Click here to load reader

Demokratija - casopis

  • View
    36

  • Download
    4

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Casopis

Text of Demokratija - casopis

  • 2Potovani nastavnici i nastavnice, U rukama imate dvobroj aso-

    pisa Demokratsko graanstvo po-sveen ljudskim pravima. Ideja da u ovom broju govorimo o ljudskim pravima iz razliitih uglova, da ih bolje upoznajemo i uspenije kori-stimo, nije sluajna. Iako se moe-mo ubrojati u zemlje koje su radile na unoenju meunarodnih akata u domae zakonodavstvo, i poele da stvaraju osnove da graani ostvaru-ju svoja prava, gotovo da nema da-na bez vesti o krenju ljudskih prava, vrlo esto dejih, vezanih za kolu i obrazovanje. Povlaenje Predloga zakona o zabrani diskrimincije je-dan je od zabrinjavajuih pokazate-lja stanja ljudskih prava u Srbiji. Tim pre to je donoenje zakona koji re-guliu zabranu diskriminacije i po-tovanje ljudskih prava neophodan, ali ne i dovoljan uslov kako bismo mogli da stanemo uz rame zemlja-ma koje se mogu pohvaliti visokom kulturom ljudskih prava. Primena principa ljudskih prava svoje upori-te treba da ima i u koli, a time po-rodica prestaje da bude jedini i do-minantan inilac za dalje formiranje deje linosti. injenica da mladi znatan deo svog vremena provode sa vrnjacima i nastavnicima otvara brojne mogunosti da im se prenesu najbolje vrednosti koje nudi koncept ljudskih prava. Tokom godina ko-lovanja moe da im se pomogne da razumeju identitete, kako sopstve-ne, tako i njihovih vrnjaka, da razu-meju ljudska prava kao civilizacijsko dostignue zahtev za odreeni vid ponaanja prema drugom ljudskom biu. Treba im pomoi i da razume-ju da sutina ljudskih prava treba da bude i moralnog, a ne samo pozitiv-no-pravnog porekla, kao i da je kon-cept vezan za stvarnost, za odnose

    u porodici, uionici, koli, drutvu, odnos prema vrnjaku, nastavni-ku, direktoru, i ovih potonjih prema uenicima.

    Sigurna sam da ste vi promote-ri ovih ideja u svojim kolama. Kao nastavnici Graanskog vaspitanja, zajedno sa drugim koleginicama i kolegama u koli, doprinosite odra-stanju generacija koje e uvaava-ti sopstvena prava i prava drugo-ga i koje e meru svoje slobode nai u pravu drugog da bude razliit/a i slobodan/na.

    Ovaj broj Demokratskog graan-stva zamiljen je kao podsetnik i prirunik svima koji rade sa mla-dima i svojim angaovanjem po-duavaju o znaaju i univerzalnosti ljudskih prava. Koncipiran je tako da nas razgovori sa dravnim sekre-tarom Ministarstva za ljudska i ma-njinska prava i zamenicom zatitni-ka graana za deja prava uvedu u mehanizme kojima se tite ljudska prava u Srbiji. Potom slede tekstovi eminentnih eksperata koji e nam ukazati na to koja se prava mogu na-i u meunarodnim konvencijama, deklaracijama i u zakonodavnom okviru Srbije. Naravno, i u ovom broju nai ete vesti o primerima dobre prakse i unapreenju obrazo-vanja za demokratsko graanstvo u Srbiji i sa raznih strana sveta.

    Uivajte u ovom broju, iskoristi-te ga najvie i najbolje to moete. Onima do kojih ovaj broj nije sti-gao, savetujte da ga preuzmu sa sajta Graanskih inicijativa.

    Srdano vas pozdravljam,

    Radmila Radi Dudi

    Re urednice

  • 3

    !

    ,

    , 2008. - 27 . - - . , - , - - - , - o -. - , .

    - , - , - , - ... - , - , - , - , , -, -

    ... -

    , - . - , , - ... .

    - - - , . , - , , . - , , - , - , , - .

    - ?

  • 4

    . . -, - . , , - . - , , . - , - , , .

    -, ?

    - , -, , - , , - - - -. , , , -, .

    . -

    ?

    . , - - . , -... , - .

    . , . , , 1 5, 1 , 3 4, - - - , , 1, , , , .

    , -, , . , - - -

    . , , , . , - .

    , , - , ? ?

    . -, - , . - -

  • 5

    , , - . , , , -, e e e.

    , , - ( - - ), , , , , , , , . , , , .

    ? ?

    , , , , . , - , - -, . , - , , , , ...

    , - . - - , .

    - ? ?

    - , - - . 150 - . , . , , , , , , , - , . , - , , -, .

    , ? ?

    - . . ... - , - , , , ... . - , , -, - , , , , - - , - . . - .

    - .

    , , , .

  • 6NAMA JE SVETO ONO TO NAM NAPIE GRAANIN!Intervju Tamara Luki-Orlandi, zamenica zatitnika graana za prava deteta

    Srbija je poslednja drava u Evro-pi koja je ustanovila instituciju om-budsmana i u tome, za vedskim izvornikom, kasni 150 godina. Za zatitnika graana, kako je naziv in-stitucije na republikom nivou, iza-bran je Saa Jankovi 2007. godine, i to kao opti parlamentarni om-budsman, to znai da pokriva celi-nu ljudskih prava a moe da predlo-i svoje zamenike za specijalistike oblasti, posebno naglaene u samom zakonu: prava deteta, prava osoba s invaliditetom, prava lica lienih slo-bode, prava nacionalnih manjina i rodna ravnopravnost. Tamara Luk-i-Orlandi izabrana je za zameni-cu zatitnika graana za prava dete-ta novembra 2008. godine. Ona, za Demokrastko graanstvo, govori o tome koliko se potuju prava dete-ta u Srbiji, o konkretnim problemi-ma koje je do sada reavala i o aktiv-nostima koje planira da sprovede za vreme svog mandata.

    Koje su nadlenosti zatitnika graana i od koga zatitnik titi graane?

    Zatitnik titi graane od loeg, nezakonitog, nepravilnog, neaur-nog rada organa dravne uprave, odnosno od onih koji treba da spro-vode politiku vlade. On, pri tom, nije ovlaen da kontrolie rad Narodne skuptine, predsednika Republike, vlade, Ustavnog suda, sudova i jav-nih tuilatava, jer bi to ve bilo za-diranje u neku sferu politike. Dakle, s jedne strane, zatitniku je nadle-nost da titi od loeg rada organa uprave, a s druge, da titi i unapre-uje ljudska prava. Zakonom je data mogunost da zatitnik reaguje i po sopstvenoj inicijativi, a ne samo kad mu se neko obrati jer prema njemu dravni organ nije pravilno prime-nio zakon. Znai, zatitnik graana moe da, na osnovu saznanja do ko-jih doe, to je najee putem me-dija, stavi neku temu na javnu agen-du i trai da se to pitanje rei kako bi

    prava graana u toj oblasti bila bolje zatiena. I ovi sluajevi su uvek po-vezani sa loim radom uprave. Ni-kada to nisu samo ugroena ljudska prava, ve je to gotovo uvek posle-dica nekog dugotrajnijeg loeg rada organa uprave. Seate se kako je bi-lo s vaenjem linih karata, kad su graani tokom letnjih meseci dola-zili i u 3 ujutru da bi saekali red... To je, recimo, primer kad se zastu-pnik oglasi sam.

    Zatitnik graana ima mogu-nost i da radi na unapreivanju ljud-skih prava tako to prepoznaje sla-be take u zakonodavstvu, a potom ih kroz svoje zakonodavne incijative unapredi. Za jedan zakon, recimo, imamo nekoliko pritubi koje nam iz razliitih uglova osvetljavaju jed-no zakonodavno reenje. Radi se o Zakonu o finansijskoj podrci poro-dicama sa decom. Tu ima nekoliko kategorija prava koja porodice sa de-com ostvaruju, pa je jedno od njih i takozvani roditeljski dodatak. Neka-da se to zvalo materinski dodatak, a onda je zbog ravnopravnosti oba ro-ditelja on preimenovan u roditeljski, ali je ostao da bude vezan za majku. I ta se deava u praksi? Na primer, javi se roditelj koji ima srpsko dr-avljanstvo, kao i dete, ali je majka u postupku dobijanja dravljanstva, jer je dravljanin neke bive jugo-slovenske republike. Poto je pra-vo faktiki vezano za majku, iako se zove roditeljski dodatak, ono ne mo-e da se ostvari. To dete nee dobiti taj dodatak! Eto kako nam ivot da-je primere u emu je zakon manjkav, kruto postavljen i samo deklarativ-no nediskriminatoran, a u nekim sluajevima, vi to pravo ne moete da ostvarite.

    Kada smo ve kod zakona, da li je zakonodavni okvir koji posto-ji u Srbiji, a regulie prava deteta, dobar i dovoljan, i koja su mogua poboljanja?

    Prava deteta su kao koncept

    uneta u Ustav, i to jeste dostignu-e. Manjkavost je ipak u tome to osnovni principi Konvencije nisu kao takvi uneti u sadraj ustavnog teksta. To bi onda bilo kompletno, da se kae da su ti principi nepriko-snoveni pravo na ivot i razvoj, na nediskriminaciju, na najbolji interes deteta i pravo na participaciju, od-nosno uvaavanje miljenja deteta.

    U razliitim oblastima i u ra-znim zakonima pravo deteta je re-lativno dobro postavljeno. Prava de-teta se ak i terminoloki pominju, to do 2000. nije bio sluaj. Ranije je postojao jedan zatitniki sistem koji je bio zasnovan na brizi o deci, protektovanju deteta, koje je malo, osetljivo, trai zatitu... Dete se ni-je uvaavalo kao linost. Koncept prava deteta pak ide dalje od toga i zaista uvaava dete kao linost u skladu s njegovim emocionalnim, mentalnim i svim drugim sposob-nostima. Zbog toga, sada, nae za-konodavstvo u mnogim oblastima daje teinu detetovom miljenju. Na primer, prilikom donoenja odluke u postupcima razvoda roditelja sud uvaava miljenje deteta starijeg od 10 godina, prilikom promene ime-na, takoe. Meutim, ovo se u prak-si esto ne potuje. Najvie pritubi ima na rad centara za socijalni rad, i to kad je u pitanju odreivanje sta-rateljstva nad detetom u postupku razvoda braka... Sve u svemu, zako-nodavni okvir postoji, a na je za-datak da ga sada testiramo kroz sve pritube koje dobijamo i da uoimo gde su uska grla.

    Kako se odvija taj proces, od trenutka kada dobijete pritubu do reavanja sluaja? Ko vam se najee javlja roditelji ili samo dete? Kakva je procedura i ta se deava u praksi?

    Procedura je takva da moe i de-te i zakonski staratelj da nam dosta-vi pritubu. Do sada smo imali slu-ajeve da to ine odrasli u ime dece.

    Ljudska prava

  • 7Ljudska prava

    Bilo je pojedinanih sluajeva kad su se i sama deca javljala, ali je to uglavnom bilo u oblasti obrazova-nja, i to su bila starija, osveena de-ca, od drugog gimnazije i starija, ko-ja su znala da imaju odreena prava i zato su ih zastupala. Po pravilu, ne primamo anonimne pritube, ali ako se iz teksta zakljui da osoba ko-ja podnosi pritubu nije navela svo-je ime ili ime deteta kako mu ne bi nakodila, onda se to uzima u obzir kao specifina okolnost i postupa se i po toj pritubi.

