Embed Size (px)
Citation preview
MАСОВНА ИСХРАНА др Ана Калушевић
Одабрани семинарски радови Школска 2019/20.
Кето(гена) исхрана Тања Нерац
Šta je ketogena ishrana
Ketogena ishrana bazira se na unosu namirnica koje su bogate mastima i proteinima i kao takve glavni su izvor energije.
Ketogena ishrana nastala je iz potrebe da se ishranom tretiraju bolesti.
Namirnice koje sadrže ugljene hidrate se za vreme keto ishrane ili dijete izbegavaju.
Cilj je postizanje i održavanje stanja ketoze.
Piramida keto ishrane Bobičasto voće Borovnice, kupine, maline Punomasni mlečni proizvodi Povrće bez skroba Masniji komadi mesa, divljih ili organski uzgajano Minimalno prerađene zdrave masti
Namirnice u keto dijeti
Izbegavati Forsirati Slatkiše Soseve bez brašna Sve izvore skroba Mlečne proizvode Leguminoze Voće Povrće bez skroba Meso Jaja
Primer ketogenih obroka
Doručak Ručak Večera
Kafa bez šećera Mus od avokada Namaz od sira
*** *** ***
Jaja sa slaninom i Salata sa piletinom Losos i brokoli
paradajzom i majonezom na pari
*** *** ***
Sveže maline Čia puding Crveno vino
605 kcal 988 kcal 607 kcal
Primer ketogenih obroka
Rezultati keto dijete ogledaju se u...
Gubitku kilograma
Kontrolisanju nivoa šećera u krvi
Kontrolisanje apetita
Poboljšanom odnosu HDL i LDL holesterola
Poboljšanju stanja mišića i moždanih funkcija
Po nekim autorima i lečenju epilepsije
Исхрана старијих људи Немања Девић
Uvod
• Geronatologija je nauka o biološkim, psihološkim i društvenim procesima i pojavama starenja. Ona se razlikuje od gerijatrije – grana medicine specijalizovana za liječenje bolesti kod starijih.
• Prosces starenja je sam po sebi predstavlja poteškoću za pravilnu ishranu, jer je normalno da se apetit smanjuje tokom starenja, jer su manje i potrebe organizma. Osobu takođe može omesti i smanjenje osećaja mirisa i ukusa čime se gubi uživanje u jelu.
• Ako su uslovi rada nepovoljni, ishrana
neodgovarajuća, bolesti česte i nedovoljno liječene
itd., degenerativna oboljenja i starost nastupaju
ranije.
• Važno je da se stari ljudi, kad god je moguće aktivno
bave nekim fizičkim radom koji ne treba da bude
zamoran, već da služi i kao fizička kultura i kao
rekreacija, а ishrana prilagođena potrebama
organizma.
Pravilna ishrana starijih osoba
-piramida ishrane-
Ishrana u trećem dobu
• Potrebne količine kalorija
• Ugljenih hidrata
• Proteina
• Vode
• Vitamina
Meni
Doručak (nešto od navedenog)
Ovsene pahuljice 389 kcal
Poširana jaja 147 kcal
Šunka 434 kcal
Griz 333 kcal
Prženice 234 kcal
Čokoladni mafini 490 kcal
Voćna salata 225 kcal
Ručak
Pileća supa 40 kcal
Srpska salata 50 kcal
Grilovana piletina 120 kcal
Proja 363 kcal
oko 600 kcal
Večera
Supa od povrća 40 kcal
Kapreze salata 50 kcal
Prženi som 174 kcal
Pečeni patlidzan 16 kcal
oko 300 kcal
Šta je starijim ljudima potrebno?
• Hrana bogata skrobom i dijetalnim vlaknama
• Hrana bogata gvožđem
• Hrana sa visokim sadržajem folne kiseline
• Hrana bogata kalcijumom
• Smanjiti unos soli
Namirnice koje se preporučuju
• Integralne žitarice
• Svježe voće i povrće
• Mlijeko i mliječni proizvodi
• Meso: piletina, junetina, ćuretina, teletina
• Riba: tri puta nedeljno
Исхрана људи
са денталним обољењима Стефан Миљковић
• Usna duplja i zubi imaju jako bitnu ulogu u pripremi hrane za
dalje korišćenje i varenje.
• Vrsta namirnica, način pripreme hrane, kao i navike u ishrani mogu biti uzročnici brojnih oboljenja i malformacija usta i zuba.
• Danas je poznato koliko malnutricija loše utiče na zdravlje, a povezanost konzumacije šećera i nastanka karijesa izmenjena je zahvaljujući edukaciji o pravilnom održavanju oralne higijene.
