(1266-1285)
1250. , 4. (1243-1254) , . , , , , , . , . 1254. , , 1255.
(1254-1261), , (1261-1264) . 1259. , . , (1264-1268) 30.4.1265., .
, . 6.1.1266. . , , , . , , , . , , 12 . 1270. . , . , (1272), .
(1271-1276) (1277-1280), . (1261-1282) (1274). , 1277. , (1277).
1281. (1281-1285). , . , 31.3.1282. , . . , . 1282. . , , , , . ,
1284. . . 7.1.1285. , .
(1285-1309) (1309-1342)
. , . . 1288, (, , ) . (1282-1292) 29.5.1289. . 1294. , 1304. .
, 1306. . , . (1327) 24.12.1331. , , , 5000 1332. . 1349. , . ,
1346. . , : , , , , , . , 1296. , . , . , 5. 1309. . . ( ) .
1309-1342. , . , , , 1342. . , 1295., , , (1294) (1294-1303) . , ,
. , , . 1296. , . , . 4. 1299., 1301. . 31. 1302. , . . , . 1303.
.
(1343-1382)
, . , ( ). , 1345. . , . , . , , . , . 1347. , , 1348. . , .
1347. , 24. . 17. 1348. . . 1349. , , , . 1349., , . . 1349. .
1350. , , , , . , . . . , , , . , . , . , 1362. . 1364. , , , ,
1375. , , . 1378. , . , , , 1.7. , 1382. . , .
, ; , ,
19. 1380. , . , . , 1383. , , , , 1385. 7.2.1386. 1386. . ,
1414. , , . , , . 1387. . , . , . 1389, . . 1393. , 1399. . 5.
1403. . , , , 1404. , . . , 1408. . 1409. . 17.5.1410. , 19.5.1411.
( ). . . , , , . , 1414. , (1414-1435). 1415. . , , 1416. . , . , .
(), , 5.7.1421. . , 1423. , 1423. . 1431. 1433. . , 2.2.1435. , . ,
, 1266.
: (1285-1296), (1296-1337)
1303., , 1312. . , . . 1321. , 1328. . , , (1337-1342). . 1338.
, . 1342. (1342-1355). , . , (1355-1377) . , 1357., , . 1364. ,
1372. . 90 . . 1377-1402., , . 1390. 4 , , . (1392-1409).
(1409-1410), , , . , 28.6.1410. , . 1458. , .
, () (1442-1458), (1458-1494)
, . , , . , , . . 1458., , (). . . . . , . 1440. , , . 1459.
1464. , . . , . , . 1468. 1472. . 1475. 1478. . , . 1480. ( ) . .
1482-1484. , 1485/6 , 1492. , . . , . . . , . . 1494. .
9. . , . , . , . , , . 596. . 838/9 . , . . 846. 849. . 859.
870. , . , , . 9. . 10. , , . 968. , 10. . 987. 4 ( ). 1054. .
1089. . , . 10. 11. , , . . ( ). , , . . . , . , . . 11. . 1039. ,
. , 1071. . 1073. . , , 15 . 1088. . 1096. , 1100. . 1127. , 1131.
, , . . 1135/7 , , , . .
9. 12. . . 11. . . . , , . .
. 476. , . , , . , . . 970. , 1005. ., . 6. . 1015-1016 , , .
1034. . . 1063. . 1078. . , 1081. . . 1133-4 . 1135. . , , . , .
1143-1155, 1165. , . . 1111. . 1187. . 12. , . 1162-1175. 1169.
1188. , . 1162. , . 1169. 1171. . 1172. , 1175. . , . . 1221. . , ,
. , . 1241. . , 1258. , . . . 1275. . 1284., . 120 , . 14. . 1313.
, , , . . 14. , 1392. , , 1399, 1402. 4 . 1406. . , 1494., .
5. . . , . . 1. ... . 381. . 1133. , . , 554. . . 6. 7. , . 635.
(636-653). . (), ( ). 9. . 950. . 958. , , . ( ), , 10. , . , , .
1052. . , . 1015. . , , . 1097-1099 . 1099. ( ). 4 . 1100. , .
1133. ; . 1139. , , , , . . 1184. . , , . , , ( ) ( ). . , . .
1257. . , 1257-1265. , , . . . 1265. , . 127. . , . . , , , . 13. .
, , . . . . , . , , . , , . . 1131. 1134. 8 4 4 . 100 000 . 1284. .
1298. . . 14. . 1312. . , . , , 1318. , . 1339. . , . 1528. . , .
1344. . , 1344. . , . 70- . , . , . . 1352, , . , 1356. . , . 1363.
, . , . 1348. . 1378. . 5.5.1379. , . , 1380. 6.8.1381. , . 1396.