    Procedura je sledea: posle pri-manja pritube, pokree se postu-pak kontrole odreenog dravnog organa. Dajemo rokove od 15 do 20 dana da nam se organ na koji se pri-tuuje izjasni, odnosno da nam da odgovore na pitanja koja postavlja-mo. Po pravilu, ako je u pitanju ko-la ili centar za socijalni rad, onda mi te pritube prosleujemo i njima nadlenim organima Ministar-stvu prosvete i Ministarstvu rada i socijalne politike, kako bi i oni kao nadzorni, drugostepeni organi ima-li uvid u to koja se prava i gde kre. Ponekad, oni uspeju prvi da reaguju, pa po hitnom postupku trae razja-njenje, i kad se utvrdi da je bilo ne-pravilnosti, onda taj organ daje na-log da se izvri ispravka.

    Na princip je da mi poklanjamo potpuno poverenje onome ko je na-ma dao pritubu iako ima i onih ko-ji manipuliu i daju nam samo deo informacija. Ipak, u veini sluajeva mi zaista naemo nepravilnosti. Ka-ko god, nama je sveto to to nam na-pie graanin.

    Mislite li da je ovaj mehanizam zatite efikasan?

    Iako nemamo dugu praksu, jer zatitnik je izabran pre nepune dve godine, a zamenici rade svega neko-liko meseci, smatram da je institu-cija stekla autoritet. Ombudsman je inokosan organ i, u tom smislu, sve zavisi od prvog oveka. Gospodin Jankovi je imao nekoliko istupanja u javnosti kada je to zaista bilo ne-ophodno i svrsishodno, a i ljudi ele da neka nova institucija ima autori-tet. Neki organi uprave nemaju ra-zumevanja, pa nastupaju s pitanji-ma: ko ste sada vi i ta traite, ali i to se reava u hodu. Obavetavaju se organi uprave preko ministarstava da postoji nova institucija u sistemu i da su obavezni da nam daju sve in-formacije. Mi imamo pravo uvida u sve informacije i spise kojima organ raspolae u odreenom predme-tu i pravo na posete instituciji, tako da niko ne moe da kae: e, pa ni-ste se najavili... Ako procenimo da je neki sluaj hitan, ne dopisujemo se s institucijama i organima uprave, ve idemo neposredno na lice me-sta, bilo da se najavimo ili ne naja-vimo, to nam Zakon omoguava. I to je dodatna snaga kojom raspola-emo. Neposredan kontakt je neza-menljiv, ali, naalost, nije ba uvek lako izvodljiv.

    Ukoliko radite savesno, to, na du-i rok, moe da da neke konkretne rezultate, da ne ostane sve samo mr-tvo slovo na papiru. injenica je da naa miljenja nisu obavezujua, ali do sada imamo dobar rezultat... Ne-kako se prihvata to to mi kaemo, sigurno zato to uvek izlazimo sa snagom argumenata. To je na na-in da se borimo protiv javaluka i nemarnog odnosa, neprofesional-nog rada i neprimene zakona.

    Kaete da radite svega nekoli-ko meseci, a rezultati su ohrabru-jui. Navedite nam neke primere iz prakse koji su na vas ostavili najja-i utisak.

    Nas jo dri poetniki entuzija-zam koji e, nadam se, opstati. Ima-mo ekipu posveenih ljudi koja radi u oblasti prava deteta i do sada sve to super funkcionie. Lino, zadovoljna

    sam onim to smo do sada uradili. Evo, na primer, jednog sluaja ko-

    ji smo reili. U pitanju je bila meu-narodna otmica, otac je odveo er-ku iz Hrvatske, devedesetih godina, iako je tamonji sud dodelio dete majci. Otac ju je, svejedno, doveo u Srbiju. I Ministarstvo unutranjih poslova je pokuavalo da im ue u trag, no nisu uspeli. Za taj sluaj u-la sam od hrvatskog ombudsmana za decu i rekla: Hajde da pokuamo! Od MUP-a smo dobili odgovor da ih nemaju u evidenciji, ali sam znala da moemo da se obratimo i Ministar-stvu prosvete, znam da oni imaju bazu svih uenika. Obratili smo se njima i oni su nam po imenu i prezi-menu devojice i oca utvrdili da i-ve u tom i tom mestu. To smo pro-sledili ombudsmanu Hrvatske i sada majka zna da je dete ivo, to nije znala godinama... Videemo kako e se sluaj zavriti.

    Evo jo jednog primera koji je pa-radigmatian! Radi se o problemu diskrimincije romske dece u kola-ma, i to dece koja su diskriminisa-na i od vrnjaka i od nastavnika. Bio je to vrlo ozbiljan problem u jednoj beogradskoj osnovnoj koli, u centru grada. Procenili smo da treba odmah da odemo i obavimo razgovor sa di-rektorom. Ili smo moj kolega Goran Basi, zamenik za prava nacionalnih manjina, i ja. Nakon toga smo otvo-rili postupak prema koli, obavestili o tome Ministarstvo koje je, sa svo-je strane, pokrenulo postupak in-spekcijskog nadzora. To jo u toku, ali situacija je bolja posle razgovora sa direktorom, objasnili smo mu da je u pitanju nasilje nad detetom i zlo-stavljanje deteta. Malo su nas udno gledali, ali sam slikovito pojasnila da nije zlostavljanje samo kad se dete vezuje za radijator, ve i kada se ni-podatava, ignorie, iskljuuje iz vr-njake grupe, kada mu se podsmeva-ju, i to ne samo vrnjaci... Situacija se polako smiruje. I dete je kroz sve to ojaalo i sada sve to lake podnosi.

    Inae, kada god naemo da je bilo nepotovanja zakona i nepravilnosti u njegovoj primeni, zatitnik graa-na nadlenom organu dostavlja pre-poruke kako da se taj problem rei.

  • 8

    . ,

    ta jo planirate da uradite to-kom svog mandata?

    Planiramo da, kao i do sada, svaku pritubu gledamo kao poje-dinanu pritubu. Da u svakoj pri-tubi vidimo jednu osobu, dete i njegova prava. To je nain na koji elimo da radimo. Svaka prituba ima ime i prezime. elimo da se, na kraju, to dete, kome su neka prava bila povreena, nae u povoljnijoj situaciji nego to je bilo dok nismo poeli da radimo na sluaju.

    Edukacija je, svakako, neophod-na! Upravo iz tampe izlaze brou-re namenjene deci starijih razreda osnovne kole i srednjokolcima. Broure govore o tome ta mogu, a ta ne, da oekuju od institucije za-titinika graana. Osim toga, bro-ura ima i promotivni karakter, pa ne promovie samo instituciju, ve i sama prava deteta. U svakoj bro-uri su navedena po tri primera ne-kih potencijalno ugroenih prava dece, tako da deca imaju predsta-vu o tome kada i zato mogu da se obrate zatitniku graana...

    Takoe planiramo da okupimo ljude koji su eksperti za pojedine oblasti prava deteta i da sa njima radimo na razliitim projektima. Jedan e obuhvatiti zakon o deci. To je i predlog Komiteta za prava deteta, kada je razmatrao inicijal-ni dravni Izvetaj o sprovoenju Konvencije o pravima deteta. Do-noenjem zakona bi mnogo bo-lje mogla da se prate sredstva koja drava u budetu namenjuje deci, to sada nije sluaj. Trenutno ras-polaemo podacima koliko ukupno sredstava ide na obrazovanje, ali ne znamo koliko budetskih sredstava ide samo na decu do 18 godina. To je samo jedno od pitanja koja emo pokuati da reimo zapoinjanjem rada na tom zakonu.

    Ove godine se navrava 20 godi-na od usvajanja Konvencije o pravi-ma deteta i planiramo da taj vaan dogaaj, koji je napravio prekretni-cu u prihvatanju prava deteta kao legitimnih, irom sveta, pa i kod nas, dostojno obeleimo.

    Nataa orbi

    . - - : -, , . , - - , .

    - XVIII , , . - - - , - , , , - . -, - , .

    . : - - , - , -. , , -

    -, , , - - . , . -, , , , - , , - . - , - , . - : - .

    . , . - . , - , - - ; - , , ,

  • 9

    , , - .

    - . , XX , . - , - . , -, . ,

    . XX , , - , - - - - - , - , , -

    . - . - , -, II - .

    - , , , , . , - - - - -

    . - , -, .

    - , , - . , - - , - , . - , . - , -, , , - . .

    , , , , . - a -. , -, , , , ,

  • 10

    - .

    -. , . - - , , - , , . , - , . , 1974. - - - .

    - - - , - - , . , .

    ?

    . d -

    , .

    d - , -. 6 . , - , . - - , - . - , , - .

    d - . - , , . -, - , - .

    d . . , .

    d , -

    -. , , -, , - 2006. . - -, , , - - . - . . - . - , ( ), ( ), - , - . , , , , - , , - -. , , , - , .

    d ,

  • 11

    Ljudska prava

    Univerzalna Deklaracija o ljud-skim pravima propisuje sledee: Sva ljudska bia raaju se slobod-na i jednaka u dostojanstvu i pra-vima. Ona su obdarena razumom i sveu i treba jedni prema drugi-ma da postupaju u duhu bratstva. To podrazumeva:

    Slobodu i jednakost linosti Jednakost u dostojanstvu Jednakost po roenju u obdarenosti Jednakost u duhu bratstva Jednakost u delatnoj sposob-

    nosti (obdarenost razumom i sveu).

    Drugim reima, pravo na ivot, rad i ljudsko dostojanstvo su te-meljni principi na kojima poiva-ju osnovna ljudska i individualna i kolektivna prava da bi se spreilo: ubijanje ljudi u ratovima, tiranija monih nad podreenima, poni-avanje onih koji ive u bedi i si-romatvu (videti: Majkl Ignjatijef, Ljudska prava, Slubeni glasnik, 2006). Dakle, ljudska prava poma-u ljudima da sami sebi pomognu (isto, str. 67). To je mogue samo ako drutvo obezbeuje pravo na jednakost svih ljudi pred zakonom garantujui socijalna/kolektivna i kulturna prava svim lanovima drutva. Demokratska (socijalna) drava zasniva se na tim principi-ma koji se ne ograniavaju samo na individualna/graanska (politika) prava ve ukljuuju i korpus zajed-nikih prava u cilju obezbeenja javnog dobra, ili princip socijal-ne pravde da bi se iskljuila dis-kriminacija pojedinaca i slojeva po bilo kojoj osnovi (socijalna, eko-nomska, politika, kulturna, etni-ka, konfesionalna). Demokratska drava svojim ustavom garantu-je ostvarenje ljudskih i graanskih

    prava ujednaavanjem uslova i-vota svojih lanova i spreavanjem preterane socijalne diferencijacije koja destabilizuje drutvo i dovodi do disfunkcionalnosti drave.

