y Campbell Angus, Converse E. Philip, Miller E. Warren, Sto-kes E. Donald. 1976. The American Voter. Chicago: TheUniversity of Chicago Press.

y Key, Valdimer, Orlando, Jr. 1966. The Responsible Electora-te: Rationality in Presidental Voting 1936 - 1960. Cambrid-ge: Harvard University Press.

y Rose, Richard. 1967. Influencing Voters. New York: St. Mar-tin Press.

y Panti}, Dragomir. 2003. Kulturno-vrednosni rascepi kao de-terminante partijskog pregrupisavanja u Srbiji, u: Kom{i},Jovan, Panti}, Dragomir, Slavujevi}, Zoran. Osnovne linijepartijskih promena i mogu}i pravci politi~kog pregrupisa-vanja u Srbiji. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung, Institut dru-{tvenih nauka.

y Slavujevi}, Zoran. 2002. Socijalna utemeljenost politi~kihstranaka pre i posle izbora 2000, u: Goati, Vladimir (ur.).Partijska scena Srbije posle 5. oktobra 2000. Beograd: Fri-edrich Ebert Stiftung, Institut dru{tvenih nauka.

y Slavujevi}, Zoran. 2003. Razvrstavanje bira~kog tela i rele-vantnih stranaka Srbije na osi "levica - desnica", u: Kom{i},Jovan, Panti}, Dragomir, Slavujevi}, Zoran. Osnovne linijepartijskih promena i mogu}i pravci politi~kog pregrupisa-vanja u Srbiji. Beograd: Friedrich Ebert Stiftung, Institut dru-{tvenih nauka.

y Slavujevi}, Zoran. 2005. Politi~ki marketing. Beograd: igo-ja, Fakultet politi~kih nauka.

208


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad.

209


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e ID

N, B

eogr

ad

210


Nap

omen

a: R

azlik

u do

100

%

ine

prip

adni

ci d

rugi

h za

nim

anja

i ne

zapo

slen

i.Iz

vor:

Istr

aiv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje

IDN

, Beo

grad

211


Napomena: Procenat iskazuje broj pristalica SRS-a u ukupnom broju pripadnika svakesocijalne grupe.Izvor: Istra ivanje JMSCG 185/122005 Centra za politikološka istra ivanja i javno mnenje IDN,Beograd.

212


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad.

213


Nap

omen

a: R

azlik

u do

100

%

ine

prip

adni

ci d

rugi

h za

nim

anja

i ne

zapo

slen

i.Iz

vor:

Istr

aiv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje,

IDN

, Beo

grad

.

214


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad.

215


Napomena: Procenat iskazuje broj pristalica DS-a u ukupnom broju pripadnika svake socijalne grupe. Izvor: Istra ivanje JMSCG 185/122005, Centar za politikološka istra ivanja i javno mnenje IDN,Beograd.

216


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad.

217


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad.

218


Nap

omen

a: R

azlik

u do

100

%

ine

prip

adni

ci d

rugi

h za

nim

anja

i ne

zapo

slen

i.Iz

vor:

Istr

aiv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje,

IDN

, Beo

grad

.

219


Napomena: Procenat iskazuje broj pristalica DSS-a u ukupnom broju pripadnika svake socijalne grupe.Izvor: Istra ivanje JMSCG 185/122006 Centra za politikološka istra ivanja i javno mnenje IDN, Beograd.

220


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad

221


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad

222


Nap

omen

a: R

azlik

u do

100

%

ine

prip

adni

ci d

rugi

h za

nim

anja

i ne

zapo

slen

i.Iz

vor:

Istr

aiv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje,

IDN

, Beo

grad

223


Napomena: Procenat iskazuje broj pristalica PSS-a u odnosu na ukupan broj pripadnikasvake socijalne grupe.Izvor: Istra ivanje JMSCG 185/122005, Centar za politikološka istra ivanja i javno mnenjeIDN, Beograd.

224


Nap

omen

a: R

azlik

u do

100

%

ine

prip

adni

ci d

rugi

h za

nim

anja

i ne

zapo

slen

i.Iz

vor:

Istr

aiv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje

IDN

, Beo

grad

225


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad.

226


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e ID

N, B

eogr

ad

227


Napomena: Socijalna utemeljenost stranke pokazuje njenu atraktivnost za pripadnike pojedina nih socijalnih grupa.Procenat iskazuje broj pristalica SPS-a u ukupnom broju pripadnika svake socijalne grupe.

228


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, In

stitu

t dru

štve

nih

nauk

a, B

eogr

ad.

229


Izvo

r: Is

triv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje

IDN

, Beo

grad

.

230


Nap

omen

a: R

azlik

u do

100

%

ine

prip

adni

ci d

rugi

h za

nim

anja

i ne

zapo

slen

i.Iz

vor:

Istr

aiv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje

IDN

, Beo

grad

.

231


5

11

8

4

11

15

4

7

4

4

3

3

3

3

3

3

0

2

1

2

1

2

2

2

1

2

2

2

2

Druge nacije

Ma ari

Jugosloveni

Hrvati

Bošnjaci-Muslimani

Crnogorci

Srbi

Nezaposleni

Penzioneri

Doma ice

U . i studenti

Privatnici

Stru njaci

Slu . i tehn.

Radnici

Poljoprivrednici

VSS

SSS

Bez i sa OŠ

60 i više god.

50 - 59 god.

40 - 49 god.

30 - 39 god.

Do 29 god.

ene

Muškarci

Ruralno

Urbano

PROSEK

.

Nadprose no

Prose no

Podprose no

(decembar 2005. godine)

Grafikon 24 - Utemeljenost G17 PLUS u znacajnim socijalnim grupama

Napomena: Procenat iskazuje broj pristalica G17 PLUS u ukupnom broju pripadnika svake socijalne grupe.Izvor: Istra ivanje JMSCG 185/122005 Centra za politikološka istra ivanja i javno mnenje IDN, Beograd.

232


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e, ID

N, B

eogr

ad.

233


Izvo

r: Is

tra

ivan

ja C

entr

a za

pol

itiko

lošk

a is

tra

ivan

ja i

javn

o m

nenj

e ID

N, B

eogr

ad

234


Nap

omen

a: R

azlik

u do

100

%

ine

prip

adni

ci d

rugi

h za

nim

anja

i ne

zapo

slen

i.Iz

vor:

Istr

aiv

anja

Cen

tra

za p

oliti

kolo

ška

istr

aiv

anja

i ja

vno

mne

nje

IDN

, Beo

grad

235


Napomena: Procenat iskazuje broj pristalica SPO-a u odnosu na ukupan broj pripadnika svakesocijalne grupe.Izvor: Istra ivanje JMSCG 185/122005, Centar za politikološka istra ivanja i javno mnenje IDN,Beograd

237

Izborna orijentacija kao faktor stavova o srpskom dràvnom pitanju

Zoran Pavlovi}

Izborna orijentacija kaofaktor stavova o srpskom

dràvnom pitanju

ApstraktU ovom radu razmatra se konvergentnost stavova pristalica

politi~kih stranaka u Srbiji sa stavovima samih partija u vezi sasrpskim dràvnim pitanjem - kona~nim re{enjem statusa Kosovai odnosa sa Crnom Gorom. Polaze}i od analize programa i doku-menata politi~kih partija i analize stavova simpatizera iz istraìva-nja javnog mnjenja sa kraja pro{le godine, identifikuje se izbornaorijentacija kao determini{u}i faktor stavova prema dràvnom pi-tanju. Sa druge strane, pokazuje se da postoji velika divergencijastavova stranke i njenih pristalica i da, osim podeljenosti izme|upristalica razli~itih stranaka, postoji i podeljenost unutar pristalicajedne iste partije u pogledu preferiranih re{enja za status Kosovai ure|enje odnosa unutar Dràvne zajednice Srbije i Crne Gore.

Klju~ne re~i: politi~ke partije, pristalice, stavovi, dràvno pitanje.

Ni nakon pet godina od dolaska demokratskih snaga na vlast uSrbiji i tre}e po redu demokratske vlade, dva velika nacionalna pita-nja i dalje nisu re{ena - status Dràvne zajednice Srbije i Crne Gorei pitanje kona~nog re{enja statusa Kosova. Oba pitanja u ovoj godiniverovatno dobijaju svoje kona~ne obrise (prvi verovatnije).1

1 U trenutku pisanja ovog rada referendum u Crnoj Gori tek treba da seodrì (zakazan za 21. maj 2006. godine) i pro{le su dve runde pregovo-ra u Be~u izme|u srpskog i albanskog pregovara~kog tima o kona~-nom re{enju statusa Kosova i zakazana je tre}a runda za 05. maj 2006.

238


U takvoj situaciji ispitivanje stavova prema pomenuta dva pitanjaje vi{e nego relevantno i to iz vi{e razloga. Osim prakti~nih razloga(recimo predvi|anja rezultata na predstoje}em referendumu), po-stoji i dublji nivo analize stavova.

U literaturi se ~esto ukazuje na to da nere{avanje pitanja od veli-kog zna~aja smanjuje izglede demokratije, koja je u Srbiji, ionako, uza~etku. Drugim re~ima, "za demokratiju su opasna stanja dugoro~-nog nere{avanja klju~nih problema koja dele dru{tvo i onesposo-bljavaju ga da delotvorno integri{e vrednosti" (Kom{i}, 2003), i tonaro~ito u situaciji koja karakteri{e Srbiju budu}i da "...preno{enjeproblema iz jednog istorijskog perioda u drugi ~ini da se politi~kaatmosfera odlikuje pre gor~inom i frustracijom nego tolerancijom ikompromisom. Ljudi i stranke po~inju da se razilaze, ne jednostavnopo na~inu re{avanja teku}ih problema, ve} po osnovnim protivure~-nim stavovima" (Lipset, 1969:106). Da se to moè primeniti na politi~-ku situaciju u na{oj zemlji ve} je vi{e puta pokazano i empirijski do-kumentovano.

Identifikovane su ~etiri linije rascepa kako politi~kih stranaka takoi njihovih pristalica - socio-ekonomski, istorijsko-etni~ki, kulturno-vred-nosni, ideolo{ko-politi~ki rascep, pri ~emu je, sa aspekta ovog radaposebno relevantna druga navedena osa podele (Kom{i}, 2003; Sla-vujevi}, 2002). Istorijsko-etni~ki rascep, izme|u ostalog, manifestujese u podeli na stranke "nacionalisti~ke" i "gra|anske" orijentacije (ime{ovitim modalitetom izme|u dva ekstrema) i predstavlja jednu odnajzna~ajnijih dimenzija politi~kog pozicioniranja. Ona predstavljaosnovnu determinantu politi~kih stavova na kojima po~iva podelaizme|u centralisti~ke, decentralisti~ke i autonoma{ke kao i separati-sti~ke orijentacije. Kada se ova dimenzija konkretizuje u vidu indika-tora stavova politi~kih partija i pristalica, ona se manifestuje na neko-liko na~ina: odnos prema pravima i slobodama, prirodi dràve, tret-man srpskog nacionalnog pitanja, odnos prema granicama na pro-storu biv{e SFRJ, odnos prema Kosovu i Metohiji i sl. U skladu sa timvr{ene su i kategorizacije, tj. tipologizacije partija u Srbiji (Slavujevi},2002; Goati, 2002).

Budu}i da su partije "za bira~e manje vi{e prepoznatljivi socijalniobjekti, pogodni za identifikaciju, posebno ako njihovi lideri zastupa-ju gledi{ta bliska gra|anima i ako im odgovaraju partijski programi iaktivnosti na terenu" (Panti}, 2003:107) i da su partije jedan od na~i-

239


na i agenasa realizacije interesa i potreba, podele izme|u partija la-ko se preslikavaju na podele izme|u pristalica i predstavljaju snaàngenerator konflikata. Naravno, proces moè biti i obrnut jer su pro-grami i zvani~na politika partija ~esto "prilago|eni" potencijalnim bi-ra~ima i predstavljaju strategiju u borbi za naklonost bira~a, naro~itoako se ima u vidu da su politi~ke stranke u Srbiji, u principu, pro-gramski jako sli~ne, toliko "da se ne mogu na}i dve politi~ke strankekoje su programski toliko razli~ite da one ne bi mogle da u|u u koa-liciju" (Mihajlovi}, 2005).

U svakom slu~aju, trenutnu dru{tveno-politi~ku situaciju u zemljikarakteri{e nagla{ena ambivalentnost koja }e potrajati do kona~nograzre{enja klju~nih problema u zemlji (odnosa Srbije i Crne Gore,statusa Kosova i saradnja sa Ha{kim tribunalom) {irim dru{tvenim (ipoliti~kim) konsenzusom. U skladu sa tim, mogla bi se, sa jednestrane, o~ekivati analogna podeljenost u javnom mnjenju, naro~ito uskladu sa simpatisanjem politi~kih partija koje aktuelizuju postoje}estavove koje konkretni pristalica ima. Bira~i se ~esto emotivno vezu-ju za partije i vi{e se orijenti{u imaju}i u vidu lidere i nastupe ~lanovastranaka u medijima, nego programska na~ela stranaka koje simpa-ti{u. Naro~ito kada se cilja na etni~ko i/ili nacionalisti~ko kod simpa-tizera.

Sa druge strane, iskazana podr{ka prema odre|enim politi~kimpartijama ne mora da zna~i da se pojedinci u dono{enju odluka ru-kovode zvani~nim stavovima partije. Tako|e, "ni partijske preferenci-je se ne formiraju kao postojane, interesno zasnovane preferencije"(Kom{i}, 2003:11), ve} su i one same podlo`ne promenama.

Stoga, postavlja se pitanje da li u trenutnim okolnostima izbornaorijentacija predstavlja faktor stavova prema dràvnom pitanju i bu-du}em statusu Kosova, kao {to je to ranije bio slu~aj (Ba}evi}, 2002).Drugim re~ima, budu}i da se partije mogu grupisati po vrsti re{enjaza koju se zalaù u vezi sa gorepomenutim pitanjima, moè li seidentifikovati analogna podela ("rascep") me|u pristalicama pojedi-na~nih partija, tj. da li su stavovi pristalica divergentni u onoj meri iintenzitetu kako bi se to na osnovu politike stranke koju simpati{umoglo o~ekivati.

U vezi sa tim, analizirani su programi i stavovi pristalica stranakakoje trenutno ~ine manjinsku vladu (Demokratska stranka Srbije,stranka G17 plus, Nova Srbija i Srpski pokret obnove), kao i stavovi

240


pristalica Socijalisti~ke partije Srbije koja manjinsku vladu podrà-va2. U analizu su uklju~ene i pristalice Srpske radikalne stranke iDemokratske stranke, kao dve najve}e opozicione stranke, kao i pri-stalice stranke Pokret snaga Srbije (budu}i da sva istraìvanja poka-zuju da je to tre}a ili ~etvrta stranka po broju pristalica pa bi mogloigrati va`nu ulogu u slede}em sazivu skup{tine) i pristalice novofor-mirane Liberalno-demokratske partije, koje je, iako malobrojna, inte-resantna jer njen lider otvoreno iznosi stavove koji nisu "omiljeni" natrenutnoj politi~koj sceni u Srbiji (o nezavisnosti Kosova i odvajanjuCrne Gore) pa bi se isklju~ivanjem ove stranke iz analize izgubili po-daci o onima koji zastupaju ovakve stavove (naravno ukoliko postojikonvergentnost stavova)3.

Empirijsku osnovu za analizu stavova pristalica ~ini javnomnjenj-sko istraìvanje Centra za politikolo{ka istraìvanja i javno mnjenjekoje je obavljeno u drugoj polovini decembra 2005. godine na stan-dardnom stratifikovanom vi{eetapnom uzorku koji je u poslednjojetapi kombinovan sa kvotnim uzorkovanjem. Istraìvanje je sprove-deno na uzorku od 2.000 punoletnih gra|ana iz Srbije i 1.000 gra|a-na iz Crne Gore, pri ~emu su u ovom radu kori{}eni samo podaci zaSrbiju.

Stavovi pristalica prema kona~nom re{enju statusaKosova

Za razliku od zvani~nih dokumenata analiziranih partija, dva mo-gu}a vida re{avanja kona~nog statusa Kosova privla~e ve}inu pri-stalica kod svih politi~kih partija, pri ~emu se simpatizeri dele u dvegrupe u zavisnosti od toga koju od dve alternative preferiraju - statusKosova kao autonomne pokrajine ili podelu Kosova na srpski i al-banski entitet, sli~no situaciji u BiH (Tabela br. 1). To vaì kako za

2 Programi i dokumenti partija preuzeti su sa zvani~nih internet sajtova -www.srs.org.yu, www.dss.org.yu, www.ds.org.yu, www.sps.org,www.g17plus.org.yu, www.spo.org.yu, www.cedajovanovic.com,www.nova-srbija.org.yu, www.snagasrbije.org.yu.

3 Budu}i da ovaj rad pre svega ima za cilj utvr|ivanje saglasnosti stavovapristalica sa politikom stranke, zanemaren je Sartorijev kriterijum rele-vantnosti partija (Sartori, 1976), jer bi u tom slu~aju u analizu u{ao manjibroj partija pa bi se izgubile neke korisne informacije.

241


uzorak u celini, tako i za apstinente i neodlu~ne4. Drugim re~ima,kod pristalica bilo koje politi~ke stranke ove dve kategorije su naj-brojnije (izuzev LDP-a).

Potpuno u skladu sa tvrdnjom da }e se Socijalisti~ka partija Srbi-je i dalje zalagati za "autonomiju Kosova i Metohije unutar RepublikeSrbije uz garantovanje jednakosti za sve gra|ane i pripadnike nacio-nalnih zajednica" (Programska deklaracija SPS, 2002), najbrojniji za-govornici statusa Kosova kao autonomne pokrajine su njihove pri-stalice (51,5%), {to je jedini slu~aj proste ve}ine, i u slu~aju pristalicaove stranke ubedljivo najpoèljniji oblik statusa Kosova. PristaliceSRS-a se, tako|e, ve}inski zalaù za isti oblik statusa (46,2%) i po-red protivljenja stranke "...federalizaciji, odnosno feudalizaciji, regio-nalizaciji i davanju novih teritorijalnih autonomija na tlu Srbije..." (Pro-gram SRS, 2000). U ovu grupu spadaju i pristalice DSS-a (37,3%),G17 plus (36,5%) i NS-a (32%), s tim {to u slu~aju pristalica ovihpoliti~kih partija broj onih koji podràvaju ovu opciju nije tako ube-dljivo ve}i od onih koji su za neki drugi oblik statusa Kosova (u ovomslu~aju podelu Kosova na dva entiteta), kao {to je to slu~aj sa prista-licama SRS-a i SPS-a. Tako|e, jedino stav ve}ine pristalica G17 plusodstupa od predloga stranke za podelu Kosova na dva entiteta izlo-ènu u "Planu za Kosovo G17", budu}i da DSS predlaè re{enje "...izme|u opcije nezavisnosti i opcije uobi~ajene, standardne autono-mije po evropskim uzorima" (Ekspoze predsednika Vlade Srbije oKosovu i Metohiji na vanrednoj sednici Skup{tine Srbije, 27.2.2006.),dok NS insistira na "obezbe|ivanju uslova za {to skoriji povratak iz-beglih i prognanih lica na Kosovo i Metohiju" (Deklaracija o daljempoliti~kom delovanju Nove Srbije), mada ne predlaè odre|en oblikre{enja.

4 Apstinenti i neodlu~ni su uklju~eni u analizu budu}i da oni (naro~ito apsti-nenti) ilustruju stavove koji su u mnogo manjoj meri determinisani poli-ti~kim preferencijama, tj. budu}i da nisu pristalice ni jedne partije nisu upresudnoj meri vo|eni zvani~nim stavom neke od stranaka. Stoga po-re|enje njihovih stavova sa stavovima pristalica indirektno govori o uti-caju partijskog opredeljenja. Iz analize su isklju~eni ispitanici koji izja-vljuju da }e glasati za neku drugu partiju zbor velike heterogenosti od-govora i malog broja slu~ajeva u pod-kategorijama.

242


Tabela br. 1: Najbolje re{enje za Kosovo i izbornaorijentacija (u %)*

Nezavisnadràvaunutar

sada{njihgranica

Uslovnanezavisnost

unutarsada{njihgranica

Republikau DZSCG

Autonomnapokrajinakao i pre

1989.

Podela nadva dela

ilipromenagranica

Vratitistatus od1989. do1999, ~ak

i silom

SRS 0,3 4,7 6,9 46,2 20,4 11,3

DS 4,2 6,1 6,9 27,6 34,9 3,8

DSS 1,3 5,7 12,7 37,3 25,3 4,4

PSS 1,0 2,1 8,2 33,0 37,1 10,3

G17 5,8 7,7 3,8 36,5 34,6 0

NS 4,0 12,0 4,0 32,0 20,0 12,0

SPO 7,3 2,4 0 24,4 34,1 12,2

SPS 0 5,9 4,4 51,5 8,8 14,7

LDP 18,9 10,8 13,5 8,1 35,1 2,7

Apst. 3,2 2,9 6,0 32,1 22,9 5,7

Neodl. 2,5 4,2 6,2 28,2 21,4 4,3

Prosek 2,8 4,8 6,9 33,0 24,9 6,4

* Razliku do 100% ~ine neopredeljeni.

Drugi vid re{enja statusa Kosova - podela na dva entiteta - najve-}e upori{te ima u pristalicama PSS-a (37,1%), LDP-a (35,1%), DS-a(34,9%) i SPO-a (34,1%). Kao {to se vidi, stav pristalica prve dvenavedene stranke (PSS i LDP) divergentan je re{enjima koje nudesame stranke. PSS predlaè vrlo detaljan plan za re{enje kona~nogstatusa Kosova (koji ne uklju~uje podelu na dva entiteta) i predlaèstrate{ki koncept "Pokrajina Evro - Kosovo, unutar postoje}ih i me|u-narodno priznatih granica" tj. "...pokrajina ostvaruje svoj status unutarme|unarodno priznatih granica Dràvne zajednice Srbije i Crne Go-re i unutar Srbije" (Declaration for Kosovo, PSS). Sli~no programuPSS-a koji sadrì precizan model budu}eg statusa Kosova, LDP pred-laè "Plan 2K - teritorija za ravnopravnost" kao oblik za trajno re{enjaKosova - Kosovo bi najpre imalo status "uslovne nezavisnosti" uzprisustvo me|unarodnog faktora kao garanta implementacije, pa "poostvarenju sporazuma Kosovo dobija nezavisnost" (Srbiji se radi, pro-

243


gram LDP, 2005). Iako se DS ne odre|uje eksplicitno prema re{enjuKosova, nije ostao bez odjeka u bira~kom telu raniji predlog da "...kao{to Pri{tina treba da dobije autonomiju u odnosu na Beograd tako isrpska nacionalna zajednica na Kosovu i Metohiji treba da dobijepoliti~ku i teritorijalnu autonomiju u odnosu na Pri{tinu" (Program zabolji ìvot i Evropsku Srbiju DS Boris Tadi}, 2004). Izlaz za KosovoSPO vidi u pristupanju na{e zemlje "Partnerstvu za mir" a potom iNATO savezu jer na taj na~in "...strane trupe na Kosovu posta}e sa-vezni~ke i njima }e se pridruìti i jedinice na{e Vojske...", pa }e se "...za Vojskom vratiti i prognani Srbi" (Program SPO). Nigde se ne pomi-nje podela na dva entiteta, kako to pristalice èle, pa ovde, uslovnore~eno postoji konvergencija stavova.

Posmatrano sa drugog kraja, ono {to pristalice politi~kih partijasmatraju najgorim (bolje re}i - najmanje poèljnim) re{enjem za sta-tus Kosova je, kao {to se moglo i o~ekivati, nezavisnost ili uslovnanezavisnost Kosova. Izuzetak su jedino pristalice LDP-a koji u zna-~ajnom broju podràvaju ovu opciju (18,9%), {to je za njih ujednodruga najmnogobrojnija kategorija, potpuno u skladu sa predlogomsame stranke. Najmanje zagovornika takvog re{enja je, razumljivo,me|u pristalicama SPS-a i SRS-a. Ne postoji nijedan simpatizer SPS-a (0%) koji smatra da je nezavisnost najbolje re{enje za status Koso-va, odnosno, postoji svega 0,3% pristalica SRS-a koji zagovarajuovu opciju. Slede i pristalice PSS-a (1%), DSS-a (1,3%) i NS-a (4%).Za pristalice navedenih partija, nezavisnost Kosova je ujedno najma-nje poèljan vid re{enja statusa Kosova.

Ostali smatraju da je najgore re{enje bilo Kosovo kao republika uDZSCG - pristalice SPO-a (0%), bilo status koji je Kosovo imalo uperiodu od 1989-1999 - pristalice G17 plus (0%), LDP-a (2,7%) i DS-a (3,8%) - ~ak i kad bi on bio uspostavljen upotrebom sile. Stoga jezna~ajan podatak o relativno velikim procentima pristalica pojedinihstranaka koji zagovaraju ovakav vid re{enja pitanja statusa Kosova,npr. 14,7% pristalica SPS-a, 11,3% pristalica SRS-a, 12%, pristalicaSPO-a i sl, iako se dosledno sve analizirane stranke u zvani~nimdokumentima zalaù za politi~ku i diplomatsku borbu za Kosovo.

244


Stavovi pristalica prema dràvnom pitanju

Kada se od pristalica politi~kih partija traì da procene {ta je naj-bolje re{enje za odnos Srbije i Crne Gore, pred nadolaze}i referen-dum, oni se grupi{u na dva suprotstavljena kraja (Tabela br. 2).

Tabela br. 2: Najbolje re{enje za odnos Srbije i Crne Gore iizborna orijentacija (u %)*

Jednadràva

Federacijadve

republike

Dràvnazajednica

Saveznezavisnih

dràva

Dvenezavisne

dràve

SRS 33,6 9,1 17,3 6,6 25,5

DS 12,3 8,5 11,9 15,8 39,6

DSS 24,7 10,8 24,7 12,7 19,0

PSS 18,8 10,4 20,8 10,4 29,2

G17 11,5 1,9 19,2 11,5 46,2

NS 8,0 4,0 20,0 16,0 48,0

SPO 19,5 4,9 22,0 12,2 31,7

SPS 45,6 7,4 22,1 5,9 10,3

LDP 2,7 8,1 13,5 18,9 51,4

Apstinenti 17,0 5,7 17,0 8,5 31,2

Neodlu~ni 21,9 6 13,5 10,8 25,6

Prosek 21,7 7,6 16,4 10,8 28,6

*Razliku do 100% ~ine neopredeljeni.

Najpre, ukoliko analiti~nije pristupimo problemu razmatraju}i sva-ku od mogu}ih alternativa odnosa (naravno onih koje su uklju~ene uistraìvanje), sa jedne strane su oni koji zagovaraju odnos Srbije iCrne Gore kao jedne dràve, gde spadaju pristalice SPS-a (45,5%),SRS-a (33,6%) i DSS-a (24,7%). Uz to, "jedna dràva" je za pristaliceprve dve navedene stranke poèljnija opcija od trenutno postoje}edràvne zajednice, dok su pristalice DSS-a u jednakom broju i zajednu i za drugu alternativu.

Sa druge strane su zagovornici odvajanja Crne Gore od Srbije iuspostavljanja dve nezavisne i samostalne dràve - simpatizeri LDP-

245


a (51,4%), NS-a (48%), G17 plus (46,2%), DS-a (39,6%) i PSS-a(29,2%).5

Federacija dve republike je prili~no nepopularno re{enje odnosaunutar DZSCG, i, izuzev pristalica DSS-a i PSS-a, nigde nije podrà-na sa vi{e od 10% pristalica. Sli~no vaì i za mogu}nost uspostavlja-nja zajednice nezavisnih dràva.

Jasnija slika se dobija ako problem sagledamo na drugi na~in,uzimaju}i u obzir da prve tri mogu}nosti - jedna dràva, federacijadve republike i dràvna zajednica - zapravo ozna~avaju neki oblikzajedni~ke dràve, zagovornici jedne od te tri opcije se mogu po-smatrati kao zagovornici postojanja jedne dràve. Sli~no, poslednjedve kategorije - savez nezavisnih dràva i dve nezavisne dràve, mo-gu se saèti u jednu koja predstavlja zagovaranje nekog oblika odvo-jene dràvnosti (grafikon br. 1).

Kao zagovornici jedne dràve pojavljuju se, najpre, pristalice SPS-a (75,1%), SRS-a (60%), DSS-a (60,2%). S obzirom na neke deloveiz programa ovih partija stavovi pristalica su konvergentni politici stran-ke. Navodi se da "Dràvna zajednica Srbija i Crna Gora mora bitisa~uvana, uz istovremeno stvaranje uslova za formiranje zajedni~ke,a kasnije i jedinstvene dràve na{eg naroda" (Program SRS, 2000) ilida bi nestanak zajedni~ke dràve bio bi "u suprotnosti sa vekovnimte`njama i zavetnim mislima tolikih pokoljenja" (Programska deklara-cija SPS-a, 2002). Navedeno vaì i za DSS. 6

Sa druge strane, osim insistiranja na Srbiji kao "ekonomski neza-visnoj i jakoj dràvi", "modernoj, demokratskoj i administrativno orga-nizovanoj", i konstataciji da problem zajednice sa Crnom Gorom jo{nije re{en i da je dodatna te{ko}a "uverenje Crne Gore da }e brè ilak{e pristupiti EU ukoliko postane nezavisna dràva" (Letter of initia-tive, PSS), stav PSS-a prema mogu}em re{enju dràvne zajednice

5 Nasuprot ovome, samo pristalice LDP-a i NS-a, u ve}ini, li~no ne èleopstanak DZSCG, dok su pristalice svih drugih partija li~no za o~uvanjejedne dràve. Sli~no tome, samo pristalice LDP-a, G17 i DS-a predvi|a-ju da }e na predstoje}em referendumu u Crnoj Gori potrebna ve}inaglasati za nezavisnost.

6 Vojislav Ko{tunica je nedavno izjavio da je "ideja zajedni~ke dràve, zajed-ni~kog ìvota i zajedni~ke evropske budu}nosti, velika ideja koja dugo-ro~no obezbe|uje sigurnost, stabilnost i bolji ivot svim narodima i svimgra|anima Srbije i Crne Gore" (19.03.2006, www.b92.net).

246


nije eksplicitno formulisan, za razliku od ve}ina pristalica PSS-a (50%)koja podràva zajedni~ku dràvu. Sli~nu nejasno}u stvara i programSPO-a tvrde}i da su Srbi i Crnogorci "oslonjeni na me|usobnu rav-nopravnost pri svakoj formi njihove posebne dràvnosti, saveza ilifederacije" (Program SPO), legalizuju}i time bilo koji vid odnosa, pase na taj na~in i "tanka" ve}ina pristalica SPO-a (46,4%) zagovornikajedne dràve uklapa u zvani~nu politiku stranke.

Ostali, u ve}ini, vi{e preferiraju odvajanje Crne Gore od Srbije -pristalice LDP-a (70,3%, najbrojniji zagovornici odvajanja Crne Go-re), zatim pristalice NS-a (64%), G17 (57,7%) i DS-a (55,4%).7 Prve tristranke se i same zalaù za samostalnu dràvu. Tvrdi se da "Srbijanema interesa da zadràva Crnu Goru u zajedni~koj dràvi" pa je po-treban dogovor o "sporazumnom razdruìvanju, {to podrazumeva daSrbija, s obzirom na veli~inu i zna~aj u regionu, nastavi me|unarod-no-pravni subjektivitet postoje}e dràve" (Program G17 plus, 2003).Potrebno je ponovno ure|enje odnosa tj. "...priznanje istorijskog po-stojanja dve ravnopravne dràve srpskog naroda..." (Program NS),pa "najbolje re{enje za gra|ane obe dràve jeste da se njihove prav-ne mogu}nosti samo pro{ire i prodube razdvajanjem nefunkcional-ne dràvne zajednice koja ih danas sputava" (Srbiji se ùri, programLDP, 2005).

7 U istraìvanju iz 2002. godine (Ba}evi}, 2002:152) odgovaraju}i procentionih koji zagovaraju nezavisne dràve, za neke od ovde razmatranihstranaka, bio je gotovo identi~an dana{njoj situaciji po tom pitanju -17% pristalica SPS-a, 32% pristalica SRS-a, 30% pristalica DSS-a, 44%pristalica SPO-a i 55% pristalica DS-a.

247


* Razliku do 100% ~ine neopredeljeni.

Iako ve}ina pristalica DS-a podràva ideju posebnih dràva stavDS-a je nejasan mada, ~ini se, program opravdava bilo kakav oblikkona~nog re{enja. Insistira se na "demokratskoj, jakoj i me|unarod-no uvaènoj srpskoj dràvi" koja mora biti "spremna za efikasno spro-vo|enje razli~itih opcija, bilo da se radi o budu}im odnosima sa Cr-nom Gorom, statusu Kosova i Metohije, nekom novom vidu regional-ne integracije" jer "promenio se karakter me|unarodnih odnosa, alipromenio se i karakter dràva ... sve su va`nije integracije, sve je teèo~uvati suverenitet pojedinih dràva" (Program DS, 2001).

Me|u apstinentima vlada podeljenost po ovom pitanju jer je pot-puno jednak procenat (39,7%) i za jednu i za drugu mogu}nost ure|e-nja odnosa, uz veliki broj neopredeljenih. Sli~no je i sa neodlu~nima,mada oni, u ve}ini (41,4%), podràvaju opciju zajedni~ke dràve.

Grafikon br. 1: Stav prema dràvnom pitanju i izbornaorijentacija (u %)*

46

41,4

39,7

24,3

32

32,6

32,7

46,4

50

60

60,2

75,1

40

36,4

39,7

70,3

64

57,7

55,4

43,9

39,6

32,1

29,7

16,2

0 20 40 60 80 100

Prosek

Neodlucni

Apstinenti

LDP

NS

G17

DS

SPO

PSS

SRS

DSS

SPS

Neki oblik zajednickedržave

Nezavisne državeNezavisne dràve

Neki oblikzajedni~ke dràve

Neodlu~ni

248


Zaklju~na diskusija

Ako se imaju u vidu ve}inska opredeljenja simpatizera i grubodefinisani stavovi stranaka, mogu se zaklju~iti dve stvari.

Prva se ti~e konvergencije/divergencije stavova pristalica i stra-naka. Nakon analize moè se re}i da je konvergencija stavova retka,naro~ito ako se uzimaju u obzir oba sporna pitanja, ali, {to je va`no,ipak postoji. Pri tom, izuzev DSS-a i SPS-a, kod svih ostalih analizira-nih partija, postoji samo delimi~na saglasnost stavova stranke i sta-vova pristalica tj. slaganje samo po jednom od dva problema (uznapomenu da te{ko}u ~esto predstavlja nejasan stav stranke)8. Ovosvakako moè biti posledica sli~nosti i neodre|enosti programa idokumenata politi~kih partija (naro~ito po pitanju Kosova i Crne Go-re), koji samim tim na daju eksplicitne smernice, a, sa druge strane,politi~ari u javnosti nastupaju sa li~nim interpretacijama koje mogudelovati na potencijalne bira~e, odnosno koji su od strane pristalicamogli biti "pro~itani" kao zalaganje za odre|eni vid re{enja.

Drugi vaàn podatak je da se, uslovno, izdvajaju tri grupe prista-lica. U prvu grupu, uslovno nazvanu zalaganje za potpuno o~uvanjegranica na nivou Dràvne zajednice, spadaju pristalice triju partija -SRS-a, SPS-a, i DSS-a. Oni se zalaù kako za ostanak Kosova unu-tar Srbije (i to kao autonomne pokrajine kakva je bila pre 1989. godi-ne) tako i za opstanak Dràvne zajednice. U drugu grupu, koja bi semogla nazvati potpuno o~uvanje granica Srbije, spadaju pristaliceG17 plus i Nove Srbije, koji se zalaù za Kosovo unutar samostalneSrbije. Najzad, u grupu promena granica i unutar Srbije, spadajupristalice DS-a, PSS-a, SPO-a i LDP-a, koji se zalaù za podelu Ko-sova unutar Srbije kao samostalne dràve. Kao {to se vidi, pristalicese grupi{u u dve suprotstavljene grupe i jedan me{oviti modalitet.Drugim re~ima, nema konsenzusa o oblicima re{enja dràvnog pita-nja ve} postoji duboka podeljenost u bira~kom telu.

Podeljenost ima dva aspekta. Ukoliko posmatramo ve}inska opre-deljenja pristalica, gornja klasifikacija je na mestu i pristalice se gru-pi{u na na~in na koji je to ve} izloèno, tj. pojavljuju se razlike izme-

8 Ova neodre|enost i nedore~enost stvara mogu}nost da se "bilo kakavkonkretan politi~ki stav ili postupak podvedu pod oficijelnu strana~kuideolo{ku paradigmu" (Slavujevi}, 2003:156).

249


|u pristalica razli~itih partija. To se naro~ito odnosi na stav premaodnosu Srbije i Crne Gore, gde je, izuzev "podeljenosti" pristalicaSPO-a po tom pitanju, opredeljenje pristalica svih ostalih partija ve-}insko, sa zna~ajnim razlikama izme|u dve alternative, pri ~emu se,tako|e, jasno formiraju dve suprotstavljene grupe simpatizera u za-visnosti od njihovog opredeljenja za zajedni~ku tj. nezavisnu dràvu(grafikon br. 1).

Me|utim, osim podeljenosti izme|u razli~itih partija, javlja se ipodeljenost me|u pristalicama jedne iste partije. Podeljenost unutarpristalica se, pre svega, vidi u stavovima prema pitanju Kosova (kojeje o~igledno "bolnija" tema od Crne Gore).9 Ve}inska opredeljenja suuglavnom ispod proste ve}ine pristalica (50%), a, sa druge strane,~esto se razlika izme|u "ve}ine" i "manjine" svodi na svega nekolikoprocenata. Drugim re~ima, ne samo da nema konsenzusa na op-{tem nivou, nego nema jasnog konsenzusa ni unutar pristalica jed-ne iste stranke.

S obzirom na postojanje mno{tva problema u zemlji koji najdu-blje doti~u ljude svih politi~kih orijentacija i najo{trije dovode u su-kob bazi~ne vrednosti uklju~ene u proces dono{enja politi~kih odlu-ka, ~ini se da bi ovde na delu mogao biti jedan ranije opisani model(Tetlock, 1986). Usled realne kompleksnosti situacije ni osobe kojese ina~e "ne bi dvoumile" u vezi sa stavovima po nekom politi~kompitanju (recimo, usled uticaja zvani~ne politike partije), mogu zauzetiaktivniji (kognitivni) pristup pri formiranju stavova umesto pasivnogpreuzimanja u javnosti izne{enih stavova strana~kih lidera. U tomslu~aju, sadràj o kom se donosi odluka moè, bar delom, neutrali-sati individualne razlike u izbornoj orijentaciji. Drugim re~ima, velikibroj ljudi preferira mali broj mogu}ih re{enja, koja, uz to, strankeuglavnom ne zagovaraju. To rezultira divergencijom stavova pristali-ca i stavova stranaka i konvergencijom stavova pristalica razli~itihstranaka, naro~ito kada se radi o izuzetno "bolnim" i osetljivim nacio-nalnim pitanjima (kao {to je Kosovo) koja prevazilaze li~ne intereseili interese pojedina~nih politi~kih partija. U slu~aju dono{enja (poli-ti~ke) odluke o va`nim pitanjima, ukoliko politika stranke zagovara

9 Delom verovatno i zbog svesti o tome da ta odluka prevashodno zavisi odvolje gra|ana Crne Gore koja }e biti iskazana na predstoje}em referen-dumu.

250


opciju koja ne predstavlja adekvatno re{enje za konflikt izme|u su-protstavljenih ciljeva koji su pojedincu zna~ajni u sli~nom stepenu,pristalica odre|ene politi~ke stranke moè braniti stav koji nije u skladusa zvani~nom politikom iste stranke. Na taj na~in, stvara se podelje-nost s obzirom na sadràj (recimo, oblik statusa za Kosovo) koji stvarajasnije podele od izborne preferencije, koja, sa druge strane, samodelom uslovljava postoje}u podeljenost.

Literatura:

y Ba}evi}, Lj. (2002): Pristalice politi~kih partija o dràvnompitanju, u V. Goati (ur.), Partijska scena u Srbiji posle 5.oktobra, Institut dru{tvenih nauka, Beograd.

y Goati, V. (2002): Partije Srbije od 1990. do 2002. u kompara-tivnoj perspektivi, u V. Goati (ur.), Partijska scena u Srbijiposle 5. oktobra, Institut dru{tvenih nauka, Beograd.

y Kom{i}, J, D. Panti}, Z. Slavujevi} (2003): Osnovne linijepartijskih podela i mogu}i pravci politi~kog pregrupisava-nja u Srbiji, Institut dru{tvenih nauka, Beograd.

y Lipset, S. M. (1969): Politi~ki ~ovek, Rad, Beograd.y Mihailovi}, S. (2005): Za ili protiv izbornih koalicija, u Z. Lu-

tovac (ur.): Politi~ke stranke u Srbiji - struktura i funkcioni-sanje, Institut dru{tvenih nauka, Beograd.

y Sartori, G. (1976): Parties and Party Systems: A Frameworkof Analysis, Cambridge University Press, New York.

y Slavujevi}, Z. (2002): Zna~aj pojedinih osa podele na partij-skog sceni Srbije, sajt Konrad Adenauer Stiftung www.po-litikas.org.

y Tetlock, P.E. (1986): A Value Pluralism Model of IdeologicalReasoning, Journal of Personality and Social Psychology,Vol. 50, No. 4, 819-827.

y Vukomanovi}, D. (2005): Legitimacijske matrice relevantnihpoliti~kih partija u Srbiji (1990-2005), u Z. Lutovac (ur.): Po-liti~ke stranke u Srbiji - struktura i funkcionisanje, Institutdru{tvenih nauka, Beograd.

251

Obrazovanje u politi~kim strankama

Milo{ \aji} i Nata{a Vu~kovi}

Obrazovanje u politi~kimstrankama

Studija slu~aja: Demokratska stranka

ApstraktU ovoj studiji slu~aja mi smo se trudili da, u grubim crtama,

prikaèmo celokupnu istoriju obrazovanja u Demokratskoj stran-ci. Poku{ali smo da istaknemo va`nost obrazovanja u politi~kimstrankama, jer bez kontinuirane obuke, nemogu}e je o~ekivatidobro funkcionisanje i uspe{nost, kako pojedinaca tako i organastranke. Istorija organizovanog obrazovanja funkcionera DS za-po~inje negde posle lokalnih izbora 1996. godine. U ovom tekstumi ukazujemo na najva`nije momente u tom procesu koji je rezul-tirao 25. marta 2006. godine osnivanjem Centra za edukaciju. Naizborima 2000. novouspostavljena republi~ka Vlada trebalo je daizabere, imenuje ili postavi skoro 40.000 ljudi, {to je ona nesprem-no do~ekala. Kroz svoj sistem obrazovanja DS osnaùje ~lanoveznanjem i ve{tinama i priprema ih za odgovoran posao vr{enjavlasti.

Klju~ne re~i: Demokratska stranka, obrazovanje.

Uvod

Demokratija je sistem koji zahteva u~e{}e efikasnih politi~kih stra-naka. Politi~ke stranke moèmo definisati kao jedinstvene organiza-cije koje ispunjavaju niz me|usobno povezanih funkcija, bitnih u de-mokratskom procesu upravljanja. Kao osnovne funkcije stranke mo-èmo navesti:

252


y U~e{}e na izborima da bi se na njima i pobediloy Pronalaènje na~ina za kontrolu vladinih organa i institucija;y Objedinjavanje i zastupanje dru{tvenih interesa;y Davanje programskih alternative;y Izbor i OBUKU svojih funkcionera i kadrova koji }e preuzeti

ulogu u upravljanju dru{tvom;Ovde }emo se baviti tom poslednjom funkcijom stranke. Moè-

mo konstatovati da sve uspe{ne politi~ke stranke programiraju tre-ninge, instruktaè i obuku. Bez kontinuirane obuke, nemogu}e jeo~ekivati dobro funkcionisanje i uspe{nost, kako pojedinaca tako iorgana stranke. Jedino redovna i kontinuirana obuka priprema stra-na~ke funkcionere da preuzmu vo|stvo unutar i van stranke, da od-govore svim izazovima i da uspe{no upravljaju poverenim sistemi-ma. Zbog velike va`nosti obuke u razvoju pojedinca i stranke, uspe-{ne stranke obi~no imaju direktora za obuku zaduènog da razvija inadgleda program obuke koja je u toku.

S obzirom na to da ozbiljne politi~ke stranke imaju svakodnevnipriliv novih ~lanova, obuka je neophodna da bi se oni pripremili zaaktivnu ulogu unutar i van stranke. Politi~kim strankama u Srbiji uveknedostaje obu~enih kadrova.

Zna~ajan deo strana~kog programa treninga, instruktaà i obuketreba da se koncentri{e na razvoj vo|stva. Iz te perspektive posta-vljaju se dva osnovna pitanja: Ko i kako prepoznaje i razvija vo|-stvo? [ta je uop{te demokratsko vo|stvo?

Kadrovima u okviru stranke bi trebalo da se bavi posebno telokoje bi se bavilo ljudskim resursima. Zoran \in|i} je u DS osnovaoservis za ~lanstvo koje je vodilo podatke o ~lanovima i ~lanicama.Sistem napredovanja u strankama nije do kraja definisan i jasan. Ubudu}nosti bi trebalo uspostaviti kriterijume, znanja, ve{tina i rezul-tata, po kojima se biraju strana~ki kadrovi. Nave{}u samo jedan pri-mer. Pobedom na izborima 2000. novouspostavljena republi~ka Vla-da trebalo je da izabere, imenuje ili postavi skoro 40.000 ljudi. DS utom trenutku nije za to bila spremna.

Demokratskog lidera moèmo definisati kao nekog ko moè dapodstakne druge. Na~in demokratskog vo|stva zna~ajno se razliku-je od odnosa vo|a - sledbenik koji se gradi na harizmi, statusu iprisili. Dobro kolektivno vo|stvo neprestano omogu}ava i podsti~edruge da razvijaju svoje upravlja~ke ve{tine i talente.

253


Svaka uspe{na politi~ka stranka treba da ima uspostavljen tim zaobuku. Timom rukovodi gore pomenuti direktor za obuku. Da bi timfunkcionisao mora imati budèt, plan rada i zadatke i hijerarhijskimora biti postavljen u okviru izvr{nog organa stranke. Nakon utvr|i-vanja i usvajanja programa rada od nadre|enih strana~kih organa,tim za obuku mora sa~initi planove za obuku. Ukratko ovako bi teo-retski izgledalo kako obuka u demokratskim politi~kim strankamatreba da bude organizovana.

Istorija

Demokratska stranka je obnovila svoj rad 1990 godine. Na prvimdemokratskim izborima ona je osvojila 7 mandata u Republi~koj skup-{tini. Trenutak kada predsednik DS, Zoran \in|i}, preuzima vo|-stvo, Demokratska stranka se omasovljuje tako da '96 ima 17.000~lanova, a '99 oko 40.000. Za njega je stranka bila ma{ina koja sluìza ostvarenje cilja i zato je bilo va`no odràvati svaki njen deo, njenuenergiju i stalno je dràti uposlenu. Posle lokalnih izbora '96 strankazapo~inje sa prvim organizovanim i planiranim edukacijama.

Posle pobede na lokalnim izborima u novembru '96, u februaru'97, velika grupa novoizabranih lokalnih funkcionera Demokratskestranke odlazi u organizaciji Fridrih Ebert fondacije na edukativni se-minar u Frajburg, na Akademiju za komunalnu politiku. Pored tada-{njih sekretara i potpredsednika Skup{tine grada Beograda, na ovomseminaru su u~estvovali i tada{nji gradona~elnici Kragujevca, Vr{ca,Kikinde, Pirota, potpredsednici iz Ni{a, Novog Sada, Subotice, ali idrugi brojni funkcioneri Demokratske stranke.

Neposredno posle ovog veoma uspelog seminara, \in|i} zadu-ùje Fondaciju Fridrih Ebert da pomogne Demokratskoj stranci daorganizuje unutarpartijsko obrazovanje, po ugledu na kompleksnopoliti~ko obrazovanje odraslih u SR Nema~koj, a pre svega u SPD-u. Prethodile su brojne \in|i}eve posete Bonu i skupljanje dostup-ne (pa delimi~no i nedostupne) literature o politi~kom obrazovanjuu strankama, o organizaciji, lobiranju, organizaciji izbornih kampa-nja i ostalo. U maju 1997. Fondacija Fridrih Ebert i SPD {alju ArnaGrima, mladog stru~njaka za partijsku organizaciju i izbornu kam-panju, da edukuje tada{nji \in|i}ev kabinet, na ~ijem je ~elu bioSini{a Nikoli}.

254


Leta '97 \in|i} odre|uje Borisa Tadi}a kao zaduènog za edu-kaciju u okviru stranke da organizuje i vodi prvu {kolu za partijskekadrove u Ku{i}ima pored Ivanjice. Iz ove letnje {kole je izrasla [ko-la za politi~ke ve{tine u okviru Centra modernih ve{tina, koja je bilaaktivna nadstrana~ki, ali sa glavnim fokusom na edukaciji mladihstrana~kih funkcionera. Iz [kole za politi~ke ve{tine su potekle broj-ne pozitivne inicijative i brojne kampanje. Ne treba zaboraviti kolikije doprinos ove [kole u utemeljivanju socijaldemokratske politi~keorijentacije u Demokratskoj stranci. Tako|e je [kola bila promoterulaska Demokratske stranke u Socijalisti~ku internacionalu, kao iorganizator brojnih poseta me|unarodnih stru~njaka Demokratskojstranci.

Nacionalni demokratski institut je tako|e mnogo doprineo obra-zovanju funkcionera DS. On je svoj rad sa Demokratskom strankomzapo~eo 1998. godine.

Od po~etka 1999. godine do kraja 2000. je tada{njim direktorimaprograma bio zabranjen ulazak u zemlju, NDI odlu~uje da iz svojeprivremene kancelarije, koju je otvorio u Budimpe{ti, obu~i nekolici-nu odabranih aktivista Demokratske stranke, najaktivnijih ~lanova svo-jih odbora, kako bi znanja i ve{tine vezane za organizaciju i vo|enjekampanje, internu i eksternu komunikaciju, ova grupa ljudi prenelasvojim kolegama iz op{tinskih i regionalnih odbora stranke. Tako jenastao program Regionalnih trenera, koji je jedini sli~an programNDI-a u svetu.

Sedam trenera NDI-a, koji su ~lanovi Demokratske stranke, odkraja 1999. do decembra 2005. je obu~ilo vi{e od 15.000 aktivista,izabranih funkcionera i simpatizera stranke, iz oblasti vezanih za po-liti~ku kampanju, ja~anje strana~ke infrastrukture, organizacione iliderske ve{tine, javni nastup i tehnike komunikacije.

Svestan da su jake, odgovorne i transparentne politi~ke strankekamen temeljac demokratizacije jednog dru{tva, NDI fokusira rad sastrankom, u periodu izme|u 2001. i 2003. godine, na napore ka da-ljoj izgradnji strana~ke infrastrukture i identifikaciji aktivnosti od najve-}eg zna~aja za uspeh stranke u periodu izme|u dva izborna ciklusa.

Prema uzoru na rad najuspe{nijih stranaka zemalja razvijene de-mokratije, po~etkom 2003. godine zaìveo je program identifikacijebira~a Demokratske stranke na nivou doma}instva, koji za cilj imaprecizno targetiranje (odn. pronalaènje) glasa~kog tela stranke i

255


pove}anje direktne komunikacije sa "sigurnim glasovima" izme|uizbora.

Konferencijom koju je organizovao sa Centrom modernih ve{tinana Pali}u 2004. godine, Institut je pomogao stranci da svoje kandi-date pripremi za lokalne izbore koji su usledili u septembru iste godi-ne.

Ilustracije radi navodimo da je samo u toku 2005. godine odrà-no preko 230 obuka za op{tinske odbore stranke. NDI je u me|uvre-menu odrào niz konsultacija sa IO, poslanicima, Centrom Resornihodbora kao i Fondom "Ljuba Davidovi}" na temu targetiranja (cilja-nog kontakta) bira~a, analize izbornih rezultata, va`nosti program-skih re{enja za uspeh politi~ke stranke kao i selekcije kandidata.

Danas

Fond za unapre|enje demokratije "Ljuba Davidovi}" preuzimaulogu, krajem aprila 2005. godine koordinatora svih obrazovnih ak-tivnosti u okviru DS-a. Moramo biti iskreni i priznati da su se dosada-{nje obuke naj~e{}e izvodile kao aktivnosti inicirane od strane dru-gih organizacija. Trenutno, stranka je uklju~ena u programe, sa do-sta suènim opusom, nekoliko organizacija: Nacionalnog demokrat-skog instituta - NDI, Me|unarodni republikanski institut - IRI, FridrihEbert fondacije, Norve{ke narodne pomo}i, Fonda Centar za demo-kratiju, Centra modernih ve{tina... Svaki od tih programa je posebani odvija se bez ikakve sinhronizacije i bilo kakvog plana. Time je DSbila stalno u u defanzivnom stavu i prihvatala ono {to joj se nudi.Sistemskim pristupom i planiranjem na osnovu svojih stvarnih potre-ba izbegle bi se pojedine obuke koje nisu u skladu sa trenutnim pri-oritetima stranke. Zato je predloèno osnivanje Centra za edukacijui njegovo institucionalizovanje u DS. Njegovim osnivanjem bi Demo-kratska stranka imala odrìv sistem stvaranja kadrova koji }e nositisve va`ne funkcije u procesu reformi Srbije i pristupanju EU.

Zadatak Centra bi bila koordinacija svih aktivnosti edukacije ~la-nova/ica, funkcionera/ki, kandidata/kinja. Centar bi imao slede}e nad-le`nosti:

y trening,y monitoring iy konsalting

256


Kao osnovni cilj Centra bilo bi ja~anje i razvijanje kako strana~keinfrastrukture tako i ljudskih kapaciteta.

Trenutno u stranci postoji 20-ak trenera, sa vi{egodi{njim isku-stvom u trenerskom poslu i vi{egodi{njim ~lanstvom u stranci, {topredstavlja veliki potencijal DS, koji bi trebali da svoj anga`man, ka-ko profesionalno tako i volonterski, prona|u u pomenutom Centru.Smatramo da je veoma va`no, u procesu izgradnje moderne stran-ke, koristiti sve ljudske resurse koje stranka poseduje u cilju ja~anjai razvijanja kako infrastrukture tako i ljudskih kapaciteta.

Centar za edukaciju }e morati da odgovori na nekoliko izazova.1. Usvajanje koncepta doìvotnog u~enja u Stranci je sigurno pr-

vi izazov Centra. Da li u Stranci u dovoljnoj meri postoji razumevanjetog koncepta i neophodnosti da svi koji su na aktivnim pozicijama ustranci moraju stalno pro{irivati svoja znanja? Danas bavljenje politi-kom ne podrazumeva samo politi~ki talenat i ve{tine, ve} zahtevarazumevanje brojnih ekonomskih i dru{tvenih procesa, kako na lo-kalnom, tako i na globalnom nivou. Razumevanje potrebe da se, kaofunkcioneri, stalno dodatno obu~avamo nije dovoljno. Neophodnoje takav koncept i realno primenjivati. Najvi{i funkcioneri svojim pri-merom treba da ubede sve ostale aktiviste da je edukacija neophod-na kako radi li~nog razvoja, tako i radi ja~anja strana~kih kapaciteta.

2. Uvo|enje obuke o vrednostima koje zastupa Demokratskastranka. Dosada{nja obuka je najve}im delom bila usmerena na sti-canje neophodnih ve{tina, po~ev od vo|enja kampanje, kontrole iz-bornog procesa, komunikacionih ve{tina. Usmerenost na ve{tine bi-la je uslovljena karakterom politi~ke borbe i politi~kih prioriteta u Sr-biji pre 2000. godine i ~injenicom da je ve{tine vo|enja opozicionestrana~ke politi~ke borbe tek trebalo nau~iti. Me|utim, kao prvi ko-rak name}e se potreba za jasnim formulisanjem vrednosti i idejnihpostavki koje zastupa Stranka. Opredeljenje Demokratske strankeza pristupanje Socijalisti~koj internacionali jo{ neposrednije stavlja uprvi plan potrebu da se socijal-demokratska orijentacija u~ini razu-mljivijom svim ~lanovima stranke. Edukacija u ovoj oblasti je nu`nakako bi se izbeglo u~enje politi~kih ve{tina bez jasne programske iidejne osnove.

3. Od 2001. kad je Demokratska stranka bila glavna motorna snagaprve demokratske vlade u Srbiji, sve vi{e se nametala potreba zaobukom u oblasti formulisanja i vo|enja prakti~nih politika u raznim

257


oblastima. U ovom segmentu susre}u se programska i idejna stra-na~ka orijentacija i prakti~ne ve{tine politi~ke analize i formulisanjaprakti~ne politike. Sa razvojem strategije za pristupanje Srbije Evrop-skoj uniji i stvaranjem brojnih lokalnih, regionalnih i nacionalnih stra-tegija u raznim oblastima ekonomskog i dru{tvenog ivota, ovaj seg-ment obuke sve vi{e }e postajati prioritet.

Kona~no Demokratska stranka je na sednici Glavnog odbora 25.marta 2006. osnovala Centar za edukaciju.

Statuti politi~kih stranaka

261

Statut Demokratske stranke Srbije

Statut Demokratskestranke Srbije

I. OSNOVNE ODREDBE

Ciljevi Demokratske stranke Srbije^lan 1.

Demokratska stranka Srbije je politi~ka organizacija koja se vr{enjemvlasti i na drugi na~in zalaè za uspostavljanje i o~uvanje demokratskogporetka u dràvi, koriste}i sva raspoloìva i zakonom dozvoljena sredstva.

Statutom, kao njenim najvi{im aktom, ure|uju se javne oznake i sedi{teDemokratske stranke Srbije, u~lanjivanje i prestanak ~lanstva, prava, oba-veze i odgovornosti ~lanova, centralni organi i teritorijalno ure|enje, stica-nje i raspolaganje sredstvima, dono{enje akata i prestanak rada Demokrat-ske stranke Srbije.

Oznake Demokratske stranke Srbije^lan 2.

Naziv stranke je DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE.Skra}eni naziv je DSS.Sedi{te je u Beogradu.Pe~at je elipsastog oblika, u sredini pe~ata je znak Demokratske stran-

ke Srbije ispod koga stoji: "Demokratska stranka Srbije, Beograd".Znak Demokratske stranke Srbije predstavlja monogram njenog nazi-

va.

II. ^LANSTVO U DSSU~lanjenje

^lan 3.U DSS moè da se u~lani svaki punoletni gra|anin koji prihvata pro-

gramska na~ela, ciljeve i Statut DSS i spreman je da radi na njihovom ostva-rivanju, ako nije ~lan neke druge politi~ke organizacije, profesionalno ilipoliti~ki nije kompromitovan i nije vr{io visoke funkcije u komunisti~komreìmu.

^lanstvo u DSS sti~e se kad op{tinski odbor da saglasnost na svojeru~-no potpisanu pristupnicu. Ako op{tinski odbor niti da niti uskrati saglasnostu roku od 30 dana od prijema pristupnice, smatra se da je saglasnost data.Na uskra}ivanje saglasnosti moè da se izjavi àlba Izvr{nom odboru, uroku od osam dana.

Izuzetno, ~lanstvo u DSS moè se ste}i odlukom Izvr{nog odbora, napredlog predsednika DSS, predsedni{tva DSS ili Saveta DSS.

DSS ima i po~asne ~lanove koje, na predlog predsednika DSS, biraGlavni odbor.

262


Prava i obaveze ~lana^lan 4.

^lan DSS ima pravo da u~estvuje u delovanju DSS, da bira i bude biranu njene organe i da pri u~e{}u u radu organa DSS bez ikakvih posledicaiznosi mi{ljenja i zauzima stavove o pitanjima o kojima se raspravlja i odlu-~uje.

Pravo ~lana da bira i bude biran u organe DSS sti~e se protekom {estmeseci od prijema u DSS.

^lan DSS ima pravo na za{titu ako bude diskreditovan ili mu prava bu-du ugroèna zbog pripadnosti DSS ili vr{enja strana~kih poslova.

^lan DSS je duàn da {iri ideje koje zastupa DSS, sprovodi njenu poli-tiku, ~uva i unapre|uje ugled DSS, zalaè se za uspeh na izborima, pla}a~lanarinu i prema svojim mogu}nostima materijalno pomaè DSS.

Prestanak ~lanstva^lan 5.

^lanstvo u DSS prestaje pismenom izjavom o istupanju, brisanjem izevidencije ~lanova i isklju~enjem.

Brisanje iz evidencije ~lanova^lan 6.

^lan DSS bri{e se iz evidencije ~lanova zbog stupanja u drugu strankuili istupanja u javnosti u ime druge stranke; kandidovanja na izborima bezsaglasnosti DSS; povrede odluke DSS o osnivanju i sastavu poslani~ke iliodborni~ke grupe; povrede odluke DSS o na~inu pona{anja i glasanja uposlani~koj ili odborni~koj grupi, izvr{nim organima i drugim telima; ako nevr{i du`nosti koje ima kao ~lan DSS (~lan 4. stav 3. ovog Statuta).

Predlog za brisanje iz evidencije ~lanova podnose op{tinski odbor iliIzvr{ni odbor.

Odluku o brisanju iz evidencije ~lanova donosi predsednik Izvr{nog od-bora, a ako je predlog podneo Izvr{ni odbor odluku donosi Predsedni{tvo.Odluku sprovodi sekretarijat DSS.

Disciplinska odgovornost^lan 7.

^lan DSS podleè disciplinskoj odgovornosti ako politi~ki deluje su-protno Programu i politi~kim stavovima DSS; povredi Statut i nanese {tetuDSS; ne izvr{ava odluke organa DSS za koje je zaduèn ili postupa suprot-no njima; neovla{}eno iznosi u javnost rasprave, zaklju~ke i pisani materijalsa sednica organa DSS.

Disciplinske mere su pismena opomena i isklju~enje iz DSS.Umesto druge pismene opomene uvek se izri~e isklju~enje.

Disciplinski postupak^lan 8.

Predlog za izricanje disciplinske mere mogu podneti op{tinski odbor ilipredsedni{tvo DSS. O tome da li }e biti izre~ena disciplinska mera i koja,odlu~uje Disciplinska komisija.

263


Na odluku Disciplinske komisije moè da se izjavi alba Izvr{nom odbo-ru, u roku od osam dana, a njegova odluka je kona~na.

Od dono{enja prvostepene odluke do kona~nosti odluke o isklju~enju,~lanu miruju prava i obaveze u DSS.

Disciplinski postupak je hitan i ure|uje se Pravilnikom o disciplinskompostupku.

III. CENTRALNI ORGANI DSS

1. Pojam i vrste centralnih organa^lan 9.

Centralni organi DSS su organi ~ija se nadle`nost prostire na celoj teri-toriji Srbije.

Centralni organi su:1. Skup{tina,2. Glavni odbor,3. Predsednik i potpredsednici,4. Predsedni{tvo,5. Izvr{ni odbor,6. Savet,7. Direktor.

Rad centralnih organa je javan.Izuzetno, organ moè isklju~iti javnost, o ~emu odlu~uje neposredno

pre po~etka zasedanja.

2. Skup{tina DSSNadle`nost

^lan 10.Skup{tina je najvi{i organ DSS.Skup{tina je nadle`na da:

1. usvaja program i statut DSS,2. donosi odluke, deklaracije i preporuke,3. bira Glavni odbor, predsednika DSS i potpredsednike DSS,4. odlu~uje o prestanku rada DSS,5. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.

Skup{tina usvaja izve{taj o radu Glavnog odbora izme|u dva zaseda-nja Skup{tine.

Skup{tina donosi poslovnik o svom radu.

Sastav^lan 11.

Skup{tinu ~ini najvi{e 600 skup{tinara.Skup{tinarom se postaje po funkciji ili izborom od strane op{tinskog

odbora.Skup{tinari po funkciji jesu svi ~lanovi Glavnog odbora i svi ~lanovi pred-

sedni{tva Omladine Demokratske stranke Srbije.Svaki op{tinski odbor bira od 1 do 5 skup{tinara me|u ~lanovima op-

{tinskog ogranka. Broj skup{tinara koje bira op{tinski odbor odre|uje Izvr-

264


{ni odbor, vode}i ra~una o veli~ini i kvalitetu op{tinskog ogranka i rezultati-ma postignutim na izborima.

Zasedanje^lan 12.

Skup{tina se saziva najmanje jednom u dve godine.Skup{tinu mogu sazvati:

1. predsednik DSS,2. Glavni odbor,3. vi{e od jedne tre}ine op{tinskih odbora.

Sazivanjem Skup{tine odre|uju se vreme i mesto odràvanja Skup{tinei dnevni red.

Na~in dono{enja odluka^lan 13.

Skup{tina punova`no odlu~uje na zasedanju na kome je prisutna ve}i-na od ukupnog broja skup{tinara.

O svim pitanjima Skup{tina odluke donosi ve}inom glasova od ukup-nog broja skup{tinara, a o proceduralnim pitanjima - ve}inom glasova pri-sutnih skup{tinara.

Na~in glasanja^lan 14.

Skup{tina donosi odluke javnim glasanjem, ako ovim Statutom nije druk-~ije odre|eno.

Organe DSS Skup{tina bira tajnim glasanjem, u postupku koji utvrdisvojim poslovnikom.

3. Glavni odbor DSSNadle`nost

^lan 15.Glavni odbor je najvi{i organ DSS izme|u dve Skup{tine, koji za to vre-

me utvr|uje politiku u skladu sa Programom DSS i odlukama Skup{tine.Glavni odbor je nadleàn i da:

1. predlaè Skup{tini program i statut DSS, njihove izmene i dopunei poslovnik o radu Skup{tine,

2. odlu~uje o eventualnom neu~estvovanju na izborima na svim ni-voima,

3. odlu~uje o stupanju i istupanju iz koalicija u dràvnoj zajedniciSrbije i Crne Gore i u Srbiji,

4. usvaja izborne liste kandidata za poslanike u Skup{tini dràvnezajednice Srbije i Crne Gore i u Narodnoj skup{tini Srbije,

5. odlu~uje o stupanju i istupanju iz vlade i drugih organa izvr{nevlasti u dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore i u Srbiji,

6. bira, izuzetno, potpredsednika DSS, na predlog predsednika DSS,7. bira i razre{ava Izvr{ni odbor, Savet i Nadzorni odbor,

265


8. bira i razre{ava Disciplinsku komisiju na predlog predsednika DSSi donosi Pravilnik o disciplinskom postupku,

9. raspravlja i odlu~uje o svim pitanjima bitnim za DSS, kao i o poli-ti~kim prilikama u zemlji,

10. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.Glavni odbor moè da odlu~uje o pitanjima iz nadle`nosti Skup{tine

ako usled vanrednih okolnosti Skup{tina ne moè da zaseda, uz obavezuda donete odluke podnese na potvr|ivane Skup{tini najkasnije u roku od30 dana od prestanka vanrednih okolnosti.

Glavni odbor podnosi Skup{tini izve{taj o svom radu izme|u dve Skup-{tine.

Glavni odbor donosi poslovnik o svom radu.

Sastav^lan 16.

Glavni odbor ~ine ~lanovi po funkciji, ~lanovi koje bira Skup{tina, ~lano-vi koje bira predsedni{tvo Omladine Demokratske stranke Srbije i ~lanovikoje izborom kooptira Glavni odbor. Svim ~lanovima Glavnog odbora man-dat traje do naredne Skup{tine.