1409. . 1407. . 1797. 1413-1415 . 1421. , , 1435. . , . . , , .
1458-63 . , . . 1522. , 1527. , . 1528. .
. 539. , . . 11. . , , . 1040. . . . 1095. , . 1162. , 5 . 1176.
1183. 1277. . ( 1322). 1447. . , , 1302. , 1310. . . (1322-1328) .
, . 1320. , . 1330. . , , 1327. 1332. . (1328-1339), (1339-1349)
(1349-1354). . 1350. , . 1355. . , (1354-1360) , 1360-1385. , 1356.
. . (1352-1362) . 1376. . 1378. , (1385-1402) . , , , , , . 1395. .
55- . (1402-1412) 1403. , . , 1406. , . 1412. (1412-1447) , . . . ,
(1410-1437), , , , . , . , , , . 1447., . . 500 , 24 . . , . .
1448. , 1454., , , . , , , . . ( ) . , . 15. (1466-1476) , .
(1476-1494), , , . , (1479) . , , . , 1494. 1508. .
Firenca
Grad se nalazi u toskanskom zalivu, u pokrajini Tusi, koja je
dobila svoje ime po Etrurcima. Toskana je posle propasti Zapadnog
rimskog carstva (476) prestala da bude veliki centar, i pojedine
komune su se razvile pod feudalnim gospodarima. Gospodar Firence,
tada beznaajnog mesta, bio je od tada lokalni biskup.Stanovnici su
koristili novane probleme biskupa i vakanciju (upranjenje) i
vremenom prisvajali sve veu vlast. Godine 1063. izbio je sukob
izmeu biskupa i stanovnika, a sukobi su nastavljeni i tokom borbe
za investituru (1076-1122, trebalo bi).Firenca je jo na poetku bila
na strani pape. Henrih IV (1056, car 1084-1105) je 4 puta opsedao
Firencu, ali bez uspeha. Godine 1115. dolo je do sukoba izmeu cara
i pape oko tzv. Matildinog nasledstva (Matilda iz Kanose). Ovu
borbu je Firenca iskoristila kako bi ostvarila autonomnu upravu.
Mirom u Konstancu 1183. Fridrih I Barbarosa je ustupio autonomiju
severnim i sredinjim italijanskim gradovima. Gradom su upravljali
konzuli, koje su birali graani. Bilo ih je 12.
Dok je trajala borba izmeu cara i pape, Firenca je zapoela borbu
sa susednim feudalcima za pizansku luku. Firentinci su prisilili
okolne feudalce da se usele u njihov grad. Tako su se uselile
porodice Montebuoni i Ubaldini, ali porodica Gvidi nije htela da
pristane na to, pa su Firentinci razorili njihovu tvravu Monte
Kroe. Najveu borbu, Firenca je vodila sa Fiesolom (pruao utoite
porodici Setino). Ovaj grad je razoren 1125. a stanovnitvo
preselili u Firencu.
Firenca je od 12. veka vodila razgranatu trgovinu sa gradoviam
severne i srednje Italije (Piza, Luka, Sijena). Firentinci su se
bavili menjakim i bankarskim poslovima. U 12. veku je dolo do
raspada konzulske vlasti, a uprava je prela u ruke jedne osobe.
Godine 1207. je po ugledu na gradove uvedena titula podesta. Njemu
je preputena velika mo u gradu. U Firenci se podestina palata zvala
bargelo, pa se i on tako nazivao. Prvi podesta bio je Gvalfredoto
iz Milana.
U 13. veku je poela borba izmeu gvelfa (podravaju papu) i
gibelina (podravaju cara). U poetku je to bio sukob izmeu dve
porodice zbog raskinute veridbe. Porodice su bile Buenomonti i
Anideri. lan iz Buenomontija je trebalo da se oeni aniderijskom
devojkom, ali ju je uzeo neko iz porodice Donati. Buenomonti
zatraili pomo od pape, a Donati, kojima se pridruila porodica
Uberti, zatraila pomo od cara Fridriha II. Tokom 13. veka u Firenci
su se deavali prevrati i esto su se svetili jedni drugima.
Potom su graani poeli da se organizuju i formiraju narodnu
miliciju pod vostvom kvartovskih kapetana. Posle smrti cara
Fridriha II, 1250, gibelini su izgubili borbu i bili su proterani.
Gvelfi su izvrili reformu gradskog ustava u njihovu korist. Donet
je ustav ustav prvih ili ustav starih graana. Ovom reformom podesta
je ostao glava plemia, predstavnik optine, komandant plemike
vojske. Uz njega su bila Vea 900 i Vee 90. Takoe je organizovana i
narodna vojska. Zastava je bila crveni krst na belom polju. Sedite
kapetanije je bilo u palati Bali. Dva saveta su poverena kapetaniji
Savet 300 i Savet 80. Ovi saveti su imali zakonodavnu vlast.