    Da bi se ostvarila ljudska pra-va koja propisuje Deklaracija, de-mokratska drava mora biti za-snovana na sledeim univerzalnim vrednostima: a) slobodi i autono-miji linosti, ne samo u miljenju ve i u delanju; b) toleranciji za ra-zliitost i potovanje drugog, au-tonomija drutvenih grupa; c) sa-oseanju sa onima koji su ugroeni (princip socijalne pravde i solidar-nosti). Da bi se drutvo razvijalo u skladu s osnovnim vrednostima i moralnim principima, potrebno je da formulie strategiju usklai-vanja individualnih i kolektivnih prava budui da se princip jedna-kost svih ljudi pred zakonom nee moi ostvariti ako su pojedinci si-romani i bespomoni da se bore za svoja prava; odnosno, ako vla-da tiranija, neobuzdana socijalna diferencijacija i nasleena socijal-

    - (. ), . , . , , , , , . , , 2009. , , . , . - .

    d , , - , , , . , , - . , . , , . , - - . - , . .

    LJUDSKA PRAVA I UNIVERZALNE VREDNOSTI

    Prof. Zagorka Golubovi

  • 12

    Ljudska prava

    na nejednakost odreenih slojeva drutva. Zato privatno dobro po-staje vrednost ukoliko se povezu-je s javnim dobrom i s odgovor-nou i pojedinaca i drutva za dostojnu egzistenciju svih graa-na, jer se prirodna nejednakost (razliita obdarenost pojedina-ca) pretvara u istorijski naslee-nu socijalnu nejednakost ukoliko se napusti princip socijalne prav-de i preovlada utilitarni princip u duhu posesivnog individualizma, koji stvara sve vei jaz izmeu do-brostojeih slojeva drutva i onih na dnu. Umesto cinine preporu-ke bogatima da budu samariani i da odvoje mali deo svojih priho-da za siromane, socijalna drava treba da regulie pravednu distri-buciju drutvenih dobara (putem zatite radnih prava, progresiv-nih poreza, socijalne politike). Di-lema individualizam ili kolekti-vizam je lana dilema, jer ljudska bia ive i individualnim i kolek-tivnim ivotom, stoga demokrat-ska drava treba svojom politikom da usaglaava obe dimenzije ljud-skih prava. U tome se sastoji pravi smisao principa socijalne pravde (suprotno peorativnom tumae-nju neoliberalne doktrine u smislu uravnilovke).

    Princip solidarnosti treba da predstavlja vaan deo socijalne, ekonomske i kulturne politike de-mokratskog drutva, ali i da posta-ne deo vrednosnog sistema sva-kog graanina, to podrazumeva optedrutvenu i pojedinanu od-govornost za ostvarenje kako pri-vatnog tako i javnog dobra, kao preduslova za stvaranje normal-nog drutva, odnosno ivotnog standarda za dostojan ivot svih lanova. Dakle, pravna jednakost koja se postie vladavinom za-kona nepotpuna je ukoliko se ne obezbedi neophodan nivo socijal-ne jednakosti i sigurnosti za sve lanove drutva, koji e tek tada biti u stanju da ostvare uslove jed-nakosti pred zakonom. Tome slu-i socijalna drava (welfare state), koja je pod uticajem neoliberalne doktrine gotovo potisnuta sa poli-

    tike scene, kako u SAD tako i u veini evropskih drava (o emu danas, u vreme globalne ekonom-ske krize, kritiki govore i vodei politiari u svetu kao o ozbiljnom razlogu za nastanak recesije i u najrazvijenijim drutvima).

    Demokratsko drutvo ne moe skladno da funkcionie samo pro-pisivanjem i garantovanjem indi-vidualnih prava, titei individu-alno dobro/individualne interese, koji pojedince pretvaraju u egoiste spremne da na raun prava drugih ostvaruju svoje elje i aspiracije; neophodno je da drava obezbe-di zadovoljenje i kolektivnih prava putem socijalne zatite (welfare) onih koji su pogoeni nasleenom socijalnom nejednakou (u poje-dinim niim slojevima ona se pre-nosi sa generacije na generaciju). Zato je nuno da demokratska dr-ava definie javno dobro, koje e svim graanima obezbediti ujed-naene poetne uslove ivota (pra-vo svih na kolovanje, zdravstvenu zatitu i pomo ugroenim kate-gorijama drutva). Ovo je postalo posebno aktuelno s nastupajuom svetskom krizom, te se iznova jav-ljaju zahtevi za obnavljanje kompe-tencija drave u regulisanju tri-nih mehanizama da bi se izbegle negativne posledice nesavrenosti samoregulacije trita.

    Pogreno se tumai da je libe-ralizam doprineo takvom jedno-stranom shvatanju ljudskih pra-va i vrednosti. Meutim, treba napraviti znatnu razliku izmeu klasinog liberalizma i neolibe-ralizma koji danas dominira. Raz-motrimo kako je tretirano jedno od osnovnih ljudskih prava i vred-nosti individualna sloboda u spisima Dona Stjuarta Mila ko-ji se jasno suprotstavljao egoisti-kom shvatanju slobode, koje ne vo-di rauna o ugroavanju slobode drugih; ili Kantovo shvatanje izra-eno u kategorikom imperativu koji nalae da se u ostvarenju vla-stitog prava na slobodu mora vo-diti rauna da se drugima ne sme initi ono to ne elimo da se i-ni nama, odnosno da se ovek mo-

    ra tretirati uvek kao cilj a ne kao sredstvo. Neoliberalizam ima pot-puno drugaiji pristup budui da je celokupna briga okrenuta po-jedincu i privatnom sopstveniku, bez obzira na posledice za ivot ostalog dela stanovnitva i urua-vanje javnog dobra.

    U svetlu propadanja i najrazvi-jenijih svetskih ekonomija jasno se potvrdilo da je filantropsko shva-tanje bogatih, iskljuivo putem spontane individualne empatije, bilo lana odbrana postojeeg ka-pitalizma. Bogati su branili takav svoj stav time to je smatrano da je u modernom kapitalizmu pravo na sticanje i raspolaganje privatnom svojinom i bogatstvom osnovni preduslov napretka drutva i da se bilo kakvim ograniavanjem tog naela rui princip individu-alne slobode. U duhu neoliberalne ekonomije se tvrdilo da su slobo-da i socijalna jednakost nespoji-va naela, a sloena konstrukcija modernog drutva svodila se na dominaciju privatnog vlasnitva i samoregulaciju trine ekonomi-je. Pokazalo se da ti principi ne rade za venost i da je veliki ne-sklad u ivotnim uslovima stanov-nitva modernih razvijenih drava morao proizvesti jednu od najoz-biljnijih ekonomskih kriza posle tridesetih godina prolog veka.

    Svetska ekonomska kriza nuno je dovela do kritikog preispitiva-nja jednodimenzionalne ekonom-ske racionalnosti (neracional-no kreditno zaduivanje i drava i pojedinaca i pohlepna utakmi-ca u gomilanju profita), a istaknu-ti drutveni naunici ukazuju na to da se mora koncipirati promi-ljeniji i dublji projekt drutvenog prosperiteta u XXI veku i uzeti u razmatranje naine na koje bi bio ostvarivan osnovni korpus ljud-skih prava, na principima univer-zalnih vrednosti, kao preventiva neobuzdanom ekonomizmu i sve veem sukobljavanju kako nerav-nopravnih drutvenih slojeva, ta-ko i povlaenih i potisnutih dru-tava u svetu. Ponovo se govori o moralnim principima, koji su bili

  • 13

    Ljudska prava

    potisnuti, pa i o nastupajuem ni-hilizmu, kao stanovitu koje po-driva moderni kapitalizam.

    Treba ustanoviti da su i indivi-dualizam i kolektivizam ekstremi nespojivi sa demokratskim dru-tvom, ono ne moe da poiva i da se razvija ni na jednoj krajno-sti. Budui da su ljudi i individu-alna i socijalna bia, demokrat-sko drutvo treba da obezbedi uslove za razvoj svake individue u skladu s njenim dispozicijama (garantovanje individualnih gra-anskih prava), kao i socijalne, ekonomske i kulturne uslove za uspean razvoj drutva u kojem e svi pojedinci biti stvarno rav-nopravni pred zakonom, to zna-i da drava treba da definie ko-lektivna prava (na ivot, na rad, na obrazovanje i zdravstvenu za-titu) kako bi se izbegla podela drutva na graane prvog reda i graane drugog reda.

    Drava je stabilna i sposobna za razvoj samo ako harmonizuje in-dividualna i kolektivna prava gra-ana, to je u najrazvijenijim de-mokratskim drutvima bilo dosta potisnuto odbacivanjem ideje dr-ave blagostanja/socijalne drave i insistiranjem na deregulaciji, tj. go-tovo potpunom iskljuenju dravne regulacije i intervencije u pogledu negativnih posledica trinih me-hanizama (sadanja svetska finan-sijska/ekonomska kriza je rezultat takve politike, prema analizama najkompetentnijih teoretiara, ko-ji su i ranije ukazivali na neizbene konsekvence neoliberalne politike videti knjigu J. Stiglica Protivre-nosti globalizacije, 2002).

    Nije dovoljno da samo ustavom budu propisana osnovna ljudska prava i da ih drava garantuje pre-ko svojih demokratskih institucija. Potrebno je isto tako da sami gra-ani budu upoznati s pravima koja im ustav garantuje i da shvate jed-no od osnovnih prava: da se bore za njihovo ostvarenje. U principi-ma liberalne teorije je naglaeno da je pravo na pobunu legitimno ako drava kri osnovna ljudska prava (poznato i kao princip gra-

    anske neposlunosti). Zbog toga treba naglasiti zna-

    aj uloge graanskog vaspitanja, naroito u drutvima koja su u du-goj istoriji bila autoritarna, kako bi graani shvatili da su njihova in-dividualna i kolektivna prava ne-otuiv deo modernog demokrat-skog drutva, ali i da sami snose odgovornost ako bez otpora do-puste da ih nova drava kri. U ra-zotkrivanju jednostranih shvata-nja o ljudskim pravima (bilo samo kao individualnih ili iskljuivo kao kolektivnih) i sami graani imaju znaajnu ulogu kao slobodne i od-govorne linosti, koji i sami mo-raju izai iz ljuture autoritarnih linosti. Nastava graanskog vas-pitanja moe mnogo doprineti da se ljudska prava shvate kao sloen korpus optih ljudskih prava i ani-mirati, pre svega, mlade ljude da se ukljue u razliite forme aktivno-sti u kojima e biti akteri za afir-maciju ljudskih prava.

