Slovenske Zemlje u Srednjem Veku

5/15/2018 Slovenske Zemlje u Srednjem Veku

1/37

Pitanja - Ceska:

1. Velikomoravska knezevina2. Cirilo i Metodije (ovo nisam posebno pisao jer smatram da svako zna)3. Psemislavici4. Sv. Vac1av5. Psemislav I Otokar (1197-1230)6. Psemislav II Otokar7. Poslednji predstavnici Psemislavovica i dolazak Luksemburga - (Vac1av II-III i JanLuksemburski)8. Karlov IV Luksemburski (spoljna politika / unutrasnje delovanje - 2 pitanja)9. Jan Hus i ceska reformacija10. Husitski ratovi11 Jirzi Borde Podebrat12. Sv. Vojtek Adalbert13. Kozma Praski14. Dinastije (najznacajniji vladari sa godinama)15. Ceska u 12. veku (nikad do sad nije bilo na ispitu)

Napomena: vecina ovoga je iz Dvomika, beleski sa predavanj a i sajtova koj e sam nalazio zaSvetog Vac1ava i Vojteha.

Sveti Vac1av (907 - 929)

Cesi svog prvog sveca nazivaju Vac1av. Onje bio sin ceskog vojvode Vratislava I i njegove zeneDragomire. Roden je oko 907. godine. Bio je uzoran hriscanin. U sebi je ujedinjavao 2misionarske delatnosti: onu slovensku iz Ve1ike Moravske, i nemacku iz Regensburga. Prvohriscansko obrazovanje je stekao od svoje babe Ljudmile, a skolovanje je nastavio u dvorcu naBudecu. Njegov otac Vratislav je umro 921. godine. Vac1av je imao u planu sto doslednijeuvodenje hriscanstva u zemlju, ana taj nacin i postati nezavisniji od nemackog carstva. SvedociVac1avovog vladanja hvale ne sarno njegovu pravednost prema podanicima, vee pre svegasvetost njegovog zivota. On je nastojao ka sto vecoj duhovnoj savrsenosti. Cak je hteo vladavinuda preda bratu i da ode u Rim kod pape. Zbog toga je skroz nerazumljiva zavera njegovihvelikasa koji su za sebe pridobili i njegovog brata Boleslava. Vac1avova smrt je opisana i ustaroslovenskim legendama i u latinskim. Najverovatniji je ipak motiv njegove mucenicke smrtibila revnost oko uvodenja hriscanstva. Praska katedrala Svetog Vida je cuvar dragocenih


2/37

relikvija junaka koji proslavise cesku naciju - tamo je grob sv. Vac1ava, prvobitnog zastitnikaCeske. A na najlepsem praskom trgu - Trgu sv. Vac1ava nalazi se svecev spomenik koji gaprikazuje kako jase na konju okruzen kipovima ceskih svetaca.

*dodatak:Vac1av se bez otpora pokorio nemackom vladaru Henrihu II Pticaru, kada je ovaj pokoriopolapske Slovene, okrenuo se protiv Ceske i dosao do Praga 929. godine. Tada se Vac1avproglasio njegovim vazalom i prihvatio placanje godisnjeg danka. Taj njegov gest je izazvaootpor rodovske aristokratije, na cijem celu su stajali njegova majka Dragomira i brat Boleslav,koje je Vac1av proterao u Budem i Sovane, na granici prema Zlicanima. Kako bi se borio sanjim, Vac1av je Boleslava pozvao na osvecenje crkve 27. septembra 929. godine, ali ga jeBoleslav dao ubiti. Vac1av je zbog toga smatran za prvog mucenika i nebeskog zastitnika Ceske.Prema legendi on je ubijen 27. septembra, ali posto na taj dan pada sveti Kozma i Damjan, pozapadnom kalendaru, Vac1av je "umro" 28. septembra, kada se nije slavio nijedan svetac. Posleubistva Vac1ava, pobijena je cela njegova pratnja, ali i pristalice Dragomire. Izbio je ustanak ucilju vracanja Ceske u paganstvo. Sledeci knez je bio Bolesslav I (929-967), koji je sproveovazne reforme drzave.