• S druge strane, povećana je pojava dentalne erozije, pre svega zbog loših navika u ishrani. Osobine hrane koje se uzimaju u obzir kada se procenjuje njihova kariogenost jesu oblik hrane, vreme zadržavanja u usnoj duplji, frekventnost unosa, sastav hrane, potencijal hrane da stimuliše lučenje pljuvačke, ali i kombinacija hrane koja se unosi.
Kako nastaju oboljenja?
• Gazirana pića na primer, imaju nisku kariogenost jer se kratko zadržavaju na zubima, ali ako se frekvencija unosa ovih pića poveća, kariogeni potencijal se bitno poveća.
• S druge strane, tvrde bombone i lizalice se duže zadržavaju u ustima prilikom konzumacije, pa shodno tome imaju veći kariogeni potencijal. Ukoliko se njihova količina i frekvencija unosa u toku dana poveća, dolazi do znatnog produžavanja faze demineralizacije i nastanka karijesa.
Kako hrana stvara oboljenja?
Kada je reč o očuvanju oralnog zdravlja, bez sumnje je osim o
oralnoj higijeni potrebno voditi računa i o namirnicama koje
unosimo.
Ako unosite dovoljno hranljivih mikronutrijenata, zubi će se
prirodnim putem regenerisati i biti čvrsti i zdravi, ali ukoliko
unos ovih nutrijenata izostane, bakterije i kiseline u usnoj duplji
sprečiće taj prirodni proces što dalje dovodi do propadanja zuba.
Kako bi zubi bili zdravi, potrebno je unositi puno liposolubilnih
vitamina, a tu ubrajamo vitamine:A, D, K2 i E.
.
Hrana kao lek protiv oboljenja
Vitamin A nalazi se u ribi, mleku i jajima.
Vitamin D možete naći u masnim ribama, gljivama i
punomasnim mlečnim proizvodima.
Odličan izvor vitamina K2 su mekani sirevi, jaja, maslac i
jetra,
Vitamin E nalazi u spanaću, orasima i brokoliju.
Gde možemo pronaći te vitamine?
Za zdrave zube preporučena je i konzumacija čvrstih namirnica koje povoljno utiču na mišice vilice i indukuju žvakanje i lučenje pljuvačke koja štiti zube i smanjuje kiselost u usnoj duplji. Odličan primer takve namirnice jeste celer, koji pored toga što zahteva dodatno žvakanje, takođe masira desni i čisti prostor između zuba. Preporučuju se kao zaštitna hrana (antikariogena) kikiriki, orah,badem, brazilski orah,stariji sirevi, kiselo mleko, kefir, sirovo povrće,kokosovo ulje, zeleni i crni čaj.
Preporučeno...
Lizalice i tvrde bombone
Iako su voljene od strane mnoge dece i deluju primamljivo i bezazleno, lizalice su veliki neprijatelj zuba.
Osim što sadrže veliku količinu šećera, zbog svoje čvrstine neretko mogu izazvati lomljenje zuba, odnosno okrnjenost. Identičan efekat imaju i tvrde bombone koje se relativno dugo zadržavaju u ustima, te imaju visok kariogeni potencijal.
Grickalice i slatkiši
Ova grupa namirnica zbog svog lepljivog sastava imaju veliku tendenciju da zaostanu u šupljinama zuba, pa se nakon pola sata od konzumacije ovih namirnica preporučuje detaljno čišćenje zuba četkicom i koncem za zube.
.
Namirnice koje treba izbegavati
Alkohol
Poznato je da alkohol izaziva dehidrataciju ćelija, samim tim i opšteg stanja organizma, pa se kao posledica javlja
suvoća u ustima koja je odličan preduslov za nastanak karijesa.
Osim toga, alkohol je jedan od faktora rizika za nastanak oralnog karcinoma.
Gazirani napici
Gazirani napici nemaju apsolutno nikakvih poželjnih efekata na naše zdravlje. Prepuni su šećera i kada dospeju u
usnu duplju, bakterije te šećere koriste za sopstveni metabolizam i u tim procesima nastaju kiseline koje uništavaju
zubnu gleđ. Jedan od sastojaka gaziranih pića jesu i fosforna i limunska kiselina koja su značajni uzročnici zubnih
erozija. Preporučeno je da prilikom konzumiranja ovih napitaka koristite slamčicu, da piće bude hladnije, da se piju
brzo bez mućkanja u ustima, i da se ne peru zubi najmanje polasata nakon konzumacije istih. Savet je da se usta samo
isperu vodom
Kafa i čaj
Konzumiranje ovih napitaka u ograničenim količinama i bez dodavanja nije štetno, ali preteranim unosom dolazi do
smanjenog lučenja pljuvačke i diskoloracije zuba. Zato se preporučuje uzimanje ovih napitaka u umerenim
količinama i uz čašu vode.
Pića koja treba izbegavati...