    ta pokazuju dosadanja istra-ivanja u Srbiji posle 2000. godi-ne kad su u pitanju stavovi graa-na prema nastalim promenama i stanju ljudskih prava u postpe-tooktobarskom drutvu? (Videti: istraivanja prema projektu Po-litika i svakodnevni ivot 2001, 2005, 2006). Ispitivanja koja su obavljena kvalitativnom meto-dom u vie gradova Srbije pokaza-la su sledee: graani su nezado-voljni promenama koje su nastale, ali krivicu za to prebacuju na po-litiare; naroito se ale na to ka-ko oni ne ostvaruju obeanja, i to ona koja se tiu garancije ljudskih prava, ali ne vide i svoju odgovor-nost za takvo stanje; svoju neak-tivnost pravdaju time da ih niko ne trai i ne oekuje njihovo an-gaovanje; izjavljuju da su razo-arani i da su postali apatini jer nisu oekivali ili spore promene ili ak vraanje na staro, upi-rui prste u vladu koja ih je izne-verila. Ovakvi odgovori sugeriu da graani nisu shvatili da i sami moraju da se menjaju, jer autori-tarno naslee nije ostavilo trag samo u drutvenim odnosima ve

    i u naim glavama, to navedeno paternalistiko stanovite (kri-vi su drugi, a mi smo nevini, jer drugi su zadueni za promene) potvruje. To znai da graani jo nisu doli do svoje/graanske sa-mosvesti koja podrazumeva i lini aktivan odnos prema drutvenim promenama, a one se ne mogu us-peno ostvarivati bez svakodnev-ne pojedinane i grupne/drutve-ne borbe za realizaciju osnovnih ljudskih/graanskih prava. Tek tada e i oni koji su zadueni da promoviu ljudska prava biti pri-nueni na injenje da garanci-je ne budu puka obeanja, ve da i sami ozbiljnije rade na tome da u svim demokratskim instituci-jama reguliu i kontroliu koliko se ta prava ostvaruju. Graanska inicijativa kao pokret samosvesnih graana je nuan legitimni element kontrole i korigovanja politike vla-dajuih slojeva drutva, to je u ra-zvijenom modernom svetu posta-lo osnovno naelo demokratskog drutva. U zemljama biveg soci-jalizma treba vremena da se pre-vlada nasleeni autoritarni sistem, ali to se moe postii samo uz ak-tivnu pomo graana, koji su shva-tili svoju ulogu i odgovornost za afirmaciju individualnih/graan-skih i kolektivnih prava i koji se nee povlaiti iz te odsudne bit-ke zarad svog mira i komoditeta ili zbog malodunosti, pravdajui se oseanjem bespomonosti i ne shvatajui da se bespomonost lei pokuajima da se izae iz stanja le-targije. Drugim reima, svaki po-jedinac mora raditi na sebi da bi postao graanin u pravom smislu, jer pojam graanin podrazume-va slobodnu i samosvesnu linost koja se nee sakrivati iza tue od-govornosti, ve e shvatiti da od-govornost za razvoj drutva i bolji ivot graana lei na celokupnom drutvu i njihovim lanovima. Da-kle, pored institucionalizovanog graanskog vaspitanja, potrebno je i samovaspitanje, jer e se tek ta-ko moi uskladiti sve snage dru-tva u cilju postizanja pretpostavki za demokratizaciju.

  • 14

    , - , - - - , - , . , - - -. , , - - , , . - - - . , - , , - .

    , , . - , , ,

    . - - -. , - .

    . 2006. , 47 - - - . - 1947. . , , - . - - -. , - .

    - , 48 - . , , ,

    - , - , -, - - . . , . - ; , , - , , .

    , - , -

    , ,

  • 15

    - - - . - - - .

    , - - ( - ), ( ). - . - - - . , - ( , , , - , .). - -

    , , . -, - , - .

    -. , 1. - , . - , , - , . - .

    - , , . , -

    -. - , .

    . , , - - - . - . - . - - - 1948. , - 2.

    - - ,

    1 , , 1992. -; 1994. ; 1999, , , 2000. .

    2 , , 1966. -; , 1965. ; 1979. ; , -, 1984. ; 1989. ; 1990. ; , , , 2006. .

  • 16

    - , , - ( ), -, .

    -, - ( -, ) . - 3. - , .

    - , , - , , - - - . - , () ,

    - , , , - . - - - - -, - . - - , . , - - , - ( , , ), - ( , ,

    . , , - - . , - , - - . - (), - . - , - - - , , . - , .

    - - : - ,

    3 -, , , - . - . , . - .

    4 . . . , , , .

  • 17

    -, )4. , .

    - . - , , - - . , , . - - - - . .

    - . , , -. . , - . , - - -.

    .

    - -. - . . - , , . - - - . . - , . , , - . - - , , .

    , - - . . - - , - . - - , 1950. . ,

    - . , . - . - - . .

    - - , - . . - . - . - .

    . -, 47 - . -, - , . - - . -. .

  • 18

    Ljudska prava

    , - - . - .

    , . - - - . - - - . . - - .

    , , , - , . .

    Ustav Republike Srbije iz novembra 2006. godine sadri katalog ljudskih i manjinskih prava i sloboda, koji se, sa stanovita normiranosti, moe oceniti izuzetno visokom ocenom. Garantuje ih gotovo jedna treina ustavnih odredbi (Drugi deo, l. 1881), a ona su takoe i jedna od temeljnih vrednosti na kojima se drava zasniva pored vladavine prava, socijalne pravde, naela graanske demokratije i pripadnosti evropskim principima i vrednostima (l. 1 Ustava).

    Odredbom l. 18 predvieno je da se sva Ustavom, opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima garantovana ljudska i manjinska prava i slobode neposredno primenjuju. Zakonom se moe propisati nain ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri emu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu tog zajemenog prava. Istom odredbom predviena je i dodatna garancija kojom se svi koji obezbeuju zatitu ljudskih prava obavezuju da odredbe kojima su garantovana ta prava tumae u korist unapreenja vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima kao i praksi meunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovoenje (na primer, Komitet Ujedinjenih nacija, Evropski sud za ljudska prava u Strazburu, itd.)

    Znaajna je i odredba l. 20 Ustava koja predvia da ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu zakonom biti ograniena samo ako Ustav doputa ogranienje, iskljuivo u svrhe radi kojih ga taj najvii pravni akt dozvoljava i samo u obimu neophodnom da se ta ustavna svrha ogranienja zadovolji u

    demokratskom drutvu i bez zadiranja u sutinu samog zajemenog prava, pri emu se dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe smanjivati.

    Jednakost pred Ustavom i zakonom i pravo na jednaku zakonsku zatitu su preduslovi za kretanje jednog drutva ka punoj zatiti ljudskih prava, a da bi se tom cilju pribliilo, svaka diskriminacija mora biti ne samo zabranjena ve i adekvatno sankcionisana. Odredbom l. 21 Ustava zabranjuje se svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naroito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drutvenog porekla, roenja, veroispovesti, politikog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihikog ili fizikog invaliditeta, pri emu se ne smatraju diskriminacijom posebne mere koje drava moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sutinski u nejednakom poloaju s ostalim graanima. Diskriminacija je predviena kao krivino delo i u Krivinom zakoniku Republike Srbije (l. 128, 317 i 387), a

    NORMATIVNI OKVIR ZATITE LJUDSKIH PRAVA U SRBIJI

    Nataa Rai, koordinatorka za razvoj zakonodavstvaProjekat: Podrka sprovoenju antidiskriminacionog zakonodavstva i medijacije u Srbiji

  • 19

    Ljudska prava

    antidiskriminacione odredbe sadre i brojni drugi zakoni. No, sistematsko i sveobuhvatno normiranje postii e se tek usvajanjem zakona o zabrani diskriminacije koji uskoro treba da bude donet.

    Korpus pojedinanih prava i sloboda garantovanih Ustavom (l. 2374) ine: dostojanstvo i slobodan razvoj linosti, pravo na ivot, nepovredivost fizikog i psihikog integriteta, zabrana ropstva, poloaja slinog ropstvu i prinudnog rada, pravo na slobodu i bezbednost, skup prava lica lienih slobode i posebna prava okrivljenog, pravo na pravino suenje i pravnu sigurnost u kaznenom pravu, na rehabilitaciju i naknadu tete, na jednaku zatitu prava i pravno sredstvo, pravo na pravnu linost, dravljanstvo, slobodu kretanja, nepovredivost stana, tajnost pisama i drugih sredstava optenja, zatita podataka o linosti, sloboda misli, savesti i veroispovesti, prava crkava i verskih zajednica, prigovor savesti, sloboda miljenja i izraavanja kao i izraavanja nacionalne pripadnosti, podsticanje uvaavanja razlika, zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrnje, sloboda medija, pravo na obavetenost, izborno pravo i pravo na uestvovanje u javnim poslovima, sloboda okupljanja i udruivanja, pravo na peticiju, na utoite, na imovinu, pravo nasleivanja, pravo na rad i trajk, pravo na zakljuenje braka i ravnopravnost suprunika, sloboda odluivanja o raanju, prava deteta, prava i dunost roditelja, posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta, pravo na pravnu pomo, na zdravstvenu i socijalnu zatitu, na penzijsko osiguranje, na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naunog i umetnikog stvaranja i zdravu ivotnu sredinu. Ustav takoe garantuje i niz kolektivnih prava licima koja pripadaju nacionalnim manjinama da odluuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavetavanje i slubenu upotrebu jezika i pisma. Njihova diskriminacija i nasilna asimilacija su Ustavom zabranjeni, a garantovana im je ravnopravnost u voenju javnih poslova, pravo na ouvanje posebnosti, na udruivanje i saradnju

    sa sunarodnicima.Pored Ustava, kao najvieg

    pravnog akta, i veliki broj zakona sadri odredbe kojima se garantuju pojedina prava i slobode i obezbeuje zatita u sluaju njihovog krenja. Meu njima poseban znaaj imaju zakoni iz krivino-pravne sfere: Zakonik o krivinom postupku (2001), Krivini zakonik Republike Srbije (Glava XIV posveena je krivinim delima protiv sloboda i prava oveka i graanina, kao i pojedini delovi drugih glava posveenih krivinim delima protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, protiv izbornih prava i prava po osnovu rada, itd.), Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivino-pravnoj zatiti maloletnih lica, Zakon o izvrenju krivinih sankcija, Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa za borbu protiv visokotehnolokog kriminala i Zakon o policiji (svi iz 2005), kao i ranije donet Zakon o organizaciji i nadlenosti dravnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (2002).

    Veoma vana prava i slobode garantuju i: Zakon o javnom informisanju (2003), Zakon o radiodifuziji (2002) i Zakon o slobodom pristupu informacijama od javnog znaaja (2004), Porodini zakon, Zakon o radu, Zakon o parninom postupku, Zakon o zdravstvenoj zatiti i zdravstvenom osiguranju (svi iz 2005), Zakon o zatiti ivotne sredine i Zakon o dravljanstvu (oba iz 2004), Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (2003) i Zakon o visokom obrazovanju (iz 2005).

    Novinu u pravnom sistemu Srbije predstavljalo je donoenje Zakona o zatitniku graana, septembra 2005. godine, kojim je ustanovljena institucija nezavisnog dravnog organa sa jasno izraenom funkcijom zatite i unapreenja ljudskih i manjinskih prava i sloboda putem kontrole rada organa dravne uprave i drugih organizacija, ustanova i organa kojima su poverena javna ovlaenja. Specijalna panja je poklonjena pojedinim, najranjivijim grupama, pa tako zatitnik graana ima posebne zamenike za zatitu:

    prava deteta, nacionalnih manjina, rodnu ravnopravnost, prava osoba s invaliditetom i prava lica lienih slobode.

    Zakonom je uspostavljena obaveza organa uprave da sarauju sa zatitnikom, omogue mu pristup svojim prostorijama i stave na raspolaganje sve podatke i omogue razgovor sa zaposlenima, bez obzira na stepen tajnosti, kada je to od interesa za postupak koji se vodi. Zatitnik moe da javno preporui razreenje funkcionera odgovornog za povredu prava graana, a protiv zaposlenog u organu uprave koji je neposredno odgovoran za povredu prava graana moe da trai pokretanje disciplinskog postupka. Ako nae da u radnjama funkcionera ili zaposlenog u organu uprave ima elemenata krivinog ili drugog kanjivog dela, zatitnik graana je ovlaen da nadlenom organu podnese zahtev, odnosno prijavu za pokretanje krivinog, prekrajnog ili drugog odgovarajueg postupka.