Narodni kapetan je bio plemi i gvelf, kao i podesta.
Zavretkom sukoba, privreda je poela da se razvija. Pored
trgovaca, znaajne su bile i zanatlije. Do poetka 13. veka u Firenci
je bilo 7 esnafa, a u njima su se ljudi bavili najuticajnijim
zanimanjima notari i sudije; trgovci inostranim suknom; menjai;
uvoznici i preraivai vune; trgovci i proizvoai svile; lekari i
apotekari; krznari i urije. Najjaa grana je bila proizvodnja sukna
osnova bogatstva Firence (temelje postavili kalueri Humilijati
1329; 1229?).
Firentinska optina je 6. avgusta 1289. godine donela odluku o
osloboenju robova. Ovo je bila prva takva odluka u istoriji.
Naredne, 1290, godine ustanovljen je sindikat. Njegova dunost je
bila da nezaposlene osobe natera na rad.
U reorganizaciji zanatstva, vanu ulogu su imali stariji esnafi,
koji su bili savezi krupnih preduzimaa. Ispod starijih esnafa, u
koje su ulazili bankari, krupni preduzimai, trgovci, lekari,
apotekari, notari, i koji su inili ugojeni narod, nalazili su se
mlai esnafi sastavljeni od predstavnika razliitih zanatskih
profesija kao to su kovai, kamenoresci, obuari, i oni su bili
poznati pod nazivom mali narod. Ispod svih njih, nalazila se masa
neorganizovanih sitnih majstora i radnika. Naroito je bio teak
poloaj radnika - grebenara i drndara vune. Ove profesije su plaane
gore od svih ostalih i smatrane najniima. Radnici tih grana su u
Firenci nosili naziv ompi.
Od 1252/3. godine poelo se sa kovanjem zlatnog novca na ijoj
prednjoj strani se nalazio ljiljan, koji je nazvan Florinom ili
Florentinom, a otuda i dolazi forinta kao moneta. Ovaj novac je, uz
mletaki dukat, postao svetska univerzalna moneta.
Zastava gvelfa crveni ljiljan na belom polju.Zastava gibelina
srebrni ljiljan na crvenom polju.
Deset godina posle smrti Fridriha II, 1260. firentinski gibelini
su uz pomo Manfreda porazili gvelfe kod Montapertija, i vratili se
u Firencu. Potom su gvelfi proterani iz Firence. U meuvremenu,
Karlo Anujski je upao u junu Italiju i potukao Manfreda 1266.
godine kod Beneventa. Na vest o Manfredovom porazu pokuano je
izmirenje gvelfa i gibelina, ali bezuspeno. Aprila 12676. gvelfi su
se vratili u Firencu, a potueni Gibelini su svojevoljno otili u
izgnanstvo. Gvelfi su za seniora priznali Karla Anujskog.
80-ih godina 13. veka, na inicijativu pape Nikole III,
organizovana je vlada 14orice (7 gvelfa, 7 gibelina). Graani su
1281. godine postavili 8 priora, od kojih je veina bila iz redova
graanstva, i plemstvo poinje da gubi na znaaju. Pored priora, bila
je uvedena i ustanova zatitnik pravde, koji nije mogao da bude
plemi. Gonfalonijer, tj. zatitnik pravde, je postao najvia vlast u
gradu. Samo lanovi esnafa su uivali politika prava. Prava esnafa
vie nisu bila jednaka. U vrhovni organ, tzv. Sinjoriju (vee koje se
sastojalo od 9 lanova) 7 je bilo birano iz redova starijih esnafa,
a ostali esnafi, iako mnogobrojniji, davali su samo dva
predstavnika. Masa ljudi koja nije ulazila u esnafe je bila liena
svih politikih prava. uvanje novog poretka je bilo dato
Gonfalonijeru. On je bio glava sinjorije. Njemu je na raspolaganju
bila vojska sastavljena od graana.
Plemii su se, posle pobede Firence nad Arecom 1289. kod
Kompaldina, digli protiv priora, ali se njihov poloaj posle bune jo
vie pogorao. Novim porpisom iz 1293. bio je regulisan poloaj
velikaa. Propis se nazivao Uredba pravde, a plemii su ga nazivali
Uredba alosti. Ovim propisom plemii su bili iskljueni iz svake
vlasti, osim u vojsci. Od ovog ustava korist su imali samo ugojeni.