Sveti Vojteh Adalbert (957-997)

Sin oca Slavnika i majke Strezislave. Skolovao se 8 godina u Magdeburgu. Godinama je ziveo uRimu. 981. se vraca u Prag, a 983. postaje praski biskup. 993. godine je bio i u Madarskoj. Zbogsklapanja kompromisa sa dinastijom Pjastovica, protiv Vojteha se okrenuo ceski vladar BoleslavII (967-999) koji je 995. napao Libic, sediste Vojtehovo i ubio celu njegovu porodicu. Iako jeuspeo posle ovoga da pobegne u Rim, dye go dine kasnije 997. je poginuo medu pruskimplemenima koja su zivela severoistocno od Poljaka.*dodatak:Na polju formiranja crkve u Poljskoj, veliku ulogu je imao praski biskup Vojteh, koji je 996.godine dosao u Poljsku, zbog nemimih prilika u svojoj domovini. Boleslav Hrabri (poljski vladar- 992-1025) je Vojteha lepo primio i podrzao njegov misionarski rad medu pruskim plemenima.Dao je svoj zivot za veru, a Boleslav je otkupio njegovo tela zlatom. Poljska je dobila svogprvog svetitelja i zastitnika, i tako je, i sarna tek poluhriscanska, podigla svoj ugled u crkvenimkrugovima. Papa Silvester II, bliski saradnik Otona III, je 999. godine proglasio ustanovljenjenadbiskupije sv. Vojteha u Gnjeznu. Prvi poljski biskup je bio Vojtehov brat Radzim Gaudeti.Time je poljska crka stekla nezavisnost u odnosu na nemacku crku u Magdeburgu.Car Oton II I je 1000. godine preduzeo hodocasce u Poljsku, gde se u Gnjeznu poklonio mostimasv. Vojteha. Car i Boleslav su razmenili poklone: car je Boleslavu dao ekser sa Isusovog krsta ikoplje sv. Mauricija, a Boleslav je caru dao kljucnu kost sv. Vojteha.


3/37

Kozma Praski

Prvi ceski pisac cije delo predstavlja istorijski izvor. On se rodio oko 1040. godine u Pragu.Skolovao se neko vreme u Lijezu. Od 1086. godine prati razlicite lijeske biskupe na njihovimputovanjima po Italiji i Nemackoj. Godine 1099. on je zareden za svestenika. Od 1110. pripadasvestenstvu praske katedrale, da bi zatim postao njen dekan. Umro je 1125. godine. Iakosvestenik, bio je ozenjen i imao jednog sina, koji je postao biskup. Kozma je napisao HronikuCeSke u tri knjige Izvoma vrednost Kozminog dela je prilicno neujednacena. Najznacajnija jetreca knjiga koja izlaze dogadaje od 1092. do 1125. godine. Kozma neke dogadaje precutkuje,njegova hronologija nije uvek pouzdana. Poznavao je klasike koje cesto i citira, obicno netacno.Njegovo delo je ipak znacajno jer donosi vazne podatke za poznavanje istorije Ceske i delimicnoNemacke.

Velikomoravska knezevinaHriscanstvo je u nju prodiralo, ali sporo. VM je prva politicka organizacija u srednjoj Evropi iobuhvatalaje - Moravsku, Slovacku ideo Austrije do Dunava.Prvi poznati vladar je bio MOJMIR (822-846), koji je prosirio njene teritorije. Prihvatio jenemacke misionare da pokrste zemlju. Vodio je vise bitaka za nezavisnost sa Nemackom.Za vreme Rastislava (846-870) dolazi do sirenja vizantijskog kultumog uticaja.Rastislav nastavlja da siri drzavu, preuzima hriscanstvo, ali na svomjeziku. Zaustavio je sirenjefranackog klera. U ovo vreme spada dolazak misionara Cirila i Metodija koji su uveli narodnijezik u bogosluzenje.Dolazak Madara - klin izmedu zapadnih i istocnih slovenskih grupa.SVJATOPLUK (870-894) - bio je ravnodusan prema veri.Ceska j e nasledila kultuma dostignuca Velikomoravske knezevine.

Psemislav I Otakar - 1197. - 1230.Nadaren vladar. Shvatio je da je njegova zemlja deo carstva - umesao se u borbe oko carskekrune posle smrti Hajnriha VI, podrzao je kandidaturu Filipa Svapskog. Obecao je FilipuSvapskom da ce mu pomoci u borbi sa Otonom IV, a ovaj mu je zauzvrat obecao kraljevskutitulu za dinastiju Psemislovica. Zbog pretenzija papstva na Nemacko carstvo - papa InocentijeII I je stao na stranu Otona IV. Papa je pozvao Psemisla da podrzi Otona IV kako bi (Psemisl)dobio kraljevski naslov od cara i pape. Psemisl bez oklevanja prelazi na Otonovu stranu. Papa gaje razveo od Adete, sto mu je omogucilo da ima vezu sa Konstancom, sestrom ugarskog kraljaEmerika. Papa mu nije odobrio podizanje praske biskupije na rang nadbiskupije, tako da je Pragostao vezan za Majnc. Ispostavilo se da je Filip Svapski ipak nadmocniji, te se Psemisl vraca u