^lanovi Glavnog odbora po funkciji jesu predsednik DSS, potpredsed-nici DSS, predsednik Izvr{nog odbora, predsednik Saveta i predsednik Omla-dine Demokratske stranke Srbije.

^lanovi Glavnog odbora jesu i kandidati za potpredsednike DSS sa listeizabranog predsednika DSS, koje Skup{tina nije izabrala za potpredsedni-ke DSS.

Skup{tina bira 170 ~lanova Glavnog odbora, sa kona~nih lista izbornihpodru~ja i sa liste Omladine Demokratske stranke Srbije.

Glavni odbor bira, na predlog predsednika DSS, najvi{e 24 kooptirana~lana, kao i kooptirane ~lanove iz inostranstva.

Predsednici op{tinskih odbora ~iji op{tinski ogranci nemaju ~lana u Glav-nom odboru, kao i poslanici i ministri koji nisu ~lanovi Glavnog odbora,u~estvuju u radu Glavnog odbora. Glavni odbor moè odlu~iti da oni unekom pitanju glasaju i tada ulaze u kvorum.

Predsednik i potpredsednici DSS istovremeno su i predsednik i pot-predsednici Glavnog odbora.

Izbor ~lanova Glavnog odbora^lan 17.

Skup{tina bira ~lanove Glavnog odbora sa odvojenih lista izbornih pod-ru~ja i sa liste Omladine Demokratske stranke Srbije. Broj izbornih podru~-ja i broj ~lanova koji se biraju sa svakog izbornog podru~ja odre|uje Izvr{niodbor, vode}i ra~una o veli~ini i kvalitetu organizacije DSS na izbornompodru~ju i rezultatima postignutim na izborima. Sa liste Omladine Demo-kratske stranke Srbije bira se 15 ~lanova Glavnog odbora.

Kad odredi broj ~lanova koji se biraju sa svake liste, Izvr{ni odbor odre-|uje broj kandidata (od 1 do 4) koje pojedini op{tinski odbori kandiduju zaGlavni odbor, vode}i ra~una o veli~ini i kvalitetu op{tinskog ogranka.

266


Kona~ne liste kandidata sastavlja Izvr{ni odbor od kandidata koje supredloìli op{tinski odbori, predsedni{tvo Omladine Demokratske strankeSrbije i kandidata koje predloì predsednik DSS.

Ako ~lanu Glavnog odbora izabranom sa liste prestane ~lanstvo u Glav-nom odboru, ~lan Glavnog odbora postaje prvi naredni kandidat sa isteliste koji nije bio izabran u Glavni odbor.

Zasedanje^lan 18.

Glavni odbor sastaje se najmanje jednom u tri meseca naizmeni~no ugradovima sa vi{e gradskih op{tina.

Sednicu Glavnog odbora sazivaju predsednik DSS ili jedna tre}ina ~la-nova Glavnog odbora.

Sazivanjem sednice odre|uju se vreme i mesto odràvanja Glavnog od-bora i dnevni red.

Na~in dono{enja odluka i kvorum^lan 19.

Glavni odbor punova`no odlu~uje na sednici na kojoj je prisutna ve}inaod ukupnog broja ~lanova Glavnog odbora. ^lanovi Glavnog odbora ko-optirani iz inostranstva ne ulaze u kvorum. Glavni odbor odluke donosi ve-}inom glasova prisutnih sa pravom glasa odnosno, kad je ovim Statutompredvi|eno - ve}inom glasova prisutnih ~lanova Glavnog odbora.

O izboru i razre{enju predsednika Izvr{nog odbora i predsednika Save-ta, o eventualnom neu~estvovanju na izborima na svim nivoima i o stupanjui istupanju iz koalicija u dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore i u Srbiji, Glav-ni odbor odlu~uje ve}inom glasova od ukupnog broja ~lanova.

Na~in glasanja^lan 20.

Glasanje o izboru i razre{enju predsednika i ~lanova Izvr{nog odbora ipredsednika i ~lanova Saveta je tajno.

Ostala glasanja su javna, ako Glavni odbor druk~ije ne odlu~i.

Sankcija za odsustvovanje sa sednica^lan 21.

^lanu Glavnog odbora koji neopravdano odsustvuje sa tri sednice, pre-staje mandat u Glavnom odboru.

4. Predsednik DSSNadle`nost

^lan 22.Predsednik DSS predstavlja i zastupa DSS u zemlji i inostranstvu, ruko-

vodi organizacijom, odre|uje poslove potpredsednicima i uskla|uje i nad-zire delovanje DSS.

Predsednik DSS je nadleàn i da:1. predlaè Predsedni{tvu dono{enje odluka iz nadle`nosti Pred-

sedni{tva,

267


2. uskla|uje rad poslani~kih grupa u Skup{tini dràvne zajedniceSrbije i Crne Gore i u Narodnoj skup{tini Srbije,

3. predlaè Glavnom odboru kandidate za predsednike Izvr{nog od-bora i Saveta,

4. daje punomo}je za zastupanje DSS pred sudom ili drugim orga-nima,

5. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.Predsednik DSS odgovoran je za sprovo|enje odluka Skup{tine i Glav-

nog odbora i o tome podnosi izve{taj Glavnom odboru i Skup{tini.Predsednik DSS moè obustaviti od izvr{enja odluku Predsedni{tva,

Saveta i Izvr{nog odbora i vratiti je na ponovno odlu~ivanje. Ako pri ponov-nom odlu~ivanju bude doneta ista odluka, u narednih 15 dana saziva sesednica Glavnog odbora.

Kandidovanje^lan 23.

Za predsednika DSS moè biti kandidovan svaki ~lan DSS koga predlo-ì najmanje 10 op{tinskih odbora ili 50 skup{tinara svojim potpisom.

Kandidat za predsednika DSS duàn je da predloì programsku platfor-mu DSS i listu kandidata za potpredsednike DSS.

Izbor i trajanje mandata^lan 24.

Skup{tina bira predsednika DSS tajnim glasanjem i njegov mandat trajedo naredne Skup{tine.

Za predsednika DSS izabran je kandidat koji u prvom krugu glasanjaosvoji ve}inu glasova od ukupnog broja skup{tinara.

Ako na izborima u~estvuje jedan kandidat i ne osvoji potrebnu ve}inuglasova, postupak kandidovanja i izbora se ponavlja. Ako na izborima u~e-stvuje vi{e kandidata, a nijedan od njih ne osvoji potrebnu ve}inu u prvomkrugu glasanja, glasanje se ponavlja izme|u dva kandidata koji su osvojilinajve}i broj glasova, a izabran je kandidat koji osvoji vi{e glasova u dru-gom krugu.

Izborom predsednika DSS usvojena je i programska platforma koju jepredloìo.

5. Potpredsednici DSSBroj i ovla{}enja

^lan 25.DSS ima pet potpredsednika, koje bira Skup{tina tajnim glasanjem.Potpredsednici pomaù predsedniku DSS u radu i vr{e poslove koje im

on odredi.U odsustvu predsednika DSS, zamenjuje ga potpredsednik koga on

ovlasti.

268


Izbor i trajanje mandata^lan 26.

Kandidate za potpredsednike DSS predlaè kandidat za predsednikaDSS, tako da njihov broj ne bude manji od sedam.

Za potpredsednike DSS izabrano je pet kandidata sa liste izabranogpredsednika DSS koji su dobili najvi{e glasova.

Mandat potpredsednika DSS traje do naredne Skup{tine.Najmanje jedan potpredsednik DSS ne moè vr{iti funkciju poslanika,

~lana Saveta ministara, ~lana Vlade, na~elnika okruga, ~lana izvr{nog ve}apokrajine, direktora javnog preduze}a ili ustanove, gradona~elnika, pred-sednika skup{tine grada, predsednika op{tine i predsednika skup{tine op-{tine

Izbor potpredsednika DSS od strane Glavnog odbora^lan 27.

Ako potpredsedniku DSS prestane mandat pre vremena na koje je iza-bran, predsednik DSS moè, izuzetno, predloìti Glavnom odboru da iza-bere novog potpredsednika DSS.

Potpredsednik DSS izabran je ve}inom glasova od ukupnog broja ~la-nova Glavnog odbora.

Ako predsednik DSS predloì Glavnom odboru vi{e kandidata za pot-predsednika DSS, izabran je kandidat koji osvoji najvi{e glasova.

6. Predsedni{tvo DSSNadle`nost

^lan 28.Predsedni{tvo u~estvuje u stvaranju i vo|enju politike DSS, raspravlja o

svim pitanjima bitnim za njen rad i daje predloge predsedniku DSS i Glav-nom odboru u pitanjima iz njihove nadle`nosti.

Predsedni{tvo je nadle`no i da:1. predlaè Glavnom odboru odluke o eventualnom neu~estvovanju

na izborima na svim nivoima,2. predlaè Glavnom odboru odluku o stupanju i istupanju iz koalici-

ja u dràvnoj zajednici Srbije i Crne Gore i u Srbiji, kao i izbornulistu kandidata za poslanike u Skup{tini dràvne zajednice Srbijei Crne Gore i Narodnoj skup{tini Srbije,

3. donosi poslovnike o radu poslani~ke grupe u Skup{tini dràvnezajednice Srbije i Crne Gore i poslani~ke grupe u Narodnoj skup-{tini Srbije,

4. detaljnije propisuje uslove koje moraju da ispune kandidati zaposlanike,

5. odre|uje uslove koje moraju da ispune kandidati za ~lanove vla-de i funkcionere u organima vlasti, javnim preduze}ima i ustano-vama dràvne zajednice Srbije i Crne Gore i u Srbiji,

6. odre|uje kandidate za ~lanove vlade i funkcionere u organimavlasti, javnim preduze}ima i ustanovama dràvne zajednice Srbi-je i Crne Gore i u Srbiji,

269


7. bira i razre{ava direktora DSS,8. stara se o informisanju i bira i razre{ava glavne i odgovorne ured-

nike strana~kih publikacija,9. donosi odluke o organizovanju politi~kih skupova,10. daje saglasnost za organizovanje klubova prijatelja DSS u ino-

stranstvu,11. donosi pravilnik o radu stru~nih slu`bi, na predlog direktora DSS,12. osniva komisije za pojedine poslove iz nadle`nosti Predsedni{tva,13. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.

Izuzetno, Predsedni{tvo moè da donese odluku u pitanju iz nadle`no-sti Glavnog odbora, uz obavezu da je podnese na potvrdu na prvoj nared-noj sednici Glavnog odbora.

Predsedni{tvo donosi poslovnik o svom radu.

Sastav i ovla{}enja^lan 29.

Predsedni{tvo ~ine predsednik DSS, potpredsednici DSS, predsednikIzvr{nog odbora i predsednik Saveta.

Sednice Predsedni{tva saziva i njihov dnevni red predlaè predsednikDSS.

Sednicama Predsedni{tva predsedava predsednik DSS.Predsednik Omladine Demokratske stranke Srbije redovno se poziva

na sednice Predsedni{tva.

7. Izvr{ni odbor DSSNadle`nost

^lan 30.Izvr{ni odbor je nadleàn da:

1. uskla|uje i nadzire rad lokalnih organa DSS,2. usvaja izbornu listu kandidata za pokrajinske poslanike u celini,

na predlog pokrajinskog odbora,3. na predlog pokrajinskog odbora odlu~uje o stupanju i istupanju iz

koalicija na pokrajinskom nivou, odlu~uje o stupanju u pokrajin-ske organe i istupanju iz njih i odre|uje kandidate za funkcione-re u pokrajinskim organima, javnim preduze}ima i ustanovama,

4. donosi poslovnike o radu odborni~kih grupa,5. donosi poslovnike o radu op{tinskih odbora i skup{tina op{tin-

skih ogranaka,6. potvr|uje izbor predsednika lokalnih (pokrajinskog, okru`nog,

gradskog i op{tinskih) odbora,7. suspenduje i raspu{ta lokalne odbore i ukida njihove odluke i

druge akte koji su suprotni ovom Statutu i politici DSS,8. usvaja i izvr{ava plan i program izborne kampanje,9. organizuje centralni izborni {tab,10. odlu~uje o organizovanju i {irenju DSS, o osnivanju regionalnih,

okru`nih, gradskih i op{tinskih odbora i o podeli DSS po regioni-ma i okruzima,

270


11. saziva, po potrebi, Skup{tinu Omladine Demokratske strankeSrbije,

12. daje saglasnost na aktivnosti Omladine Demokratske strankeSrbije,

13. razmatra i usvaja izve{taj o radu Omladine Demokratske strankeSrbije,

14. saziva, po potrebi, skup{tine op{tinskih ogranaka,15. posle raspu{tanja lokalnog odbora postavlja privremeni lokalni

odbor i odre|uje njegova ovla{}enja,16. re{ava sporove izme|u lokalnih organa DSS,17. postavlja poverenike u op{tinama gde nije osnovan op{tinski

odbor,18. osniva komisije za pojedine poslove iz nadle`nosti Izvr{nog od-

bora,19. planira i organizuje politi~ke skupove DSS,20. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.

Izvr{ni odbor moè osnovati regionalni odbor za podru~je dva ili vi{eokru`na odbora, kao koordinaciono telo koje vr{i poslove koje mu odrediIzvr{ni odbor.

Izvr{ni odbor je duàn da najmanje jednom u {est meseci Glavnom od-boru podnese izve{taj o svome radu.

Izvr{ni odbor donosi poslovnik o svom radu.

Sastav i izbor^lan 31.

Izvr{ni odbor ~ine predsednik i 14 ~lanova sa teritorije najmanje 9 okru-ga, od kojih je barem jedan mla|i od 27 godina ìvota.

Kandidata za predsednika Izvr{nog odbora predlaè predsednik DSS.Kandidat za predsednika Izvr{nog odbora predlaè kandidate za ~lanoveIzvr{nog odbora.

Predsednik Izvr{nog odbora izabran je ve}inom glasova od ukupnogbroja ~lanova Glavnog odbora. Izborom predsednika Izvr{nog odbora iza-brani su i ~lanovi Izvr{nog odbora.

Ako kandidat za predsednika Izvr{nog odbora ne bude izabran, pred-sednik DSS predlaè novog kandidata.

Izbor potpredsednika Izvr{nog odbora i razre{enje predsednika i~lana Izvr{nog odbora

^lan 32.Odmah po izboru Izvr{nog odbora, Izvr{ni odbor bira dva potpredsed-

nika Izvr{nog odbora, iz reda svojih ~lanova.Na predlog najmanje jedne tre}ine ~lanova Glavnog odbora ili predsed-

nika DSS, Glavni odbor moè razre{iti predsednika Izvr{nog odbora, ve}i-nom glasova od ukupnog broja ~lanova Glavnog odbora. Razre{enjem pred-sednika Izvr{nog odbora, kao i u drugim slu~ajevima prestanka njegovogmandata, prestaje mandat i potpredsednicima i ostalim ~lanovima Izvr{nogodbora.

271


Glavni odbor moè, na predlog najmanje jedne petine ~lanova Glavnogodbora ili predsednika Izvr{nog odbora, razre{iti ~lana Izvr{nog odbora iizabrati novog ~lana Izvr{nog odbora, ve}inom glasova prisutnih ~lanovaGlavnog odbora.

Ovla{}enja predsednika Izvr{nog odbora^lan 33.

Predsednik Izvr{nog odbora predlaè Glavnom odboru program radaIzvr{nog odbora; prati izvr{enje odluka Izvr{nog odbora; odre|uje zaduè-nja ~lanovima Izvr{nog odbora; odre|uje lice koje preuzima pe~at, doku-mentaciju i imovinu raspu{tenog lokalnog odbora i vr{i druge poslove od-re|ene ovim Statutom i poslovnikom o radu Izvr{nog odbora.

Predsednik Izvr{nog odbora saziva sednice Izvr{nog odbora, predlaèdnevni red i predsedava sednicama.

Na~in dono{enja odluka i kvorum^lan 34.

Izvr{ni odbor punova`no odlu~uje na sednici na kojoj je prisutna ve}inaod ukupnog broja ~lanova Izvr{nog odbora.

^lanovi Predsedni{tva imaju pravo da u~estvuju u radu i glasaju na sed-nicama Izvr{nog odbora, ali ne ulaze u kvorum.

Izvr{ni odbor donosi odluke ve}inom glasova prisutnih sa pravom gla-sa.

8. Savet DSS i stru~ni odboriNadle`nost Saveta

^lan 35.Savet je organ koji se bavi svim stru~no-politi~kim pitanjima zna~ajnim

za DSS, priprema programe, stavove i mi{ljenja i vr{i sve poslove na zahtevpredsednika DSS i Predsedni{tva.

Savet je nadleàn i da:1. priprema kadrove za organe vlasti,2. koordinira i pomaè rad ~lanova DSS u organima vlasti,3. sara|uje sa poslani~kim grupama u pripremi materijala za sedni-

ce skup{tina,4. koordinira rad na re{avanju stru~nih pitanja na lokalnom nivou,5. obave{tava strana~ku i {iru javnost o stavovima DSS o svim pita-

njima iz svoje nadle`nosti,6. osniva komisije za pojedine poslove iz nadle`nosti Saveta,7. koordinira saradnju sa udruènjima gra|ana i drugim oblicima

gra|anske inicijative, ~ije aktivnosti doprinose realizaciji program-skih na~ela DSS,

8. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.Savet donosi Poslovnik o svome radu.Savet je duàn da najmanje jednom u {est meseci Glavnom odboru

podnese izve{taj o svom radu.

272


Izbor Saveta^lan 36.

Predsednika i ~lanove Saveta bira Glavni odbor.Kandidata za predsednika Saveta predlaè predsednik DSS, a kandidat

za predsednika Saveta predlaè kandidate za ~lanove Saveta. PredsednikSaveta izabran je ve}inom glasova od ukupnog broja ~lanova Glavnog od-bora. Izborom predsednika su izabrani i predloèni ~lanovi Saveta.

Ako kandidat za predsednika Saveta ne bude izabran, predsednik DSSpredlaè novog kandidata.

Razre{enje predsednika i ~lana Saveta^lan 37.

Na predlog najmanje jedne tre}ine ~lanova Glavnog odbora ili predsed-nika DSS, Glavni odbor moè razre{iti predsednika Saveta, ve}inom glaso-va od ukupnog broja ~lanova Glavnog odbora. Razre{enjem predsednikaSaveta, kao i u drugim slu~ajevima prestanka njegovog mandata, prestajemandat i ostalim ~lanovima Saveta.

Glavni odbor moè, na predlog najmanje jedne petine ~lanova Glavnogodbora ili predsednika Saveta, razre{iti ~lana Saveta ili na predlog pred-sednika Saveta izabrati novog ~lana Saveta, ve}inom glasova prisutnih ~la-nova Glavnog odbora.

Ovla{}enja predsednika Saveta^lan 38.

Predsednik Saveta predlaè Glavnom odboru program rada Saveta, pratiizvr{enje odluka Saveta, odre|uje zaduènja ~lanovima Saveta i vr{i drugeposlove odre|ene ovim Statutom i poslovnikom o radu Saveta.

Predsednik Saveta saziva sednice Saveta najmanje jednom mese~no,predlaè dnevni red i predsedava sednicama.

Stru~ni odbori^lan 39.

Savet osniva i raspu{ta stru~ne odbore i odre|uje njihov delokrug rada.Stru~ni odbori vr{e stru~ne poslove iz svoje oblasti koji im odredi Savet.Stru~ni odbor ima predsednika, koga bira Savet iz reda ~lanova stru~-

nog odbora.Rad stru~nih odbora ure|uje se posebnim poslovnikom koji donosi Sa-

vet.

9. Direktor DSSNadle`nost

^lan 40.Direktor DSS stara se o materijalno-finansijskom poslovanju DSS i od-

govara za njega.Direktor je nadleàn i da:

1. organizuje, upravlja i rukovodi radom slu`bi DSS koje vr{e stru~-ne, administrativne i finansijske poslove,

273


2. potpisuje finansijska dokumenta,3. odobrava otvaranje ìro-ra~una i izradu pe~ata lokalnim organi-

ma DSS,4. predlaè Predsedni{tvu pravilnik o radu stru~nih slu`bi DSS,5. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.

Direktor izvr{ava naloge predsednika DSS, predsednika Izvr{nog od-bora i Predsedni{tva.

Izbor i razre{enje^lan 41.

Direktora bira i razre{ava Predsedni{tvo, ve}inom glasova od ukupnogbroja ~lanova Predsedni{tva.

IV. TERITORIJALNO URE\ENJE

1. Ogranci^lan 42.

DSS ima ogranke ustanovljene na teritorijalnom principu.Ogranci DSS su mesni i op{tinski.Svaki ~lan DSS pripada ograncima prema mestu svog boravi{ta.

2. Pokrajinski odborSastav pokrajinskog odbora

^lan 43.Pokrajinski odbor ~ine po dva predstavnika okru`nih odbora sa teritori-

je pokrajine, od kojih barem jedan mora biti sa teritorije op{tine u kojoj senalazi sedi{te okruga, kao i predstavnik gradskog odbora sa teritorije po-krajine.

Pokrajinski odbor bira predsednika i dva potpredsednika iz svojih redo-va.

Predsednik pokrajinskog odbora saziva sednice pokrajinskog odboranajmanje jednom u 15 dana, predlaè njihov dnevni red i predsedava sed-nicama.

^lanovi Izvr{nog odbora sa teritorije pokrajine, predsednik poslani~kegrupe u skup{tini pokrajine, predsednik i potpredsednik skup{tine pokraji-ne, predsednik i potpredsednik izvr{nog ve}a pokrajine, kao i predsednikpokrajinskog odbora Omladine Demokratske stranke Srbije prisustvuju sed-nicama pokrajinskog odbora, glasaju, ali ne ulaze u kvorum.

Pokrajinski odbor ima svoj pe~at - pe~at pokrajinskog odbora. Pe~atpokrajinskog odbora je elipsastog oblika. U sredini pe~ata je monogramDemokratske stranke Srbije, ispod koga je tekst Demokratska stranka Srbi-je - Pokrajinski odbor posle ~ega se navodi naziv pokrajine.

Nadle`nost pokrajinskog odbora^lan 44.

Pokrajinski odbor je nadleàn da:1. sprovodi politiku DSS na teritoriji pokrajine,

274


2. objedinjuje i koordinira rad svih okru`nih odbora i gradskog od-bora na teritoriji pokrajine,

3. predlaè Izvr{nom odboru listu kandidata za pokrajinske poslani-ke,

4. predlaè Izvr{nom odboru odluku o stupanju i istupanju iz koalici-ja na pokrajinskom nivou, odluku o stupanju u pokrajinske orga-ne i istupanje iz njih, kao i kandidate za funkcionere u pokrajin-skim organima, javnim preduze}ima i ustanovama,

5. uskla|uje rad pokrajinske poslani~ke grupe,6. donosi poslovnik o radu pokrajinske poslani~ke grupe,7. predlaè i izvr{ava plan izborne kampanje na teritoriji pokrajine za

pokrajinske izbore,8. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom i aktima Izvr{nog od-

bora.

3. Okru`ni odborSastav

^lan 45.Okru`ni odbor ~ine od jedan do tri predstavnika svakog op{tinskog od-

bora sa teritorije okruga. Broj predstavnika odre|uje Izvr{ni odbor, vode}ira~una o veli~ini i kvalitetu op{tinskog ogranka.

Okru`ni odbor bira predsednika iz svojih redova.Sednice okru`nog odbora saziva predsednik okru`nog odbora ili ~lan

Izvr{nog odbora koji je zaduèn za taj okrug, najmanje jednom mese~no.^lanovi Glavnog odbora sa teritorije okruga i predsednik okru`nog od-

bora Omladine Demokratske stranke Srbije imaju pravo da u~estvuju u ra-du i glasaju na sednicama okru`nog odbora, ali ne ulaze u kvorum.

Okru`ni odbor ima svoj pe~at - pe~at okru`nog odbora. Pe~at okru`nogodbora je elipsastog oblika. U sredini pe~ata je monogram Demokratskestranke Srbije, ispod koga je tekst Demokratska stranka Srbije - Okru`niodbor, posle ~ega se navodi naziv okruga.

Nadle`nost okru`nog odbora^lan 46.

Okru`ni odbor je nadleàn da:1. razmatra politi~ka i organizaciona pitanja na nivou okruga i pred-

laè Izvr{nom odboru mere koje su potrebne za ja~anje organi-zacije DSS,

2. objedinjuje i koordinira rad svih op{tinskih ogranaka na teritorijiokru`nog odbora,

3. usagla{ava op{tinske interese sa interesima na teritoriji okruga,4. predlaè Predsedni{tvu kandidate za poslanike u Skup{tini dr-

àvne zajednice Srbija i Crna Gora i u Narodnoj skup{tini Srbije,na predlog op{tinskih odbora,

5. odlu~uje o stupanju i istupanju iz koalicija na lokalnom nivou i ostupanju u lokalne organe i istupanju iz njih, na predlog op{tin-skog odbora,

275


6. daje saglasnost na predlog kandidata za predsednika op{tine ipredsednika skup{tine op{tine,

7. bira predstavnike za pokrajinski odbor,8. organizuje okru`ni izborni {tab, organizuje i koordinira sve izbor-

ne aktivnosti u izbornoj kampanji i odgovara za njihovo izvr{e-nje,

9. odobrava, inicira, prati i koordinira organizovanje politi~kih tribinai drugih skupova u okrugu,

10. pomaè osnivanje op{tinskih odbora i nadzire rad komisija kojeorganizuju skup{tine op{tinskih ogranaka,

11. skuplja sve vrste informacija o lokalnim prilikama i o tome redov-no izve{tava Izvr{ni odbor,

12. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom i aktima Izvr{nogodbora.

Okru`ni odbor duàn je da o svom radu i donesenim odlukama redov-no obave{tava Izvr{ni odbor, na na~in koji odredi Izvr{ni odbor.

Izvr{ni odbor moè u slu~aju ne~injenja okru`nog odbora da preuzmesve ili deo njegovih nadle`nosti.

4. Gradski odbor^lan 47.

U gradovima koji nemaju vi{e gradskih op{tina gradski odbor se orga-nizuje i funkcioni{e po pravilima za funkcionisanje op{tinskih odbora.

U gradovima sa vi{e gradskih op{tina koji ne ~ine teritoriju jednog okru-ga, gradski odbor se organizuje i funkcioni{e po pravilima koja donosi Izvr-{ni odbor. O formiranju i funkcionisanju op{tinskih odbora u takvim grado-vima odluku donosi Izvr{ni odbor.

U gradu Beogradu gradski odbor se organizuje i funkcioni{e po princi-pima funkcionisanja okru`nih odbora, po pravilima koja donosi Izvr{ni od-bor.

5. Op{tinski ogranak i op{tinski odborOp{tinski ogranak

^lan 48.Op{tinski ogranak ~ine svi ~lanovi DSS sa teritorije jedne op{tine. Izu-

zetno, Izvr{ni odbor moè odlu~iti da se u jednoj op{tini osnuje vi{e op{tin-skih ogranaka.

Skup{tina op{tinskog ogranka^lan 49.

Skup{tina je najvi{i organ op{tinskog ogranka i saziva se najmanje jed-nom u dve godine.

Skup{tinu op{tinskog ogranka saziva predsednik op{tinskog odbora, aizuzetno Izvr{ni odbor.

Skup{tina op{tinskog ogranka bira ~lanove op{tinskog odbora i usvajaizve{taj o radu i finansijskom poslovanju op{tinskog odbora.

Skup{tina odlu~uje ve}inom glasova prisutnih ~lanova op{tinskogogranka.

276


Op{tinski odbor^lan 50.

Op{tinski odbor rukovodi radom op{tinskog ogranka izme|u dve skup-{tine.

Op{tinski odbor osniva se u op{tinskom ogranku koji ima najmanje 30~lanova. Izvr{ni odbor moè, zbog lokalnih prilika, odlu~iti da taj broj budemanji.

Op{tinski odbor ~ine ~lanovi izabrani na skup{tini op{tinskog ogranka i~lanovi koje izborom kooptira op{tinski odbor. Na skup{tini op{tinskogogranka bira se od 7 do 15 ~lanova op{tinskog odbora. Op{tinski odbormoè izborom da kooptira najvi{e do 20% od ukupnog broja ~lanova kojeje izabrala skup{tina op{tinskog ogranka, najranije tri meseca posle izboraop{tinskog odbora.

Op{tinski odbor iz svojih redova bira i razre{ava predsednika i potpred-sednika op{tinskog odbora. Izbor i razre{enje potpredsednika op{tinskogodbora predlaè predsednik op{tinskog odbora.

Mandat op{tinskog odbora traje do naredne skup{tine op{tinskog ogran-ka.

Ako ~lanu op{tinskog odbora izabranom na skup{tini op{tinskog ogran-ka prestane ~lanstvo u op{tinskom odboru, ~lan op{tinskog odbora posta-je prvi naredni kandidat koji na skup{tini nije bio izabran u op{tinski odbor.

Op{tinski odbor moè da osnuje stalna i povremena radna tela, radiefikasnijeg obavljanja poslova iz svoje nadle`nosti.

Nadle`nost op{tinskog odbora^lan 51.

Op{tinski odbor je nadleàn da:1. {iri ideje i popularizuje Program DSS i njenu organizaciju na celoj

teritoriji op{tine,2. sprovodi stavove DSS i odgovara za njihovo izvr{enje,3. bira predstavnike op{tinskog odbora u okru`nom odboru,4. odre|uje politiku na lokalnom nivou, prati njeno ostvarenje u lo-

kalnim organima i o tome izve{tava okru`ni odbor,5. predlaè okru`nom odboru kandidate za poslanike, predsednika

op{tine i predsednika skup{tine op{tine,6. predlaè okru`nom odboru stupanje i istupanje iz koalicija na lo-

kalnom nivou, stupanje u lokalne organe i istupanje iz njih,7. na zajedni~koj sednici sa odborni~kom grupom odlu~uje o ras-

podeli funkcija u lokalnim organima, javnim preduze}ima i usta-novama, kao i o drugim pitanjima od zna~aja za funkcionisanjelokalnih organa vlasti,

8. organizuje i sprovodi sve izborne aktivnosti i odgovara za njihovoizvr{enje,

9. inicira i organizuje politi~ke tribine i druge skupove na svojoj teri-toriji,

277


10. obave{tava ~lanove o strana~kim stavovima, odràva konferen-cije za novinare i na drugi na~in obave{tava javnost o politici istavovima DSS,

11. u~estvuje u re{avanju svih lokalnih problema,12. prikuplja sve informacije o lokalnim prilikama i dostavlja ih okru-

`nom odboru,13. daje saglasnost na aktivnosti op{tinskog odbora Omladine De-

mokratske stranke Srbije,14. osniva i raspu{ta mesne ogranke i odbore i potvr|uje izbor nji-

hovih predsednika,15. prati i usmerava rad mesnih ogranaka i odbora i donosi uputstvo

o njihovom radu,16. organizuje skup ~lanstva najmanje jednom u tri meseca,17. imenuje komisiju koja organizuje skup{tinu op{tinskog ogranka,18. organizuje barem jedanput mese~no sastanke sa predsednici-

ma mesnih ogranaka, odnosno mesnih odbora,19. vr{i druge poslove odre|ene ovim Statutom.

Op{tinski odbor je duàn da izvr{i sve zadatke koje mu odrede Izvr{niodbor i okru`ni odbor o ~emu predsednik op{tinskog odbora redovno oba-ve{tava okru`ni odbor i predsednika Izvr{nog odbora.

Op{tinski odbor podnosi izve{taj o svome radu okru`nom odboru i Izvr-{nom odboru.

Sazivanje sednica i na~in dono{enja odluka^lan 52.

Op{tinski odbor moè punova`no da odlu~uje na sednici na kojoj jeprisutna ve}ina od ukupnog broja ~lanova op{tinskog odbora.

^lanovi Glavnog odbora i poslanici iz op{tinskog ogranka, predsednikop{tine, zamenik predsednika op{tine, predsednik skup{tine op{tine, za-menik potpredsednika skup{tine op{tine, predsednik odborni~ke grupe ipredsednik op{tinskog odbora Omladine Demokratske stranke Srbije oba-vezno se pozivaju na sednice op{tinskog odbora, glasaju, ali ne ulaze ukvorum.

Odluke se donose ve}inom glasova prisutnih sa pravom glasa.Sednicu op{tinskog odbora saziva predsednik op{tinskog odbora naj-

manje jednom u 15 dana. Na zahtev najmanje jedne tre}ine ~lanova op{tin-skog odbora predsednik je duàn da sazove sednicu op{tinskog odbora.

Predsednik op{tinskog odbora^lan 53.

Predsednik op{tinskog odbora predstavlja i zastupa op{tinski odbor, ru-kovodi organizacijom op{tinskog odbora, odre|uje poslove potpredsedni-ku i ~lanovima op{tinskog odbora i uskla|uje delovanje op{tinskog odbora.

Predsednik op{tinskog odbora odgovoran je za rad op{tinskog odbo-ra, posebno za uspeh organizovanja i sprovo|enja izbornih aktivnosti i zaobave{tenost ~lanova i {ire javnosti o politici i stavovima DSS.

278


Sankcija za odsustvovanje sa sednica^lan 54.

^lanu op{tinskog odbora koji neopravdano odsustvuje sa tri sednice,prestaje mandat u op{tinskom odboru.

Pe~at^lan 55.

Op{tinski odbor ima svoj pe~at - pe~at op{tinskog odbora. Pe~at op-{tinskog odbora je elipsastog oblika.

U sredini pe~ata je monogram Demokratske stranke Srbije, ispod kogaje tekst "Demokratska stranka Srbije - Op{tinski odbor" posle koga se navo-di naziv op{tine ili dela op{tine za koji je op{tinski odbor osnovan.

6. Mesni ogranak i mesni odborPojam, osnivanje i poslovi mesnog ogranka

^lan 56.Mesni ogranak ~ine svi ~lanovi DSS koji imaju boravi{te na teritoriji jed-

nog ili vi{e sela, naselja ili delova op{tine, ako op{tinski odbor odlu~i da seoni organizuju kao mesni ogranak.

Op{tinski odbor samostalno odlu~uje o broju ~lanova potrebnom zaosnivanje mesnog ogranka i o potrebi osnivanja mesnog odbora.

Mesni ogranak i mesni odbor vr{e poslove koje im odredi op{tinski od-bor.

Rukovo|enje mesnim ogrankom^lan 57.

Mesni ogranak ima predsednika mesnog ogranka, odnosno predsedni-ka mesnog odbora kad je u mesnom ogranku osnovan mesni odbor.

Predsednika mesnog ogranka biraju svi ~lanovi mesnog ogranka, a pred-sednika mesnog odbora bira mesni odbor.

V. OMLADINA DEMOKRATSKE STRANKE SRBIJE

Pojam i nadle`nost^lan 58.

U okviru DSS organizuje se Omladina Demokratske stranke Srbije(ODSS), kao organizacija ~lanova DSS mla|ih od 27 godina.

ODSS stalno u~estvuje u svim delatnostima koje organizuje DSS, spro-vodi odluke svojih organa i Predsedni{tva, Izvr{nog odbora i op{tinskihodbora DSS.

Predsedni{tvo ODSS podnosi najmanje jednom u tri meseca Izvr{nomodboru DSS izve{taj o svome radu.

Organi i akti ODSS^lan 59.

Najvi{i organ ODSS je skup{tina. Sazivanje Skup{tine ODSS i njen radpropisuju se Poslovnikom ODSS.

279


Organi ODSS su i predsedni{tvo, predsednik, izvr{ni odbor i op{tinskiodbori.

Nadle`nost, izbor, trajanje i prestanak mandata i me|usobni odnos or-gana ODSS ure|uju se Poslovnikom ODSS. Poslovnik ODSS donosi skup-{tina ODSS.

Predsedni{tvo ODSS donosi posebne poslovnike o radu svih organaODSS.

Akti ODSS podleù odobrenju Izvr{nog odbora DSS.

VI. POSLANICI, ODBORNICI I DRUGI FUNKCIONERI UORGANIMA VLASTI

Poslanici^lan 60.

Poslanici su ~lanovi DSS koji predstavljaju DSS i sprovode njene politi~-ke stavove u Skup{tini dràvne zajednice Srbije i Crne Gore, Narodnoj skup-{tini Srbije i u pokrajinskoj skup{tini.

Uslovi za kandidovanje poslanika^lan 61.

Pri predlaganju i izboru kandidata za poslanike obavezno se uzimaju uobzir rad u DSS, ugled koji kandidat uìva u sredini u kojoj ìvi, ugled kojiuìva u stru~nim krugovima, moralne osobine, organizacione i politi~ke spo-sobnosti i zdravstveno stanje.

Uslove koje moraju da ispune kandidati za poslanike detaljnije propisu-je Predsedni{tvo.

Kandidovanje za poslanike^lan 62.

Izborne liste za poslanike u Skup{tini dràvne zajednice Srbije i CrneGore i u Narodnoj skup{tini Srbije usvaja u celini Glavni odbor, na predlogPredsedni{tva, koje pri predlaganju ima u vidu predloge okru`nih odbora.Kod odre|ivanja poslanika obavezno je po{tovanje redosleda na izbornojlisti DSS.

Ako poslaniku mandat prestane pre vremena, novog poslanika odre|u-je Predsedni{tvo, nezavisno od redosleda na izbornoj listi, prema zakonu.

Izborne liste pokrajinskih poslanika usvaja Izvr{ni odbor, na predlog po-krajinskog odbora. Izvr{ni odbor odre|uje i novog pokrajinskog poslanikaako poslaniku mandat prestane pre vremena na koje je izabran, nezavisnood redosleda na izbornoj listi, prema zakonu.

Predsednik poslani~ke grupe^lan 63.

Poslani~kom grupom u Skup{tini dràvne zajednice Srbije i Crne Gore iu Narodnoj skup{tini Srbije rukovode predsednici poslani~ke grupe, kojebira Predsedni{tvo, na predlog predsednika DSS.

Predsednika pokrajinske poslani~ke grupe bira Izvr{ni odbor, na pred-log predsednika Izvr{nog odbora.

280


Predsednik poslani~ke grupe duàn je da najmanje jednom u {est me-seci podnosi Predsedni{tvu odnosno Izvr{nom odboru izve{taj o radu skup-{tine i svakog poslanika.

Obaveze poslanika, odbornika i drugih funkcionera^lan 64.

Poslanici, odbornici i svi drugi funkcioneri u organima vlasti, javnim pred-uze}ima i ustanovama du`ni su da stalno u~estvuju u delovanju DSS, {irenjene ideje i organizaciju na terenu, sprovode odluke DSS, da li~nim ugle-dom i radom pridobijaju nove simpatizere i da preko medija populari{uideje i politiku DSS.

Obaveze poslanika i drugih funkcionera u organima vlasti, javnim pred-uze}ima i ustanovama dràvne zajednice Srbije i Crne Gore i u Srbiji detalj-nije propisuje Predsedni{tvo, a obaveze pokrajinskih poslanika, odbornikai drugih pokrajinskih i lokalnih funkcionera detaljnije propisuje Izvr{ni od-bor

Poslanici i svi pla}eni funkcioneri u organima vlasti, javnim preduze}i-ma i ustanovama du`ni su da materijalno pomaù DSS, prema pravilnikukoji donosi Izvr{ni odbor.

Nespojivost funkcija^lan 65.

^lan DSS koji je poslanik, ~lan Saveta ministara, ~lan Vlade, gradona-~elnik, predsednik skup{tine grada, predsednik op{tine ili predsednik skup-{tine op{tine ne moè istovremeno biti direktor ili ~lan upravnog odborajavnog preduze}a ili ustanove.

Odbornici^lan 66.

Odbornici su ~lanovi DSS koji predstavljaju DSS i zalaù se za njenepoliti~ke stavove u lokalnim skup{tinama.

Listu kandidata za odbornike utvr|uje op{tinski odnosno gradski od-bor.

Lista kandidata mora biti overena pe~atom DSS.

U~e{}e u lokalnim organima vlasti^lan 67.

O stupanju i istupanju iz koalicije na lokalnom nivou, stupanju u lokalneorgane i istupanju iz njih odlu~uje okru`ni odbor na predlog op{tinskogodbora, a o raspodeli funkcija u lokalnim organima, javnim preduze}ima iustanovama odlu~uje op{tinski odbor na zajedni~koj sednici sa odborni~-kom grupom.

Lista kandidata za sve funkcije na lokalnom nivou mora biti overenape~atom DSS.

Funkcioneri u lokalnim organima, javnim preduze}ima i ustanovama,du`ni da o svim bitnim pitanjima iz svoje nadle`nosti konsultuju op{tinskiodbor, odbornike i okru`ni odbor.

Odbornici su du`ni da pre svake sednice skup{tine o bitnim pitanjimakonsultuju op{tinski odbor, a predsednik odborni~ke grupe i okru`ni odbor.

281


VII. ADMINISTRACIJA DSS

^lan 68.Administrativno-tehni~ke poslove za centralne organe DSS vr{i sekreta-

rijat DSS, kojim rukovodi direktor DSS.Administrativno-tehni~ke poslove lokalnih odbora vr{e njihovi tehni~ki

sekretari, koje postavlja direktor DSS.Tehni~ki sekretar ne moè imati nikakve politi~ke funkcije u DSS.

VIII. PRIHODI I NADZORNI ODBOR

Prihodi DSS^lan 69.

Prihodi DSS su:1. prihodi ste~eni u skladu sa propisima o finansiranju politi~kih stra-

naka,2. prihodi ste~eni od ~lanarine,3. prihodi ste~eni od priloga,4. prihodi ste~eni od priloga poslanika i pla}enih funkcionera u or-

ganima vlasti,5. ostali prihodi.

Visina i na~in pla}anja ~lanarine i priloga poslanika i pla}enih funkcio-nera u organima vlasti ure|uju se posebnim aktom Izvr{nog odbora.

Nadzorni odbor^lan 70.

Nadzorni odbor se osniva za kontrolu prihoda i rashoda DSS.Nadzorni odbor ima tri ~lana koje bira Glavni odbor, na predlog pred-

sednika DSS.Nadzorni odbor je duàn da o svim uo~enim nepravilnostima izvesti

predsednika DSS i Predsedni{tvo.Svaki ~lan DSS ima pravo da se upozna sa njenim prihodima i rashodi-

ma.

IX. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Prestanak rada DSS^lan 71.

Rad DSS prestaje odlukom Skup{tine, na predlog Glavnog odbora ilipredsednika DSS.

U slu~aju prestanka rada, sva imovina DSS prelazi u vlasni{tvo SrpskePravoslavne Crkve.

Stupanje Statuta na snagu^lan 72.

Ovaj Statut na snagu stupa usvajanjem na Skup{tini u Beogradu.

283

Statut Demokratske stranke

Statut Demokratske stranke*

I DEO UVODNE ODREDBE

^lan 1.Predmet Statuta

Ovim Statutom Demokratska stranka (u daljem tekstu: Stranka) ure|ujei utvr|uje: svoj naziv, znak, sedi{te, ciljeve, na~in informisanja javnosti, na-~ela delovanja, prava i obaveze ~lanova, oblike organizovanja, organe upra-vljanja, na~ine njihovog izbora i opoziva, imenovanja i smenjivanja, trajanjemandata, sredstva za rad, prestanak rada, kao i druga pitanja od zna~ajaza ~lanstvo i rad Stranke.

^lan 2.Osnovna na~ela organizovanja i delovanja

Demokratska stranka je stranka slobodnih i odgovornih ~lanova/ica kojideluju radi ostvarivanja slede}ih programskih na~ela i ciljeva koji su garantparlamentarne demokratije, vladavine prava i ljudskih sloboda:

y Po{tovanje ~oveka, njegovog dostojanstva, prava i sloboda neza-visno od njegove verske, rasne i nacionalne pripadnosti, pola,polne orijentacije, politi~kog uverenja i socijalnog stanja;

y za{tita prava radnika/ica;y afirmacija prava i sloboda zapostavljenih i obespravljenih pojedi-

naca, dru{tvenih grupa i slojeva;y za{tite prava nacionalnih manjina;y afirmacija ravnopravnosti polova;y za{tita i unapre|enje poloàja porodicey ostvarenje nacionalnih interesa gra|ana Republike Srbijey za{tite garantovanih prava na svojinu, zdravstvenu i socijalnu za-

{titu, obrazovanje, rad, penziju, porodi~na i druga prava;y odrìvog i dinami~nog privrednog razvoja;y ostvarivanje i o~uvanje demokratskog, politi~kog i pravnog poret-

ka u dràvi, vladavine prava i socijalne pravde;y razvoja pluralisti~kog, pravednog i solidarnog dru{tva, evropske

standarde ìvljenja za sve dru{tvene slojeve;y skladnog i ubrzanog dru{tvenog razvoja;y uspostavljanje dru{tvene, ekonomske i politi~ke podloge za una-

pre|ivanje Autonomnih Pokrajina, lokalne samouprave i uravno-teènja regionalnog razvoja;

y za{tite ìvotne sredine i zdravlja ljudi;

^lan 3.U ostvarivanju programskih na~ela i ciljeva iz ^lana 2. ovoga Statuta

Stranka se polaze}i od na~ela politi~kog legitimiteta i legaliteta, koristi de-

* Usvojen na XII Skup{tini Demokratske stranke 18. februara 2006. godine

284


mokratskim i nenasilnim parlamentarnim i vanparlamentarnim sredstvima,ne prihvataju}i nedemokratske, totalitarne ili druge nasilne metode.

^lan 4.U ostvarivanju ciljeva i programskih na~ela Demokratska stranka sara-

|uje sa politi~kim strankama i udruènjima u zemlji i inostranstvu.Demokratska stranka je ~lan Socijalisti~ke internacionale.

^lan 5.Naziv, sedi{te, pe~at i znak, predstavljanje i zastupanjePun naziv stranke je Demokratska stranka, a skra}eni naziv DS. Uz puni

naziv u politi~kom delovanju i pravnom prometu koristi se skra}eni naziv.

^lan 6.Demokratska stranka je pravno lice upisano u registar politi~kih organi-

zacija koji se vodi u nadle`nom organu.Demokratsku stranku predstavlja i zastupa Predsednik Stranke. Pred-

sednik/ca moè ovlastiti druga lica da zastupaju i predstavljaju Stranku uskladu sa ovim Statutom.

Sedi{te Demokratske stranke je u Beogradu.

^lan 7.Demokratska stranka ima pe~at, okruglog oblika u ~ijem se sredi{tu

nalazi tekst "DS", a po obodu tekst "Demokratska stranka - Beograd" ispi-san }irili~nim pismom.

Demokratska stranka ima svoj znak - plavi kvadrat sa ùtim krugom ~ijije pre~nik polovina stranice kvadrata, a centar kruga je na dijagonali, uda-ljen od donjeg desnog ugla za duìnu pre~nika.

Zastava Stranke je plavo-ùte boje u promeru 2:1 sa nazivom Strankeùte boje.

^lan 8.Rad i delovanje Demokratske stranke je javan. Javnost rada i delovanje

organa i ~lanstva Stranke ostvaruje se na javnim skupovima, tribinama, u~e-stvovanjem na okruglim stolovima i na druge na~ine, uspostavljaju}i odno-se i deluju}i na javno mnjenje gra|ana/ki, bira~a, simpatizera i ~lanova/icaDemokratske stranke.

II DEO ^LANSTVO^lan 9.

^lan/ica Stranke^lan/ica Stranke moè biti svaki punoletni dràvljanin na{e zemlje koji

dobrovoljno potpi{e pristupnicu i prihvati Program i Statut Stranke i koji nije~lan/ica druge politi~ke organizacije.

^lan 10.U~lanjenje

U~lanjenje u Stranku vr{i se prijemom od strane mesnog odbora, me-snog inicijativnog odbora ili mesnog poverenika.

285


Mesni odbor, mesni inicijativni odbor ili mesni poverenik imaju obavezuda najkasnije u roku od 8 dana od u~lanjenja dostave pristupnicu Op{tin-skom odboru, Op{tinskom inicijativnom odboru, odnosno op{tinskom po-vereniku koju u narednih 30 dana od prispe}a pristupnice mogu odbiti pri-jem u ~lanstvo.

Na odluku o odbijanju u~lanjenja kandidat/kinja moè podneti prigovorOkru`nom odboru u roku od 15 dana od prijema odluke. Okru`ni odbor jeduàn da u roku od 15 dana od prijema prigovora isti dostavi zajedno sasvojim predlogom odluke Izvr{nom odboru Stranke na kona~no odlu~iva-nje.

Svaki ~lan/ica Stranke moè osporiti prijem u ~lanstvo u roku od 6 me-seci od dana u~lanjenja podno{enjem prigovora Izvr{nom odboru.

Svaki ~lan/ica je pripadnik/ica op{tinske, odnosno gradske organizaci-je Stranke prema mestu prebivali{ta, odnosno boravi{ta na kome se ~lan/ica vodi najmanje 6 meseci.

Pristupanje Demokratskoj stranci politi~kih organizacija u celini odobra-va Glavni odbor.

^lan 11.Prava ~lanova

^lan/ica Stranke ima pravo da:1. bira i bude biran/a po isteku 6 meseci od prijema u ~lanstvo u sve

organe Stranke;2. ravnopravno u~estvuje u aktivnostima Stranke;3. slobodno izraàva svoje mi{ljenje u okviru Stranke;4. slobodno daje predloge i pokre}e inicijative koje nisu u suprotno-

sti sa Statutom i osnovnim programskim i politi~kim stavovimaStranke;

5. dobije za{titu Stranke ako bude ugroèn/a zbog obavljanja stra-na~kih aktivnosti;

6. u~estvuje u utvr|ivanju i ostvarivanju politike Stranke;7. bude informisan/a o aktivnostima Stranke;8. zahteva tuma~enje Statuta od Statutarne komisije Stranke preko

ovla{}enog organa Stranke;9. ostvaruje i druga prava predvi|ena Statutom i op{tim aktima Stran-

ke.Izuzetno, rokovi iz ta~ke 1. ovog ~lana mogu se skratiti odlukom Pred-

sedni{tva Stranke.

^lan 12.Obaveze ~lanova

^lan/ica Stranke ima obavezu da:1. zastupa i ostvaruje programska na~ela, politi~ke stavove i odluke

Stranke u javnosti;2. po{tuje Statut i odluke organa Stranke;3. radi na o~uvanju ugleda stranke i unapre|uje isti4. u izbornoj kampanji se zalaè za uspeh stranke na izborima

286


5. pla}a ~lanarinu;6. ispunjava i ostale obaveze u skladu sa Statutom ili op{tim aktima

Stranke.

^lan 13.^lanarina

^lan/ica je duàn da redovno pla}a ~lanarinu.Odluku o visini godi{nje ~lanarine predlaè Izvr{ni odbor, a usvaja i po-

tvr|uje Glavni odbor.^lan/ica koji ostvaruje primanja koja proizlaze iz mandata Demokratske

stranke duàn je deo tih primanja da daje Stranci u mese~nom iznosu kojije odre|en Pravilnikom o ~lanarini.

^lan/ica moè materijalno, odnosno finansijski pomagati Stranku u ob-liku priloga i drugih oblika pomo}i utvr|enim Zakonom.

Zbog davanja materijalne, odnosno finansijske pomo}i Stranci, niko nemoè ostvarivati dodatna ili posebna prava.

Obaveze iz ovog ~lana utvr|uju se posebnim Pravilnikom o ~lanarinikoji usvaja Predsedni{tvo Stranke.

^lan 14.^lan/ica koji nije platio/la ~lanarinu za 6 ili vi{e meseci ne moè da bira,

ni da bude biran za kandidata/tkinju za strana~ke funkcije, niti kandidata/kinja Demokratske stranke na lokalnim, pokrajinskim, republi~kim ili izbori-ma za Dràvnu zajednicu.

^lan 15.Sekretar Stranke duàn je da vodi evidenciju o pla}anju ~lanarine i o

tome podnosi izve{taj Predsedni{tvu stranke svakih 6 meseci.

^lan 16.Prestanak ~lanstva

^lanstvo u Demokratskoj stranci prestaje:1. istupanjem iz Stranke (pisanim putem ili ~inom povratka ~lanske

karte);2. dono{enjem kona~ne odluke o isklju~enju;3. u~lanjenjem u drugu politi~ku stranku ili kandidovanjem na listi

druge politi~ke stranke, odnosno na nezavisnoj listi bez sagla-snosti Demokratske stranke;

4. smr}u ~lana/ice.

^lan 17.Odgovornost ~lanova

Za postupke kojima nanese {tetu ugledu i interesima Stranke, ~lan/icaodgovara politi~ki i disciplinski.

^lan 18.Protiv ~lana/ice ~ije je pona{anje i delovanje usmereno protiv odluka

strana~kih organa ili ne~asnim delima i grubim postupcima kr{i Statut iprogramska na~ela i ciljeve Stranke i na taj na~in {teti ugledu Stranke, spro-vodi se disciplinski postupak.

287


Na~in sprovo|enja i mere koje se mogu izre}i u disciplinskom postup-ku bliè ure|uje Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti koji usvaja Glavniodbor na predlog Statutarne komisije.

^lan 19.Po~asni ~lan/ica

Status po~asnog ~lana/ice Demokratske stranke moè biti dodeljen po-jedincu/ki zbog izuzetnog doprinosa radu Stranke ili za naro~ite zasluge uoblasti uspostavljanja, razvoja i promovisanja demokratije i drugih na~elakojima je Stranka privrèna.

Odluku o dodeljivanju statusa po~asnog ~lana/ice donosi Glavni odborStranke na predlog Predsedni{tva.

^lan 20.Prava manjine

^lanovi/ice Stranke koji se ne slaù sa odlukom ve}ine, imaju pravo dasvoje mi{ljenje i dalje zastupaju i brane u okviru organa Stranke.

^lan/ica Stranke ne moè biti pozvan na odgovornost zbog iznetog mi-{ljenja ili glasanja u okviru organa Stranke.

Grupa od 1/3 ~lanova/ica svakog organa ima pravo da traì reviziju od-luke od strane vi{eg organa u Stranci.

III DEO ORGANIZACIJA I ORGANI STRANKE

^lan 21.Osnovi organizacije

Demokratska stranka je organizovana na teritorijalnom principu.Organizaciju Stranke ~ine: mesne, op{tinske, gradske, pokrajinske i okru-

`ne organizacije na ~ijoj teritoriji ~lanovi/ice Stranke imaju prebivali{te, od-nosno boravi{te najmanje 6 meseci.

Stranka moè imati i ogranke osnovane u inostranstvu od strane drà-vljana SCG koji borave van zemlje i koji su ~lanovi/ice Demokratske stran-ke. Status ovih ogranaka reguli{e se aktom koji donosi Glavni odbor napredlog Izvr{nog odbora Stranke.

U op{tinama i gradovima u kojima je raspu{tena organizacija Demo-kratske stranke, deluju poverenici Demokratske stranke.

^lan 22.^lanovi/ice Demokratske stranke mogu se organizovati u savete, resor-

ne odbore, forum èna i demokratsku omladinu.

^lan 23.Demokratska stranka je jedinstvena politi~ka organizacija koja obuhva-

ta celokupno ~lanstvo i sve organizacijske oblike Demokratske stranke.Demokratska stranka u pravnom prometu deluje kao jedno pravno lice.

^lan 24.Organi Stranke

Organi Demokratske stranke su:

288


1. Skup{tina2. Glavni odbor3. Predsednik/ica4. Uè Predsedni{tvo5. Predsedni{tvo6. Izvr{ni odbor7. Statutarna komisija8. Nadzorni odbor9. Politi~ki savet

Pored navedenih organa Stranke, biraju se: zamenik/ica predsednikaStranke, potpredsednici/ice Stranke, Sekretar i Poslovni direktor Stranke.

^lan 25.Skup{tina

Skup{tina je najvi{i organ odlu~ivanja u Stranci.Skup{tina moè biti izborna i radna.Izbori za Predsednika/cu, potpredsednike/ce, 9 izbornih ~lanova/ca Pred-

sedni{tva, mogu se vr{iti na neposrednim izborima na kojima za Predsed-nika /cu, potpredsednike/ce glasaju svi ~lanovi/ce Stranke, odnosno za pot-predsednike/ce iz Autonomnih Pokrajina i 9 izbornih ~lanova/ca Predsedni-{tva, svi ~lanovi sa teritorije Autonomnih Pokrajina i regiona iz kojeg sepotpredsednik/ca, odnosno ~lan Predsedni{tva bira.

Odluku o neposrednim izborima iz stava 3. ovog ~lana donosi Glavniodbor.

Na~in i postupak sprovo|enja neposrednih izbora bliè se odre|uje Pra-vilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 26.Izborna skup{tina moè biti redovna i vanredna.

Redovna skup{tina je izborna i odràva se po pravilu na svake 4 godine.Radna skup{tina odràva se svake godine.Skup{tinu Stranke saziva Predsednik/ica Stranke ili Glavni odbor.Pripremama Skup{tine rukovodi Organizacioni odbor koji bira Glavni

odbor na predlog Predsednika/ice Stranke.Odluka o sazivanju Skup{tine objavljuje se mesec dana pre odràvanja

izborne skup{tine, odnosno 15 dana pre odràvanja radne skup{tine.

^lan 27.Skup{tina:

1. donosi Program i Statut Stranke i utvr|uje strategiju Stranke;2. donosi deklaracije, utvr|uje smernice i stavove;3. razmatra i usvaja izve{taj Predsednika/ice Stranke o radu Stranke

u periodu izme|u dve Skup{tine;4. razmatra i usvaja izve{taj Statutarne komisije i Nadzornog odbo-

ra;5. bira i razre{ava predsednika/icu, potpredsednike, predsednika/

icu Politi~kog saveta, 9 ~lanova predsedni{tva po regionalnom

289


principu, 40 ~lanova/ica stalnog sastava Glavnog odbora, 9 ~la-nova Statutarne komisije i 5 ~lanova Nadzornog odbora;

6. donosi Poslovnik o svom radu;7. razmatra ostala pitanja vezana za delovanje Demokratske stranke.

^lan 28.Skup{tinu ~ine:

1. ~lanovi/ice Predsedni{tva Stranke;2. predsednici/ice okru`nih i op{tinskih odbora;3. izabrani predstavnici/ice op{tinskih ogranaka u srazmeri koju utvrdi

Glavni odbor;4. poslanici/ice u parlamentu dràvne zajednice, republi~ki i pokra-

jinski poslanici, funkcioneri koje bira skup{tina dràvne zajedni-ce, Narodna skup{tina Republike Srbije i Skup{tine autonomnihpokrajina;

5. potpredsednici/ice pokrajinskih, okru`nih i gradskih odbora;6. poslovni direktor;7. predsednici/ice i ~lanovi/ice Statutarne komisije i Nadzornog od-

bora;8. ~lanovi Predsedni{tva Demokratske omladine;9. delegati/kinje Demokratske omladine u broju koji, pre skup{tine

utvrdi Glavni odbor Stranke;10. ~lanice Predsedni{tva Foruma èna;11. delegatkinje Foruma ena u broju koji, pre skup{tine utvrdi Glav-

ni odbor Stranke;12. predsednici/ice i koordinatori resornih odbora;13. ~lanovi/ice stalnog sastava Glavnog odbora;14. potpredsednik/ica i ~lanovi/ice Izvr{nog odbora;15. predsednici/ice i potpredsednici/ice skup{tina gradova i op{ti-

na, gradona~elnici/ice i predsednici/ice op{tina i njihovi/ve za-menici/ice.

^lan 29.Skup{tina Stranke moè punova`no odlu~ivati ako je prisutna ve}ina

od ukupnog broja delegata/kinja Skup{tine, a odluke donosi ve}inom gla-sova prisutnih delegata/kinja, osim ako je Poslovnikom o radu Skup{tinedruga~ije ure|eno.

^lan 30.Prilikom kandidovanja za sve organe Stranke, mora se voditi ra~una

da su kandidati/tkinje od op{teg zna~aja u radu i njihovom doprinosu zaStranku, da predstavljaju teritorijalnu, polnu, starosnu i nacionalnu struk-turu Stranke.

Prilikom kandidovanja za sve organe Stranke kao i kandidovanja za pred-stavni~ka tela lokalne i regionalne samouprave i za republi~ki parlament,mora se uvaìti srazmerna zastupljenost od najmanje 30% pripadnika/icamanje zastupljenog pola.

290


^lan 31.Odredbe o postupku i na~inu izbora utvr|uju se Poslovnikom o radu

Skup{tine i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 32.Glavni odbor

Glavni odbor je najvi{i organ odlu~ivanja u Stranci izme|u dva zaseda-nja Skup{tine.

Glavni odbor se sastaje najmanje jednom u tri meseca.

^lan 33.Glavni odbor:

1. utvr|uje politiku Stranke;2. sprovodi odluke Skup{tine;3. utvr|uje predlog Programa i Statuta Stranke, kao i njihove izmene

i dopune;4. na predlog Predsednika, donosi izborni Program Stranke i odlu-

~uje o u~e{}u na izborima na svim nivoima;5. odlu~uje o izbornim i postizbornim koalicijama na svim nivoima;6. odlu~uje o udruìvanju u savez organizacija i o u~lanjivanju u me-

|unarodne organizacije;7. imenuje Izborni {tab Stranke i analizira i ocenjuje rezultate izbora;8. odlu~uje o u~e{}u Stranke u Republi~koj Vladi i Savetu ministara

dràvne zajednice;9. razmatra i usvaja izve{taj Predsednika Stranke o radu Stranke

izme|u dve sednice Glavnog odbora;10. moè pokrenuti postupak za izglasavanje nepoverenja predsed-

niku/ici, zameniku predsednika/ice i potpredsednicima Strankena Skup{tini;

11. odlu~uje o oblicima organizovanja u Stranci u skladu sa Statu-tom Stranke;

12. na predlog Izvr{nog odbora donosi odluku o visini godi{nje ~la-narine

13. usvaja izve{taj Nadzornog odbora o kontroli finansijskog poslo-vanja;

14. usvaja izve{taj Izvr{nog odbora;15. na predlog Predsednika/ice bira i razre{ava zamenika/icu pred-

sednika/ice iz redova potpredsednika;16. na predlog Predsednika/ice Stranke, Predsedni{tva Stranke ili

10% ~lanova/ica Glavnog odbora bira i razre{ava predsednika/icu i ~lanove/ice Izvr{nog odbora Stranke i sekretara Stranke;

17. obrazuje stalne i povremene komisije sa odre|enim zadacima;18. verifikuje mandat svojim ~lanovima;19. saziva Skup{tinu;20. donosi Poslovnik i druge op{te akte Stranke iz svoje nadle`no-

sti;21. potvr|uje op{te akte svojih organizacija;

291


22. obavlja i druge poslove u skladu sa ovim Statutom i op{tim akti-ma Stranke.

23. donosi odluku o neposrednim izborima.Glavni odbor moè pojedine poslove iz svoje nadle`nosti da delegira

drugim organima Stranke.

^lan 34.U izuzetnim slu~ajevima, Glavni odbor je ovla{}en da donese odluku iz

nadle`nosti Skup{tine stranke, kada dono{enje takve odluke ne trpi odla-ganje, a njime se re{ava bitno pitanje ili spre~ava nastupanje {tetnih posle-dica po stranku.

Glavni odbor odluku iz prethodnog stava donosi dvotre}inskom ve}i-nom od ukupnog broja ~lanova Glavnog odbora i ovakvom odlukom nemogu biti derogirana Statutom garantovana prava ~lanova i propisane nad-le`nosti organa stranke.

Glavni odbor, pre dono{enja odluke iz stava 1. ovog ~lana, duàn je dapribavi mi{ljenje Statutarne komisije.

Glavni odbor, sve odluke donete u skladu sa stavovima 1, 2. i 3. ovog~lana, upu}uje Skup{tini na verifikaciju na prvom narednom zasedanju.

Ukoliko Skup{tina ne verifikuje odluke iz stava 4. ovog ~lana, IzbornaSkup{tina stranke mora se odràti u roku od 90 dana od odbijanja verifika-cije odluke.

^lan 35.Glavni odbor ~ine:

1. ~lanovi/ice Predsedni{tva Stranke;2. predsednici/ice okru`nih i op{tinskih odbora;3. republi~ki i poslanici/ice dràvne zajednice;4. ~lanovi Republi~ke vlade, odnosno Saveta ministara Dràvne za-

jednice;5. {efovi/ice poslani~kih grupa u pokrajinskim skup{tinama;6. predsednik/ca, potpredsednici/ice i ~lanovi ve}a Autonomnih po-

krajina;7. nosilac najvi{e funkcije u lokalnoj vlasti;8. 10 predstavnika/ica Demokratske omladine;9. 10 predstavnica Foruma èna;10. poslovni direktor;11. sekretar Predsedni{tva Stranke;12. predsednici/ice Statutarne komisije i Nadzornog odbora;13. predsednici/ice Saveta za lokalnu samoupravu, za pomo} oso-

bama sa invaliditetom, za prava manjina;14. koordinatori i predsednici Resornih odbora;15. stalni sastav od 40 ~lanova Stranke koje bira Skup{tina;16. potpredsednik/ica Izvr{nog odbora.

Glavni odbor moè da izabere novog ~lana/icu u stalni sastav Glavnogodbora, na obrazloèni predlog Predsedni{tva, ukoliko se za to izjasni dvo-tre}inska ve}ina prisutnih. Na ovaj na~in ukupan broj novih izabranih ~la-nova/ica ne moè biti ve}i od 1/5 ukupnog broja ~lanova Glavnog odbora.

292


^lan 36.Glavni odbor moè punopravno da odlu~uje ako sednici prisustvuje ve-

}ina ~lanova/ica, a odluke se donose ve}inom prisutnih ~lanova/ica.Za dono{enje odluke o pokretanju postupka za izglasavanje nepovere-

nja predsedniku/ici, zameniku/ici predsednika/ice i potpredsednicima, po-trebna je ve}ina od ukupnog broja ~lanova/ica Glavnog odbora.

Glavni odbor o svim pitanjima po pravilu odlu~uje javno. Glavni odbormoè odlu~iti da glasanje o bilo kom pitanju iz njegove nadle`nosti budetajno.

^lan 37.Odredbe o postupku i na~inu rada Glavnog odbora utvr|uju se Poslov-

nikom o radu Glavnog odbora.

^lan 38.Predsednik/ica

Predsednik/ica Stranke predstavlja, zastupa i rukovodi Strankom.Mandat predsednika/ice traje ~etiri godine.Izbor i razre{enje predsednika/ice Stranke se ure|uje poslovnikom Skup-

{tine i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 39.Predsednik/ica Stranke:

1. predstavlja i zastupa Stranku u skladu sa Zakonom, Statutom iProgramom Stranke u zemlji i inostranstvu;

2. stara se o izvr{avanju odluka Skup{tine, sprovodi politiku Strankeu okviru Programa, utvr|uje i iznosi politi~ke stavove Stranke;

3. saziva i po pravilu, predsedava sednicama Glavnog odbora;4. saziva skup{tinu Stranke;5. delegira odre|ena zaduènja potpredsednicima;6. imenuje Rukovodioca Centra resornih odbora;7. imenuje portparola;8. predlaè kandidate/kinje za zamenika/icu predsednika/ice stran-

ke, potpredsednike/ice, ~lanove/ice predsedni{tva, predsedni-ka/icu Izvr{nog odbora, sekretara Stranke, poslovnog direktora,sekretara Predsedni{tva i ~lanove/ice Politi~kog saveta;

9. predlaè kandidate/kinje za poslanike/ice;10. podnosi izve{taj o radu Stranke Skup{tini i Glavnom odboru;11. daje punomo}je za zastupanje Stranke pred sudom ili drugim

organom;12. saziva i predsedava sednicama predsedni{tva Stranke;13. imenuje svoje savetnike/ice za odre|ene oblasti;14. predlaè Glavnom odboru Izborni program;15. obavlja i druge poslove koje mu/joj poveri Glavni odbor.