Doručak: Ručak: Večera:
Puter Potaž od celera Grilovana skuša
Jaja Pečena Piletina Pire od blitve
Mleko/jogurt sa spanaćem Voćna salata
Paradajz salata
*Za doručak bi bilo poželjno konzumirati što više ovih namirnica.
Meni
• Većina ljudi u svetu ima neke probleme sa zubima ili probleme sa desnima, a to je uglavnom uzrok nepravilne ishrane i neredovne higijene.
• Iz ovoga možemo da zaključimo da možemo prevenirati ili sprečiti ta oboljenja i pravilnom ishranom.
Zaključak
Исхрана оболелих од
бубрежних болести Стеван Коњевић
• Bubreg je organ koji pomaže očuvanje zdravlja i čistoće organizma tako što izlučuje sve neželjene proizvode našeg metabolizma i razne toksine.
• Iako je primarna uloga bubrega da prečišćava organizam od štetnih materija, to nije i njegova jedina funkcija. Bubrezi imaju važnu ulogu u regulisanju krvnog pritiska, količinu vode, minerala, jona, elektrolita, baza i kiselina, u organizmu.
• Posljednjih godina se svuda u svjetu beleži porast broja ljudi koji boluju od hronične bubrežne slabosti ili hronične bubrežne insuficijencije (isto što i HBI, CKD, CRF).
Osnovne informacije o bubrezima
• Najčešće 3 bolesti koje dovode do slabljenja funkcije bubrega su:
1. Šećerna bolest (diabetes) 28% svih HBI; 2. Povišen krvni pritisak (arterijska hipertenzija) 25%
svih HBI, 3. Upala bubrega (glomerulonefritisi) 21% svih HBI.
• Objašnjenje za ovo povećanje je sve veći broj oboljelih sa
dijabetesom i visokim krvnim pritiskom, kao i sve veći procenat starije populacije na globalnom nivou. Stoga se smatra da treba raditi na podizanju svesti o bubrežnim bolestima i na poboljšanju znanja i razumevanja ovih bolesti, kao i o poznavanju načina sprečavanja njihove pojave ili njihovog otkrivanja u ranoj fazi.
• Savetuje se smanjenje unosa soli, tečnosti, proteina, kalijuma i fosfata.
• Najveći problemi npr. nagomilavanje viška kalijuma u telu, višak fosfora,
• Mora doći do promene ishrane zbog viška tečnosti u organizmu.
• Preterano stroga dijeta je štetna, oduzima previše slobodnog vremena i energije, što je bolje ulagati u druge aktivnosti
• Cilj je pomoći oboljelima da poboljšaju svoje zdravlje hranom, bez velikih životnih komplikacija.
• Primarna funkcija bubrega je da stvaraju urin i prečišćavaju krv. Bubrezi uklanjaju štetne produkte i druge supstance koje nisu potrebne organizmu. Važne funkcije bubrega su sljedeće:
1. Uklanjanje produkata metabolizma
2. Otklanjanje viška tečnosti
3. Ravnoteža minerala i elektrolita
4. Kontrola krvnog pritiska
5. Stvaranje crvenih krvnih zrnaca
6. Održavanje zdravih kostiju
Funkcije bubrega
• Bolesti bubrega su podeljene u dve grupe:
• Internističke bolesti bubrega: Ovde spadaju slabija funkcija bubrega, infekcije urinarnih puteva i nefrotski sindrom i ove bolesti lječe nefrolozi. Bolesnici sa uznapredovalom bubrežnom insuficijencijom moraju da se lječe dijalizom ili transplantacijom bubrega.
• Hirurške bolesti: U ove bolesti spadaju kamen u bubregu, bolesti prostate i tumori bubrega ili mokraćnih puteva. Njih lječi urolog operativno, endoskopijom ili litotripsijom (“razbijanjem” kamena posebnim aparatima).
Najčešće bolesti bubrega
• Sedam efikasnih načina za održavanja zdravlja bubrega su:
1. Održavanje dobre kondicije i tjelesne aktivnosti
2. Pravilna i uravnotežena ishrana
3. Održavanje normalne telesne težine
4. Prestanak pušenja
5. Oprez sa ljekovima koji se dobijaju bez recepta
6. Unos vode (oko 2 do 2,5 litra dnevno)
7. Jednogodišnja kontrola bubrega
Mjere prevencije za zdrave osobe
• Unos vode i tečne hrane: Unos tečnosti mora biti ograničen u skladu sa savetima lekara. Mora se svakodnevno proveravati telesna težina i unositi u tabelu.
• Ugljeni hidrati: Da bi osigurali unos dovoljnog broja kalorija, pacijenti moraju uzeti dovoljne količine šećera ili glukozom bogatih namirnica uz cerealije (pod uslovom da nisu dijabetičari).