    Prvi zatitnik graana na nacionalnom nivou izabran je tek sredinom 2007. godine, a poetak njegovog rada pratili su problemi slini onima sa kojima su se suoa-vale neke druge nezavisne institucije u Srbiji (nedostatak uslova za rad i finansijskih sredstava, sporost u imenovanju zamenika, itd.). Pored dravnog nivoa, ombudsmani su postavljeni i na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine i mnogih lokalnih samouprava za kontrolu zakonitosti i pravilnosti rada organa tih samouprava.

    Za graane Srbije, pripadnike nacionalnih manjina, od izuzetne vanosti je bilo donoenje Zakona o zatiti prava i sloboda nacionalih manjina (donet 2002. godine na nivou tadanje savezne drave) koji je trebalo da obezbedi punu i efektivnu ravnopravnost izmeu pripadnika nacionalnih manjina i veinske zajednice. Tim zakonom uspostavljeni su instrumenti kojima se obezbeuju i tite posebna prava nacionalnih manjina na samoupravu u oblasti obrazovanja, upotrebe jezika, informisanja i kulture, a predvieno je i obrazovanje ustanova radi olakavanja uea manjina u vlasti

  • 20

    Ljudska prava

    i u upravljanju javnim poslovima i ouvanja njihove posebnosti.

    Saveti nacionalnih manjina, ije je osnivanje prvi put predvieno tim zakonom, trebalo je da budu najvaniji garanti ouvanja, unapreenja i zatite nacionalnih, etnikih, verskih, jezikih i kulturnih posebnosti pripadnika nacionalnih manjina i ostvarivanja njihovih prava. Manjkavosti pojedinih odredbi tog zakona, posebno u delu koji se odnosi na izbor lanova i finansiranje saveta nacionalnih manjina, dovele su do tekoa u primeni ovog znaajnog propisa koji e uskoro biti dopunjen i izmenjen da bi se obezbedilo kvalitetnije ostvarivanje manjinskih prava.

    Jo jedan zakon od izuzetnog znaaja za ostvarivanje i zatitu ljudskih prava je Zakon o spreavanju diskriminacije osoba s invaliditetom iz 2006. godine, prvi te vrste u Srbiji. Njime su pored opteg reima zabrane svake diskriminacije po osnovu invalidnosti definisani i posebni sluajevi diskriminacije pripadnika ove manjinske grupe u raznim sferama ivota i mere koje se preduzimaju radi zatite ravnopravnosti i socijalne ukljuenosti osoba s invaliditetom.

    Zakon izmeu ostalog propisuje obavezu dravnih organa da uine dostupnim javne usluge i objekte osobama s invaliditetom i zabranjuje diskriminaciju u posebnim oblastima, poput radnih odnosa, zdravstva i obrazovanja (l. 1131). Posebno su znaajne odredbe koje ustanovljavaju pozitivne obaveze dravnih organa i organa lokalne samouprave da preduzimaju posebne mere za podsticanje ravnopravnosti osoba s invaliditetom (l. 3238). Zakonom se uvodi i posebna tuba za zatitu od diskriminacije, kojom se moe zahtevati zabrana izvrenja radnje od koje preti diskriminacija, zabrana daljeg vrenja radnje diskriminacije, odnosno zabrana ponavljanja radnje diskriminacije; izvrenje radnje radi uklanjanja posledica diskriminatorskog postupanja; utvr-enje da je tueni prema tuiocu diskriminatorski postupao; naknada materijalne i nematerijalne tete (l. 42 i 43). Zakon takoe uvodi i posebna pravila o mesnoj nadlenosti, dozvoljenosti revizije i uslovima za

    odreivanje privremenih mera u ovim sporovima. Ovaj zakon, iako predstavlja veliki korak u pravnom regulisanju ove oblasti, ipak ima nedostataka koji su postali vidljivi ve u prvoj godini sprovoenja. Teret dokazivanja je ostao na tuenom, a tubu moe podneti samo sama rtva diskriminacije. Da bi, pak, prava osoba s invaliditetom bila u dovoljnoj meri zatiena, trebalo bi da aktivnu legitimaciju imaju i pojedine organizacije koje pruaju pomo osobama s invaliditetom. Tek e donoenjem sistemskog zakona o zabrani diskriminacije, uvoenjem poverenika za zatitu ravnopravnosti i instituta podeljenog tereta dokazivanja ovi nedostaci biti prevazieni i obezbedie se bolji uslovi za ostvarivanje prava graana Srbije s invaliditetom.

    Pomenuti zakon je dobar primer kako ni najvii stepen zatite predvien Ustavom i zakonima nije dovoljan ukoliko nisu obezbeeni adekvatni uslovi za sprovoenje mera zatite putem pravnog leka koji e biti delotvoran. To pravo na delotvoran pravni lek zatieno je odredbama l. 22 i 36 Ustava Republike Srbije. lan 22 propisuje da svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Stavom dva tog lana dato je pravo graanima da se obrate i meunarodnim institucijama radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom. Odredbom l. 36 Ustava se dalje regulie pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, a protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. To znai da graani zatitu svojih prava mogu traiti u graanskim, krivinim, upravnim i prekrajnim postupcima, ali i da se, ukoliko su nezadovoljni odlukom suda ili drugog dravnog organa, pod odreenim uslovima mogu obratiti i Ustavnom sudu Srbije. Tu novinu uveo je Ustav iz 2006. godine koji je predvideo institut ustavne albe, kao specifinog

    pravnog leka za zatitu ljudskih prava. Ovo pravno sredstvo je postojalo u nekadanjem Ustavu SRJ i u Ustavu Crne Gore, a sada je prvi put uvedeno i u pravni poredak Srbije.

    Ustavna alba se moe izjaviti protiv pojedinanih akata ili radnji dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemene Ustavom ako su iscrpena ili nisu predviena druga pravna sredstva za njihovu zatitu (l. 170 Ustava). Ovakvo reenje omoguava podnoenje ustavne albe posle iscrpljivanja svih drugih delotvornih pravnih lekova, i samim tim i centralizaciju odluivanja o krenjima ljudskih prava, za koje e Ustavni sud predstavljati konanu instancu kojoj se graanin mora obratiti pre obraanja Evropskom sudu za ljudska prava. Da bi graani tu zatitu dobili u razumnom roku, neophodno je obezbediti materijalne uslove za uspean rad Ustavnog suda koji ve vie od godinu dana radi sa samo dve treine sastava, bez odgovarajuih smetajnih, tehnikih i ljudskih resursa za obavljanje ove izuzetno vane funkcije.

    Pred Srbijom je jo dug put do uspostavljanja sveobuhvatnog i efikasnog sistema zatite ljudskih prava, kako na zakonodavnom tako i na institucionalnom nivou. Tri vana zakona su trenutno u proceduri pred vladom ili Narodnom skuptinom: zakon o zabrani diskriminacije, zakon o rodnoj ravnopravnosti i zakon o zatitniku prava deteta. Mnogi zakoni jo ekaju usklaivanje pojedinih odredbi s meunarodnim standardima i Ustavom. Na insti-tucionalnom planu, nezavisni i samostalni dravni organi (sudovi i tuilatva, zatitnici graana na svim nivoima, poverenik za dostupnost informacija od javnog znaaja, budui poverenik za ravnopravnost graana) treba da dobiju snaniju podrku drave ne samo obezbeivanjem dovoljnih finansijskih i ljudskih resursa za rad ve, pre svega, slanjem poruke graanima da je Srbija zemlja tolerancije, ravnopravnosti i multikulturalizma, u kojoj je svako krenje ljudskih prava zabranjeno i adekvatno sankcionisano

  • 21

    , - - , , . - - - . - : , - . - - , .

    , - , -, - , -, , , , - .

    " "

    - -, -, - - , 13. 2009. .

    10, :

    - - , - , , , .

    1 .

    1 : (- - ) ( , , , ).

    . - , - , - .

    1993. . - , , . - - , , , - . -. - , , - .

    - . 10 , - , - -, - , , , , , .

    , !

    , - ,

  • 22

    Primeri dobre prakse

    Organizacija za saradnju u Ir-skoj (Cooperation Ireland) ve de-set godina sprovodi Projekat Gra-anin, kako u kolama, tako i sa grupama mladih u Severnoj Irskoj i Republici Irskoj. Tokom niza go-dina realizacije projekta, obui-li smo oko 500 nastavnika i radili sa oko 300 kola. U okviru Projek-ta Graanin uenici u svojoj zajed-nici odreuju problem koji bi vole-li da ree. Sledei korak je lobiranje kod nadlenih institucija kako bi se primenilo njihovo reenje. Na pro-jekat zahteva da kole rade kao par-tneri, tako da uenici mogu da ue od drugih zajednica o problemima sa kojima se oni susreu i da dobiju od svojih partnera ideje kako da re-e probleme u svojim zajednicama.

    Organizacija za saradnju u Ir-skoj je organizacija koja je osnovana sa ciljem da promovie bolje odno-se izmeu Severne Irske i Republi-ke Irske. Zato je na posao da stva-ramo partnerstva meu kolama; mladi ljudi upoznaju svoje partnere i grade veze i potovanje prema svo-jim razliitostima, a rade i na Pro-jektu Graanin. Tokom deset godi-na, koliko radimo, sproveli smo vie evaluacija koje pokazuju da se dve stvari uenicima najvie dopada-ju: mogunost da se njihov glas uje i da upoznaju druge mlade i stvore prijateljstva neka od njih traju ve 10 godina!

    Budui da kole rade kao partne-ri, u Projekat Graanin smo takoe ukljuili korake tokom kojih uenici

    ispituju ko su oni kao pojedinci i kao lanovi svoje grupe. Ovo je znaajno jer e se susresti sa grupom ueni-ka iz drugaijeg okruenja i identi-teta i potrebno je da budu spremni da razmene ideje i ue jedni od dru-gih. Takoe, podstiemo uenike da se pitaju ta je to zajednica; oni ma-piraju svoju zajednicu, ukljuujui ljude, mesta i dogaaje. Smatramo da uenici, pre nego to identifikuju probleme, kao grupa treba da se slo-e u tome ta je za sve njih zajedni-ca. Ovo je takoe vano i za ukljui-vanje teme ljudskih prava u Projekat Graanin.

    U poslednje dve godine realizu-jemo pilot Projekat Graanin o ljud-skim pravima. Pristup sa stanovi-ta ljudskih prava podrazumeva da uenici preispituju svoje zajednice iz perspektive ljudskih prava; oni ma-piraju svoju zajednicu i identifikuju probleme. Uenici potom posmatra-ju svoje zajednice kroz prizmu ljud-skih prava, to im omoguava da procene gde su ljudska prava zaga-rantovana, a gde su prekrena.

    Ima mnogo koristi od primene

    ovog pristupa. Jedna je to mladi lju-di, razmiljajui o problemima u za-jednici i da li je tu u pitanju ugro-avanje ljudskih prava, moraju da posmatraju svoje zajednice sa dru-gaijeg stanovita. Oni prepoznaju probleme koji imaju iri uticaj na nji-hovu zajednicu, te moraju da sagle-daju poloaj drugih ljudi. Jo jedna korist: ovaj pristup proiruje znanje i razumevanje uenika o svojim za-jednicama i zemljama i daje im mo-gunost da razmiljaju o irim vladi-nim politikama i kako one utiu na njihov ivot, ali takoe i na ugroe-nije lanove naih drutava.

