Ljiljana Knežević - Veština usmenog izlaganja u nastavi jezika struke - najčešće poteškoće studenata

8/18/2019 Ljiljana Knežević - Veština usmenog izlaganja u nastavi jezika struke - najčešće poteškoće studenata

1/5

U D C 37 8 . 147 : :811'276 .6

808.5

L j il j ana KneževićPr i r odno-m atem atičk i f aku l tet u N ovom Sadu

V EŠTINA USMENOG IZLA GAN JA U NA STAVI JEZ IKASTRUKE - NAJČEŠĆE POTEŠKOĆE STUDENATA

Apstr akt: Savr emen koncept nastave na univerzitetu pndrazumeva aktivno učešćestudenata u nastavnom procesu, a kao j edan od vidova tak\>og učešća sve više j e prisutanoblik usmenog izlagan j a. Iz tog r azloga veština usmenog izlagan j a, kao deo razvi j an j aveštine govora, pr edstavl j a j edan od važnih segmenata nastave j ezikastruke na f akultetu,odnosno nastave j ezika za akademske potrebe. Rad ukazu j e na one segmente usmenogizlagan j a ko j i su uočeni kao na j češći pr oblemi pr i izlagan j ima studenata prve godine no-

vosadskog univer ziteta. Podaci su dobi j eni iz dva izvor a: evaluaci j e od str ane studenatai ocene nas tavnika .

Kl j učne r eči: veština usmenog izlagan j a, nastava j ezika struke, analiza gr ešaka

U v o d

U domenu metodikenastave engleskog j ezika danas znača j no mesto zauzima j edna

posebna oblast - nastavaengleskog j ezika uakademske svrhe (engl. English f or AcademicPur poses). Prvobitno nastala u okvirima nastave j ezika str uke (engl. English f or Specif i cPur poses), ova oblast dovodi se u vezu sa ovladavan j em j ezičkim znan j em i akademskimve

štinama

(en

gl . stud

yskills

)ko

je se koriste u formalnom akademskom okružen

ju. Ter -

min „akademske veštine" , pored četiri osnovne j ezičke veštine, podr azumeva i niz dr ugihveština ko j e su san j ima u vezi, aneophodnesu tokom studi j ai str učnogusavršavan j a, npr.- praćen j e predavan j a i vođen j e beležaka, pr aćen j e predavan j a i učešćeu diskusi j i i sl.

Jedna od akademskih veština ko j e su zastupl j ene u ovo j vr sti nastave engleskog j ezika j este veština akademskog usmenog izražavan j a (engl. Speakingf or Academic Pur -

poses). U okviru ove veštine izdva j a j u se dve mikr o veštine: govor kao dvosmerna, inter -

aktivna veština, kao što j e učešće u diskusi j i , i govor u vidumonologa, kao što j e sluča j sausmenom pr ezentaci j om. Uvod j en j em interaktivnog pr istupa načinu predavan j a na uni-

verzitetu, ko j i podr azumeva aktivno učešće studenata, praksa izlagan j a putem usmenih

pr ezentaci j a postala je sve prisutni j a. Stoga je ova j rad posvećen poteškoćama ko j e sena j češće uočava j u kod naših studenata pr il ikom izlagan j a na engleskom j eziku, odnosnona one segmente usmene pr ezentaci j e na ko j e pr aksa ukazu j e da predstavl j a j u kamenspotican j a za studente prilikom izlagan j a.


2/5

242 LA NGU A GE FOR SPE CI F IC PU RPOSES: C H A L L E N GES A N D PROSPECT S

Da bi stekli bol j i uvid uto ko j e greške suna j češće prisutnei sa kakvim poteškoćamase studenti sustr eću prilikom izlagan j a, u prvom delu ovog rada osvrnućemo se na neke

teori j ske postavke, tačni j e na to šta čini j ednu efektnu prezentaci j u, ko j e su n j enekarakter -

istike i o čemu tr eba voditi računa za vreme pr ipr eme kao i tokom samog izlagan j a.