• Bjelančevine: Meso bez puno masti, cerealije, mahunarke, jaja i piletina su glavni izvori proteina. Obolelim od hronične bolesti bubrega koji nisu na dijalizi, se savetuje da ograniče unos bjelančevina na <0,8 g/kg telesne težine/dan. Kada se počne terapija dijalizom, unos može biti povećan na 1-1,2 g/kg telesne težine/dan. Pacijentima na peritonealnoj dijalizi može biti potrebno do 1,5 g/kg telesne težine/dan.
• Iako belančevine životinjskog porekla sadrže sve esencijalne amino kiseline ipak se moraju ograničavati, naročito pacijentima koji jos uvek nisu na dijalizi, jer to može ubrzati pogoršanje hronične bolesti bubrega (HBB, HBI).
Dijeta za bolesti bubrega
• Masti: Masti predstavljaju dobar izvor energije. Monozasićene i polinezasićene masti iz maslinovog ulja, ulja grožđanih koštica, ulja šafrana, kanole ili soje se mogu unositi u ograničenim količinama.
• So: Savetuje se umanjen unos količina soli. Provera deklaracije na namirnicama i odabir hrane bez mnogo soli. Izbjegavanje namirnica i hrane koja sadrži druge izvore natrijuma, kao što je natrijum bikarbonat (soda bikarbona, prašak za pecivo).
• Žitarice: Koristiti pirinač ili produkte od pirinča. Da bi se izbegla jednoličnost, naizmenično uzimati razne cerealije, kao sto su pšenica, pirinač, griz, pšenično brašno i kukuruzne pahuljice.
• Povrće: Povrće sa malim sadržajem kalijuma, uzimati bez ograničenja. Povrće sa visokim sadržajem kalijuma, prethodno obariti, da bi se odstranio kalijum. Za poboljšanje ukusa dodati limunov sok.
• Voće: Voće sa malim sadržajem kalijuma kao što su ananas, jabuka, papaja i bobičasto voće se može unositi, ali samo jednom u toku dana. Na dan dijalize, pacijenti mogu uzeti samo jedan komad voća. Ne uzimati voćni sok.
• Mleko i mlečni proizvodi: Mleko i mlečni proizvodi, kao što su jogurt i sirevi sadrže velike količine fosfora i treba ih ograničiti. Koristiti mlečne namirnice sa nižim sadržajem fosfora koje uključuju puter, krem sir, mladi mrvljeni sir i nemlečni namazi.
• Hladni napici: Izbjegavanje gaziranih pića, jer imaju visok sadržaj fosfora. Ne unositi voćne sokove zbog visokog sadržaja kalijuma.
• Suvo voće: Suvo voće, mljeveni orasi, susam, svježi ili suvi kokos se moraju izbjegavati.
Primer dijete sa smanjenom količinom kalijuma
Dan Doručak Ručak Večera
Ponedeljak 2 139 kcal/8955 kJ
Mljeko 130 mL Bjeli hljeb 200 g Džem od kajsija 80g 792 kcal
Teleća supa sa tjesteninom 200ml Pasulj i slatki kupus sa kobasicom 260g Mramorni kolač 100g 642 kcal
Tjesto sa faširanim mesom 220 g Jabuka 149 g 707 kcal
Primjeri bubrežne dijete za bolesnike
• Pravilna, uravnotežena ishrana može uticati na ublažavanje simptoma ili na sporiju progresiju bubrežnih bolesti.
• Da biste olakšali život sebi ili osobama sa oštećenom funkcijom bubrega, trebalo bi da se obratite lekaru ili nutricionisti.
• Različiti simptomi bolesti bubrega takođe zahtevaju niz različitih dijeta, ali mora se imati na umu da ne postoji jedna univerzalna dijeta za sve oboljele.
Zaključak
Исхрана грађевинских радника
кетеринг исхрана Милош Узур
Uvod u ketering
• Ketering je relativno nova oblast ugostiteljske delatnosti.
• Svakom korisniku je izuzetno važno kome će poveriti organizovanje svoje proslave.
• Cilj koji želimo da ostvarimo je kompletno zadovoljenje kupaca usluga, njihovih gostiju i ponovno angažovanje, jer je dobro poznato da je lakše zadržati stare goste nego dobiti nove.
• Ketering ima zadatak da obezbedi sve što je neophodno za planiranje i obavljanje funkcija na određenim lokacijama, u određeno vreme, gde ponuda hrane i pića ima značajnu ulogu.
Ketering na gradilištima
• Zbog sve većeg broja novih gradilišta, a tako i ishrane radnika na istim, javlja se potreba za uvođenjem keteringa na gradilištu.