    Organizacija za saradnju u Irskoj trenutno sprovodi Projekat Graa-nin u 50 kola, ali u samo 16 kola se koristi tema ljudskih prava zato to je ovaj pristup pilot-program kako bi se procenilo koliko Projekat Graa-nin dobija primenom ovog pristupa i koje su mogunosti za ire sprovo-enje projekta, kroz mreu svih ko-la u Irskoj.

    Naa poetna iskustva u spro-voenju modela projekta u koji je ukljuena tema ljudskih prava su ra-

    PROJEKAT GRAANIN U IRSKOJ

    Lora Stjuart, koordinatorka za razvoj obrazovanja,Organizacija za saradnju u Irskoj

  • 23

    ...

    , , ,

    zliita, u zavisnosti od kola. Ljudska prava, kao tema, nedavno su uvre-na u na nastavni plan i program i mnogi nastavnici i uenici nikada pre nisu razgovarali o ljudskim pra-vima na asovima. Stoga smo, pre nego to smo temu ljudskih prava ukljuili u Projekat Graanin, na-pravili uvodni program kako bismo nastvnicima i njihovim uenicima predstavili pojam ljudskih prava. Ovo je vrlo vano za razumevanje teme, jer je bitno da uenici shvate ta se uopteno podrazumeva pod ljudskim pravima pre nego to se od njih zatrai da prepoznaju probleme vezane za ljudska prava. Ove uvo-dne lekcije su bile ukljuene u na nastavni paket. One daju nastavni-cima niz predloga kako da to bolje rade sa uenicima na Projektu Gra-anin o primeni ljudskih prava.

    Nedavno smo odrali trening sa nastavnicima koji obrauju te-mu ljudskih prava kako bismo do-bili povratne informacije od njih o tome kako napreduje primena Pro-jekta. Ono to preovladava kao mi-ljenje naih nastavnika jeste da Pro-jekat Graanin i tema ljudska prava imaju koristi jedno od drugog: pro-jekat graanske akcije ini da ljudska prava budu jasnija uenicima ljud-ska prava prelaze iz domena apstrak-tnog i neeg teorijskog u neto to je realno i ostvarljivo. Ipak, to to se projekti bave ljudskim pravima ne znai da se iskljuivo bave samo time u pitanju je postizanje promene u korist svih unutar zajednice. Uenici se takoe oseaju odgovorni za zati-tu prava drugih naroito onih koji su marginalizovani i manje sposobni da tite sopstvena prava.

    Uenici takoe postaju osnae-ni da lobiraju i deluju na donosio-ce odluka poto oseaju da im ljud-ska prava daju pravi glas i mo da se bore za ono na ta oni i osta-li imaju prava, kao graani, unu-tar svoje zajednice i zemlje. Sa ta-ke gledita nastavnika, Projekat njima omoguava da razviju bolji odnos sa svojim uenicima, odnos koji omoguava nastavniku da bu-de onaj koji olakava proces uenja, koji vodi i podrava uenike u isku-stvima koja stiu.

    - - . , -, - - - . : - ? . , .

    - , - , - , . , .

    . , 10 . 85 , . - , - , , 1.

    - - , . , -

    1 - . 30. 11. 2007. . (..)

  • 24

    .

    - , , , . - , . .

    . . . ? - . . . , , , , . , , , . -, , , , . - , - , , ,

    . - . , - . - , 14. - , . . .

    -

    . , , - . . . , - . . , . , .

  • 25

    Primeri dobre prakse

    Nemojte nikad da posumnja-te da mala grupa promiljenih i po-sveenih graana moe da promeni svet. U stvari, samo to se uvek doga-alo. Margaret Mid, antropolog.

    Srednja struna kola u Pirotu je prepoznatljiva po akcijama u korist dejih prava i reavanju konkretnih problema iz kolske sredine vezanih za ostvarivanje i zatitu prava dete-ta, poev od participativnih pa do ostvarivanja prava na razvoj i prava na preivljavanje.

    Skoro sve nae akcije i projekti zapoinju poetkom marta i zavra-vaju se 26. maja, na Dan kole, efek-tnim aktivnostima: urke, igranke, promocije i gostovanja na radiju.

    Svesni stalnosti sila razaranja, moramo uvek iznova izgovarati re-i ljubavi i stvarati uslove u kojima e se ovek potvrivati kao ljudsko bie. To znai: s egzistencijalnih, osnovnih potreba koje nas izjedna-avaju sa ivotinjama, prei na vi-i nivo potreba koje e nas dovesti do samopotvrivanja i liiti straha od duhovnog i fizikog uniavanja (gladi).

    Iz brevijara pet velikih projeka-ta i desetine tzv. mini projekata iz-dvajamo Akciju u korist dejih prava izvedenu za Srana, deaka s invali-ditetom, uenika I razreda Specijal-ne kole Mladost.

    Motiv za akciju ovek usme-rava svoju percepciju na ono to e-li da uje. Kada primi informaciju, ona ga pokree na akciju. Povod za ovu akciju pod sloganom Za Sra-na, deaka iz susedstva je reporta-a Dragice Pavlov Krsti na Televi-ziji Pirot o Sranu ivkoviu, detetu s posebnim potrebama, koji u vrlo tekim uslovima ivi sa bolesnom majkom, u Ulici srpskih vladara u Pirotu.

    Naa namera je bila da zajedno s uenicima i mnogobrojnim dona-torima pomognemo deaku Sranu ivkoviu, ali i da na konkretnom primeru ukaemo na ugroenost

    dejih prava. Sva prava mogu ostati (pa i prava deteta) samo teorijska za-misao, ma u koricama, ukoliko gra-anin svojim ueem u ivotu lo-kalne i ire drutvene zajednice ne doprinese boljem i srenijem ivotu, pre svega sopstvenom, zatim ivotu drugih graana i ivotu buduih ge-neracija.

    Potujui predloeni postupak za definisanje problema i cilja kao i izbor akcije, utvrdili smo postoje-e stanje prava vezanih za Srana ivkovia, uenika Specijalne kole Mladost (poli smo od koncepta dejih prava iz Konvencije o pravi-ma deteta). Problem smo definisa-li kao NEMOGUNOST RODITE-LJA, KAO I DRAVE DA DETETU, UENIKU SRANU IVKOVIU, OBEZBEDE ODGOVARAJUI I-VOTNI STANDARD, a cilj: u okvi-ru nastave graanskog vaspitanja planirati i izvesti akciju kako bi se prikupila novana sredstva i ueni-ku kupio elektrini poret (televizor je u meuvremenu dobio).

    Specifian cilj je uvoenje ue-nika u tehnike efikasnog planiranja, pokretanja i izvoenja akcija, ali i doprinos razvoju linosti dotinog uenika i njegova priprema za akti-van ivot u drutvu.

    Uenici Srednje strune kole su preko molbi za donatorstvo i ugo-vora o donatorstvu sakupili nova-

    na sredstva u iznosu od 20.000 di-nara. U skladu s principima civilnog drutva, a to je samoorganizovanje i pokretanje inicijativa, i preko in-stitucije donatorstva, ukljuili smo se u drutvenu zajednicu i postali uesnici kulturnih dogaaja i rav-nopravno sa drugima uestvovali u javnom ivotu grada za opte do-bro.

    Zajedno sa uenicima uli smo u mnoge fabrike, ustanove, organi-zacije i predstavnitva, banke, mar-kete, javna preduzea. Svuda smo bili uvaavani i sasluani. Uenici su se uili proceduri, istrajnosti, na-inu kontaktiranja, upornosti. Ak-tivni drutveni kontakti (50 dona-tora za pet kolskih godina) postali su naa dobra praksa. Nai najvei donatori su: AD Tigar, Zavod za po-ljoprivredu (etvorostruki donator), apoteka Beladona, lokalna samo-uprava, Preduzee za projektovanje Zlatko Jovanovi, Dunav osigura-nje, NVO Pirgos, STR Sanja, itd.

    Pored kupovine poreta, ode-e, slatkia i lekova, 21. juna 2006. godine organizovano je i drugar-sko vee za Srana u restoranu Go-lemi most, gde je Sran bio gost sa svojim najboljim drugom, razred-nim stareinom i psihologom ko-le. Akciju i druenje propratila je novinarka Slobode Kaja Pani. Ona u listu navodi rei predsedni-

    SRAN JE BIO VEOMA SREAN TE VEERI

    Radica Aleksi, prof. Sociologije i Graanskog vaspitanjaSrednja struna kola, Pirot

  • 26

    , ,

    ce operativnog tima, uenice Sonje iri, koja kae da je ova akcija za njih pre svega bila primena naue-nog u praksi: ovek treba da bude svestan svojih prava i odgovornosti, da zna da prepozna njihovo krenje i ukoliko do njega doe, da pomo-gne onome ija su prava ugroena. O susretu sa Sranom i drugarskoj veeri u restoranu Golemi most rekla je: Sran je bio veoma sre-an te veeri (to je i naziv lanka u novinama). Ispisali smo mu poru-ke prijateljstva i ostavili nae broje-ve telefona i sigurno emo nastaviti kontakt sa njim. (Lanane reakcije slede: Sran je dobio i neke uplate na lini iro raun).

    Novinarka navodi u listu moje rei: Na svakom asu graanskog vaspitanja govorili smo da mi nismo odgovorni za situaciju na celoj pla-neti, ali ako uinimo neto u lokal-noj sredini, i to e biti dovoljno. Sva-ko neka uini neko humano delo u svom okruenju i dosta toga e biti promenjeno na bolje. Nita ne poi-nje i ne zavrava se sa nama. Potre-ban je stalni lini angaman, a za to ovek treba da poseduje i line vred-nosti. Pridodata crta humanizma je nuna. Po definiciji, i kulturni pro-gres se ostvaruje ako se bitno, u hu-manom smislu, izmene postojee vrednosti.

    U koli je postavljen i foto-po-ster, slike sa drugarske veeri koju je propratila foto-kua Elit.

    , -, - , ,, . .

    - . , .

    ( , ) - .

    . , - . , .

    - - . - . , - ( -). , , ,,

  • 27

    Primeri dobre prakse

    Svrljig je mala optina, gradi s malim ulicama, prvi na listi u Srbiji s najmanjim primanjima, s malo mesta gde mladi mogu nai sebe i pokazati svoja interesovanja, ali i gradi koji ima veliko srce, ima veliki osmeh!

    Mladi Svrljiga, i svi koji se oseaju tako, odluili su da organizuju Boini festival Dani osmeha i na taj nain uine neto za sve nas! I za nau drugaricu, sugraanku Milenu, koja je oslepela, da joj vratimo osmeh na lice. Zato je deo uenika VII razreda Osnovne kole Dobrila Stamboli u Svrljigu uestvovao na Boinom festivalu Dani osmeha 2008/2009. godine.

    Pridobili smo i podrku nae optine i Ministarstva za omladinu i sport, a prijatelji Festivala bili su i Radio Bubamara i lokalna TV stanica Laser. Festival je poeo 26. 12. 2008. podelom paketia u vrtiu i osnovnoj koli, a potom smo kitili gradsku jelku ukrasima koje smo sami napravili. Predkolci su imali mali tand u centru grada, gde su prodavali svoje radove, a prihod je iao u humanitarne svrhe. Stigao je i Jaforida s osmehom i slatkiima i posle toga je usledio izbor za najboljeg Sneka i najveu grudvu. Sva deca su oduevljeno pratila celu akciju. U Kulturnom centru, dva dana su bila namenjena deci. Sa nastavnicama Graanskog vaspitanja doli smo na ideju da kao mladi volonteri doprinesemo ovoj akciji. Na drugar Aca je bio Deda Mraz i delio je paketie deci sa sela, a grupa uenika ulepavala je Kulturni centar ukrasima koje smo

    sami napravili, naravno uz savete naih nastavnica.