Potom je veliku ulogu u politiKom ivotu Firence imala stranka
Gvelfa u kojoj su se ujedinili ugojeni sa delom magnata
(plemia).Meutim, ova stranka nije bila jedinstvena, i ona se
podelila na dva dela: radikalni, ili Crni gvelfi, na elu sa kuom
Donati; i umereni, Beli gvelfi sa porodicom erki na elu. Belima su
se prikljuili i graani i Gibelini, a meu njima i Dante
Aligijeri.
Papa je pokuavao da izmiri graane, a grad je doao pod vlast
crnih gvelfa koji su proterali gibeline koji su hteli da se vrate u
grad pomou nemakog kralja Hentiha VII, ali su ih crni gvelfi
porazili (uz pomo pape) 1304. godine. Potom su beli gvelfi
proterani iz Firenci, a meu njima i Dante. Dante kasnije, u svom
delu De Monarchia polae nade u Henriha VII da e uspeti da zavede
vlast i popravi stanje u zemlji. Zbog gibelinske opasnosti, crni
gvelfi su izabrali Roberta Napuljskog za sinjorija na 5 godine,
1313. godine.
Firencu je potom ugroavao Kastruo Kastrakani, te se Firenca
obratila Karlu Kalabrijskom, sinu Roberta Napuljskog. On joj je u
pomo poslao Valtera i Gotija od Brijena, vojvode od Atine, 1325, a
naredne godine je doao i sam Karlo sa 1000 konjanika. Grad je skupo
plati ovu pomo te je i reorganizovao narodnu miliciju, a sprovedena
je i reforma izbora magistrata (odjednom se biralo 40 ljudi). I
1328. godine je umro Kastrakani, te je grad osloboen pritiska.
U prvoj polovini 14. veka dolo je do ekonomske krize. Od 80
bankarskih kua, isticali su se Bardi, Ajauoli, i Peruci. Oni su
kreditirali strane vladare, to je bilo rizino. Engleski kralj
Edvard III (1327-1377) je 1311. i 1326. odbio da plati dugove i
proterao Firentince iz Engleske. On je dugovao oko 1,5 miliona
florina i to je zadalo velik udarac Perucijima i Bardijima, te su
oni objavili bankrot 1343. i 1346. godine. Takoe, i kuga iz 1348/9.
je doprinela da posledice krize budu jo vei.
Vojvoda od Atine je to hteo da iskoristi kako bi zaveo
diktaturu, i uspeo je u tome 1343. godine. Ukinuo je zvanje
Gonfalonijera, i proglasio nove priore, i sklopio je mir sa Pizom
1343. godine. Meutim, diktatorska vlast je okrenula deo plemstva
protiv njega. Porodice Donati i Silvestera Mediija, iji su se preci
u 13. veku doselili iz susednog Muela, 1314. godine su upisani u
esnafe. Oni su predvodili borbu graanstva protiv plemstva. Veina
plemstva i grebenara ompa, je na strani vojvode. Jula 1343. je dolo
do izbijanja ustanka protiv vojvode i proterivanja njegovih ljudi i
njega. Formirana je vlada od 7 graana i 7 plemia, ali je ona bila
kratkotrajna, jer su na povrinu vrlo brzo izbile suprotnosti izmeu
graanstva i plemstva.Ova vlada je bila kratkotrajna, jer su izbile
razlike izmeu graanstva i plemstva. Grandi (plemii) su traili savez
sa niim stanovnitvom protiv graanstva (Andrea Stroci delio ito), a
Ugojeni su preko Mediija uspeli podmiivanjem da okupe velike
mase.Sukob je izbio septembra 1434. Graani, sa Mediijima na elu, su
razorili kue plemia-aristokrata
Kozimo Medii (1434-1464)
je upravljao Firencom bez formalne funkcije. Firenca ga je
poastvovala titulom pater patriae otac otadbine. On je uspostavio
mir u gradu. Sklopio je savez sa Franeskom Sforcom. Pruio je utoite
papi Eugenu IV i finansirao sabor 1439. godine (Firentinska unija)
gde su grka i rimska crkva sklopile uniju. Veinu svojih pristalica
je dobio preko zajmova koji nisu vraeni.
Posle njegove smrti, 1464. nasledio ga je sin Pjetro
(1464-1469). On je poeo da naplauje dunicima svoga oca, to je
izazvalo rascep u taboru pristalica Mediija. Podelili su se na
ravnicu (pristalice) i brdo (protivnike). Pjetro ih je savladao uz
Milano i Veneciju. Porodica Medii je uvrstila vlast nad Firencom.
Oni su bili nekrunisani vladari grada.
Pjetra su nasledili njegovi sinovi Lorenco (1469-1492) i ulijano
(1469-1478). Lorenco je bio oenjen Klarisom Orsinijom. Potisnuo je
brata i nastavio je politiku svog dede, okupio je oko sebe svoje
pristalice, nauNike, umetnike, koji su ga nazivali Velianstveni. Uz
podrku pristalica je sproveo reformu Osmorice (posebno telo, Inili
predstavnig granda, malog naroda, i estorica ugojenih), po kojoj su
lanovi birani doivotno iz porodice Mediija.