• Ovakav vid ishrane jednostavniji je, praktičniji i vidno povoljniji.
• Vreme obroka je unapred utvrđeno i tada kompletno gradilište staje sa radom na 45-60 min.
• Pripremaju se uglavnom gotova jela koja se dostavljaju ili u nepovratnoj ambalaži ili u posebnim gastro posudama
44
Korišćenje papira i plastike
kao olakšica za korisnike
• Pranje sudova je nemoguće pri keteringu na terenu,
jer konkretno na gradilištu ne postoje uslovi za to. • Korišćenjem papirnih predmeta može se obaviti
ketering na sasvim zadovoljavajući način, iako se tako nešto u datim okolnostima činilo nemogućim. Kao takvi, mogu se skladištiti i bacati kao otpaci nakon upotrebe.
• Primer: salvete, pakovanja i kese za sendviče, plastične ili drvene viljuške i noževi
Konzumacioni proizvodi
• Ovakav način ishrane ne oduzima mnogo vremena, svi radnici konzumiraju hranu u istom vremenskom intervalu, stoga ne dolazi do pojedinačnih odlazaka na pauzu za obrok što bi usporavalo rad samog gradilišta.
• Najviše se praktikuju kuvana jela, jer osim što sadrže velike količine nutritivne vrednosti, lakša su za želudac i varenje.
• Takođe, po želji poslodavca moguće je doneti i kafu i/ili čaj u termosima.
Primeri menija
• Ponedeljak:
Bečka šnicla (od pilećeg belog mesa) sa pireom, vitaminska salata, pola hleba
• Utorak:
Čorbasti pasulj sa kobasicama, kupus salata, pola hleba
• Sreda:
Čorbasti grašak sa piletinom, paradajz salata sa lukom, pola hleba
• Četvrtak:
Ćufte u sosu sa pire krompirom, cvekla salata, pola hleba
• Petak:
Gurmanska pljeskavica sa
pekarskim krompirom,
kupus salata, pola hleba
• Subota:
Musaka od krompira, šopska
salata, pola hleba
• Nedelja:
Mešani roštilj sa pekarskim
krompirom, vitaminska
salata, pola hleba
• Uz svaki obrok, po zahtevu poslodavca može se dodati i supa ili čorba i desert (knedle sa šljivama, sutlijaš, tulumbe).
• Za doručak se uglavnom pripremaju različite varijante sendviča (šunka, tunjevina, piletina, svinjetina i jogurt.
Исхрана спортиста - Фудбалера Катарина Младеновић
Жељко Маштраповић
Исхрана фудбалера
• Исхрана фудбалера да буде усклађена са општим захтевима рационалне исхране.
• Исхрана фудбалера је често на дугој листи приоритета коју имају тренери и лекари који припремају играче за такмичење.
• Последица слабе игре повезује се са неадекватмом исхраном фудбалера.
• Храна која се уноси непосредно пред утакмицу доприноси бољој функцији оргaнизма.
Пирамида исхране фудбалера
https://1.bp.blogspot.com
Угљени хидрати
• Угљени хидрати треба да обезбеде највећи део потребне енергије.
• Фудбалеру је потребно ( од 60 до 70 % ) од укупне енергетске потрошње што износи од 500 до 600 грама дневно.
• Угљени хидрати се могу складиштити у мишићима, јетри и другим органима као гликоген.
• Храна која садржи велике количине угљених хидрата је хлеб, кромпир, теста, пиринач и цереалије.
Масти
• Масти- депои у организму су довољни да подмире било какву потребу спортиста у масти и није потребно додавање маси за време било којих спортских напора.
• Смањен унос масти, а повећан унос угљених хидрата, помаже одржавању енергетског баланса.
• Масноће се налазе у намирницама млечног порекла и то су: млеко, јогурт, путер, сир...
Улога протеина
• Људски организам нема протеинске резерве.
• Било који протеин који је савршен не може бити депонован као протеин, већ ће бити разложен.
• Препоручене количине протеина за спортисте су од 1,2 до 1,8 грама на дан по килограму телесне масе.
• Месо риба, јаја су главни извор протеина у нашој исхрани.
• Протеини се могу добити и из оброка који садрже цереалије и поврће.
Предлог исхране
Доручак Ужина Ручак Вечера
100 г меда 100г шунке 100г супе 100г парадајз чорбе
100 г путера 100г хлеба 100г гулаша 100г шпагета миланезе
1 јаје 100г качкаваља 100г купус салате
100г мешане салате
100г шунке 100мл сока 100г кремпите 200г рибе са пиринчем
100г поморанџе 400г воћне салате
• Спортиста мора бити хидриран
• Да би избегли дехидрацију мора се уносити одређена количина течности која је неопходна за време тренинга.