4/37

njegov tabor. Kada je Filip ubijen - 1208. - Psemisl je ipak prisao Hoenstaufenima (a ne OtonuIV). Otonje izopsten posto je pokusao da osvoji Siciliju 1212. godine.Papin novi kandidat postaje Fridrih II Hoenstaufen, kome se Psemisl zaklinje na vemost. Fridrihje zauzvrat potvrdio sve Psemislove privilegije koje mu je dao Filip (titulu kralja, potvrdugranica, investitura episkopa). Psemislav je morao obezbediti 300 vitezova za krunisanje u Italiji.Ugled Ceske je podignut, a Psemislav je predstavio svog sina Vac1ava plemstvu, i tako je uveonormalan red nasledivanja. Verio je svoju cerku Agnesu sa naslednikom Fridriha II - Hajnrihom,ali ovaj brak nije uspeo zbog spletki.Izbija rat izmedu Ceske i Austrije - 1226. Fridrih II je izopsten zbog ucestalih odlaganjakrstaskih pohoda. Papa Grgur IX istice za pretendenta na presto sinovca Otona IV - OtonaBraunsvajga, Psemisl ipak ostaje veran Fridrihu II.Psemislovim dolaskom na vlast smirili su se feundalni sukobi, to dokazuje i duzina njegovevladavine. Feudalna anarhija traje krace i Ceskoj nego u Poljskoj. Ceski feudalci su nastojalisvoje posede da pretvore u alode - nasledna dobra. Veliki feudalac je postala i crkva. Seoski zborili opstina ureduju odnose medu seljacima i staresinama koji odgovaraju feudalcima.Psemisl umire 1230. Posle njegove smrti, grupa magnata je proterala iz Praga njegovognaslednika Vac1ava (1230. - 1253.), ali se on vratio i uz pomoc gradana razbio pobunjenike izavladao Ceskom.

Psemislav II Otakar - 1253. - 1278.1251. austrij ska skupstina j e izabrala za vojvodu Psemisla (vojvodu Moravske). Psemisl se zeniMargaretom - udovicom Hajnriha Hoenstaufena. Bela IV Ugarski se sukobio sa Psemislom okoStajerske. Posle par sukoba dolazi do ugovora po kome Psemisl dobija Austriju ideo Stajerske, asin Bele IV - Stefan - Stajersku.Tokom vladavine Psemisla II primetan je ekonomski napredak zemlje. Uveo je niz reformi kojesu sluzile daljem jacanju centralne vlasti. Osnovao je niz novih gradova.1255. Psemislov pohod na Baltik - osnovao je Kenigsberg. Drugi pohod je planiran za 1267.godinu - protiv paganskih Litvanaca, ideja - da osvojene teritorije pretvori u ceske feude.1259. se okrece jugu. Stajersko plemstvo okrece se buni protiv Bele IV Ugarskog i Psemisl IIpreuzima vladavinu nad Stajerskom. Bela je naselio Kumane i brzo se oporavlja. Psemisl II je ubici kod Krojsenbruna 1260. odneo pobedu nad Ugarima i Kumanima. Psemisl IIje ponistio svojbrak sa Margaretom i zeni se Belinom unukom Kunigundom. Nasledio je Hajnriha, vojvoduKoruskog, i dobio Korusku i Kranjsku sa Istrom. Velika moe gaje navela da razmislja 0 tome dapostane car Svetog Rimskog Carstva. Novi kandidat za cara je Ricard od Komvola. Psemisl II sekolebao izmedu Ricarda i Alfonsa Kastiljskog, da bi sprecio izbor Konrada (sina Fridriha II).Opredelio se za Ricarda - ali on umire 1272. godine. Psemisl II se nadao da ce kurija podrzati


5/37

njegovu kandidaturu, ali je papa Grgur X dao nemackim knezevima slobodu, a oni isticu slabog inebitnog (bar u tom trenutku) Rudolfa od Habzburga (1273). Psemislu ostaje jedino mogucnostda se opredeli za Alfonsa Kastiljskog, ali je ovaj pod pritiskom pape priznao Rudolfa za cara.Ostaje izolovan i odlucuje se za rat (1276.). Medutim, izdaje ga njegovo plemstvo - predaje se iprihvata sopstvene zemlje kao feude carstva. Nov rat 1278. - pobeda Rudolfa koji je sklopiosavez sa Ladislavom IV Kumancem i porazio Cehe kod Durkuta. Tu je Psemisl II poginuo.Austrijske zemlje su izgubljene za Cesku, a Rudolf je 5 godina drzao Moravsku da bi naplatioratnu odstetu. Razlog Psemislovog neuspeha je bila zavist knezeva carstva.