Veština usmenog izlagan j a - osnovne karakteristike

Kao poseban akademski žanr , usmena pr ezentaci j a predstavl j a f ormalni oblik us-menog izražavan j a či j a j e komunikativna f unkci j a da informiše stručnu publiku o temi odza j edničkog interesa u strukturiranom obliku (Zareva 2009). Osnovne karakter istike us-mene prezentaci j e kao žanra j esu monološki način iziagan j a, narativna str uktura i informa-

tivni kar akter , a sve to se postiže upotr ebom različitih j ezičkih oblika (Zareva 2009). Rug-

giero (2006) ističe četir i osnovne karakteristike efektne usmene pr ezentaci j e: celovitost,ko j a podrazumeva utvr đivan j e centralne ide j e kao osnove sadrža j a izlagan j a, iz ko j e sedal j e izdva j a j u osnovne tačke; koherentnost, ko j a se postiže ustanovl j avan j em određenogtipa or ganizaci j e osnovnih tačaka; naglašavan j e, ko j e podr azumeva utvrđivan j e stepenavažnosti osnovnih tačaka i shodno tome n j ihovo istican j e tokom izlagan j a kroz količinupruženih inf ormaci j a; razvo j ni tok, od ko j eg zavisi kako će se i u ko j o j meri osnovnetačke r azvi j ati u odnosu na cil j izlagan j a.

Da bi se postigla ovakva ef ektnost izlagan j a, potrebno j e posveti ti veliku pažn j usamo j pripremi. Ona j e izuzetno složena i podrazumeva sledeći niz postupaka:

1) izbor teme - postupak ko j i ukl j uču j e razmatran j e konteksta izlagan j a i podrazu-meva analizu auditori j uma, n j egova interesovan j a, stručnost i dr ;2) utvrđivan j e svrhe izlagan j a - da inf or miše, zabavi, pozove na akci j u i sl.;3) utvr đivan j e centralne ide j e - izuzetno važan postupak ko j im se ustanovl j ava

suština samog izlagan j a; centr alna ide j a zapravo predstavl j a sažetak čitavog izlagan j aiskazan j ednom rečenicom;

4) dal j e razlagan j e centralne ide j e - utvr đivan j e osnovnih tačaka izlagan j a (osno-vne tačkena j češće podr azumeva j u razloge zbog ko j ih j e tvrdn j a iz centralne ide j e tačna ikao takve čine logički sled ide j a razvi j enih iz centralne ide j e);

5) p

rikup

l j

an j

e materi j

ala i p

odataka (p

ostupak ko

ji p

odrazumeva p

retraživan j

eliteratur e i prikupl j an j e statističkih podataka, pr onalažen j e def i nici j a, slika, shema, gra-f i kona i sl .).

Nakon ovih postupaka potr ebno j e odrediti or ganizaci j u izlagan j a i uobličiti sveinformaci j e do ko j ih se došlo. Dr ugim r ečima, spram utvr đene centr alne ide j e i osnovnihtačaka potrebno j e odabrati adekvatan tip or ganizaci j e. U literaturi već posto j e modelior ganizaci j e usmenih izlagan j a. Tako, na pr imer , Bebee i Bebee (2009) izdva j a j u pet os-novnih tipova or ganizaci j e ide j a: hr onološki prikaz, tematski prikaz, prostorni pr ikaz, tipuzrok-posledica i problem-r ešen j e. Or ganizaci j a usmene pr ezentaci j e, kao što j e sluča ji sa pisanim oblikom, podr azumeva i tri osnovna dela: uvod, centralni deo i zakl j učak.