Protivnici Mediija su traili savez sa papom Sikstom IV, koji je
hteo da podvrgne celu Italiju svojoj porodici, De la Rovere. Uz
inicijativu Lorenca, Milano i Venecija su sklopili savez protiv
Siksta IV. Papa je hteo da ubije Lorenca, i skovana je zavera,
meutim od nje nije bilo nita.Nova zavera je skovana 1478. godine na
elu sa porodicom Baci (imala fin. gub. zbog Mediija). Franesko Baci
je, zajedno sa papom i pizanskim nadbiskupom, isplanirao ubistvo.
Trebalo je da se izvri aprila 1478. u katedrali, ipak Lorenaco je
samo ranjen, a ulijano je ubijen.Potom je pobijeno 270 lica.
Lorenco je obesio pizanskog nadbiskupa i papa je zbog toga bacio
interdikt na grad i poslao Ferdinanda Aragonskog na Lorenca, ali su
ovi sklopili savez.Lorenco je na elo grada postavio vee od 70
graana, koji su bili pristalice Mediija. Svoju imovinu je spojio sa
dravnom kasom, i raspolagao je itavom sumom novca. Takoe je 1480.
godine pridobio i Milano za svog naslednika. Porodica je vladala
Firencom, sa kraim prekidima, do 1757. godine. (prvi prekid 1494,
umro Petar II).
Ustanak ompa
Velika mo ugojenih, i velika eksploatacija radnika i sitnih
zanatlija je vie puta podsticala narod na ustanke.U julu 1378.
godine, ompi su u savezu sa sitnim zanatlijama izvrili napad na
Sinjoriju, uzeli vlast u svoje ruke i izvrili nove izbore. U novu
Sinjoriju uli su predstavnici naroda. Grebenar, Mikel Lando,
proglaen je za Gonfalonijera. ila su organizovana tri nova esnafa:
dva za sitne majstore, a jedan za ompe (trebalo bi tekstilni
radnici)Preduzete su neke mere za novo razrezivanje poreza,
istaknut je zahtev da zanatska preduzea u Firenci zaposle sve
gradske radnike. Ipak, Mikel Lando se pokazao kao izdajnik.
Firentinska buroazija ga je potkupila i iskoristila borbu za borbu
sa ompima.Vladajue klase prele su na politiku sabotae. Krupni
preduzetnici su poeli da zatvaraju svoja preduzea, i da naputaju
Firencu. U gradu je zavladala besposlica. Nije bilo organizovano
snabdevanje ivotnim namirnicama i stanovnitvo je bilo osueno na
glad.ompi su se avgusta iste, 1378, pobunili, ali su pretrpeli
poraz. Sitne zanatlije nisu podrale akcije ompa. U ovom porazu ompa
je aktivno uestvovao Mikel Lando. Esnaf u koji su se ujedinili ompi
je rasturen, a njihova dalja organizacija zabranjena. Onda je poeo
obraun sa njima, te su mnogi ompi bili primorani da bee iz Firence.
Na vlast su se vratili ugojeni.1. septembra uspostavljen mir.
Venecija
Na elu grada se nalazio dud koji je biran na 12 redova tribuna
(lanovi uglednih lokalnih stanovnitva??). Prvi poznati dud bio je
Paoluije (697). Pod njim je dolo do razgranienja podruja Venecije i
Langobardske kraljevine na kopnu.Veneciju je 774. godine zauzeo
Karlo Veliki (768-814). Venecija se 812. godine konano oslobodila
vlasti Vizantije. Od 827-829. su prenoene moti sv. Marka iz
Aleksandrije u Veneciju i grad je onda postao verski centar, i od
tada do danas sv. Marko je zatitnik grada.Formirana je optina i
crkva sv. Marka. Olirolo je postao sedite mletake biskupije 835.