Poslednji predstavnici Psemislovica i dolazak Luksemburga (Vac1av II, Vac1av II I i JanLuksemburski)

Rudolf Habzburski je obezbedio sebi vladavinu nad Moravskom, Otonu Brandenburskom jepoverio vladavinu nad Ceskom i starateljstvo nad Psemislovim mladim sinom Vac1avom II.Vac1av II je imao sarno 12 godina kada ga je Oton pustio da se vrati u zemlju 1283. godine.Najveci uticaj je tada imao Zavis od Falkenstajna, koji je zadobio ljubav kraljice Kunigunde,udovice Psemisla II. Mladi kralj je slusao Zavisa sve dok se nije ozenio Rudolfovom cerkomGutom. Vac1av II se boj ao da ce Zavis previse ojacati i prigrabiti presto za sebe, zatvorio ga je ipogubio 1290. godine. Mladi vladar je bio fizicki slab i Ioseg zdravlja, ali se pokazao kao mudari sposoban vladar. Vac1avova uprava je bila cinovnicka, osnovu svog zakonodavstva je trazio neu obicajnom, vee u rimskom pravu. Objavio je kodeks rudarskih zakona. U spoljnoj politici sepokazao takode kao mudar vladar. Odbio je mogucnost 1291. da bude izabran za cara, napustioje politiku svoga oca i okrenuo se ka severu i severoistoku. Ustanovio je cvrsto uporiste uMajsenu i posvetio sve svoje napore Poljskoj. Zauzeo je Krakov 1291. godine. 1300. godine jeusao u Gnjezno i tamo je proglasen od strane gnjezanskog arhiepiskova za kralja Poljske. Od togvremena sebe naziva Dei gratia Bohemia et Poloniae Rex. Vac1av II je bio dobar upravljac iuneo je nesto reda u neorganizovanu poljsku ekonomiju. Ovo je bila poslednja prilika da se Cesii Poljaci stope u jednu naciju. Posle smrti Andrije III, poslednjeg vladara iz dinastije Arpadovica1301. ugarska kruna, koja je bila ujedinjena sa hrvatskom - Vac1av II je krunisan za kraljaUgarske. Protiv Vac1ava IIje sada bio savez cara Albrehta I, pape i Anzujaca od Napulja, koji sepokazao kao prevelik zalogaj za ceskog kralj a. Bio je primoran da napusti Ugrasku. Vac1av II j eumro juna 1305. godine.Vac1av II I je polako poceo da pokazuje nesto od oceve odlucnosti i mudrosti. Odrekao sepretenzija na ugarski presto. Kada je bio na putu za Poljsku da srksi pobunu koju je protiv Cehapoveo Vladislav Lokjetek, u Olomcu 1306. godine ga je ubio nepoznati, nezadovoljni plemic. Toje bio kraj dinastije Psemislovica i od tog vremena Ceska i Poljska ce se razvijati u razlicitimpravcima.