Funkci j a uvoda j este da pr edstavi temu i privuče pažn j u slušalaca. Centralni deo, kao na- j kompleksni j i, detal j no razrađu j e centralnu ide j u i osnovne tačke ko j e iz n j e proizilaze i

podržava j u j e. Konačno,zakl j učak ima funkci j u da sumira sadrža j , ponovo istakne central-nu ide j u i osnovne tačke, podstakne slušaoce na diskusi j u, donese prepor uke il i pozove na


3/5

ЈЕЗИ К С Т РУ К Е : И ЗАЗО В И И П Е РС П Е К Т И В Е 24 3

akci j u (Dudley-Evans i St John 1998). Zakl j učak j e od izuzetne važnosti j er on kao završnideo umnogome doprinosi stvaran ju utiska o kvalitetu i efektnosti celokupne prezentaci j e.

K.ada j e reč o jezičkim elementima usmenog izlagan j a, na j pre j e potrebno pome-nuti stil izlagan j a. Po svo j o j def i nici j i, usmena prezentaci j a j este f ormalni oblik izlagan j a,ali j e n j en stepen formalnosti niži nego u pisanim oblicima. Naime, pored složenih, kom-

pleksnih rečenica, ova j žanr podrazumeva i upotr ebu vrlo kratkih i samim tim ef ektnihr ečenica. Isto tako, u izlagan j u j e požel j no postići i izvestan stepen bliskosti sa audito-

ri j umom pa stoga možemo r eći da j e umer ena for malnost glavna odlika stila usmenihizlagan j a. Upotr ebakohezivnih sredstava j este j os j edna odlika ovog žanra ko j a se dovodiu vezu sa or ganizaci j om prezentaci j e. Naime, koliko god da j e struktura izlagan j a dobr oisplanir ana, auditori j um u to nema uvid ukoliko se ne koriste j ezički signali pomoću ko j ihse

publ ika vodi kroz izla

gan

je. Oni

podr azumeva

ju izraze ko

jima se si

gnalizira struktu-

ra celokupnog izlagan j a kao i one ko j i se odnose na j edan n j egov deo. Drugim rečima,ovim sredstvima se signalizira ko j i deo izlagan j a j e u toku, dokle se stiglo, ko j a j e vezaizmeđu celina, da li j e u pitan j u zakl j učak odnosno zavr šetak izlagan j a i sl. Na kra j u, po-

gotovo kada j e reč o prezentaci j ama na stranom j eziku, velika pažn j a se mor a posvetiti igr amatičko j i leksičko j pr eciznosti , kao i pravilnom izgovor u.

IConačno, efektnost usmene prezentaci j e postiže se i upotrebom vizuelnih sr edsta-

vakao i elementima never balne komunikaci j e. U okvir u tevr ste komunikaci j e,Andersoni dr . (2004) izđva j a j u sledeće aspekte: pravilno držan j e, pokrete i gestove, izraz lica i nakr a j u- u psihološkom smislu izuzetnovažan elemenat- pogled usmeren ka publici (engl .

еуе- contact).

Na j češće poteškoće kod usmenih izlagan j a studenata

Nakon što smo razmotr i l i teori j ske postavke o tome ko j i elementi čine usmenoizlagan j e uspešnim i ef ektnim, u nastavku ovog saopšten j a osvmućemo se na praksu ianalizir aćemo u ko j o j meri su studenti uspešni u izlagan j u na stranom j eziku u okviru

j ezika struke na fakultetu i šta pr edstavl j a na j češće poteškoće u ovo j aktivnosti. Ovom

prilikom predstavl j eni su r ezultati usmenih prezentaci j a u nastavi engleskog kao j ezika

struke studenata biologi j e, ekologi j e i hemi j e na Univer zitetu u Novom Sadu. Na uzorkuod 83 izlagan j a, analiziran je kvalitet pr ezentaci j a, sa osvr tom na to šta su na j češći pro-blemi, t j . greške prilikom izlagan j a. Potr ebno j e napomenuti da ova j zadatak pr edstavl j aizbornu aktivnost, što j e nar očito važno sa stanovišta psihologi j e, j er time možemo do-