^lan 40.Predsednik/ica Stranke moè sazvati sednicu svakog organa i tela u

Stranci.

293


^lan 41.Predsednik/ica za svoj rad odgovara Skup{tini. Na predlog Glavnog

odbora ili 1/3 ~lanova Skup{tine moè se na Skup{tini pokrenuti pitanjepoverenja predsedniku/ici Stranke. Glasanje o poverenju moè da traì isam predsednik/ica Stranke. Odluka o nepoverenju je prihva}ena ako je zanju glasala ve}ina od ukupnog broja delegata na Skup{tini. Izglasavanjemnepoverenja, predsedniku/ici Stranke prestaje mandat.

Predsednik/ca Stranke moè pre isteka mandata da podnese ostavku.U slu~aju iz stava 1. i stava 2. Skup{tina Stranke se mora odràti u roku

od 60 dana od izglasavanja nepoverenja, odnosno podno{enja ostavke.

^lan 42.Zamenik Predsednika/ice

Predsednik/ica Stranke ima svog zamenika/icu.Zamenik/ica predsednika/ice Stranke zamenjuje predsednika/icu u slu-

~aju njegove spre~enosti ili odsutnosti i obavlja poslove koje mu poveripredsednik/ica.

Zamenik/ica predsednika/ice za svoj rad odgovara predsedniku/ici Stran-ke i Glavnom odboru.

Zamenika/icu predsednika/ice bira Glavni odbor iz redova potpredsed-nika/ice na period od 4 godine.

Izbor i razre{enje zamenika/icu predsednika/ice Stranke ure|uje se Po-slovnikom Glavnog odbora i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 43.Potpredsednici/ice

Demokratska stranka ima 5 potpredsednika/ice koje bira Skup{tina naperiod od ~etiri godine.

Izabranim se smatraju oni kandidati/tkinje koji dobiju ve}inu glasovaprisutnih delegata na Skup{tini.

Na~in izbora mora da obezbedi da najmanje 1 potpredsednik/ica budepredstavnik manje zastupljenog pola i najmanje 1 potpredsednik/ica budesa teritorije Autonomnih Pokrajina.

Izbor i razre{enje potpredsednika/ica Stranke ure|uje se PoslovnikomSkup{tine i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 44.Potpredsednici/ice Stranke su zaduèni za ostvarivanje politike Stranke

u pojedinim oblastima Programa Stranke.Potpredsednici/ice Stranke pomaù predsedniku/ici u obavljanju nje-

govih/njenih poslova.Potpredsednici/ice za svoj rad odgovaraju Predsedniku Stranke i Skup-

{tini.

^lan 45.Predsednik/ica moè pokrenuti postupak za izglasavanje nepoverenja

potpredsednicima/icama Stranke na na~in koji je bliè ure|en Poslovni-kom Skup{tine i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

294


^lan 46.Predsedni{tvo Stranke

Predsedni{tvo stranke ~ine:1. predsednik/ica Stranke2. zamenik predsednika/ice Stranke3. potpredsednici/ice Stranke4. 9 ~lanova/ica koje bira skup{tina Stranke5. predsednik/ica Politi~kog saveta6. predsednici/ice pokrajinskih odbora7. predsednici/ice Gradskih odbora8. predsednik/ca Dràvne zajednice SCG, Predsednik/ca Republike

Srbije, predsednik/ca skup{tine Dràvne zajednice SCG, pred-sednik/ca Skup{tine Republike Srbije i predsednik/ca Vlade Re-publike Srbije.

9. {efovi poslani~kih klubova u Narodnoj Skup{tini Republike Srbijei parlamentu Dràvne zajednice SCG

10. predsednica Foruma èna11. predsednik/ica Demokratske omladine12. Predsednik/ica Izvr{nog odbora13. Sekretar Stranke

Sednicama predsedni{tva mogu prisustvovati i druga lica po pozivu.

^lan 47.Predsedni{tvo Stranke:

1. utvr|uje i vodi politiku Stranke izme|u dva zasedanja Glavnogodbora;

2. potvr|uje odluke uèg predsedni{tva Stranke;3. vr{i kontrolu rada predstavnika Stranke u vlasti;4. utvr|uje godi{nji finansijski plan najkasnije do 31.12. teku}e godi-

ne za idu}u godinu;5. vodi kadrovsku politiku Stranke, odnosno potvr|uje liste kandida-

ta za sve poslanike/ice, odlu~uje o mandatima poslanika/ica, od-re|uje kandidate za nosioce najvi{ih dràvnih funkcija na nivoudràvne zajednice, republi~kom i pokrajinskom nivou, potvr|ujekandidate za gradona~elnike i predsednike op{tina;

6. imenuje ~lanove/ice Politi~kog saveta;7. donosi akt o formiranju i radu Centra resornih odbora, imenuje

koordinatore za pojedine oblasti i predsednike Resornih odboraiz reda ~lanova/ica Stranke;

8. imenuje poslovnog direktora Stranke;9. predlaè kandidate za sve funkcije koje bira Glavni odbor;10. imenuje Savet za pomo} osobama sa invaliditetom;11. imenuje Savet za lokalnu samoupravu;12. imenuje Savet za pitanja nacionalnih manjina;13. imenuje Internacionalnog sekretara Stranke;14. utvr|uje resorna zaduènja potpredsednika/ica;

295


15. raspolaè nepokretnom imovinom Stranke;16. bira sekretara Predsedni{tva;17. donosi Poslovnik o svom radu;18. obavlja i druge poslove koje mu poveri Glavni odbor.

Predsedni{tvo moè na predlog Predsednika da izabere novog ~lana/icu ukoliko se zato izjasni ve}ina od ukupnog broja ~lanova Predsedni{tva.Na ovaj na~in ukupan broj izabranih ~lanova ne moè biti ve}i od 1/3 ~lano-va/ica Predsedni{tva izabranih na skup{tini.

U va`nijim skup{tinskim pitanjima (pitanje poverenja vladi, izglasavanjebudèta) zajedno zasedaju i odlu~uju o glasanju Predsedni{tvo i poslani~kiklub.

^lan 48.Uè Predsedni{tvo

Uè Predsedni{tvo Stranke ~ine:1. Predsednik/ica Stranke2. zamenik Predsednika/ice Stranke3. potpredsednici/ice Stranke4. Predsednik/ica Politi~kog saveta

^lan 49.Uè Predsedni{tvo Stranke je operativno-politi~ki organ Stranke.Uè Predsedni{tvo Stranke redovno zaseda, analizira aktuelnu politi~ku

situaciju, zauzima op{te politi~ke stavove i obavlja druge poslove neop-hodne za kontinuirano funkcionisanje u radu Stranke i o tome izve{tavaPredsedni{tvo stranke na prvoj narednoj sednici Predsedni{tva Stranke.

Radom Uèg Predsedni{tva rukovodi Predsednik/ica Stranke, a u slu-~aju njegovog/njenog odsustva zamenik/ica predsednika/ice Stranke ili pot-predsednik/ica koga/ju on ovlasti.

Sednicama uèg predsedni{tva mogu prisustvovati i druga lica po pozi-vu.

Svaki ~lan/ica uèg Predsedni{tva moè predloìti njegovo sazivanje.

^lan 50.Izvr{ni odbor

Izvr{ni odbor je izvr{no-politi~ki organ Glavnog odbora i Predsedni{tva.Mandat Izvr{nog odbora traje 2 godine.Izvr{ni odbor ~ine predsednik/ica, potpredsednik/ica i najvi{e 15 ~lano-

va/ica.U pro{irenom sastavu pored ~lanova iz stava 3. ~ine ga i predsednici/

ice Okru`nih odbora.Predsedni{tvo predlaè mandatara za sastav Izvr{nog odbora. Manda-

tar predlaè sastav Izvr{nog odbora, kao i plan i program njegovog rada.Glavni odbor glasa o predlogu sastava izvr{nog odbora u celini. Ukoli-

ko predlog ne dobije ve}inu glasova prisutnih ~lanova/ica Glavnog odbora,Predsedni{tvo je du`no da predloì novog mandatara na slede}oj sedniciGlavnog odbora.

296


Ukoliko predsednik/ica Izvr{nog odbora podnese ostavku ili iz drugograzloga trajno nije u mogu}nosti da obavlja du`nost, potpredsednik/ica Iz-vr{nog odbora je duàn da vodi poslove Izvr{nog odbora do izbora novog,a najduè do prve naredne sednice Glavnog odbora.

Predsednik/ica Izvr{nog odbora moè predloìti razre{enje du`nosti ~la-na/ice Izvr{nog odbora Glavnom odboru.

Predsedni{tvo ili 1/5 ~lanova Glavnog odbora mogu postaviti pitanjepoverenja Izvr{nom odboru. U tom slu~aju se zakazuje sednica Glavnogodbora, a najkasnije 30 dana o dana kada je podnet predlog, na kojoj }e seraspravljati i odlu~ivati o ovom predlogu.

^lan 51.Izvr{ni odbor:

1. odgovara za sprovo|enje odluka Glavnog odbora i Predsedni-{tva;

2. odlu~uje o pitanjima organizacije rada Stranke;3. raspravlja o oblicima organizovanja u Stranci;4. na sednici u pro{irenom sastavu, potvr|uje liste kandidata za op-

{tinske odbornike/ice, osim za gradske op{tine i op{tine gde po-stoji pokrajinska organizacija;

5. na sednici u pro{irenom sastavu, potvr|uje liste kandidata za grad-ske odbornike/ice, osim na teritoriji gde postoji pokrajinska or-ganizacija;

6. prati, analizira i uskla|uje rad lokalnih organa Stranke i organalokalne samouprave i predlaè mere;

7. odlu~uje o osnivanju odbora u zemlji i inostranstvu;8. raspu{ta organe lokalne organizacije i imenuje poverenike;9. stara se o regularnosti izbornog procesa u lokalnim organizacija-

ma u skladu sa Pravilnikom o izborima u Demokratskoj strancikoji usvaja Glavni odbor;

10. u slu~aju direktnog kr{enja odluka Glavnog odbora Izvr{ni od-bor moè voditi disciplinski postupak u prvom stepenu;

11. donosi Poslovnik o svom radu;12. obavlja i druge poslove koje mu povere Glavni odbor i Predsed-

ni{tvo.

^lan 52.Sednice Izvr{nog odbora odràvaju se po potrebi, a najmanje jednom

mese~no.^lanovi/ice Izvr{nog odbora pokrivaju odre|ena podru~ja rada.

^lan 53.Statutarna komisija

Statutarna komisija ima 9 ~lanova koje bira i razre{ava Skup{tina Stran-ke.

Mandat Statutarne komisije je 4 godine.Statutarna komisija:

297


1. tuma~i Statut i druga op{ta akta Stranke;2. priprema nacrt izmena i dopuna statuta, po odluci Glavnog odbo-

ra ili Predsedni{tva Stranke;3. priprema nacrt izmena i dopuna drugih op{tih akata Stranke;4. odlu~uje o uskla|enosti odluka organa Stranke sa Statutom;5. re{ava sukob nadle`nosti organa u Stranci, kada Statutom nije

druga~ije odre|eno;6. odlu~uje u drugom stepenu disciplinskog postupka;7. podnosi izve{taj o radu Skup{tini;8. donosi Poslovnik o svom radu.

Tuma~enje Statuta i drugih op{tih akata Stranke mogu traìti svi organiu Stranci.

Tuma~enje Statutarne komisije je kona~no i obavezuju}e za sve orga-ne, tela i ~lanove Stranke.

^lanovi Statutarne komisije ne mogu biti istovremeno i ~lanovi drugogorgana koji bira Skup{tina.

Izbor i razre{enje predsednika i ~lanova Statutarne komisije ure|uje sePoslovnikom skup{tine i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 54.Nadzorni odbor

Nadzorni odbor je kontrolno-nadzorni organ Stranke.Mandat Nadzornog odbora je 4 godine.Nadzorni odbor ~ini 5 ~lanova koje bira i razre{ava Skup{tina Stranke.Nadzorni odbor kontroli{e prihode Stranke, upotrebu finansijskih sred-

stava Stranke i upravljanje imovinom koja je u vlasni{tvu Stranke ili kojomStranka raspolaè po drugom osnovu.

Nadzorni odbor podnosi izve{taj o unutra{njoj kontroli finansijskog po-slovanja Glavnom odboru Stranke.

Nadzorni odbor podnosi izve{taj o svom radu Skup{tini Stranke.Izbor i razre{enje predsednika i ~lanova Nadzornog odbora, kao i nji-

hov rad, ure|uju se Poslovnikom skup{tine i Pravilnikom o izborima u De-mokratskoj stranci.

^lan 55.Politi~ki savet

Politi~ki savet je savetodavni organ Stranke.Predsednika/icu Politi~kog saveta bira Skup{tina na predlog Predsed-

nika/ice ili Glavnog odbora.Predsednik/ica Stranke i Predsednik/ica Politi~kog saveta predlaù Pred-

sedni{tvu DS ~lanove/ice Politi~kog saveta iz reda ~lanova /ica stranke.Politi~ki savet:

1. razmatra idejna i politi~ka pitanja koja su od va`nosti za definisa-nje strategije u unutra{njoj i spoljnoj politici;

2. predlaè Predsedni{tvu Stranke Program Stranke;3. predlaè Predsedni{tvu Stranke platformu izbornog programa

Stranke.

298


^lanovi/ice Politi~kog saveta mogu prisustvovati sednici Predsedni{tvaStranke u svojstvu izvestioca kada su na dnevnom redu predlozi koje supodneli.

Politi~ki savet za svoj rad odgovara Predsedni{tvu i Skup{tini Stranke.

IV DEO DRUGI ORGANI I TELA STRANKE

^lan 56.Sekretar Stranke

Sekretar Stranke svoju du`nost obavlja profesionalno.Mandat Sekretara Stranke je 4 godine.

^lan 57.Sekretar Stranke:

1. vr{i funkciju sekretara Glavnog odbora;2. rukovodi radom administracije Stranke;3. uz pribavljeno mi{ljenje poslovnog direktora Stranke koordinira i

izra|uje finansijski plan za idu}u kalendarsku godinu i podnosiisti na usvajanje Predsedni{tvu Stranke najkasnije do 01.12. te-ku}e godine za slede}u godinu, te koordinira izradu finansijskihplanova organizacija Stranke;

4. potpisuje finansijska dokumenta Stranke;5. odobrava otvaranje teku}ih ra~una i izradu pe~ata organima lo-

kalne organizacije Stranke;6. raspolaè pokretnom imovinom uz pribavljeno mi{ljenje poslov-

nog direktora Stranke;7. saziva koordinaciju sekretara organa i tela u Stranci prema potre-

bi, a najmanje jednom mese~no;8. vodi evidenciju o pla}anju ~lanarine i o tome podnosi izve{taj Pred-

sedni{tvu stranke svakih 6 meseci;9. odgovara za finansijsko poslovanje, podno{enje izve{taja i vo|e-

nje knjiga Stranke i ovla{}en je da kontaktira sa Odborom zafinansije Skup{tine Srbije;

10. potpisuje ugovore o sticanju i otu|enju nepokretne imovine stran-ke uz prethodno odobrenje Predsedni{tva Stranke i pribavljenomi{ljenje poslovnog direktora Stranke;

11. obavlja i druge poslove koje mu Glavni odbor, Izvr{ni odbor iPredsedni{tvo daju u nadle`nost.

^lan 58.Poslovni direktor

Poslovnog direktora Stranke imenuje Predsedni{tvo Stranke.Poslovni direktor Stranke stara se o stanju materijalnih i finansijskih sred-

stava Stranke.Poslovni direktor daje mi{ljenje na predlog finansijskog plana za nared-

nu kalendarsku godinu koji je pripremio sekretar Stranke, te koordinira izra-du finansijskih planova organizacija Stranke.

299


^lan 59.Internacionalni sekretar

Internacionalnog sekretara bira Predsedni{tvo Stranke na predlog Pred-sednika Stranke.

Internacionalni sekretar odràva odnose, u ime Demokratske strankesa me|unarodnim politi~kim i nevladinim organizacijama i obavlja ostaleposlove u skladu sa ovim Statutom koje mu poveri Predsednik ili Predsed-ni{tvo Stranke.

Zahtev za opoziv Internacionalnog sekretara moè podneti PredsednikStranke ili najmanje 1/3 ~lanova Predsedni{tva Stranke.

O opozivu odlu~uje Predsedni{tvo ve}inom glasova prisutnih ~lanova.Internacionalni sekretar podnosi izve{taj Predsedni{tvu Stranke.

^lan 60.Forum èna

Forum èna je dobrovoljna organizacija èna koju ~ine ène ~laniceDemokratske stranke.

Forum èna bira predsednicu foruma i odbor Foruma koji ~ini najmanje10 ~lanica.

Forum èna bavi se poloàjem i pravima èna u dru{tvu i ostvarivanjemprava èna u skladu sa evropskim standardima i konvencijama.

Organizacija i delovanje Foruma ena ure|uje se pravilnikom koji dono-si Glavni odbor Stranke na predlog konferencije Foruma èna.

Forum èna ima svoj teku}i ra~un i pe~at.

^lan 61.Savet za pomo} osobama sa invaliditetom

Savet za pomo} osobama sa invaliditetom je dobrovoljna organizacijakoju ~ine predsednik/ica i najmanje 5 ~lanova/ica koje imenuje Predsedni-{tvo Stranke.

^lanovi/ice Saveta ne moraju biti ~lanovi/ice Demokratske stranke ali nesmeju biti ~lanovi/ice druge politi~ke organizacije.

Organizacija i delovanje saveta ure|uje se pravilnikom koji donosi Glav-ni odbor.

Savet za pomo} osobama sa invaliditetom bavi se:1. Pruànjem organizovane pomo}i osobama invaliditetom i njiho-

vim porodicama;2. za{titom osoba sa invaliditetom i njihovih porodica;3. saradnjom sa institucijama radi stvaranja uslova za unapre|enje i

sprovo|enje rane dijagnostike, preventive i rehabilitacije osobasa invaliditetom;

4. organizovanjem i osmi{ljavanjem rada sa licima sa invaliditetom;5. pruànjem pomo}i licima sa invaliditetom i njihovim porodicama

u kori{}enju zakonskih prava;6. predlaganjem nadle`nim organima dono{enje mera i propisa radi

pro{irivanja i usavr{avanja sistema rehabilitacije i za{tite lica sainvaliditetom, omogu}avanje: preventive, dijagnostike, pred{kol-

300


skog, osnovno{kolskog i srednje{kolskog obrazovanja, profesi-onalne rehabilitacije, zapo{ljavanja, kao i socijalne i zdravstveneza{tite;

7. pokretanjem, kao i u~e{}em u akcijama koje su usmerene ka po-mo}i i integraciji osoba sa invaliditetom itd.

^lan 62.Demokratska omladina

Demokratska omladina je dobrovoljna organizacija ~lanova/ica Demo-kratske stranke mla|ih od 30 godina.

Organizacija i delovanje Demokratske omladine ure|uje se pravilnikomkoji donosi Glavni odbor Stranke na predlog Konferencije Demokratske omla-dine.

Demokratska omladina ima svoj teku}i ra~un i pe~at.

^lan 63.Savet za lokalnu samoupravu

Predsednika/icu i ~lanove/ice Saveta imenuje Predsedni{tvo Stranke, izreda funkcionera lokalnih vlasti i stru~njaka iz oblasti va`nih za rad lokalnesamouprave.


Savet za lokalnu samoupravu bavi se:1. pripremom predloga programskih dokumenata i predloga zako-

na u vezi sa lokalnom samoupravom;2. pitanjima funkcionisanja i unapre|enja rada lokalne samouprave

u skladu sa Programom Stranke;3. analizom rada organa lokalne samouprave i predlogom mera za

sprovo|enje strana~kih programa u ovoj oblasti;4. pra}enjem sprovo|enja Programa Stranke iz oblasti lokalne sa-

mouprave u odlukama organa Stranke i lokalnih organa vlasti ukojima u~estvuju ~lanovi Stranke;

5. organizacijom stru~nih savetovanja, okruglih stolova, tribina i sli~-nih aktivnosti sa ciljem edukacije funkcionera lokalne samoupra-ve.


Savet za lokalnu samoupravu za svoj rad odgovara Predsedniku/ici iPredsedni{tvu stranke.

^lan 64.Savet za pitanja nacionalnih manjina

Savet za pitanja nacionalnih manjina ~ine predsednik/ica i najmanje 5~lanova/ica pripadnika/ica nacionalnih manjina koje imenuje Predsedni{tvoStranke.


301


Savet za pitanja nacionalnih manjina bavi se:1. pripremom predloga programskih dokumenata i predloga zako-

na u vezi sa statusom nacionalnih manjina;2. pitanjima funkcionisanja dràvnih organa i ostvarivanja prava na-

cionalnih manjina u skladu sa evropskim standardima;3. organizacijom stru~nih savetovanja, okruglih stolova, tribina i dru-

gih aktivnosti u cilju razmene mi{ljenja i uspostavljanja saradnjesa drugim manjinama i maticom.


Savet za pitanja nacionalnih manjina za svoj rad odgovara Predsedni-ku/ici i Predsedni{tvu Stranke.

^lan 65.Centar Resornih odbora

Centar Resornih odbora organizuje rad stru~njaka iz raznih oblasti ucilju unapre|enja delovanja Stranke i vr{enja vlasti.

Rukovodioca Centra Resornih odbora imenuje Predsednik Stranke.Koordinatore/ke za pojedine oblasti i predsednike/ce Resornih odbora

imenuje Predsedni{tvo Stranke iz reda ~lanova/ica Stranke.^lanovi/ica Resornog odbora ne moraju biti ~lanovi/ica Demokratske

stranke ali ne smeju biti ~lanovi/ica druge politi~ke organizacije.Centar Resornih odbora ima zadatak da:

1. predlaè programska dokumenta Stranke iz razli~itih oblasti, pru-à nau~na i stru~na znanja, informacije i sugestije za strana~keaktivnosti;

2. predlaè re{enja za teorijska i prakti~na pitanja od zna~aja za funk-cionisanje dràve;

3. obrazuje, priprema i predlaè kandidate Stranke za strana~ke idràvne funkcije;

4. pomaè poslanicima/cama i funkcionerima u njihovom radu;5. podnosi redovne tromese~ne izve{taje o radu Predsedni{tvu Stran-

ke;6. donosi Poslovnik o svom radu;7. koordinira i pruà pomo} u radu Resornih odbora op{tinskih, grad-

skih, okru`nih i pokrajinskih odbora.Poslanici/ice, ministri i zamenici ministara su po funkciji ~lanovi/ice onih

resornih odbora koji odgovaraju njihovim skup{tinskim i ministarskim za-duènjima.

Formiranje i rad Centra Resornih odbora ure|uje se aktom Predsedni-{tva Stranke.

^lan 66.Poslani~ki klubovi

Poslani~ke klubove formiraju poslanici/ice izabrani u predstavni~ka teladràvne zajednice, republike i pokrajine.

Nezavisni poslanici/ice mogu biti ~lanovi/ice Poslani~kog kluba Demo-kratske stranke.

302


^lanovi/ice Poslani~kog kluba iz svojih redova biraju {efa i zamenika/icu Poslani~kog kluba.

[ef Poslani~kog kluba Demokratske stranke moè biti samo ~lan/icaDemokratske stranke.

^lan 67.Poslani~ki klubovi:

1. sprovode politiku Stranke u parlamentu Dràvne zajednice, Repu-bli~koj i pokrajinskoj skup{tini;

2. razmatraju sva pitanja iz skup{tinske nadle`nosti i pokre}u zako-nodavnu aktivnost;

3. odlu~uju o glasanju poslanika po svim pitanjima iz dnevnog redaskup{tinskog zasedanja, osim u slu~aju iz ~lana 47. stav 3. ovogStatuta;

4. imenuju sekretara kluba;5. donosi Poslovnik o radu.

Poslani~ki klubovi su du`ni da po{tuju politiku Stranke i da sprovodeodluke Skup{tine, Glavnog odbora i Predsedni{tva Stranke.

Ukoliko do|e do sukoba izme|u Predsedni{tva i Poslani~kog kluba od-luku donosi Glavni odbor.

^lan 68.Obaveze poslanika/ica

Poslanici/ice su du`ni da glasaju u skladu sa odlukom Poslani~kog klu-ba.

Ukoliko poslanici/ice grubo kr{e svoje poslani~ke obaveze i ne pridrà-vaju se odluka svog Poslani~kog kluba, Poslani~ki klub moè da traì odIzvr{nog odbora Stranke da sprovede disciplinski postupak u prvom stepe-nu.

Prava i du`nosti poslanika/ica ure|uju se Pravilnikom koji donosi Pred-sedni{tvo Stranke.

V DEO LOKALNA ORGANIZACIJA

^lan 69.Lokalne organizacije

Demokratska stranka na lokalnom, okru`nom i pokrajinskom nivou svojupolitiku sprovodi kroz:

1. mesne ogranke2. op{tinske ogranke3. gradske organizacije4. okru`ne organizacije5. pokrajinske organizacije

Organi lokalne organizacije promovi{u program Stranke na podru~juna kome deluju, organizuju i pridobijaju nove ~lanove i vode, odnosno spro-vode politiku na svom nivou u skladu sa Statutom, Programom i odlukamaStranke.

303


Pitanja organizacije i delovanja lokalnih organa Stranke ure|uju se Pra-vilnikom o lokalnoj organizaciji Demokratske stranke, koji donosi Glavniodbor.

Mandat svih organa lokalne organizacije traje 2 godine.

^lan 70.Mesni ogranak

Mesni ogranak se formira radi sprovo|enja politike Stranke na teritorijimesnog ogranka.

Organi mesnog ogranka su:1. skup{tina2. mesni odbor3. predsednik mesnog odbora.

Osnovne nadle`nosti mesnog odbora:1. vr{i prijem ~lanova/ica u roku od 30 dana od dana prijema pri-

stupnice;2. predlaè op{tinskom odboru kandidate/kinje za op{tinske odbor-

nike i organe lokalne vlasti na svojoj teritoriji;Ostale nadle`nosti, sastav, izbor i opoziv ovih organa ure|uje se Pravil-

nikom o lokalnoj organizaciji i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 71.Op{tinski ogranak

Op{tinski ogranak ~ine svi ~lanovi/ice Stranke sa teritorije op{tine.Op{tinski ogranak se formira radi vo|enja politike Stranke na teritoriji

op{tine.Organi op{tinskog ogranka su:

1. skup{tina op{tinskog ogranka;2. op{tinski odbor;3. predsednik/ica op{tinskog odbora;4. predsedni{tvo op{tinskog odbora;5. izvr{ni odbor op{tinskog odbora;

Izbori za predsednika/icu i ~lanove/ice Op{tinskog odbora vr{e se naneposrednim izborima na kojima glasaju svi ~lanovi/ice Op{tinskog ogran-ka ili na Skup{tini (ve}inskoj ili delegatskoj).

Na~in izbora odre|uje Izvr{ni odbor na obrazloèni predlog Op{tinskogodbora u skladu sa Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

^lan 72.Skup{tina op{tinskog ogranka

Skup{tina op{tinskog ogranka je najvi{i organ lokalne organizacije Stran-ke.

Skup{tina op{tinskog ogranka moè biti izborna i radna.Redovna izborna skup{tinska op{tinskog ogranka odràva se po pravi-

lu svake druge godine, vanredna po potrebi.Radna se odràva svake godine.

304


^lan 73.Skup{tina op{tinskog ogranka:

1. odlu~uje o Izve{taju o radu koji podnosi Predsednik/ica Op{tin-skog odbora;

2. bira, razre{ava, odnosno potvr|uje prethodni izbor predsednika/ice i ~lanova/ica stalnog sastava op{tinskog odbora;

3. donosi Poslovnik;4. razmatra i ostala pitanja od va`nosti za Demokratsku stranku, na

nivou lokalne samouprave.

^lan 74.Op{tinski odbor

Op{tinski odbor je politi~ki organ koji rukovodi radom op{tinskog ogran-ka.

Op{tinski odbor ~ine:1. Predsednik/ica op{tinskog odbora;2. potpredsednici/ice op{tinskog odbora;3. ~lanovi/ice stalnog sastava op{tinskog odbora;4. predsednici/ice mesnih odbora;5. {ef odborni~ke grupe u skup{tini op{tine;6. predsednik/ica Kluba Demokratske omladine;7. predsednica Foruma èna;8. ~lanovi glavnog odbora;9. nosilac najvi{e funkcije lokalne vlasti;10. predsednik Izvr{nog odbora Op{tinskog odbora.

^lan 75.Osnovne nadle`nosti Op{tinskog odbora:

1. organizuje rad Stranke na teritoriji op{tine;2. vodi politiku Stranke na teritoriji op{tine;3. sprovodi odluke organa Stranke na svojoj teritoriji;4. imenuje Izborni {tab, organizuje i sprovodi izbornu kampanju na

svojoj teritoriji;5. odlu~uje o broju, formiranju i raspu{tanju mesnih odbora;6. predlaè kandidate za poslanike;7. predlaè kandidate za sve organe i tela koja se biraju na Skup{tini

Stranke i Gradskim, Okru`nim i Pokrajinskim skup{tinama8. predlaè kandidata/kinju za predsednika op{tine;9. utvr|uje listu kandidata/kinja za odbornike/ice;10. predlaè kandidate/kinje za gradske odbornike sa svoje teritorije11. moè odbiti prijem u ~lanstvo;12. odlu~uje u prvom stepenu disciplinskog postupka;13. na zajedni~koj sednici sa odborni~kom grupom odre|uje kandi-

date/kinje za funkcije i uskra}uje podr{ku funkcionerima u lokal-noj vlasti i odlu~uje o drugim pitanjima od zna~aja za funkcioni-sanje lokalne samouprave;

14. bira blagajnika/icu op{tinskog odbora;

305


Ostale nadle`nosti, kao i druga pitanja vezana za rad ovih organa ure-|uju se Pravilnikom o lokalnoj organizaciji.

Op{tinski odbor ima svoj pe~at i teku}i ra~un.

^lan 76.Gradska organizacija

Gradska organizacija se formira radi vo|enja politike Stranke na teritori-ji grada.

Organi gradske organizacije su Skup{tina, Gradski odbor, Izvr{ni od-bor, Predsednik/ica i Predsedni{tvo.

Osnovne nadle`nosti Gradskog odbora:1. vodi politiku Stranke na svojoj teritoriji;2. sprovodi odluke Stranke na svojoj teritoriji;3. predlaè kandidata za gradona~elnika/icu;4. potvr|uje liste kandidata/kinja za op{tinske odbornike/ice na svo-

joj teritoriji;5. utvr|uje liste kandidata/kinja za gradske odbornike/ice i predlaè

poslanike/ice sa svoje teritorije;6. predlaè Izvr{nom odboru raspu{tanje op{tinskih organizacija i

imenovanje poverenika na teritoriji svoje organizacije;7. na zajedni~koj sednici sa odborni~kom grupom u skup{tini grada

odre|uje kandidate/kinje za funkcije i uskra}uje podr{ku funkci-onerima u gradskim organima i odlu~uje o drugim pitanjima odzna~aja za funkcionisanje grada.

Izbori za Predsednika/cu, potpredsednike/ice i ~lanove/ice Gradskogodbora mogu se vr{iti na neposrednim izborima na kojima glasaju svi ~la-novi/ice sa teritorije gradske organizacije.

Odluku o neposrednim izborima donosi Izvr{ni odbor Stranke.Ostale nadle`nosti, sastav, izbor i opoziv ovih organa kao i postupak

sprovo|enja neposrednih izbora ure|uje se Pravilnikom o lokalnoj organi-zaciji i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

Gradski odbor ima svoj pe~at i teku}i ra~un.

^lan 77.Pokrajinska organizacija

Pokrajinska organizacija se formira radi vo|enja politike Stranke na teri-toriji pokrajine.

Organi pokrajinske organizacije su Skup{tina, Pokrajinski odbor, pred-sednik/ica Pokrajinskog odbora i Pokrajinski izvr{ni odbor.

Osnovne nadle`nosti pokrajinske organizacije su:1. vodi politiku Stranke na svojoj teritoriji;2. sprovodi odluke Stranke na svojoj teritoriji;3. predlaè listu kandidata/kinja za pokrajinske poslanike/ice pred-

sedni{tvu;4. potvr|uje liste kandidata/kinja za op{tinske odbornike/ice na teri-

toriji pokrajine, osim za gradske op{tine;5. potvr|uje listu kandidata/kinja za gradske odbornike/ice;

306


6. predlaè Izvr{nom odboru raspu{tanje op{tinskih i gradskih od-bora na teritoriji pokrajine i predlaè poverenike u ovim slu~aje-vima;

Izbori za Predsednika/cu, potpredsednike/ice i ~lanove/ce pokrajinskogodbora mogu se vr{iti na neposrednim izborima na kojima glasaju svi ~la-novi/ce sa teritorije Pokrajinske organizacije.

Odluku o neposrednim izborima donosi Izvr{ni odbor.Ostale nadle`nosti, sastav, izbor i opoziv ovih organa kao i postupak

sprovo|enja neposrednih izbora ure|uje se Pravilnikom o lokalnoj organi-zaciji i Pravilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

Pokrajinski odbor ima svoj pe~at i teku}i ra~un.

^lan 78.Okru`na organizacija

Okru`na organizacija formira se radi vo|enja politike Stranke primere-no posebnim potrebama politi~kog ìvota okruga.

Organi okru`ne organizacije su: Skup{tina, Okru`ni odbor i predsed-nik/ica Okru`nog odbora.

Osnovne nadle`nosti pokrajinske organizacije su:1. vodi politiku stranke na svojoj teritoriji;2. sprovodi odluke Stranke na svojoj teritoriji;3. predlaè Izvr{nom odboru raspu{tanje op{tinskih organizacija i

imenovanje poverenika na teritoriji svoje organizacije;4. utvr|uje kandidate/kinje za poslanike/ice sa svoje teritorije.

Izbori za Predsednika/cu, potpredsednike/ice i ~lanove/ice okru`ne or-ganizacije mogu se vr{iti na neposrednim izborima na kojima glasaju svi~lanovi/ce sa teritorije okru`ne organizacije.

Odluku o neposrednim izborima donosi Izvr{ni odbor.Ostale nadle`nosti, sastav, izbor i opoziv kao i sprovo|enje neposred-

nih izbora ovih organa ure|uje se Pravilnikom o lokalnoj organizaciji i Pra-vilnikom o izborima u Demokratskoj stranci.

VI DEO MATERIJALNO POSLOVANJE

^lan 79.Izvori iz kojih stranka pribavlja sredstva potrebna za obavljanje strana~-

kih aktivnosti i redovan rad Stranke su:1. Javni izvori - sredstva iz budèta Republike Srbije, budèta jedini-

ce teritorijalne autonomije i budèta jedinice lokalne samoupra-ve;

2. Privatni izvori - ~lanarine, prilozi pravnih i fizi~kih lica, prihodi odpromotivnih aktivnosti stranke, prihodi od imovine stranke i legati.

^lan 80.Predsedni{tvo Stranke usvaja finansijski plan najkasnije do 30.12. teku-

}e godine za idu}u kalendarsku godinu na predlog Sekretara i Poslovnogdirektora Stranke.

307


Stranka vodi svoje finansijsko-materijalno poslovanje preko teku}eg ra-~una u skladu sa Zakonom.

^lan 81.Visina ~lanarine utvr|uje se prema visini prose~ne mese~ne neto zara-

de u Republici, a prema podacima koje objavljuje Republi~ki zavod za sta-tistiku, i to najvi{e 30% od gore navedenog podatka.

Raspodela prihoda od ~lanarine i drugih izvora iz koji Stranka pribavljafinansijsko-materijalna sredstva u skladu sa zakonom, kao i druga pitanjavezana za ~lanarinu bliè se odre|uju Pravilnikom o ~lanarini i posebnimodlukama nadle`nih organa Stranke.

^lan 82.Op{tinski, gradski i pokrajinski odbori kao i Demokratska omladina i

Forum èna du`ni su da jednom godi{nje podnose Izve{taj o finansijskomposlovanju Sekretaru Stranke i Nadzornom odboru.

Nadzorni odbor podnosi izve{taj Predsedni{tvu Stranke o poslovanjuStranke dva puta godi{nje.

VII DEO OP[TI AKTI STRANKE

^lan 83.Op{ti akti Stranke su:

1. Statut2. Poslovnik Skup{tine3. Poslovnik Glavnog odbora4. Poslovnik Predsedni{tva5. Poslovnik Izvr{nog odbora6. Pravilnik o ~lanarini7. Pravilnik o lokalnoj organizaciji8. Pravilnik o izborima u Demokratskoj stranci9. Pravilnik o radu Poslani~kog kluba10. Pravilnik o radu Demokratske omladine11. Pravilnik o radu Foruma èna12. Pravilnik o radu Centra resornih odbora13. Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova u Stranci14. Pravilnik o disciplinskoj odgovornosti15. Pravilnik o postupku utvr|ivanja lista kandidata za poslanike i

odbornike16. drugi op{ti akti.

VIII DEO PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 84.Mirovanje i obnova delatnosti

Odluku o mirovanju i obnovi delatnosti Stranke donosi Glavni odbor.

308


^lan 85.Dono{enje Statuta

Postupak za dono{enje Statuta mogu pokrenuti Glavni odbor i Pred-sedni{tvo Stranke.

Odluka o pokretanju postupka promene Statuta sadrì razloge i sastavkomisije za promenu Statuta.

Komisija izra|uje prednacrt Statuta i upu}uje ga na raspravu svim orga-nima Stranke, koja traje najmanje 15 dana. Nakon sprovedene rasprave naosnovu pristiglih stavova, Komisija sa~injava sa mi{ljenjem Statutarne ko-misije, nacrt Statuta koji dostavlja Glavnom odboru na razmatranje.

Nakon razmatranja i usvajanja ili odbacivanja podnetih amandmana,Glavni odbor utvr|uje predlog Statuta i upu}uje ga Skup{tini na usvajanje.

Skup{tina glasanjem za tekst u celini donosi Statut ve}inom glasovaprisutnih delegata.

Izmene i dopune Statuta vr{e se na na~in i po postupku za njegovodono{enje.

^lan 86.Stupanje na snagu

Ovaj Statut stupa na snagu danom dono{enja.

^lan 87.Prestanak vaènja Statuta

Stupanjem na snagu ovog Statuta prestaje da vaì Statut Demokratskestranke donet 22.2.2004. godine.

^lan 88.Vaènje akata

Odredbe op{tih akata Stranke koje nisu u skladu sa ovim Statutom ne-}e se primenjivati.

Sva op{ta akta Stranke moraju se uskladiti sa ovim Statutom u roku od120 dana od dana stupanja na snagu.

309

Statut G17 PLUS

Statut G17 PLUSI OP[TE ODREDBE

Predmet Statuta^lan 1.

Statutom G17 PLUS ure|uje se njena organizacija, ciljevi, na~ela rada,status, prava i du`nosti ~lanova/ica G17 PLUS i druga pitanja od zna~aja zaG17 PLUS.

Ciljevi^lan 2.

G17 PLUS je politi~ka stranka formirana sa ciljem ostvarivanja na~elaparlamentarne demokratije, vladavine prava, socijalne pravde, trì{ne pri-vrede, po{tovanja ljudskih prava, kao i ostvarivanja ostalih na~ela sadrà-nih u Programu Stranke, na na~in koji je njime predvi|en.

Javnost rada^lan 3.

Aktivnosti G17 PLUS su javne.O radu G17 PLUS javnost se obave{tava putem sredstava javnog infor-

misanja, saop{tenja, konferencija za novinare, periodi~nih publikacija, bil-tena i sl. ^lanstvo se pored navedenih oblika obave{tava i neposredno po-sredstvom organa Stranke.

O prisustvu na sednicama lica koja nisu ~lanovi organizacionih delova,organa, tela i komisija Stranke i izve{tavanju sa njih, odlu~uje se na samimsednicama.

Naziv, sedi{te, pe~at i simboli^lan 4.

Pun naziv politi~ke Stranke je: G17 PLUS.Sedi{te G17 PLUS je u Beogradu, Trg Republike 5/VIII.Pe~at Stranke je kru`nog oblika u ~ijem je sredi{tu latini~nim slovima

ispisano G17 PLUS i to tako da stilizovano slovo G jednim delom predsta-vlja i cifru jedan broja 17 a re~ PLUS ispisana je iznad broja 17 do visineslova G. U dnu pe~ata pi{e Beograd.

Simbol Stranke je plavi kvadrat sivih ivica, u ~ijem je sredi{tu latini~nimslovima ispisano G17 PLUS i to tako da stilizovano slovo G jednim delompredstavlja i cifru jedan broja 17 a re~ PLUS ispisana je iznad broja 17 dovisine slova G. Slovo G i broj 17 ispisani su sivim a re~ PLUS belim slovima.

G17 PLUS moè imati ambleme i druge oznake o kojima i o ~ijoj upotre-bi odlu~uje Glavni odbor Stranke.

II ^LANSTVO^lan/ica Stranke

^lan 5.^lan/ica G17 PLUS moè biti svaki/a punoletni/a gra|anin/ka koji/a pri-

hvati Program i Statut Stranke i koji/a nije ~lan/ica druge politi~ke organiza-cije.

310


Sticanje ~lanstva^lan 6.

Lice iz prethodnog ~lana opredeljuje se za ~lanstvo u G17 PLUS popu-njavanjem pristupnice.

Na osnovu popunjene pristupnice i obavljenog razgovora op{tinski od-bor Stranke nadleàn prema prebivali{tu kandidata koji se opredelio za~lanstvo u Stranci odlu~uje o njegovom ~lanstvu. Za sprovo|enje procedu-re izbora novih ~lanova op{tinski odbor formira tro~lanu komisiju. Spisakprimljenih ~lanova kao i lica koja nisu primljena u ~lanstvo Stranke op{tin-ski odbor dostavlja Izvr{nom odboru Stranke u roku od 15 dana od dono-{enja odluke o statusu lica koja su se opredelila za ~lanstvo u Stranci.

Izvr{ni odbor Stranke ima pravo da ospori odluku op{tinskog odbora ostatusu lica koja su se opredelila za ~lanstvo u Stranci.

Na odluku o odbijanju prijema u ~lanstvo Stranke odbijeni kandidat imapravo àlbe Sudu ~asti Stranke u roku od 15 dana od prijema odluke.

Odluka Suda ~asti u konkretnom slu~aju ima karakter preporuke.Svaki ~lan Stranke moè osporiti prijem u ~lanstvo novog ~lana/ice u

roku od tri meseca od dana njegovog/njenog u~lanjenja podno{enjem pri-govora Izvr{nom odboru Stranke.

U slu~aju da je ~lan/ica dao/la neta~ne podatke o sebi, a koji su moglibiti od uticaja na prijem u Stranku, rok iz prethodnog stava nije vremenskiograni~en.

Izuzetno, Izvr{ni odbor moè ovlastiti Sud ~asti da donese kona~nu od-luku o spornom ~lanstvu. U tom slu~aju kona~na odluka Suda ~asti o spor-nom ~lanstvu ima karakter izvr{ne odluke.

Prestanak ~lanstva^lan 7.

^lanstvo u G17 PLUS prestaje:- istupanjem;- isklju~enjem;- pristupanjem drugoj stranci.

O svom istupanju iz Stranke, njen ~lan/ica pismenim putem obave{tavaop{tinski odbor Stranke kojem pripada.

^lan/ica Stranke moè biti iz nje isklju~en/a ukoliko se ogre{i o njenana~ela rada i deluje suprotno Programu, Statutu, odlukama i stavovima Stran-ke. Odluku o isklju~enju iz ~lanstva donosi Izvr{ni odbor na obrazloènipredlog op{tinskog odbora ili sopstvenom inicijativom, saglasno odredba-ma Pravilnika o disciplinskoj odgovornosti.

Na odluku o isklju~enju iz ~lanstva Stranke isklju~eni/a ~lan/ica ima pra-vo àlbe Sudu ~asti Stranke u roku od 15 dana od prijema odluke.

Odluka Suda ~asti u konkretnom slu~aju za Izvr{ni odbor ima karakterpreporuke.

Izuzetno Izvr{ni odbor moè ovlastiti Sud ~asti da donese kona~nu od-luku o isklju~enju iz ~lanstva. U tom slu~aju kona~na odluka Suda ~asti ospornom ~lanstvu ima karakter izvr{ne odluke.

311

Statut G17 PLUS

^lanstvo u G17 PLUS usled u~lanjenja u drugu stranku prestaje bezvo|enja posebnog postupka.

Prava i du`nosti ~lanova/ica^lan 8.

^lan/ica G17 PLUS ima pravo da:- u~estvuje u ostvarivanju ciljeva G17 PLUS;- daje inicijative i predloge;- bira i bude biran/a u organe i tela G17 PLUS;- bude potpuno i blagovremeno informisan/a o aktivnostima G17

PLUS;- zahteva tuma~enje Statuta i drugih op{tih akata Stranke od strane

nadle`nih organa;- ostvaruje i druga prava predvi|ena Statutom i op{tim aktima Stran-

ke.

^lan 9.^lan/ica G17 PLUS je duàn/du`na da:

- zastupa i ostvaruje programska na~ela Stranke i doprinosi njenomugledu;

- po{tuje Statut i odluke organa Stranke;- zalaè se u izbornoj kampanji za uspeh Stranke na izborima;- pla}a ~lanarinu;- ispunjava i ostale obaveze u skladu sa Statutom i op{tim aktima

Stranke.Izuzetno, svojom odlukom Izvr{ni odbor stranke moè odre|ene soci-

jalne kategorije ~lanstva, osloboditi obaveze pla}anja ~lanarine.^lanovi/~lanice organizacionih oblika, organa i tela G17 PLUS du`ni/

du`ne su da prisustvuju njihovim sastancima, da se za njih pripreme i aktiv-no u~estvuju u njihovom radu.

Po~asni/a ~lan/~lanica^lan 10.

Status po~asnog/ne ~lana/ice G17 PLUS pojedincu/ki moè biti dode-ljen zbog njegovog/njenog izuzetnog zalaganja i doprinosa u radu Stranke,kao i istaknutoj javnoj li~nosti. Odluku o dodeli statusa po~asnog/ne ~lana/ice donosi Glavni odbor Stranke na obrazloèni predlog Predsedni{tva iliIzvr{nog odbora Stranke.

Pravo manjine^lan 11.

^lanovi/ice Stranke koji se ne slaù sa odlukom ve}ine, imaju pravo dasvoje mi{ljenje i dalje zastupaju i brane u okviru organa Stranke.

^lan/ica Stranke ne moè biti pozvan/a na odgovornost zbog iznetogmi{ljenja ili glasanja u okviru organa Stranke.

312


Evidencija ~lanstva^lan 12.

Evidenciju ~lanova G17 PLUS vode op{tinske, okru`ne, gradske i po-krajinske organizacije. U sedi{tu Stranke vodi se centralna evidencija ~lan-stva.

III SAVEZI, KOALICIJE I PRISTUPANJE DRUGIHORGANIZACIJA

^lan 13.G17 PLUS moè stupati u saveze i koalicije i ostvarivati druge oblike

trajne ili privremene saradnje sa drugim politi~kim strankama i organizacija-ma.

G17 PLUS mogu pristupiti profesionalna, kulturna, humanitarna i drugaudruènja i organizacije, pokreti gra|ana i klubovi pod uslovom da su cilje-vi zbog kojih su organizovani u skladu sa programskim na~elima G17 PLUS.

Odluku o savezu, koalicijama i pristupanju drugih organizacija Strancina lokalnom nivou, donosi Izvr{ni odbor stranke na predlog op{tinskih,gradskih i okru`nih organizacija.

Odluku o savezu, koalicijama i pristupanju drugih organizacija Strancina pokrajinskom i republi~kom nivou, donosi Glavni odbor Stranke.

Izvr{ni odbor Stranke, na osnovu zahteva upu}enog Stranci za stupa-nje u savez, koaliciju ili pristupanje Stranci, dostavlja Glavnom odboru obra-zloèni predlog na odlu~ivanje.

IV ORGANIZACIJA STRANKE

Principi organizacije^lan 14.

G17 PLUS je organizovana na teritorijalnom principu.Teritorijalni princip iskazan je u obliku mesnih, op{tinskih, gradskih, okru-

`nih i pokrajinskih organizacija na ~ijoj teritoriji ~lanovi/ice Stranke imajuprebivali{te odnosno boravi{te.

U op{tinama sa malim brojem ~lanova/ica i op{tinskim organizacijamau kojima je op{tinski odbor raspu{ten, odlukom Izvr{nog odbora moè bitiformirano Povereni{tvo stranke.

Stranka moè imati i svoje ogranke osnovane u inostranstvu od stranenjenih ~lanova/ica koji/e su dràvljani/ke Republike Srbije i koji/e boravevan zemlje. Status ovih ogranaka reguli{e se Pravilnikom o radu organiza-cionih oblika stranke.

Svi organizacioni oblici imaju svog predsednika/cu i najmanje jednogpotpredsednika/cu.

Svi organizacioni oblici Stranke u svom sastavu po pravilu imaju 30%manje zastupljenog pola. Pravilnik o radu organizacionih oblika Strankedonosi Izvr{ni odbor Stranke, nakon pribavljenog mi{ljenja Statutarne ko-misije.

313

Statut G17 PLUS

Mesna organizacija^lan 15.

Mesna organizacija je teritorijalno izraèn oblik op{tinske organizacijeG17 PLUS.

Mesne organizacije se organizuju po teritorijalnom principu i po praviluobuhvataju teritoriju jedne mesne zajednice.

O formiranju mesnih organizacija i na~inu organizovanja odluku donosiOp{tinski odbor. Da bi bila formirana, mesna organizacija mora imati naj-manje 10 ~lanova.

Izuzetno, mesna organizacija na selu moè imati najmanje 5 ~lanova, o~emu odluku donosi Op{tinski odbor.

Mesnu organizaciju ~ine svi/e ~lanovi/ce koji/e imaju prebivali{te/bora-vi{te na njenoj teritoriji. Osnovni organ mesne organizacije je njegov mesniodbor.

Nadle`nosti mesnog odbora su:1. promovisanje Programa G17 PLUS;2. vo|enje politike Stranke na teritoriji mesne organizacije u skladu

sa Programom G17 PLUS;3. sprovo|enje odluka Op{tinskog odbora i drugih organa Stranke

na teritoriji mesne organizacije;4. sprovo|enje izbornih aktivnosti u izbornoj kampanji;5. preduzimanje mera za pobolj{anje uslova ìvota na teritoriji me-

sne organizacije;Mesni odbor ~ine:

1. predsednik mesnog odbora,2. zamenik predsednika mesnog odbora,3. ~lanovi.

Rad mesne organizacije i njenog mesnog odbora ure|uju se Pravilni-kom o radu organizacionih oblika Stranke.

Op{tinska organizacija^lan 16.

Op{tinska organizacija je osnovni organizacioni oblik G17 PLUS.Organi op{tinske organizacije su:

1. Skup{tina;2. Op{tinski odbor;3. Op{tinski odbor u pro{irenom sastavu.

Rad op{tinske organizacije, njenog op{tinskog odbora i op{tinskog od-bora u pro{irenom sastavu, ure|uje se Pravilnikom o radu organizacionihoblika Stranke.

16.1 Skup{tina op{tinske organizacijeSkup{tina je najvi{i organ op{tinske organizacije u ~ijoj je nadle`nosti

izbor op{tinskog odbora op{tinske organizacije, izuzev predsednika omla-dinske mreè op{tinske organizacije.

Skup{tinu op{tinske organizacije ~ine svi/e ~lanovi/~lanice Stranke koji/e su u evidenciji op{tinske organizacije Stranke.

314


Izuzetno, u op{tinskim organizacijama sa velikim brojem ~lanova Skup-{tina moè biti organizovana i na delegatskom principu na na~in i po po-stupku koji je utvr|en Pravilnikom o radu organizacionih oblika Stranke.

Odluku o organizovanju Skup{tine na delegatskom principu donosi Iz-vr{ni odbor stranke na predlog Op{tinskog odbora.

Skup{tina op{tinske organizacije moè biti redovna i vanredna.Redovnu i vanrednu skup{tinu saziva op{tinski odbor Stranke, ~iji pred-

sednik/ca predsedava skup{tinom.Redovna i vanredna skup{tina moè biti sazvana i na pismeni predlog

jedne ~etvrtine ~lanova/ica koji/e su u evidenciji op{tinske organizacije.Skup{tinu op{tinske organizacije moè sazvati i Izvr{ni odbor Stranke.Redovna skup{tina je izborna i odràva se svake 2 godine.Vanredna skup{tina moè biti i izborna.Skup{tina op{tinske organizacije moè punova`no da zaseda ukoliko

joj prisustvuje ~etvrtina od ukupnog broja ~lanova/ica koji/e su u evidencijiop{tinske organizacije Stranke, odnosno polovina delegata ~iji se ukupanbroj utvr|uje posebnom odlukom Op{tinskog odbora.

Svoje odluke skup{tina donosi ve}inom glasova prisutnih ~lanova/ica.

16.2 Op{tinski odborOp{tinski odbor je izvr{ni organ op{tinske organizacije Stranke.Nadle`nosti op{tinskog odbora su:

1. promovisanje Programa G17 PLUS;2. sprovo|enje politike Stranke na teritoriji op{tine u skladu sa Pro-

gramom G17 PLUS;3. sprovo|enje odluka organa Stranke na teritoriji op{tine;4. definisanje i sprovo|enje lokalnog politi~kog programa G17 PLUS;5. izbor predsednika/ce i potpredsednika/ce op{tinskog odbora;6. dono{enje odluke o formiranju i raspu{tanju mesnih odbora sa

svoje teritorije;7. dono{enje odluke o izboru i razre{enju predsednika/ce i zameni-

ka predsednika/ce mesnih odbora sa svoje teritorije;8. predlaganje Izvr{nom odboru Stranke liste kandidata/kandidatki-

nja za odbornike/odbornice;9. dono{enje odluke o ~lanstvu lica koje je konkurisalo za ~lanstvo u

Stranci;10. dono{enje finansijskog plana i vo|enje evidencije o prihodima i

rashodima op{tinskog odbora;11. organizovanje i sprovo|enje izbornih aktivnosti u izbornoj kam-

panji;12. kontrolisanje rada lokalnih organa vlasti;13. preduzimanje mera za pobolj{anje uslova ìvota u op{tini;14. podno{enje periodi~nih izve{taja organima Stranke.

Op{tinski odbor ~ine:1. predsednik/ca op{tinskog odbora;2. potpredsednici/ce op{tinskog odbora;

315

Statut G17 PLUS

3. predsednik/ca omladinske mreè op{tinskog odbora;4. ~lanovi/ice;5. predsednici/ce mesnih odbora ~iji se broj i na~in u~e{}a u radu

Op{tinskog odbora defini{e Pravilnikom o radu organizacionihoblika stranke.

U radu op{tinskog odbora bez prava glasa, u~estvuju {efovi odborni~-kih grupa u skup{tini op{tine, skup{tini grada, najvi{i funkcioner stranke uorganima lokalne vlasti i ~lanovi/ce Glavnog odbora Stranke, sa teritorijeop{tine.

Predsednika/cu, potpredsednika/cu op{tinskog odbora, predsednika/cu omladinske mreè op{tinske organizacije pre isteka mandata moè raz-re{iti Izvr{ni odbor Stranke.

^lanove/ice op{tinskog odbora pre isteka mandata moè razre{iti Izvr-{ni odbor stranke na predlog op{tinskog odbora.

Rad op{tinske organizacije i njenog op{tinskog odbora ure|uje se Pra-vilnikom o radu organizacionih oblika Stranke.

16.3 Op{tinski odbor u pro{irenom sastavuOp{tinski odbor u pro{irenom sastavu je organ op{tinske organizacije

organizovan sa ciljem informisanja njegovih ~lanova/ica, zauzimanja stavo-va po pitanju organizacije i sprovo|enja odluka op{tinskog odbora sa po-delom odgovaraju}ih zaduènja u redovnom i izbornom radu stranke.

Op{tinski odbor u pro{irenom sastavu ~ine:1. op{tinski odbor2. predsednici/ce svih mesnih odbora sa teritorije op{tinske organi-

zacije3. odbornici/ce u skup{tini op{tine i grada i funkcioneri stranke u

organima lokalne vlasti Sednice op{tinskog odbora u pro{ire-nom sastavu se odràvaju se prema potrebi a najmanje jednomu {est meseci, na predlog predsednika op{tinskog odbora kojinjime predsedava.

Op{tinski odbor u pro{irenom sastavu u svom radu donosi zaklju~ke,koje op{tinski odbor razmatra na prvoj narednoj sednici u cilju dono{enjaodgovaraju}ih odluka.

Gradska organizacija^lan 17.

Gradska organizacija se formira za podru~je grada koji u svom sastavuima vi{e op{tina.

Organi gradske organizacije su:1. Gradski odbor2. Izvr{ni odbor gradskog odboraRad gradske organizacije ure|uje se Pravilnikom o radu organizacionih

oblika Stranke.Rad pojedinih organa, njihov na~in organizovanja i nadle`nosti u grad-

skim organizacijama moè biti prilago|en specifi~nostima gradske organi-zacije putem pravilnika iz prethodnog stava, zasnovanog na na~elima koja

316


su utvr|ena ovim Statutom i njegovim odredbama koje reguli{u rad grad-ske organizacije.

17.1 Gradski odborGradski odbor je najvi{i organ gradske organizacije.Nadle`nosti gradskog odbora su:

2. promovisanje Programa G17 PLUS;3. utvr|ivanje i vo|enje politike Stranke na teritoriji grada u skladu

sa Programom G17 PLUS;4. definisanje i sprovo|enje gradskog politi~kog programa G17 PLUS;5. sprovo|enje odluka organa Stranke na teritoriji grada;6. predlaganje Izvr{nom odboru Stranke liste kandidata/kandidatki-

nja za odbornike/odbornice;7. pra}enje rada op{tinskih odbora na svojoj teritoriji i pruànje po-

mo}i u njihovom radu;8. podno{enje predloga Izvr{nom odboru Stranke za formiranje i

raspu{tanje op{tinskih odbora sa svoje teritorije;9. sprovo|enje izbornih aktivnosti u izbornoj kampanji;10. formiranje i pra}enje rada timova pri Gradskom odboru;11. kontrolisanje rada gradskih organa vlasti;12. preduzimanje mera za pobolj{anje uslova ìvota u gradu;13. podno{enje periodi~nih izve{taja organima Stranke.

Gradski odbor ~ine:1. predsednik/ca gradskog odbora;2. potpredsednik/ca gradskog odbora;3. predsednici/ce op{tinskih odbora sa teritorije grada;4. predsednik/ca omladinske mreè gradske organizacije.5. izabrani ~lanovi u skladu sa odredbama Pravilnika iz ~lana 17.

stav 2. ovog Statuta.U radu gradskog odbora bez prava glasa po potrebi mogu mogu u~e-

stvovati odbornici u skup{tini grada i ~lanovi/ice Glavnog odbora sa terito-rije grada.

Predsednika/cu, potpredsednika/cu gradskog odbora i predsednika/cuomladinske mreè gradske organizacije bira i razre{ava Izvr{ni odbor Stran-ke, na predlog op{tinskih odbora sa teritorije grada. Rad gradskog odboraure|uje se Pravilnikom o radu organizacionih oblika Stranke.

17.2 Izvr{ni odbor gradskog odboraIzvr{ni odbor gradskog odbora je njegov izvr{ni organ.Nadle`nosti izvr{nog odbora gradskog odbora su:

1. sprovo|enje odluka gradskog odbora;2. koordinacija rada op{tinskih odbora na svojoj teritoriji;3. koordinacija izbornih aktivnosti u izbornoj kampanji;4. koordinacija rada timova na nivou gradskog odbora.

Izvr{ni odbor gradskog odbora ~ine:1. predsednik/ca Izvr{nog odbora gradskog odbora;

317

Statut G17 PLUS

2. ~lanovi/ice Izvr{nog odbora gradskog odbora, sa zaduènjima zakoordinaciju rada op{tinskih odbora, za koordinaciju rada timo-va gradske organizacije i sprovo|enje i nadzor nad izbornim po-stupkom;

3. predsednik/ca omladinske mreè gradske organizacije.Predsednika/cu i ~lanove/ice Izvr{nog odbora gradskog odbora bira i

razre{ava Izvr{ni odbora Stranke na predlog gradskog odbora.Broj ~lanova/ica Izvr{nog odbora gradskog odbora utvr|uje Gradski od-

bor svojom odlukom. Rad gradskog odbora ure|uje se Pravilnikom o raduorganizacionih oblika Stranke.

Okru`na organizacija^lan 18.

Okru`na organizacija formira se za podru~je okruga ~iji je broj i teritorijautvr|ena Odlukom Izvr{nog odbora stranke.

Odlukom iz prethodnog stava Izvr{ni odbor defini{e podelu nadle`nostiizme|u okru`nih i gradskih organizacija stranke.

Sedi{te okru`ne organizacije je po pravilu sedi{te okruga, o ~emu ko-na~nu odluku donosi Izvr{ni odbor Stranke.

Najvi{i organ okru`ne organizacije je njen okru`ni odbor.Nadle`nosti okru`nog odbora su:

1. promovisanje Programa G17 PLUS;2. vo|enje politike Stranke na teritoriji okruga u skladu sa Progra-

mom G17 PLUS;3. sprovo|enje odluka organa Stranke na teritoriji okruga;4. pra}enje rada op{tinskih odbora na svojoj teritoriji i pruànje po-

mo}i u njihovom radu;5. koordinacija rada op{tinskih odbora na svojoj teritoriji;6. podno{enje predloga Izvr{nom odboru Stranke za formiranje i

raspu{tanje op{tinskih odbora sa svoje teritorije;7. podno{enje periodi~nih izve{taja organima Stranke;8. sprovo|enje i koordinacija izbornih aktivnosti u izbornoj kampa-

nji;9. obavljanje drugih poslova koje mu povere organi Stranke.

Okru`ni odbor ~ine:1. predsednik/ca okru`nog odbora;2. potpredsednik/ca okru`nog odbora;3. predsednici/ce op{tinskih odbora sa teritorije okruga.

U radu okru`nog odbora bez prava glasa po potrebi mogu u~estvovatipredsednici/ce odborni~kih grupa u skup{tinama op{tina i Glavnog odbo-ra Stranke sa teritorije okruga.

Predsednika/cu i potpredsednika/cu okru`nog odbora bira i razre{avaIzvr{ni odbor Stranke, na predlog op{tinskih odbora sa teritorije okruga.Rad okru`ne organizacije i njenog okru`nog odbora ure|uje se Pravilni-kom o radu organizacionih oblika Stranke.

318


Pokrajinska organizacija^lan 19.

Pokrajinska organizacija formira se za podru~je pokrajina Republike Sr-bije.

Sedi{te pokrajinskih organizacija je sedi{te pokrajina.Organi pokrajinske organizacije su:1. Pokrajinski odbor;2. Predsedni{tvo pokrajinskog odbora;3. Izvr{ni odbor pokrajinskog odbora.Rad pokrajinske organizacije kao i nadle`nosti predsedni{tva i Izvr{nog

odbora pokrajinskog odbora ure|uju se Pravilnikom o radu organizacionihoblika Stranke.

19.1. Pokrajinski odborPokrajinski odbor je najvi{i organ pokrajinske organizacije.Nadle`nosti pokrajinskog odbora su:

1. promovisanje programa G17 PLUS na teritoriji pokrajine;2. vo|enje politike Stranke na teritoriji pokrajine u skladu sa Progra-

mom G17 PLUS;3. sprovo|ene odluke organa Stranke na teritoriji pokrajine;4. predlaganje Izvr{nom odboru Stranke liste kandidata/kandidatki-

nja za poslanike/poslanice u pokrajinskoj skup{tini;5. organizovanje izbornih aktivnosti u izbornoj kampanji;6. kontrolisanje rada pokrajinskih organa vlasti;7. preduzimanje mera za pobolj{anje uslova ìvota u pokrajini;8. dostavljanje periodi~nih izve{taja organima Stranke.

Pokrajinski odbor ~ine:1. predsednik/ca pokrajinskog odbora;2. potpredsednici/ce pokrajinskog odbora;3. predsednici/ce okru`nih odbora sa teritorije pokrajine;4. predsednici/ce gradskih odbora sa teritorije pokrajine;5. predsednici/ce op{tinskih odbora sa teritorije pokrajine;6. predsednici/e omladinske mreè gradskog odbora i po jedan pred-

stavnik omladinske mreè okru`nih organizacija Stranke.U radu pokrajinskog odbora bez prava glasa po potrebi mogu u~estvo-

vati {ef/ica odborni~ke grupe u skup{tini pokrajine, pokrajinski funkcionerii ~lanovi/ice Glavnog odbora Stranke sa teritorije pokrajine.

Predsednika/cu, potpredsednika/cu pokrajinskog odbora pokrajinskeorganizacije bira i razre{ava Izvr{ni odbor Stranke, na predlog okru`nih,gradskih i op{tinskih odbora sa teritorije pokrajine.

19.2 Predsedni{tvo pokrajinskog odboraPredsedni{tvo pokrajinskog odbora je organizovano sa ciljem predsta-

vljanja pokrajinske organizacije.Predsedni{tvo pokrajinskog odbora ~ine:

1. Predsednik/ca pokrajinskog odbora;

319

Statut G17 PLUS

2. Potpredsednici/ce pokrajinskog odbora;3. Predsednik/ca Izvr{nog odbora pokrajinskog odbora.

19.3 Izvr{ni odbor pokrajinskog odboraIzvr{ni odbor Pokrajinskog odbora je izvr{ni organ pokrajinskog odbo-

ra.Izvr{ni odbor pokrajinskog odbora ~ine:

4. Predsednik/ca Izvr{nog odbora pokrajinskog odbora;5. Predsednici/ce Okru`nih odbora sa teritorije Pokrajinskog odbo-

ra;6. Predsednik/ca Gradskog odbora sa teritorije Pokrajinskog odbo-

ra;7. [ef resornog odbora za informisanje Pokrajinskog odbora:8. Predsednik/ca Omladinske mreè Pokrajinske organizacije.

Predsednika/cu Izvr{nog odbora pokrajinskog odbora bira i razre{avaIzvr{ni odbor stranke na predlog pokrajinskog odbora.

V ORGANI STRANKE^lan 20.

Organi Stranke su:1. Skup{tina;2. Glavni odbor;3. Predsednik/ca;4. Predsedni{tvo;5. Izvr{ni odbor;6. Nadzorni odbor;7. Izvr{ni direktor.

^lanovi/ice organa Stranke biraju se na period od 4 godine sa mogu}-no{}u reizbora.

Svi kolektivni organi Stranke u svom sastavu po pravilu imaju minimum30% manje zastupljenog pola.

Skup{tina^lan 21.

Skup{tina je najvi{i organ G17 PLUS.Skup{tina moè biti redovna i vanredna.Redovnu i vanrednu Skup{tinu saziva Glavni odbor na predlog Pred-

sedni{tva, Izvr{nog odbora Stranke ili najmanje jedne tre}ine op{tinskihodbora Stranke.

Redovna skup{tina je izborna i saziva se najmanje jednom u 4 godine.Vanredna skup{tina moè biti izborna.Skup{tina moè punova`no da zaseda ukoliko joj prisustvuje ve}ina od

ukupnog broja njenih ~lanova/ica. Svoje odluke Skup{tina donosi na sed-nici ve}inom glasova prisutnih ~lanova/ica.

Sednicom Skup{tine predsedava njen/a ~lan/ica sa svojstvom predse-davaju}eg/e kojeg/koju Skup{tina bira na po~etku svakog zasedanja.

320


Nadle`nosti Skup{tine^lan 22.