6/37

Jovan/Jan Luksemburski, osnivac nove ceske dinastije postao je kralj - 1310. - 1346. Vrsen jeizbor za novog cara - 2 kandidata: vojvoda austrijski Fridrih Habzburski i bavarac Ludvig IVVitelsbah. Jovan je podrzao Ludviga IV - od njega je dobio potvrdu svih svojih prava. Jovanovazena je cerka Vac1ava II - Jelisaveta. Dolazi do pobune plemstva - Jovanje morao zvati LudvigaIV u pomoc. Posto je rano izgubio oca, nije imao ko da ga savetuje. Nije uspeo da ucvrsti svojumoe, upravljanje je prepustio Henriku od Lipe, a samje boravio u Luksemburgu i na francuskomdvoru. Sumnjao je u svoju zenu da hoce da vlada umesto njihovog sina Vac1ava Karla. Jovan seu Ceskoj nikad nije osecao kao kod svoje kuce. Cesku je posecivao sarno zbog finansijskihpitanja. Vodio je mnoge vojne pohode - ucestvovao je u bici kod Mildorfa 1322. - pobedaLudviga IV nad Habzburzima. Bio je umesan u sukob Jovana XXII (papa) i Ludviga IV. JovanLuksemburski uzima u jednom trenutku Lomb ardiju. Iako nije voleo da boravi u Ceskoj, nijezaboravio na pravo Psemislovica na poljski presto. Nameru da osvoji poljsku krunu potvrdio muje Ludvig IV, ali je malo radio na tome da to i ucini. Za to vreme njegov poljski supamik -Vladislav Lokjetek je ucvrstio polozaj u Poljskoj. Osvojio je natrag Krakov. Zatrazio je pomocteutonskog reda, koji je neke teritorije osvojio za sebe. Vladislav Lokjetek je krunisan za kraljaPoljske 1320. godine. Lokjetek je upao u Brandenburg 1326. godine uz pomoc Litvanaca(pagani) - okrenulo je javno mnjenje u Evropi protiv Lokjeteka. Jovan Luksemburski je obnoviopretenzije na poljsku krunu i dopro do Krakova. Posledica: 5 ili svih 8 vojvoda gomje Sleske jeprihvatilo Jovana za suverena. Rat protiv Lokjetekovih Litvanaca je nastavio teutonski red.Njima se 1328. pridruzio i kralj Ceske. Vladislav Lokjetek umire 1333. Nasleduje ga KazimirVeliki (1333. - 1370), koji je shvatio da ne moze da se bori i protiv tevtonaca i protiv ceskogkralja, te tezi primirju. Diplomatski uspeh Kazimira - Jovan se odrice zahteva za poljskomkrunom, a Kazimir priznaje prepustanje Sleske Jovanu - 2 sastanka u Visegradu 1335. i 1339.godine. Pokusaj da se poboljsaju odnosi Ceske i Poljske je pokusaj sklapanja braka izmeduKazimira i Karlove sestre Margarete, medutim ona je umrla. Novi papa Kliment VI je hteo daKarla Krunise za novog kralja i cara, bio je Karlov ucitelj u mladosti. Ludvig IV je lisen svihprava i Karlo je krunisan za cara 1346. godine. Rat izmedu Engleske i Francuske - Karlo i Jovanpomazu francuskom kralju. U bici kod Kresija francuzi su tesko porazeni, a sam Jovan je pao nabojnom polju.

Karlo IV Luksemburski - 1346. - 1378. (spoljna politika i unutrasnje delovanje - 2 pitanja)

Posle oceve smrti je organizovao pohod protiv Ludviga IV, medutim, Ludvig IV je naprasnoumro. Ponovo je krunisan u Ahenu 1349. godine. Pokazao je neobicnu diplomatsku spremnost,procenio je situaciju, u Nemackoj u kojoj su svi bili zeljni mira. Protivnike je cesto pridobijaopotkupljivanjem. Pojava bolesti "cnra smrt" - prosirila se 1348. godine iz Italije u Nemacku.Jevreji su optuzeni da su otrovali bunare, dolazi do opsteg pokolja po gradovima, ovo jeodgovaralo plemicima koji su dugovali j evrej skim bankarima. Karlo je uveo mirovne skupstine -LANFREDE - da zaustavi sukobe izmedu teritorija i gradova. Shvatio je da je carstvo isuvise