• Неколико дана пред утакмицу(тренинг) никако не уносити алкохол у организам, који ће се негативно одразити и на сам организам.
• Конзумирање цигарета спортистима се не препоручује.
Исхрана трудница Стефан Брадоњић
Исхрана у
првом
тромесечју
• Прво тромесечје траје до 13 недеље
трудноће.
• Током овог периода битно је уносити
намирнице богате фолном киселином,
витамином Б6, гвожђем, калцијумом,
влакнима.
• Исхрана треба да буде избалансирана.
• Треба избегавати газирана пића,
заслађена пића, слаткише...
• Потражити мишљење нутриционисте.
Исхрана у
другом
тромесечју
• Друго тромесечје траје од 14 до 27
недеље трудноће.
• Треба уносити храну богату омега 3
масним киселинама, калцијумом,
витамином Д, гвожђем.
• Треба се доста кретати.
• Гестацијски дијабетес могућ.
Превенирати исхраном.
• Ужина треба да буде умерена.
• Посаветовати се са нутриционистом.
Исхрана у
трећем
тромесечју
• Треће тромесечје траје од 28 до 40
недеље.
• Трудници је у овом периоду потребно
доста енергије и витамина К.
• Треба пити доста воде.
• Као ужина најбоље је узети сушено
воће.
• Избегавати касне оброке.
• Послушати мишљење нутриционисте
и лекара.
Савети
• Прво тромесечје: треба пити најмање 8 чаша воде
дневно.
• Друго тромесечје: треба избацити кафу и неке
чајеве, пратити телесну тежину.
• Треће тромесечје: треба “ослушкивати” своје
тело, треба уносити додатних 150-200
килокалорија.
Храна коју
треба
ограничити
• Кофеин – истраживање Америчког факултета акушерства и гинекологије показало је да конзумација шоље кафе која нема више 200 мг кофеина није опасна по бебу.
• Риба – месо риба које има повећану количину живе, као што је месо беле туне, није добро за бебу због развитка мозга. Месо туне у туњевинама је безбедије за конзумирање у трудноћи у односу на свеже месо туне.
Храна коју
треба
избегавати
• Алкохол – опасан је јер може прећи из организма мајке у бебу преко пупчане врпце.
• Риба – неке рибе у себи имају живу и она је опасна јер може довести до поремећаја мозга и бубрега нерођене бебе.
• Непастеризовани производи – труднице су положне да се разболе од две врсте тровања: бактеријом (листериоза) и паразитима (токсоплазмоза).
• Не препоручује се да труднице узимају: непастеризовано млеко, хот дог, нарезци, непастеризовани хладни месни намаз и паштете.
• Сирово месо и јаја
Токсоплазмоза
• Токсоплазмоза је инфекција узорокована паразитским
организмом Toxoplasma.
• Трудница се може заразити преко сировог или
недовољно термички обрађеног меса заражене
животиње, чак и измета мачке, додира са предметима
или храном које су биле у контакту са зараженим месом.
• Ако је трудница заражена то може бити веома опасно по
бебу.
Листериоза
• Listeria је патогена бактерија.
• Опасна је за плод и истраживања су показала да су труднице
20 пута осетљивије од остале популације.
• Може довести до озбиљних проблема код бебе.
• Битно је да се не једе непастеризовано млеко и млечни
производи, храна која се не загрева пре конзумације.
• Воће и поврће које расте при земљи треба добро опрати пре
употребе.
Здрави залогаји у трудноћи
Ако трудница огладни између оброка не треба да посеже за грицкалицама које су пуне шећерима, мастима које нису добре већ да поједе нешто здравије попут:
Поврће за салату, попут шаргарепе, целера или краставца Воћни јогурт с ниским уделом масти, обични јогурт са интегралним
хлебом или повртним штапићима Готове марелице, смокве или суве шљиве Супе и чорбе од поврћа и пасуља Малу чинију незаслађених житарица за доручак или каша с млеком Млечна пића Свеже воће Печени пасуљ на тосту или мали печени кромпир Мала кришка хлеба од слада, воћни чајни колач или кришка
тостираног воћног хлеба
Припрема хране
• Воће, поврће и салате се детаљно оперу да би се уклонили сви трагови земље, која може садржати токсоплазму, паразит који може изазвати токсоплазмозу - што може наштетити нерођеној беби.
• Оперу се све површине и прибор и руке након припремања сирове хране (перади, меса, јаја, рибе, шкољки и сировог поврћа) - то ће помоћи да се избегне тровање храном.
• Води се рачуна да се сирова храна чува одвојено од готове хране, јер у супротном постоји опасност од контаминације.
• За сирово месо користи се посебан нож и даска за сечење.
• Готове оброке загревају док се не загреју до краја - ово је посебно важно за оброке који садрже месо.