Skup{tina:1. donosi Statut i Program Stranke i usvaja njegove izmene i dopu-

ne;2. utvr|uje osnove politi~kog delovanja Stranke;3. razmatra i usvaja izve{taje o radu organa Stranke;4. bira i razre{ava Predsednika/cu, potpredsednike/ce i ~lanove/ice

predsedni{tva Stranke, ~lanove stalnog sastava Glavnog odbo-ra, predsednika/cu i ~lanove/ice Nadzornog odbora, Suda ~astii Statutarne komisije;

5. odlu~uje o drugim zna~ajnim pitanjima vezanim za rad i organiza-ciju Stranke;

6. donosi odluku o prestanku rada Stranke;7. donosi poslovnik o svom radu.

Sastav Skup{tine^lan 23.

Skup{tinu ~ine:1. Predsednik/ca, potpredsednici/ce i ~lanovi/ce Predsedni{tva Stran-

ke;2. ~lanovi/ice stalnog sastava Glavnog odbora;3. predsednik/ca, potpredsednici/ce i ~lanovi/ice Izvr{nog odbora;4. funkcioneri Stranke u saveznim, republi~kim, pokrajinskim, grad-

skim i op{tinskim organima vlasti;5. predsednik/ca pokrajinskih, okru`nih, gradskih i op{tinskih odbo-

ra Stranke;6. Izvr{ni direktor;7. predsednici/ce i ~lanovi/ice Nadzornog odbora, Suda ~asti i Sta-

tutarne komisije;8. predsednici op{tinskih, gradskih, pokrajinskih organizacija omla-

dinske mreè i predsednik omladinske mreè G17 PLUS;9. predsednica @enske mreè G17 PLUS;10. izabrani/e predstavnici/ce op{tinskih organizacija prema srazmeri

koju utvrdi Izvr{ni odbor. Ukupan broj ~lanova/ica Skup{tine prednjeno odràvanje utvr|uje Glavni odbor Stranke.

Glavni odbor^lan 24.

Glavni odbor je najvi{i organ upravljanja G17 PLUS.Sednice Glavnog odbora saziva Predsednik/ca ili Predsedni{tvo Stranke.Sednice Glavnog odbora odràvaju se po potrebi a najmanje jednom u

{est meseci.Glavni odbor moè punova`no da zaseda ukoliko mu prisustvuje ve}i-

na od ukupnog broja njegovih ~lanova/ica. Svoje odluke Glavni odbor do-nosi na sednici ve}inom glasova prisutnih ~lanova/ica.

Sednicama Glavnog odbora predsedava Predsednik/ca Stranke.

321

Statut G17 PLUS

Nadle`nosti Glavnog odbora^lan 25.

Glavni odbor:1. utvr|uje i vodi politiku Stranke na osnovama politike utvr|ene na

Skup{tini;2. saziva redovnu i vanrednu Skup{tinu;3. donosi izborni program i odlu~uje o u~e{}u G17 PLUS na izbori-

ma na svim nivoima;4. odlu~uje o izbornim koalicijama na pokrajinskom i republi~kom

nivou;5. odlu~uje o udruìvanju u savez organizacija i o u~lanjivanju u me-

|unarodne organizacije;6. donosi finansijski plan Stranke na predlog Predsedni{tva;7. usvaja izve{taj Nadzornog odbora o kontroli finansijskog poslo-

vanja;8. usvaja redovne izve{taje Izvr{nog odbora;9. odlu~uje o u~e{}u G17 PLUS u organima vlasti;10. bira ~lanove/ice Izvr{nog odbora Stranke na predlog Predsedni-

{tva;11. predlaè Skup{tini Stranke izbor ~lanova Nadzornog odbora i

Statutarne komisije Stranke;12. potvr|uje izborne liste kandidata za poslanike/ce u parlamentu

Republike Srbije i Dràvne zajednice;13. daje mandat poslanicima/poslanicama u parlamentu Republike

Srbije i Dràvne zajednice;14. donosi odluku o obrazovanju poslani~kih ili odborni~kih klubo-

va zajedno sa poslanicima/cama i odbornicima/cama drugih stra-naka ili pristupanju poslani~kim i odborni~kim klubovima;

15. donosi Pravilnik o radu poslani~kih i odborni~kih klubova;16. odlu~uje o upotrebi amblema i drugih oznaka Stranke;17. odlu~uje o dodeli statusa po~asnog/e ~lana/ice Stranke;18. donosi akt kojim se reguli{e status ogranaka Stranke u inostran-

stvu;19. obrazuje stalne i povremene komisije sa odre|enim zadacima;20. verifikuje mandat i prestanak mandata svojih ~lanova/ica;21. donosi uputstva o postupku kandidovanja za organe Stranke;22. osniva fondove i druga pravna lica u skladu sa zakonom;23. donosi poslovnik o svom radu i druge op{te akte Stranke iz svo-

je nadle`nosti;24. obavlja i druge poslove u skladu sa ovim Statutom i op{tim akti-

ma Stranke.Pojedine poslove iz svoje nadle`nosti Glavni odbor moè delegirati dru-

gim organima Stranke i stalnim i privremenim komisijama Izvr{nog odboraStranke.

322


Sastav Glavnog odbora^lan 26.

Glavni odbor ~ine:1. Predsednik/ca, potpredsednici i ~lanovi/ice Predsedni{tva Stran-

ke;2. predsednik/ca, potpredsednici/ce i ~lanovi/ice Izvr{nog odbora

Stranke;3. predsednici/e pokrajinskih, okru`nih i gradskih odbora;4. predsednici/e op{tinskih odbora;5. savezni, republi~ki i pokrajinski poslanici/poslanice;6. ~lanovi/ce savezne, republi~ke i pokrajinske vlade;7. stalni sastav do 50 ~lanova/ica Stranke;8. predsednici/e Politi~kog i Ekonomskog saveta Stranke;9. predsednica @enske mreè G17 PLUS;10. predsednik Omladinske mreè G17 PLUS, predsednici/e omla-

dinske mreè pokrajinskog i gradskih odbora i po jedan pred-stavnik omladinske mreè okru`nih organizacija stranke;

11. Izvr{ni direktor.Sednicama Glavnog odbora Stranke mogu prisustvovati predsednici/e

Nadzornog odbora, Statutarne komisije i Suda ~asti.Ukupan broj ~lanova/ica Glavnog odbora pred njegovo odràvanje utvr-

|uje Izvr{ni odbor Stranke.

Predsedni{tvo Stranke^lan 27.

Predsedni{tvo Stranke predstavlja politi~ko-izvr{ni organ G17 PLUS.Predsednik/ca Stranke saziva sednice, predsedava Predsedni{tvom i

rukovodi njegovim radom.Sednice Predsedni{tva odràvaju se prema potrebi.Predsedni{tvo moè punova`no da zaseda ukoliko mu prisustvuje ve}i-

na od ukupnog broja njegovih ~lanova/ica. Svoje odluke Predsedni{tvo do-nosi na sednici, ve}inom glasova ~lanova/ica Predsedni{tva.

Sednicama Predsedni{tva Stranke prisustvuje predsednik/ca Izvr{nogodbora Stranke, Izvr{ni direktor, predsednik Omladinske mreè G17 PLUSi portparol Stranke bez prava glasa.

Sednicama Predsedni{tva Stranke prisustvuju po potrebi predsednikPokrajinskog odbora i predsednik gradskog odbora Beograda, bez pravaglasa.

Sednicama Predsedni{tva Stranke po pozivu prisustvuju i drugi pred-stavnici organa Stranke, bez prava glasa.

Nadle`nosti Predsedni{tva^lan 28.

Predsedni{tvo Stranke:1. utvr|uje i vodi politiku Stranke na osnovu odluka Skup{tine i Glav-

nog odbora;2. priprema i predlaè akte Glavnog odbora;

323

Statut G17 PLUS

3. predlaè Glavnom odboru finansijski plan Stranke, stara se o nje-govom izvr{avanju i rasporedu sredstava;

4. predlaè Glavnom odboru sazivanje redovne i vanredne Skup{ti-ne Stranke;

5. predlaè Glavnom odboru izbor ~lanova/ica Izvr{nog odbora Stran-ke;

6. predlaè Izvr{nom odboru izbor ~lanova/ice izbornog {taba;7. predlaè Izvr{nom odboru Stranke izbor predsednika/ce, potpred-

sednike/ce Izvr{nog odbora i Izvr{nog direktora;8. predlaè Izvr{nom odboru imenovanje portparola Stranke;9. u ime G17 PLUS raspolaè imovinom G17 PLUS, u skladu sa za-

konom, Statutom i drugim op{tim aktima;10. donosi poslovnik o svom radu;11. obavlja i druge poslove koje mu poveri Glavni odbor.

Sastav Predsedni{tva^lan 29.

Predsedni{tvo broji najvi{e 9 ~lanova koje ~ine:1. Predsednik/ca Stranke;2. najmanje jedan/na potpredsednik/ca Stranke;3. ~lanovi/ice.

Predsednik/ca Stranke^lan 30.

Predsednik/ca Stranke je politi~ko-izvr{ni organ Stranke, rukovodi Pred-sedni{tvom i brine o po{tovanju strate{kih interesa Stranke.

Predsednik/ca Stranke se, kao i ostali organi G17 PLUS, bira na periodod ~etiri godine i moè biti ponovo biran/a.

Postupak izbora i razre{enja Predsednika/ce Stranke utvr|uje se po-sebnim uputstvom donetim od strane Glavnog odbora Stranke.

Postupak izbora za Predsednika/cu Stranke mora da obezbedi jednake{anse svim ~lanovima/icama.

Nadle`nosti Predsednika/ce^lan 31.

Predsednik/ca:1. predstavlja i zastupa Stranku u zemlji i inostranstvu;2. saziva i predsedava sednicama Glavnog odbora;3. odgovara za sprovo|enje odluka Skup{tine, Glavnog odbora i

predsedni{tva Stranke;4. podnosi izve{taj Skup{tini i Glavnom odboru;5. daje punomo}je za zastupanje G17 PLUS pred sudovima i dru-

gim organima;6. sopstvenom inicijativom moè sazvati sednicu svakog organa i

tela Stranke;7. vr{i i druge poslove koje mu/joj poveri Skup{tina, Glavni odbor i

Predsedni{tvo.

324


Potpredsednik/ca koga/ju odredi Predsednik/ca Stranke, zamenjujePredsednika/cu u obavljanju njegovih/njenih prava i du`nosti, na osnovu iu granicama ovla{}enja.

Izvr{ni odbor^lan 32.

Izvr{ni odbor je izvr{ni organ Glavnog odbora i Predsedni{tva.Izvr{ni odbor ima svog/ju predsednika/cu, najmanje jednog/u potpred-

sednika/cu i broji najvi{e 35 ~lanova/ica, od kojih je jedan ~lan po funkcijipredsednik/ca Omladinske mreè G17 PLUS. Izbor ~lanova/ica Izvr{nogodbora obavlja Glavni odbor na predlog Predsedni{tva Stranke.

Predsednika/cu, potpredsednike/ce Izvr{nog odbora i Izvr{nog direkto-ra na predlog Predsedni{tva, Izvr{ni odbor bira iz svojih redova na svojojprvoj sednici u novom sastavu.

Sednice Izvr{nog odbora odràvaju se po potrebi a najmanje jednom utri meseca.

Sednicama Izvr{nog odbora predsedava njegov/a predsednik/ca a unjegovom/njenom odsustvu ovla{}eni/ potpredsednik/ca Izvr{nog odbora.

Izvr{ni odbor moè punova`no da zaseda ukoliko mu prisustvuje ve}i-na od ukupnog broja njegovih ~lanova/ica. Svoje odluke Izvr{ni odbor do-nosi na sednici ve}inom glasova prisutnih ~lanova/~lanica.

Sednicama Izvr{nog odbora po potrebi prisustvuju Predsednik/ca i Pred-sedni{tvo Stranke.

Izvr{ni odbor za svoj rad odgovara Glavnom odboru i Predsedni{tvu.Izvr{ni odbor u svom radu odlukom moè formirati odgovaraju}e resor-

ne odbore i komisije sa ciljem uè specijalizacije rada u pojedinim oblasti-ma iz nadle`nosti Izvr{nog odbora.

Nadle`nosti Izvr{nog odbora^lan 33.

Izvr{ni odbor:1. odgovara za sprovo|enje odluka Glavnog odbora i Predsedni-

{tva;2. odlu~uje o formiranju i raspu{tanju pokrajinskih, okru`nih, grad-

skih i op{tinskih odbora Stranke;3. bira i razre{ava predsednike/ce i potpredsednike/ce pokrajinskih,

gradskih i okru`nih odbora na predlog odgovaraju}ih odboraStranke;

4. bira i razre{ava predsednike/ce omladinske mreè pokrajinskih igradskih organizacija na predlog omladinskih mreà pokrajin-skih i gradskih organizacija;

5. potvr|uje izbor predsednika/ca, potpredsednika/ca i ~lanova op-{tinskih odbora;

6. razre{ava ~lanove op{tinskog odbora pre isteka mandata na pred-log op{tinskog odbora;

7. bira i razre{ava predsednika Izvr{nog odbora pokrajinskog odbo-ra i predsednika i ~lanove Izvr{nog odbora gradskog odbora, napredlog pokrajinskog i gradskih odbora;

325

Statut G17 PLUS

8. bira i razre{ava ~lanove/ice Politi~kog i Ekonomskog saveta Stran-ke;

9. donosi odluku o formiranju povereni{tava Stranke u op{tinama samalim brojem ~lanova;

10. donosi odluku o isklju~enju iz ~lanstva Stranke;11. priprema sednice Glavnog odbora Stranke;12. potvr|uje liste kandidata za poslanike i odbornike na pokrajin-

skom, gradskom i op{tinskom nivou;13. daje mandat poslanicima i odbornicima/odbornicama skup{tina

na pokrajinskom, gradskom i op{tinskom nivou;14. odlu~uje o koalicijama na lokalnom nivou na predlog op{tinskih,

gradskih i okru`nih organizacija;15. odlu~uje o pitanjima organizacije rada Stranke;16. na predlog Predsedni{tva Stranke bira portparola Stranke;17. na predlog Predsedni{tva Stranke formira izborni {tab Stranke i

bira njegove ~lanove/ice;18. na predlog Predsedni{tva Stranke bira Izvr{nog direktora Stranke;19. organizuje i formira Sekretarijat Stranke;20. donosi odluku o formiranju odgovaraju}ih resornih odbora i ko-

misija Izvr{nog odbora;21. donosi odluku o sedi{tu okru`ne organizacije Stranke;22. donosi pravilnik o radu organizacionih oblika stranke;23. donosi pravilnik o disciplinskoj odgovornosti;24. donosi pravilnik o radu Omladinske i @enske mreè G17 PLUS;25. donosi poslovnik o svom radu;26. obavlja i druge poslove koje mu poveri Glavni odbor i Predsedni-

{tvo.


Nadzorni odbor ima 3 ~lana/ice.Predsednika i ~lanove Nadzornog odbora na predlog Glavnog odbora,

bira i razre{ava Skup{tina stranke na period od 4 godine sa mogu}no{}ureizbora.

Sednice Nadzornog odbora saziva i njima predsedava predsednik/caNadzornog odbora. Sednice Nadzornog odbora sazivaju se prema potrebi.

Nadzorni odbor moè punova`no da zaseda ukoliko mu prisustvuju svi~lanovi/ice. Svoje odluke

Nadzorni odbor donosi na sednici ve}inom glasova njegovih ~lanova/ica.

Nadle`nosti Nadzornog odbora^lan 35.

Nadzorni odbor:1. kontroli{e prihode Stranke i njihovu upotrebu;2. kontroli{e upravljanje imovinom koja je u vlasni{tvu Stranke ili

kojom Stranka raspolaè po drugom osnovu;

326


3. podnosi izve{taj o kontroli finansijskog poslovanja Glavnom od-boru Stranke;

4. podnosi izve{taj Skup{tini Stranke;5. donosi poslovnik o svom radu.

Izvr{ni direktor^lan 36.

Izvr{ni direktor rukovodi Sekretarijatom Stranke, nadzire njegov rad iobavlja finansijske poslove po ovla{}enju Predsednika/ce Stranke i pred-sednika/ce Izvr{nog odbora Stranke.

Izvr{ni direktor je odgovoran za finansijsko poslovanje, podno{enje iz-ve{taja, vo|enje knjiga i ovla{}en je da kontaktira sa Odborom za finansijeNarodne skup{tine Republike Srbije, saglasno pozitivnim zakonskim propi-sima.

Izvr{ni direktor ima svog zamenika i pomo}nika ~iji je izbor, nadle`nostii odgovornosti utvr|ene Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u Sekre-tarijatu G17 PLUS.

Izvr{nog direktora G17 PLUS bira i razre{ava Izvr{ni odbor Stranke napredlog Predsedni{tva Stranke.

Nadle`nosti Izvr{nog direktora^lan 37.

Izvr{ni direktor:1. stara se i li~no je odgovoran/na za izvr{enje odluka organa Stran-

ke;2. odgovoran/na je za poslove zasnivanja i raskida radnog odnosa

zaposlenih u Stranci prema uputstvima Predsedni{tva;3. odgovoran/na je za poslove logistike i nabavke materijala i opre-

me neophodne za operativno funkcionisanje Stranke;4. obavlja poslove iz svoje nadle`nosti utvr|ene pozitivnim zakon-

skim propisima;5. obavlja i druge poslove koje mu/joj povere Predsednik/ca Stranke

i predsednik/ca Izvr{nog odbora Stranke.

VI TELA, KOMISIJE I SEKRETARIJAT STRANKE

Tela Stranke^lan 38.

Tela Stranke su:1. Politi~ki savet;2. Ekonomski savet;3. Sud ~asti.

^lanovi/ice tela Stranke biraju se na period od 4 godine sa mogu}no-{}u reizbora.

Sva tela Stranke u svom sastavu po pravilu imaju minimum 30% manjezastupljenog pola.

327

Statut G17 PLUS

Politi~ki savet^lan 39.

Politi~ki savet predstavlja telo koje organima Stranke pruà pomo} upogledu definisanja ukupne politike Stranke kao i dono{enja odgovaraju-}ih odluka koje prema organima Stranke imaju karakter preporuka.

^lanove/ice Politi~kog saveta bira i razre{ava Izvr{ni odbor Stranke.Predsednika/cu i potpredsednika/cu Politi~kog saveta isti bira iz svojih

redova na prvom sastanku Saveta.Politi~ki savet ~ini najmanje 17 ~lanova/ica.Politi~ki savet moè punova`no da zaseda ukoliko mu prisustvuje ve}i-

na od ukupnog broja njegovih ~lanova/ica. Svoje odluke Politi~ki savet do-nosi na sednici ve}inom glasova prisutnih ~lanova/ica.

Politi~ki savet donosi poslovnik o svom radu.

Ekonomski savet^lan 40.

Ekonomski savet predstavlja telo koje organima Stranke pruà pomo}u pogledu utvr|ivanja finansijske strategije i obezbe|ivanja izvora finansi-ranja Stranke.

^lanove/ice Ekonomskog saveta bira i razre{ava Izvr{ni odbor Stranke.Predsednika/cu i potpredsednika/cu Ekonomskog saveta isti bira iz svojih

redova na prvom sastanku Saveta.Ekonomski savet ~ini najmanje 17 ~lanova/ica.Ekonomski savet moè punova`no da zaseda ukoliko mu prisustvuje

ve}ina od ukupnog broja njegovih ~lanova/ica. Svoje odluke Ekonomskisavet donosi na sednici ve}inom glasova prisutnih ~lanova/ica.

^lanovi/ice Ekonomskog saveta ne moraju biti ~lanovi/ice G17 PLUS,ali ne mogu biti ~lanovi druge politi~ke stranke.

Ekonomski savet donosi poslovnik o svom radu.

Sud ~asti^lan 41.

Sud ~asti predstavlja telo Stranke u ~ijoj je nadle`nosti re{avanje spornihpitanja u Stranci koja se ti~u isklju~enja iz ~lanstva, àlbi na isklju~enje iz~lanstva i drugih pitanja povrede discipline ~lanova/ica, funkcionera Strankei stalno zaposlenih, po ovla{}enju Izvr{nog odbora i drugih organa Stranke.

Odluke Suda ~asti za organe imaju karakter preporuke izuzev u slu~aje-vima predvi|enim ~lanom 6. stav 7, i ~lanom 7. stav 6. ovog Statuta.

Predsednika/cu i ~lanove/ice Suda ~asti bira Skup{tina Stranke.^lanovi Suda ~asti ne mogu biti ~lanovi Izvr{nog odbora Stranke.Sud ~asti ~ine 3 ~lana/ice. Svoje preporuke i odluke Sud ~asti donosi

na sednici ve}inom glasova.

Komisije Stranke^lan 42.

Komisije Stranke su:1. Statutarna komisija;

328


2. druge stalne i povremene komisije obrazovane od strane organaStranke za obavljanje posebnih poslova i zadataka.

Sve komisije Stranke u svom sastavu po pravilu imaju minimum 30%manje zastupljenog pola.

Statutarna komisija^lan 43.

Statutarna komisija predstavlja stalnu komisiju Stranke u ~ijoj je nadle-`nosti tuma~enje Statuta, pripreme nacrta njegovih izmena i dopuna, kao idrugih op{tih akata Stranke.

Statutarnu komisiju ~ini 3 ~lana/ice.Predsednika/cu i ~lanove/ice Statutarne komisije na predlog Glavnog

odbora, bira i razre{ava Skup{tina Stranke na period od 4 godine, sa mo-gu}no{}u reizbora.

Tuma~enje Statutarne komisije je kona~no i obavezuju}e za sve orga-ne, tela i ~lanove/ice Stranke.

Svoje odluke Statutarna komisija donosi na sednici ve}inom glasovaprisutnih ~lanova/ica.

Nadle`nosti Statutarne komisije^lan 44.

Statutarna komisija:1. tuma~i Statut i druga op{ta akta Stranke;2. priprema nacrt izmena i dopuna Statuta po odluci Glavnog odbo-

ra i Predsedni{tva Stranke;3. priprema nacrt izmena i dopuna drugih op{tih akata Stranke;4. odlu~uje o uskla|enosti odluka organa Stranke sa Statutom;5. re{ava sukob nadle`nosti organa u Stranci, kada Statutom nije

druga~ije odre|eno;6. podnosi izve{taj o radu Skup{tini;7. donosi poslovnik o svom radu.

Sekretarijat stranke^lan 45.

Sekretarijat stranke obavlja stru~ne, finansijske, pravno-administrativ-ne, poslove informisanja, marketin{ke i ostale poslove koje mu povere or-gani Stranke.

Sekretarijat se formira i svoje slu`be organizuje u skladu sa odlukomIzvr{nog odbora.

Za rad Sekretarijata odgovoran je Izvr{ni direktor Stranke.

VII @ENSKA MRE@A G17 PLUS

^lan 46.@enska mreà je dobrovoljna organizacija koju ~ine ~lanice G17 PLUS.@enska mreà G17 PLUS se bavi poloàjem i pravima èna u dru{tvu,

ostvarivanjem prava èna u skladu sa evropskim standardima i konvencija-ma i zalaè se za aktivno u~e{}e ena na svim nivoima i u svim aktivnostimaStranke.

329

Statut G17 PLUS

Organizacija i delovanje @enske mreè ure|uje se pravilnikom donetimod strane Izvr{nog odbora odbora Stranke na predlog @enske mreè.

VIII OMLADINSKA MRE@A G17 PLUS

^lan 47.Omladinska mreà G17 PLUS predstavlja dobrovoljnu organizaciju mla-

dih ljudi od 18 do 28 godina starosti, udruènih oko programskih ciljevaStranke.

Sva pitanja organizacije i delovanja Omladinske mreè koja nisu reguli-sana ovim Statutom ure|uju se posebnim pravilnikom donetim od straneIzvr{nog odbora odbora Stranke na predlog Omladinske mreè.

IX MATERIJALNO POSLOVANJE

Izvori finansiranja^lan 48.

Za svoj rad i aktivnosti G17 PLUS finansijska sredstva obezbe|uje pu-tem:

1. ~lanarine;2. dobrovoljnih priloga;3. legata;4. prihoda od imovine;5. budèta;6. drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Iznos ~lanarine utvr|uje Izvr{ni odbor Stranke.

Raspored finansijskih sredstava^lan 49.

Glavni odbor donosi finansijski plan Stranke, na predlog Predsedni{tvaStranke.

Predsedni{tvo Stranke odlu~uje o rasporedu finansijskih sredstava i nji-hovog dozna~avanja organizacionim oblicima Stranke.

Predsednik/ca Stranke i Izvr{ni direktor po ovla{}enju Predsednika/ceStranke su nalogodavci za kori{}enje finansijskih sredstava Stranke.

Nadzorni odbor Stranke vr{i nadzor nad prikupljanjem i rasporedomfinansijskih sredstava.

X ODNOSI IZME\U ORGANA STRANKE NA RAZLIÎTIMNIVOIMA

^lan 50.Odnosi izme|u organa Stranke na razli~itim nivoima su, do dono{enja

odluka, zasnovani na principima partnerstva i usagla{avanja, a po dono{e-nju odluka na principima subordinacije.

Organi nièg organizacionog nivoa Stranke do dono{enja odluke imajupravo na davanje sugestija, predloga, obrazloènih mi{ljenja, izdvojenihmi{ljenja i drugih oblika izraàvanja i neslaganja.

330


XI POSLANI^KI I ODBORNI^KI KLUBOVI

^lan 51.Rad i funkcionisanje poslani~kih i odborni~kih klubova ure|uje se pra-

vilnikom koji donosi Glavni odbor na predlog Predsedni{tva Stranke.

XII PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

Dono{enje Statuta^lan 52.

Postupak za dono{enje Statuta, kao i njegove izmene i dopune mogupokrenuti Glavni odbor i Predsedni{tvo.

Predloge za izmenu i dopunu Statuta Stranke njeni organi i organizaci-oni delovi upu}uju Statutarnoj komisiji.

Nakon razmatranja predloga i sprovedene rasprave Statutarna komisijasa~injava predlog Statuta koji upu}uje Skup{tini na usvajanje.

Skup{tina donosi Statut ve}inom glasova prisutnih ~lanova.

Izmene i dopune Statuta^lan 53.

Izmene i dopune Statuta vr{e se na na~in i po postupku predvi|enim zanjegovo dono{enje.

Prestanak rada^lan 54.

Politi~ka stranka G17 PLUS prestaje sa radom odlukom Skup{tine i todvotre}inskom ve}inom glasova prisutnih ~lanova, kada prestanu uslovi zaostvarivanje ciljeva G17 PLUS, kao i u drugim slu~ajevima predvi|enim za-konom.

U slu~aju prestanka rada imovina koja je uneta prilikom osnivanja Strankebi}e preneta na lica koja su tu imovinu unela, a ostatak sredstava na prav-nog sledbenika Stranke odnosno pravnog subjekta sa sli~nim ciljevima okome }e Skup{tina odlu~iti odlukom o prestanku rada.

331

Statut Socijalisti~ke partije Srbije

Statut Socijalisti~kepartije Srbije*

OSNOVNE ODREDBE^lan 1.

Naziv Partije je - Socijalisti~ka partija Srbije.Skra}eni naziv Socijalisti~ke partije Srbije je SPS.

^lan 2.Socijalisti~ka partija Srbije je politi~ka partija gra|ana koji prihvataju i

ostvaruju ideje i ciljeve Programa SPS.

^lan 3.Sedi{te Socijalisti~ke partije Srbije je u Beogradu.Socijalisti~ka partija ima status pravnog lica.

^lan 4.Simbol Socijalisti~ke partije Srbije je stilizovana ruà crveno-plavo-bele

boje.Zastava Socijalisti~ke partije Srbije je crvene boje sa amblemom Partije

na sredini.Sve~ana zastava SPS je bele boje sa amblemom Partije na sredini.Amblem Partije ispod partijskog simbola sadrì ispisana slova SPS ili

Socijalisti~ka partija Srbije.

NAÎN DELOVANJA PARTIJE^lan 5.

Odnosi u Partiji zasnivaju se na na~elima demokratije - slobodi politi~keinicijative ~lanova, ravnopravnosti i me|usobnom uvaàvanju, stalnom i otvo-renom dijalogu, toleranciji, tajnom glasanju, odgovornosti svih rukovodsta-va ~lanstvu i po{tovanju i sprovo|enju demokratski usvojenih odluka.

Svaki ~lan, sam ili zajedno sa drugim ~lanovima, ima pravo da unutarPartije slobodno iznosi svoje mi{ljenje, pokre}e pitanja i daje predloge. Oba-veza je organizacije, odnosno organa, kojima ~lan pripada, da razmotri nje-gove predloge, primedbe, stavove i inicijative. Za slobodno izneseno mi-{ljenje ili predlog u Partiji ~lan ne moè snositi posledice.

Jedinstvo Partije obezbe|uje se i ispoljava na na~elima Programa i Sta-tuta. Sprovo|enje odluka Glavnog odbora i drugih organa Socijalisti~kepartije obavezno je za sve ~lanove, organizacije i organe Partije.

Pravo je ~lana da u Partiji, sam ili zajedno s istomi{ljenicima, zatraìpreispitivanje usvojenih odluka ili stavova sa kojima se ne slaè, ili za kojesmatra da ih treba promeniti, ali je duàn da ih sprovodi dok su na snazi.

* Statut je usvojen na [estom kongresu Socijalisti~ke partije Srbije, odrànom18. januara 2003. godine

332


^lan 6.Manjina koja se formira povodom odre|enog pitanja izraz je demokrat-

skih odnosa u SPS i smatra se doprinosom izgra|ivanju, neophodnim pro-menama i uspe{nom sprovo|enju politike SPS.

Manjine u okviru Partije podsti~u unutra{nju debatu i kriti~kom anali-zom, inicijativama i alternativama doprinose razvoju Programa i aktivnosti-ma SPS.

Ako predlog - ~lana organizacije ili organa - povodom odre|enog pita-nja ima podr{ku najmanje 20 odsto ~lanova organizacije ili organa onda seo njemu obavezno otvara rasprava i zauzima stav.

^lanovi SPS ~iji predlog ve}ina ne prihvati ne mogu u javnosti predsta-vljati svoje mi{ljenje kao stav SPS, i ne mogu javno propagirati svoje ma-njinske stavove. U slu~aju da odlu~e da istupe iz SPS ili im prestane ~lan-stvo u SPS, ne mogu delovati pod istim imenom i simbolima, niti pod ime-nom i simbolima koji asociraju na SPS i pretendovati na imovinu Partije.

^lanovi organa SPS ne mogu javno polemisati o odlukama, stavovima izaklju~cima organa ~iji su ~lanovi i vi{ih organa SPS.

^lanovi SPS koji naru{avaju donete odluke podleù disciplinskoj odgo-vornosti u skladu sa odredbama Statuta SPS i Pravilnika o disciplinskompostupku u SPS.

Organizovanje ~lanstva u frakcije nije dopu{teno.

^LANSTVO PARTIJE^lan 7.

^lan Socijalisti~ke partije Srbije moè biti svako lice koje prihvata Pro-gram i Statut Partije i ima najmanje 18 godina.

Svako ko èli da postane ~lan SPS ispunjava Izjavu o pristupanju SPS.Pristupnicu verifikuje mesni odbor organizacije SPS. Ukoliko mesni od-

bor odbije da verifikuje pristupnicu, onaj ko ju je potpisao moè uputiti pri-govor izvr{nom odboru op{tinskog odbora SPS.

Ukoliko izvr{ni odbor op{tinskog odbora odbije pristupnicu, zaintere-sovano lice ima pravo, da u roku od 30 dana, uputi àlbu Izvr{nom odboruGlavnog odbora SPS. Odluka Izvr{nog odbora Glavnog odbora SPS je ko-na~na.

U izuzetnim slu~ajevima, Izvr{ni odbor Glavnog odbora ima pravo daneposredno odobri pristupanje Partiji. Delovanje takvih ~lanova, koji nisuorganizovani ni u jednoj organizaciji - koordinira i prati Izvr{ni odbor Glav-nog odbora SPS.

Svaki ~lan SPS dobija partijsku knjiìcu koju izdaje Izvr{ni odbor Glav-nog odbora.

^lan 8.Nespojivo je istovremeno ~lanstvo u SPS i u nekoj drugoj partiji.^lanovi SPS ne mogu u~estvovati u politi~kim manifestacijama, kandi-

dovanju, davanju potpisa i drugim aktivnostima neke druge partije, bez sa-glasnosti op{tinskog, Gradskog, pokrajinskog ili Glavnog odbora SPS.

333


^lan 9.U Socijalisti~ku partiju Srbije mogu se u~laniti politi~ke, sindikalne i ne-

vladine organizacije, profesionalna, kulturna, sportska udruènja i organi-zacije, pokreti gra|ana i klubovi pod uslovom da njihovi statuti, odnosnoodgovaraju}i dokumenti i njihovi ciljevi nisu u suprotnosti s programskimciljevima SPS.

Zahtev za kolektivno u~lanjenje u SPS upu}uje se odboru one sredine ukojoj organizacije, udruènja i pokreti deluju. Odluka o kolektivnom ~lan-stvu punova`na je ako je za prijem glasala dvotre}inska ve}ina ~lanovaodbora.

Ako su organizacije, udruènja, pokreti itd. ograni~eni isklju~ivo na lo-kalni nivo, pre nego {to se izjasne o zahtevu za kolektivno u~lanjenje, op-{tinski odbori traì}e saglasnost Glavnog odbora.

Odlukom Odbora SPS preciziraju se op{ta prava i obaveze kolektivnih~lanova SPS.

Sa svakim kolektivnim ~lanom potpisuje se ugovor kojim se utvr|ujuposebna me|usobna prava i obaveze. Svaki ugovor verifikuje Izvr{ni odborodgovaraju}eg odbora SPS.

^lan 10.Svaki ~lan Socijalisti~ke partije Srbije ima pravo da:

- unosi u partijsku raspravu iskustva, posebna stru~na znanja i rezul-tate aktivnosti na nau~nom, umetni~kom i kulturnom planu;

- bude informisan o radu i stavovima SPS, posebno da bude informi-san o raspravi na rukovode}im organima i o alternativama pred-loga u pogledu odluka koje je pozvan da procenjuje i primenjuje;

- izraàva i brani na svakom nivou Partije sopstvena ube|enja;- uputi argumentovane kritike politi~koj aktivnosti rukovodilaca sva-

ke organizacije; dostavlja mi{ljenje i sugestije partijskoj {tampi isvim rukovode}im organima, koji su obavezni da ih uzmu u raz-matranje;

- blagovremeno upozna kritike i prigovore koji se eventualno izraà-vaju u pogledu njegove aktivnosti i pona{anja i da iznese sop-stvene razloge pred organizacijom kojoj pripada, u slu~aju kadase ne radi o disciplinskom postupku, a ako je ~lan rukovode}egorgana, onda na sastanku istog organa koji je tim povodom sa-zvan;

- zadrì i brani stavove koji su druga~iji od onih koje ima ve}ina, kojase formira u pojedinim slu~ajevima;

- isti~e kandidature u skladu sa statutarnim normama i prihva}enimpravilima, bira rukovode}e organe Partije, bude biran i u~estvujeu radu i odlu~ivanju na svim partijskim nivoima;

- obavesti, u slu~aju napu{tanja Partije, svoju organizaciju o razlozi-ma sopstvene odluke;

- slobodno se opredeljuje prilikom utvr|ivanja odluka i stavova Par-tije;

334


- predlaè stavove, zaklju~ke i inicijative u organizacijama i organi-ma Partije.

^lan 11.Svaki ~lan Socijalisti~ke partije Srbije je duàn da:

- doprinosi radu sopstvene organizacije, realizuju}i ciljeve ka kojimaje ona usmerena, i deluje u politi~kim akcijama u skladu sa poli-tikom Partije;

- u~estvuje u javnom ìvotu u skladu sa principima i vrednostimasadrànim u Programu i Statutu SPS i doprinosi njihovom ostva-rivanju;

- otvoreno izraàva svoja uverenja na partijskim sastancima, preuzi-ma odgovornost u vr{enju rukovode}ih funkcija;

- pridobija nove ~lanove, obave{tava druge gra|ane o politici Parti-je, brane}i je od neopravdane kritike;

- deluje u onoj sindikalnoj organizaciji za koju se SPS opredeli;- podràva i {iri partijsku {tampu;- zalaè se na svim nivoima Partije za puno po{tovanje demokrat-

skih na~ela, pravila i statutarnih normi;- pridobija podr{ku gra|ana za izborni program i kandidate Partije;- pla}a ~lanarinu.

^lan 12.^lanstvo u Socijalisti~koj partiji Srbije prestaje istupanjem i isklju~iva-

njem.O svom istupanju iz Partije ~lan obave{tava organizaciju Socijalisti~ke

partije Srbije kojoj pripada.^lan Partije koji deluje suprotno Programu i Statutu SPS podleè disci-

plinskoj odgovornosti.Disciplinske mere izri~e organizacija SPS u kojoj je ~lan povezan, ili

organ SPS ~iji je ~lan pojedinac kojem se izri~e disciplinska mera.Disciplinske mere koje se mogu preduzeti protiv ~lana SPS su: opome-

na, suspenzija vr{enja funkcije u SPS i u ime SPS i isklju~enje iz ~lanstvaSPS.

Disciplinska mera opomene se izri~e u trajanju od jedne godine.Disciplinska mera suspenzije se izri~e u trajanju od jedne godine.^lan Partije moè biti isklju~en iz Partije ako deluje suprotno program-

skim i statutarnim dokumentima Partije, ili ako teè naru{i ugled ~lana Par-tije, na osnovu postupka sprovedenog po Pravilniku o disciplinskom po-stupku koji donosi Glavni odbor.

U posebno hitnim slu~ajevima Glavni odbor, pokrajinski odbori, gradskiodbori ili op{tinski odbori SPS mogu - da bi otklonili teè politi~ke {tete pougled i ulogu Partije - doneti odluku o isklju~enju ~lana koji je grubo prekr-{io odredbe ovog Statuta.

Isklju~eni ima pravo da u roku od 30 dana po prijemu pisane odluke oisklju~enju uloì prigovor odboru organizacije koja je donela odluku.

335


Ukoliko odbor odbije prigovor, àlba se podnosi u roku od 30 danastatutarnoj komisiji organizacije SPS u op{tini - ako je odluku donela me-sna organizacija - odnosno Statutarnoj komisiji SPS kada je odluku doneoop{tinski, gradski ili pokrajinski odbor.

Isklju~enom iz Partije ne moè se prihvatiti nova pristupnica pre istekagodine dana od kada mu je izre~ena odluka o isklju~enju.

Isklju~eni iz Partije ne moè obavljati odgovorne du`nosti u SPS i u imeSPS tri godine od dana kada mu je izre~ena odluka o isklju~enju.

^lan 13.Evidenciju ~lanova Socijalisti~ke partije Srbije vode organizacije Socija-

listi~ke partije Srbije.Personalnu evidenciju ~lanova vode op{tinski odbori Socijalisti~ke par-

tije Srbije.

ORGANIZOVANJE PARTIJE^lan 14.

Socijalisti~ka partija organizuje se u op{tini, gradu i autonomnoj pokra-jini.

Op{tinska organizacija SPS predstavlja osnovni oblik organizovanja idelovanja organizacija.

Organizacije kao oblici okupljanja, organizovanja i delovanja ~lanstvaformiraju se na teritorijalnom principu.

Organizacije na teritorijalnom principu formiraju se u mesnoj zajednici,delu mesne zajednice, delu grada, seoskog i drugog naselja.

Svaki ~lan SPS obavezno razvija svoju partijsku aktivnost u organizacijiformiranoj na teritorijalnom principu.

^lan 15.Organizacije Socijalisti~ke partije Srbije su obavezne da neposrednim

politi~kim delovanjem u ìvotnim sredinama gra|ana doprinose usvajanju isprovo|enju ciljeva sadrànih u Programu Partije.

Organizacije Socijalisti~ke partije Srbije vode politi~ku aktivnost, u~e-stvuju na izborima, izgra|uju, usvajaju i sprovode politiku i stavove Socija-listi~ke partije Srbije.

^lan 16.Odluku o formiranju organizacija Socijalisti~ke partije Srbije donosi op-

{tinski odbor Socijalisti~ke partije Srbije.Organizacija Socijalisti~ke partije Srbije na teritorijalnom principu bira:

predsednika, sekretara, blagajnika, poverenike za ~lanstvo i ~lanove odbo-ra koji rukovode radom organizacije.

Op{tinski odbor moè - posle ukazivanja na politi~ki neprihvatljivo delo-vanje organizacije i izre~ene javne opomene - predloìti Glavnom odboruda raspusti organizaciju.

Glavni odbor Socijalisti~ke partije Srbije detaljnije }e, posebnim uput-stvom, odrediti na~in organizovanja i rada organizacije.

336


^lan 17.Glavni odbor moè - posle temeljne rasprave, ukazivanja na politi~ki

neprihvatljiva pona{anja i postupke i javne opomene - raspustiti op{tinski iligradski odbor, ako te{ko naru{avaju programske i statutarne principe i na-nose {tetu ugledu i interesu SPS. Po raspu{tanju, Glavni odbor pokre}epostupak za formiranje novih odbora.

Glavni odbor, ukoliko to konkretne okolnosti zahtevaju, u pojedinim or-ganizacijama SPS moè imenovati privremeno rukovodstvo (izvr{ni organ).

Broj i sastav ~lanova organa, njegovi zadaci i ovla{}enja, bliè se regu-li{u posebnom odlukom Glavnog odbora SPS.

ORGANIZOVANJE U INOSTRANSTVU

^lan 18.Po{tuju}i zakonodavstvo drugih zemalja, SPS moè formirati svoje or-

ganizacije u inostranstvu, radi okupljanja ~lanova i simpatizera me|u gra-|anima koji tamo ìve i rade.

Ove organizacije direktno su vezane za Izvr{ni odbor Glavnog odboraSPS. Saradnja sa njima uredi}e se Uputstvom Glavnog odbora.

ORGANI SPS U OP[TINI, OKRUGU, GRADU I AUTONOMNIMPOKRAJINAMA

^lan 19.Organi Socijalisti~ke partije Srbije u op{tini, gradu i pokrajini su izborne

konferencije, odbori, izvr{ni odbori, statutarne i nadzorne komisije.Izborne konferencije biraju odbore, statutarne i nadzorne komisije.Op{tinska organizacija, ukoliko se opredeli, moè formirati, kao orga-

ne, samo Odbor, Statutarnu i Nadzornu komisiju.

^lan 20.Izborna konferencija se, po pravilu, odràva svake ~etvrte godine.Konferenciju ~ine delegati svih organizacija Socijalisti~ke partije Srbije

srazmerno broju ~lanova.Konferenciju saziva odbor samostalno, na predlog Izvr{nog odbora, Sta-

tutarne, Nadzorne komisije, jedne tre}ine organizacija, odnosno broja op-{tinskih odbora koji utvr|uje Glavni odbor Socijalisti~ke partije Srbije ili naj-manje tre}ine ~lanova Socijalisti~ke partije Srbije u op{tini, gradu, pokrajini.

^lan 21.Delegati za izbornu konferenciju SPS biraju se po kriterijumima i na na-

~in odre|en Pravilnikom o izborima koji donosi Glavni odbor.Izborna konferencija SPS u op{tini, gradu i autonomnoj pokrajini bira

organe Partije, razmatra i usvaja izve{taj o radu organa, razmatra i utvr|ujedokumente programskog i statutarnog karaktera.

^lan 22.Odbori su najvi{i organi organizacija Socijalisti~ke partije Srbije izme|u

dve izborne konferencije.

337


Broj ~lanova, sastav i na~in izbora odbora utvr|uje svojom odlukomizborna konferencija.

Mandat ~lanova odbora traje, po pravilu, ~etiri godine.

^lan 23.Odbori:

- biraju predsednika, potpredsednike i ~lanove Izvr{nog odbora;- rukovode organizacijom Socijalisti~ke partije Srbije u op{tini, gra-

du i pokrajini;- utvr|uju politi~ke stavove i organizuju aktivnost u ostvarivanju pro-

gramskih zadataka Socijalisti~ke partije Srbije u op{tini, gradu ipokrajini;

- vr{e pro{irenje i popunu odbora do jedne tre}ine;- donose odluke kojima reguli{u organizovanje i delovanje organi-

zacije Socijalisti~ke partije Srbije;- vr{e druge politi~ke aktivnosti u skladu sa stavovima i politi~kim

opredeljenjima izborne konferencije.

^lan 24.Izvr{ni odbori:

- biraju sekretare izvr{nih odbora;- pripremaju sednice odbora i sprovode njegove odluke;- organizuju teku}u politi~ku aktivnost;- organizuju i rukovode propagandom;- prate i koordiniraju rad sa odborni~kim, odnosno poslani~kim klu-

bom i ~lanovima Partije na funkcijama u dràvnim organima;- informi{u ~lanove o radu Partije;- podsti~u omasovljenje Partije;- rukovode izbornom kampanjom;- organizuju prikupljanje ~lanarine, donose finansijske planove i bri-

nu se o njihovoj realizaciji.

^lan 25.Radom odbora rukovodi predsednik, a u njegovoj odsutnosti, potpred-

sednik ili sekretar.Rad predsednika, potpredsednika i sekretara, kao i zaduènja ~lanova

odbora bliè se reguli{u Pravilnikom.

^lan 26.Broj ~lanova Izvr{nog odbora utvr|uje odbor kome i odgovaraju za svoj

rad.Radom Izvr{nog odbora rukovodi sekretar na osnovu Pravilnika o radu.U radu Izvr{nog odbora u~estvuju predsednik i potpredsednici Op{tin-

skog odbora.

^lan 27.Radi efikasnijeg ostvarivanja politike SPS, ocenjivanja i unapre|ivanja

rada organizacija i organa u op{tini, okrugu, gradu i autonomnoj pokrajinimogu se organizovati savetovanja.

338


^lan 28.U svim okruzima Republike Srbije obrazuju se okru`ni odbori Socijali-

sti~ke partije Srbije.Okru`ni odbor ~ine ~lanovi koje biraju op{tinski odbori iz reda ~lanova

SPS u okrugu i ~lanovi po funkciji.Okru`ni odbor bira izvr{ni odbor, predsednika i sekretara.Na~in konstituisanja i rada okru`nog odbora bliè se reguli{e odlukom

o obrazovanju okru`nih odbora, koju donosi Glavni odbor.

^lan 29.U Autonomnoj pokrajini Vojvodini i Autonomnoj pokrajini Kosovu i Me-

tohiji organizuju se i deluju pokrajinske organizacije Socijalisti~ke partijeSrbije.

Pokrajinske organizacije razra|uju programske zadatke, i utvr|uju poli-ti~ke stavove u ostvarivanju politike SPS i koordiniraju sprovo|enje pro-gramskih zadataka i politike Partije na teritoriji autonomne pokrajine.

Pokrajinskom organizacijom rukovodi pokrajinski odbor Socijalisti~kepartije Srbije.

^lan 30.U Beogradu se organizuje i deluje Gradska organizacija Socijalisti~ke

partije Srbije.Gradska organizacija koordinira sprovo|enje programskih zadataka i

politike Partije na nivou grada Beograda.Gradskom organizacijom rukovodi Gradski odbor Socijalisti~ke partije

Srbije.Gradski odbori formiraju se u gradovima Kragujevcu, Ni{u, Novom Sa-

du i Pri{tini.

^lan 31.Op{tinski, odnosno gradski i pokrajinski odbori svojim odlukama regu-

li{u organizaciju, zadatke i obaveze, koje moraju biti saglasne Statutu Soci-jalisti~ke partije Srbije.

^lan 32.Statutarna komisija:

- tuma~i odluke o na~inu rada i delovanju organizacija Partije;- predlaè mere za pravilnu primenu Statuta Partije i odluka o orga-

nizovanju i delovanju organizacija Socijalisti~ke partije Srbije;- predlaè mere za unapre|enje organizovanja i delovanja organiza-

cija Socijalisti~ke partije Srbije;- ocenjuje statutarnost izbora u organizacijama Partije;- re{ava àlbe na isklju~enje iz SPS.

^lan 33.Nadzorna komisija kontroli{e materijalno-finansijsko poslovanje orga-

nizacija Socijalisti~ke partije Srbije i o tome redovno informi{e ~lanstvo,mesne organizacije, odnosno organizacije i organe Partije.

339


ORGANI PARTIJE^lan 34.

Organi Partije su:1. Kongres;2. Glavni odbor;3. Predsednik;4. Izvr{ni odbor;5. Statutarna komisija i6. Nadzorna komisija.

KONGRES^lan 35.

Kongres je najvi{i organ Socijalisti~ke partije Srbije i, po pravilu, odrà-va se svake ~etvrte godine.

Delegate Kongresa ~ine ~lanovi organa Socijalisti~ke partije Srbije, kaoi delegati izabrani srazmerno broju ~lanova u op{tinskim organizacijamaSPS u broju i na na~in utvr|en odlukom Glavnog odbora Socijalisti~ke par-tije Srbije.

Odluku o sazivanju i na~inu pripreme Kongresa donosi Glavni odbor SPS.Odlukom Glavnog odbora utvr|uje se broj poslanika iz poslani~kih klu-

bova u Narodnoj skup{tini Republike Srbije i Saveznoj skup{tini koji naKongresu u~estvuju u svojstvu delegata.

Sazivanje redovnog Kongresa SPS mora se objaviti najmanje tri mese-ca pre odràvanja.

^lan 36.Kongres:

- donosi dokumente programskog i statutarnog karaktera;- razmatra i usvaja izve{taje o radu organa Socijalisti~ke partije Srbi-

je izme|u dva kongresa;- bira Glavni odbor, Statutarnu i Nadzornu komisiju;- bira predsednika Socijalisti~ke partije Srbije;- razmatra àlbe i predloge koji su mu upu}eni.

^lan 37.Vanredni kongres SPS se saziva:

- po odluci Kongresa;- po odluci Glavnog odbora donetoj dvotre}inskom ve}inom svih

~lanova;- na predlog jedne tre}ine op{tinskih odbora.

Sazivanje Vanrednog kongresa izvr{i}e Glavni odbor najkasnije tridesetdana od dana sticanja uslova za sazivanje.

Rok za odràvanje Vanrednog kongresa ne moè biti kra}i od 30 danaod dana dono{enja odluke Glavnog odbora o sazivanju.

Za u~e{}e u radu Vanrednog kongresa vaè odredbe ~lana 35. Statuta.Ukoliko zbog hitnosti nisu utvr|eni novi delegati, op{tinske organizacijemogu poslati delegate koji su u~estvovali na prethodnom kongresu.

340


Predlaga~ Vanrednog kongresa obavezan je da predloì dnevni red iobrazloì potrebu za odràvanjem Vanrednog kongresa.

PREDSEDNIK^lan 38.

Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije je organ Partije.

^lan 39.Predsednik Socijalisti~ke partije Srbije:

- koordinira rad organa Partije;- saziva Glavni odbor, a po potrebi i Izvr{ni odbor;- predsedava sednicama Glavnog odbora, kao i sednicama Izvr{nog

odbora kada ih je sazvao;- stara se o ostvarivanju programskih zadataka i ciljeva Socijalisti~ke

partije Srbije;- predstavlja Socijalisti~ku partiju Srbije;- potpisuje njene dokumente ili odre|uje ko }e to u pojedinim slu~a-

jevima ~initi umesto njega;- koordinira odnose Glavnog odbora i Izvr{nog odbora sa Vladom

Republike Srbije i poslani~kim klubovima socijalista u Narodnojskup{tini Republike Srbije i Skup{tini dràvne zajednice Srbija iCrna Gora, kao i s predsednikom Republike Srbije, predsedni-kom dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i drugim dràvnim funk-cionerima ukoliko su birani iz reda SPS.

^lan 39a.Predsednik Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije:

- saziva i predsedava sednicama Glavnog odbora;- zamenjuje predsednika SPS u poslovima iz njegove nadle`nosti u

slu~aju kada je predsednik SPS spre~en.

^lan 40.Potpredsednici Glavnog odbora Socijalisti~ke partije Srbije:- prate, organizuju, koordiniraju rad u oblastima za koje su zaduèni od

Glavnog odbora, na predlog predsednika SPS, a na osnovu odluke Glav-nog odbora;

Broj potpredsednika utvr|uje Glavni odbor.

GLAVNI ODBOR^lan 41.

Glavni odbor je najvi{i organ Partije izme|u dva kongresa.Broj ~lanova i na~in izbora Glavnog odbora utvr|uje Kongres svojom

odlukom, nastoje}i da prilikom evidentiranja i kandidovanja, op{tinske or-ganizacije SPS budu zastupljene srazmerno broju ~lanova.


- bira predsednika SPS izme|u dva kongresa, ako se za to ukaèpotreba;

341


- bira predsednika Glavnog odbora;- bira potpredsednike i generalnog sekretara Glavnog odbora;- defini{e, u skladu sa kongresnim odlukama, politiku Partije izme|u

dva kongresa;- uskla|uje Statut SPS sa zakonskim propisima izme|u dva kongre-

sa, u slu~aju kada to zakonski propisi nalaù;- priprema izborni program Partije;- utvr|uje kandidate Partije za izbore poslanika u Narodnoj skup{tini

Republike Srbije i Skup{tini dràvne zajednice Srbija i Crna Gora;- vr{i popunu ~lanova Glavnog odbora do jedne tre}ine;- utvr|uje oblike saradnje Socijalisti~ke partije Srbije s drugim parti-

jama;- donosi odluku o obrazovanju op{tinskih odbora Socijalisti~ke par-

tije Srbije;- formira savete i komisije kao radna tela;- utvr|uje kandidate SPS za predsednika Vlade Republike Srbije,

predsednika i potpredsednike Narodne skup{tine Republike Sr-bije, predsednika Republike Srbije, predsednika dràvne zajed-nice Srbija i Crna Gora, predsednike Skup{tine dràvne zajedni-ce Srbija i Crna Gora, predsednika Grada Beograda i predsedni-ka Skup{tine Grada Beograda;

- daje saglasnost za kandidate SPS za predsednike op{tina i grado-va;

- daje saglasnost za kandidate SPS za predsednike skup{tina op{ti-na, gradskih skup{tina i Skup{tine Grada Beograda;

- daje saglasnost za izbor predsednika, potpredsednika i sekretaraop{tinskih, okru`nih, gradskih i pokrajinskih odbora SPS;

- odlu~uje da li ~lanovi SPS mogu da u|u u Vladu koju formirajuposlanici drugih partija;

- odlu~uje o ulasku SPS u koaliciju s drugim partijama;- donosi odluku o u~lanjivanju SPS u me|unarodne organizacije;- utvr|uje broj i bira ~lanove Izvr{nog odbora;- organizuje politi~ko i stru~no obrazovanje ~lanova i funkcionera

koji }e omogu}iti uspe{no izvr{avanje programskih ciljeva;- organizuje savetovanja, radi konsultovanja o pitanjima od poseb-

ne va`nosti za delovanje SPS,- organizuje unutarpartijsko informisanje;- usvaja finansijski plan i izve{taj Partije;- utvr|uje ~lanarinu Partije;- osniva slu`bu za stru~ne, administrativno-tehni~ke poslove ~iji rad

usmerava i kontroli{e generalni sekretar;- donosi Poslovnik, kojim bliè reguli{e na~in rada Glavnog odbora

i zaduènja njegovih ~lanova;- donosi Pravilnik o Izvr{nom odboru Partije;- donosi Uputstvo o organizovanju i radu organizacija SPS;- donosi Uputstvo o formiranju organizacija SPS u inostranstvu;

342


- donosi Odluku o obrazovanju okru`nih odbora SPS;- donosi Odluku o sprovo|enju izbora i Pravilnik o izborima u SPS;- donosi Pravilnik o disciplinskom postupku;- donosi Pravilnik o na~inu sprovo|enja politike SPS u poslani~kim

klubovima;- vr{i i druge poslove utvr|ene Statutom i Poslovnikom;

IZVR[NI ODBOR^lan 43.

Izvr{ni odbor sprovodi politiku Partije.Radom Izvr{nog odbora rukovodi generalni sekretar Glavnog odbora.Predsednik Glavnog odbora i potpredsednici Glavnog odbora u~estvu-

ju u radu Izvr{nog odbora.

^lan 44.Generalni sekretar Glavnog odbora SPS:

- stara se o izvr{enju odluka i stavova Glavnog odbora SPS;- organizuje i koordinira rad ~lanova Izvr{nog odbora;- obave{tava pokrajinske, gradske, okru`ne i op{tinske odbore o

odlukama i stavovima Izvr{nog odbora;- koordinira rad saveta i komisija Glavnog odbora;- stara se o finansijskom poslovanju Partije;- zastupa Partiju.


- priprema sednice Glavnog odbora i izvr{ava njegove odluke;- sprovodi teku}u politi~ku aktivnost Partije;- rukovodi propagandom;- priprema predloge dokumenata Partije;- prati i koordinira rad ~lanova Partije na funkcijama u dràvnim or-

ganima;- stara se o informisanju ~lanova;- koordinira rad organizacija u op{tini, okrugu, gradu i autonomnoj

pokrajini;- prati u~lanjavanje u Partiju i izdaje ~lanske knjiìce;- stara se o preduze}ima, organizacijama i drugim oblicima privred-

ne aktivnosti ~iji je osniva~ SPS, u skladu sa zakonima i internimpravilnikom koji donosi;

- donosi op{ta i druga akta vezana za organizaciju i rad Stru~neslu`be organa SPS.

^lan 46.Rad Izvr{nog odbora i zaduènja njegovih ~lanova bliè }e se regulisati

Pravilnikom o Izvr{nom odboru.^lanovi Izvr{nog odbora obavezno se zaduùju za pojedine oblasti de-

lovanja SPS, a posebno za organizaciona pitanja rada i delovanja SPS,

343


odnose s javno{}u, me|unarodnu saradnju, ekonomska, socijalna i sindi-kalna pitanja, nauku i obrazovanje, kulturu, odnose s nacionalnim manjina-ma i koordinaciju rada sa ~lanovima SPS izabranim i imenovanim u pred-stavni~ke organe.

^lan 47.Na sednice Izvr{nog odbora, kada se izgra|uju stavovi Partije o zna~aj-

nim pitanjima ostvarivanja programskih opredeljenja, obavezno se poziva-ju predsednici poslani~kih klubova u Narodnoj skup{tini i Skup{tini dràv-ne zajednice Srbija i Crna Gora, predsednik Vlade Republike Srbije i pojedi-ni ministri, pojedini ministri iz Saveta ministara dràvne zajednice Srbija iCrna Gora, predsednik Narodne skup{tine Republike Srbije, predsednikSkup{tine dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, predsednik Republike Sr-bije, odnosno predsednik dràvne zajednice Srbija i Crna Gora - ukoliko subirani sa lista SPS.

STATUTARNA KOMISIJA^lan 48.

Statutarna komisija je samostalni organ Partije.Statutarna komisija ima predsednika, zamenika predsednika i odre|eni

broj ~lanova.

^lan 49.Statutarna komisija:

- tuma~i Statut Socijalisti~ke partije Srbije;- re{ava àlbe na isklju~enje iz SPS;- prati ostvarivanje Statuta Socijalisti~ke partije Srbije i predlaè me-

re za njegovo ostvarivanje;- predlaè mere za bolje organizovanje i delovanje SPS;- ocenjuje statutarnost izbora u Partiji.

NADZORNA KOMISIJA^lan 50.

Nadzorna komisija je samostalni organ Partije.Nadzorna komisija ima predsednika, zamenika predsednika i odre|eni

broj ~lanova.

^lan 51.Nadzorna komisija kontroli{e materijalno-finansijsko poslovanje Partije

i o tome, redovno informi{e ~lanstvo, organizacije i organe Partije.

ODLUÎVANJE I IZBORI^lan 52.

Organi Partije punova`no rade kada je prisutno vi{e od polovine njiho-vih ~lanova, a odluke se donose ve}inom glasova prisutnih ~lanova, ukoli-ko Statutom za pojedine odluke nije odre|ena posebna ve}ina.

Organizacije Partije donose odluke ve}inom glasova prisutnih ~lanova,ukoliko Statutom za pojedine odluke nije odre|ena posebna ve}ina.

344


^lan 53.Izbori u Socijalisti~koj partiji Srbije sprovode se, po pravilu, svake ~etvr-

te godine.Izbori u Socijalisti~koj partiji Srbije, po pravilu, vr{e se tajnim glasanjem,

na osnovu vi{e kandidata.Odluku o sprovo|enju izbora u Socijalisti~koj partiji Srbije donosi Glav-

ni odbor Partije.

^lan 54.Svaki ~lan SPS moè predlagati kandidate, biti kandidovan, birati i biti

biran u organe SPS.Kandidate za izbor u organe Partije predlaù i organi Socijalisti~ke par-

tije Srbije.

^lan 55.^lanovi organa i rukovodstva Socijalisti~ke partije Srbije u op{tini, gra-

du i pokrajinama biraju se u skladu s Pravilnikom o izborima.Glavni odbor daje saglasnost o kandidaturi za funkcije u organima Par-

tije u op{tini, okrugu, gradu i pokrajini, i mi{ljenje o kandidaturi za funkcijesvojih ~lanova u dràvnim organima.

^lan 56.U organima Partije mora na svim nivoima organizovanja biti najmanje

20 odsto mla|ih od 30 godina iz redova Socijalisti~ke omladine i najmanje20 odsto èna.

Ako u organe Partije na svim nivoima organizovanja ne bude izabranonajmanje 20 odsto ~lanova mla|ih od 30 godina iz redova Socijalisti~keomladine, odgovaraju}i organ Partije }e - na predlog odgovaraju}ih savetaSocijalisti~ke omladine - izvr{iti kooptiranje u svoj sastav do tog broja.

Sastav organa Partije izraàva, u odgovaraju}oj meri, socijalnu struktu-ru ~lanstva.

U izborima organa Partije vodi}e se ra~una o odgovaraju}oj zastuplje-nosti ~lanova SPS iz reda nacionalnih manjina.

ORGANIZOVANJE OMLADINE U SPS

^lan 57.Podmladak SPS je Socijalisti~ka omladina Srbije.Podmladak Socijalisti~ke partije Srbije ~ine ~lanovi do 30 godina ivota.Socijalisti~ka omladina Srbije se kroz savete koje formiraju odgovaraju}i

odbori, samostalno organizuje i sprovodi izbore na svim nivoima organizo-vanja SPS, u skladu sa Pravilnikom o izborima i na~inu organizovanja u So-cijalisti~koj omladini Srbije, uz obaveznu saglasnost nadle`nog odbora SPS.

Predsednici saveta Socijalisti~ke omladine su po funkciji ~lanovi izvr-{nih odbora odgovaraju}ih odbora SPS, a na nivou Glavnog odbora pred-sednik Socijalisti~ke omladine Srbije.

Dokumenti i odluke Socijalisti~ke omladine Srbije podleù obaveznojsaglasnosti Izvr{nog odbora Glavnog odbora SPS.

345


Savet Socijalisti~ke omladine pri Glavnom odboru SPS predstavlja, uodnosu prema drugim partijama i organizacijama, podmladak Socijalisti~-ke partije Srbije.

^lan 58.Saveti Socijalisti~ke omladine Srbije mogu formirati klubove, komisije,

zadruge, preduze}a, listove i druga glasila uz saglasnost Glavnog odbora.Saveti Socijalisti~ke omladine Srbije mogu formirati akcione centre kao

vid organizovanja vezanog za konkretne akcije i potrebe sprovo|enja poli-tike Socijalisti~ke omladine Srbije.

U akcione centre mogu u}i svi ~lanovi i simpatizeri Socijalisti~ke omla-dine Srbije.

Akcioni centri su tela privremenog karaktera ~ije je trajanje vezano zatrajanje akcije u vezi sa kojom su formirani.

Saveti Socijalisti~ke omladine Srbije mogu pomagati nevladine organi-zacije.

POLITI^KI SAVET SPS^lan 59.

Glavni odbor SPS formira Politi~ki savet SPS od simpatizera i ~lanovaSPS, istaknutih javnih, kulturnih, nau~nih radnika, privrednika kao i ugled-nih ljudi iz drugih oblasti.

Politi~ki savet SPS je savetodavno telo SPS koji se saziva radi razmatra-nja strate{kih pitanja dràvnog i privrednog razvoja, pojedinih va`nih proje-kata, odluka ili inicijativa koje, u vezi s tim, SPS èli da pokrene.

Politi~ki savet SPS se sastaje najmanje dva puta godi{nje na predlogpredsednika SPS, predsednika Glavnog odbora SPS, Izvr{nog odbora, gru-pe ~lanova Politi~kog saveta ili Poslani~kog kluba SPS.

SKUP[TINA SPS^lan 60.

Ako politi~ke prilike i interesi SPS zahtevaju, Glavni odbor izme|u dvakongresa, moè sazivati Skup{tinu SPS.

Skup{tinu SPS ~ine ~lanovi Glavnog odbora, Statutarne i Nadzorne ko-misije, predsednici op{tinskih, okru`nih, gradskih i pokrajinskih odbora,poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srbije i Skup{tini dràvne zajed-nice Srbija i Crna Gora i najvi{e do 30 drugih delegata koje pozove Glavniodbor na predlog Izvr{nog odbora.

Skup{tina SPS moè utvrditi stavove i opredeljenja SPS o razmatranimdru{tvenim problemima.

UÊ[]E NA IZBORIMA^lan 61.

Odluku o u~e{}u Partije i njenih ~lanova na izborima za Narodnu skup-{tinu Republike Srbije, pokrajinske i lokalne predstavni~ke organe u Srbiji,Skup{tinu dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, kao i za nosioce dràvnih ijavnih funkcija, donosi Glavni odbor.

346


Pravilnikom koji donosi Glavni odbor utvr|uju se kriterijumi, na~in kan-didovanja, obezbe|ivanje interesa Partije u radu izabranih nosilaca dràv-nih i javnih funkcija i njihovi odnosi s Partijom za vreme trajanja mandata.

Kandidate za odbornike, odnosno poslanike utvr|uju odgovaraju}i od-bori SPS - op{tinski, pokrajinski, gradski i Glavni odbor SPS - tajnim glasa-njem na osnovu predloga organizacija po postupku utvr|enom Pravilni-kom Glavnog odbora.

^lan 62.Kandidat SPS za predsednika Republike Srbije utvr|uje se na zajedni~-

koj sednici Glavnog odbora SPS i predsednika pokrajinskih, Gradskog od-bora Beograda, gradskih, okru`nih i op{tinskih odbora, tajnim glasanjem,posle postupka predlaganja u organizacijama i odborima SPS po postup-ku utvr|enim Pravilnikom Glavnog odbora SPS.

^lan 63.Svaki kandidat duàn je da potpi{e izjavu da je upoznat s odredbama

ovog statuta i Pravilnika o izborima i da se obaveè da }e podneti ostavkuna odborni~ku, poslani~ku i drugu predstavni~ku funkciju ukoliko mu izbilo kojih razloga prestane ~lanstvo u SPS.

POSLANI^KI I ODBORNI^KI KLUB SOCIJALISTA

^lan 64.Poslanici SPS u Narodnoj skup{tini Republike Srbije i Skup{tini dràvne

zajednice Srbija i Crna Gora organizuju se u poslani~ke klubove socijalista.^lanovi Poslani~kog kluba socijalista mogu biti i poslanici koji nisu bili

na listi SPS ako prihvate odredbe ovog statuta, ako se sa tim sloì Izvr{niodbor SPS, i ako to glasanjem prihvati Poslani~ki klub.

^lanovi Poslani~kog kluba raspravljaju o svim pitanjima koja su na dnev-nom redu Skup{tine, zauzimaju stavove i pokre}u inicijative u skladu saProgramom SPS i usvojenim stavovima Glavnog odbora SPS.

Poslani~ki klub bira, izme|u vi{e kandidata, predsednika, njegove za-menike i sekretara - na predlog Izvr{nog odbora SPS.