    Jedna od lanica Kulturnog centra dala nam je tekst predstave Gde je Deda Mraz? autorke Lele Stojanovi. U poetku smo bili malo uplaeni i sumnjali da moemo da spremimo predstavu s obzirom na to da smo imali samo nedelju dana. Meutim, uz puno volje i truda sve smo postigli. Prvo smo podelili uloge: deak Luka, devojica Anela, patuljak 1 Kica, patuljak 2 Tica, patuljak 3 Mica i Deda Mraz. Kostime smo sami napravili: nekoliko kapica, jelka, paketii i mnogo ukrasa. Prvi put smo glumili pred publikom i imali smo veliku tremu, ali onu pozitivnu. Mnogi od nas su odluili da postanu glumci i tako nali sebi novo zanimanje. Odziv publike je bio fenomenalan, svi su bili oduevljeni naom predstavom, posebno nae nastavnice. Kao mladi volonteri dobili smo posebnu zahvalnicu zbog plemenitosti, ukazane panje i pomoi u organizovanju Boinog festivala Dani osmeha. Stekli smo pozitivna i nova iskustva, nove prijatelje, a mnogi od nas su prvi put uestvovali na ovaj nain u ovakvoj vrsti aktivnosti. Ceo festival je imao humanitarni karakter.

    BOINI FESTIVAL DANI OSMEHA

    Aleksandar Stojadinovi,uenik sedmog razreda, O Dobrila Stamboli, Svrljig

    , , . .

    , , .

    ( ). - , .

    ? , . , , .

  • 28

    , , ,

    .

    , - . , , . .

    - - , , , - .

    - , , , .

    , - - .

    -

    . - , : .

    , , - .

    - , - - -, .

    , - - , , ,

    . , .

    - , - .

    , , , -. , - . - ( ), .

    , - -. 85 , :

    d 28 d 2 d 70 .

    ,

  • 29

    kola ore Krsti iz Beograda i kola Don Lorenzo Milani iz Fondija ve osmu godinu odravaju prijateljske veze.

    Inicijativa za saradnju potekla je od nevladine organizacije Un ponte per... Sedite organizacije je u Rimu, a bavi se raznim humanitarnim projektima, od kojih je jedan i bratimljenje italijanskih i naih kola.

    Projekat interkulturalnog obra-zovanja za mir, u doba kada je osmiljen (2001. godine), imao je za cilj (citiram) da postane instrument rada i suoavanja sa kulturom drave Jugoslavije koja postepeno pokuava da izae iz tekih socijalno-ekonomskih uslova uzrokovanih

    nedavnim sankcijama kojima je bila izloena u toku poslednjih deset godina. Projekat predsta-vlja instrument uspostavljanja konkretnog prijateljskog odnosa preko kog ita l ijanska deca usavravaju sopstveno oseanje solidarnosti prema njihovim manje srenim, jugoslovenskim vrnjacima, podravajui ih na tekom putu ka miru i toleranciji zapoetom u poslednje vreme s jugoslovenske strane.

    Saradnja je uspostavljena zahvaljujui volonterima orga-nizacije. Gospoica Paola Petruci je bila na volonter, prevodila pisma i bila prevodilac u prvoj poseti naih

    MOSTOVI

    Ilinka Mileti, nastavnica Graanskog vaspitanjaO ore Krsti, Beograd

    Primeri dobre prakse

    - . , - . !

    - : . , , .

    . , , .

    - .

    - , , - 25. 2008. .

    , - . , , , .

    , , -, - . - , .

  • 30

    , ,

    , , , - , -, , - . , - - - - . , - , .

    , , . 2005. - ...

    . -, . . - , , 160 197 - .

    , - ( ). 1926. , . , . , , .

    - . . , .

    -, , -

    ! .

    (-) - 1 2... ! 250 - , . , ! -, - . - :

    15 (, , ). - , . , -

    , - -. . , , - , . - 10 000 . .

    . - .

    , - . - .

    - .

    gostiju kao i naoj poseti Fondiju.Prva poseta gostiju (april 2004)

    ostvarila se zahvaljujui inicijativi uenika obe kole. eleli su da se lino upoznaju s onima sa kojima su se dve godine dopisivali i razmenjivali fotografije, radove, pisali o kulturi i istoriji svojih zemalja, gradovima u kojima ive, koli, sebi.

    Razumljiva je bila poetna strepnja i suzdranost naih odraslih gostiju koji preuzimaju odgovornost za decu, jer su njihovi utisci, miljenja i oekivanja velikim delom nastali i odravani dugogodinjim medijskim slikama o naoj zemlji i nama kao narodu. I mi smo bili iznenaeni na aerodromu kad smo shvatili da su, pored paketa pomoi za raseljena lica u kampu kod Kraljeva, doneli pakete hrane za kolu, a deca za porodice domaina. Posle dva dana boravka kod nas, uvidevi nae mogunosti, sloili su se sa naom odlukom da te brigom i ljubavlju spremljene pakete odnesemo tamo gde je zaista potrebno. Zahvaljujui Crvenom krstu Kraljeva, posetili smo kamp.

    Inae, program smo koncipirali tako da to vie vremena provedemo zajedno: na izletima, u koli na asovima, urci. Divno je bilo druiti se, videti, doiveti komunikaciju uenika (bez obzira na jezike barijere), a posebno oputanje naih kolega. Emocije nisu mogle da se kontroliu kada su se, u sveanoj sali kole, prepustili uivanju u glasovima velikana operske scene ivana Saramandia, Milke Stojanovi i njihovih prijatelja. Za kraj O sole mio i vrhunac u tim trenucima energija ljubavi se mogla gotovo osetiti, nikakve barijere vie nisu postojale.

    Opratanje na aerodromu je teko palo svima, ali svi smo imali ogromnu elju da se to pre ponovo vidimo. Glavni utisak naih gostiju je bio da su Beograd i Srbija prelepi, sigurni za njihovu decu, mi gostoljubiv narod i da imamo mnogo vie slinosti nego razlika.

    Projekat je nastavljen zahvaljujui, pre svega, podrci roditelja i inicijativi uenika koji pohaaju nastavu Graanskog vaspitanja.

  • 31

    Graanske inicijative organi-zovale su javne razgovore na temu Graansko vaspitanje, korak ka otvorenoj koli u Bujanovcu, 26. januara, i u Preevu 4. marta ove godine. U organizaciji su uestvo-vali Nehat Aliu, predstavnik loka-lne samouprave Bujanovac, Mentor Nuhiu, predstavnik lokalne samou-prave Preevo, i Kancelarija za mla-de optine Bujanovac. Svojim prisu-stvom podrku je dao i predsednik optine aip Kamberi. Neposredan povod za ove razgovore bio je po-datak da u ova dva grada malo ue-nica i uenika prisustvuje asovima Graanskog vaspitanja.

    O sutini i znaaju Graa-nskog vaspitanja kao predmeta u osnovnoj i srednjoj koli, o stica-nju graanskog identiteta i kultu-re, o boljem razumevanju sredine u kojoj ivimo, dijalogu i toleran-ciji kao ivotnom stilu i, naravno, o ljudskim pravima govorio je prof. edomir upi.. Sociolog religi-je prof. uro unji je svoje izla-ganje posvetio predmetu Verona-uka i naglasio da je dolo vreme kad ljudi nemaju pravo na nezna-nje, treba da poznaju jedni druge, a svoje razlike da ureuju dogovo-rom, to se odnosi i na religije za-stupljene u ovom delu Srbije. Pro-fesor unji je istakao da su samo religije koje u svojim temeljima imaju univerzalne norme saglasne s univerzalnim ljudskim pravima (prirodnim, graanskim, linim).

    Pedagozi i pedagokinje Rama-dan Aliu i Biljana Risti, u Preevu, Sneana Mii i Seljami Jakupi, u Bujanovcu, govorili su o primerima dobre prakse i o problemima u re-alizaciji nastave Graanskog vaspi-tanja. Oni su naglasili da se nastava na ovim asovima odvija u demo-kratskoj atmosferi, s jasnim ciljem da se uenici osposobe za ivot u

    drutvu koje potuje ljudska pra-va. Uenici imaju slobodu da izraze svoje stavove, budu otvoreni i odgo-vorni, kako prema sebi, tako i pre-ma drugima. Kad je re o problemi-ma vezanim za predmet Graansko vaspitanje, prialo se o regulisanju statusa kao izbornog, odnosno oba-veznog izbornog predmeta. Teko-e lee dobrim delom u tome kako se gleda na GV u kolama. Nasta-va se odvija posle svih ostalih a-sova, nema uionica namenjenih za odravanje nastave GV, a neki na-stavnici ak nisu dobili ni program za VIII razred. Prirunik za nasta-vnike na albanskom jeziku ne po-stoji. Problem je i broj uenika ne-ophodan za odravanje nastave iz ovog predmeta. U viim razredi-ma, grupa mora da broji najmanje

    15 uenika/ca, a u niim razredi-ma moe da se organizuje nastava i sa manjim brojem uenika/ca. Neki nastavnici smatraju da je Ministar-stvo vera aktivnije nego koordina-tor za GV u Ministarstvu.

    Ovi javni razgovori pobudili su veliko interesovanje i svakom je prisustvovalo vie od 40 uesnika - nastavnici, direktori kola, ue-nici i uenice, zaposleni u loka-lnim samoupravama, kao i akti-visti NVO. Nije izostala ni velika medijska panja.

    Saradnja sa nastavnicima iz Bu-janovca i Preeva se nastavlja, neki od njih su se ve ranije ukljuili u aktivnosti koje organizuju Graan-ske inicijative.

    GRAANSKO VASPITANJE, KORAK KA OTVORENOJ KOLI

    Bojana Vujinovi, Graanske inicijative

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

  • 32

    , , - , , , .

    , 650 . , ()

    ; , , , . , , .

    Richard Pratt (1988),

    , (Boise), . , . .

    --, , , : , , .

    , . , -12

    , . .

    , , , . (Carl Glickman) (Holding Sa-cred Ground, 2003):

    . , , ,

    1, , ,

    1 - , , . / , , - , , .

  • 33

    , . :

    ,

    , ,

    .

    , . , , .

    , : ... . .

    , , , . , , .

    ? , , , .

    2003. , ()

    - .

    , , , . ; , , .

    , , , , , .

    -. , .

  • 34

    sedam poglavlja i nekoliko priloga. Na kraju su podaci o autorima.

    1. Svrha Prirunika i kako moe da se koristi

    2. ta je obrazovanje za demo-kratsko graanstvo (ODG) i ta ono znai u kolama

    3. ta je osiguranje kvaliteta i za-to je vano

    4. ta je kolsko razvojno planira-nje i kako se odvija

    5. Okvir za evaluaciju obrazova-nja za demokratsko graanstvo

    6. kolsko razvojno planiranje obrazovanja za demokratiju

    7. Ka sistemu osiguranja kvalite-ta obrazovanja za demokratsko graanstvo

    Poglavlje 1 je uvod u ceo Priru-nik. Predstavljene su osnove nastan-ka Prirunika, ciljevi i ciljne grupe, pojmovi i bazine pretpostavke, na-roito one koje se odnose na ODG, osiguranje kvaliteta i osiguranje kvaliteta u ODG i primeri kako Pri-runik moe da se koristi.