godine. Grad odrava pomorsku trgovinu sa Vizantijom, a trgovinu
ugroavaju Hrvati i Saraceni, a Vizantija nije mogla da prui zatitu,
te se Venecija morala sama braniti, a zauzvrat su Vizantinci davali
trgovake povlastice.Karlo III Debeli (879-887) je proirio
povlastice grada na Italiju 880. godine, i ove povlastice su
potvrdili i njegovi naslednici.Dud Pietro IV Kambijani (959-976) je
ojaao vlast duda u odnosu na biskupa i aristokratiju uz pomo
Vizantije. To je dovelo do pobune patricija 976. godine kada je dud
ubijen. Njega je nasledio Pijetro II Orseolo. Ubistvo je izazvalo
ogorenje Otona II koji je bio roak ubijenog duda, ali je bio zauzet
borbama u Italiji pa nije mogao da se osveti Veneciji.Vasilije II
(976-1025) i Oton III su potvrdili trgovake povlastice. Konrad II
je je u verskom pogledu stavio pod jurisdikciju akvilejskog
patrijarha 1024-26. godine.Prvi lateranski sabor 1053. godine je
Veneciji dao crkvenu samostalnost. Venecija je pomagala Vizantiju
od 1081. godine protiv normanskog vojvode Roberta Gviskarda, zbog
ega je od cara Aleksija I Komnina dobila nove privilegije. Tim su
Mleani dobili privilegije za slobodnu trgovinu bez carina. Dudu je
priznata titula Duc Dalmatiae.Venecija je uestvovala u Prvom
krstakom ratu (1096-1099) i dobila je deo plena. Maari su ugroavali
Veneciju na istonoj obali Jadrana Ladislav Koloman. Venecija se
drala po strani u borbi za investituru. Za vreme vladavine Jovana
II (1118-1143) pogorali su se odnosi sa Vizantijom, jer je on hteo
da joj suzi privigelije.Proirila je vlast na Ravenu, Feraru,
Rimini. Sklopila je 1167. godine savez sa Fridrihom Barbarosom
protiv Manojla I Komnina. Sa pizom i enovom je 1169-70. sklopila
trgovaki ugovor. Mleani su 1171. zauzeli Hios i Lezbos, a 1177. su
posredovali u miru izmeu pape i Aleksandra III i Fridriha I
Barbarose.Dola je u sukob sa enovom od koje je pretrpela poraz kod
Korule 1298. Ve 1299. je sklopila primirje. Ratovala je sa
Milutinom oko Dubrovnika 1301, a posle izumiranja dinastije
Arpadovia 1301. je zauzela dalmatinske gradove od Ugarske.U Zadru
je 1358. sklopila mir sa Ugarskom kojim je izgubila Dalmaciju.
Vodila je aktivnu spoljnu politiku protiv Vizantije, gde je
pomagala Andronika II u prvom, i Jovana V u drugom graanskom
ratu.Sa enovom je izbio novi sukob 1378. oko vizantijskog ostrva
Tenedos. Rat je zavren mirom u Torinu 1381. kojim je Tenedos pripao
Savojskom grofu Amadeu VI. Tim mirom je potvrdila Zadarski mir.Od
poetka 15. veka poeli su pretiti Turci. Sa ugarskim kraljem Matijom
Korvinom je 1464. sklopila savez protiv Turske. Dobila je Kipar
1483. koji su drali do 1571. Velika geografska otkria su zadala
velik udarac Veneciji. Od 13. veka Venecija je kovala tzv. mletaki
dukat. Venecija je postojala sve do 1797. kada ju je zauzeo
Napoleon.
Dante Aligijeri
Dante je roen izmeu sredine maja i sredine juna 1265. godine u
Firenci u porodici plemenitog i gvelfskog roda. Pravo ime mu je
bilo Durante, a Dante je zapravo deminutiv.Dobio je najbolje
obrazovanje koje se u to doba moglo dobiti mnogo religioznog
obrazovanja, aristotelova logika. Pohaao je Kolu u franjevakom
manastiru Santa Kroe. Ubrzo je poeo da se bavi poezijom, i za njega
je bio odluujui susret sa Beatriom iz roda Folka Portinarija. Prvi
put ju je sreo 1274. sa 9 godina, a drugi put 1283. sa 18
godina.Uestvovao je u bici kod Kampaldina 1299. protiv Aretinaca.
Oenio se emom di Maneto Donati i imao decu Jakopa, Pijetra,
Antoniju i moda ovanija.
Izmeu 1295. i 1304. je bio aktivan u politikom ivotu. Da bi
mogao da uestvuje u njemu, morao se upisati u neki ceh (esnaf), i
upisao se u ceh lekara i apotekara. Bio je izabran u Savet mudraca
za izbor gradskih priora 1295, a 1296. i u Savet stotinu odabranih.
Aktivno je uestvovao protiv politike pape Bonifacija VIII i njegove
elje da vlada toskanskim gradovima koji su tada bili samostalne
komune. Danate se zalagao za mir meu zavaenim stranama i za odbranu
slobode Firence (a papa podsticao razdor, bio na strani crnih
gvelfa).Dante je januara 1302. godine u odsustvu osuen na kaznu od
5000 fjorina, izbacivanje iz javneslube i izgnanstvo iz Toskane.