Дневни мени – доручак
Овсена каша са јабуком и циметом
• Укупно хранљивих материја:
• Калорије: 448.3 kcal
• Протеини: 19.6 g
• Угљени хидрати: 65.3 g
• Биљна влакна: 9.148 g
• Укупно шећера: 24.2 g
• Укупно масти: 13.8 g
• Засићених масти: 1.84 g
Дневни мени – ручак
Сомуни са поврћем и хумусом
• Укупно хранљивих материја:
• Калорије: 553.8 kcal
• Протеини: 22.4 g
• Угљени хидрати: 81.1 g
• Биљна влакна: 9.963 g
• Укупно шећера: 28.3 g
• Укупно масти: 18.5 g
• Засићених масти: 3.116 g
Дневни мени – вечера
Пуњена тиквица са печуркама и поврћем
• Пуњена тиквица има тону хтанљивих материја која је
потребна свакој трудној жени, али је посебно корисна
будућим мама вегетеријанцима.
Укупно хранљивих материја:
• Калорије: 641.7 kcal
• Протеини: 23.6 g
• Угљени хидрати: 110.2 g
• Биљна влакна: 16.2 g
• Укупно шећера: 6.101 g
• Укупно масти: 16.5 g
• Засићених масти: 3.59 g
Ужине
Преподневна ужина: • 100 g бананe (1,09 g протеина; 22,84 g угљених хидрата;
0,33 g масти (0,11 g засићене масти); 2,6 g влакана) = 88 калорија
• 33 g пистаћа (7,1 g протеина; 9,18 g угљених хидрата; 15,27 g масти (1, 88 g засићених масти); 3, 34 g влакана) = 189 калорија
277 калорија Послеподневна ужина: • 20 g пармезана (7,49 g протеина; 5, 72 g масти, 0,81 g
угљених хидрата, 0 g влакана) = 86 • 50 g кокица (36 g угљених хидрата; 6 g протеина; 6 g
влакана, 0 g масти ) = 160 kalorija 246 калорија
Закључак
• Трудноћа као период када у жени расте једно или више бића је веома компликована.
• Сама правилна исхрана трудница може да им помогне када су потешкоће у питању.
• Труднице треба да узимају храну довољну за развитак ембриона (богату минералима,витаминама, шећерима, протеинима) и за само функционисање њихових органа.
• Веома је битно да се води рачуна шта се у ком тренутку конзумира, јер ће тело након порођаја бити без масних наслага, преобличено, а беба ће бити здрава и развијена.
Марија Такић
Исхрана по крвним групама
Увод
• Постоје четири главне крвне групе, а то су 0, А, Б и АБ
• Кврна група је кључна ствар за имуни систем једног
човека. Она регулише све оно што може да штети једном
организму, а то су вируси, инфекције, бактерије итд.
• Утиче на метаболизам, имуни систем, пробаву, стрес,
ментално и емотивно стање.
• Одгговарајућа исхрана смањује ризик од многих болести
• Храна се дели у три категорије: веома корисно,
неутрално и избегавати.
Крвна група 0
• Најстарија и најраспрострањенија крвна група
• Код ове крвне групе преовладава месо у исхрани
• Људи са нултом крвном групом имају снажан имуни и
пробавни систем
• Особама ове крвне групе одговара интензивна физичка
активност
• Требало би избегавати свињетину и гушчетину.
• Морски плодови су најбољи извор животињских протеина.
Веома корисно – бакалар, ослић, скуша, штука, јесетра,
сабљарка... Избегавати – хоботнице, шкољке, димљени
лосос...
• Код млечних производа не постоји категорија “веома
корисно”. Одлична замена за млеко и млечне производе је
сојино млеко и сојин сир.
• Препоручују се маслиново и ланено уље. Избегавати
кукурузно и памуково уље.
• Требало би избегавати пшеничне производе.
• На располагању је велики број врста поврћа, али оно што
треба избегавати је купус, карфиол, печурке, плави патлиџан,
маслине, кромпир, прокељ..
• Воће је јако важно за припаднике ове крвне групе. Оно некад
може заменити и хлеб. Избегавати дињу, поморанџу, јагоду и
купину.
План оброка за нулту крвну групу (мени)
Доручак: две кришке језикељовог хлеба са бутером; сок
од поврћа; банана; зелени чај или биљни чај →
231kcal
Ручак: говеђе печење; салата од спанаћа; јабука или
ананас; вода → 382kcal
Поподневна ужина: колач од киное са преливом од
јабука; зелени чај или биљни чај → 200kcal
Вечера: јагњетина са шпарглом на пари; броколи
припремљен на пари; слатки кромпир; мешано свеже
воће (боровнице, киви, грожђе, брескве); вода или
биљни чај (пиво и вино су дозвољени). → 400kcal
Крвна група А
• Први носиоци ове групе били су пољопривредници и ратари.