Predsednik SPS, predsednik Glavnog odbora, potpredsednici Glavnogodbora i generalni sekretar Glavnog odbora u~estvuju u radu Poslani~kogkluba. U radu Poslani~kog kluba po potrebi u~estvuju i ~lanovi Izvr{nogodbora.

Predsednik SPS, predsednik Glavnog odbora i predsednik Poslani~-kog kluba mogu sazvati zajedni~ku sednicu Glavnog odbora SPS i Posla-ni~kog kluba.

Na predlog Glavnog odbora SPS Poslani~ki klub bira kandidate SPS zapredsednika Vlade, predsednika i potpredsednike Skup{tine tajnim glasa-njem.

Sednicama Poslani~kog kluba obavezno prisustvuju predsednik Vlade- ukoliko je ~lan SPS ili biran na predlog SPS - ministri ako su ~lanovi SPS,a raspravlja se o pitanjima iz delokruga njihovog rada.

347


Poslanici su du`ni da prisustvuju sednicama Poslani~kog kluba i Skup-{tine.

Poslanici socijalisti ne mogu potpisivati zakonske predloge i inicijativedrugih poslani~kih klubova bez saglasnosti Poslani~kog kluba socijalista.O zakonskim inicijativama poslanika - socijalista prethodno se informi{ePoslani~ki klub socijalista.

^lanovi Poslani~kog kluba obavezno su ~lanovi i u~estvuju u radu save-ta i komisija Glavnog odbora ~iji je delokrug rada identi~an ili sli~an skup-{tinskim odborima ~iji su ~lanovi.

Ako najmanje 10 odsto poslanika iz poslani~kih klubova nisu ~lanoviGlavnog odbora, Glavni odbor }e, na predlog poslani~kih klubova, izvr{itikooptiranje u svoj sastav do tog broja.

Poslani~ki klub jedanput godi{nje, u pisanoj formi, podnosi Izve{taj oradu Glavnom odboru SPS. Izve{taj o radu Poslani~ki klub podnosi i Kon-gresu SPS.

Koordinaciju rada i odnosa Glavnog odbora i Izvr{nog odbora SPS iPoslani~kog kluba, na~in komunikacije, prava i obaveze zajedni~ki ure|ujuGlavni odbor i Poslani~ki klub Pravilnikom.

Poslani~ki klub ure|uje samostalno, svojim Poslovnikom, na~in rada,odlu~ivanja, obaveze i prava svog predsednika, obaveze i du`nosti ~lanovaKluba i druga pitanja.

Poslanici Socijalisti~ke partije Srbije su angaòvani u Partiji. Na~in an-gaòvanja utvr|uje se odlukom Izvr{nog odbora Glavnog odbora.

Ove odredbe analogno se odnose i na odbornike u op{tinama i graduBeogradu, kao i na poslanike pokrajinskih skup{tina.

IZDAVA^KA DELATNOST, INFORMISANJE I PROPAGANDA

^lan 65.Glavni odbor - u skladu sa ciljevima i zadacima iz Programa Socijalisti~-

ke partije Srbije - organizuje poslove politi~kog marketinga, izdava~ku, no-vinsku, obrazovnu i istraìva~ku delatnost.

Socijalisti~ka partija Srbije izdaje svoje glasilo.Svi funkcioneri SPS, koji primaju nadoknadu za obavljanje partijske funk-

cije, ~lanovi SPS koji su izabrani ili imenovani na pla}ene funkcije u pred-stavni~kim organima - obavezno se pretpla}uju na list koji izdaje SPS.

FINANSIRANJE I IMOVINA PARTIJE

^lan 66.Prihodi Socijalisti~ke partije Srbije su: sredstva iz republi~kog budèta,

budèta jedinice teritorijalne autonomije i budèta jedinice lokalne samou-prave, ~lanarina, pokloni, prihodi od privrednih delatnosti, marketinga, pro-pagande i sl. prihodi od promotivnih aktivnosti (prodaja publikacija, simbo-la i drugih oznaka Partije), prihodi od imovine i legati.

348


^lan 67.Odluku o visini i na~inu pla}anja ~lanarine donosi Glavni odbor.^lanarina je jedinstvena.Svi funkcioneri na stalnom radu u SPS i ~lanovi SPS koji su izabrani na

predstavni~ke funkcije ili imenovani na rad u dràvne organe, upravne od-bore javnih preduze}a i preduze}a ~iji je osniva~ SPS i sl. - mimo ~lanarinedu`ni su da upla}uju doprinos u visini koju odredi Izvr{ni odbor SPS.

Prema uputstvu Izvr{nog odbora, Finansijska slu`ba }e sa~initi listu licakoja pla}aju partijski doprinos i u pisanoj formi ih o tome izvestiti prekonadle`nih odbora.

Sredstva iz partijskog doprinosa upla}uju se u Izborni fond Partije i nemogu se koristiti u druge svrhe.

^lan 68.Celokupna imovina Socijalisti~ke partije Srbije je nedeljiva i njom raspo-

laè i upravlja Glavni odbor, odnosno odbori koje on svojim odlukama ovla-sti.

^lan 69.Odredbe ovog statuta ne mogu se menjati ili dopunjavati bez Odluke

Kongresa SPS.

^lan 70.Ovaj statut stupa na snagu danom usvajanja.

349

Statut Srpskog pokreta obnove

Statut Srpskog pokreta obnove*

OSNOVNE ODREDBE^lan 1.

Srpski pokret obnove je demokratska politi~ka stranka ~iji ~lanovi suorganizovani radi ostvarivanja ideja i na~ela Programa SPO.

^lan 2.Naziv Stranke je Srpski pokret obnove.Skra}eni naziv Srpskog pokreta obnove je SPO.

^lan 3.Sedi{te Srpskog pokreta obnove je u Beogradu.Srpski pokret obnove ima status pravnog lica.

^lan 4.Simbol Srpskog pokreta obnove je ruka sa podignuta tri prsta.Zastava Srpskog pokreta obnove je svetlo plave boje sa amblemom

SPO u sredini.Amblem SPO je na podlozi boje srpske nacionalne zastave sa tri stilizo-

vana slova: "S", koje simbolizuje ocila iz nacionalnog grba; "P", koje simbo-lizuje {ajka~u; i "O", koje simbolizuje srce i suze.

^lan 5.Pe~at Srpskog pokreta obnove je okruglog oblika sa punim imenom

Stranke, ispisanim po obodu }irilicom na srpskom jeziku.Oblik i sadrìna pe~ata organa Stranke i uìh oblika organizovanja SPO-

a utvr|uje se pravilnikom koji donosi Predsedni{tvo SPO-a.

^LANOVI SRPSKOG POKRETA OBNOVE^lan 6.

^lan Srpskog pokreta obnove moè biti svaki punoletni gra|anin akoprihvati Program i Statut Stranke, i kada potpi{e izjavu o pristupanju.

Op{tinski odbor moè predloìti, odloìti ili odbiti u~lanjenje u Stranku.^lan SPO dobija ~lansku kartu.^lan Srpskog pokreta obnove ne moè biti ~lan neke druge stranke.

^lan 7.Srpskom pokretu obnove mogu pristupiti profesionalna, kulturna, hu-

manitarna i druga sli~na udruènja i organizacije, pokreti gra|ana i klubovi,pod uslovom da su ciljevi radi kojih su organizovani u skladu sa program-skim na~elima SPO.

Odluku o prijemu kolektivnih ~lanova donosi Predsedni{tvo Stranke.Prava i du`nosti kolektivnih ~lanova utvr|uju se posebnim aktom Predsed-ni{tva Stranke.

* Ovaj pre~i{}eni tekst utvr|en je na sednici Komisije za Statut dana 28.7.2005.god.

350


PRAVA I DU@NOSTI ^LANOVA^lan 8.

^lan Srpskog pokreta obnove ima pravo da:- u~estvuje u svim oblicima politi~kog rada SPO;- predlaè stavove, zaklju~ke i pokre}e inicijative u organizacijama i

organima Stranke;- bude biran u organe SPO i da u~estvuje u biranju svih organa Stran-

ke;- bude informisan o radu i stavovima svih organa SPO.

^lan 9.^lan Srpskog pokreta obnove duàn je da:

- doprinosi porastu ugleda Stranke, i realizaciji programskih na~elai ciljeva Stranke;

- organizovano u~estvuje u javnom ivotu, zastupaju}i poglede i sta-vove Stranke;

- za Program i ciljeve Stranke pridobija nove ~lanove i pristalice;- po{tuje demokratska na~ela i drì se statutarnih normi i drugih pra-

vila Stranke;- dosledno sprovodi odluke i uputstva, bez obzira na stavove koje je

imao u procesu odlu~ivanja;- pla}a ~lanarinu i materijalno pomaè Stranku prema mogu}nosti-

ma.

^lan 10.^lan Stranke ne moè biti pozvan na odgovornost zbog iznetog mi{lje-

nja u okviru organa Stranke.

^lan 11.^lanstvo u Srpskom pokretu obnove prestaje istupanjem ili isklju~enjem.

O svom istupanju iz Stranke ~lan pismenim putem obave{tava op{tinskuorganizaciju SPO kojoj pripada.

Ako ~lan ne obavesti, u pismenoj formi, op{tinski odbor da je istupio izStranke, op{tinski odbor, na ~ijoj teritoriji stanuje, }e na osnovi njegoveusmene izjave o istupanju iz Stranke doneti odluku o njegovom isklju~enjui o tome moè obavestiti javnost.

Op{tinska organizacija SPO obavezna je da o svim promenama obave-{tava Izvr{ni odbor SPO.

^lan Stranke moè biti isklju~en iz Stranke u slu~ajevima neispunjenjadu`nosti i naru{avanja ugleda Stranke, kao i zbog delovanja suprotnogodlukama i stavovima Stranke.

Odluku o isklju~enju ~lana Stranke donosi Op{tinski odbor.Izuzetno ~lan moè biti isklju~en iz stranke odlukom Predsedni{tva SPO.Isklju~enje se sprovodi na osnovu Pravilnika o disciplinskoj odgovorno-

sti.

351


EVIDENCIJA ^LANSTVA^lan 12.

Evidenciju ~lanova Stranke vodi op{tinski odbor Srpskog pokreta ob-nove na podru~ju Op{tinskog odbora SPO.

U sedi{tu Stranke vodi se centralna evidencija ~lanstva.

ORGANIZACIJA I ORGANI STRANKE^lan 13.

Organi Stranke su:1. Sabor2. Glavni odbor3. Predsednik4. Predsedni{tvo5. Izvr{ni odbor6. Op{tinski odbor7. Gradski odbor8. Okru`ni odbor9. Pokrajinski odbor10. Komisija za Statut11. Nadzorni odbor12. Direktor Stranke13. Sekretar Stranke za spoljne poslove

SABOR SPO^lan 14.

Sabor je najvi{i organ Srpskog pokreta obnove i, po pravilu, odràva sesvake ~etvrte godine.

Delegati Sabora su delegati izabrani u op{tinskim organizacijama SPOi organizacijama SPO u inostranstvu, u broju i na na~in utvr|en odlukomGlavnog odbora SPO.

^lanovi Glavnog odbora, op{tinski odbornici, gradski odbornici, pokra-jinski poslanici, poslanici u Narodnoj skup{tini Republike Srbije i u Save-znoj skup{tini u~estvuju na Saboru u svojstvu delegata.

Odluku o sazivanju i na~inu pripreme Sabora donosi Glavni odbor.Rad Sabora ure|uje se Poslovnikom o radu Sabora koji Saboru predla-

è Glavni odbor Stranke.

^lan 15.Sabor:

- usvaja Program SPO;- razmatra i usvaja izve{taj o radu organa Stranke izme|u dva Sabo-

ra;- bira tajnim glasanjem, predsednika i potpredsednike Stranke;- razmatra àlbe i predloge koji su mu upu}eni;- donosi Poslovnik o svom radu.

352


^lan 16.Vanredni Sabor SPO saziva se:

- po odluci Glavnog odbora dvotre}inskom ve}inom prisutnih ~la-nova;

- na zahtev predsednika SPO.- na zahtev dve tre}ine ukupnog broja op{tinskih organizacija Stran-

ke.Glavni odbor imenuje ~lanove Organizacionog odbora vanrednog Sa-

bora SPO.

GLAVNI ODBOR^lan 17.

Glavni odbor je najvi{i organ Stranke izme|u dva Sabora.Glavni odbor ~ine:

- predsednici op{tinskih odbora SPO;- tajnim glasanjem izabrani predstavnici na skup{tinama ~lanova SPO

u op{tinskim i gradskim organizacijama Stranke, ~iji se broj utvr-|uje posebnom odlukom Organizacionog odbora za pripremuSabora, a prema broju bira~a i izbornim rezultatima Stranke uop{tinama u Srbiji.

^lanovi Glavnog odbora po poloàju su predsednik i potpredsedniciSPO, ~lanovi Predsedni{tva SPO, predsednik i ~lanovi IO SPO, predsedniki ~lanovi politi~kog saveta SPO, poslanici SPO, ministri SPO u Vladi Repu-blike Srbije i pokrajinskom Ve}u, sekretar Stranke za spoljne poslove, pred-sednici gradskih, okru`nih i pokrajinskih odbora SPO, predsednici op{tinai gradona~elnici i predsednici skup{tina op{tina i gradova koji su ~lanoviSPO.

Glavni odbor moè kooptirati i odgovaraju}i broj predstavnika ~lanstvaiz SPO izvan Srbije.

Najmanje 15 dana pre odràvanja Sabora SPO, Glavni odbor utvr|ujekona~nu listu kandidata za predsednika i potpredsednike SPO.

^lan 18.Glavni odbor saziva predsednik Stranke.


- utvr|uje politiku Stranke izme|u dva Sabora;- usvaja Statut SPO i statutarne odluke;- usvaja izborni program Stranke i odlu~uje o u~e{}u Stranke na

izborima na svim nivoima;- razmatra i usvaja izve{taj Nadzornog odbora o kontroli finansij-

skog poslovanja;- utvr|uje liste kandidata za poslanike.- Bira ~lanove Komisije za Statut i ~lanove Nadzornog odbora- Bira ~lanove Predsedni{tva na predlog Predsednika Stranke- Pokre}e postupak o poverenju Predsedniku SPO;

353


- Izme|u dva Sabora, odlu~uje o poverenju potpredsednicima SPOi izboru potpredsednika SPO

- daje i opoziva mandat poslanicima u skladu sa zakonom;- saziva redovni i vanredni Sabor;- donosi op{te akte Stranke iz svoje nadle`nosti;- donosi Poslovnik o svom radu;- obavlja i druge poslove u skladu sa Statutom i drugim aktima Stran-

ke.

PREDSEDNIK STRANKE^lan 20.

Predsednik Stranke je politi~ki i izvr{ni organ Stranke.Predsednik Stranke se bira na Saboru tajnim glasanjem.Mandat predsednika traje ~etiri godine, odnosno do izbora na Saboru.Predsednik Srpskog pokreta obnove:

- vodi politiku Stranke;- predstavlja Srpski pokret obnove u zemlji i inostranstvu;- moè da jednog od potpredsednika imenuje za svog zamenika- potpisuje dokumente Stranke ili odre|uje ko }e to u pojedinim slu-

~ajevima~initi umesto njega;- saziva Glavni odbor i Predsedni{tvo Stranke i predsedava njihovim

sednicama;- saziva redovni i vanredni Sabor Stranke;- predlaè kandidate za predsednika Izvr{nog odbora, Generalnog

sekretara i~lanove Predsedni{tva Stranke i kandidate za poslanike,- predlaè Glavnom odboru zaklju~enje sporazuma o koalicijama;- imenuje portparola stranke;- odre|uje predstavnike Stranke za u~e{}e na me|unarodnim sku-

povima;- podnosi izve{taje o radu Glavnom odboru i Saboru Stranke,- u ime Glavnog odbora podnosi Saboru izve{taj o radu- imenuje svoje savetnike za odre|ene oblasti.- predlaè kandidata za direktora Stranke- predlaè kandidata za sekretara Stranke za spoljne poslove

^lan 21.Predsednik Stranke moè sazvati sednicu svakog organa i tela u Stranci.

^lan 22.Postupak za proveru poverenja predsedniku SPO-a pokre}e dvotre}in-

ska ve}ina ukupnog broja op{tinskih odbora SPO.U tom slu~aju, Glavni odbor zakazuje vanredni Sabor SPO.Ako predsednik SPO re{i da se povu~e, o tome obave{tava Glavni odbor

i donosi odluku o zakazivanju vanrednog Sabora SPO. Istovremeno, on zavr{ioca du`nosti predsednika SPO odre|uje jednog od potpredsednika SPO.

354


POTPREDSEDNICI STRANKE

^lan 23.Srpski pokret obnove ima potpredsednike.Potpredsednici se biraju na Saboru tajnim glasanjem.Mandat potpredsednika po pravilu traje ~etiri godine.

^lan 24.Potpredsednici Stranke:

- zamenjuju predsednika Stranke u slu~aju njegove odsutnosti ili spre-~enosti da obavlja svoje poslove, u slu~aju njegove ostavke ilirazre{enja do izbora novog predsednika;

- pomaù predsedniku Stranke u obavljanju njegovih poslova;- obavljaju poslove koje im predsednik Stranke prenese iz svoje nad-

le`nosti;Potpredsednici odgovaraju za svoj rad predsedniku Stranke, Glavnom

odboru i Saboru.Postupak za proveru poverenja potpredsedniku SPO pokre}e ve}ina

od ukupnog broja op{tinskih odbora SPO, predsednik SPO ili ve}ina pri-sutnih ~lanova Glavnog odbora.

Potpredsednik SPO izme|u dva Sabora, biva opozvan ve}inom od ukup-nog broja ~lanova Glavnog odbora, a za novog potpredsednika biva iza-bran kandidat koji dobije ve}inu od ukupnog broja ~lanova Glavnog odbo-ra.

Ako potpredsednik SPO odlu~i da se povu~e, Glavni odbor, na predlogpredsednika SPO, bira novog potpredsednika ve}inom od ukupnog broja~lanova Glavnog odbora.

PREDSEDNI[TVO SPO^lan 25.

Predsedni{tvo Stranke je politi~ko-izvr{ni organ Glavnog odbora.Predsedni{tvo Stranke ~ine:

- predsednik stranke;- potpredsednici Stranke, predsednik Politi~kog saveta Stranke, ge-

neralni sekretar Stranke i predsednik Izvr{nog odbora;- {efovi poslani~kih grupa u Skup{tini Srbije, Saveznoj skup{tini i

Pokrajinskoj skup{tini;- ~lanovi koje na predlog Predsednika SPO bira Glavni odbor SPO i

to do jedne tre}ine od broja ~lanova Predsedni{tva po funkciji- predsednici gradskih odbora,- predsednici pokrajinskih odbora- direktor Stranke

^lan 26.Predsedni{tvo:

- donosi Poslovnik o svom radu;- utvr|uje politiku Stranke izme|u sednica Glavnog odbora;

355


- na predlog predsednika Stranke bira generalnog sekretara Stran-ke, imenuje predsednika i ~lanove Izvr{nog odbora, imenuje pred-sednika i ~lanove politi~kog saveta Stranke, imenuje direktoraStranke i sekretara Stranke za spoljne poslove;

- imenuje centralni izborni {tab i njegovog {efa;- raspu{ta organe lokalnih organizacija i imenuje poverenike u tim

slu~ajevima;- priprema sednice Glavnog odbora i utvr|uje predloge dokumena-

ta;- utvr|uje predlog Statuta SPO- odlu~uje o formiranju odbora Stranke u inostranstvu;- raspolaè pokretnom i nepokretnom imovinom Stranke;- donosi finansijski plan Stranke;- odlu~uje o prikupljanju i nameni sredstava Stranke u skladu sa

finansijskim planom;- osniva fondove, preduze}a i druga pravna lica;- obavlja i druge poslove, u skladu sa odlukama i stavovima Glav-

nog odbora.


Izvr{ni odbor je politi~ko-operativni organ Stranke.Izvr{ni odbor ~ine predsednik, potpredsednik i ~lanovi.


- priprema sednice Predsedni{tva i Glavnog odbora i izvr{ava njiho-ve odluke;

- priprema predloge dokumenata Stranke;- koordinira rad op{tinskih, gradskih i okru`nih organizacija SPO;- razmatra predlog finansijskog plana Stranke i daje mi{ljenje pred-

sedni{tvu SPO;- razmatra predlog zavr{nog finansijskog ra~una Stranke i daje mi-

{ljenje Predsedni{tvu SPO.- stara se o informisanju ~lanstva i brine se o promociji Stranke;- Brine o omasovljenju Stranke i izdaje ~lanske karte;- razmatra izve{taje o radu preduze}a, organizacija i drugih oblika

privrednih aktivnosti ~iji je osniva~ SPO;- donosi poslovnik o svom radu.

^lan 29.Izvr{ni odbor osniva Savete za:

- pravna i politi~ka pitanja,- spoljnu politiku,- ekonomiju, privredu i poljoprivredu,- finansije,- odbranu i bezbednost,

356


- informisanje i odnose s javno{}u,- zdravstvo, ekologiju, rad i socijalnu politiku,- saobra}aj i telekomunikacije,- upravu i lokalnu samoupravu,- nauku, kulturu i obrazovanje,- obnovu monarhije i duhovni preporod,- omladinu i sport- druge savete, u skladu sa odlukom Glavnog odbora SPO ili Pred-

sedni{tva SPO.

^lan 30.Radom svakog radnog tela rukovodi {ef koga imenuje Izvr{ni odbor.[ef radnog tela po pravilu je ~lan Izvr{nog odbora.[efovi radnih tela za svoj rad odgovaraju Izvr{nom odboru.

GENERALNI SEKRETAR STRANKE

^lan 31.Generalni sekretar Stranke je politi~ko-operativni organ Stranke.Organizuje i sprovodi teku}u politiku i aktivnosti Stranke.Rukovodi radom stru~ne slu`be.Stara se o dono{enju i primeni svih akata Stranke u teku}em radu orga-

na Stranke.

DIREKTOR STRANKE^lan 32

Direktor Stranke je inokosni izvr{ni organ Stranke koga na predlog pred-sednika Stranke imenuje Predsedni{tvo Stranke na mandatni period koji upravilu traje 4 (~etiri) godine.

Direktoru Stranke prestaje mandat pre vremena na koje je imenovan uslu~aju:

- podno{enja ostavke- prestanka ~lanstva u Stranci po bilo kom osnovu- kada Predsedni{tvo SPO na predlog predsednika SPO donese od-

luku o njegovom razre{enju

^lan 33.Direktor Stranke:

- zastupa Stranku i potpisuje sve ugovore koje zaklju~uje Stranka;- predlaè finansijski plan Stranke i stara se o njegovom ispunjenju;- nalogodavac je za tro{enje finansijskih sredstava Stranke;- priprema i podnosi finansijske izve{taje i zavr{ni finansijski ra~un

Stranke;- potpisuje finansijska dokumenta Stranke i odobrava otvaranje ìro

ra~una, podra~una i izradu pe~ata organima lokalnih organiza-cija Stranke;

- donosi akt o sistematizaciji sekretarijata Stranke;

357


- vr{i i druga ovla{}enja u skladu sa Zakonom o radu u oblasti rad-nih odnosa;

SEKRETAR STRANKE ZA SPOLJNE POSLOVE

^lan 34.Sekretar Stranke za spoljne poslove je inokosni operativni organ Stran-

ke koga na predlog Predsednika Stranke imenuje Predsedni{tvo Strankena mandatni period koji u pravilu traje 4 (~etiri) godine.

Sekretar Stranke za spoljne poslove obavlja sve operativne poslove ve-zane za me|unarodne kontakte i saradnju sa drugim strankama, strana~-kim udruènjima i me|unarodnim organizacijama.

Sekretar Stranke za spoljne poslove u svom radu zastupa interese, po-litiku i program Stranke, a u obavljanju svojih poslova usko sara|uje sasvim organima Stranke.

LOKALNE ORGANIZACIJE I ORGANI

^lan 35.Posebnim pravilnikom koji donosi Predsedni{tvo Stranke detaljnije se

ure|uju pitanja organizacije i rada lokalnih organa Stranke.

OP[TINSKA ORGANIZACIJA

^lan 36.Op{tinska organizacija SPO je osnovni oblik organizovanja Stranke. Osni-

va se, u pravilu za podru~je jedne op{tine.

SKUP[TINA OP[TINSKE ORGANIZACIJE

^lan 37.Skup{tina je najvi{i organ op{tinske organizacije SPO.Op{tinsku Skup{tinu ~ine svi ~lanovi stranke koji su u evidenciji op{tin-

ske organizacije SPO.

OP[TINSKI ODBOR SPO^lan 38.

Op{tinski odbor ~ine ~lanovi Predsedni{tva, odbornici Skup{tine op{ti-ne i predsednici mesnih odbora ili poverenici.

^lan 39.^lanove Predsedni{tva op{tinskog odbora bira op{tinska Skup{tina

Stranke, tajnim glasanjem.Predsedni{tvo moè imati od sedam do petnaest ~lanova.Predsedni{tvo se bira na ~etiri godine.

^lan 40.Na predlog svog predsedni{tva Op{tinski odbor:

- donosi odluku o sazivanju skup{tine op{tinske organizacije;

358


- odlu~uje o formiranju i raspu{tanju mesnog odbora SPO;- formira op{tinski izborni {tab;- predlaè kandidate za poslanike;- predlaè i po odobrenju Okru`nog odnosno Gradskog odbora,

utvr|uje listu kandidata za odbornike;- bira sekretara i blagajnika odbora na predlog predsednika;- sprovodi odluke organa Stranke na svojoj teritoriji;- vr{i prijem novih ~lanova Stranke;- odlu~uje u prvom stepenu disciplinskog postupka;- predlaè kandidata za predsednika Stranke i kandidate za potpred-

sednika Stranke, ako ovi predlozi nisu usvojeni na Izbornoj skup-{tini op{tinske organizacije;

- donosi poslovnik o svom radu- obavlja i druge poslove utvr|ene op{tim aktima Stranke.

Op{tinski odbor ima svoj pe~at i ìro-ra~un.

PREDSEDNIK OP[TINSKOG ODBORA

^lan 41.Op{tinski odbor, tajnim glasanjem, bira predsednika i potpredsednike

iz redova ~lanova Predsedni{tva op{tinskog odbora na ~etiri godine.Op{tinskim odborom rukovodi predsednik odbora.Predsednik op{tinskog odbora:

- predstavlja i zastupa op{tinski odbor;- saziva i rukovodi sednicama op{tinskog odbora;- saziva skup{tinu op{tinske organizacije;- sprovodi odluke op{tinskog odbora i organa Stranke;- pokre}e disciplinski postupak protiv ~lanova Stranke na podru~ju

op{tinske organizacije;- odgovoran je za finansijsko poslovanje op{tinskog odbora.

PREDSEDNI[TVO OP[TINSKOG ODBORA

^lan 42.Predsedni{tvo op{tinskog odbora je politi~ko-izvr{ni organ, koje se moè

samostalno sastajati i odlu~ivati kada to zahtevaju interesi Stranke, odno-sno op{tinske organizacije SPO.

^lan 43.Predsedni{tvo op{tinskog odbora:

- vodi pisanu evidenciju svih ~lanova sa svoje teritorije- u~lanjuje nove ~lanove- organizuje prikupljanje ~lanarine i drugih priloga za Stranku- organizuje distribucije strana~kog i propagandnog materijala- organizuje javne tribine i promocije- osniva i organizuje rad raznih sekcija- bavi se svim teku}i pitanjima od interesa za Stranku.

359


MESNA ORGANIZACIJA^lan 44.

Mesna organizacija, odnosno mesni odbor, SPO osniva se za podru~jejednog ili nekoliko naselja i u delovima gradskih celina, zavisno od potrebai broja ~lanova Stranke.

^lan 45.Odluku o osnivanju i raspu{tanju mesne organizacije donosi op{tinski

odbor SPO sa tog podru~ja.

^lan 46.Mesna organizacija moè izabrati mesni odbor od pet do sedam ~lano-

va, i predsednika mesnog odbora.

^lan 47.Mesni odbor ima pravo na pe~at, ali ne i na ìro-ra~un.

^lan 48.Mesni odbor moè prikupljati nov~ana i materijalna sredstva samo na

osnovu odobrenja nadle`nog op{tinskog odbora.Prikupljena sredstva upla}uju se na ìro-ra~un op{tinskog odbora ili se

na osnovu njegovog odobrenja zadràvaju u mesnom odboru.

GRADSKA ORGANIZACIJA^lan 49.

Gradske organizacije SPO osnivaju se za podru~je gradova a premavaè}em organizacionom ure|enju dràve Srbije.

Organizaciju SPO na podru~ju grada Beograda predstavlja Okru`ni od-bor.

^lan 50.Gradski odbor ~ine:

- lanovi Predsedni{tva koje, tajnim glasanjem, izaberu ~lanovi Stran-ke sa podru~ja grada u broju od sedam do jedanaest ~lanova,

- predsednici op{tinskih odbora sa teritorije grada,- odbornici Skup{tine grada,

Predsedni{tvo SPO moè, saglasno ukazanoj potrebi, imenovati odre-|eni broj ~lanova Gradskog odbora.

Mandat Gradskog odbora traje ~etiri godine.

^lan 51.Gradski odbor bira, tajnim glasanjem, iz redova ~lanova Predsedni{tva,

predsednika, potpredsednike i sekretara odbora.Gradski odbor razmatra pitanja i donosi preporuke, uputstva i odluke

koje obavezuju ~lanove SPO na teritoriji grada.

OKRU@NA ORGANIZACIJA^lan 52.

Okru`ne organizacije osnivaju se za teritoriju okruga, na prostoru i ubroju kako je ustanovila dràva Srbija.

360


Odluku o osnivanju okru`ne organizacije donosi Predsedni{tvo stranke.

^lan 53.Okru`nom organizacijom SPO rukovodi Okru`ni odbor, koga ~ine pred-

sednici op{tinskih odbora, ~lanovi izabrani od op{tinskih odbora i ~lanoviimenovani od strane Predsedni{tva SPO.

^lan 54.Okru`ni odbor tajnim glasanjem bira predsednika i potpredsednike.Za razre{enje predsednika Okru`nog odbora potrebna je i saglasnost

Predsedni{tva SPO.

^lan 55.Okru`ni odbor na svom podru~ju sprovodi odluke i stavove Stranke,

predlaè Glavnom odboru i Predsedni{tvu SPO dono{enje odluka i stavo-va, uskla|uje rad op{tinskih odbora i vr{i nadzor nad njihovim radom.

^lan 56.Okru`ni odbor, koji se bira na ~etiri godine, donosi odluku kojom, u

granicama ovla{}enja utvr|enih Statutom ili Statutarnom odlukom i odluka-ma predsedni{tva SPO, odre|uje svoj program rada i na~in njegovog ostva-renja.

^lan 57.Sedi{te okru`nog odbora nalazi se, po pravilu, u mestu koje je sedi{te

okruga odre|enog od strane dràve Srbije.Okru`ni odbor ima svoj pe~at ali ne i ìro ra~un, izuzetak mogu biti sa-

mo okru`ni odbori na podru~ju Kosova i Metohije.

POKRAJINSKI ODBOR^lan 58.

Na teritoriji Vojvodine i Kosova i Metohije osniva se Pokrajinski odborSPO.

Pokrajinski odbor ~ine predsednici okru`nih, gradskih odnosno op{tin-skih odbora i ~lanovi imenovani od strane Predsedni{tva SPO.

Pokrajinski odbor tajnim glasanjem bira predsednika i potpredsednika.Predsednik, koji rukovodi radom pokrajinskog odbora, imenuje sekre-

tara odbora.Potpredsednik odbora zamenjuje predsednika u vreme njegove odsut-

nosti.Na podru~ju Kosova i Metohije, Predsedni{tvo SPO moè odlu~iti da

bude vi{e kopredsednika Pokrajinskog odbora, a svaki od njih je ~lan Pred-sedni{tva SPO.

^lan 59.Pokrajinski odbor:

- raspravlja o stanju odnosa u stranci i dru{tvu na podru~ju pokraji-ne,

- sprovodi politiku Stranke na teritoriji za koju je osnovan,

361


- usmerava i odre|uje pravce delovanja op{tinskih, gradskih i okru-`nih odbora na svojoj teritoriji,

- usmerava i odre|uje aktivnosti poslani~ke grupe SPO u Skup{tiniAP, imenuje pokrajinski izborni {tab, rukovodi njegovim radom iobjedinjuje rad lokalnih izbornih {tabova,

- ostvaruje odnose sa javno{}u,- ure|uje i re{ava sva druga pitanja koja se ti~u delovanja Stranke na

teritoriji AP,- predlaè Glavnom odboru i Predsedni{tvu SPO dono{enje odluka

i uputstava od interesa za stranku na podru~ju pokrajine,- donosi poslovnik o svom radu.

Pokrajinski odbor ima svoj pe~at, ali ne i ìro ra~un, a izuzetak moè bitisamo Pokrajinski odbor ili odbori sa podru~ja Kosova i Metohije.

SRPSKI OMLADINSKI POKRET OBNOVE

^lan 60.Srpski omladinski pokret obnove je omladinska organizacija Srpskog

pokreta obnove.Skra}eni naziv Srpskog omladinskog pokreta obnove je SOPO.^lanovi SOPO-a su ~lanovi Stranke koji ne mogu biti mla|i od 18, ni

stariji od 28 godina.SOPO nije i ne moè biti paralelni oblik organizovanja Stranke.

POLITI^KI SAVET^lan 61.

Politi~ki savet SPO-a je politi~ko-savetodavni organ Stranke sastavljenod ~lanova i simpatizera Stranke koji su priznati stru~njaci u razli~itim obla-stima dru{tvenog ìvota.

Predsednika i ~lanove saveta imenuje Predsedni{tvo Stranke.

^lan 62.Politi~ki savet:

- bavi se strate{kim pitanjima razvoja Stranke;- bavi se najzna~ajnijim pitanjima vezanim za programska opredelje-

nja Stranke;- bavi se i istraìva~kim radom u oblastima koja su u dru{tvu najaktu-

elnija.Politi~ki savet moè da predloì izmene Programa Stranke i druga poli-

ti~ka akta Stranke.

KOMISIJA ZA STATUT^lan 63.

Komisija za Statut je samostalni organ Stranke koga bira Glavni odbor.Komisija za Statut ima predsednika, zamenika predsednika i odre|en

broj ~lanova.

362


^lan 64.Komisija za Statut:

- tuma~i Statut Srpskog pokreta obnove;- prati ostvarivanje Statuta SPO i predlaè mere za njegovo ostvari-

vanje;- predlaè mere za bolje organizovanje Stranke;- odlu~uje o àlbama u postupku disciplinske odgovornosti.

NADZORNI ODBOR^lan 65

Nadzorni odbor je samostalni organ Stranke koga bira Glavni odbor.Nadzorni odbor ima predsednika i najmanje jo{ dva ~lana.Nadzorni odbor kontroli{e materijalno-finansijsko poslovanje Stranke i

o tome obave{tava Glavni odbor SPO i Predsedni{tvo SPO.Materijalno-finansijsko poslovanje Stranka je du`na da obavlja u skladu

sa Zakonom o finansiranju politi~kih stranaka i Pravilnikom o sadràju evi-dencija i sastavljanju izve{taja o prilozima i imovini politi~kih stranaka, obja-vljenom u "Slu`benom Glasniku Republike Srbije" br. 119/2003.

^lan 66Na~in prikupljanja, tro{enja i raspodele nov~anih sredstava, upotreba i

kori{}enje imovine i materijalnih dobara koja pripadaju Stranci, kao i me|u-sobni odnosi organizacionih oblika politi~ke stranke u pogledu dozna~ava-nja sredstava na njihove podra~une, precizira se posebnim Pravilnikom ko-ga donosi Predsedni{tvo SPO i koji mora biti u svemu usagla{en sa odred-bama Zakona o finansiranju politi~kih stranaka. Do dono{enja tog pravilni-ka, u celini }e, kao Pravilnik SPO vaìti i primenjivati se Pravilnik o sadràjuevidencija i sastavljanja izve{taja o prilozima i imovini politi~kih stranaka,koji je doneo ministar finansija i ekonomije.

Odre|uje se da finansijsko poslovanje, podno{enje izve{taja i vo|enjeknjiga Srpskog pokreta obnove obavlja finansijsko-poslovni sekretar, kaoodgovorno lice koji je ovla{}en i da kontaktira sa Odborom za finansijeNarodne skup{tine Republike Srbije.

Finansijsko-poslovnog sekretara imenuje Predsedni{tvo Stranke.Predsedni{tvo SPO je obavezno da, u roku od tri dana po imenovanju

finansijsko-poslovnog sekretara, o tome pismeno obavesti Odbor za finan-sije. U slu~aju imenovanja novog finansijsko-poslovnog sekretara, u rokuod tri dana o tome mora, tako|e, biti izve{ten Odbor za finansije.

ODLUÎVANJE^lan 67.

U svim organima Stranke odluke se donose ve}inom glasova, a na na-~in za koji se opredeli ve}ina. Izbor i razre{enje predsednika i potpredsed-nika SPO vr{i se tajnim glasanjem.

363


^lan 68.Svaki ~lan SPO moè predlagati kandidate, biti kandidovan i biran u

organe SPO.

^lan 69.Odluku o u~e{}u Stranke na izborima na svim nivoima donosi Glavni

odbor Stranke.Glavni odbor odlu~uje o predizbornim i posleizbornim koalicijama, na-

zivu izbornih listi, kandidatu za predsednika Srbije, predsednika Vlade i~lanova Vlade, kao i za narodne poslanike, kriterijumima za dodeljivanjeposlani~kog mandata i razlozima za uskra}ivanje mandata.

Glavni odbor moè ovlastiti Predsedni{tvo SPO da donosi neke od od-luka iz njegove nadle`nosti, uz precizno navo|enje kojih odluka. Tako|e,Glavni odbor moè ovlastiti Predsedni{tvo SPO ili samo Predsednika SPOda odlu~uje o pojedinim kadrovskim re{enjima za nosioce dràvnih i javnihfunkcija.

Odluku o u~e{}u Stranke na lokalnim izborima i koalicijama i kadrov-skim re{enjima donose op{tinski, gradski i okru`ni odbori SPO, u skladu saStatutom i Programom Stranke, uz saglasnost Predsedni{tva SPO.

Odluku o u~e{}u SPO na Pokrajinskim izborima, koalicijama i kadrov-skim re{enjima donosi pokrajinski odbor, uz saglasnost Predsedni{tva SPO.

POSLANI^KI I ODBORNI^KI KLUB SPO

^lan 70.Poslanici SPO organizuju se u poslani~ke klubove SPO.^lanovi Poslani~kog kluba SPO mogu biti i poslanici koji nisu ~lanovi

SPO, ako se s tim sloì Predsedni{tvo Stranke.Poslanici SPO, kad ne ispunjavaju uslove da obrazuju svoj klub, mogu

biti ~lanovi drugih poslani~kih klubova, o ~emu odluku donosi Predsedni-{tvo Stranke.

^lanovi Poslani~kog kluba raspravljaju o pitanjima koja su na dnevnomredu Skup{tine, zauzimaju stavove, vode}i ra~una da njihove odluke i gla-sanje budu u skladu sa Programom SPO i usvojenim stavovima GlavnogOdbora SPO.

Poslani~ki klub bira predsednika i sekretara na predlog Predsedni{tvaStranke.

Predsednik Poslani~kog kluba ~lan je Predsedni{tva SPO po funkciji.Predsednik i potpredsednici Stranke, ~lanovi Predsedni{tva i generalni

sekretar u~estvuju u radu Poslani~kog kluba.Poslanici SPO ne mogu potpisivati zakonske predloge i inicijative dru-

gih poslani~kih klubova bez saglasnosti Poslani~kog kluba SPO.Poslani~ki klub donosi poslovnik o svom radu.Ove odredbe analogno se odnose i na odbornike u op{tinskim i grad-

skim skup{tinama.

364


^lan 71.Kodeks etike, koji je jedan od programskih dokumenata SPO, obavezu-

je svakog odbornika i poslanika na listi SPO da, svojom unapred potpisa-nom ostavkom, potvrdi da njegovim mandatom raspolaè Glavni odbor SPO,odnosno nadle`ni lokalni organi Stranke.

Tekst ostavke formuli{e Predsedni{tvo SPO. Nijedna ostavka ne moèbiti aktivirana bez odluke Glavnog odbora SPO (za poslanike) i nadle`nihlokalnih organa Stranke (za odbornike).

Mandat poslaniku i odborniku moè se uskratiti, isklju~ivo, zbog kr{e-nja Programa i Statuta SPO, kao i nepo{tovanja odluka Glavnog odboraSPO.

FINANSIRANJE I IMOVINA STRANKE^lan 72.

Prihodi Srpskog pokreta obnove su sredstva ste~ena iz javnih i privat-nih izvora u skladu sa Zakonom o finansiranju politi~kih stranaka.

^lan 73.Odluku o visini i na~inu pla}anja ~lanarine donosi Predsedni{tvo SPO.

^lan 74.Celokupna imovina Srpskog pokreta obnove je nedeljiva i njome raspo-

laè i upravlja Predsedni{tvo.

ORGANIZACIJE SPO U INOSTRANSTVU

^lan 75.Srpski pokret obnove moè formirati svoje organizacije u inostranstvu

radi okupljanja i delovanja ~lanova Stranke me|u gra|anima koji tamo ìvei rade.

Organizacija SPO koja je osnovana u jednoj stranoj dràvi ima obavezei prava okru`ne organizacije SPO.

Organizacijom rukovodi odbor koga ~ine predsednici mesnih, odnosnopokrajinskih odbora u stranoj dràvi i od njih, tajnim glasanjem, izabrani~lanovi Predsedni{tva odbora.

Odborom SPO za stranu zemlju rukovodi predsednik koga odbor biratajnim glasanjem.

Ove organizacije neposredno su vezane za Predsedni{tvo SPO, a na~inme|usobne saradnje ure|uje se Uputstvom Predsedni{tva.

ZAVR[NE ODREDBE

DONO[ENJE STATUTA^lan 76.

Postupak za dono{enje Statuta pokre}u Glavni odbor i Predsedni{tvo.Komisija za Statut priprema prednacrt Statuta koji upu}uje na raspravu

Op{tinskim odborima. Rasprava o Statutu traje najmanje petnaest dana.

365


Nakon sprovedene rasprave u Op{tinskim odborima, na osnovu pristiglihprimedbi, Komisija za Statut sa~injava nacrt Statuta koji dostavlja Predsed-ni{tvu na razmatranje.

Nakon razmatranja, Predsedni{tvo utvr|uje predlog Statuta i upu}ujega na usvajanje Glavnom odboru.

Glavni odbor donosi Statut ve}inom glasova prisutnih ~lanova.Izmene i dopune Statuta vr{e se na na~in i po postupku za njegovo

dono{enje.U slu~aju da budu usvojene izmene i dopune Statuta u ve}em obimu,

komisija za statut utvr|uje pre~i{}eni tekst Statuta SPO.

STUPANJE NA SNAGU^lan 77.

Ovaj Statut stupa na snagu danom usvajanja.

367

Statut Politi~ke organizacije za Demokratske promene Nova Srbija

Statut Politi~ke organizacije zaDemokratske promene Nova

Srbija

Na osnovu ~lana 22. Statuta Politi~ke organizacije za demokratske pro-mene Nova Srbija od 17. 1. 2004 godine, na sednici Skup{tine Nove Srbijeodrànoj dana 19.6.2004. godine u â~ku, usvojen je

STATUT POLITI^KE ORGANIZACIJEZA DEMOKRATSKE PROMENE

NOVA SRBIJA

1. OSNOVNE ODREDBE~lan 1.

Ovim Statutom utvr|uje se organizacija, ciljevi, na~ela rada, status, pra-va i du`nosti ~lanova Nove Srbije i druga pitanja od zna~aja za rad NoveSrbije.

~lan 2.Nova Srbija je politi~ka stranka demokratske orijentacije otvorena za

sve ljude dobre volje, koji su spremni da sve svoje sposobnosti stave ufunkciju ostvarivanja ciljeva Nove Srbije utvr|enih Programom i StatutomNove Srbije.

~lan 3.Nova Srbije je organizovana na teritorijalnom principu i deluje uz sarad-

nju svih dru{tvenih slojeva sa posebnim uvaàvanjem i po{tovanjem Usta-va i Zakona.

Pod teritorijalnim principom u smislu stava 1. ovog ~lana podrazumevase formiranje mesnih, op{tinskih, gradskih i okru`nih organizacija, koje de-luju u skladu s op{tim ciljevima Programa Nove Srbije.

~lan 4.Nova Srbija deluje samostalno uz mogu}nost povezivanja i udruìvanja

s drugim politi~kim strankama i koalicijama ~iji su programi demokratskeorijentacije.

Nova Srbija se moè povezati sa politi~kim pokretima i strankama dru-gih zemalja i biti ~lan me|unarodnih organizacija i asocijacija.

Odluke o povezivanju, udruìvanju i delovanju u smislu stav 1. i 2. ovog~lana, donosi Glavni odbor Nove Srbije.

~lan 5.Aktivnosti Nove Srbije su javne.

368


~lan 6.Nova Srbije ima status pravnog lica koji sti~e danom upisa u registar

politi~kih organizacija kod nadle`nog organa Republike Srbije.Politi~ko sedi{te Nove Srbije je u â~ku, a administrativno u Beogradu.Pe~at Nove Srbije je okruglog oblika na kome je na obodu }irili~ni tekst

"POLITI^KA ORGANIZACIJA ZA DEMOKRATSKE PROMENE - Beograd", au sredini je znak Nove Srbije, iznad znaka stoji NOVA, a ispod znaka SRBI-JA.

~lan 7.Nova Srbije ima obele`ja koja ~ine zastava, znak i amblem Nove Srbije.Zastava Nove Srbije je pravougaonog oblika, svetlo plave boje sa zna-

kom Nove Srbije ispod koga je }irili~ni tekst Nova Srbija.Znak Nove Srbije je pravougaonog oblika u tri dela, gde se u prvom

levom delu nalazi zastava Nove Srbije ura|ena u talasima, srednji deo ~ini}irili~no slovo "N" plave boje na koje se oslanja }irili~no slovo "S" crveneboje.

Amblem je znak Nove Srbije sa }irili~nim tekstom Nova Srbija.Na~in kori{}enja znaka, amblema, grba i strana~kih priznanja propisuje

Predsedni{tvo stranke.

2. STICANJE I PRESTANAK ^LANSTVA

~lan 8.^lan Nove Srbije moè postati svaki punoletni gra|anin potpisivanjem

pristupnice i davanjem izjave o prihvatanju Programa i Statuta Nove Srbije,s tim da pristupnicu potpi{e jedna ~lan Nove Srbije.

Pristupnicu i ~lansku kartu izdaje Op{tinski odbor nadleàn po mestuprebivali{ta ~lana.

^lan Nove Srbije ne moè biti ~lan druge politi~ke stranke.^lanstvo u Novoj Srbiji mogu imati i po~asni ~lanovi.Po~asni ~lanovi Nove Srbije mogu biti lica koja su svojim delovanjem

doprineli stvarala{tvu i ugledu otad`bine.Odluku o prijemu po~asnih ~lanova donosi predsedni{tvo stranke.

~lan 9.^lanske karte potpisuje predsednik Op{tinskog odbora.^lanske karte po~asnih ~lanova potpisuje predsednik Nove Srbije.

~lan 10.Novoj Srbiji se moè pristupiti i kolektivno zaklju~ivanjem odgovaraju-

}eg sporazuma.Sporazumom iz stava 1. ovog ~lana reguli{u se uzajamne obaveze, sta-

tus, na~in potpisivanja pristupnica i prava kolektivnih ~lanova.

~lan 11.Na odluku o odbijanju prihvatanja pristupnice dozvoljena je àlba.@alba se podnosi Izvr{nom odboru Nove Srbije, a preko mati~ne orga-

nizacije Nove Srbije.

369


Rok za àlbu je 8 dana od prijema odluke. Izvr{ni odbor Nove Srbije jeduàn da donese odluku u roku od 30 dana od dana podno{enja àlbe.

~lan 12.^lanovi Nove Srbije imaju prava i du`nosti koje ostvaruju u okviru rada

Nove Srbije, i to:- da biraju i budu birani u organe i radna tela Nove Srbije;- da aktivno rade i zalaù se za ostvarivanje Programa Nove Srbije,

ja~anje njenog ugleda i da u okviru toga predlaù nove ~lanove;- da budu blagovremeno obave{teni o stavovima i odlukama orga-

na i ranih tela Nove Srbije;- da slobodno i bez posledica istupe iz Nove Srbije uz obave{tenje

mati~nog op{tinskog odbora Nove Srbije;- da imaju podr{ku Nove Srbije za sva javna istupanja izvr{ena u

okviru ovla{}enja i programa Nove Srbije;- da u okviru organa i radnih tela raspravljaju o radu i ocenjuju rad

Nove Srbije i pojedinih ~lanova Nove Srbije;- da izvr{avaju odluke organa Nove Srbije i preuzete obaveze i zadu-

ènja;- da {tite vladavinu prava i norme gra|anskog dru{tva;- da po{tuju prava nacionalnih manjina i etni~kih grupa u skladu sa

me|unarodnim standardima;- da odgovaraju za rad i lojalnost ~lanova koje su predloìli za pri-

jem;- da u~estvuju u predizbornim i izborni aktivnostima Nove Srbije;- da u slu~aju ugroène egzistencije, ~iji je uzrok aktivnost na ostva-

renju Programa Nove Srbije, dobiju materijalnu i moralnu po-mo};

- da pla}aju ~lanarinu i na drugi na~in pomaù Novu Srbiju. Zastupljenost ~lanova stranke ènskog pola u organima i telima Nove

Srbije na svim nivoima, na svim izbornim listama i u organima vlasti je naj-manje 30%.

~lan 13.^lanstvo u Novoj Srbiji prestaje istupanjem ili isklju~enjem.O istupanju iz Nove Srbije ~lan obave{tava mati~nu organizaciju sa ili

bez obrazloènja, vra}anjem ~lanske karte.Iz Nove Srbije se moè isklju~iti svaki ~lan za koga se u disciplinskom

postupku utvrdi da je delovao suprotno Programu i Statutu Nove Srbije.

~lan 14.Op{tim aktom o disciplinskoj odgovornosti propisuju se povrede stra-

na~ke discipline, na~in pokretanja i vo|enja disciplinskog postupka i merekoje se izri~u.

370


3. UNUTRA[NJA ORGANIZACIJA~lan 15.

Teritorijalni organizacioni oblici Nove Srbije su:- mesna organizacija;- op{tinska organizacija;- gradska organizacija i- okru`na organizacija.

Svi organizacioni oblici biraju predsednika i mogu birati potpredsedni-ka, sekretara i blagajnika.

Organizacioni oblici mogu formirati i druga tela koja doprinose kvalitet-nijem radu.

~lan 16.Formiranje, na~in rada i funkcionisanje organizacionih jedinica iz ~lana

15. ovog Statuta ure|uje se pravilnikom o unutra{njoj organizaciji i raduNove Srbije.

~lan 17.Svi organizacioni oblici, izuzev Mesnih odbora, imaju svoj pe~at i teku}i

ra~un, odnosno podra~un.

~lan 18.Dràvljani Srbije koji ìve van otad`bine mogu osnivati ogranke Nove

Srbije koji promovi{u program Nove Srbije na svom podru~ju i pridobijajunove ~lanove.

Predstavnici ogranka imaju pravo da prisustvuju sednicama svih orga-na Nove Srbije.

^lanovi Nove Srbije iz stava 1. ovog ~lana imaju sva prava i du`nostikao i oni koji ìve u Srbiji.

~lan 19.Posebni organizacioni oblici stranke su:

- Podmladak Nove Srbije i- Savet èna.

^lanovi Nove Srbije do 27 godina organizuju Podmladak Nove Srbije.Podmladak Nove Srbije bira predsednika i do tri potpredsednika, koji

su ujedno i ~lanovi organa Nove Srbije, na nivou na kome su organizovani.^lanice Nove Srbije su organizovane u Savet èna Nove Srbije kao for-

malne ènske organizacije u okviru stranke Nova Srbija. Savet èna NoveSrbije ima predsednicu i dve potpredsednice koje su ujedno i ~lanice orga-na Nove Srbije na nivou na kome su organizovane.

Ciljevi, zadaci i na~in rada organizacionih oblika iz stava 1. ovog ~lanareguli{u se posebnim Pravilnicima o njihovom radu.

Odbor za po{tovanje Statuta i ~lanove Nadzornog odbora za finansije;- odlu~uje o drugim zna~ajnim pitanjima u vezi sa radom i organiza-

cijom Nove Srbije.

371


~lan 23.Rad Skup{tine je punovaàn ako je prisutno vi{e od polovine ukupnog

broja delegata.Odluke Skup{tine donose se prostom ve}inom prisutnih delegata (50%

plus jedan).Izuzetno od stava 2. ovog ~lana, za dono{enje ili izmene i dopune Sta-

tuta i Programa Nove Srbije, kao i odluku o prestanku rada stranke, zapunova`nu odluku je potrebna dvotre}inska ve}ina prisutnih ~lanova Skup-{tine (67% plus jedan).

Glavni odbor~lan 24.

Glavni odbor je najvi{i organ Nove Srbije izme|u dva zasedanja Skup-{tine.

Skup{tina bira najvi{e 33 ~lana Glavnog odbora tajnim glasanjem, vo-de}i ra~una o teritorijalnoj zastupljenosti ~lanstva.

^lanovi Glavnog odbora po funkciji su predsednik stranke, potpred-sednici, predsednici okru`nih odbora, poslanici Nove Srbije, predsednik i~lanovi Izvr{nog odbora, generalni sekretar Nove Srbije, predsednik Nad-zornog odbora za finansije, predsednik za po{tovanje Statuta, kao i pred-sednici gradskih i Op{tinskih odbora.

Mandat izabranih ~lanova Glavnog odbora traje ~etiri godine.Na predlog Predsedni{tva Nove Srbije, Op{tinskih odbora, Saveta ena

i Kluba mladih, Glavni odbor moè kooptirati nove ~lanove, pod uslovomda broj kooptiranih ~lanova nije ve}i od 11, od kojih su 4 iz Kluba mladih.

Sednicama Glavnog odbora predsedava predsednik stranke ili potpred-sednik Nove Srbije koga predsednik ovlasti.

Redovne sednice Glavnog odbora se odràvaju svakih 6 meseci.Vanredne se sazivaju na zahtev predsednika Nove Srbije, predsedni-

{tva Nove Srbije, Izvr{nog odbora, Nadzornog odbora za finansije ili tre}ine~lanova Glavnog odbora.

Vanredne sednice se sazivaju u roku od 15 dana od dostavljanja zahte-va.

~lan 25.Nadle`nosti Glavnog odbora su:

- donosi poslovnike o svom radu;- donosi odluke iz nadle`nosti Skup{tine koje se privremeno prime-

njuju do prvog zasedanja Skup{tine;- donosi pravilnike Nove Srbije;- verifikuje sticanje i prestanak ~lanstva u Glavnom odboru kooptira-

nih ~lanova;- utvr|uje i vodi politiku Nove Srbije u skladu sa osnovama politike

utvr|enim na skup{tini;- donosi izborni program i odlu~uje o u~e{}u Nove Srbije u izborima

na svim nivoima;

372


- odlu~uje o ulasku u vladu i druge organe vlasti;- utvr|uje kandidate za dràvne funkcije kada Nova Srbija u~estvuje

u vr{enju vlasti;- predlaè kandidate za odbor za po{tovanje Statuta i kandidate za

nadzorni odbor za finansije;- bira i razre{ava predsednika Izvr{nog odbora koji ima mandat za

formiranje Izvr{nog odbora;- na predlog predsednika Izvr{nog odbora Nove Srbije verifikuje sa-

stav Izvr{nog odbora;- potvr|uje ili poni{tava odluku Izvr{nog odbora o suspenziji ili ko-

optiranju ~lanova Izvr{nog odbora;- daje i opoziva mandat poslanicima i odbornicima;- razmatra izve{taje Izvr{nog odbora, Predsedni{tva, predsednika i

resornih saveta u vremenu izme|u dve Skup{tine;- donosi odluku o sazivanju Skup{tine Nove Srbije;- Verifikuje odluku Izvr{nog odbora o raspu{tanju Op{tinskog i Okru-

`nog odbora;- bira i razre{ava lica odgovorna za finansijsko poslovanje, podno-

{enje izve{taja nadle`nim organima i vo|enje finansijskih knjiga;- pokre}e inicijativu za izbor i razre{enje predsednika i potpredsed-

nika Nove Srbije, na predlog tre}ine ~lanova Glavnog odbora;- na predlog Izvr{nog odbora bira Izborni {tab;- na predlog predsednika Nove Srbije, bira i razre{ava generalnog

sekretara;- odlu~uje o drugim pitanjima o radu stranke, po ovla{}enju Skup{ti-

ne.

~lan 26.Glavni odbor obrazuje resorne savete (Politi~ki savet, Pravni savet, Spolj-

noPoliti~ki savet, Pravni savet, Spoljno-politi~ki savet i Ekonomski savet, idruge u odre|enim oblastima politi~kog i dru{tvenog ivota - resornim obla-stima), na predlog Predsedni{tva stranke.

^lanovi saveta ne moraju biti ~lanovi Nove Srbije.Predsednika resornih saveta imenuje Predsedni{tvo Nove Srbije.Saveti daju Glavnom odboru i Predsedni{tvu preporuke i mi{ljenja iz

svog delokruga, a na zahtev predsednika, Predsedni{tva ili Glavnog odbo-ra i pripremaju izve{taje.

Predsednik Stranke~lan 27.

Predsednik Nove Srbije je politi~ko-izvr{ni organ koji:- predstavlja i zastupa Novu Srbiju;- uskla|uje i koordinira funkcionisanje Nove Srbije;- odgovara za sprovo|enje odluka Skup{tine i Glavnog odbora;- saziva sednice Predsedni{tva, Glavnog odbora i Skup{tine;- podnosi izve{taj o svom radu Skup{tini i Glavnom odboru;

373


- rukovodi radom Glavnog odbora i Predsedni{tva;- predlaè kandidata za predsednika Izvr{nog odbora;- predlaè kandidata za izbor generalnog sekretara Nove Srbije;- imenuje portparola Nove Srbije i glavnog i odgovornog urednika

zvani~nog lista Nove Srbije;- daje punomo}je za zastupanje Nove Srbije pred sudovima i dru-

gim dràvnim organima;- inicira sednicu svakog organa Nove Srbije izuzev Skup{tine;- naredbodavac je po finansijskom planu;- vr{i i druge poslove koje mu poveri Skup{tina, Glavni odbor i Pred-

sedni{tvo;- ovla{}uje lice koje ga zamenjuje u odre|enim poslovima ili za od-

re|eni vremenski period;- predlaè kandidate za potpredsednika Nove Srbije;- predlaè do 4 ~lana Predsedni{tva Nove Srbije koje verifikuje.

Skup{tina stranke~lan 28.

Predsednik Nove Srbije bira se na Skup{tini tajnim glasanjem za periodod 4 godine na predlog 30% Op{tinskog odbora.

Razre{enje predsednika vr{i se po istom postupku kao i njegov izbor.

Potpredsednici~lan 29.

Predsedni{tvo Nove Srbije su politi~ko izvr{ni organi koji obavljaju po-slove u skladu sa ~lanom 27. Statuta.

Nova Srbija ima 3 potpredsednika koje bira i razre{ava.Skup{tina tajnim glasanjem, na predlog 15% op{tinskih odbora ili pred-

sednika stranke.Skup{tina stranke moè da donese odluku da se izbor potpredsednika

vr{i i javnim glasanjem.Mandat potpredsednika traje 4 godine.Za svoj rad odgovorni su Skup{tini, Glavnom odboru i predsedniku.

Predsedni{tvo~lan 30.

Predsedni{tvo Nove Srbije ~ine uì i pro{ireni sastav.Uì sastav Predsedni{tva stranke redovno prisustvuje sednicama Pred-

sedni{tva ~ine ga: predsednik, potpredsednici, generalni sekretar, pred-sednik Izvr{nog odbora, {efovi Poslani~kih klubova Nove Srbije, predsed-nik Podmlatka Nove Srbije, predsednik Saveta èna Nove Srbije i portparolNove Srbije.

Pro{ireni sastav Predsedni{tva ~ine pored uèg sastava: ~lanovi pred-sedni{tva koje predlaè predsednik stranke, narodni poslanici, predsednikodbora za po{tovanje Statuta i predsednik Nadzornog odbora za finansije.

374


Predsednik stranke odlu~uje kada se sednice Predsedni{tva sazivaju uuèm, a kada u {irem sastavu.

U radu Predsedni{tva mogu u~estvovati i drugi ~lanovi stranke, po pozi-vu.

Radom Predsedni{tva rukovodi predsednik stranke.Za svoj rad Predsedni{tvo odgovara Skup{tini i Glavnom odboru.

~lan 31.Predsedni{tvo je politi~ko-izvr{ni organ koji:

- donosi poslovnik o svom radu;- koordinira rad Nove Srbije izme|u sednica Glavnog odbora;- odlu~uje o priznanjima i nagradama;- odlu~uje o pitanjima koje mu delegira Glavni odbor;- priprema sednice Glavnog odbora;- u dogovoru sa Izvr{nim odborom raspolaè imovinom Nove Srbije;- moè da inicira razre{enje predsednika i potpredsednika Nove Sr-

bije;- bira i razre{ava predsednike resornih saveta;- obavlja i druge poslove odre|ene ovim Statutom i op{tim aktima

Nove Srbije.

Izvr{ni odbor~lan 32.

Izvr{ni odbor je operativno-izvr{ni organ stranke.Izvr{ni odbor ~ine predsednik i 20 ~lanova koje na predlog predsednika

Izvr{nog odbora, verifikuje Glavni odbor na period od 4 godine.^lan Izvr{nog odbora je po funkciji generalni sekretar Nove Srbije.

~lan 33.Izvr{ni odbor je nadleàn da:

- donosi poslovnik o svom radu;- izvr{ava odluke Glavnog odbora i Predsedni{tva;- u~estvuje u oblikovanju i ostvarivanju politike Nove Srbije;- utvr|uje predloge za Glavni odbor;- koordinira radom okru`nih, gradskih i op{tinskih odbora i daje im

smernice i uputstva za sprovo|enje politike stranke na lokalnomnivou;

- radi na razvoju teritorijalne infrastrukture stranke preko okru`nih,gradskih i op{tinskih odbora;

- vr{i analize i priprema izve{taje o radu okru`nih, gradskih i op{tin-skih odbora;

- u slu~aju unutra{njih problema u radu okru`nih, gradskih i op{tin-skih odbra, suspenduje rad odbora, odre|uje poverenike i orga-nizuje formiranje novog odbora;

- odre|uje poverenike za op{tinu u kojoj nije formiran op{tinski od-bor, na predlog predsednika okru`nog odbora;

375


- na predlog predsednika moè da kooptira do 3 ~lana i suspendujesvoje ~lanove o ~emu kona~nu odluku donosi Glavni odbor naslede}em zasedanju;

- u dogovoru sa predsedni{tvom donosi finansijski plan Nove Srbije;- po principu proporcionalnosti odre|uje broj delegata svakog op-

{tinskog odbora za Skup{tinu;- obavlja i druge teku}e poslove Nove Srbije.

Generalni sekretar~lan 34.

Generalni sekretar Nove Srbije je operativni rukovodilac.Sekretarijata koji se bira na ~etiri godine.Nadle`nosti sekretara Nove Srbije su:

- formira sekretarijat Nove Srbije;- rukovodi sekretarijatom Nove Srbije i nadzire njegov rad;- stara se blagovremenoj pripremi materijala za rad organa Nove

Srbije i o izvr{avanju njegovih odluka;- stara se o informativnom sistemu;- obavlja poslove vezane za zasnivanje i raskid radnog odnosa za-

poslenih u Novoj Srbiji;- donosi pravilnik o unutra{njoj organizaciji i sistematizaciji radnih

mesta sekretarijata;- vr{i i druge organizacione i administrativne poslove koji mu povere

Predsedni{tvo ili predsednik.Za svoj rad generalni sekretar je odgovaran Glavnom odboru, Predsed-

ni{tvu, predsedniku Izvr{nog odbora.

Odbor za po{tovanje Statuta~lan 35.

Odbor za po{tovanje Statuta je operativno-stru~ni organ stranke.Broji 5 ~lanova koje, na predlog Glavnog odbora, bira Skup{tina, na

period od 4 godine.

~lan 36.Odbor za po{tovanje Statuta ima nadle`nost da:

- po sopstvenoj inicijativi ili inicijativi drugih organa stranke izra|ujepredlog izmena i dopuna normativnih akata stranke;

- vr{i ocenu da li su odluke organa stranke donete u skladu sa Statu-tom i drugim vaè}im aktima stranke;

- suspenduje sve odluke koje su donete suprotno Statutu i drugimaktima stranke i o tome obave{tava Glavni odbor;

- daje smernice i uputstva op{tinskim odborima i organima strankeza dono{enje odluka u pogledu njihove usagla{enosti sa Statu-tom i drugim vaè}im aktima stranke;

- vr{i i druge poslove koje mu poveri Predsedni{tvo i Izvr{ni odborstranke.

376


Nadzorni odbor za finansije~lan 37.

Nadzorni odbor za finansije je operativno-stru~ni organ stranke, koji broji5 ~lanova. ^lanove odbora bira Skup{tina stranke, na predlog Glavnogodbora, na period od 4 godine.

~lan 38.Nadzorni odbor za finansije ima nadle`nost da:

- izra|uje nacrt finansijskog plana stranke;- daje uputstva i smernice op{tinskim odborima za kori{}enje i ras-

polaganje sredstvima, u skladu sa zakonom o finansiranju poli-ti~kih stranaka i pravilnikom o finansijskom poslovanju i raspola-ganju;

- vr{i kontrolu zakonskog kori{}enja finansijskih sredstava;- vr{i i druge poslove po nalogu Predsedni{tva i Izvr{nog odbora

stranke.

Finansiranje Nove Srbije~lan 39.

Za ostvarivanje ciljeva Programa i Statuta, Nova Srbija se finansira izsredstava ste~enih po osnovu ~lanarine, donatorskih priloga, poklona, le-gata, zave{tanja budèta Republike Srbije, pokrajinskog budèta, budètalokalnih samouprava i drugih izvora usagla{enih sa Zakonom i Ustavom.

Prihodi se mogu sticati i po osnovu privredne delatnosti Nove Srbije ilidrugih oblike delatnosti izvr{enih u skladu sa zakonom.

~lan 40.Finansiranje Nove Srbije vr{i se preko teku}eg ra~una koji Nova Srbija

otvara kod izabrane poslovne banke.Finansiranje se vr{i po principu koji omogu}ava javno sticanje prihoda

i uvid u na~in raspolaganja prihodima.

~lan 41.Kontrolu zakonitog i namenskog kori{}enja sredstava vr{i Nadzorni od-

bor za finansije.Bliì propisi o finansijskom poslovanju utvr|uje se pravilnikom o finan-

sijskom poslovanju i raspolaganju imovine.

POSLANICI I POSLANI^KI KLUBOVI~lan 42.

Poslanici Nove Srbije u skladu sa zakonom formiraju sopstveni posla-ni~ki klub.

Poslanici glasaju u skladu sa odlukama Predsedni{tva i Programom NoveSrbije.