nekle eliminisati psihološke f aktore poput nelagodnosti u nastupu pred auditori j umomkao moguće uzroke grešaka. Pre izlagan j a, studentima su predočena osnovna uputstvao tome kako spremiti izlagan j e i o čemu treba voditi računa u pripremi i tokom samogizlagan j a. U tom smislu studentima j e skrenuta pažn j a na aspektekao što su or ganizaci j aizlagan j a, utvrđivan j e centr alne ide j e i osnovnih tačaka, upotreba kohezivnih sredstava,upućivan j e i istican j e važnih delova, povezivan j e različitih segmenata izlagan j a, ef ektnaupotreba vizuelnih sr edstava, vremensko ogr aničen j e izlagan j a i način izlagan j a. Ovakavprincip j e mahom zastupl j en u aktuelnim udžbenicima stranog j ezika gde se preskripti -

vno, na j češće u vidu saveta, učenici upozna j u sa osnovnim načelima efektnog izlagan j a.Tokom izlagan j a studenti su ocen j ivani od strane ostalih kolega i pr edmetnog nastavnika


4/5

244 L A N G UA G E FO R SPECIFIC PU R POSES: C H A L L EN G E S A N D PROSPECT S

na osnovu upitnika ko j im j e vrednovan kvalitet sledećih pet segmenata: sadrža j izlagan-

j a, or ganizaci j a, upotr eba vizuelnih sredstava, j ezička preeiznost i način izlagan j a. Ovi

segmenti ocen j ivani su na skali od 1do 5, a rezultati su potom statistički obrađeni i datiu vidu sredn j e ocene. Kada analiziramo na j češće poteškoće u okvir u svakog od 5 pome-

nutih segmenata izlagan j a, rezultati govore sledeće.Što se tiče sadr ža j a izlagan j a,na jviše poteškoća j e uočeno u sledećim segmentima:- neposto j an j e/neistican j e centralne ide j e, što na j češće podrazumeva da nakon

odslušane prezentaci j e auditori j um nema j asnu predstavu o tome šta j e suštinai ci l j izlagan j a;

- nedovol j na količina iznetih informaci j a, što ukazu j e na nedovol j nu i povr šnu

pripremu izlagan j a ili na problem j ezičke bar i j er e ko j a stvara utisak šturosti

podataka;

U pogledu or ganizaci j e izlagan j a, na j češći problemi su uočeni kod sledećih seg-m e n a t a :

- nedovol j no razrađen uvodni deo il i pak potpuno odsustvo uvoda, pri čemu j ene j asno o čemu će biti reei u izlagan j u;

- odsustvo zakl j učka - manifestu j e se kao nagl i prekid i neočekivani završetaksaopšten j a, što doprinosi oseća j u necelovitosti i nedorečenosti u pogleduočekivanih informaci j a kod auditori j uma;

- nedovol j na upotreba kohezivnih sredstava - uočava se na j češće u nepove-

zivan j u delova izlagan j a i nena j avl j ivan j u određenih segmenata, uglavnom

zakl j učka izlagan j a;Kada j e reč o upotr ebi vizuelnih sredstava, uočeni pr oblemi se na j češće odnosena:- nepr eglednost vizuelnih sredstava, ko j a su u veliko j meri opterećena tekstom;- prisustvo ir elevantnih informaci j a, što upuću j e na nedovol j nu sposobnost

razlučivan j a bitnih od nebitnih informaci j a i nerazvi j enu veštinu sumiran j a;- nedovol j no upućivan j e na vizuelna sredstva, pri čemu n j ihova upotr eba nema

žel j eni efekat j er osta j u mahom neiskorišćeni;Konačno, u vezi sa načinom izlagan j a, na j češći problem predstavl j a čitan j e inf or -

maci j a sa pr opratnih sla j dova.Kada sumiramo sve navedene poteškoće i r angiramo ih po učestalosti, kao na j -

prisutni j i pr oblemi pri izlagan j u studenata u okviru nastave engleskog kao j ezika struke j avl j a j u se:

1. Odsustvo kohezivnih sredstava (u 70%)2. Neadekvatan zakl j učak3. N eadekvatan uv od

4. Nerazrađena centralna ide j a5. Nepr egledna vizuelna sredstva6. Neusmeravan j e pogleda ka publici7. Nedovol j na količina informaci j a