Poto nije platio kaznu, marta iste godine je osuen na doivotno
izgnanstvo i paljenje na lomai ako bude uhvaen. Optuili su ga bez
dokaza da se bavio korupcijom, kao i da je protivnik pape.Utoite je
naao u Veroni, a 1306. u Luniani kod markiza Malaspine. Dante je
1315. odbio ponuenu amnestiju, smatrajui je poniavajuom. Zato mu je
kazna proirena i na sinove. Umro je sredinom septembra 1321. godine
u Raveni, gde je i sahranjen.
U izgnanstvu je i napisao vei deo svojih dela Novi ivot, Rime,
Gozba, O pisanju na vulgarnom jeziku, O monarhiji, Ekloge,
Boanstvena komedija.
Boanstvena komedija
Delo je pisao od 1307. pa do pred samu smrt. Pakao i istilite je
zavrio pre 1314. Originalni naziv je bio samo Komedija, dok su
boanstvena dodali kasniji itaoci. (prvi put kod Bokaa, a kao
sastavni deo naslova 1555)Delo je podeljeno da tri dela: Pakao,
istilite i Raj, sa po 33 pesme, a Pakao ima i uvodnu pesmu, to daje
100 pevanja. Knjiga je baziarana na broju tri (simbol sv. trojstva)
i broju 10. Dantea vode Vergilije, Beatria i sveti Bernard.
ovani Bokao
je roen 1313. godine u ertaldu, ili u Firenci kao vanbrani sin
trgovca i bankara Bokaina di Kelina i jedne nepoznate ene. Sam
Bokao je tvrdio da je roen u Parizu iz veze njegovoc oca i neke
ane. U svakom sluaju je detinjstvo provodio u ertaldu, gde ga je
otac primoravao da ui za trgovca.Izmeu 1327. i 1328. Bokao se
preselio za Napulj, zajedno sa ocem, vanim saradnikom kompanije
Bardi. Tu je Bokao zavrio uenje za trgovca, a potom ga je otac
poslao da studira pravo. Pravo je Bokau od 1330-32. predavao ino di
Pistoja, pravnik i pesnik, i on je vie poduavao Bokaa pesnitvu nego
pravu.U Napulju je na dvoru Roberta Napuljskog Bokao bio u drutvu
mnogih uenih glava tog doba. Tu je stekao enciklopedijsko znanje, i
tu je stvorio mit o Fijameti, tj. ljubavnu priu kako mu je ljubav
prvo bila uzvraena, a potom uskraena. (sam Bokao kae da je ona bila
nezakonita erka Roberta Napuljskog).Vraa se u Firencu izmeu
1340-41, a zatim je boravio na dvorovima u Raveni (1345-46) i u
Forliju (1347-48). Na oba dvora je boravio i Dante, i tu ga ovaj
upoznao.Kad je izbila kuga 1348. bio je u Firenci. Upoznao je i
Petrarku 1350. godine. Posle 1351. ovani Bokao je dobijao mnoga
graanska zaduenja. Bio je komornik optinskog vea, ambasador u
Avinjonu. Ali posle 1360. naputa politiku karijeru, jer se dogodio
dravni udar u Firenci u koji su bili umeani njegovi prijatelji i
poznanici. Potom se povlai u kuu u ertaldu. Odatle putuje u
Firencu, Ravenu, Veneciju, Napulj. Ponovo je postavljen za
ambasadora na avinjonskom dvroru 1365.Umro u ertaldu decembra 1375.
godine.
Dela: Rime, Filokolo, Filostrato, Teseida, Ljubavna vizija,
Ametova pria o nimfama, Dekameron, Ljubavni lavirintDekameron je
napisao izmeu 1349. i 1351. godine. Dekameron na grkom znai 10
dana. Deset ljudi, svako od njih svaki dan pria po jednu priu.
Franesko Petrarka
Franesko Petrarka roen je u Arecu uToskani (jul 1304).
Detinjstvo je proveo u AvinjonuiPizi. Studirao je pravo na
univerzitetu uMonpeljeui uBolonji. UAvinjonuje kasnije radio kao
dvorski savetnik, a na papskom dvoru uspeo je da se istakne naroito
svojom reitou, odlinim poznavanjem klasine kulture i svojim prvim
pesmama na toskanskom narodnom jeziku. Za njegov boravak na dvoru
vezuje se i susret sa Laurom (kako tvrdi sam Petrarka, sreli su se
6. aprila1327). Godine1330. postao je kanonik to ga je obavezivalo
na celibat, ali to ga nije spreilo da ima dvoje dece. Putovao je,
uestvovao u javnom ivotu, a uz to se bavio i knjievnou. Bio je
izaslanik pape i mnogih vanih ljudi svoga doba, a bavio se i
diplomatijom. Osmog aprila godine1341. krunisan je lovorovim vencem
na Kapitolu uRimu. (poeta laureatus).Njegovi najvei uzori i autori
koji su na njega najvie uticali jesu Ciceron,Seneka,Avgustin.