Poslani~ki klub Nove Srbije obavezan je da:- sprovodi politiku Nove Srbije;- razmatra sva pitanja iz skup{tinske nadle`nosti i pokre}e zakono-

davnu aktivnost;

377


- redovno izve{tava predsednika stranke, Predsedni{tvo i Izvr{ni od-bor o svom radu u Skup{tini i njenim telima;

- u izuzetnim slu~ajevima traì stav predsednika ili Predsedni{tvastranke o pojedinim pitanjima;

- daje saop{tenja za javnost vezana za rad Skup{tine;- bira i razre{ava svog {efa i zamenika {efa kluba;- obavlja i druge poslove za koje je ovla{}en zakonom i aktima Nove

Srbije.Poslani~ki klub Nove Srbije duàn je da po{tuje politiku Nove Srbije i da

sprovodi odluke Skup{tine, Glavnog odbora i Predsedni{tva.

OP[TI AKTI NOVE SRBIJE~lan 43.

Op{ti akti Nove Srbije u smislu ovog Statuta su:- poslovnici o radu Skup{tine, Glavnog odbora, Predsedni{tva, Izvr-

{nog odbora, odbora za po{tovanje Statuta i nadzornog odboraza finansije;

- pravilnik o unutra{njoj organizaciji i radu stranke;- pravilnici o organizaciji i radu Podmlatka Nove Srbije i Saveta ena;- pravilnik o disciplinskoj odgovornosti ~lanova;- pravilnik o na~inu utvr|ivanja kandidata za odbornike i poslanike;- pravilnik o finansijskom poslovanju i raspolaganju imovinom.

PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE~lan 44.

Odluku o raspu{tanju Nove Srbije donosi Skup{tina dvotre}inskom ve-}inom od ukupnog broja prisutnih delegata Skup{tine.

U slu~aju zabrane Nove Srbije i dono{enja odluke iz stava 1. ovog ~la-na, imovina Nove Srbije prenosi se u posed Srpske Pravoslavne crkve.

~lan 45.Inicijativu za izmene i dopune Statuta mogu da pokrenu predsednik

Nove Srbije, Glavni odbor, Predsedni{tvo, Izvr{ni odbor i teritorijalne orga-nizacije Nove Srbije.

Izmene i dopune Statuta vr{e se po postupku koji se primenjuje za nje-govo dono{enje.

~lan 46.Ovaj Statut stupa na snagu danom usvajanja na Skup{tini Nove Srbije.

378


Na osnovu ~lana 2.2. Statuta Nove Srbije, na sednici Glavnog odboraod 19.6.2004. godine usvojen je

PRAVILNIK O UNUTRA[NJOJ ORGANIZACIJI I RADUSTRANKE NOVA SRBIJA

1. OP[TE ODREDBE~lan 1.

Pravilnikom o unutra{njoj organizaciji Nove Srbije (u daljem tekstu Pra-vilnik) ure|uje se formiranje, na~in rada, izbor organa i tela teritorijalnihoblika organizacija stranke kao i posebnih organizacionih oblika - Klubamladih, PONOS i Saveta èna, kao i sva ostala pitanja koja su zna~ajna zarad i organizaciju Stranke, a koja su Statutom predvi|ena da se urede pra-vilnikom.

~lan 2.Teritorijalnu organizaciju ~ine: mesne, op{tinske, gradske i okru`ne or-

ganizacije.

~lan 3.Posebni organizacioni oblici koji se formiraju na op{tinskom, okru`nom

i nivou stranke su Klub mladih PONOS i Savet èna Nove Srbije.

2. TERITORIJALNA ORGANIZACIJA

~lan 4.Odluku o formiranju okru`nih, odnosno gradskih organizacija Stranke

donosi Glavni odbor Nove Srbije, na predlog Izvr{nog odbora.Odluku o formiranju op{tinske organizacije (u daljem tekstu op{tinski

odbor) donosi Izvr{ni odbor Nove Srbije.Odluku o formiranju mesnih organizacija (u daljem tekstu mesni odbor)

donosi op{tinski odbor.

2.1 MESNI ODBOR~lan 5.

Mesni odbor osniva poverenik kojeg imenuje op{tinski odbor.Mesni odbor se formira za teritoriju jedne mesne zajednice, ili dela jed-

ne mesne zajednice, ili za teritoriju vi{e mesnih zajednica kada se za toukaè potreba, a u skladu sa ovla{}enjem po odluci op{tinskog odbora.

Status poverenika moè trajati najduè 60 dana.Mesni odbor se formira kada ima najmanje 7 ~lanova stranke sa svoje

teritorije.

~lan 6.Osnovni zadaci mesnog odbora su:

- pridobijanje novih ~lanova i simpatizera; pripremanje i organizacijaizbornih aktivnosti;

379


- ja~anje ugleda stranke; pra}enje lokalnih problema i aktivno u~e-{}e u njihovom re{avanju;

- obavljanje drugih aktivnosti koje mu poveri op{tinski odbor.

~lan 7.Mesni odbor ima predsednika i potpredsednika koje bira iz svojih redo-

va sa mandatom od 4 godine koji za svoj rad odgovaraju mesnom i op{tin-skom odboru.

~lan 8.Svi sporovi mesnog odbora koji se ne mogu re{iti na mesnom nivou,

re{avaju se na nivou op{tinskog odbora.

2.2. OP[TINSKI ODBOR~lan 9.

Op{tinski odbor osniva poverenik kojeg imenuje Izvr{ni odbor Stranke.U osnivanju op{tinskog odbora povereniku iz prethodnog stava poma-

è inicijativni odbor koji imenuje sam ili u dogovoru sa Izvr{nim odboromstranke.

Zadatak poverenika i inicijativnog odbora je da svojim aktivnostima pri-dobija nove ~lanove ~lanove stranke i vr{i organizacione pripreme za izbor-nu Skup{tinu.

Ovla{}enja poverenika i inicijativnog odbora prestaju danom odràva-nja osniva~ke Skup{tine op{tinskog odbora.

Status poverenika i inicijativnog odbora moè trajati najduè 60 dana.Osniva~ka skup{tina se moè odràti kada najmanje 30 ~lanova Stran-

ke sa teritorije op{tine. Osniva~koj skup{tini predsedava najstariji ~lan sateritorije op{tinskog odbora.

Osniva~koj Skup{tini obavezno prisustvuje ~lan Izvr{nog odbora stran-ke i o formiranju op{tinskog odbora podnosi izve{taj Izvr{nom odboru.

Op{tinski odbor je mati~na organizacija svakog ~lana Nove Srbije.

~lan 10.Op{tinski odbor ima svoje sedi{te i pe~at okruglog oblika na kome je na

obodu tekst }irilicom POLITI^KA ORGANIZACIJA ZA DEMOKRATSKE PRO-MENE OP[TINSKI ODBOR (naziv), u sredini je znak Nove Srbije, iznad zna-ka stoji Nova, a ispod Srbija.

~lan 11.Organi i tela op{tinskog odbora su:

- Skup{tina- Op{tinski odbor u stalnom i pro{irenom sastavu- Predsednik- Potpredsednici- Sekretar- Nadzorni odbor

Organi iz stava 1. ovog ~lana, mogu kao svoja radna i pomo}na telaobrazovati odbore, komisije i savete koji doprinose kvalitetu rada op{tin-skog odbora.

380


Sve ~lanice sa teritorije op{tinskog odbora organizuju Savet èna op-{tinskog odbora Nove Srbije.

^lanovi Nove Srbije sa teritorije op{tinskog odbora mla|i od 27 godineformiraju Klub mladih Nove Srbije.

~lan 12.Redovna skup{tina op{tinskog odbora odràva se jednom godi{nje.

Na njoj se usvaja godi{nji izve{taj i plan rada za narednu godinu.Vanredna Skup{tina moè se sazivati na inicijativu: predsednika op{tin-

skog odbora, na pisanu inicijativu tre}ine ~lanova pro{irenog sastava op-{tinskog odbora; na pisanu inicijativu jedne tre}ine ~lanova Nove Srbije sateritorije op{tinskog odbora; na inicijativu jedne tre}ine mesnih odbora.

Izborna skup{tina se odràva svake ~etvrte godine. Na njoj se bira pred-sednik op{tinskog odbora, dva potpredsednika, stalni sastav op{tinskogodbora od 7 do 15 ~lanova.

~lan 13.Skup{tina je najvi{i organ op{tinskog odbora i sa~injavaju je delegati

mesnih odbora sa teritorije op{tine.Op{tinski odbor koji ima do 300 ~lanova za skup{tinu delegira sve ~la-

nove. Kvorum za odlu~ivanje je 50% + 1.Op{tinski odbor koji ima vi{e od 300 ~lanova organizuje u~e{}e po de-

legatskom principu.

~lan 14.^lanovi se delegiraju tako {to se op{tinski odbor koji ima od 300 - 1000

~lanova delegira na svaka 3 ~lana 1 delegata, a op{tinski odbor koji imapreko 1000 ~lanova delegira na svakih 5 jednog delegata.

Odre|ivanje delegata za Skup{tinu vr{e mesni odbori, srazmerno broju~lanova.

Delegati na Skup{tini su po funkciji: predsednik op{tinskog odbora, pot-predsednici, sekretar, predsednica Saveta èna, predsednik Kluba mladih,op{tinski odbornici i predsednici mesnih odbora.

Svaki mesni odbor koji ima vi{e od 50 ~lanova moè da delegira jednog~lanova uz predsednika u pro{ireni sastava op{tinskog odbora.

~lan 15.Skup{tinu saziva predsednik Op{tinskog odbora, na osnovu odluke Op-

{tinskog odbora koji sadrì: datum, vreme i mesto odràvanja Skup{tine,dnevni red, ~lanove radnog predsedni{tva, ~lanove verifikacione i kandida-cione komisije, na~in kandidovanja, kao i rokove za izvr{enje pripremnihradnji za organizaciju Skup{tine.

Skup{tinom predsedava predsednik op{tinskog odbora i radno pred-sedni{tvo.

Delokrug i na~in rada verifikacione i kandidacione komisije propisujeOp{tinski odbor.

Rad Skup{tine je punovaàn ako je na sednici prisutno vi{e od polovinesastava Skup{tine (50% + 1).

381


Odluke Skup{tine su punova`ne ako se za njih izjasni vi{e od polovineprisutnih delegata (50% + 1).

Skup{tini prisustvuje ~lan Izvr{nog odbora Nove Srbije.Odredbe o radu Skup{tine koje se odnose na vo|enje sednice, na~in

glasanja, vo|enje zapisnika i sli~no, reguli{u se Poslovnikom o radu Skup-{tine.

Izbor predsednika, potpredsednika i ~lanova op{tinskog odbora vr{i setajno.

~lan 16.Za izbornu Skup{tinu na funkcije kandiduju se ~lanovi stranke ~iju kan-

didaturu podrì najmanje 10 ~lanova svojim potpisima.Jedan ~lan stranke moè svojim potpisom da podrì samo jednu kandi-

daturu za svaku funkciju.Spisak delegata za Skup{tinu se zaklju~uje najkasnije 10 dana pre da-

na odràvanja Skup{tine.^lanovi koji se u~lane posle zaklju~enja spiska delegata nemaju pravo

da budu delegati.Kopija zapisnika sa Skup{tine se dostavlja Izvr{nom odboru stranke, a

original se arhivira u op{tinskom odboru.

~lan 17.Skup{tina op{tinskog odbora:

- Donosi odluku o radu;- Bira delegate za Skup{tinu stranke i predlaè kandidata za ~lana

Glavnog odbora Stranke;- Usvaja godi{nji izve{taj o radu i plan rada za narednu godinu;- Bira i opoziva predsednika i potpredsednika, stalni sastava op{tin-

skog odbora i ~lanove nadzornog odbora;- Formira Politi~ki savet i druge resorne savete, radna i pomo}na tela

(odbora, komisija, saveta i sl.) i ocenjuje njihov rad;- Inicira predlog izmena i dopuna Pravilnika;- preispituje odluke op{tinskog odbora kada to zatraì jedan mesni

odbor sa pravom zadràvanja odluke od izvr{enja do kona~nogzauzimanja stava po konkretnoj odluci op{tinskog odbora;

- Odlu~uje o drugim zna~ajnim pitanjima za rad Op{tinskog odbora.

~lan 18.Op{tinski odbor je najvi{i organ op{tinske organizacije izme|u dve Skup-

{tine.Op{tinski odbor u ostalom sastavu ~ine svi savezni, republi~ki i pokra-

jinski poslanici i odbornici sa teritorije op{tinskog odbora, predsednici me-snih odbora i delegirani ~lanovi mesnih odbora koji imaju preko 50 ~lano-va, kao i predsednici resornih saveta.

~lan 19.Rad op{tinskog odbora je punovaàn ako sednici prisustvuje vi{e od

polovine ukupnog stalnog sastava op{tinskog odbora (50% + 1).

382


Sednice stalnog sastava saziva predsednik op{tinskog odbora najma-nje dva puta mese~no.

Redovne sednice pro{irenog sastava saziva predsednik op{tinskog od-bora najmanje jednom mese~no. Vanredna sednica se moè sazvati nainicijativu jedne tre}ine ~lanova pro{irenog sastava.

~lan 20.Na svakoj sednici se vodi zapisnik koji sadrì: naznaku zasedanja (re-

dovno ili vanredno), da li je zasedanje stalnog ili pro{irenog sastava, imenasvih prisutnih, dnevni red, zna~ajne diskusije koje su vodile ka odlu~ivanjui zaklju~ci i odluke kao i rezultati glasanja po istim.

Zapisnik potpisuje zapisni~ar.

~lan 21.Op{tinski odbor u uèm sastavu:

- Donosi poslovnik o radu;- Utvr|uje predloge odluka koje donosi Skup{tina;- Izme|u dve sednice Skup{tine donosi iz delokruga rada Skup{ti-

ne, koje se verifikuju na slede}oj sednici Skup{tine;- Formira izborni {tab;- Pokre}e postupak za utvr|ivanje disciplinske odgovornosti;- Koordinira rad Mesnih odbora;- Radi na javnom promovisanju op{tinskog odbora;- Organizuje izborne aktivnosti;- Obavlja i druge poslove.

~lan 22.Op{tinski odbor u pro{irenom sastavu:

- Donosi odluke o politi~kim akcijama i delovanju na teritoriji op{tine;- Formira radna i pomo}na tela i ocenjuje njihov rad;- Odlu~uje o me|ustrana~koj saradnji i mogu}im koalicijama na op-

{tinskom nivou;- Utvr|uje listu kandidata za op{tinske odbornike;- Odre|uje kandidate za funkcije na lokalnom nivou;- Bira sekretara, portparola i blagajnika;- Odre|uje lice koje }e ispred OO vr{iti pregovore u predizbornim ili

postizbornim koalicijama;- Odre|uje predstavnike u okru`nom odboru;- Formira informativnu slu`bu;- Obavlja i druge poslove.

~lan 23.Predsednik op{tinskog odbora:

- Stara se o sprovo|enju odluka Skup{tine i Op{tinskog odbora;- Zastupa i predstavlja Op{tinski odbor;- Saziva sednice Skup{tine i Op{tinskog odbora;- Stara se o zakonitosti rada Op{tinskog odbora i o sprovo|enju

Statuta i programa Nove Srbije;

383


- Stara se o zakonitosti finansijskog poslovanja op{tinskog odbora;- Obavlja i druge poslove koje mu poveri Skup{tina i op{tinski odbor

kao i druge poslove od zna~aja za rad Op{tinskog odbora;- Odgovara za svoj rad op{tinskom odboru, Skup{tini op{tinskog

odbora, okru`nom odboru i Izvr{nom odboru Stranke.

~lan 24.Potpredsednici pomaù predsedniku i zamenjuju ga u slu~aju njegove

spre~enosti da obavlja bilo koji od poslova iz njegovog delokruga.

~lan 25.Za slu~aju bilo kakvih vanrednih okolnosti pod kojima predsednik pre

isteka mandata napusti svoju funkciju, Op{tinski odbor u pro{irenom sa-stavu bira vr{ioca du`nosti predsednika do sazivanja skup{tine, a najduèna period od 6 meseci.

U slu~aju bilo kakvih vanrednih okolnosti pod kojima izabranim ~lanovi-ma op{tinskog odbora prestane mandat mogu se kooptirati novi do 1/3broja iz stalnog sastava, a njihovo ~lanstvo verifikuje pro{ireni sastav op-{tinskog odbora.

Ukoliko je broj ~lanova op{tinskog odbora koje je potrebno kooptirative}i od 1/3, saziva se vanredna izborna skup{tina.

~lan 26.Sekretar op{tinskog odbora je operativni koordinator rada op{tinskog

odbora.Sekretara bira i razre{ava Op{tinski odbor u pro{irenom sastavu, na

period od 4 godine.Sekretar obavlja slede}e poslove:

- formira sekretarijat op{tinskog odbora i upravlja njegovim radom;- stara se o svim dokumentima vezanim za ~lanstvo u op{tinskom

odboru;- stara se o blagovremenosti i kvalitetu pripreme materijala za rad

op{tinskog odbora i njegovih radnih tela;- vr{i i druge administrativne i organizacione poslove koje mu poveri

op{tinski odbor;- odgovara za svoj rad Op{tinskom odboru u pro{irenom sastavu.

~lan 27.Nadzorni odbor se obrazuje kao organ finansijske kontrole rada op{tin-

skog odbora.Nadzorni odbor ima predsednika i dva ~lana.Mandat nadzornog odbora traje ~etiri godine.Nadzorni odbor odgovara za svoj rad Skup{tini.

2.3. GRADSKI ODBOR~lan 28.

Gradski odbor se formira na teritoriji grada u skladu sa postoje}im teri-torijalnim podelama Republike Srbije.

384


Gradski odbori se mogu formirati u gradovima: Beograd, Ni{, Novi Sadi Kragujevac.

Gradski odbor je poseban oblik regionalne organizacije. Na rad grad-skog odbora primenjuju se neposredno odredbe ovog Pravilnika koje pro-pisuju rad okru`nih odbora.

2.4. OKRU@NI ODBOR~lan 29.

Okru`ni odbor se konstitui{e u skladu sa Statuom Nove Srbije, na osno-vu odluke Glavnog odbora.

~lan 30.Okru`ni, odnosno gradski odbor ima svoje sedi{te, pe~at okruglog ob-

lika na kome je na obodu }irili~ni tekst POLITI^KA ORGANIZACIJA DEMO-KRATSKE PROMENE OKRU@NI (GRADSKI) ODBOR (naziv), u sredini jeznak Nove Srbije, iznad znaka stoji NOVA, a ispod SRBIJA, i teku}i ra~un.

~lan 31.Okru`ni odbor ima uì i {iri sastav.Okru`ni odbor u uèm sastavu ~ine: predsednici, potpredsednici i po

jedan izabrani ~lan svakog op{tinskog odbora iz okruga.Inicijativni op{tinski odbori delegiraju dva ~lana u okru`ni odbor, do iz-

borne Skup{tine svog odbora.

~lan 32.Okru`ni odbor ima predsednika, do 2 potpredsednika i sekretara.Predsednik i potpredsednici ne mogu biti iz istog op{tinskog odbora.Organi iz stava 1. ovog ~lana, mogu kao svoja radna i pomo}na tela

obrazovati odbore, komisije i savete koji doprinose kvalitetu rada okru`nog,odnosno gradskog odbora.

Sve ~lanice sa teritorije okru`nog odbora mogu formirati Okru`ni savetèna Nove Srbije i delegirati jednu ~lanicu u Glavni odbor Saveta èna.

^lanovi Kluba mladih Nove Srbije sa teritorije okruga, odnosno gradamogu formirati svoju okru`nu organizaciju.

~lan 33.Za formiranje okru`nog odbora potrebno je da na teritoriji okruga po-

stoje najmanje tri op{tinska odbora.Ukoliko na teritoriji okruga ne postoje tri formirana op{tinska odbora,

Izvr{ni odbor stranke odre|uje koordinatora okru`nog odbora.

~lan 34.Pro{ireni sastav okru`nog odbora ~ine, pored stalnog saziva, savezni,

republi~ki, pokrajinski poslanici sa teritorije okruga (grada), ~lanovi IO strankei Predsedni{tva sa teritorije okruga (grada), predsednice Saveta èna izop{tinskih odbora, predsednici kluba mladih.

~lan 35.U delokrug rada stalnog saziva okru`nog odbora spada:

385


- dono{enje Poslovnika o radu;- sprovo|enje politike Nove Srbije u okrugu;- pokretanje inicijative pred organima stranke;- formiranje radnih i pomo}nih tela - komisija;- izbor predsednika, potpredsednika i sekretara;- re{avanje u sporovima u op{tinskim odborima;- koordiniranje rada op{tinskih odbora;- drugi poslovi od zna~aja za rad u okrugu.

~lan 36.U delokrug rada pro{irenog sastava okru`nog odbora spada:

- dono{enje odluka zna~ajnih za sprovo|enje politike stranke na te-ritoriji okruga;

- odre|ivanje kandidata za republi~ke funkcije sa teritorije okruga;- dono{enje odluke o politi~kim akcijama koje se sprovode na terito-

riji okruga, a promovi{u stranku;- pokretanje inicijative kod Izvr{nog odbora za raspu{tanje op{tin-

skih odbora iz okruga kada odbor ne funkcioni{e ili kada su bit-no poreme}eni strana~ki odnosi;

- predlaganje poverenika i inicijativnog odbora Izvr{nom odboru zaformiranje novog op{tinskog odbora;

- drugi poslovi od zna~aja za rad stranke u okrugu.

~lan 37.Predsednik okru`nog odbora ima delokrug:

- da se stara o sprovo|enju odluka okru`nog odbora;- da zakazuje redovne sednice okru`nog odbora najmanje jednom

mese~no;- da zakazuje vanredne sednice na svoju inicijativu, inicijativu 1/3

op{tinskih odbora sa teritorije okru`nog odbora, ili 1/3 ~lanovastalnog sastava okru`nog odbora;

- da se stara o zakonitostima rada okru`nog odbora i o sprovo|enjuprograma i politike stranke;

- da se stara o zakonitosti finansijskog okru`nog odbora;- da obavlja i druge poverene poslove od strane okru`nog odbora;- za svoj rad predsednik okru`nog odbora odgovara okru`nom od-

boru, Izvr{nom odboru stranke, Predsedni{tvu i Glavnom odbo-ru stranke.

~lan 38.Potpredsednik okru`nog odbora zamenjuje predsednika u slu~aju nje-

gove spre~enosti i pomaè pri sazivanju i predsedavanju sednicama.

~lan 39.U slu~aju bilo kakvih vanrednih okolnosti pod kojima predsednik okru-

`nog odbora napusti svoju funkciju pre isteka mandata, okru`ni odbor stal-nom sastavu bira iz svog sastava vr{ioca du`nosti predsednika na periodne duì od 6 meseci.

386


~lan 40.Sekretar je operativni koordinator rada okru`nog odbora koji:

- formira okru`ni sekretarijat i rukovo|enje njegovim radom;- stara se o blagovremenosti i kvalitetu pripreme materijala za rad

radnih tela i okru`nog odbora;- vr{i i druge administrativne i organizacione poslove u cilju uspe-

{nog obavljanja aktivnosti okru`nog odbora.

2.5. OSTALI OBLICI TERITORIJALNE ORGANIZACIJE

~lan 41.U cilju bolje saradnje i koordinacije, kao i organizovanijeg delovanja,

okru`ni odbori se mogu povezivati i jedinstveno istupati pred organima stran-ke.

3. POSEBNI OBLICI ORGANIZOVANJA

~lan 42.Posebni oblici organizovanja su Savet èna i Klub mladih PONOS.

3.1. SAVET @ENA~lan 43.

Sve ~lanice stranke na teritoriji Republike Srbije organizuju se u Savetèna Nove Srbije.

Savet ena ima: Skup{tinu, predsednicu, dve potpredsednice, predstav-nice okru`nih, gradskih i op{tinskih odbora Saveta èna.

~lan 44.Skup{tina saveta èna je najvi{i organ Saveta èna i zaseda redovno

jednom godi{nje.Skup{tinu saziva predsednica Saveza èna.Skup{tinu ~ine sve predsednice op{tinskih organizacija Saveta èna,

predsednice okru`nih organizacija Saveta ena i delegati birani po principuna svakih deset èna u op{tinskoj organizaciji jedan delegat, ~lanice Izvr-{nog odbora stranke, ~lanice predsedni{tva stranke, savezne, republi~ke ipokrajinske poslanice, ène-funkcioneri na republi~kom, okru`nom i lokal-nom nivou vlasti.

Odluke skup{tine Saveta èna su punova`ne ako je prisutno 50% + 1delegata, a za odluke se izjasni 50% + 1 prisutnih.

~lan 45.Skup{tina Saveta èna:

- donosi poslovnik o svom radu;- usvaja godi{nji izve{taj o radu;- usvaja plan rada za naredni period;- bira i razre{ava verifikacionu i kandidacionu komisiju za izbornu

skup{tinu;- bira i razre{ava predsednicu i potpredsednice Saveta èna;

387


- formira druga tela i organe neophodne za svoj uspe{niji rad;- verifikuje ~lanstvo u Glavnom odboru na predlog okru`nih (grad-

skih) odbora;- daje mi{ljenje o imenovanju èna na republi~ke funkcije i kandido-

vanje za poslani~ke mandate, kao i kandidatkinjama za politi~kefunkcije na svim nivoima;

- planira i sprovodi politi~ke akcije na terenu;- formira radna tela u kojima se afirmi{e politi~ki rad èna;- obezbe|uje dovoljnu zastupljenost èna na mestima odlu~ivanja;- radi i druge poverene poslove od vi{ih organa stranke.

~lan 46.Bliè odredbe o organizaciji i radu Saveta èna reguli{e Poslovnik o

radu Saveta èna.

3.2. KLUB MLADIH PONOS~lan 47.

Klub mladih se formira u svakoj op{tinskoj i okru`noj organizaciji gdeima dovoljno ~lanova mla|ih od 27 godina.

Klub mladih se organizuje i deluje na istom principu kao i Savet èna.

~lan 48.Savet èna i Klub mladih imaju sopstveni pe~at koji je identi~an pe~atu

op{tinske ili okru`ne organizacije, ali po obodu stoji }irili~ni tekst: Savetèna Nove Srbije, odnosno Klub mladih Nove Srbije.

Pe~atom Saveta èna raspolaè predsednica.Pe~atom Kluba mladih PONOS raspolaè predsednik.

4. PRELAZNE I ZAVR[ENE ODREDBE

~lan 49.Svi organizacioni oblici Nove Srbije }e uskladiti svoje poslovanje sa od-

redbama svog pravilnika u roku od dva meseca od dana stupanja na snaguovog pravilnika.

~lan 50.Ovaj pravilnik stupa na snagu danom njegovog usvajanja od strane Glav-

nog odbora.Stupanjem na snagu ovog pravilnika prestaje da vaì Pravilnik o unutra-

{njoj organizaciji stranke ___________ 2001. godine.

388


PRAVILNIK O DISCIPLINSKOJ ODGOVORNOSTI^LANOVA NOVE SRBIJE

OP[TE ODREDBE~l. 1.

Ovim pravilnikom se utvr|uju povrede strana~ke discipline, disciplinskiorgani, postupak utvr|ivanja odgovornosti i sankcije prema ~lanovima kojipovrede strana~ku disciplinu.

~l. 2.U~lanjenjem u Novu Srbiju, svaki ~lan preuzima obavezu da postupa u

skladu sa Statutom, Programskim na~elima, odnosno Programom, norma-tivnim aktima i odlukama organa Nove Srbije, kao i da svojim celokupnimpona{anjem bude dostojan ~lanstva u Novoj Srbiji.

~l. 3.Povredom strana~ke discipline e moè se smatrati izno{enje mi{ljenja

ili stava u okviru rada i organa i tela stranke.

~l. 4.Povrede strana~ke discipline mogu biti lak{e i teè.Za lak{u povredu strana~ke discipline izri~e se disciplinska mera opo-

mene ili opomene pred isklju~enje, dok se za teù povredu izri~e meraisklju~enja iz Nove Srbije.

POVREDE STRANA^KE DISCIPLINE

~l. 5.Lak{e povrede strana~ke discipline su:

- Neopravdano izostajanje ~lanova organa Nove Srbije sa sastana-ka tih organa najmanje tri puta uzastopno;

- Iskazivanje nezainteresovanosti za bilo kakvo u~e{}e u radu mati~-ne organizacije Nove Srbije u periodu od najmanje dva meseca;

- Nepo{tovanje poslovnika o radu organa Nove Srbije i naru{avanjaradne atmosfere na sednicama organa i organizacija Nove Srbi-je;

- Pona{anje kojim se kr{i utvr|eni dnevni red sastanaka organa iorganizacija Nove Srbije;

- Izno{enje neistinitih ili uvredljivih kvalifikacija po funkcionere i ~la-nove Nove Srbije;

- Teè povrede strana~ke discipline koje su izvr{ene nehatno i nenanose neotklonjivu {tetu Novoj Srbiji.

~l. 6.Teè povrede strana~ke discipline su:

- Povrede opisane ~lanom 4. ovog Pravilnika koje su izvr{ene javnoili u duèm periodu od propisanog ili u ve}em obimu ili su pono-vljene nakon izre~ene opomene;

389


- Zloupotreba poloàja ili ~lanstvo u Novoj Srbiji radi sticanja imovin-ske ili druge koristi za sebe ili tre}e lice;

- Neovla{}eno prisvajanje ili zadràvanje imovine, dokumentacije ilipe~ata Nove Srbije;

- Nesavesno postupanje u vr{enju strana~kih ovla{}enja ili du`nostikojim se sti~u obele`ja ka`njivih dela po pozitivnim propisima ilise nepotrebno stvaraju finansijske obaveze za Novu Srbiju;

- Pona{anje suprotno odlukama organa Nove Srbije;- Pravosna`na osuda za krivi~no delo na kaznu zatvora ili za delo

protiv dostojanstva li~nosti i morala ili za drugo delo koje nesum-njivo naru{ava kredibilitet li~nosti;

- Davanje neistinitih podata ili pre}utkivanje istinitih podataka o sebiili tre}em licu u cilju sticanja odre|enih privilegija, prava ili polo-àja za sebe ili tre}e lice;

- Istovremeno ~lanstvo u drugoj politi~koj stranci;- Pona{anje suprotno Statutu, Programu, odnosno, programskim

na~elima i normativnim aktima Nove Srbije;- Neovla{}eno nastupanje ili preuzimanje obaveze u ime Nove Srbi-

je pred dràvnim organima, pravnim ili fizi~kim licima.

PRAVILA PRVOSTEPENOG POSTUPKA

~l. 7.Disciplinski postupak pokre}e i disciplinske mere u prvom stepenu izri-

~e mati~ni Op{tinski odbor.

~l. 8.U disciplinskom postupku Op{tinski odbor preuzima radnje i izvodi do-

kaze koje smatra neophodnim u cilju nesumnjivog utvr|ivanja povrede stra-na~ke discipline.

~l. 9.Odluka o disciplinskoj meri opomene pred isklju~enje donosi se ve}i-

nom glasova prisutne ve}ine ~lanova Op{tinskog odbora, a odluka o disci-plinskoj meri isklju~enja iz Nove Srbije donosi se apsolutnom ve}inom gla-sova ~lanova Op{tinskog odbora.

~l. 10.Odluka o disciplinskoj meri mora da sadrì a) uvod, u kojem je naveden

Op{tinski odbor koji donosi odluku, datum dono{enja odluke, ukupan broj~lanova Op{tinskog odbora i broj prisutnih ~lanova pri odlu~ivanju, kao ina~in dono{enja odluke (jednoglasno ili ve}inom glasova), b) izreku, u ko-joj je navedeno koja mera se izri~e, za koju povredu strana~ke discipline poovom pravilniku i prema kom ~lanu Nove Srbije, uz navo|enje njegovogimena, prezimena i adrese stanovanja, v) obrazloènje, koje sadrì opispovrede strana~ke discipline, izvedene dokaze i razloge odluke i g) poukuo pravnom leku.

390


~l. 11.Odluka o izre~enoj disciplinskoj meri dostavlja se ~lanu prema kojem je

izre~enaa) neposredno, uz svojeru~no potpisanu potvrdu ~lana o datumu

prijema na samoj odluci ilib) preporu~enom po{iljkom na ku}nu adresu ili adresu radnog me-

sta ~lana prema kojem je mera izre~ena u kom slu~aju se dosta-va smatra urednom i ukoliko je izvr{ena njegovom ~lanu poro-di~nog doma}instva ili licu koje zajedno sa njim radi na radnommestu.

~l. 12.Odluka ima, po pravilu, suspenzivno dejstvo ukoliko se izri~e mera is-

klju~enja, {to se odlukom mora naglasiti.

~l. 13.Op{tinski odbor moè oformiti disciplinsku komisiju koja bi imala nadle-

`nosti op{tinskog odbora u prvostepenom disciplinskom postupku, u komslu~aju se na njen rad primenjuju odredbe ovog pravilnika koje se odnosena op{tinski odbor.

PRAVILA DRUGOSTEPENOG POSTUPKA

~l. 14.Protiv oduke Op{tinskog odbora o disciplinskoj meri, ~lan prema kome

je mera izre~ena ima pravo àlbe Disciplinskoj komisiji Nove Srbije kojaodlu~uje o àlbi i ~ija odluka se smatra kona~nom danom verifikacije odstrane Glavnog odbora.

~l. 15.Disciplinsku komisiju Nove Srbije bira i trajanje mandata odre|uje glav-

ni odbor i njeni ~lanovi mogu biti samo ~lanovi Nove Srbije.Odluke Disciplinske komisije Nove Srbije verifikuje Glavni odbor na svom

prvom narednom zasedanju.

~l. 16.@alba se upu}uje preko op{tinskog odbora za Disciplinsku komisiju, s

tim {to se istoj àlba naslovljena i uru~uje preko kancelarije PredsednikaNove Srbije u â~ku ili Beogradu.

~l. 17.@alba se podnosi u roku od osam dana od dana prijema odluke prvo-

stepenog organa i njom se moè pobijati odluka o izre~enoj disciplinskojmeri iz bilo kog razloga koji dovodi u pitanje njenu osnovanost.

~l. 18.Postupaju}i po àlbi ili zahtevu Predsedni{tva Nove Srbije za preispiti-

vanje odluke, Disciplinska komisija Nove Srbije moè prvostepenu odlukuo izre~enoj disciplinskoj meri: potvrditi, ukinuti ili preina~iti.

391


POSEBNA OVLA[]ENJA PREDSEDNI[TVA NOVE SRBIJE

~l. 19.Do zasedanja Glavnog odbora, Predsedni{tvo Nove Srbije je ovla{}eno

da ~lanu prema kojem je izre~ena disciplinska mera isklju~enja iz NoveSrbije suspenduje ~lanstvo u Novoj Srbiji do kona~ne odluke Glavnog od-bora, ako i da suspenduje primenu

392


Na osnovu ~lana 49. i 70. Statuta Politi~ke organizacije za demokratskepromene Nova Srbija, Glavni odbor organizacije donosi

PRAVILNIK O FINANSIJSKOM POSLOVANJU IRASPOLAGANJU IMOVINOM

OSNOVNE ODREDBE~lan 1.

Ovim Pravilnikom utvr|uju se pitanja sticanja, raspolaganja, evidencije ikontrole nad sredstvima i imovinom Politi~ke organizacije za demokratskepromene Nove Srbije (u daljem tekstu: Nova Srbija).

~lan 2.Finansijsko poslovanje Nove Srbije na nivou stranke, i okviru finansira-

nja redovnog rada, odvija se preko centralnog teku}eg ra~una kod ovla-{}ene poslovne banke, ili vi{e banaka.

Niì oblici organizovanja (okru`ni, gradski i op{tinski) otvaraju podra~u-ne kod ovla{}enih poslovnih banaka za finansiranje redovnog rada.

~lan 3.Sredstvima Nove Srbije koja se nalaze na ra~unima i podra~unima iz

~lana 2. ovog Pravilnika raspolaù ovla{}ena lica od stranek Predsedni{tvaNove Srbije, odnosno okru`nih, gradskih i op{tinskih odbora.

Ovla{}ena lica iz stava 1. ovog ~lana odgovorna su za zakonito i na-mensko raspolaganje sredstvima i imovinom i du`na su da omogu}e uvid ikontrolu Nadzornoj komisiji Nove Srbije i dràvnim organima nadle`nim zafinansijsko-materijalnu kontrolu poslovanja.

FINANSIRANJE REDOVNOG RADA~lan 4.

Nova Srbija za finansiranje redovnog rada sti~e sredstva iz javnih i pri-vatnih izvora.

Javni izvori na svim nivoima organizovanosti stranke sti~u se iz budèt-skih sredstava namenjenih za redovan rad politi~kih stranaka (budèt Re-publike Srbije, budèt jedinice teritorijalne autonomije, budèti jedinica lo-kalne samouprava), a na osnovu izabranih poslanika odnosno odbornika.

Privatni izvori predstavljaju sredstva ste~ena prikupljanjem ~lanarine, pri-loga, prihoda od promotivnih aktivnosti i prihoda od imovine.

393

Statut Socijaldemokratske partije


I OP[TE ODREDBE

Osnovni principi^lan 1.

Socijaldemokratska partija je politi~ka organizacija gra|ana, ~iji je cilj{irenje i ostvarivanje ideja socijaldemokratije i programskih opredeljenjaSDP.

SDP se posebno zalaè za afirmaciju i ostvarivanje:- ljudskih sloboda i gra|anskih prava;- demokratije, socijalne pravde i solidarnosti;- pravne i socijalne dràve, socijalne trì{ne privrede, sveta rada i

razvijenog civilnog dru{tva;- mira, tolerancije i ravnopravnosti ljudi i naroda;

Naziv i sedi{te politi~ke organizacije^lan 2.

Osnove organizacije i delovanja SDP zasnivaju se na slede}im na~elima:- teritorijalnom i funkcionalnom principu organizovanja SDP;- punoj autonomiji organa SDP;- potpunoj odgovornosti organa SDP;- demokratskom odlu~ivanju uz za{titu prava manjine;- obezbe|enju koordinacije, konsultacija i pravovremenog informi-

sanja u procesu dono{enja, sprovo|enja i izvr{enja odluka;- povezanosti organa SDP i organa vlasti u kojima u~estvuju ~lanovi

SDP;- uvaàvanju inicijative ~lanova i organa SDP;- po{tovanju i sprovo|enju odluka vi{ih organa SDP;- pravovremenom dono{enju i izvr{enju odluka.

^lan 3.Naziv politi~ke organizacije je SOCIJALDEMOKRATSKA PARTIJASkra}eni naziv Stranke je SDP.SDP ima svojstvo pravnog lica.Sedi{te SDP je u Beogradu.SDP ima pe~at okruglog oblika, na kojem je }irilicom i latinicom ispisan

tekst: "Socijaldemokratska partija "Status, predstavljanje i zastupanje

^lan 4.Socijaldemokratska partija ima status pravnog lica koji je stekla upisom

u registar politi~kih organizacija kod nadle`nosti organa Republike Srbije.

^lan 5.Socijaldemokratsku partiju predstavlja i zastupa Predsednik SDP ili lice

koje on ovlasti.

394


Simboli SDP^lan 6.

Dan Socijaldemokratske partije je 2. avgust, u spomen na dan kada je1903. godine osnovana prva socijaldemokratska partija u Srbiji.

^lan 7.SDP ima svoj znak i zastavu.Znak simbolizuje ruù.Bliì izgled simbola i znakova SDP reguli{e Glavni odbor SDP.

Ostvarivanje ciljeva i saradnje^lan 8.

Programske ciljeve SDP ostvaruje delovanjem u javnom ìvotu i vr{e-njem vlasti. SDP sara|uje sa drugim strankama, organizacijama, pokreti-ma, humanitarnim organizacijama i udruènjima, demokratskih program-skih na~ela i ciljeva, u zemlji i inostranstvu.

Mogu}i oblici delovanja SDP su trajne ili povremene politi~ke koalicije.

Javnost rada^lan 9.

SDP radi i deluje javno.Organi SDP odlu~uju o oblicima komunikacije sa javno{}u.

^lan 10.Na sednici organa ili tela odlu~uje se o prisustvu lica koja nisu ~lanovi

organa ili tela i o izve{tavanju sa sednica organa i tela SDP. ^lanstvo seobave{tava neposredno preko organa SDP.

II PRIPADNOST SDP^lan 11.

^lan SDP moè biti svaki punoletni gra|anin koji prihvata programskaopredeljenja i Statut SDP i deluje na njihovim ostvarenjima.

^lanstvo u SDP je dobrovoljno i sti~e se potpisivanjem pristupnice idono{enjem odluke o prijemu od strane nadle`nog op{tinskog odbora,koja se dostavlja vi{em organu SDP u roku od 8 dana od dana prijema. Uslu~aju da nadle`ni op{tinski odbor odbije prijem u ~lanstvo, zainteresova-no lice ima pravo prigovora Statutarnoj komisiji u roku od 15 dana, od danaprijema odluke. Nadle`ne op{tinske odbore za op{tine u kojima nije formi-ran odbor SDP, svojom odlukom odre|uje Izvr{ni odbor SDP.

Svakom ~lanu izdaje se ~lanska karta.Evidenciju ~lanova SDP vode organi SDP.Centralnu evidenciju ~lanova vodi Izvr{ni odbor SDP.

^lan 12.^lanstvo u stranci moè biti pojedina~no i kolektivno.Kolektivni ~lan SDP moè postati druga politi~ka organizacija, odnosno

udruènje, potpisivanjem posebnog sporazuma, o ~emu odluku donosi Glav-ni odbor SDP.

395


SDP moè, na obrazloèni predlog, proglasiti, uz njihovu saglasnost,istaknute doma}e i strane pojedince i organizacije za po~asne ~lanove SDP.

Savezi, koalicije i pristupanja u druge organizacije^lan 13.

U ostvarivanju svojih politi~kih ciljeva SDP nastupa samostalno, a moèse povezivati sa drugim politi~kim organizacijama, sindikatima, pokretima,gra|anskim inicijativama i koalicijama ~iji programski ciljevi i metodi delo-vanja nisu u suprotnosti sa osnovnim programskim opredeljenjima SDP.

SDP moè biti ~lan me|unarodnih organizacija i asocijacija.

Prava i obaveze ~lanova^lan 14.

^lan stranke ima prava i obaveze:- da sprovodi program i Statut SDP;- da pla}a ~lanarinu;- da svojim prakti~nim angaòvanjem, davanjem mi{ljenja, predloga

i sugestija doprinosi realizaciji politi~kih ciljeva SDP;- da u okviru organa i tela SDP slobodno zastupa svoje stavove i

ube|enja i bori se za sopstveno mi{ljenje o svim pitanjima rada ipoliti~kog delovanja SDP;

- da u okviru organa i tela SDP raspravlja o radu i ocenjuje rad orga-na i funkcionera SDP na svim nivoima organizovanja;

- da bude blagovremeno i istinito informisan o radu i stavovima iodlukama organa SDP;

- da po dono{enju odluka i stavova organa i tela SDP svojim delova-njem postupa u skladu sa tim stavovima i odlukama;

- da bira i bude biran u sve organe i tela SDP;- da istupi iz SDP i o razlozima te odluke izvesti organe SDP;- da dobije za{titu i svaku drugu pomo} SDP za slu~aj ugroàvanja

njegovih gra|anskih ili politi~kih prava i sloboda, kao i za slu~ajda su mu ugroène egzistencijalne potrebe kao neposredna po-sledica njegovih aktivnosti u SDP i zastupanja odnosno sprovo-|enja politike SDP;

- da u svakom mestu i u svakoj prilici zastupa i bori se za ostvarenjeprogramskih ciljeva, stavova i odluka organa i tela SDP, te dopri-nosi popularizaciji njenih ideja i ja~anju njenog uticaja;

- da se svakodnevno angaùje na pridobijanju novih ~lanova i sim-patizera SDP;

- da u~estvuje u predizbornim i izbornim aktivnostima SDP;- da predlaè kandidate za najodgovornije funkcije u stranci preko:

mesnih, op{tinskih, gradskih, regionalnih i pokrajinskih organi-zacija;

- da radi na popularizaciji izbornog programa SDP i kandidata SDP;- da bude upoznat sa prihodima i rashodima SDP;

396


- da u svom svakodnevnom ìvotu po{tuje najvi{e moralne, radne iprofesionalne kriterijume i time doprinosi ugledu ~lana SDP;

- da po{tuje Statut i izvr{ava odluke organa SDP.

^lan 15.^lanstvo u SDP nespojivo je sa ~lanstvom u drugoj politi~koj organiza-

ciji, partiji ili stranci (osim kada je re~ o kolektivnom ~lanu).^lanstvo u drugim organizacijama, udruènjima i pokretima, ~ije je de-

lovanje suprotno principima SDP povla~i prestanak ~lanstva u SDP.

^lan 16.Svaki ~lan SDP moè osporiti prijem drugog ~lana u ~lanstvo u roku od

60 dana od dana u~lanjenja, podno{enjem obrazloènog prigovora Izvr-{nom odboru SDP.

^lan 17.^lanstvo u SDP prestaje istupanjem ili isklju~enjem, kao i u slu~ajevima

vi{e sile (smrt i gubitak poslovne sposobnosti).Iz SDP se istupa davanjem pisane izjave, vra}anjem ~lanske karte, ili na

drugi nesumnjiv na~in. Istupanje ~lana iz stranke se konstatuje na prvojslede}oj sednici nadle`nog op{tinskog odbora.

Isklju~enje se izri~e za delovanje suprotno Programu i / ili Statutu SDP.Isklju~enje ~lana se izri~e za delovanje, kandidaturu ili davanje potpisa

za drugu politi~ku organizaciju.Isklju~enje se moè izre}i za nepo{tovanje obaveze odbornika, odno-

sno poslanika, predvi|enih Statutom SDP, za pona{anje ili delo koje nanosi{tetu ili naru{ava odnose u SDP, ili davanje potpisa za nezavisnog kandida-ta bez saglasnosti nadle`nog organa.

Isklju~eni ~lan ne moè ponovo da pristupi u ~lanstvo SDP pre istekaroka od godinu dana. Odluku o ponovnom prijemu verifikuje Predsedni-{tvo SDP.

^lan 18.Odluku o isklju~enju ~lana SDP donosi nadle`ni op{tinski odbor.Izuzetno, ako se na taj na~in spre~ava nenadoknadiva politi~ka {teta,

odluku o isklju~enju moè doneti Predsedni{tvo SDP.Odluka o isklju~enju ~lana SDP je doneta kada za nju glasa ve}ina od

ukupnog broja ~lanova organa koji je doneo odluku.Od dono{enja odluke o sazivanju Kongresa do zavr{etka Kongresa nije

mogu}e isklju~ivanje ~lanova.

^lan 19.Isklju~eni ~lan ima pravo àlbe na odluku op{tinskog odbora, odnosno

na odluku Predsedni{tva, u roku od 15 dana, od dana prijema re{enja.@alba na odluku o isklju~enju odlaè izvr{enje odluke.Odluku po àlbi donosi Glavni odbor SDP, kao drugostepeni organ.Odluka Glavnog odbora je kona~na.

397


^lan 20.Svi organi SDP koji donose odluke u postupku isklju~enja, du`ni su da

~lanu ~ije se isklju~enje predlaè pruè mogu}nost da se izjasni (i nepo-sredno) o svim navodima i drugim okolnostima zbog kojih je isklju~enjepredloèno.

III ODNOSI U SDP^lan 21.

Odnosi u SDP zasnivaju se na principima:a) po{tovanja slobode savesti, slobode mi{ljenja i slobode izraàva-

nja unutar SDP;b) uvaàvanja odluka vi{ih organa, odluka ve}ine i obaveze njiho-

vog ostvarivanja u praksi;c) prava manjine i svakog pojedinca da zadrì i u SDP izraàva svoje

stavove i gledi{ta;d) prava pojedinca da svoja mi{ljenja izraàva i van SDP, uz jasno

nazna~enje da se radi o li~nom stavu ~lana,e) ~lanovi organa i tela SDP obavezni su da prisustvuju sastancima

i da se za njih pripreme.

Dono{enje odluka u SDP^lan 22.

Organi SDP donose odluke na sednicama kojima prisustvuje ve}ina~lanova, a za predlog odluke se izjasni ve}ina prisutnih, osim u slu~ajevimau kojima je Statutom predvi|ena kvalifikovana ve}ina.

Odluke organa SDP o Programu i Statutu SDP punova`ne su kada seza njih izjasni ve}ina ukupnog broja ~lanova organa.

Organi SDP, osim prilikom izbora, odluke donose javnim glasanjem.Organ SDP moè odlu~iti da se odluka donosi i tajnim glasanjem.

Izbori u SDP^lan 23.

Mandat svih organa u SDP traje dve godine.Izbore u SDP raspisuje Glavni odbor.Glavni odbor svojom odlukom utvr|uje kriterijume i postupak izbora u

organe SDP. Prilikom utvr|ivanja liste kandidata za organe SDP, kandidujese 10% vi{e kandidata - manje zastupljenog pola u odnosu na procenatnjihovog u~e{}a u ~lanstvu organizacije.

Liste kandidata za republi~ke, pokrajinske i gradske organe formirajuse tako da u~e{}e èna na tim listama mora biti najmanje 30% od ukupnogbroja kandidata.

Izbori su tajni i po pravilu, izme|u vi{e kandidata.

^lan 24.Ako se na listi za izbor inokosnog organa nalazi vi{e kandidata od broja

koji se bira, izabran je onaj kandidat koji je dobio vi{e glasova, pod uslo-vom da je dobio i ve}inu glasova prisutnih ~lanova organa koji vr{i izbor.

398


Ukoliko je za izbor inokosnog organa predloèno vi{e od dva kandidata, anijedan u prvom krugu glasanja ne dobije ve}inu glasova prisutnih ~lanovaorgana koji vr{i izbor, u drugom krugu se bira izme|u dva kandidata koji sudobili najve}i broj glasova u prvom krugu, a izabran je onaj kandidat kojidobije vi{e glasova.

Ako se na listi nalazi onoliko kandidata koliko se i bira, izabran je kandi-dat koji je dobio ve}inu glasova ~lanova organa koji vr{i izbor.

Na izbornoj listi za kolektivne organe, odnosno tela stranke, izabrani suoni kandidati koji su dobili najve}i broj glasova.

^lan 25.Mandat organa i funkcionera SDP traje dve godine.^lanu organa prestaje mandat i pre isteka roka za koji je biran prestan-

kom ~lanstva u SDP, podno{enjem ostavke, ili odlukom organa koji ga jeizabrao, ili na drugi na~in utvr|en ovim Statutom.

Frakcije^lan 26.

^lanovi koji smatraju da se vrednosti iskazane u ~lanu 1. Statuta SDPne predstavljaju na pravi na~in od strane Glavnog odbora mogu osnovatifrakciju pod uslovima predvi|enim ovim ~lanom.

Frakciju mogu osnovati najmanje 500 ~lanova SDP, s tim da najmanjepo 100 ~lanova mora biti iz tri razli~ita regiona.

Predstavnici frakcije imaju pravo u~e{}a u radu Glavnog odbora i Pred-sedni{tva u skladu sa poslovnicima o radu tih organa.

Organi SDP du`ni su da omogu}e sredstva za rad frakcija u skladu samogu}nostima ukupnog budèta SDP.

Predstavnici frakcija nemaju pravo istupa u javnosti sa stavovima frakci-je.

Postojanje frakcija se verifikuje na Kongresu SDP.

IV ORGANIZOVANJE SDP^lan 27.

Op{tinska organizacija predstavlja osnovni oblik organizovanja i delo-vanja SDP.

U mestima sa statusom grada, op{tinske organizacije se organizuju ugradsku.

Op{tinske organizacije koje se formiraju nakon stupanja na snagu ovogStatuta mogu se osnivati samo na osnovu odluke Predsedni{tva SDP.

SDP se moè organizovati po potrebi i na regionalnom nivou.Mesna organizacija kao oblik okupljanja i delovanja ~lana SDP formira

se na teritorijalnom principu.Odluku o formiranju mesnih organizacija donosi op{tinski odbor.

^lan 28.Organi SDP mogu biti op{tinski, gradski, regionalni, pokrajinski i repu-

bli~ki. Op{tinski organi su: konferencija, op{tinski odbor i nadzorni odbor.

399


Op{tinski odbor moè svojom statutarnom odlukom predvideti postojanjeizvr{nog odbora.

Gradski organi su: konferencija, gradski odbor, nadzorni odbor, i popotrebi predsedni{tvo i izvr{ni odbor.

Regionalni organ je regionalni odbor.Pokrajinski organi su: konferencija, pokrajinski odbor, izvr{ni odbor i

nadzorni odbor.Republi~ki organi SDP su: Kongres, Glavni odbor, Predsednik SDP, Pot-

predsednici SDP, Predsedni{tvo SDP, Izvr{ni odbor, Statutarna komisija iNadzorni odbor.

OP[TINSKI ORGANI SDP

Op{tinska konferencija^lan 29.

Konferenciju sa~injavaju delegati mesnih organizacija i drugih oblikaorganizovanja ~lanova SDP sa podru~ja op{tine, i ~lanovi op{tinskog od-bora koji imaju sva prava izabranih delegata, izuzev odlu~ivanja o izve{tajuo njihovom radu i razre{enju.

Kriterijume, broj i na~in izbora delegata konferencije utvr|uje op{tinskiodbor.

Konferencija se redovno saziva svake dve godine, razmatra i usvaja iz-ve{taj o radu op{tinskog odbora, bira op{tinski i nadzorni odbor i re{avadruga pitanja u skladu sa poslovnikom.

Konferencija donosi statutarnu odluku kojom reguli{e svoje organe irad op{tinske organizacije.

Konferencija se moè, po potrebi, sazvati i izme|u dva redovna saziva-nja.

Op{tinski odbor^lan 30.

Op{tinski odbor inicira i usmerava politi~ku aktivnost u op{tinskoj orga-nizaciji, prati njeno ostvarivanje i realizuje odluke vi{ih organa SDP.

Op{tinski odbor:- pokre}e inicijative i daje predloge vi{im organima SDP;- predlaè kandidate za ~lanove vi{ih organa SDP;- utvr|uje kandidate za odborni~ka mesta u skup{tini op{tine;- predlaè kandidate za odbornike, odnosno poslanike, u skup{tini

grada, pokrajine, Republike i Dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.Op{tinski odbor bira predsednika i druge organe, u skladu sa svojom

statutarnom odlukom.Op{tinski odbor moè u periodu izme|u dve Konferencije, izvr{iti izme-

ne i dopune u svom sastavu, do jedne tre}ine ~lanova.Op{tinski odbor donosi poslovnik o svom radu.Statutarnu odluku op{tinske organizacije potvr|uje Statutarna komisija.

400


^lan 31.Op{tinski odbor, polaze}i od konkretnih okolnosti u kojima deluje, auto-

nomno svojom statutarnom odlukom ure|uje unutra{nju organizaciju, struk-turu, naziv i broj ~lanova organa ili radnih tela, pridràvaju}i se pri tom po-sebnog uputstva koje radi regulisanja ovih pitanja donosi Glavni odbor.

GRADSKI ORGANI SDPKonferencija

^lan 32.Konferenciju sa~injavaju delegati op{tinskih organizacija i drugih oblika

aktivnosti ~lanova Stranke sa podru~ja grada, i ~lanovi gradskog odborakoji imaju sva prava izabranih predstavnika izuzev odlu~ivanja o izve{taju onjihovom radu i razre{enju.

Kriterijume, broj i na~in izbora delegata konferencije utvr|uje gradskiodbor.

Konferencija se saziva svake dve godine, razmatra i usvaja izve{taj oradu gradskog odbora, bira gradski i nadzorni odbor i re{ava druga pitanjau skladu sa poslovnikom.

Konferencija donosi statutarnu odluku kojom reguli{e organizaciju i radgradske organizacije.

Gradski odbor^lan 33.

Gradski odbor rukovodi radom gradske organizacije.Gradski odbor inicira i usmerava politi~ku aktivnost na nivou grada, i

koordinira i uskla|uje aktivnosti op{tinskih organizacija u sastavu gradskeorganizacije.

Gradski odbor:- pokre}e inicijative i daje predloge vi{im organima SDP;- predlaè kandidate za ~lanove vi{ih organa SDP;- utvr|uje kandidate za odborni~ka mesta u skup{tini grada;- predlaè kandidate za poslanike u skup{tini pokrajine, Republike i

na saveznom nivou.Gradski odbor bira predsednika, potpredsednike i po potrebi izvr{ni

odbor.Gradski odbor moè u periodu izme|u dve Konferencije, izvr{iti izmene

i popune u svom sastavu, do jedne tre}ine ~lanova.Gradski odbor donosi poslovnik o svom radu.Statutarnu odluku gradske organizacije potvr|uje Statutarna komisija.

REGIONALNI ORGANI SDP^lan 34.

Na osnovu odluke Glavnog odbora, na podru~ju vi{e op{tina moè seorganizovati regionalna organizacija.

Rad regionalne organizacije koordinira regionalni odbor.

401


Regionalni odbor sa~injavaju predsednici op{tinskih odbora sa pod-ru~ja regiona, kao i predstavnik SDO ispred tog regionalnog odbora.

Regionalni odbor donosi poslovnik o svom radu.Odlukom Glavnog odbora moè se urediti i druga~iji oblik organizova-

nja i delovanja Regionalnog odbora.

POKRAJINSKI ORGANI SDPKonferencija

^lan 35.Konferenciju sa~injavaju delegati op{tinskih i gradskih organizacija i dru-

gih oblika aktivnosti ~lanova SDP sa podru~ja pokrajine, i ~lanovi pokrajin-skog odbora koji imaju sva prava izabranih delegata, izuzev odlu~ivanja oizve{taju o njihovom radu i razre{enju.

Kriterijume, broj i na~in izbora delegata konferencije utvr|uje pokrajin-ski odbor.

Konferencija se redovno saziva svake dve godine, razmatra i usvaja iz-ve{taj o radu pokrajinskog odbora, bira pokrajinski i nadzorni odbor i re{a-va druga pitanja u skladu sa poslovnikom.

Konferencija donosi statutarnu odluku kojom ure|uje organizaciju i radpokrajinske organizacije.

Konferencija se, po potrebi, moè sazvati i u periodu izme|u dva redov-na zasedanja.

Pokrajinski odbor^lan 36.

Radom pokrajinske organizacije rukovodi pokrajinski odbor.Pokrajinski odbor inicira i usmerava politi~ku aktivnost na nivou pokra-

jine, i koordinira i uskla|uje aktivnosti op{tinskih i gradskih organizacija usastavu pokrajinske organizacije.

Pokrajinski odbor:- pokre}e inicijative i daje predloge vi{im organima SDP;- predlaè kandidate za ~lanove vi{ih organa SDP;- daje mi{ljenje o kandidatima za odbornike skup{tina op{tina i gra-

da sa teritorije pokrajine;- daje mi{ljenje o predlozima kandidata koje daju op{tinski i gradski

odbori sa teritorije pokrajine;- utvr|uje kandidate za poslanike u skup{tini pokrajine;- predlaè kandidate za poslanike u skup{tini Republike i na save-

znom nivou.Pokrajinski odbor bira predsednika, potpredsednike i izvr{ni odbor.Pokrajinski odbor moè u periodu izme|u dve Konferencije, izvr{iti iz-

mene i popune u svom sastavu, do jedne tre}ine ~lanova.Pokrajinski odbor donosi poslovnik o svom radu.Statutarnu odluku pokrajinske organizacije potvr|uje Statutarna komi-

sija SDP.

402



Izvr{ni odbor izvr{ava odluke pokrajinskog odbora, stara se o sprovo-|enju utvr|ene politike, re{ava probleme koji se javljaju u teku}em ìvotu iradu pokrajinske organizacije, odnosno, uspostavljanju {to efikasnije koor-dinacije rada izme|u op{tinskih i gradskih odbora i preduzima operativnemere radi obezbe|enja materijalnih i drugih pretpostavki za ostvarivanjeaktivnosti pokrajinske organizacije.

Izvr{ni odbor bira predsednika i druge nosioce funkcija u skladu sa sta-tutarnom odlukom.


REPUBLI^KI ORGANI SDPKongres^lan 38.

Kongres je najvi{i organ SDP.Kongres se saziva po potrebi, a najmanje jedanput u dve godine.Kongres saziva predsednik, na osnovu odluke Predsedni{tva ili Glav-

nog odbora, kao i kada to zahteva najmanje tre}ina op{tinskih odbora ilivi{e od tre}ine ~lanova Glavnog odbora. U slu~aju spre~enosti ili odsutno-sti Predsednika, Kongres saziva potpredsednik SDP koga odredi Predsed-ni{tvo. Kada sazivanje Kongresa zahtevaju op{tinski odbori ili ~lanovi Glav-nog odbora, Kongres se mora sazvati u roku od 45 dana od dana podno{e-nja zahteva. Ukoliko se Kongres ne sazove u predvi|enom roku predlaga~iimaju pravo da sami sazovu Kongres.

Kongres donosi Program i Statut SDP.Kongres ocenjuje rad organa koje bira, utvr|uje politiku SDP i odlu~uje

o drugim pitanjima u skladu sa poslovnikom.Kongres bira Glavni odbor, Nadzorni odbor, Statutarnu komisiju, pred-

sednika SDP i Predsedni{tvo.Kongres razmatra i usvaja izve{taj o radu Glavnog odbora, Nadzornog

odbora, Statutarne komisije, predsednika SDP i Predsedni{tva SDP.Kongres donosi poslovnik o svom radu.Kongres sa~injavaju predstavnici op{tinskih organizacija, gradskih or-

ganizacija i drugih oblika aktivnosti ~lanova SDP sa podru~ja Republike, i~lanovi Glavnog odbora koji imaju sva prava izabranih predstavnika.

Kriterijume, broj i na~in izbora predstavnika Kongresa utvr|uje Glavniodbor.

Glavni odbor^lan 39.

Glavni odbor je najvi{i organ SDP u periodu izme|u dva Kongresa.Glavni odbor upravlja SDP, konkretizuje pravce i ciljeve politi~ke aktiv-

nosti izme|u dva Kongresa, prati njihovo ostvarivanje i za to odgovara Kon-gresu.

Glavni odbor donosi izborni Program SDP.

403


Glavni odbor donosi odluku o u~e{}u na izborima.Glavni odbor donosi odluku o stupanju u izborne koalicije.Glavni odbor donosi pravilnik kojim se utvr|uju postupak i kriterijumi za

predlaganje i utvr|ivanje kandidata za organe vlasti i za organe SDP.Glavni odbor na predlog Predsednika SDP ili odgovaraju}eg broja Op-

{tinskih odbora SDP, {to se utvr|uje posebnom odlukom Glavnog odboraSDP, utvr|uje kandidate za narodne poslanike u skup{tini Republike i Skup-{tini Zajednice SCG, i daje saglasnost za kandidate za poslanike, odnosnoodbornike u skup{tini pokrajine, grada i op{tine.

O kandidatima za poslanike za Skup{tinu Republike i Skup{tini Zajedni-ce SCG koji su predloèni od strane op{tinskih i gradskih odbora sa terito-rije pokrajine, Glavni odbor odlu~uje po pribavljenom mi{ljenju pokrajin-skog odbora.

Glavni odbor iz reda ~lanova Predsedni{tva SDP, na predlog Predsedni-ka SDP ili najmanje 20% ~lanova Glavnog odbora, bira Potpredsednike SDP.

Glavni odbor na predlog Predsednika SDP bira Predsednika, zamenikapredsednika i ~lanove Izvr{nog odbora SDP.

Glavni odbor, na predlog Predsedni{tva, utvr|uje nadle`nost i imenujepredsednike i ~lanove saveta i odbora SDP.

Glavni odbor odlu~uje o obrazovanju strana~kog glasila, imenuje pred-sednika i ~lanove izdava~kog saveta i glavnog i odgovornog urednika.

Glavni odbor, u slu~aju potrebe, moè formirati komisije ili druga radnatela ~iji ~lanovi ne moraju biti ~lanovi SDP.

^lan 40.Glavni odbor moè, na predlog Predsedni{tva, u periodu izme|u dva

Kongresa, izvr{iti izmene i dopune u svom sastavu i sastavu Predsedni{tva,do jedne tre}ine ~lanova.

Glavni odbor moè izuzetno, ako se na taj na~in spre~ava nenadokna-diva politi~ka {teta, u periodu izme|u dva Kongresa, razre{iti du`nosti Pot-predsednika SDP ili ~lana Predsedni{tva, dvotre}inskom ve}inom glasovaukupnog broja ~lanova.

Glavni odbor moè raspustiti op{tinski, gradski, regionalni i pokrajinskiodbor, ukoliko oceni da deluju suprotno politici, programu ili Statutu SDP. Uovom slu~aju, istovremeno se formira privremeni koordinacioni odbor sasvim ovla{}enjima raspu{tenog organa.

Glavni odbor odlu~uje u drugom stepenu po àlbi na odluku op{tin-skog odbora, odnosno Predsedni{tva, o isklju~enju ~lana iz stranke, kao ipo prigovoru na odluku o odbijanju prijema u ~lanstvo SDP.

Glavni odbor moè izuzetno, posebnom odlukom pojedina svoja ovla-{}enja preneti na drugi organ stranke.

Glavni odbor donosi poslovnik o svom radu.Glavni odbor vr{i i druge poslove koji su mu ovim Statutom stavljeni u

nadle`nost.Glavni odbor predlaè Kongresu kandidate za predsednika SDP, ~lanove

organa koje bira Kongres, polaze}i od inicijativa organizacija i organa SDP.

404


Svaki od kandidata za Predsednika i ~lanove Predsedni{tva SDP, moraimati podr{ku odgovaraju}eg broja op{tinskih odbora SDP, {to se utvr|ujeposebnom odlukom Glavnog odbora.

^lan 41.Glavnim odborom predsedava Predsednik SDP, a u slu~aju njegove od-

sutnosti ili spre~enosti, Potpredsednik koga odredi Predsednik SDP.Glavni odbor se sastaje po potrebi, a najmanje jedanput u tri meseca.Glavni odbor najmanje jedanput godi{nje razmatra ostvarivanje Progra-

ma SDP.Glavni odbor saziva predsednik SDP, na osnovu odluke Predsedni{tva.Glavni odbor se obavezno saziva i zahtev petine ~lanova Glavnog od-

bora, ili petine op{tinskih odbora.

^lan 42.Glavni odbor ~ine 120 ~lanova koje bira Kongres, poslanici SDP na sa-

veznom i republi~kom nivou, ~lanovi Predsedni{tva SDP, i po 10 ~lanovakoje delegiraju SDO i Forum èna.

^lan 43.Na sednice Glavnog odbora se pozivaju predsednici op{tinskih odbo-

ra, koji mogu u~estvovati u radu, bez prava odlu~ivanja, kao i ~lanovi Statu-tarne komisije i Nadzornog odbora.


Nadzorni odbor kontroli{e materijalno-finansijsko poslovanje SDP, o ~e-mu podnosi izve{taj Kongresu SDP.

Nadzorni odbor ima 5 ~lanova.Nadzorni odbor bira predsednika.Nadzorni odbor donosi poslovnik o svom radu.

Statutarna komisija^lan 45.

Statutarna komisija tuma~i Statut i po tom osnovu zauzima stavove idonosi zaklju~ke koji su obavezni za sve organe stranke.

Na zahtev organa SDP, ili po sopstvenoj inicijativi, daje mi{ljenje o uskla-|enosti odluka svih organa sa Statutom SDP.

Statutarna komisija potvr|uje statutarne odluke op{tinskih, gradskih ipokrajinskih odbora.

Statutarna komisija odlu~uje po slu`benoj du`nosti o raspu{tanju terito-rijalnog odbora od strane Predsedni{tva SDP.

^lan Statutarne komisije koji je u~estvovao u dono{enju prvostepeneodluke se izuzima iz odlu~ivanja o toj odluci u drugom stepenu.

Statutarna komisija ima 7 ~lanova.Statutarna komisija bira predsednika.Statutarna komisija donosi poslovnik o svom radu.