• Особе са крвном групом А имају осетљивији организам од других крвних група, изложеније су болестима и стресу.
• Требало би јести што здравију и природнију храну, а то
подразумева да храна треба да буде свежа и непрскана.
• Због тога што у овај тип крвне групе доминирају биљни
производи, већина припадника су вегетеријанци.
• Месо треба избегавати у потпуности.
• Од морских плодова се препоручују шаран, бакалар, скуша,
лосос, сардела и др. Треба извбегавати инћун, ослић, лист,
крабе...
• Требало би избегавати млечне прозводе. Препоручује се
сирово козије млеко и сојино млеко.
• Маслиново уље добро утиче на рад срца.
• Од коштуњавих плодова кикирики је најкориснији.
• Ове особе добро подносе житарице и зрневље.
• Поврће је јако важно. Препоручују се бели лук, броколи,
шаргарепа, буднева, спанаћ итд. Пожељно је избегавати
печурке, маслине, папрку, кромпир, плави патлиџан.
• Препоручује се унос воћа до три пута дневно. Избегавати
манго, банану, поморанџу, папају итд.
План оброка за крвну групу А (мени)
• Доручак: вода са лимуном (по устајању);
корнфлекс са сојиним млеком и боровницама; сок
од грејпфрута; кафа или биљни чај → 610kcal
• Ручак: грчка салата; јабука; једна кришка хлеба од
пшеничних клица; биљни чај → 350kcal
• Поподневна ужина: два пиринчана колача са
путером од кикирикија; две шљиве; зелени чај или
вода →290kcal
• Вечера: тофу-песто лазања; броколи; смрзнути
јогурт; кафа или биљни чај; (дозвољена је и чаша
црног вина) → 340kcal
Крвна група Б
• Крвна група Б је настала после крвне групе 0 и А
• Особе са овом крвном групом су ментално издржљивије и
осећајније.
• Да би одржали менталну и телесну равнотежу неопходна
им је физичка активност.
• Кад је реч о месу, требало би јести јагњетину, овчетину или
зечетину, а избегавати говедину и ћуретину.
• Морска храна је добра за ову крвну групу. Треба избегавати
све врсте ракова и шкољки.
• За разлику од других крвних група, особе крвне групе Б у
потпуности могу да уживају у разноврсности млечних
производа и у јајима.
• Већина коштуњавих плодова се не препоручује особама
крвне групе Б.
• Од житарица избегавати кукуруз, хељду и раж. Препоручује
се есенски и језикељов хлеб.
• Парадајз треба потпуно елиминисати из исхране. Поврће
које се препоручује је цвекла, кељ, купус, прокељ, паштрнак
и др.
• Постоји неколико врста воћа које би требало избегавати, а
то су нар, карамбола и урме.
План оброка за крвну групу Б (мени)
• Доручак: 2 кришке језикељовог хлеба, барено јаје; зелени
чај → 250 kcal
• Ручак: грчка салата, банана; ледени биљни чај → 330 kcal
• Поподневна ужина: колач од киное са преливом од јабука;
биљни чај → 240 kcal
• Вечера: јагњетина са шпарглом на пари; смеђи пиринач са
шафраном; поврће припремљено на пари; смрзнути јогурт
(дозвољено је и вино) → 305 kcal
Крвна група АБ
• Најмлађа и најређа крвна група
• Принципи правилне исхране су понекад слични као код
крвне групе А, а понекад као код крвне групе Б.
• Морска храна је одличан извор протеина.
• Од меса треба избегавати говедину и пилетину, док се
препоручује јагњетина, овчетина и ћуретина.
• Корисни су сви млечни производи и јаја.
• Коштуњаве плодове треба јести у малим количинама и уз
опрез.
• Препоручују се сојино и пиринчано брашно као замена за
пшеницу.
• Скоро сво поврће које одговара крвној групи А и Б одговара и
крвној групи АБ.
• Оно што је веома корисно од воћа јесте ананас, грожђе, киви,
лимун, трешње, брусница итд. Требало би избегавати банане,
урме, помопранџе и др.
План оброка за крвну групу АБ (мени)
• Доручак: вода са лимуном; једно барено јаје; две кришке
језикељовог хлеба са бадемовим путером → 250 kcal
• Ручак: тофу-песто лазањe; мешана зелена салата; две
шљиве; биљни чај → 380 kcal
• Поподневна ужина: јогурт заслађен воћним соком → 85
kcal
• Вечера: печени лосос са свежом мирођијом и лимуном;
смеђи пиринач са шафраном; салата од спанаћа; кафа
(дозвољено је и црно вино) → 370 kcal
Хвала
на
пажњи!