Najvei deo Petrarkinog rada napisan je na latinskom. On svoja dela
na latinskom opisuje kao uzvienija, dok o delima na narodnom jeziku
govori kao o nebitnim sitnicama. Jezik Petrarkine proze iskljuivo
je latinski. Verovao je da e mu veitu slavu doneti dela napisana na
latinskom, ali dogodilo se savim suprotno, slavu su mu sauvale
pesme napisane na narodnom jeziku.Umro je jula 1374. u Arkvi.Dela:
Kanconijer, Moja tajna, Pisma u stihu, Pokajniki psalmi, O slavnim
ljudima.
Humanizam i renesansa
Humanizam je kulturni filozofsko-nauni pokret koji je teio
obrazovanju linosti po antikim uzorima; u irem smislu rei obnova
klasine kulture. Smatralo se da to prouavanje starih pisaca i
usvajanje novih misli usavrava i oplemenjuje oveka, pa su to
prouavanje nazvali oveanskom naukom (humanitatis studia), te je po
tome i itav novi pokret nazvan humanizam.Moe se rei da je Humanizam
i Renesansu uslovilo vie faktora. Nezadovoljstvo srednjim vekom,
gde je crkva bila svemona i kanjavala svakog ko ne misli kao ona,
nastanak gradova i pojave graanske klase, kao i pronalasci u nauci
(razvijaju se matematika, geografija, mehanika, astronomija), samo
su neki od faktora. Okrueni delima na latinskom jeziku i antikim
graevinama poinju da se interesuju za ivot ljudi u vreme starog
Rima i Grke. Postoji nekoliko eventualnih razloga: da se pobegne od
postojeeg ivota ili da se doe do saznanja o svemu to je
prethodilo.Humanizam je zaokret srednjeg veka ka svemu to je
antiko. Humanisti su ljudi koji su uili latinski i grki jezik, koji
su izuavali antiki ivot i umetnost. Latinski nisu koristil samo za
itanje, nego i za razgovore u salonima, kao i za pisanje svojih
dela. Humanizam i Renesansa traje od 14. veka do kraja 16. poetka
17. veka. Kolevka mu je Italija, a zaetnik Petrarka. Ubrzo se
proirlo i na ostatak Evrope. Uzori su traeni naeni u kulturi,
ivotu, knjievnosti i umetnosti starih Grka i Rimljana.ovek je tek u
Humanizmu dospeo u sam centar panje. Do tada se sve vrtelo o Bogu i
ideji da se treba odricati od ivota, dok se u Humanizmu veruje da
se njegova srea nalazi na Zemlji. U filozofiji se zastupalo gledite
da je etiki ideal slobodan ovek i da ovek treba da bude merilo svih
vrednosti. U srednjem veku crkva je potisnula taj ideal, pa
humanisti poinju borbu protiv srednjovekovnog-monakog gledanja na
svet i kult linosti. Pesnici Petrarka, Bokao i Dante su nali u
starim Rimljanima ideale aktivnih ljudi nacionalne veliine
Italije.Sastavljaju se zbirke dela poreklom iz antikog Rima, jedan
od primera je i tzv. Gesta Romanorum. Humanizam je oiveo laiko
obrazovanje, potisnuo sholastiku, latinski jezik je popravljen po
klasinim uzorima itd.
Renesansa (fr. preporod) je kulturno-istorijski pojam koji je
najpre oznaavao doba od 1350. do 16 veka kao period u kome je dolo
do ponovnog interesovanja za klasinu antiku i procvata umetnosti,
da bi se zatim ovim pojmom oznaavalo kulturno stanje prelaznog doba
od srednjeg veka do novog doba, naroito u Italiji.Pojam renesansa
je u uzajamnom odnosu sa pojmom humanizam. Humanizam se odnosio na
nauno - duhovni sadraj ovog razdoblja, a renesansa na celokupnu
kulturu tog vremena. Pored toga, ovaj pojam se primenjuje i da
oznai srednjovekovne pretee renesanse - karolinka renesansa. Od 19.
veka se u istoriografij koristi da oznai epohu.Nastanak renesanse
se obino stavlja u prostor severne Italije za kraj XIII veka. Od
XIII veka je u mnogim gradovima severne Italije rastao prosperitet
izazvan prekomorskom trgovinom. Najvei trgovaki centri bil su
enova, Venecija i Firenca. Pod uticajem ratova meu nemakim carevima
i Papstvom u Italiji nije tokom srednjeg veka postojala centralna
drava koja bi oduzimala politiki privredni prioritet gradovima.