405


Predsednik SDP^lan 46.

Predsednik SDP:- vodi utvr|enu politiku SDP i predstavlja SDP u zemlji i inostranstvu;- zastupa interese SDP u odnosima sa drugim politi~kim organizaci-

jama i dràvnim organima, u zemlji i inostranstvu;- saziva i predsedava sednicama Glavnog odbora i Predsedni{tva

SDP;- usmerava i koordinira rad organa i tela SDP i rad ~lanova SDP u

organima vlasti i drugim organima i organizacijama na svim ni-voima;

- predlaè Glavnom odboru kandidate za poslanike u Skup{tini Re-publike i Skup{tini Zajednice SCG;

- koordinira rad poslani~kih klubova;- predlaè Glavnom odboru Potpredsednike SDP;- imenuje Internacionalnog sekretara, portparola i svoje savetnike;- predlaè Glavnom odboru Predsednika i ~lanove Izvr{nog odbora

SDP;- izvr{ava odluke Kongresa, Glavnog odbora SDP i Predsedni{tva SDP;- podnosi izve{taje o svom radu i radu Predsedni{tva Kongresu i

Glavnom odboru SDP;- predlaè Predsedni{tvu predsednike i ~lanove saveta i tela SDP;- stara se o obezbe|enju i odlu~uje o angaòvanju finansijskih i ma-

terijalnih sredstava SDP, u skladu sa usvojenom finansijskom po-litikom, i o tome redovno podnosi izve{taj Glavnom odboru i Pred-sedni{tvu SDP;

- predlaè Predsedni{tvu odgovorno lice za finansijsko poslovanje,podno{enje finansijskih izve{taja i vo|enje finansijskih knjiga.

Mandat predsednika SDP traje dve godine.Predsednika SDP u slu~aju spre~enosti da vr{i svoju du`nost, zamenju-

je u svim pravima i du`nostima Potpredsednik koga odredi Predsednik SDP.Predsednik Stranke vr{i i druga prava i du`nosti od interesa za ostvari-

vanje ciljeva SDP i rada organa SDP, u skladu sa ovim Statutom.

Potpredsednici SDP^lan 47.

SDP ima najvi{e 5 Potpredsednika.Potpredsednike SDP bira Glavni odbor SDP na period od 2 godine, iz

reda izabranih ~lanova Predsedni{tva SDP, a na predlog Predsednika SDPili na predlog najmanje 20% ~lanova Glavnog odbora SDP.

Potpredsednici SDP prate, koordiniraju i organizuju rad organa SDP uoblastima za koje su zaduèni, a na osnovu Statuta i Programa SDP.

Za slu~aj odsustva, Predsednik SDP moè ovlastiti jednog od Potpred-sednika da ga zamenjuje.

Najmanje jedan od Potpredsednika SDP mora biti manje zastupljenogpola.

406


Predsedni{tvo SDP^lan 48.

Predsedni{tvo je politi~ko-izvr{ni organ SDP.Predsedni{tvo ima 17 ~lanova koje bira Kongres. Izabrani ~lan Pred-

sedni{tva ima prava i obaveze ~lana Glavnog odbora SDP.^lanovi Predsedni{tva SDP po funkciji su: predsednik SDP, predsednik

Izvr{nog odbora SDP, predsednici pokrajinskih odbora SDP, predsednicaForuma èna i predsednik SDO.

Predsedni{tvo, izme|u dve sednice Glavnog odbora:- usmerava i organizuje aktivnosti SDP u cilju ostvarivanja stavova i

odluka Glavnog odbora;- redovno i po oblastima analizira i utvr|uje mere za ostvarivanje

Programa i Statuta stranke;- predlaè Glavnom odboru predsednike i ~lanove Saveta i tela SDP;- analizira aktuelne politi~ke doga|aje i utvr|uje stavove i zaklju~ke

SDP o njima;- stara se o obezbe|enju materijalnih i drugih pretpostavki za ostva-

rivanje politike SDP, i razmatra i usvaja finansijski plan i zavr{nira~un;

- analizira politi~ko delovanje op{tinskih, gradskih, regionalnih i po-krajinskih odbora, i donosi odluke i preporuke za njihovu daljuaktivnost.

Predsedni{tvo predlaè Glavnom odboru listu kandidata za poslanike uSkup{tini Republi~ke i Skup{tini Zajednice SCG.

Predsedni{tvo priprema sednicu Glavnog odbora.Predsedni{tvo sprovodi odluke Glavnog odbora.Predsedni{tvo donosi poslovnik o svom radu.Predsedni{tvo vr{i i druga prava i du`nosti u skladu sa ovim Statutom.

^lan 49.Predsedni{tvo SDP moè da zadrì od izvr{enja i sprovo|enja odluke

organa SDP, osim organa koje bira Kongres, za koje oceni da su u suprot-nosti sa Statutom i Programom SDP. Odluka o zadràvanju od izvr{enja isprovo|enja podnosi se na verifikaciju na prvoj narednoj sednici Glavnogodbora.


Izvr{ni odbor je izvr{ni organ SDP, koji za svoj rad odgovara Glavnomodboru i Predsedni{tvu SDP.

Izvr{ni odbor vr{i poslove vezane za prakti~nu realizaciju odluka, zaklju-~aka i stavova Glavnog odbora i Predsedni{tva, re{ava probleme koji sejavljaju u teku}em ìvotu SDP, kao i o unapre|enju unutra{nje organizacijei infrastrukture SDP.

Izvr{ni odbor u okviru svoje nadle`nosti daje predloge i inicijative u funkcijiostvarivanja politike SDP i planova Glavnog odbora i Predsedni{tva.

Izvr{ni odbor ima najvi{e 17 ~lanova.

407


^lanove Izvr{nog odbora, Predsednika i Zamenika Predsednika bira irazre{ava Glavni odbor na predlog Predsednika SDP, po pribavljenom mi-{ljenju Predsedni{tva SDP.


^lan 51.Izvr{ni odbor SDP moè da raspusti op{tinski, gradski ili regionalni od-

bor, ukoliko oceni da deluje suprotno Statutu i politici SDP i istovremenoformira privremeni koordinacioni odbor sa svim ovla{}enima raspu{tenogorgana. Ova odluka podnosi se na verifikaciju na prvoj narednoj sedniciGlavnog odbora.

Stalni saveti i odbori SDP^lan 52.

Radi obezbe|enja politi~kih, stru~no-analiti~kih i drugih uslova za utvr-|ivanje i sprovo|enje politike SDP u pojedinim oblastima, formiraju se sa-veti i odbori SDP.

Stalni saveti SDP su:- Politi~ki savet,- Ekonomski savet,- Pravni savet,- Savet za socijalna pitanja,- Savet za me|unarodne odnose,- Savet za pitanja manjinskih etni~kih zajednica, izbegla, raseljena i

prognana lica,- Savet za zdravstvo,- Savet za prirodne resurse i ekologiju.

Saveti i odbori SDP daju predloge, inicijative i mi{ljenja, i u~estvuju upripremanju odluka Predsedni{tva i Glavnog odbora SDP.

Glavni odbor moè, u slu~aju potrebe, posebnom odlukom formirati idruge savete ili odbore.

Politi~ki savet SDP^lan 53.

Politi~ki savet SDP razmatra strate{ka pitanja od op{teg zna~aja za una-pre|enje, razvoj i ostvarivanje ciljeva SDP.

^lanovi politi~kog saveta ne moraju biti ~lanovi SDP.Politi~ki savet bira predsedavaju}eg Saveta iz svojih redova. Mandat

predsedavaju}eg traje godinu dana.Predsednik SDP u~estvuje u radu Politi~kog saveta.

V POSEBNI OBLICI ORGANIZOVANJA

Forum èna^lan 54.

Forum èna je autonomni oblik organizovanja SDP koji okuplja ène -~lanice SDP u cilju afirmacije èna i ostvarivanja i unapre|enja njihovih pra-va i sloboda, a na principima rodne ravnopravnosti.

408


Unutra{nju organizaciju, ciljeve i zadatke, Forum èna ure|uje Statu-tom, u skladu sa Statutom stranke.

Pristupanje Forumu ena smatra se pristupanjem SDP, osim ukoliko ~la-nica izri~ito naglasi da pristupa samo Forumu èna.

SDP je obavezna da u okviru svojih mogu}nosti materijalno pomaèrad foruma èna.

Organi SDP su du`ni da razmotre zahteve i predloge foruma èna.Statut Foruma ena stupa na snagu po{to ga potvrdi Statutarna komisija.

Omladinska organizacija SDP^lan 55.

Omladinska organizacija SDP je Socijaldemokratska omladina (SDO).SDO svojim statutom reguli{e sopstvenu organizaciju na osnovu Pro-

grama i Statuta SDP.Pristupanje SDO smatra se pristupanjem SDP, osim ukoliko ~lan izri~ito

naglasi da pristupa samo SDO.^lan SDO koji istovremeno nije ~lan SDP, ne moè po funkciji biti ~lan

rukovode}ih organa SDP.SDP je obavezna da materijalno pomaè rad SDO u okviru svojih mo-

gu}nosti.Organi SDP su du`ni da razmotre zahteve i predloge SDO.

Organizacije SDP u inostranstvu^lan 56.

SDP moè imati ogranke osnovane u inostranstvu od strane dràvljanaSCG koji borave van zemlje i koji su ~lanovi SDP.

Status i organizacija ogranka utvr|uje se odlukom koju donosi Glavniodbor SDP, a na predlog Izvr{nog odbora SDP.

VI IZBORI ZA ORGANE VLASTI

Op{ta pravila^lan 57.

Glavni odbor donosi izborni program, imenuje predsednika i ~lanoveizbornog {taba SDP.

Pre izbora za skup{tine op{tine, grada, Republike, skup{tine ZajedniceSrbije i Crne Gore i za predsednika Republike, Glavni odbor utvr|uje krite-rijume za predlaganje i utvr|ivanje kandidata, postupak predlaganja i vre-me trajanja postupka.

Svaki kandidat SDP za bilo koju funkciju u organima vlasti, prilikom pri-hvatanja kandidature obavezuje se u pisanoj formi, da }e podneti ostavkuna funkciju na koju je izabran, ukoliko mu prestane ~lanstvo u SDP, ili uko-liko se ogre{io o Program ili Statut SDP.

Klub poslanika i Klub odbornika^lan 58.

Klub poslanika sa~injavaju svi poslanici, a Klub odbornika svi odbornicisa liste SDP u odgovaraju}oj skup{tini.

409


^lan kluba preuzima obavezu da po{tuje principe i interese SDP i da sepona{a u skladu sa zaklju~cima njenih organa.

Predsednik kluba je duàn upozoriti ~lana na preuzetu obavezu.U slu~aju nepo{tovanja principa i interesa SDP, klub je duàn pokrenuti

postupak za utvr|ivanje odgovornosti kod nadle`nog odbora.^lan kluba je obavezan da prisustvuje sednicama kluba i sednicama

skup{tine.^lan kluba se obavezno poziva na sednice odgovaraju}eg organa SDP

i moè u~estvovati u njegovom radu, bez prava odlu~ivanja.Klub donosi poslovnik o radu i i donosi odluku o izboru predsednika

koju verifikuje Predsedni{tvo SDP, odnosno op{tinski ili gradski odbor.Predsednik kluba podnosi odgovaraju}em odboru SDP godi{nji izve-

{taj o radu kluba.

VII POSEBNE ODREDBE

Izdava~ka delatnost^lan 59.

Glavni odbor donosi odluke o osnivanju javnih glasila i izdava~koj de-latnosti SDP.

SDP moè imati svoj list.Glavni odbor je nosilac prava i obaveza koje po zakonu imaju osniva~i,

odnosno izdava~i javnih glasila.

Imovina SDP^lan 60.

SDP ima imovinu.Svi organi SDP vode evidenciju imovine u skladu sa posebnim uput-

stvom Glavnog odbora i zakonom.Imovinom SDP upravlja Glavni odbor.

Prihodi SDP^lan 61.

SDP ostvaruje prihode iz ~lanarine i drugih izvora u skladu sa zakonom.Visinu ~lanarine utvr|uje Glavni odbor.Kandidat SDP koji je izabran na profesionalnu du`nost u dràvnim or-

ganima, jedan deo plate, u skladu sa odgovaraju}om odlukom Glavnogodbora, izdvaja za finansiranje SDP.

Poslovni direktor^lan 62.

Poslovni direktor se operativno angaùje na zadacima koji su u vezi saobezbe|enjem finansijskih i materijalnih pretpostavki za funkcionisanje irad organa SDP.

Poslovnog direktora imenuje i razre{ava Predsedni{tvo. Poslovni direk-tor postupa po smernicama Predsedni{tva.

410


Sekretarijat (Radna zajednica)^lan 63.

Izvr{ni odbor moè osnovati Sekretarijat (Radnu zajednicu) radi oba-vljanja stru~nih i administrativnih poslova SDP.

Izvr{ni odbor donosi op{te i pojedina~ne akte kojima se ure|uje organi-zacija i rad radne zajednice.

O pravima i obavezama iz radnog odnosa radnika zaposlenih u radnojzajednici, odlu~uje Izvr{ni odbor.

^lanske karte i pe~at^lan 64.

^lanska karta simbolizuje pripadnost SDP.Sadrìnu i oblik ~lanske karte utvr|uje Glavni odbor.

^lan 65.SDP ima pe~at.Odlukom Glavnog odbora utvr|uje se oblik i sadrìna pe~ata, kao i or-

gani koji imaju pravo da upotrebljavaju pe~at.

VIII PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 66.Izmene i dopune ovog Statuta vr{i Kongres.

^lan 67.U slu~aju prestanka rada SDP imovina stranke pripa{}e humanitarnim

organizacijama.

^lan 68.Ovaj Statut stupa na snagu danom usvajanja od strane Kongresa Soci-

jaldemokratske partije.

411

Statut Gra|anskog saveza Srbije


Na osnovu ~lana 6. Zakona o politi~kim organizacijama ("Slu`beni gla-snik SRS", br. 37/90) i ~lana 42. stav 1. i 3. Statuta Gra|anskog savezaSrbije (Beograd, 7. jun 2003. godine), a u vezi inicijative Predsedni{tva Gra-|anskog saveza Srbije i predloga Glavnog odbora Gra|anskog Saveza Sr-bije, Skup{tina Gra|anskog saveza Srbije dana 11. decembra 2004. godi-ne donosi

STATUT GRA\ANSKOG SAVEZA SRBIJE

Glava I OSNOVNE ODREDBE

PREDMET STATUTA^lan 1.

Statutom Gra|anskog saveza Srbije (u daljem tekstu: statut, GSS) ure-|uju se osnovni politi~ki ciljevi GSS, njegova unutra{nja organizacija i na-~ela rada, prava i du`nosti ~lanova, kao i druga pitanja od zna~aja za funk-cionisanje GSS.

NAZIV, SEDI[TE I PEÂT^lan 2.

Naziv politi~ke stranke je: "Gra|anski savez Srbije".Skra}eni naziv politi~ke stranke je: "GSS"Sedi{te GSS je u Beogradu, ulica Du{ana Bogdanovi}a br. 10.Odluku o promeni sedi{ta donosi predsedni{tvo GSS (u daljem tekstu:

predsedni{tvo).Pe~at GSS je okruglog oblika i sadrì pun naziv stranke i sedi{te. Pe~at

imaju i lokalne organizacije GSS koje uz postoje}i tekst dodaju svoj naziv.

SIMBOLI GSS^lan 3.

GSS ima znak i zastavu.Znak GSS je piktogram otvorene desne {ake koja drì zvono. [aka je

bele boje, zvono je narandàsto, na plavoj pozadini.Zastava GSS sadrì znak u centru, a okolo je narandàsta pozadina.

DAN GSS^lan 4.

GSS kao svoj dan obeleàva Dan ljudskih prava - 10. decembar.

OSNOVNI PROGRAMSKI CILJEVI^lan 5.

GSS je politi~ka stranka koja na teritoriji Republike Srbije deluje na osno-vu svojih programskih dokumenata (u daljem tekstu: program) i ovog statu-ta, a ima za osnovni cilj:

412


1) uspostavljanje otvorenog i pluralisti~kog gra|anskog dru{tva za-snovanog na slobodi pojedinca,

2) prihvatanje univerzalnih civilizacijskih vrednosti kao uslova za in-tegraciju Republike Srbije u ujedinjenu Evropu i negovanje duhatolerancije u javnom ìvotu,

3) stvaranje stabilne demokratske i moderne Srbije, kroz unapre|i-vanje parlamentarne demokratije i decentralizacije vlasti, uz mak-simalno razvijanje lokalne samouprave,

4) objektivno i kriti~ko sagledavanje bliske pro{losti i ka`njavanjesvih ratnih zlo~inaca radi obezbe|enja mirne budu}nosti gra|a-na Srbije i svih naroda u bliskom okruènju,

5) borbu za vladavinu prava, iskorenjivanje uzroka i pojava korupci-je i organizovanog kriminala, sa nastojanjem za vra}anje pove-renja gra|ana u nosioce vlasti,

6) izgradnju efikasnog pravosu|a, sa znatno kra}im sudskim po-stupkom u kome }e sudije biti nezavisni, stru~ni, moralni i mate-rijalno obezbe|eni gra|ani,

7) ubrzanje procesa privatizacije, odnosno tranzicije i uspostavljanjeotvorene i slobodne, {to manje ograni~ene trì{ne privrede,

8) zalaganje za puno po{tovanje svih me|unarodno priznatih ljud-skih prava i sloboda i uvaàvanje manjinskih prava, kao i rodneravnopravnosti,

9) afirmaciju civilnog dru{tva i otvorenost prema radu nevladinih or-ganizacija i drugih oblika gra|anskih inicijativa,

10) slobodne i interesno neoptere}ene medije, ~iji je osnovni ciljrada informativni, kulturni i obrazovni sadràj sa {to manjim upli-vom ideolo{kih dogmi,

11) afirmisanje multikulturalnosti i multikonfesionalnosti {to pretpo-stavlja odvojenost crkve od dràve, posebno u prosveti, vojsci, iostalim sferama javnog ìvota, i

12) omogu}avanje jednakih {ansi za obrazovanje i uvo|enje savre-menih metoda u proces zdravstvene za{tite i obrazovanja i vas-pitanja i razvijanje privatnih zdravstvenih i prosvetnih ustanova.

NAÊLA AKTIVNOSTI^lan 6.

GSS }e u ostvarivanju svojih ciljeva na modernizaciji Republike Srbijeinsistirati na aktivnom u~e{}u u oblikovanju politi~ke volje gra|ana kroz:

1) blagovremeno zauzimanje politi~kih stavova o svim bitnim pitanji-ma javnog ìvota,

2) u~e{}e na izborima,3) nadgledanje rada dràvnih organa i ostalih nosilaca javnih funkci-

ja, i4) angaòvanje u srodnim me|unarodnim strana~kim organizacija-

ma.

413


JAVNOST RADA^lan 7.

Aktivnosti GSS su javne.O radu GSS javnost se obave{tava putem sredstava javnog informisa-

nja, saop{tenja, konferencija za novinare, proglasa, periodi~nih i posebnihpublikacija i sli~no, a ~lanstvo se obave{tava neposredno preko organaGSS. Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, javnost rada GSS i prisustvo na sed-nici lica koja nisu ~lanovi tog organa ili tela moè se ograni~iti kada seraspravlja o:

1) kadrovskim pitanjima i odgovornosti ~lanova,2) strategiji i taktici izborne kampanje i prilikom nominacije izbornih

kandidata,3) odnosima sa drugim politi~kim strankama, i4) drugim sli~nim pitanjima.

Odluku iz stava 3. ovog ~lana donosi organ ili telo, ali se izja{njavanje oograni~enju javnosti sprovodi bez prisustva javnosti.

PUNOVA@NOST ODLUÎVANJA^lan 8.

Za punova`no odlu~ivanje u svim organima i telima GSS potrebno jeprisustvo vi{e od polovine njegovih ~lanova, a odluke se donose ve}inomglasova prisutnih ~lanova organa ili tela, ukoliko ovim statutom nije druga-~ije odre|eno.

Za punova`no odlu~ivanje na skup{tini lokalne organizacije (op{tinske,gradske, okru`ne i regionalne) potrebno je prisustvo onolikog broja ~lano-va lokalne organizacije koliko je odre|eno statutarnom odlukom lokalneorganizacije, s tim {to taj broj ne moè biti manji od jedne tre}ine ukupnogbroja ~lanova lokalne organizacije.

Izuzetno, od stava 1. ovog ~lana, rasprava o pojedinim pitanjima (za-klju~ci, preporuke, inicijative i sl.) moè se voditi uz prisustvo najmanje jed-ne tre}ine prisutnih ~lanova organa ili tela.

IZBORI ZA ORGANE GSS^lan 9.

Izbori za sve organe GSS obavljaju se tajnim glasanjem.Izuzetno od stava 1. ovog ~lana, izbor za pojedine organe i tela moè se

obaviti javnim glasanjem ukoliko to prihvati tro~etvrtinska ve}ina prisutnih.Pri predlaganju i u postupku kandidovanja za organe i tela GSS po{tuje

se i princip obavezne zastupljenosti manje reprezentovanog pola od naj-manje 30%.

UNUTARSTRANA^KA DEMOKRATIJA -ZA[TITA MANJINSKOG MI[LJENJA

^lan 10.Politi~ka rasprava u svim organima i telima GSS je slobodna.^lan GSS ne moè biti pozvan na odgovornost zbog iznetog mi{ljenja

ili glasanja u okviru organa i tela GSS.

414


^lanovi GSS koji se ne slaù sa odlukom ve}ine imaju pravo da svojemi{ljenje i dalje zastupaju u okviru organa i tela GSS, kao i da traè preispi-tivanje navedene odluke, ali i du`nost da sprovode odluke ve}ine.

^lanovi GSS koji zastupaju manjinsko mi{ljenje mogu obrazovati frakci-ju unutar GSS (grupa, krilo, klub, pokret, inicijativa i sl.).

Frakcijama se garantuje nesmetano delovanje u svim organima i telimaGSS.

Predsedni{tvo je du`no da odobri delovanje frakcije, odnosno udruè-nih ~lanova sa manjinskim mi{ljenjem, pod slede}im uslovima:

1) da ~lanovi sa manjinskim mi{ljenjem predstavljaju izraz volje naj-manje 15% ~lanstva GSS, odnosno 20% ~lanstva glavnog odbo-ra GSS (u daljem tekstu: glavni odbor),

2) da su podneli dokument o ciljevima organizovanja, saglasan pro-gramu i statutu, koji sadrì i naziv frakcije, kao i lice koje je pred-stavlja, i

3) da su podneli zahtev za odobrenje sa odgovaraju}im brojem pot-pisa ~lanova GSS.

Ukoliko se predsedni{tvo ne izjasni o zahtevu iz stava 6. ta~ka 3. ovog~lana u roku od 60 dana od dana podno{enja zahteva iz stava 6. ta~ka 3.ovog ~lana, smatra se da je delovanje frakcije odobreno.

Bliè odredbe o delovanju frakcija odre|uju se posebnom odlukom glav-nog odbora.

Glava II PRAVA I OBAVEZE ^LANOVA

STICANJE SVOJSTVA ^LANA^lan 11.

^lan GSS moè biti svaki gra|anin, imalac izbornog prava u RepubliciSrbiji koji prihvata program i statut. ^lanstvo u GSS sti~e se potpisivanjempristupnice, {to se evidentira u centralnom registru ~lanova GSS. Izuzetno,pravo na preispitivanje prijema ~lana ima op{tinski odbor kome ~lan pripa-da, o ~emu kona~nu odluku donosi statutarna komisija GSS (u daljem tek-stu: statutarna komisija) u roku od 60 dana. Svaki ~lan dobija ~lansku kartu.

PRAVA ^LANA^lan 12.

^lan GSS ima pravo da:1) bira po isteku {est meseci i moè biti biran u organe GSS po

isteku {est meseci od datuma u~lanjenja, osim u posebnim slu-~ajevima o kojima odlu~uje Glavni odbor GSS

2) ravnopravno u~estvuje u radu GSS,3) slobodno izraàva svoje mi{ljenje,4) pokre}e inicijative i daje predloge,5) uputi interpelaciju organu GSS,6) dobije za{titu GSS ako bude ugroèn zbog obavljanja strana~kih

du`nosti, i7) ostvaruje i druga prava predvi|ena ovim statutom i drugim aktima

GSS.

415


DU@NOSTI ^LANA^lan 13.

^lan GSS je duàn da:1) po{tuje statut, program i druge op{te i pojedina~ne akte, kao i

utvr|enu politiku GSS,2) se zalaè za ostvarivanje utvr|ene politike GSS,3) {titi interese, ~uva i unapre|uje ugled GSS,4) pla}a ~lanarinu,5) dolazi na sastanke organa i tela GSS ~iji je ~lan.

KOLEKTIVNO ^LANSTVO^lan 14.

^lanstvo u GSS moè biti i kolektivno.Odnos izme|u kolektivnog ~lana i GSS ure|uje se posebnim sporazu-

mom, koji se zaklju~uje na osnovu odluke glavnog odbora.

GRA\ANSKI OMLADINSKI SAVEZ^lan 15.

Gra|anski omladinski savez (GOS) je omladinska organizacija GSS ko-ja predstavlja dobrovoljno organizovane ~lanove GSS mla|e od 30 godina.

Organizacija, nadle`nost i druga pitanja od zna~aja za GOS bliè seure|uje statutarnom odlukom koju donosi skup{tina GOS po prethodnopribavljenom mi{ljenju statutarne komisije, a koja mora biti u skladu sa sta-tutom.

PODRU@NICE^lan 16.

Gra|ani koji ìve u inostranstvu mogu osnivati podru`nice GSS.Podru`nice promovi{u program na svom podru~ju i pridobijaju nove

~lanove.

POÂSNI ^LAN GSS^lan 17.

Status po~asnog ~lana GSS moè se dodeliti pojedincu za izuzetnezasluge u borbi za slobodu, ljudska prava, demokratiju i ideale gra|anskogdru{tva kojima je GSS privrèn.

Odluku o dodeli statusa po~asnog ~lana donosi glavni odbor na pred-log predsedni{tva.

PRESTANAK ^LANSTVA^lan 18.

^lanstvo u GSS prestaje istupanjem, isklju~enjem, gubitkom poslovnesposobnosti ili smr}u.

Iz GSS se istupa davanjem pisane izjave ili vra}anjem ~lanske karte.Izuzetno od stava 2. ovog ~lana, ~lanstvo u GSS moè prestati dava-

njem usmene izjave predsedniku op{tinskog odbora, a uz saglasnost izvr-{nog odbora GSS (u daljem tekstu: izvr{ni odbor).

^lanstvo u GSS usled u~lanjenja u drugu politi~ku stranku prestaje od-mah, po sili ovog statuta, bez vo|enja posebnog postupka.

416


Mera isklju~enja ~lana se izri~e:1. za delovanje, kandidaturu ili davanje potpisa za drugu politi~ku

stranku, nezavisnog kandidata ili grupu gra|ana, bez saglasno-sti nadle`nog organa GSS,

2. za delovanje koje je u suprotnosti sa programom i osnovnim prin-cipima GSS ili sa odredbama ovog statuta, odnosno statutarneodluke, kojim se nanosi ozbiljna {teta GSS,

3. zbog nepo{tovanja obaveza odbornika, odnosno poslanika pred-vi|enih ovim statutom.

Glava III LOKALNI ORGANI I TELA

LOKALNI ORGANI^lan 19.

Organi GSS su organizovani po teritorijalnom principu, a tela GSS pofunkcionalnom principu.

Teritorijalne, odnosno lokalne organizacije GSS obuhvataju op{tinu, grad,okrug i pokrajinu.

Teritorijalne, odnosno lokalne organizacije GSS kao svoj politi~ko - izvr-{ni organ biraju lokalni odbor u sastavu: predsednik, potpredsednik i odre-|en broj ~lanova lokalnog odbora, saglasno svojoj statutarnoj odluci. Op-{tinski odbor bira i razre{ava sekretara i blagajnika.

Mandat ~lanova lokalnih organa je tri godine. Skup{tina teritorijalne,odnosno lokalne organizacije donosi statutarnu odluku koja mora biti uskladu sa ovim statutom.

LOKALNA TELA^lan 20

Lokalna tela GSS se obrazuju kao delovi jedinstvenog tela na nivouGSS, obrazovanog po funkcionalnom principu.

Poslovnikom o radu tela GSS odre|uje se na~in u~e{}a lokalnih tela.

OP[TINSKA ORGANIZACIJA^lan 21.

Op{tinsku organizaciju GSS ~ine svi ~lanovi koji imaju prebivali{te nateritoriji odre|ene op{tine.

Op{tinska organizacija:1) promovi{e program GSS na svom podru~ju i sprovodi sopstveni

plan rada,2) pridobija nove ~lanove,3) vodi politiku GSS u skladu sa njegovim programom i odlukama,4) priprema lokalne izbore i u~estvuje u izbornoj kampanji sprovo-

de}i odluke i uputstva centralnog izbornog {taba GSS,5) uti~e, odnosno kontroli{e rad lokalnih organa vlasti, i6) uti~e, odnosno preduzima mere za pobolj{anje lokalnih uslova

ìvota.Organi op{tinske organizacije su:

417


1) skup{tina op{tinske organizacije,2) op{tinski odbor,3) predsednik op{tinskog odbora,4) potpredsednik op{tinskog odbora.

Osnovni oblik aktivnosti ~lanova op{tinske organizacije je redovni sa-stanak op{tinske organizacije kojim rukovodi predsednik op{tinskog od-bora.

Na sastancima op{tinske organizacije se vodi rasprava u cilju usmera-vanja i usagla{avanja teku}ih politi~kih aktivnosti, a ~lanovi se izja{njavajuu formi davanja preporuka op{tinskom odboru.

Na rad op{tinske organizacije shodno se primenjuju i drugi ~lanovi ovogstatuta, osim {to se na redovni sastanak op{tinske organizacije ne prime-njuju odredbe ~lana 8. ovog statuta.

OP[TINSKI ODBOR^lan 22.

Op{tinski odbor se formira u op{tinskoj organizaciji koja ima najmanje15 ~lanova GSS.

Op{tinski odbor ~ine: predsednik op{tinskog odbora, potpredsednik,kao i najmanje pet ~lanova izabranih na skup{tini op{tinske organizacije.Op{tinski odbor moè kooptirati ~lana koji je pokazao izuzetne rezultate usprovo|enju politike GSS ili omasovljenju ~lanstva.

Op{tinske organizacije koje imaju manje od 15 ~lanova ili je op{tinskiodbor raspu{ten ili mu je na drugi na~in prestao mandat, izvr{ni odborformira op{tinski inicijativni odbor. Op{tinski inicijativni odbor ima ista pra-va kao i op{tinski odbor.

U op{tinama u kojima ima manje od pet ~lanova GSS, izvr{ni odborpostavlja poverenika, sa zadatkom da obrazuje op{tinsku organizaciju.

Plan rada i izve{taj o svom radu, op{tinski odbor dostavlja izvr{nomodboru i okru`nom odboru, odnosno gradskom odboru.

Odluku o kandidatima za odbornike donosi op{tinski odbor, po pret-hodno pribavljenom mi{ljenju predsedni{tva. U slu~aju neslaganja op{tin-skog odbora i predsedni{tva o predlogu kandidata saziva se skup{tina op-{tinske organizacije, ~iji je stav o predlogu kandidata kona~an.

Op{tinska organizacija moè razre{iti op{tinski odbor u slu~aju da oce-ni da on vodi politiku koja je suprotna odlukama op{tinske organizacije iprogramu i statutu GSS, kao i onda kada u duèm vremenu politi~ki nedeluje.

Op{tinski odbor, u smislu stava 7. ovog ~lana, moè biti opozvan naredovnom zasedanju op{tinske organizacije, kao i na sednici koja se oba-vezno saziva u slu~aju da tre}ina ~lanova op{tinske organizacije pismenozahteva odràvanje vanredne sednice skup{tine op{tinske organizacije. Van-rednu sednicu skup{tine op{tinske organizacije priprema i njome rukovodipredsedni{tvo.

Op{tinski odbor moè biti raspu{ten ako u duèm vremenskom perio-du ne obavlja du`nosti utvr|ene ovim statutom i statutarnom odlukom op-

418


{tinske organizacije, ako ostvaruje neodgovaraju}e izborne rezultate, kao iu slu~ajevima iz stava 7. ovog ~lana.

Predlog za raspu{tanje op{tinskog odbora mogu podneti jedna tre}ina~lanova op{tinske organizacije, okru`ni odbor, odnosno gradski odbor ipredsedni{tvo. Odluku o raspu{tanju donosi glavni odbor.

GRADSKA ORGANIZACIJA^lan 23.

Za podru~je grada koji u svom sastavu ima vi{e op{tina obrazuje segradska organizacija GSS, pod uslovom da je u gradu formirano vi{e odpolovine op{tinskih odbora u op{tinama koje ~ine grad.

Organizacija rada gradske organizacije odvija se shodno odredbamaovog statuta o op{tinskoj organizaciji.

POKRAJINSKA ORGANIZACIJA^lan 24.

Pokrajinska organizacija se obrazuje za podru~je pokrajine.Organizacija, nadle`nost i druga pitanja od zna~aja za rad pokrajinske

organizacije bliè se ure|uje statutarnom odlukom koju donosi skup{tinapokrajinske organizacije, po prethodno pribavljenom mi{ljenju statutarnekomisije, a koja mora biti u skladu sa statutom

OKRU@NA ORGANIZACIJA^lan 25.

Okru`na organizacija se obrazuje za podru~je na kome deluje vi{e op-{tinskih, odnosno gradskih organizacija. Predsednici op{tinskih odbora supo svojoj funkciji ~lanovi odbora okru`ne organizacije. Odbor okru`ne or-ganizacije iz svojih redova bira predsednika za period od tri godine.

Glava IV CENTRALNI ORGANI I TELA

ORGANI GSS^lan 26.

Centralni organi GSS su:1) skup{tina, kao najvi{i politi~ki organ,2) glavni odbor, kao najvi{i politi~ki organ izme|u zasedanja skup-

{tine,3) predsedni{tvo, kao politi~ko-izvr{ni organ,4) predsednik GSS (u daljem tekstu: predsednik), kao politi~ko-izvr-

{ni organ koji predstavlja i zastupa GSS,5) zamenik predsednika GSS (koga postavlja predsednik iz reda

potpredsednika),6) potpredsednici, kao resorni politi~ki organi predsedni{tva,7) izvr{ni odbor, kao izvr{ni organ predsedni{tva,8) nadzorni odbor, kao organ nadzora finansijskog poslovanja GSS.

Mandat centralnih organa je tri godine.U slu~aju prevremenog prestanka mandata predsednika (razre{enje,

ostavka) ili duè spre~enosti da obavlja svoju funkciju njegovu funkciju oba-vlja zamenik predsednika.

419


U slu~aju prevremenog prestanka mandata drugog ~lana organa kogabira glavni odbor, njegovu du`nost privremeno preuzima najstariji ~lan po-stoje}eg organa sve do sprovo|enja postupka redovnog izbora.

TELA GSS^lan 27.

Tela GSS su:1) politi~ki savet2) statutarna komisija,3) centralni izborni {tab,4) lokalni izborni {tabovi,5) stru~no - politi~ki saveti,6) forum za rodnu ravnopravnost, i7) stalne i povremene komisije obrazovane po odluci organa GSS.

Glavni odbor donosi odluku o izboru, na~inu i organizaciji rada svih telaGSS.

Odeljak 1. CENTRALNI ORGANI

SASTAV I SAZIVANJE SKUP[TINE^lan 28.

Skup{tinu ~ine predstavnici lokalnih organizacija i ~lanovi centralnih or-gana GSS, kao i predstavnici kolektivnih ~lanova.

Glavni odbor odre|uje kriterijume za adekvatnu zastupljenost svih lo-kalnih organizacija i kolektivnih ~lanova na skup{tini.

Redovnu skup{tinu saziva glavni odbor jednom u tri godine, a moè jesazvati i po potrebi.

Vanredna skup{tina se saziva na zahtev tre}ine op{tinskih odbora, 2/3~lanova predsedni{tva kao i predsednika.

U slu~aju sazivanja vanredne skup{tine njen sastav predstavlja posled-nji saziv redovne skup{tine.

NADLE@NOST SKUP[TINE^lan 29.

Skup{tina:1) donosi program i statut GSS,2) odre|uje osnove politike GSS,3) razmatra i usvaja izve{taje o radu svih centralnih organa i tela

GSS,4) bira i razre{ava ~lanove glavnog odbora, predsednika i ~etiri pot-

predsednika,5) odlu~uje o drugim zna~ajnim pitanjima u vezi sa radom i organi-

zacijom GSS.

SASTAV GLAVNOG ODBORA^lan 30.

Glavni odbor se sastoji od ~lanova izabranih na skup{tini i ~lanova pofunkciji.

420


^lanovi glavnog odbora po funkciji su: predsedni{tvo, poslanici GSS,predsednici lokalnih odbora, predsednik GOS, ~lanovi predsedni{tva iz pret-hodnog saziva i svi biv{i predsednici GSS, ukoliko su i dalje ~lanovi GSS.

Skup{tina neposredno bira 50 ~lanova glavnog odbora.Glavni odbor moè kooptirati ~lana koji je pokazao izuzetne rezultate u

sprovo|enju politike GSS, a na predlog lokalne organizacije ili predsedni-{tva.

Sednicama glavnog odbora predsedava predsednik GSS.

SAZIVANJE GLAVNOG ODBORA^lan 31.

Sednice glavnog odbora saziva predsednik. Sednicu glavnog odborapredsednik obavezno saziva na zahtev predsedni{tva ili na pismeni zahtevnajmanje tre}ine ~lanova glavnog odbora.

Sednice glavnog odbora odràvaju se po potrebi, a najmanje jednom udva meseca.

NADLE@NOST GLAVNOG ODBORA^lan 32.

Glavni odbor:1) vodi politiku GSS na osnovama politike utvr|enoj na skup{tini,2) donosi izborni program i odlu~uje o u~e{}u GSS u izborima na

svim nivoima,3) odlu~uje o izbornim koalicijama, drugim koalicijama i savezima,

nakon rasprave u op{tinskim organizacijama,4) odlu~uje o u~e{}u GSS u organima vlasti,5) bira ~lanove predsedni{tva,6) bira predsednika, zamenika predsednika i ~lanove izvr{nog od-

bora,7) bira predsednika i ~lanove nadzornog odbora i statutarne komisi-

je, a na predlog predsedni{tva,8) progla{ava ~lanove politi~kog saveta i imenuje generalnog sekre-

tara,9) razmatra izve{taje predsedni{tva, predsednika, izvr{nog odbora,

i politi~kog saveta,10) donosi odluku o obrazovanju ili pristupanju poslani~kom klubu,11) donosi odluke o ure|enju pokrajinskih i okru`nih organizacija,

kao i odluke koje se ti~u delovanja ostalih lokalnih organizacija,12) odre|uje svoje ~lanove koji }e se kontinuirano baviti odre|enim

oblastima politi~kog i dru{tvenog ìvota (resorne oblasti),13) saziva skup{tinu GSS i predlaè njen dnevni red,14) potvr|uje i konstatuje prestanak mandata izabranih organa,15) donosi odluku o raspu{tanju lokalnih odbora i imenuje privre-

meno telo dok se ne izabere novi odbor,16) kontroli{e rad i odlu~uje o odgovornosti ~lanova GSS nosioca

javnih funkcija, a ovo pravo moè preneti na predsedni{tvo,17) formira centralni izborni {tab,

421


18) raspolaè nepokretnom imovinom GSS,19) obavlja i druge poslove koje mu skup{tina stavi u nadle`nost.

PREDSEDNI[TVO^lan 33.

Predsedni{tvo ~ine: predsednik, potpredsednici, i deset ~lanova kojebira glavni odbor.

Glavni odbor bira ~lanove predsedni{tva na predlog predsednika, pri~emu je duàn da predloì najmanje 30% kandidata vi{e od broja koji sebira.

Ukoliko glavni odbor ne izabere ~lanove predsedni{tva dva puta zare-dom, ~lanove predsedni{tva predlaè glavni odbor.

Radom predsedni{tva rukovodi predsednik.Za svoj rad predsedni{tvo odgovara skup{tini i glavnom odboru.Predsedni{tvo:

1) koordinira rad GSS izme|u sednica glavnog odbora,2) odgovara za sprovo|enje odluka skup{tine i glavnog odbora,3) odlu~uje o pitanjima koja mu delegira glavni odbor,4) priprema sednice glavnog odbora,5) priprema i predlaè akte za usvajanje na glavnom odboru,6) predlaè ~lanove centralnog izbornog {taba,7) predlaè glavnom odboru kandidate za ministre, poslanike, i dru-

ge nosioce najvi{ih dràvnih funkcija,8) predlaè glavnom odboru izbor i razre{enje ~lanova izvr{nog od-

bora,9) daje mi{ljenje kod izbora odbornika,10) obavlja i druge poslove odre|ene ovim statutom i op{tim aktima

GSS,11) kao i poslove koji nisu u nadle`nost drugih organa GSS.

Predsedni{tvo moè birati sekretara i portparola.U radu predsedni{tva, ali bez prava odlu~ivanja, u~estvuju i predsednik

izvr{nog odbora, portparol GSS, generalni sekretar GSS, me|unarodni se-kretar, predsednik pokrajinskog odbora, predsednik beogradskog odbora,predsednik GOS, kao i najvi{i dràvni funkcioneri iz redova GSS.

PREDSEDNIK^lan 34.

Predsednik:1) uskla|uje i koordinira funkcionisanje GSS,2) saziva i predsedava sednicama glavnog odbora,3) podnosi izve{taj skup{tini i glavnom odboru,4) daje punomo}je za zastupanje GSS pred sudovima i drugim or-

ganima,5) u ime GSS raspolaè pokretnom imovinom GSS, u skladu sa za-

konom, statutom i drugim op{tim aktima GSS,6) vr{i i druge poslove koje mu povere skup{tina, glavni odbor i

predsedni{tvo.

422


POTPREDSEDNICI^lan 35.

Skup{tina bira ~etiri potpredsednika GSS.Predsednik GSS imenuje jednog od potpredsednika GSS za svog za-

menika.Potpredsednici:

1) pomaù predsedniku u obavljanju poslova,2) zamenjuju predsednika, odnosno zamenika predsednika, u slu-

~aju odsutnosti ili spre~enosti, po odluci glavnog odbora,3) kontinuirano obavljaju poslove iz odre|ene oblasti (resorne obla-

sti),4) obavljaju poslove koje im predsednik delegira iz svoje nadle`no-

sti.Za svoj rad potpredsednici odgovaraju skup{tini, glavnom odboru i pred-

sedniku.


Izvr{ni odbor ima predsednika, zamenika predsednika i {est izabranih~lanova, od kojih najvi{e dva ~lana mogu istovremeno biti i ~lanovi pred-sedni{tva.

Generalni sekretar GSS je ~lan izvr{nog odbora po funkciji.^lanove izvr{nog odbora bira i razre{ava glavni odbor na predlog pred-

sedni{tva.Izvr{ni odbor za svoj rad odgovara glavnom odboru i predsedni{tvu.

NADLE@NOST IZVR[NOG ODBORA^lan 37.

Izvr{ni odbor:1) sprovodi odluke predsedni{tva,2) prati i unapre|uje rad lokalnih odbora,3) organizuje edukaciju ~lanova GSS,4) nadzire rad sekretara lokalnih odbora i predlaè mere za unapre-

|enje rada,5) osniva i prati rad servisa za ~lanstvo,6) pruà logisti~ku podr{ku centralnom izbornom {tabu7) prati, analizira i uskla|uje rad lokalnih odbora i organa lokalne

samouprave i predlaè mere,8) obavlja i druge poslove koje mu poveri predsedni{tvo.

NADZORNI ODBOR^lan 38.

Nadzorni odbor vr{i kontrolu finansijskog poslovanja GSS u celini i oba-vezno daje mi{ljenje o svim finansijskim izve{tajima GSS, a pre njihovogusvajanja od strane nadle`nih organa GSS.

Nadzorni odbor ima pet ~lanova od kojih su najmanje dva diplomiraniekonomisti.

423


Nadzorni odbor bira glavni odbor iz redova ~lanova GSS.Svaki ~lan GSS se moè obratiti nadzornom odboru u cilju vr{enja uvi-

da u prihode i rashode GSS.

Odeljak 2. TELA I OSTALI ORGANI

POLITI^KI SAVET^lan 39.

Politi~ki savet je reprezentativno i savetodavno telo GSS.^lan politi~kog saveta ne mora biti ~lan GSS.Mandat ~lanova politi~kog saveta je tri godine.^lanovi politi~kog saveta se postavljaju odlukom predsedni{tva iz kru-

ga ~lanova GSS, istaknutih stru~njaka, po~asnih ~lanova GSS, predstavni-ka nevladinih organizacija, koji nisu ~lanovi drugih politi~kih stranaka.

Radom politi~kog saveta rukovodi predsednik saveta, koji mora biti ~lanGSS.

ME\UNARODNI ODBOR I ME\UNARODNI SEKRETAR^lan 40.

Me|unarodni odbor:1) formuli{e godi{nji plan me|unarodne saradnje GSS i prti njegovo

sprovo|enje,2) utvr|uje smernice me|unarodne saradnje,3) rukovodi kreiranjem i sprovo|enjem me|unarodnih projekata GSS,4) podnosi polugodi{nji izve{taj o radu glavnom odboru GSS

Me|unarodni odbor ima pet ~lanova. ^lanovi me|unarodnog odborasu: me|unarodni sekretar GSS, me|unarodni potpredsednik GOS i tri ~la-na koje bira glavni odbor.

Me|unarodni sekretar:1) rukovodi radom me|unarodnog odbora,2) predstavlja GSS u kontaktima sa inostranim partnerskim organi-

zacijama,3) odràva i unapre|uje me|unarodne kontakte GSS.

Me|unarodnog sekretara bira glavni odbor na obrazloèn predlog pred-sedni{tva.

GENERALNI SEKRETAR^lan 41.

Generalni sekretar:1) stara se i odgovara za izvr{enje odluka glavnog odbora predsed-

nika i predsedni{tva,2) rukovodi radom sekretarijata GSS,3) potpisuje finansijska dokumenta, po odobrenju predsednika,4) odlu~uje o prijemu u radni odnos, na predlog predsedni{tva,5) obavlja i druge poslove predvi|ene ovim statutom i poslove koje

mu poveri predsedni{tvo.

424


STATUTARNA KOMISIJA^lan 42.

Statutarna komisija ima sedam ~lanova od kojih su najmanje tre}inadiplomirani pravnici.

U slu~aju podele glasova pri odlu~ivanju, odlu~uju}i je glas predsedni-ka statutarne komisije.

Statutarna komisija:1) tuma~i statut i druga op{ta akta stranke, kao i uskla|enost i poje-

dina~nih akata organa i tela GSS sa zakonom, statutom i drugimop{tim aktima GSS,

2) re{ava sukob nadle`nosti organa GSS kada to statutom nije dru-ga~ije odre|eno,

3) odlu~uje o izricanju mere opomene i isklju~enja ~lana.Postupak pred statutarnom komisijom mogu inicirati svi lokalni i cen-

tralni organi GSS.Postupak pokre}e generalni sekretar, odnosno predsednik.Statutarna komisija je du`na doneti odluku, odnosno dati mi{ljenje, naj-

kasnije u roku od 15 dana od dana pokretanja postupka.Izuzetno od stava 3. ta~ka 1. i 3. ovog ~lana, predsedni{tvo moè, osim

ukoliko predmet ocene statutarne komisije nije odluka predsedni{tva, pred-loìti da odluku statutarne komisije preispita glavni odbor, ~ija je odlukakona~na.

FORUM ZA RODNU RAVNOPRAVNOST^lan 43.

Forum za rodnu ravnopravnost je dobrovoljna organizacija u okviru GSSkoja se bavi rodnom ravnopravno{}u, poloàjem i pravima èna u dru{tvui ostvarivanjem prava èna u skladu sa evropskim standardima i konvenci-jama.

Forum za rodnu ravnopravnost bira predsednicu foruma i odbor forumakoji ~ine najmanje 10 ~lanova.

STRU^NO - POLITI^KI SAVETI^lan 44.

Glavni odbor na predlog predsedni{tva obrazuje: pravni savet, ekonom-ski savet, spoljnopoliti~ki savet, prosvetni savet, zdravstveni savet, savet zakulturu, savet za lokalnu samoupravu, a moè obrazovati druge savete izodre|enih oblasti politi~kog i dru{tvenog ìvota.

^lanovi saveta ne moraju biti ~lanovi GSS.Predsednika i zamenika predsednika saveta imenuje glavni odbor na

predlog predsedni{tva.Saveti daju glavnom odboru i predsedni{tvu preporuke i mi{ljenje iz

svog delokruga.Saveti podnose glavnom odboru godi{nje izve{taje o radu, a na zahtev

predsednika, predsedni{tva ili glavnog odbora pripremaju izve{taje o pita-njima kojima se bave.

425


Glava V ODGOVORNOST ^LANOVA

UTVR\IVANJE ODGOVORNOSTI ^LANA^lan 45.

Za delovanje ~lana suprotno statutu i programu izri~e se mera opome-ne, a u teìm slu~ajevima mera isklju~enja iz GSS.

Odluku o isklju~enju donosi Statutarna komisija u postupku koji se po-kre}e na zahtev op{tinskog, gradskog, okru`nog ili pokrajinskog odbora iliIzvr{nog odbora po prethodno pribavljenom mi{ljenju Predsedni{tva stran-ke, po{to je ~lanu ~ije se isklju~enje razmatra omogu}io da se izjasni orazlozima zbog kojih je isklju~enje zatraèno. Statutarna komisija donosiodluku na na~in predvi|en svojim Poslovnikom o radu.

Protiv odluke Statutarne komisije isklju~eni ~lan ima pravo da podneseàlbu Glavnom odboru GSS u roku od 15 dana od dana dostavljanja odlu-ke.

Isklju~eni ~lan GSS ima pravo da podnese molbu za preispitivanje odlu-ke o isklju~enju Skup{tini GSS.

^lanstvo u GSS usled u~lanjenja u drugu stranku prestaje po sili ovogStatuta bez vo|enja posebnog postupka.

Glava VI FINANSIRANJE

IZVORI FINANSIRANJA^lan 46.

Za svoj rad i aktivnosti GSS obezbe|uje finansijska sredstva iz javnih iprivatnih izvora.

Javni izvori su sredstva budèta Republike Srbije, budèta jedinice teri-torijalne autonomije i budèta jedinice lokalne samouprave, odobrena zafinansiranje redovnog rada i tro{kova izborne kampanje.

Privatne izvore ~ine: ~lanarina, prilozi pravnih i fizi~kih lica, prihodi odpromotivnih aktivnosti GSS, prihodi od imovine GSS i legati.

Minimalnu visinu ~lanarine utvr|uje glavni odbor na predlog izvr{nogodbora.

GSS, kao jedinstvena politi~ka stranka, ima teku}i ra~un, a lokalni obliciorganizovanja mogu imati podra~une na koje se dozna~uju sredstva u skladusa zakonom.

Glavni odbor donosi posebnu odluku kojom se ure|uju me|usobni od-nosi centralnih i lokalnih oblika organizovanja u pogledu dozna~avanja sred-stava.

VO\ENJE KNJIGOVODSTVA I FINANSIJSKA KONTROLA^lan 47.

U okviru sekretarijata GSS se vodi knjigovodstvo o svim prihodima irashodima.

Knjigovodstvo se vodi po poreklu, visini i strukturi prihoda i rashoda, uskladu sa propisima kojima se ure|uje ra~unovodstvo.

GSS vodi posebne evidencije o prilozima koje je primio i o svojoj imovini.

426


Generalni sekretar, uz saglasnost predsedni{tva, postavlja lice odgo-vorno za finansijsko poslovanje, podno{enje izve{taja i vo|enje knjiga GSS,koje je ovla{}eno da kontaktira sa Republi~kom izbornom komisijom.

RASPORED FINANSIJSKIH SREDSTAVA^lan 48.

O rasporedu finansijskih sredstava odlu~uje glavni odbor.Nalogodavac za kori{}enje finansijskih sredstava je predsednik.

Glava VII POSLANICI I POSLANI^KI KLUBOVI

POSLANI^KI I ODBORNI^KI KLUBOVI^lan 49.

Poslanici GSS, u skladu sa zakonom, mogu formirati sopstveni posla-ni~ki klub u Republi~koj, Skup{tini SCG i Pokrajinskoj skup{tini, a moguu~estvovati u formiranju poslani~kih klubova zajedno sa drugim politi~kimstrankama.

O u~e{}u u poslani~kim klubovima drugih politi~kih stranaka, odlu~ujeglavni odbor.

Poslani~ki klub GSS je duàn da po{tuje politiku GSS i da sprovodiodluke skup{tine i glavnog odbora.

U slu~aju neslaganja izme|u poslani~kog kluba i predsednika ili pred-sedni{tva, odlu~uje glavni odbor.

Poslani~ki klub:1) sprovodi politiku GSS u skup{tini,2) razmatra sva pitanja iz skup{tinske nadle`nosti i pokre}e zakono-

davnu aktivnost,3) bira i razre{ava predsednika i sekretara kluba, i4) obavlja i druge poslove na koje je ovla{}en zakonom i aktima GSS.

OBAVEZE POSLANIKA^lan 50.

Poslanici glasaju u skladu sa odlukama poslani~kog kluba GSS.U slu~aju da su poslanici GSS obrazovali poslani~ki klub zajedno sa

poslanicima drugih politi~kih stranaka, za njihovo delovanje obavezan jestav glavnog odbora.

Odredbe ovog statuta o poslanicima u Republi~koj i Skup{tini SCG shod-no se primenjuju i na poslanike u pokrajinskoj skup{tini.

Odredbe ovog statuta o poslanicima, shodno se primenjuju na odborni-ke u skup{tinama lokalne zajednice.

Glava VIII OP[TI AKTIOP[TI AKTI

^lan 51.Osnovni op{ti akt GSS je statut.Osim statuta, donosi se pravilnik o organizaciji sekretarijata GSS, pravil-

nik o finansijskom poslovanju, pravilnik o ~lanstvu i poslovnik o radu svih

427


organa i tela, kao i odluke op{teg tipa predvi|ene ovim statutom.Lokalne organizacije donose odluke o organizovanju, kao statutarnu

odluku op{teg tipa, na osnovu njenog predloga koji prethodno usvaja glav-ni odbor.

Odluku lokalne organizacije iz stava 3. ovog ~lana naknadno odobravastatutarna komisija.

Ukoliko na skup{tini lokalne organizacije odlukom iz stava 3. ovog ~la-na nije menjan predlog glavnog odbora, odobrenje statutarne komisije nijepotrebno.

DONO[ENJE STATUTA^lan 52.

Postupak za dono{enje statuta, kao i postupak za njegove izmene idopune, pokre}e glavni odbor, predsednik i predsedni{tvo.

Izvr{ni odbor i lokalne organizacije mogu inicirati pokretanje postupkaza izmenu i dopunu statuta.

Nacrt statuta utvr|uje statutarna komisija.Glavni odbor utvr|uje predlog statuta i upu}uje skup{tini na usvajanje.Glavni odbor moè odlu~iti da se pre utvr|ivanja predloga statuta spro-

vede prethodna rasprava o nacrtu statuta po lokalnim organizacijama.

Glava IX PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

GSS KAO PRAVNI SLEDBENIK^lan 53.

GSS je pravni sledbenik Reformske stranke, Republikanskog kluba iSaveza formiranog aktom o osnivanju GSS.

PRESTANAK GSS^lan 54.

Odluku o prestanku rada GSS donosi skup{tina dvotre}inskom ve}i-nom od ukupnog broja ~lanova.

U slu~aju prestanka rada GSS, skup{tina donosi odluku o raspolaganjuimovinom.

PRESTANAK VA@ENJA RANIJIH AKATA^lan 55.

Stupanjem na snagu ovog statuta prestaje da vaì Statut GSS od 7. juna2003. godine.

Odredbe drugih op{tih akata GSS koje su u suprotnosti sa ovim statu-tom, ne primenjuju se po{to on stupi na snagu.

STUPANJE NA SNAGU^lan 56.

Ovaj statut stupa na snagu danom usvajanja na skup{tini.

429

Statut Socijalno liberalne partije Sandàka

Statut Socijalno liberalnepartije Sandàka

Na osnovu ~lana 6. Zakona o udruìvanju gra|ana... (Slu`beni list SFRJ,br. 42/90), Skup{tina Socijalno Liberalne partije Sandàka na sjednici odr-ànoj u Novom Pazaru dana 12.1.2004. godine, usvojila je dopunu

STATUTA SOCIJALNO LIBERALNE PARTIJE SAND@AKA

I OSNOVNE ODREDBE^lan 1.

Ime Stranke je "Socijalno liberalna partija Sandàka".

^lan 2.Socijalno liberalna partija Sandàka (u daljem tekstu Socijalno liberalna

partija Sandàka ili Stranka) je demokratska politi~ka stranka koja djelujena osnovu Programa i odredaba ovoga Statuta.

^lan 3.Rad Socijalno liberalne partije Sandàka je javan.Javnost rada ostvaruje se javnim djelovanjem i redovnim obavje{tava-

njem ~lanstva i javnosti o svim bitnim pitanjima vezanim za rad Stranke.Novinari mogu pratiti rad organa Stranke.Izuzetno javnost moè biti isklju~ena iz rada organa Stranke, o ~emu

odluku donosi doti~ni organ.

^lan 4.Svoj Program i ciljeve Socijalno liberalna partija Sandàka ostvaruje ukup-

nim javnim aktivnostima, u~e{}em na izborima, vr{enjem vlasti ili djelova-njem u opoziciji.

^lan 5.Socijalno liberalna partija Sandàka je organizovana na teritoriji Save-

zne Republike Jugoslavije.Sjedi{te Stranke je u Novom Pazaru.Adresa Stranke je: ulica Mar{ala Tita 2a, 36300 Novi Pazar, p.o. box 102.

^lan 6.Stranka ima svojstvo pravnog lica.Stranka ima svoj pe~at i {tambilj.Pe~at je okruglog oblika u ~ijem obodu je ispisan naziv i sjedi{te Stran-

ke.U sredini pe~ata se nalaze tri stilizovana slova: SLP.[tambilj je pravougaonog oblika i na njemu pi{e: Socijalno liberalna

partija Sandàka, centrala Novi Pazar.

430


^lan 7.Stranka ima svoj znak i zastavu.Znak Stranke ~ine tri stilizovana slova: SLP.Zastava Stranke je pravougaonog oblika. Zastava Stranke je tamno pla-

ve boje u ~ijem sredi{njem dijelu stoji cvijet lala crvene boje. Odnos {irine iduìne zastave je jedan na prema jedan i po.

II CILJEVI STRANKE^lan 8.

Afirmacija ljudskih prava i sloboda.Demokratija u dru{tvenom i politi~kom ìvotu.Slobodna aktivnost vjerskih zajednica zasnovana na njihovoj autonomi-

ji i vjerskim slobodama gra|ana.Dosljedno provo|enje principa trì{ne privrede, ravnopravnost svih ob-

lika vlasni{tva i ukidanje svojine bez vlasnika.O~uvanje i dalje unapre|enje socijalnih prava.Afirmacija i odbrana nacionalne samobitnosti Bo{njaka, kao i nesputan

kulturni i svaki drugi razvoj bo{nja~kog i svih drugih naroda u SRJ.Ravnopravnost naroda i afirmacija legitimnih prava nacionalnih manjina

i nacionalnih i etni~kih grupa u skladu sa me|unarodnim konvencijama ime|unarodnim obavezama zemlje.

Pravedno rje{enje politi~kog i ustavno-pravnog statusa Sandàka i bo-{nja~kog naroda u Sandàku i drugim dijelovima SRJ, dogovorom i mirnimputem.

^lan 9.Svoje ciljeve Socijalno liberalna partija Sandàka }e ostvarivati pridobi-

janjem bira~a i simpatizera u~e{}em na izborima a time i u~e{}em u orga-nima vlasti.

U ostvarivanju svojih ciljeva Socijalno liberalna partija Sandàka se sluìisklju~ivo demokratskim sredstvima.

III ^LANSTVO^lan 10.

^lanom Socijalno liberalne partije Sandàka moè postati svaki puno-ljetan i poslovno sposoban gra|anin koji dobrovoljno prihvati Program iStatut Stranke i potpi{e pristupnicu.

^lan 11.^lan Socijalno liberalne partije Sandàka ima pravo da:

- u~estvuje u svim djelatnostima Stranke, u kreiranju i sprovo|enjunjene politike,

- slobodno izraàva mi{ljenja i prijedloge u vezi sa djelatno{}u Stran-ke,

- pomaè njen rad,- bira i bude biran u sve organe i tijela Stranke,

431


- bude kandidovan na strana~kim listama u izborima za organe vla-sti,

- bude informisan o svim domenima djelovanja Stranke,- izjavi àlbu ili predstavku organima Stranke,- dobije pravnu pomo} od Stranke ukoliko bude izlagan neprijatno-

stima, progonu ili {teti zbog legalnog i zakonom dozvoljenogobavljanja strana~kih poslova.

^lan 12.^lan Socijalno liberalne partije Sandàka ima du`nost da:

- se Ustavom i zakonom dozvoljenim sredstvima bori za ostvarivanjePrograma i ciljeva Stranke,

- pla}a ~lanarinu,- u~estvuje u aktivnostima Stranke,- zalaè se za uspjeh Stranke na izborima,- ~uva ugled Stranke.

^lan 13.^lanstvo u Socijalno liberalnoj partiji Sandàka isklju~uje pripadnost dru-

goj politi~koj Stranci.

^lan 14.^lanstvo u Socijalno liberalnoj partiji Sandàka prestaje istupanjem ili

isklju~enjem.^lan moè biti isklju~en iz Stranke samo ako djeluje suprotno Progra-

mu ili Statutu Stranke.Odluku o isklju~enju donosi op{tinski odbor Stranke.Protiv odluke o isklju~enju moè se podnijeti alba Predsjedni{tvu Stran-

ke.Odluka o isklju~enju je pravosna`na ukoliko je potvrdi Predsjedni{tvo

Stranke.U izuzetnim slu~ajevima odluku o isklju~enju moè donijeti i Predsjedni-

{tvo Stranke.Odluka Predsjedni{tva je kona~na.

IV ORGANIZACIJA I ORGANI STRANKE

A) OP[TINA^lan 15.

Socijalno liberalna partija Sandàka je organizovana na teritorijalnomprincipu.

^lan 16.Op{tinska organizacija Socijalno liberalne partije Sandàka okuplja sve

~lanove Stranke na podru~ju jedne op{tine.

^lan 17.Osnovna organizaciona jedinica Stranke u okviru op{tinske organizaci-

je je mjesni odbor.

432


Mjesni odbori predstavljaju terenski oblik strana~kog organizovanja irada a formiraju se na osnovu odluke op{tinskog odbora.

Radom mjesnog odbora rukovodi predsjednik mjesnog odbora koji jepo funkciji ~lan op{tinskog odbora Stranke.

^lan 18.Organi Stranke na nivou op{tine su:

- Op{tinska skup{tina Stranke,- Op{tinski odbor,- Predsjednik op{tinskog odbora.

^lan 19.Op{tinska skup{tina Stranke je najvi{i organ Stranke na nivou op{tine.Op{tinska skup{tina u saradnji sa Predsjedni{tvom Stranke utvr|uje lo-

kalnu politiku, bira op{tinski odbor, bira i opoziva predsjednika op{tinskogodbora.

Op{tinska skup{tina Stranke ima pravo da povodom zna~ajnih politi~-kih i drugih pitanja pokrene odgovaraju}u inicijativu, koju upu}uje Pred-sjedni{tvu Stranke, koje je obavezno da se pismeno izjasni o pokrenutojinicijativi.

Op{tinski odbor saziva Skup{tinu jednom godi{nje.Op{tinski odbor moè sazvati Skup{tinu i prije utvr|enog roka ako se

za to izjasni ve}ina svih ~lanova op{tinskog odbora.Op{tinski odbor je duàn da sazove Skup{tinu na zahtjev Predsjedni-

{tva Stranke.Op{tinsku skup{tinu Stranke ~ine zastupnici Stranke sa podru~ja jedne

op{tine.Op{tinski odbor utvr|uje pravila za sazivanje i odràvanje Skup{tine

Stranke.Op{tinska skup{tina Stranke radi u skladu sa svojim Poslovnikom o ra-

du.

^lan 20.Op{tinski odbor Stranke u saradnji sa Predsjedni{tvom Stranke vodi

strana~ku politiku na nivou op{tine izme|u dva saziva Op{tinske skup{tineStranke, predlaè kandidate za organe Stranke, predlaè i utvr|uje kandi-date za odbornike u saradnji sa Predsjedni{tvom Stranke, utvr|uje redo-sljed na odborni~koj listi, utvr|uje kandidate za Predsjednika op{tine uzsaglasnost Predsjedni{tva Stranke, predlaè kandidate za poslanike, starase o efikasnom sprovo|enju izborne kampanje.

Op{tinski odbor broji najmanje 11 ~lanova.Na prijedlog Predsjednika op{tinskog odbora Op{tinski odbor Stranke

bira iz svojih redova sekretara op{tinskog odbora.Poslovnikom o radu Op{tinski odbor ure|uje na~in svog funkcionisa-

nja.Mandat ~lanova Op{tinskog odbora traje ~etiri godine.

433


^lan 21.Na podru~ju op{tine moè se obrazovati Glavni odbor Stranke u ~iji

sastav, pored ~lanova op{tinskog odbora, po funkciji ulaze i predsjednicimjesnih odbora.

^lan 22.Predsjednik op{tinskog odbora predstavlja i zastupa op{tinsku organi-

zaciju Stranke i u saradnji sa Predsjedni{tvom Socijalno liberalne partijeSandàka vodi teku}u politiku Stranke u op{tini.

Predsjednik op{tinskog odbora je po funkciji ~lan Glavnog odbora Stran-ke.

Mandat Predsjednika op{tinskog odbora traje ~etiri godine.Op{tinska skup{tina Stranke moè opozvati predsjednika op{tinskog

odbora na prijedlog ve}ine svih ~lanova Op{tinskog odbora.Ukoliko predsjednik op{tinskog odbora podnese ostavku na svoju funk-

ciju, op{tinski odbor }e iz svojih redova izabrati VD predsjednika do saziva-nja op{tinske skup{tine Stranke.

B) REPUBLIKA, POKRAJINA, REGIJA

^lan 23.Na nivou Republike, pokrajine i regije, Socijalno liberalna partija San-

dàka ima koordinacione odbore koji koordiniraju rad op{tinskih odboraStranke na svojoj teritoriji.

Koordinacione odbore ~ine predsjednici op{tinskih odbora Stranke sadoti~ne teritorije, koji iz svog sastava biraju predsjednika i sekretara Koordi-nacionog odbora.

C) SR JUGOSLAVIJA^lan 24.

Organi Socijalno liberalne partije Sandàka, na nivou SRJ su:- Skup{tina,- Glavni odbor,- Predsjednik Stranke,- Potpredsjednik Stranke,- Predsjedni{tvo,- Statutarna komisija i- Nadzorni odbor.

a) Skup{tina Stranke^lan 25.

Skup{tina je najvi{i organ Stranke.Skup{tinu sa~injavaju predstavnici Socijalno liberalne partije Sandàka

iz svih op{tinskih organizacija izabrani na osnovu propozicija koje utvrdiGlavni odbor Stranke.

^lanovi Glavnog odbora u~estvuju u radu Skup{tine sa pravom glasa,osim kada se odlu~uje o izvje{taju o radu Stranke izme|u dvije Skup{tine.