8. Jezička nepreciznostOvakvi rezultati upuću j u na to da kod studenata osnovni pr oblemi prilikom izla-

gan j a na stranom j eziku nisu nedovol j no poznavan j e elemenata stranog j ezika već nedo-

vol j no razvi j ene kognitivne sposobnosti kao što j eval j ano utvrđivan j e osnovnih tačaka,n j ihovo povezivan j e, razlikovan j e bitnih od man j e bitnih detal j a, sumiran j e i dr.


5/5

ЈЕ ЗИ К С Т Р У К Е : И З А З О В И И П Е РС П Е К Т И В Е 2 4 5

Zakl j učak

Dobi j eni rezultati u vezi sa na j češćim poteškoćama studenata prilikom usmenihizlagan j a na stranom j eziku upuću j u na sledećezakl j učke. Kao prvo, u nastavnim pr ogra-

mima j ezika struke potrebno j e posvetiti više pažn j e i prostora razvi j an j u oveveštine. Pr e-

skr iptivna pravila ko j ih se treba pridr žavati tokom pripreme i za vreme samog izlagan j aočigledno nisu dovol j na. U nastavu bi trebalo ukl j učiti viševežban j a sa konkretnim zada-

cima ko j i podr azumeva j u određivan j e centralne ide j e zadatih tema za izlagan j e, razlagan-

j e centralne ide j e na osnovne tačke, or ganizaci j u osnovnih tačaka i n j ihovo povezivan j e ucelokupnom izlagan j u, osmišl j avan j e adekvatnih vizuelnih sredstava za zadate teme i sl.Nadal j e, budući da se uočene greške u dobro j mer i zasniva ju na određenim kognitivnimsposobnostima i ne podrazumeva j u samo nedovol j no poznavan j e stranog j ezika, nameće

se zakl j učak da gor e navedene veštine u vezi sa usmenim izlagan j ima treba razvi j ati nesamo u okviru nastave stranog j ezika, već i matern j eg.

L i t e r a t u r a :

Anđcrson, K, J. Maclean & Lynch, T. (2004) Study Speaking, 2nd edit ion, Cambr idge: Cambr idgeUniversity Press

Beebe, S.A. & Beebe S.J. (2009) A Concise Public Speaking Handbook, 2nd edition, Boston: Pear -

son Educat ion

Dudley-Evans

,T. & St. John

,M .J.

(1998

)Develo

pments in ESP

,Cambr i d

ge: Cambrid

ge Univer -

sity Press,Ruggiero, V.R. (2007) TheAr t of Thinking, 8th edit ion, New York : Pear son EducationWallace, M .J. (2004) Study Skills in English, 2nd edition, Cambridge: Cambridge University PressZar eva, A . (2009) Informational Packaging, Level of Formality, and the Use of the Circumstance

Adver bials in L 1and L2 Student A cademi c Pr csentati ons, Jour nal of Engl ish f or Academic

Pur poses, 8/1:55-68

L j i l j ana K nežević

O RA L P R E SE N T A T IO N S I N L SP C L A SSE S -

C O M M O N P IT FA L L S FO R ST U D E N T S

Бит т агу

The task of giving oral pr esentations has become an integral part of апу languagef or academic pur poses cour se. The paper analyses the most common pr oblems detectedin student presentations given in an English f or Academic Pur poses setting. The r esultssuggest that the pr oblems are not caused by the lack of l inguistic knowledge but ar e

r ather related to insuf f i ciently developed cognitive skills and str ategies such as develop-ing central idea, or ganizing main points, recognizing r elevant details, connecting ideas,summarizing etc. This f urther implies that the above presentation skills should be mor eintensively developed in L SP classes and also become a part of students

' native languagec o u r s e s .

Documents

Ljiljana Knežević - Veština usmenog izlaganja u nastavi jezika struke - najčešće poteškoće studenata