    Poglavlje 2 prikazuje koncep-tualni okvir ODG koji se koristi u Priruniku. Objanjava definiciju ODG, gde i kako se ODG organizuje u kolama, kako se izgrauju kapa-citeti za realizaciju ODG u kolama.

    Poglavlje 3 prikazuje pogled na osiguranje kvaliteta u obrazovanju, njegovo poreklo i glavne karakteri-stike. U ovom poglavlju je objanje-no kakva je razlika izmeu osigura-nja kvaliteta i kontrole kvaliteta, koji su procesi u osiguranju kvaliteta, ta je sistem osiguranja kvaliteta.

    Poglavlje 4 opisuje glavne ka-rakteristike kolskog razvojnog pla-niranja, kao centralne komponente u osiguranju kvaliteta u obrazova-nju. Takoe je opisana kolska sa-moevaluacija kao klju unutar ra-zvojnog planiranja i objanjeni principi, faze i izazovi kolskog ra-zvojnog planiranja.

    Unesko, Savet Evrope i Centar za izuavanje obrazovne politike objavili su 2005. godine publikaci-ju Prirunik za osiguranje kvalite-ta demokratskog graanstva, iji su autori Cesar Birzea, Michela Cecc-hini, Caneron Harrison, Janez Krek i Vedrana Spaji-Vrka.

    Svrha Prirunika

    Ideja autorskog tima je da s pru-i odgovor na sve vei raskorak iz-meu politike i prakse u obrazo-vanju za demokratsko graanstvo (ODG) u razliitim zemljama. Dok je policy (politika, program) vrlo do-bro razvijen, primena u kolama po-kazuje znatne slabosti. Prirunik je nastao i kao doprinos tekuoj prak-si uvoenja osiguranja kvaliteta u obrazovanju.

    Osiguranje kvaliteta je mono sredstvo za unapreivanje efektiv-nosti obrazovanja. Njegov kljuni princip je da glavni akteri, nastav-nici, direktori i druge interesne gru-pe na nivou kole (uenici, rodite-lji, kolska administracija, lanovi kolskog odbora i lokalne zajednice) budu odgovorni za unapreivanje kvaliteta kolske prakse i rezultata. Tako su u centru osiguranja kvali-teta kolska samoevaluacija i proces razvojnog planiranja.

    Meutim, ovi procesi nisu do-voljni za unapreivanje kvaliteta. Potrebno je da oni postanu deo si-stema osiguranja kvaliteta u kom nacionalni obrazovni autoriteti kre-iraju uslove i obezbeuju podrku za unapreivanje prakse i rezultata kola.

    Dakle, u Priruniku su stubo-vi: osiguranje kvaliteta i graansko vaspitanje (obrazovanje za demo-kratsko graanstvo) i njihov meu-sobni odnos i uticaj.

    Sadraj Prirunika

    Sadraj prirunika je podeljen u

    Poglavlje 5 opisuje okvir za eva-luaciju ODG. Prvo se objanjavaju osnovne karakteristike indikatora, a potom se iznose indikatori kvali-teta ODG.

    Poglavlje 6 predstavlja razlii-te alatke, tj. primere tehnika i in-strumenata sa ciljem da se pomogne kolama u pripremanju i realizaci-ji razvojnog planiranja ODG. Pr-venstveno se zasniva na procesu samoevaluacije kao osnovi razvoj-nog planiranja ODG i nudi poet-na uputstva o tome kako moe da se koristi evaluativni okvir ODG, ko-ji je prikazan u Poglavlju 5, za ovu svrhu. U ovom poglavlju su prikaza-ni razliiti koraci samoevaluacije i razvojnog planiranja, date osnovne informacije, vodii i alatke, ukljuu-jui i primere iz kola i modele iz ra-zliitih zemalja.

    Poglavlje 7 objanjava, na dva paralelna naina, potrebe i impli-kacije osiguranja kvaliteta ODG na nivou sistema obrazovanja: pokazu-je sistem osiguranja kvaliteta i nje-govih komponenti iz perspektive ODG, ispituje zahteve za specifian sistem osiguranja kvaliteta ODG. Ponuena je i ek lista mera politike, koje su neophodne za uspostavljanje sistema osiguranja kvaliteta ODG.

    Autorski tim preporuuje da svaka evropska zemlja koristi ovaj prirunik u zavisnosti od sopstve-ne situacije budui da osiguranje kvaliteta i ODG variraju od ze-mlje do zemlje. Dakle, Prirunik moe da se koristi kao sredstvo za podizanje svesti o znaaju ODG i osiguranja kvaliteta, kao polazna osnova za uspostavljanje sistema osiguranja kvaliteta, za integraci-ju ODG u postojei sistem osigu-ranja kvaliteta. U svakom sluaju, i bez obzira na to koja je njegova svrha, Prirunik treba prilagodi-ti okolnostima i prilikama u sva-koj zemlji.

    PRIRUNIK ZA OSIGURANJE KVALITETA DEMOKRATSKOG GRAANSTVA U KOLAMA

    Borislava Maksimovi, Ministarstvo prosvete

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

  • 35

    Unapreenje obrazovanja za demokratsko graanstvo

    Indikatori kvaliteta obrazova-nja za demokratiju

    Budui da su u Poglavlju 5 prika-zani indikatori kvaliteta ODG, daje-mo vie detalja o njegovom sadraju.

    kola se definie kao jedinica osi-guranja kvaliteta. Jedan od klju-nih aspekata osiguranja kvaliteta je upotreba indikatora za evaluaciju unutar procesa kolskog razvojnog

    planiranja. Svrha definisanja i uspo-stavljanja indikatora kvaliteta je fo-kusiranje, strukturiranje i olakanje evaluacije ODG u koli, kroz opis elemenata kolskog rada koje treba evaluirati u toj oblasti. U Priruni-ku je definisan okvir za evaluaciju ODG kroz tri oblasti, est indikato-ra kvaliteta i 22 podteme.

    Autori napominju da su indika-tori osnovne stavke (ajtemi) koje se

    koriste u evaluaciji. Da bi se pokrilo sve to se deava u koli, potrebno je strukturirati ih tako da pokriju e-tiri glavne oblasti: input, proces, re-zultat i kontekst.

    Meutim, poto su usmereni na ODG, i zasnovani na principu pri-stupa cele kole, ovi indikatori ODG su strukturirani tematski u tri glav-ne oblasti (kurikulum, nastava i ue-nje; kolska klima i etos; upravljanje i razvoj). Istovremeno, oni predstav-ljaju ODG kao princip kolske poli-tike i kolske organizacije, a takoe i kao pedagoki proces.

    Sveukupan rad kole koji se od-nosi na ODG izraen je kao est indikatora kvaliteta koji su razbi-jeni na vie detaljnijih podtema i de-skriptora.

    Indikatori, a naroito deskripto-ri, pokazuju eljeni kvalitet ODG. Oni nude kriterijume za ocenjivanje, oni su sredstvo za poreenje ta je-ste sa ta bi trebalo da bude. Da-kle, indikatori ne opisuju razliite nivoe kvaliteta kola (od slabog do najboljeg) koji moraju da se iskau tokom evaluacije. Definisanje i pri-mena mera za unapreivanje, korak po korak, ka takvim standardima, treba da bude cilj kolskog razvoj-nog planiranja.

    Indikatori su definisani kao za-jedniki vodi koji moe i treba da bude prilagoen za upotrebu u sva-kom posebnom obrazovnom siste-mu. kola moe izabrati jedan, neko-liko ili sve indikatore da evaluira svoj rad. U principu, oni odraavaju odlu-ku da svi partneri mogu i treba da bu-du ukljueni u proces samoevaluacije i unapreivanja rada kole. Indikato-ri mogu da budu korieni za internu evaluaciju kole, ali i za eksternu, na primer, od strane inspektora.

    S obzirom na to da je osiguranje kvaliteta kao koncept i praksa uve-deno u na obrazovni sistem kroz proces razvojnog planiranja, sa-movrednovanja i spoljanjeg vred-novanja, korisno je izvriti analizu definisanih indikatora iz ugla obra-zovanja za demokratiju i dopuniti indikatore deskriptorima u skladu s ovim prirunikom.

  • 36

    . -. - , - . - , - , . , - . , - , !.

    , . , , - . - - .

    - . , . :

    -

    . , - -. - , , , - . /- - . - - , . - ( -), - . , . - , - - - - .

    - - . - ( ). /- ,

    . . , , .

    - - - , - - - . - - , . - - , .

    , .

    . , - 2007. , - ( ) . - ,

    ! ,

  • 37

    PRIRUNIK DOBRE PRAKSE

    Felisa Tibits, direktorAsocijacija za obrazovanje iz oblasti ljudskih prava

    , , - . , - , .

    - , (

    Obrazovanje iz oblasti ljudskih prava u kolskim sistemima u Evropi, centralnoj Aziji i Severnoj Americi. Prirunik dobre prakse bie kompilacija gotovo sto primera dobre prakse u okviru obrazovanja iz oblasti ljudskih prava u osnovnim i srednjim kolama i institucijama za obuku nastavnika koje geografski pokriva Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). Ova knjiga e do kraja godine biti dostupna u tampanoj verziji i na internetu na engleskom jeziku.

    Prirunik ima za cilj da podri kvalitetnu nastavu u obrazovanju iz oblasti ljudskih prava i srodnim obrazovnim oblastima, da inspirie donosioce odluka o obrazovanju (one koji rade u ministarstvima prosvete i lokalnim kolskim odborima), administrativne radnike, nastavnike, trenere nastavnika, neformalne edukatore i ostale zainteresovane aktere, kao i da potpomogne stvaranje mree i razmenu iskustava meu obrazovnim radnicima.

    Prakse ukljuuju opise i primere nastavnih resursa, i bie grupisane u pet oblasti, u skladu sa Planom akcije (2005-2009) Svetskog programa za obrazovanje iz oblasti ljudskih prava. Zasnovan na dostignuima Dekade Ujedinjenih nacija za obrazovanje iz oblasti ljudskih prava (1995-2004), Svetski program je javno najavila u decembru 2004. godine Generalna skuptina Ujedinjenih nacija kako

    bi unapredio programe u okviru obrazovanja iz oblasti ljudskih prava u svim sektorima (Rezolucija 59/113).

    Tih pet oblasti su: Oblast 1 Zakoni, smernice i

    standardi Oblast 2 Metodologije, pristu-

    pi u nastavi i kratkoroni pro-grami koji utiu na okruenje u kom se izvodi nastava

    Oblast 3 Sredstva za nastavu i uenje za rad na asu

    Oblast 4 Profesionalni razvoj nastavnika i ostalih odraslih osoba

    Oblast 5 Pristupi u evaluaciji i proceni uspenosti.

    Pr i r u n i k je rez u lt at

    partnerstva izmeu Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, Saveta Evrope, Kancelarije visokog komesera Ujedinjenih nacija za ljudska prava i Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (Unesko). Ove etiri organizacije angaovale su Asocijaciju za obrazovanje iz oblasti ljudskih prava kao konsultanta da sprovede ovaj projekat uz njihovu koordinaciju. Asocijacija za obrazovanje iz oblasti ljudskih prava je meunarodna organizacija za ljudska prava koja podrava uenje o ljudskim pravima, obuku aktivista i profesionalnih