434


^lan 26.Glavni odbor saziva Skup{tinu Stranke svake ~etvrte godine.Glavni odbor ili Predsjednik Stranke mogu sazvati Skup{tinu i prije utvr-

|enog roka ako ocijene da je to neophodno za dalji rad Stranke.Glavni odbor donosi odluku o sazivanju Skup{tine Stranke ve}inom gla-

sova svojih ~lanova.Glavni odbor je duàn da sazove Skup{tinu prije utvr|enog roka ako to

zatraì jedna polovina op{tinskih odbora.

^lan 27.Skup{tina Stranke:

- donosi Program i Statut Stranke,- bira i opoziva Glavni odbor, Predsjednika Stranke i razmatra i ocje-

njuje njihov rad,- bira Predsjednika i ~lanove Statutarne komisije i Nadzornog odbo-

ra, razmatra i ocjenjuje njihov rad i izvje{taje,- utvr|uje strate{ka opredeljenja strana~ke politike,- donosi deklaracije, rezolucije i druga programska akta i odluke,- usvaja izvje{taj o radu Stranke izme|u dvije Skup{tine- odlu~uje o prestanku rada Stranke,- donosi Poslovnik o radu.

b) Glavni odbor^lan 28.

Glavni odbor je najvi{i organ Stranke izme|u dvije Skup{tine.U sastav Glavnog odbora ulazi 45 ~lanova koji se biraju na Skup{tini

Stranke po zastupni~kom principu iz op{tinskih odbora, kao i PredsjednikStranke, potpredsjednik Stranke i predsjednici op{tinskih odbora koji su~lanovi Glavnog odbora po funkciji.

U slu~aju ostavke ~lana Glavnog odbora popunu vr{i Glavni odbor Stran-ke kooptiranjem novih ~lanova.

Mandat ~lanova Glavnog odbora traje ~etiri godine.


- sprovodi odluke i zaklju~ke Skup{tine,- utvr|uje strana~ku politiku izme|u dvije Skup{tine,- odlu~uje o u~e{}u Stranke na izborima,- utvr|uje kandidate za poslanike i nosioce drugih funkcija vlasti,- na prijedlog Predsjednika Stranke utvr|uje redosljed na listi kandi-

data za poslanike,- na prijedlog Predsjednika Stranke bira i opoziva ~lanove Predsjed-

ni{tva,- na prijedlog Predsjednika Stranke bira potpredsjednika Stranke,- redovno razmatra i ocjenjuje rad poslani~kih klubova Stranke- odlu~uje o raspu{tanju op{tinskog odbora Stranke i postavljanju

privremenog organa,

435


- utvr|uje budèt i usvaja izvje{taj o izvr{enju budèta,- donosi odluku o visini ~lanarine,- donosi Poslovnik o svom radu.

^lan 30.Sjednice Glavnog odbora saziva Predsjednik Stranke po potrebi, a naj-

manje dva puta godi{nje.Predsjednik je duàn da sazove sjednicu Glavnog odbora kada to, sa

unaprijed predloènim dnevnim redom, zahtijeva jedna polovina njegovih~lanova ili najmanje tri op{tinska odbora.

c) Predsjednik Stranke^lan 31.

Predsjednik Stranke:- predstavlja i zastupa Stranku,- obezbje|uje jedinstvo i cjelovito funkcionisanje Stranke, te izvr{e-

njeutvr|ene strana~ke politike,- predsjedava sjednicama Glavnog odbora i Predsjedni{tva Stranke,- predlaè Glavnom odboru kandidate za poslanike i nosioce drugih

funkcija vlasti,- saziva Savjet Stranke i predsjedava njegovim sjednicama,- predlaè Glavnom odboru kandidate za ~lanove Savjeta,- potpisuje naloge za raspolaganje sredstvima Stranke,- za svoj rad odgovara Skup{tini Stranke, a u periodu izme|u dvije

Skup{tine i Glavnom odboru Stranke.Mandat predsjednika Stranke traje ~etiri godine.

^lan 32.Ukoliko smatra da predsjednik postupa suprotno programu ili Statutu

Stranke,Glavni odbor Stranke moè ve}inom svih svojih ~lanova podnijeti Skup-

{tini Stranke prijedlog za njegov opoziv.Ukoliko Predsjednik Stranke podnese ostavku na svoju funkciju, Glavni

odbor }e do sazivanja Skup{tine izabrati za VD predsjednika jednog od~lanova Glavnog odbora.

d) Potpredsjednik Stranke^lan 33.

Socijalno liberalna partija Sandàka ima jednog potpredsjednika ~iji man-dat traje ~etiri godine.

^lan 34.Potpredsjednik Stranke:

- u odsustvu Predsjednika ili po njegovom ovla{}enju predstavlja izastupa Stranku, predsjedava sjednicama Glavnog odbora i Sa-vjeta Stranke,

436


- u skladu sa odlukama Skup{tine i Glavnog odbora i po ovla{}enjuPredsjednika Stranke obavlja i druge du`nosti i poslove iz do-mena djelatnosti Stranke,

- za svoj rad odgovara Skup{tini Stranke, Glavnom odboru i Pred-sjedniku Stranke.

^lan 35.Ukoliko smatraju da Potpredsjednik Stranke postupa suprotno Progra-

mu ili Statutu Stranke, ~lanovi Glavnog odbora ili Predsjednik Stranke mo-gu pokrenuti postupak za njegov opoziv.

Odluku o opozivu potpredsjednika Stranke, Glavni odbor donosi ve}i-nom glasova ukupnog broja svojih ~lanova.

Ukoliko potpredsjednik podnese ostavku na svoju funkciju, Glavni od-bor }e na prijedlog Predsjednika Stranke, iz svojih redova izabrati novogpotpredsjednika.

e) Predsjedni{tvo^lan 36.

Predsjedni{tvo je izvr{ni organ Glavnog odbora Socijalno liberalne par-tije Sandàka.

Predsjedni{tvo ima petnaest ~lanova koje Glavni odbor bira iz svog sa-stava.

Jednu tre}inu ~lanova Predsjedni{tva Glavni odbor bira na prijedlogPredsjednika Stranke.

Na prijedlog Predsjednika Stranke, ~lanovi Predsjedni{tva rukovode ra-dom komisija ili su zaduèni za vr{enje odgovaraju}ih poslova iz nadle`no-sti Predsjedni{tva.

Na prijedlog Predsjednika, Predsjedni{tvo bira i razrje{ava sekretarapredsjedni{tva, koji nije ~lan Predsjedni{tva ali moè prisustvovati sjedni-cama Predsjedni{tva.

Sekretar Predsjedni{tva stara se o pripremi sjednica Predsjedni{tva iGlavnog odbora, organizuje rad Sekretarijata i obavlja druge poslove odinteresa za Predsjedni{tvo.

Mandat ~lanova Predsjedni{tva i Sekretarijata traje ~etiri godine.

^lan 37.Predsjedni{tvo:

- vodi teku}u strana~ku politiku izme|u dvije sjednice Glavnog od-bora,

- u dogovoru sa Predsjednikom Stranke priprema sjednice Glavnogodbora,

- predlaè Glavnom odboru kandidate za poslanike i nosioce drugihfunkcija vlasti,

- predlaè Glavnom odboru budèt Stranke i sprovodi ga,- stara se o strana~koj imovini,- zaduèno je za razvoj i funkcionisanje strana~ke organizacije,- odlu~uje o formiranju, organizaciji i na~inu rada strana~kih komisija,

437


- u saradnji sa poslani~kim klubovima Socijalno liberalne partije San-dàka organizuje izradu zakonskih projekata i utvr|uje u njimastrana~ke stavove,

- organizuje izradu i drugih projekata od zna~aja za politiku Strankei utvr|uje stavove Stranke o ovim pitanjima,

- predlaè Glavnom odboru Stranke raspu{tanje op{tinskog odboraStranke i postavljanje privremenog organa, ukoliko ocijeni da jepolitika op{tinskog odbora suprotna Programu i Statutu Stran-ke,

- predlaè Skup{tini Stranke u op{tinskoj organizaciji, opoziv Pred-sjednika op{tinskog odbora, ako ocijeni da Predsjednik postu-pa suprotno Programu ili Statutu Stranke,

- organizuje Sekretarijat Stranke i odlu~uje o radnim odnosima uStranci,

- odlu~uje o organizaciji rada Omladinskog saveza Socijalno liberal-ne partije Sandàka,

- izvr{ava i druge poslove i zadatke koje mu povjeri Glavni odbor.

^lan 38.Sjednice Predsjedni{tva saziva Predsjednik Stranke po potrebi.

F) Statutarna komisija^lan 39.

Na prijedlog ~lanova Stranke, organa Stranke ili na sopstvenu inicijati-vu, Statutarna komisija tuma~i i ocjenjuje statutarnost akata i odluka organaStranke na svim nivoima.

Prijedlog za ocjenu statutarnosti akata ili odluka organa Stranke, morabiti podnesen u roku od 30 dana od njihovog dono{enja.

Kada utvrdi slu~ajeve povrede Statuta, Statutarna komisija }e naloìtida se povrede otklone.

Odluka Statutarne komisije je kona~na.Statutarna komisija ima predsjednika i ~etiri ~lana.^lanovi Statutarne komisije ne mogu biti ~lanovi Glavnog odbora Soci-

jalno liberalne partije Sandàka.Predsjednik i ~lanovi Statutarne komisije biraju se na prijedlog Glavnog

odbora Stranke a bira ih Skup{tina Stranke.Mandat ~lanova Statutarne komisije traje ~etiri godine.Predsjednik Statutarne komisije prisustvuje sjednicama Glavnog odbo-

ra bez prava odlu~ivanja.

g) Nadzorni odbor^lan 40.

Nadzorni odbor kontroli{e finansijsko poslovanje u Stranci i o svojimnalazima obavje{tava Skup{tinu a izme|u dva zasijedanja Skup{tine, jed-nom godi{nje i Glavni odbor.

Nadzorni odbor ima Predsjednika i dva ~lana.

438


Predsjednika i ~lanove Nadzornog odbora bira Skup{tina na prijedlogGlavnog odbora.

^lanovi Glavnog odbora ne mogu biti u sastavu Nadzornog odbora.Mandat ~lanova Nadzornog odbora traje ~etiri godine.Nadzorni odbor obavlja unutra{nju kontrolu finansijskog poslovanja

Stranke.^lanovi Stranke imaju pravo da se upoznaju sa prihodima i rashodima

Stranke".

^lan 41.U Stranci se obrazuju sljede}i organi, radna tijela i savezi:

- Savjet- Komisije Stranke- Omladinski savez Socijalno liberalne partije Sandàka- Sekretarijat Stranke.

^lan 42.Savjet Socijalno liberalne partije Sandàka je savjetodavni organ Stranke.U sastav Savjeta ulaze eminentni nau~nici, stru~njaci, javni radnici.^lanovi Savjeta ne moraju biti ~lanovi Socijalno liberalne partije San-

dàka.Odluku o broju ~lanova Savjeta u njegovom izboru i sastavu donosi

Glavni odbor Stranke prijedlog Predsjednika Stranke.Predsjednik Stranke je obavezan da upozna Glavni odbor sa radom

Savjeta Stranke.^lanovi Savjeta biraju se na ~etiri godine.

^lan 43.Komisije Stranke su radna tijela Predsjedni{tva Socijalno liberalne parti-

je Sandàka.Komisije Stranke bave se izradom zakonskih projekata, studija, elabo-

rata i drugih akata koji sluè efikasnijem vo|enju politike Stranke i vr{estru~nu pomo} poslani~kim i odborni~kim klubovima Stranke.

^lan 44.Omladinski Savez Socijalno liberalne partije Sandàka okuplja mlade

~lanove Stranke.Omladinski savez Stranke vr{i popularizaciju ideje Stranke u cilju prido-

bijanja pristalica me|u punoljetnom omladinom.Radom Omladinskog Saveza rukovode organi koji se biraju i razrje{a-

vaju du`nosti u skladu sa odlukom Predsjedni{tva Stranke i Statutom Omla-dinskog saveza.

Predsjednik Omladinskog saveza Socijalno liberalne partije Sandàkaje ~lan Glavnog odbora Stranke po funkciji.

^lan 45.Radi obavljanja stru~nih, administrativno-tehni~kih i finansijskih poslo-

va Stranke Predsjedni{tvo formira Sekretarijat Stranke.

439


Sekretarijat ~ine radno angaòvana lica u Stranci, a njegovim radomrukovodi sekretar Predsjedni{tva.

Predsjedni{tvo Stranke, posebnom odlukom utvr|uje na~in rada i funk-cionisanja Sekretarijata Stranke.

V DONO[ENJE ODLUKA I UNUTARSTRANA^KI IZBORI

^lan 46.Odluke u organima Stranke donose se javnim ili tajnim glasanjem.Za punovaàn rad i odlu~ivanje u organima Stranke mora biti prisutno

vi{e od polovine njihovih ~lanova (kvorum).Odluke u organima Stranke se donose ve}inom glasova prisutnih ~la-

nova.

^lan 47.Organi Stranke i kandidati za poslanike, odbornike i nosioce drugih funk-

cija vlasti biraju se po pravilu tajnim glasanjem, ve}inom glasova prisutnih~lanova izbornog tijela.

VI ME\USTRANA^KI ODNOSI I SARADNJA

^lan 48.Socijalno liberalna partija Sandàka moè na osnovu odluke Glavnog

odbora stupati u politi~ke saveze ili koalicije sa drugim politi~kim organiza-cijama i ostvarivati sa njima politi~ku saradnju.

Op{tinski odbori Stranke, republi~ki, pokrajinski i regionalni koordinaci-oni odbor Socijalno liberalne partije Sandàka u saradnji sa Predsjedni-{tvom Stranke, odlu~uju o Koalicijama na op{tinskom, republi~kom, pokra-jinskom i regionalnom nivou, u skladu sa osnovnim programskim oprede-ljenjima Stranke i stavovima organa Stranke.

^lan 49.Socijalno liberalna partija Sandàka moè, na osnovu odluke Glavnog

odbora, ostvarivati saradnju sa me|unarodnim organizacijama, udruènji-ma ili politi~kim strankama i partijama iz drugih zemalja u skladu sa zakon-skim propisima SRJ.

VII UÊ[]E NA IZBORIMA I PARLAMENTARNE GRUPE

^lan 50.Glavni odbor Socijalno liberalne partije Sandàka odlu~uje o u~e{}u na

izborima za organe dràvne vlasti.

^lan 51.Odlukom Glavnog odbora utvr|uju se kriteriji i smjernice za izbor kandi-

data za odbornike, poslanike i nosioce drugih funkcija vlasti kao i drugapitanja vezana za izbore.

Kandidati na listama Stranke moraju obavezno biti iz redova Stranke ipotpisati izjavu o prihvatanju kandidature.

440


^lan 52.Poslanici izabrani na Skup{tini na listama Socijalno liberalne partije San-

dàka obrazuju poslani~ke klubove.Poslani~ki klub ima svog predsjednika koji rukovodi njegovim radom.Predsjednika poslani~kog kluba biraju poslanici na prijedlog Predsjed-

nika Stranke.Predsjednik poslani~kog kluba podnosi Glavnom odboru izvje{taj o ra-

du poslani~kog kluba.

^lan 53.Ukoliko poslanik postupa suprotno Programu i izbornom programu So-

cijalno liberalne partije Sandàka, Glavni odbor moè zatraìti povra}aj man-data poslanika ili se ograditi od njegovog nastupa, odnosno postupiti uskladu sa vaè}im izbornim zakonom.

Odredba ovog ~lana Statuta odnosi se analogno i na odbornike Socijal-no liberalne partije Sandàka u skup{tinama op{tina.

VIII KLUBOVI STRANKE^lan 54.

Op{tinski odbori Socijalno liberalne partije Sandàka odnosno ~lanoviStranke, po naseljenim mjestima mogu formirati klubove Stranke kao obli-ke okupljanja i druènja ~lanova Stranke na teritoriji SRJ ili u inostranstvu.

Klubovi Stranke se formiraju u skladu sa propozicijama koje utvrdi Pred-sjedni{tvo Stranke shodno vaè}im zakonskim propisima.

Klubovi Stranke imaju svoje prostorije koje ispunjavaju potrebne sani-tarne uslove za okupljanje ljudi.

IX FINANSIRANJE^lan 55.

Socijalno liberalna partija Sandàka se finansira:- iz dràvnog budèta,- putem ~lanarine,- putem donacija,- i drugih izvora u skladu sa zakonom.

^lan 56.Na prijedlog Predsjedni{tva, Glavni odbor Socijalno liberalne partije San-

dàka godi{njim strana~kim budètom utvr|uje strukturu strana~kih finan-sija.

Na prijedlog svog Predsjednika, op{tinski odbori Stranke utvr|uju fi-nansijske planove za finansiranje strana~kih aktivnosti na nivou op{tine.

Socijalno liberalna partija Sandàka raspolaè nov~anim sredstvima pu-tem blagajne i ìro-ra~una.

Finansijsko poslovanje Stranke obavlja se putem blagajne i iro-ra~una.Stranka ima samo jedan iro-ra~un, a po potrebi moè otvoriti iro ra~u-

ne ogranaka Stranke.

441


Primitak i izdatak sredstava moè se izvr{iti samo na osnovu pismenihnaloga snabdjevenih potpunom dokumentacijom te i svaka promjena u sred-stvima mora biti odmah evidentirana u knjigovodstvu.

Materijalno-finansijsko poslovanje Stranke reguli{e se posebnim Pravil-nikom koji donosi Glavni odbor.

Odre|uje se Senad Mahmutovi}, diplomirani ekonomista iz Sjenice kaolice odgovorno za finansijsko poslovanje, podno{enje izvje{taja i vo|enjeknjiga i ovla{}eno da kontaktira sa Komisijom.

X IZMJENE I DONO[ENJE STATUTA^lan 57.

Izmjene i dopune Statuta ili dono{enje novog Statuta u nadle`nosti jeSkup{tine Stranke.

Izuzetno, izme|u dvaju zasedanja Skup{tine, Glavni odbor moè statu-tarnom odlukom izvr{iti izmjene i dopune ovog Statuta ne zadiru}i u osnov-na pitanja organizacije i rada Stranke. Statutarna odluka se donosi dvotre-}inskom ve}inom ~lanova Glavnog odbora.

^lan 58.Pravo podno{enja prijedloga za izmjenu ili dopunu Statuta imaju: op-

{tinski odbori, Predsjedni{tvo, ~lanovi Glavnog odbora i najmanje desetzastupnika Skup{tine.

Prijedlozi se moraju dostaviti najkasnije sedam dana prije po~etka Skup-{tine.

O svim prijedlozima za izmjenu i dopunu Statuta Glavni odbor zauzimastav koji dostavlja Skup{tini.

Inicijativu za dono{enje novog Statuta pokre}e Glavni odbor i utvr|ujenjegov prijedlog.

Prijedlog teksta novog Statuta Glavni odbor utvr|uje ve}inom glasovasvih svojih ~lanova i dostavlja ga zastupnicima Skup{tine najkasnije desetdana prije njenog saziva.

XI PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE

^lan 59.Dono{enjem ovog Statuta prestaje da vaì Statut Liberalne stranke San-

dàka od 19.4.2001. god.

^lan 60.Ovaj Statut stupa na snagu danom dono{enja.

443

Statut Bo{nja~ke demokratske stranke Sandàka

Statut Bo{nja~ke demokratskestranke Sandàka

I OP[TE ODREDBE^lan 1.

Bo{nja~ka demokratska stranka Sandàka je demokratska politi~ka or-ganizacija ~ija su na~ela i ciljevi izneseni u Programu Stranke.

^lan 2.Naziv stranke je BO[NJA^KA DEMOKRATSKA STRANKA SAND@AKA

(u daljem tekstu Stranka).Skra}eni naziv Stranke je BDS Sandàka.Sjedi{te Stranke je u Novom Pazaru ul. M. Tita 2a

^lan 3.Stranka djeluje na republi~kom nivou, a u skladu sa zakonskim uslovi-

ma i u inostranstvu.

^lan 4.Stranka ima svojstvo pravnog lica.

^lan 5.Stranku predstavlja i zastupa Predsjednik Stranke ili lice koje on ovlasti.

^lan 6.Stranka ima svoj pe~at. i znak (amblem).Pe~at imaju: Glavni odbor, Predsjedni{tvo Nadzorni odbor ogranci Stran-

ke.Pe~at je okruglog oblika sa tekstom: Bo{nja~ka demokratska stranka

Sandàka (sa naznakom organa ili ogranka).Izgled znaka Stranke bliè odre|uje Glavni odbor Stranke.

II CILJEVI I NAÎN NJIHOVOG OSTVARIVANJA

^lan 7.Ciljevi Stranke obuhvataju posebno:

- afirmaciju ljudskih prava i sloboda,- demokratiju u dru{tvenom i politi~kom ìvotu,- slobodnu aktivnost vjerskih zajednica zasnovanu na njihovoj auto-

nomiji i vjerskim slobodama gra|ana,- dosljedno provo|enje principa trì{ne privrede, ravnopravnost svih

oblika vlasni{tva i ukidanja svojine bez vlasnika,- o~uvanje i daljnje unapre|ivanje socijalnih prava,- afirmaciju i odbranu nacionalne samobitnosti Bo{njaka, kao i ne-

sputan kulturni i svaki drugi razvoj bo{nja~kog i svih drugih na-roda,

444


- ravnopravnost naroda i afirmaciju legitimnih prava nacionalnih ma-njina u skladu sa me|unarodnim konvencijama i me|unarodnimobavezama zemlje,

- dosljedno provo|enje principa nepovrijedivosti granica novona-stalih dràva na prostoru prethodne Jugoslavije,

- pravedno rje{avanje politi~kog statusa Sandàka i bo{nja~kog na-roda u Sandàku dogovorom i mirnim putem.

^lan 8.Bo{nja~ka demokratska stranka Sandàka je u okviru demokratske utak-

mice bori se za ostvarenje svog programa i svojih ciljeva pridobijanjem bi-ra~a, u~e{}em na izborima i u~e{}em u radu predstavni~kih tijela i organa.

^lan 9.Stranka }e u ostvarivanju zajedni~kih ciljeva sara|ivati sa srodnim orga-

nizacijama u zemlji kao i sa organizacijama na{ih gra|ana izvan zemlje uskladu sa Zakonom i ovim Statutom.

Odluku o saradnji donosi Glavni odbor Stranke.

^lan 10.Stranka moè biti ~lan me|unarodnih udruènja ~ije je djelovanje u skla-

du sa njenim programskim na~elima. Odluku o udruìvanju u me|unarod-na udruènja donosi Glavni odbor na prijedlog izvr{nog odbora.

^lan 11.Rad Stranke i njenih organa je javan. Javnost rada ostvaruje se javnim

djelovanjem i redovnim obave{tavanjem ~lanstva i javnosti o svim bitnimpitanjima vezanim za rad Stranke. U cilju informisanja javnosti, Stranka mo-è izdavati svoja glasila i publikacije, a sredstva javnog izvje{tavanja mogupratiti rad Stranke i njenih organa. Izuzetno, organi Stranke mogu isklju~itijavnost iz svog rada.

III ^LANSTVO^lan 12.

^lanom Stranke moè postati svaki punoljetni i poslovno sposobni gra-|anin koji prihvata njen Program i Statut kao i kriterije koje usvoji Glavniodbor. ^lanom Stranke postaje se potpisivanjem pristupnice.

^lanovima Stranke se izdaje ~lanska karta ~iji izgled utvr|uje Izvr{niodbor.

^lan 13.Prava ~lana Stranke su:

- da u~estvuje o odlu~ivanju o svim bitnim pitanjima za Stranku, ne-posredno ili preko izabranih predstavnika u organima Stranke,

- da bira ili bude biran u organe Stranke,- da bude obavije{ten o aktivnostima i radu Stranke,- da kroz institucije i organe Stranke (Sud ~asti, Nadzorni odbor)

ukazuje na sve nepravilnosti, nesprovo|enje odluka Stranke odstrane pojedinaca ili izabranih lica u Stranke na ma kom nivou.

445


^lan 14.Du`nosti ~lana Stranke su:

- da se pridràva temeljnih dokumenata Stranke,- da se zalaè za ostvarivanje ciljeva Stranke,- da izborom u institucije politi~kog sistema dosljedno zastupa pro-

gramska i politi~ka opredeljenja Stranke,- da provodi Odluke organa Stranke,- da suzbija sve dezinformacije i neistine koje su usmjerene protiv

Stranke, njenih ~elnika i ~lanova, ma od koga dolazile,- svim dozvoljenim politi~kim sredstvima boriti se protiv nepravilno-

sti od strane vlasti i stranke na vlasti, razotkrivati nepravilnosti ibiti u stalnoj akciji u cilju pravde i vladavine prava,

- da pla}a ~lanarinu.

^lan 15.^lanstvo u Partiji prestaje:

- istupom na vlastiti zahtjev,- isklju~enjem zbog djelovanja suprotnog Statutu, Programu i intere-

sima Stranke,- zbog nepla}anja ~lanarine,- smr}u ~lana.

^lan 16.Odluku o isklju~ivanju iz ~lanstva donosi Glavni odbor Stranke, a na

osnovu obrazloènog pismenog prijedloga.Protiv ove Odluke moè se podnijeti àlba u roku od 15 dana od primit-

ka odluke.O àlbi odlu~uje Sud ~asti Stranke.

IV ORGANIZACIJA STRANKE

^lan 17.Organizacija i rad Stranke zasnivaju se na organizaciono - konstitucio-

noj {emi koju usvaja Glavni odbor Stranke.

^lan 18.Organi Stranke su:

- Skup{tina,- Glavni odbor,- Predsjednik,- Predsjedni{tvo,- Nadzorni odbor.

1. Skup{tina^lan 19.

Najvi{i organ Stranke je Skup{tina.Delegati Skup{tine se biraju u ograncima prema klju~u i kriterijima koje

odre|uje Glavni odbor Stranke svojom odlukom.

446


^lan 20.Skup{tina Stranke:

- donosi program- usvaja Statut,- razmatra i ocjenjuje aktivnosti i rezultate rada organa Stranke,- bira Predsjednika Stranke, Glavni odbor i Nadzorni odbori, te u

izuzetnim slu~ajevima privremene organe Stranke s posebnimovla{}enjima.

- odluke se donose glasanjem, dvotre}inskom ve}inom glasova pri-sutnih delegata.

^lan 21.Skup{tina se odràva svake ~etiri godine, a prema ukazanoj potrebi

moè se sazvati i ranije (vanredna Skup{tina).Odluku o sazivanju Skup{tine donosi Glavni odbor ili Predsjednik Stran-

ke.Poslovnik o radu Skup{tine donosi Skup{tina na prijedlog Glavnog od-

bora Stranke.

2. Glavni odbor^lan 22.

Glavni odbor je najvi{e politi~ko tijelo Stranke izme|u dva zasjedanjaSkup{tine i broji petnaest ~lanova.


- utvr|uje prijedloge akata i odluka koje donosi Skup{tina,- donosi odluke od na~elnog i posebnog zna~aja izme|u dvije Skup-

{tine,- donosi Poslovnike o radu Glavnog odbora, Izvr{nog odbora, Suda

~asti, Nadzornog odbora i drugih organa Stranke,- donosi i usvaja organizaciono - konstitucionu {emu Stranke,- donosi Pravilnik o organizaciji stru~nih slu`bi Stranke, pravilnik ma-

terijalno-finansijskom poslovanju i druge op{te akte Stranke,- donosi odluku o osnivanju i verifikaciji ogranaka Stranke, odobra-

va njihov rad i upisuje ih u odgovaraju}i registar,- utvr|uje i verifikuje kandidatske liste Stranke za izbore na svim ni-

voima vlasti,- stara se o pravilnom sprovo|enju odluka Skup{tine,- bira Predsjedni{tvo, - imenuje odbore i komisije za prou~avanje i

izvr{enje pojedinih zadataka i razmatra njihovo izvr{enje,- donosi godi{nji finansijski plan Stranke,- razmatra i usvaja izvje{taje o finansijskom poslovanju Stranke,- vr{i druge poslove koje mu naloì Skup{tina.

^lan 24.Predsjednik Stranke predsjedava sjednicama Glavnog odbora.

447


Predsjednik priprema, saziva i vodi sjednice Glavnog odbora.Predsjednik Stranke u saradnji sa Izvr{nim odborom Stranke stara se o

provo|enju odluka Glavnog odbora.

^lan 25Glavni odbor zasjeda najmanje dva puta godi{nje.Predsjednik Stranke obavezan je da sazove sjednicu Glavnog odbora

kad to traì Izvr{ni odbor, ili najmanje jedna tre}ina ~lanova Glavnog odbora.

^lan 26.Skup{tina Stranke bira ~lanove Glavnog odbora, na osnovu kandidatu-

re ogranaka Stranke.

^lan 27.Izme|u dva zasjedanja Skup{tine, Glavni odbor moè kooptirati odgo-

varaju}i broj ~lanova radi popunjenja upra`njenih mjesta, s tim da broj ko-optiranih ~lanova ne prelazi tre}inu sastava Glavnog odbora.

3. Predsjednik Stranke^lan 28.

Predsjednik Stranke:- predstavlja Stranku,- priprema i predlaè Program Stranke,- saziva i predsjedava sjednicama Izvr{nog odbora,- otvara Skup{tinu,- pokre}e rje{avanje politi~kih i drugih pitanja od va`nosti za Stranku,- koordinira rad svih organa Stranke i brine se o sprovo|enju njiho-

vih odluka i zaklju~aka,- podnosi izvje{taj o svom radu Glavnom odboru i Skup{tini Stran-

ke,- obavlja druge poslove koje mu povjeri Skup{tina i Glavni odbor.

^lan 29.U slu~aju sprije~enosti Predsjednika Stranke, zamjenjuje ga jedan od

potpredsjednika, a ako su i oni sprije~eni lice koje ovlasti Predsjednik Stran-ke.

4. Predsjedni{tvo^lan 30.

Predsjedni{tvo je izvr{no politi~ko tijelo Stranke.Predsjedni{tvo broji sedam ~lanova, a bira ga Glavni odbor na prijedlog

Predsjednika Stranke.

^lan 31.^lanove Predsjedni{tva bira Glavni odbor iz svog sastava tajnim glasa-

njem izme|u vi{e kandidata.

^lan 32.Predsjednik Stranke po funkciji je i predsjednik Izvr{nog odbora.

448


Potpredsjednike i generalnog sekretara Stranke bira Predsjedni{tvo izsvog sastava a na prijedlog Predsjednika Stranke.

^lan 33.Predsjedni{tvo Stranke:

- izvr{ava odluke i sprovodi stavove Skup{tine i Glavnog odbora,- priprema nacrte svih akata i odluka koje donosi Skup{tina odno-

sno Glavni odbor u okviru svojih ovla{tenja,- donosi odluku o sazivanja Glavnog odbora,- obavlja politi~ku djelatnost na osnovu programa rada Stranke,- razmatra zahtjeve organa Stranke te odluke Nadzornog odbora i

Suda ~asti i donosi kona~ne odluke,- vodi brigu i raspolaè imovinom Stranke,- prati i ostvaruje realizaciju finansijskog plana,- vr{i druge poslove utvr|ene ovim Statutom i drugim op{tim aktima

Stranke u okviru naloga Skup{tine i Glavnog odbora,- donosi Odluke o osnivanju glasila, publikacija, ustanova i preduze-

}a u skladu sa Zakonom.

5. Nadzorni odbor^lan 34.

Sastoji se od predsjednika i dva ~lana:- prati primjenu odredaba Statuta i ostvarivanje odluka organa Stran-

ke,- nadzire regularnost izbora u odborima i organima Stranke,- prati rad organa Stranke i izabranih op{tinskih odbora, sumira na-

laze, donosi ocjene o njihovom radu i daje Izvr{nom odboru narazmatranje,

- nadzire materijalno finansijsko poslovanje svih ogranaka i organaStranke

- nadzorni odbor obavlja unutra{nju kontrolu finansijskog poslova-nja Stranke. ^lanovi Stranke imaju pravo da se upoznaju sa pri-hodima i rashodima Stranke,

- obavlja i druge poslove nadzora i kontrole po svojoj inicijativi i natraènje Glavnog ili Izvr{nog odbora ili Predsjednika Stranke.

V TERITORIJALNA ORGANIZACIJA STRANKE

^lan 35.Stranka moè formirati svoje ogranke na nivou op{tina, ili mjesne odbo-

re za teritoriju jedne ili vi{e mjesnih zajednica.Odluku o osnivanju op{tinskog odbora donosi Glavni odbor Stranke.

^lan 36.Organi ogranka su:

- Skup{tina ogranka,- Izvr{ni odbor ogranka

449


^lan 37.Skup{tina ogranka formira se po predstavni~kom principu.

^lan 38.Skup{tina ogranka bira Izvr{ni odbor ogranka od sedam do jedanaest

~lanova, kao i Predsjednika ogranka tajnim glasanjem izme|u vi{e kandi-data.

^lan 39.Izvr{ni odbor ogranka izvr{ava aktivnosti koje mu povjeri Glavni odbor

Stranke u skladu sa Programom i Statutom.

VI IZBORI I RAD ORGANA STRANKE

^lan 40.Izbori za sve organe Stranke provode se tajnim glasanjem izme|u vi{e

kandidata.

^lan 41.Svi kandidati za organe i funkcije u Stranci moraju da uìvaju ugled u

sredini gdje ive i rade, da su pokazali odanost programskim na~elima Stran-ke kao i idealima i interesima pripadnika bo{nja~kog naroda.

Ko ne ispunjava ove uslove ne moè biti kandidovan niti izabran u orga-ne Stranke.

Utvr|ivanjem postojanja ovih uslova kod kandidata vr{i odgovaraju}imjesni odbor sa ~ije je teritorije predloèni ~lan.

^lan 42.Svi ~lanovi organa Stranke i izabrani nosioci funkcija u Stranci ili organi-

ma vlasti odgovaraju za svoj rad i mogu biti opozvani.Odluku o opozivu donosi Glavni odbor ve}inom glasova na prijedlog

Predsjednika Stranke, Nadzornog odbora, Suda ~asti ili najmanje jednetre}ine ~lanova Glavnog odbora.

^lan 43.Glavni odbor ima pravo razrije{iti Odbor ogranka u cjelini, kada djeluje u

suprotnosti sa Programom, Statutom, i drugim odlukama organa Stranke.Glavni odbor na prijedlog Predsjednika Stranke postavlja povjereni{tvo

koje }e voditi poslove razrije{enog odbora do izbora novog.

^lan 44.Svi organi Stranke du`ni su raditi u skladu sa Poslovnicima i drugim

aktima koje je usvojio Glavni odbor.

VII MATERIJALNO-FINANSIJSKO POSLOVANJE

^lan 45.Stranka ostvaruje prihode od:

- ~lanarine,- dobrovoljnih priloga,

450


- organizacije razli~itih priredaba,- doprinosa iz budèta dru{tveno-politi~kih zajednica,- iz osnova privredne djelatnosti,- marketin{kih aktivnosti.

^lan 46.Finansijsko poslovanje Stranke obavlja se putem blagajne i iro-ra~una.Stranka ima samo jedan iro-ra~un, a po potrebi moè otvoriti iro ra~u-

ne ogranaka Stranke.Primitak i izdatak sredstava moè se izvr{iti samo na osnovu pismenih

naloga snabdjevenih potpunom dokumentacijom te i svaka promjena u sred-stvima mora biti odmah evidentirana u knjigovodstvu.

Materijalno-finansijsko poslovanje Stranke reguli{e se posebnim Pravil-nikom koji donosi Glavni odbor.

Odre|uje se Nihad Gusanac, diplomirani ekonomista iz Tutina kao liceodgovorno za finansijsko poslovanje, podno{enje izvje{taja i vo|enje knji-ga i ovla{}eno da kontaktira sa Komisijom.

^lan 47.Stranka moè, u skladu sa Zakonom, osnivati preduze}a za obavljanje

privrednih, uslu`nih i drugih djelatnosti, o ~emu odluku donosi Predsjedni-{tvo.

VIII PRESTANAK RADA STRANKE

^lan 48.Stranka moè prestati sa radom ako to odlu~i Skup{tina Stranke. Za tu

odluku potrebna je dvotre}inska ve}ina.

^lan 49.Odlukom o prestanku rada istodobno se rje{ava i o imovini Stranke koja

se takvom odlukom moè odrediti samo u korist neke od humanitarnih, kul-turnih, vjerskih ustanova ili odbora za za{titu ljudskih prava i sloboda.

IX ZAVR[NE ODREDBE^lan 50.

Ovaj Statut stupa na snagu danom usvajanja na Skup{tini.

^lan 51.Posebnom odlukom Glavnog odbora Stranke ure|uje se eventualna pro-

mjena naziva Stranke.

^lan 52.Osnivanje glasila i izdavanje drugih publikacija, kao i osnivanje ustano-

va i preduze}a uredi}e se posebnim odlukama Predsjedni{tva..

^lan 53.Izmjene i dopune Statuta Stranke vr{i se po proceduri propisanoj za

njegovo dono{enje. Izuzetno, izme|u dvaju zasjedanja Skup{tine, Glavni

451


odbor moè statutarnom odlukom izvr{iti izmjene i dopune ovog Statuta nezadiru}i u osnovna pitanja organizacije i rada Stranke. Statutarna odluka sedonosi dvotre}inskom ve}inom ~lanova Glavnog odbora.

453

Statut Socijaldemokratske unije

Statut Socijaldemokratske unije*

^lan 3.^lanovi SDU mogu biti svi gra|ani koji prihvate Program i Statut SDU na

osnovu potpisane pristupnice.^lanstvo u SDU moè biti individualno, kolektivno i po~asno.Kolektivni ~lanovi mogu biti organizacije koje prihvate Program i Statut

SDU i preuzmu obavezu da, kao i drugi ~lanovi, ostvaruju u praksi stavovePrograma i politiku SDU.

^lanovi kolektivnog ~lana mogu se i individualno u~laniti u SDU, sa pra-vima i obavezama svakog individualnog ~lana.

^lanstvo u SDU prestaje na osnovu potpisane izjave o istupanju iz ~lan-stva, ili na osnovu isklju~enja, u slu~aju kada se ~lan ne pridràva odredbiovog Statuta ili Programa SDU.

Odluku o isklju~enju (u formi re{enja) donosi Izvr{ni odbor SDU, naosnovu prethodno pribavljenog mi{ljenja Op{tinskog odbora ~lana o ~ijemse isklju~enju odlu~uje.

Op{tinski i Izvr{ni odbor obavezni su da omogu}e ~lanu o ~ijem seisklju~enju odlu~uje da iznese svoje mi{ljenje.

Ukoliko su mi{ljenja teritorijalne organizacije i Izvr{nog odbora u su-protnosti, odluku o isklju~enju donosi Glavni odbor.

Isklju~eni ~lan ima pravo obra}anja Skup{tini SDU koja u drugom ste-penu odlu~uje o isklju~enju.

Odluka o isklju~enju je kona~na kada suspendovani ~lan ne podnesezahtev za preispitivanje odluke Izvr{nog odbora do sazivanja prve narednesednice Skup{tine, ili kada Skup{tina potvrdi odluku Izvr{nog odbora.

^lan 4.^lanovi SDU imaju pravo i du`nost da preuzimaju inicijative i daju pred-

loge u vezi ostvarivanja ciljeva i rada organa SDU, da izvr{avaju preuzeteobaveze i u~estvuju u radu organa SDU.

^lan 6.Organi Socijaldemokratske unije su:

- Skup{tina Socijaldemokratske unije;- Glavni odbor Socijaldemokratske unije;- Predsednik Socijaldemokratske unije;- Nadzorni odbor Socijaldemokratske unije;- Statutarni odbor Socijaldemokratske unije.

SDU ima tri potpredsednika.SDU ima Politi~ki savet.

* Preuzeto sa sajta SDU www.sdu.org.yu, po~inje sa ~lanom 3 a zavr{ava sa~lanom 23.

454


^lan 7.Skup{tina Socijaldemokratske unije je najvi{i organ SDU. Skup{tinu SDU

~ine delegati op{tinskih odbora SDU, odnosno gradskih odbora gde nepostoje op{tinski odbori, delegati Socijaldemokratske omladine (SDO), funk-cionalnih odbora i organa stranke, ~lanovi Glavnog odbora i predsednikstranke.

Odluku o broju delegata i postupku odlu~ivanja delegata donosi Glavniodbor SDU.

Skup{tina se redovno sastaje najmanje jednom godi{nje.Skup{tina se mora vanredno odràti u roku od 21 dana od podno{enja

predloga:-1/3 op{tinskih odbora, Gradskog odbora, 1/3 ~lanova Glavnog od-

bora, predsednika kao i u slu~aju raspu{tanja vi{e od 15% op-{tinskih odbora ili jednog gradskog odbora.

Skup{tina donosi odluke ukoliko je prisutno vi{e od polovine ukupnogbroja delegata.

Odluke se donose apsolutnom ve}inom glasova prisutnih ~lanova, osimukoliko je za dono{enje pojedinih odluka Statutom posebno odre|ena po-trebna ve}ina.

^lan 8.Skup{tina Socijaldemokratske unije:

- usvaja Program SDU ve}inom prisutnih ~lanova;- donosi Statut SDU i odlu~uje o izmenama i dopunama Statuta SDU

ve}inom prisutnih ~lanova;- utvr|uje politi~ku strategiju SDU;- bira i razre{ava predsednika i ~lanove Glavnog odbora i Nadzor-

nog i Statutarnog odbora ve}inom glasova prisutnih;- razmatra i usvaja izve{taje o radu Predsednika, Glavnog odbora i

Nadzornog i Statutarnog odbora;- donosi odluku o prestanku rada SDU ili udruìvanju sa drugom

strankom dvotre}inskom ve}inom glasova prisutnih ~lanova;- odlu~uje o isklju~enju iz ~lanstva SDU u drugom stepenu;- donosi Poslovnik o svom radu;

^lan 9.Glavni odbor Socijaldemokratske unije je najvi{i politi~ki organ SDU iz-

me|u zasedanja Skup{tine.Glavni odbor ~ine: 18 ~lana koje bira Skup{tina, predsednik po poloà-

ju, dva ~lana SDO koje autonomno delegira SDO i poslanici Skup{tina SRJi Republike Srbije. Glavni odbor moè da kooptira do 1/4 ~lanova i 1/3ukupnog broja biranih ~lanova na Skup{tini mora biti suprotnog pola.

Predsednici odbora formiranih izme|u dva zasedanja Skup{tine posta-ju automatski ~lanovi Glavnog odbora po izboru za predsednike odbora.

Mandat ~lanova Glavnog odbora traje 2 godine, s tim da Skup{tina mo-è promeniti do 1/3 sastava Glavnog odbora i pre isteka mandata.

455


Glavni odbor zaklju~uje Ugovor o kolektivnom ~lanstvu sa zaintereso-vanim organizacijama.

Glavni odbor moè da odlu~uje ukoliko je prisutna ve}ina ~lanova. Od-luka je doneta ukoliko je za nju glasala ve}ina prisutnih ~lanova, ukolikoStatutom nije propisana posebna ve}ina. Glavni odbor moè donositi odlu-ke pismenim izja{njenjem ~lanova.

Glavnim odborom predsedava predsednik SDU. Kada on nije prisutan,funkciju predsedavaju}eg vr{i jedan od potpredsednika SDU.

Glavni odbor je obavezan da razmatra odluke Politi~kog saveta.

^lan 10.Glavni odbor Socijaldemokratske unije:

- konkretizuje i sprovodi generalnu politiku i politi~ke stavove Skup-{tine;

- utvr|uje predlog Programa rada SDU;- bira i razre{ava potpredsednike SDU ve}inom ukupnog broja ~la-

nova. Jedan potpredsednik mora biti suprotnog pola od Pred-sednika SDU, a drugi potpredsednik bira se od kandidata koje jepredloìo SDO. Potpredsednici se biraju izme|u ~lanova Glav-nog odbora;

- utvr|uje predlog izmena i dopuna Statuta SDU;- bira i razre{ava Predsednika Izvr{nog odbora i ~lanove Izvr{nog

odbora SDU ve}inom ukupnog broja ~lanova;- obrazuje radna tela i imenuje njihove ~lanove;- donosi odluku o u~e{}u na izborima, izbornim i drugim koalicijama

SDU-a;- odlu~uje o saradnji, pristupanju ili formiranju {irih saveza i asocija-

cija i odre|uje predstavnike SDU u njima;- donosi odluku i sklapa ugovor o prijemu kolektivnog ~lana;- utvr|uje program me|unarodne saradnje, stara se o odnosima SDU

sa odgovaraju}im me|unarodnim partnerima i odlu~uje o u~la-njivanju u me|unarodne asocijacije;

- saziva sednice Skup{tine SDU;- utvr|uje godi{nji, odnosno mese~ni iznos ~lanarine;- odlu~uje o dodeljivanju statusa po~asnog ~lana SDU;- odlu~uje o dodeljivanju priznanja za doprinos razvoju i unapre|e-

nju ciljeva SDU;- odlu~uje o kori{}enju i raspolaganju sredstvima i imovinom SDU;- vodi finansijsku politiku stranke;- odlu~uje u slu~aju neslaganja izme|u predsednika i Izvr{nog od-

bora;- donosi Poslovnik o svom radu;- obavlja druge poslove od interesa za ostvarivanje ciljeva i rada

organa SDU.

456


^lan 11.Izvr{ni odbor Socijaldemokratske unije je izvr{ni organ Glavnog odbora.Izvr{ni odbor ~ini 7 (sedam) ~lanova, predsednik Izvr{nog odbora SDU

i predsednik SDU po poloàju. Predsednik Izvr{nog odbora se bira izme|u~lanova Glavnog odbora. Mandat predsednika Izvr{nog odbora traje 2 (dve)godine.

Izvr{nim odborom predsedava predsednik Izvr{nog odbora.Izvr{ni odbor odlu~uje ukoliko je prisutno vi{e od polovine ukupnog

broja ~lanova Izvr{nog odbora, ve}inom glasova prisutnih ~lanova, semukoliko za dono{enje pojedinih odluka Statutom nije odre|ena kvalifikova-na ve}ina.

^lan 12.U nadle`nosti Izvr{nog odbora je da:

- izvr{ava odluke i stavove Skup{tine i Glavnog odbora;- operativno rukovodi radom SDU i stara se o ostvarivanju teku}ih

zadataka i ciljeva SDU;- predlaè Glavnom odboru odluke o saradnji, pristupanju ili formi-

ranju {irih saveza i asocijacija;- priprema sednice Glavnog odbora;- predlaè priznanja;- obavlja druge poslove od interesa za ostvarivanje ciljeva SDU i rad

organa SDU.

^lan 13.Predsednik SDU predstavlja SDU. Predsednika bira Skup{tina SDU na

period od dve godine.Predsednik za svoj rad, izme|u zasedanja Skup{tine, odgovara Glav-

nom odboru.Predsednika u slu~aju njegove odsutnosti ili spre~enosti zamenjuje je-

dan od dva potpredsednika u dogovoru sa Izvr{nim odborom. Ukoliko jepredsednik odsutan vi{e od mesec dana, odluku o tome ko }e ga zamenji-vati donosi Glavni odbor.

Predsednik ne moè biti biran vi{e od dva puta uzastopno.

^lan 15.Nadzorni odbor SDU obavlja kontrolu materijalno-finansijskog poslova-

nja SDU.^lanovi Nadzornog odbora ne mogu biti ~lanovi ni jednog drugog or-

gana SDU.Nadzorni odbor za svoj rad odgovara Skup{tini SDU.

^lan 16.Statutarni odbor ima tri ~lana koje bira Skup{tina na dve godine. Statu-

tarni odbor iz svog sastava bira predsednika Statutarnog odbora.Statutarni odbor:

- vr{i nadzor nad zakonito{}u i statutarno{}u rada SDU i njenih or-gana i tela;

457


- tuma~i Statut SDU i donosi op{te akte u slu~aju nesaglasnosti ozna~enju njegovih odredbi;

- kontroli{e ispravnost izbora u SDU;

^lan 17.Politi~ki savet Socijaldemokratske unije razmatra strate{ka pitanja od

op{teg zna~aja za unapre|enje i razvoj i ostvarivanja ciljeva SDU.^lanovi Politi~kog saveta ne moraju biti ~lanovi SDU.Politi~ki savet zaseda po potrebi, a najmanje jednom u tri meseca.Predsednik stranke u~estvuje u radu Politi~kog saveta.

^lan 18.Unutra{nja organizacija SDU po~iva na teritorijalnom i funkcionalnom

principu.Osnovna organizaciona jedinica teritorijalnog organizovanja SDU je te-

ritorijalna organizacija SDU. Svaki ~lan SDU pripada mati~noj teritorijalnojorganizaciji SDU.

Dve ili vi{e mesnih organizacija mogu formirati op{tinsku organizaciju.Dve ili vi{e op{tinskih organizacija mogu formirati gradsku organizaciju.

Dve ili vi{e gradskih organizacija mogu formirati regionalnu organizaciju.Predsednici op{tinskih odbora su po poloàju ~lanovi gradskih odbora.

^lan 19.Skup{tina, Glavni odbor i Izvr{ni odbor, u skladu sa Statutom, mogu

osnivati stalne i ad hoc odbore SDU.Stalni odbori SDU su Odbor za socijalna pitanja i Odbor za me|unarod-

nu saradnju.

^lan 20.Dvadeset ili vi{e ~lanova SDU, koji imaju posebno mi{ljenje i stav u po-

gledu realizovanja Programa SDU, mogu formirati frakciju unutar SDU.Obrazloèn zahtev za verifikacijom statusa frakcije podnosi se Skup{ti-

ni SDU, zajedno sa spiskom ~lanova koji su se za nju opredelili.Frakcija ima pravo da bude zastupljena u organima stranke srazmerno

broju njenih ~lanova u odnosu na ukupan broj ~lanova stranke.

^lan 21.Omladinska organizacija SDU je Socijaldemokratska omladina (SDO).SDO svojim Statutom reguli{e sopstveno organizovanje na osnovu prin-

cipa SDU.Organi SDU su du`ni da odmah razmotre zahteve i predloge SDO.Pristupanje SDO smatra se pristupanjem SDU, osim kada ~lan izri~ito

izjavi da ne pristupa SDU.

^lan 23.^lanstvo i javnost obave{tavaju se o radu Unije neposredno, putem pu-

blikacija i saop{tenja, kao i na drugi odgovaraju}i na~in. SDU moè imatisvoje glasilo i izdava~ku delatnost.

459

Summary

Zoran Lutovac

Introduction: Democracy in PoliticalParties of Serbia

The debates so far, as well as the political life in Serbia, clearlyshow that the building of democratic state calls for the parties todemocratize themselves as soon as possible, to establish democraticprinciples of unitarian action and to implement them in practice, tobe more open for civil society and voters, to create better communi-cation with citizens and to provide for their members a freedom ofacting and expressing their positions and opinions in full compliancewith the aims of their programs. On the other hand, parties want towin the power and enforce their programs, expecting their voters toshow high level of discipline. The nature and the character of theparties but also the functioning of the state and overall society de-pends on how the parties will manage to strike a balance betweenthese, seemingly opposed needs of the parties.

Even though they are a "democracy infant", the parties are proneto limit the democracy within themselves. By invoking the necessityto be homogenous, the parties are prone to attach more significanceto discipline than it should be the case, and openess and diversityassume attributes of bad features than they objectively have.

How far the parties are ready to go in the process of democratiza-tion is largely seen in official party documents, above all programdocuments and statutes. The statutes are but a kind of a party"anatomy catalogue". They regulate the functioning of the parties,discover to us the distribution of party competences and distributionof power, at the same time depicting the nature of the parties them-selves. The statutes of the majority of parties are a part of this collec-tion of papers. Gathered in one place and attached as a documenta-tion enclosure to this publication, they may be of use to all thoseinterested in internal life and institutional-legal structure of parties inSerbia.

The analysis of statutes and other party documents is indispensiblefor the studying of parties, but it is not enough. Frequently, the distri-bution of power is not visible when studying legal acts of the parties,

460

Democracy in Political Parties of Serbia

so it is necessary to apply multidisciplinary, direct empiric, sociologi-cal and other social studies of party life in order to have a more com-plete picture of the parties.

Desimir To{i}

Political Parties andDemocracy in Serbia

Today the political parties in Serbia are predominantly organiza-tions wishing to push the leader to the top position, and then theleaders are supposed to "push" them a little bit thus acquiring a bet-ter function or financial position. So, our image today cannot begloomier than it is. Are there any chanses for us to exit from this,otherwise understandable crisis?It seems to us that there are, butparties and also citizens as individuals need to exert more effort.

Political parties should make a special effort as collectives to buildnot only their organizational structure but also their political identity,and that identity cannot be envisaged without ideological accept-ability and internal solidarity. There is no identity without ideologicalacceptability, and idelogical acceptability can hardly exist without asolidarity-based passion to chnage our condition. Not only thechanges in the economic area - which in our case accidentaly standsfor an initial point in moveing ahead - but also the changes of overallsocial awareness.

Vesna Pe{i}

Transition (De)blocking andIntraparty Democracy

The parties have not developed a higher level of democracy, be-cause they are not involved in removing the obstacles to transition.By debating on fundamental institutes of property and state, includ-

461

Summary

ing the ways for removing the obstacles to transition, the parties wouldestablish the connection to the voters and their interests and thisconnection is almost lost. The parties have got accustomed to dis-turbances of "Serbian transition", by which they have lost their mobi-lizing and rational role in the process of overcoming transtional "de-viations".

Three main and interconnected indicators were used to measureintraparty democracy. The first one is the right to freedom of exprssion,keeping different opinion and possibility of forming lines and fac-tions. The second indicator relates to freedom of running for a candi-date and be elected to assume highest positions, and the third is thedevelopment of institutions which contain the power of a leader andexecutive power within the party. All these three indicators suggestthat our parties have covered only first steps in the area of intrapartydemocracy and that this level does not correspond to current needsof the society. The reason for this is found in a systemic expansion ofparties towards economy, finances and public services and also inpreserving the ideology which hinders the rule of law.

Vuka{in Pavlovi}

On Democratic Capacities ofPolitical Parties

This paper elaborates on democratic capacities of political par-ties, paying special attention to the current situation in Serbia. Start-ing issue is whether and to what extent we can apply renownedMichels's iron law of oligarchy to political parties of today. In searchfor an answer, the paper shows three forms of democratic levels inpolitical parties. The first one relates to an external democratic levelof parties which advocate the establishment and development ofdemocracy. The second form relates to a passive external demo-cratic level of parties stemming from the fact that by their veryexistance all parties disseminate pluralism and contribute tocompetitivness and democracy of party system, notwithstanding ifthe party by its program and actions really advocates democracy.

462


The third form is reflected in an internal democratic level of politi-cal parties. This section of the paper points to most significant re-search results of Moisea Ostrogorski and Robert Michels on oligachytendencies within political parties. The concluding part of the paperoffers an insight to possible criteria for measuring democratic levelof political parties. Thre criteria are connected to: electing the partyleadership; limiting mandates and rotation principle; critical traits ofintraparty debates and discussions; accountability of party leader-ship for electoral and other failures; the level of tolerance to differentopinions and factions; applying an affirmative action principle; trans-parency of party finances; the level of decentralization in creatingparty policies; role of advisory and expert bodies; possibilities forinitiatives taken by members and local bodies.

Mirjana Vasovi}

Personalization of Politics in"Transitional" Poltical Culture of

Serbia: Social-Psychological Sourcesand Political Consequences

One of significant features of political public in Serbia is a promi-nent personalization of politics. It is reflected in a tendency to identifysome political (party) options with particular political persons andtheir personal characteristics. The peronalization of politics, as a socio-psychological phenomenon, is expressed through ramified stereo-types about political leaders and has specific "transitional" sourcesand functions: an explanation to complex (tragic) social and politicalcourses and changes: de-legitimizing regime and demonizing ofpolitical opponents; differentiation of political parties programs; com-pensating for the lack of trust in the isntitutions of the sysytem, etc.

The trend of personalization of politics and "personalized man-date" can reuslt in consequences for both intraparty democracy andpoltical life in the society at large. Some conceivable consequencesmay be: reduced influence of party program principles and options

463

Summary

for conducting policies; strenghtening leadership and "irreplaceabilty"of a party leader; higher influence of "personal clans" inside the party;further reduction in party identification volume; indecision and "ca-priciousness" of the constituency due to the influence of "affectedvoting".

Vladimir Goati

The Power of a Party Leader

Beside independent variables of the sources of a party leaderpower, the leaders themselves secure the position safe from beingjeopardized from other players, resorting to different tactics, out ofwhich two are paid special attention to: first, the leaders tend to con-vene party congresses as rarely as possible, thus reducing the influ-ence of the local elite members and party activists who, as a rule,make the majority of delegates. Instead, party leaders are inclined torely on membership when electing a party leader, which on the otherhand is more inclined to uphold the leader's initiative without anycriticism displayed. Here lies an importnat cause for strenghteningthe role of the membership in electing a party leader, which can beconsidered as a relatively new phenomenon predominatly limited toparties of countries with stable democracies. Secondly, in "horizon-tal power play" a party leader frequently insisits on party acts (stat-utes and rule books) to secure to him/her a superior position againstpotential rivals. As for parties in Serbia, a good illustration for this arestatutory provisions (for example, DSS and SPO) which prevent partyvice presidents to gain support in party membership in the cnadidacyprocedure, and instead, prescribe that the vice presidents be electedat the presidents proposal and together in "one package" with them.Thus the vice presidents, instead of being independent protagonistsand potential pretenders to the position of a leader, are being re-duced to a part of "leader's entourage".

464


Marijana Pajvan~i}

Elections within Political Parties

This paper elaborates on legal and technical aspects of conduct-ing elections for members of different bodies within political parties,as well as nomination of candidates for candidates' lists which theparty is to anounce for general elections. Special focus is placed onthe types of candidates' lists and voting techniques which contributeto exerting larger influence by the members over intraparty elections.

Miodrag Radojevi}

Democratization of Political Parties,Candidacy Procedure and Intraparty

Elections

The democratization of Serbia is not possible without resolvingan issue of democratization of political parties. Above all, this paperelaborates on the meaning and significance of an institutional struc-ture, nominating candidates for elections and bearers of state func-tions. Based on the analysis of party documents of parliamentarypolitical parties and empiric practice, the author concludes that oli-garchy tendencies in multiparty and political system of Serbia arevery much present.

Slavi{a Orlovi}

Non-democratic Feature of Partiesand Democratization of the Society

This paper studies an issue of non-democratic features of theparties and the democratization of the society, both theoretically and

465

Summary

empirically. Political parties, according to their internal structure, arepredominatly non-democratic, even though they build an image ofdemocratic organizations for the outside appearence. The party re-lations are the relations of power, both internally and among the par-ties. Political parties are more recognized by their internal structure(anatomy and physiology) rather than by their programs, but most ofall they are recognized by their leaders. The leaders are most signifi-cant bearers of electoral messages. They dominate when it comesto candidacy policies. A formal position of the party president is pro-tected by the statutes. "Self elections" are frequently hidden behindformally democratic intraparty elections. The leaders manage to keeptheir positions for quite a long period independently of the electoralsuccess or failure. Acting of members, especially when voting in theparliament, is tailored to the party discipline. Intraparty disagreementsand conflicts frequently lead to rifts and divisions in parties whichleads to their further fragmentation.

Over the period of the first fifteen years of plural party life in Serbia,certain legal solutions were used to abuse and rig the political will ofthe citizens. Serbia has experienced many examples of changingparties from one transition to changing of five parties. The MP trans-fers provided to some parties to becaome parliamentary parties with-out being elected (non-electoral paliametarization). Main politicalpower is hidden in internal stuctures of political parties, where a groupof people-oligarchy, within which one of them occupies a key posi-tion, makes chief political decisions and performs a redistribution ofpower. Intraparty relations are manifested in all institutions in whichthe representatives of political parties participate, which additionallyis reflected in failed democratization of the society. The only thing thecitizens can do is to critisize this behaviour of political parties and todecide on their destiny in the times of election. Instead of opting forthe parties based on their leaders, it is expected we shall witnesshigher evaluation of the party program and its effects. Filtering roleof elections contributes to democratization of parties and the societyat large.

466


Zoran Stojiljkovi}

Democracy does not (Still) Live Here

It is impossible to imagine modern democratic political institu-tions and overall public and political life without a key role of politicalparties and the network of of their competitive relations. Functioning,sustainable democracy at the level of the society is hardly conceiv-able without at least a minimum of assumptions and standards fordemocratic designing of intraparty decision-making process. Other-wise it could be said that, like the logic of a market, it is possible toachieve democracy and its effects from democratic sources, partsestablished in an authoritarian manner. Internal party relations mayreally vary on a wide scale of leadership and oligarchy pattern, fromrivalry of intraparty elites to pluralist and, more or less, establishedparticipatory structure. One of the key indicators of the intrapartyrelations character is seen in a position, actual role and effective power,including democratic potential and conviction of "party people" -membership and secured "hard line" supporters of some parties. Themembership and supporters play relatively significant and autono-mous role only in the times of elections and open intraparty crisicand conflicts. In the meantime, significant action potential and criti-cal energy are detected in "ideocentric" minority focused on programsand goals. The differences among the parties become establishedat the level of the scope of accepting democracy as "the only gamein town", i.e. fundamental democratic values. While the supporters ofdemocrattic bloc parties, above all those reformist parties of liberal-democratic orinetation, see deomcracy with all its flaws as the bestorder, the supporters of radicals and socialists see undemocraticgovernments as the best (and more efficient), as compared to a demo-cratic one. The democratric articulation of relations can hardly beimagined when there is a reasonable doubt in the very meaning andeffects of democracy.

467

Summary

Sre}ko Mihailovi}

Value Orinentations of the PartySupporters

In last year CESID study (November 2005) we discovered thatamong the supporters of socialnationalist bloc there are moreethnocentrically oriented people (nationalists, anti-Western and anti-Ameican, opponents to accession of our country to EU), opponentsto privatization, traditionalists, non-democrats, authoritarians, thosebeing anomic, patriarchal, those who oppose securing any rights tominorities...

These are followed by hedonism, egalitarism, trust in the SerbianOtrhodox Church, police, army... But there is a negative co-relationto an intelectual openess, the need for achievements, love, frienship...

On the other hand, among the supporters of liberal-democraticbloc the things are reversed, i.e. there are more of those with anopposite sign. Let us just add that when observing, for example, thesupporters of Democratic Party on one and those of Radical Party onthe other side, we find that democrats listen more to pop music (rap,techno, heavy metal, dance..), "ever-green", jazz, blues, classicalmusic and less to newly composed music ("turbo folk", "oriental"),original folk music...; they buy more books, go to the theatre, usemore e-mail... Ultimately, applying a lot of generalization we couldconclude that the supporters of socialnationalist bloc are predominatlyattached to traditional value patterns, whereas the supporters of lib-eral-democratic bloc are predominatly attached to modern valuepatterns.

468


Dragomir Panti}

Value and Position Homogeneity andHeterogeneity of Political Party

Supporters in Serbia by the End of2005

Based on 21 traits of ideological profile of political party support-ers in Serbia (value indicators, interests, political positions etc.) se-lected from one study conducted on a large representative sampleof voters (N=2000) by the end of 2005, the intraparty homogeneitywas analysed and compared to mutual divisions. It was also checkedhow much the ideological profiles of supporters appear to be mutu-ally similar. It was established that certain values and other traits sig-nificantly differ depending on electoral orientation of tested persons.SPS and SRP supporters are more characterized by conservativeideology and authoritarian attitude, whereas most liberal supportersof LDP, DP, G17 quite differ from these positions. Nevertheless,interconnectedness of value priorities sequence is quite significantamong a number of parties and evaluated by rank co-relations. Afterquite long period of time, the supporters of two rival democratic par-ties DP (Tadic) and DPS (Kostunica) have become very close in termsof values. Despite certain value homogenization inside the body ofsupporters of all political parties (the highest seen with LDP and SPS,but at ideologically opposed poles), there is still a plenty of room leftfor differences among the parties and conceivable and further build-ing of firmer ideological profile through activities of parties beingagents of (tertial) political socialization.

469

Summary

Slavujevi} \. Zoran

Changes in Social Foundations andSocial Structure of the Relevant

Political Parties Supporters in Serbiaat the Beginning of XXI Century

This paper attempts to answer the question whether the first yearsof XXI century brought about or not more complete social profiling ofrelevant political parties in Serbia. Based on presented and system-atically collected empiric evidence as off the beginning of the nine-ties of the last century till 2005, individual social profile of relevantpolitical parties and their changes are depicted, which induced draw-ing of several conclusions. Earlier empiric results on social-demo-graphic traits of the supporters of some relevant political parties inSerbia imposed a general conclusion on insufficient profiling of par-ties interests and huge social heterogeneity of their supporters, whichcould be pinned to non-indented social structure of the society, verydynamic and instable party stucture, numerous interparty transfersof supporters, insufficient program profiling and leader-related char-acter in majority of the parties etc. However, already in early ninetiesit was obvious that some parties in Serbia managed to profile theirinterest identities to ceratin extent, which is reflected in their strongerfoundations among certain social groups. Even though the effects ofsome unfavourable factors continued in the first years of XXI century,the processes of social profiling of individual parties continued asweel, especially in case of two strongest parties SRP and DP. SRP isclearly profiling itself as the party of less educated, inactive voters, oflower and middle-low strata (SRP could be joined by SPS at a signifi-cantly lower level), whereas DP is profiling itself as the party of edu-cated, workably active, most dynamic voters, the party of middle-high and higher strata (DP could be joined by G17 plus and LDS at asignificantly lower level).

470


Pavlovi} Zoran

Electoral Orientation as a Factor toCreating Positions on Serbian

Statehood Issue

This paper analyses convergency of positions of different politi-cal parties supporters' in Serbia to the positions of the parties them-selves as regards the Serbian statehood issue - the final status ofKosovo and relations with Montenegro.By analysing programs anddocuments of political parties and the postions of the supportersbased on a public opinion poll conducted by the end of last year, theelectoral orientetaion is defined as a decisive factor in terms of state-hood issue. On the other hand, it is shown that there is a large diver-gency of party and supporters' positions and that, except for divi-sions among supporters of different parties, there is a division amongsupporters within one party on the topic of preferable solutions tothe final status of Kosovo and defining the relations inside the StateUnion of Serbia and Montenegro.

Milo{ \aji} i Nata{a Vu~kovi}

Education in Political Parties

Case study: Democratic Party

By this case study we attempetd to rougly depict the overall his-tory of education process in Democratic Party. We tried to empha-size the importance of education in political parties, because withoutcontinuous training, it is impossible to expect a good functioningand success of both individuals and party bodies. The history of or-ganized education of DP high ranking officials started after the localelections in 1996. This paper highlights some of the most importantmoments in this process which had its climax by opening the Centre

471

Summary

for Education on March 25th 2006. In 2000 elections newly estab-lished republican Government was supposed to elect and nominatealmost 40.000 people. Through this system of education DP isstrengthening its members, offering them knowledge and skills andthus preparing them for a very serious business of executing thepower.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

329:321.7(497.11)(082) 329(497.11)(060.13)

DEMOKRATIJA u političkim strankama Srbije / Zoran Lutovac (ur.) ... [et al.]. - Beograd : Friedrich Ebert Stiftung : Institut društvenih nauka, 2006 (Beograd : Libra). - 471 str. : graf. prikazi, tabele; 21 cm

Tiraž 500. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz većinu radova. - Sadrži i: Statuti političkih stranaka.

ISBN 86-83767-11-6 1. Лутовац, Зоран а) Политичке партије - Демократија - Србија - Зборници б) Политичке партије - Србија - Статути

COBISS.SR-ID 130135308

Documents

Demokratija u Politickim Strankama Srbije