7/37

teritorijalno razjedinjeno, pa nista ne forsira. Situacija u Italiji - Karlov cilj je bio da dode docarske titule putem krunisanja u Rimu ida tamosnje vlastodrsce natera da priznaju njegovu vlast.Papa Kliment VI strahuje da ce Karlo biti previse nezavisan. Karlo je izdejstvovao da budekrunisan gvozdenom krunom langobardskih kraljeva. Tek 1355. godine na Vaskrs je usao u Rimi bio krunisan, ali je morao isti dan da ga napusti. Uspeo je da uspostavi carsku vlast nad Italijombez borbe - sto nije bilo ono sto su njegovi savremenici ocekivali. Karlo IV je morao i 1368.godine ponovo da organizuje italijanski pohod, da bi vratio papstvo u Rim. Kada je poslestogodisnjeg rata ojacala Francuska, doslo je do jacanja ove zelje. Papa Urban V je bio zareformu crkve i bio je voljan da se vrati u Rim. Medutim, Italija je bila preplavljena bandamavojnika koji su nudili svoje usluge zaracenim gradovima i teritorijama. Karlo je obecao papipomoc i organizovao je mars 1368. godine, izdejstvovao je i neke diplomatske pregovore saitalijanskim velmozama. Medutim, odmah posle Karlovog odlaska iz Italije, velmoze su sepobunile i papaje ostao izolovan u Rimu, te se vratio u Avinjon 1370. godine.Unutrasnja politika: realistic an vladar, znao je da ne moze da siri dalje carstvo, odrzava statusquo, napravio je od izbornickog kolegijuma saveznike u upravljanju, i odlucio da im da cvrstuzakonsku osnovu. ZLATNA BULA je objavljena na carskoj skupstini 1356. godine - dokumentkoji je trebao da bude neka vrsta ustava za carstvo. Utvrden je broj knezeva izbomika:nadbiskupi Kelna, Majnca i Trira, kralj Ceske, palatin Falacke, markgrof Brandenburga ivojvoda Saksonije. Nadiskup Majnca je sazvao ovaj sabor, i tu su se odrzavali izbori. Car sesastajao godisnje sa knezevima-izbornicima da bi raspravljali 0 poslovima carstva. Zlatna bulanije davala nove zakone vee ih je kodifikovala. U Ceskoj, u kojoj je za vreme Jovana Ceskogojacala moe plemstva plasila se da ce Zlatna bula smanjiti njenu moe, te ju je odbacila. Zato jeKarlo vise administrativno uvodio neke od odluka Bule; borio se protiv razbojnistva. Vodio jebrigu 0 ekonomskom napretku - donosio je nove sorte biljaka, ribnjake, sume .. Karlo jepoklanjao paznju i Pragu, njegovoj prestonici. 1348. godine je osnovao novi grad pored starog ispojio ih je kamenim mostom. Osnovao je prvi univerzitet u srednjoj Evropi. Kruna sadraguljima pohranjena je u tvrdavi Karlstajn, koja je sagradena u ovu svrhu.Spoljna politika: Uspeo je da celu Slesku stavi pod svoju vlast. Uspeo je da uzme Brandenburg.Politika prema Habzburgovcima - izabrao ih je za saveznike i svoju cerku Katarinu udao zaRudolfa IV Habzburskog i jedno vreme (dok nije imao naslednika) hteo da mu zavesta svojezemlje. Odnosi su se pogorsali rodenjem Vac1ava 1361. godine i Habzburzi se priblizavajuKarlovim neprijateljima (Ugarskoj i Vitelsbasima). Sporazum sklopljen u Bmu 1364. - ako seneka dinastija ugasi, druga dobija njene zemlje (na kraju su dobili Habzburgovci). Karlo jeodrzavao dobre odnose sa Kazimirom, a njegovo zanimanje za Poljsku pojacalo se kada jepostalo ocigledno da Kazimir nece ostaviti muskeg naslednika. Medutim, Kazimir je odlucio danjegov sestric Ludvig/Lajos Anzujski dobije presto (1370-1380) - koji se nije mnogo zanimaoPoljskom. On je poverio namesnistvo svojoj majci lelisaveti. Na spoljnopolitickom planu takodenije nista uradio, odrzavao je mir sa protivnicima. Postojalo je pitanje Ludvigovog naslednika(bez sinova) - hteo je da obezbedi vlast jednoj od svojih cerki. 1374. godine - sporazum izmeduplemstva i kralja da njegova cerka postane kraljica, ako dobiju povlastice. Karlo, prateci


8/37

situaciju, ugovorio je brak izmedu svog drugog sina Zigmunda i Ludvigove cerke Marije.Medutim, Ludvig umire, a za namesnika je izabrana druga cerka Jadviga. Vac1av, Karlov sin jeizabran za cara 1376. godine (Karlo je dao povlastice izbomicima).

*dodatak:Karlo se krunisao za kralja Burgundije 1365. godine.Sastanak 5 vladara u Krakovu 1364. godine (Kazimir, Karlo, Lajos, Petar Kiparski , ValdemarIV)1374. je prisvojio Brandenburg, Luzice i Sleziju.Prasku biskupijuje podigao na rang nadbiskupije.

Jan Husi ceska reformacija (1371-1415)

Karla je nasledio sin Vac1av IV (1378-1419). Ovaj kralj nije bio dovoljno jak za prilike do kojihje doslo. Upustio se u sukobe sa crkvom, plemstvo ga je nekoliko puta bunama zbacilo sa vlasti.Uz pomoc pape Bonifacija IX deo izbomika je za nemackog kralja izabralo Ruprehta Bavarskog,a titulu je posle poneo Zigmund Luksemburski, koji se veoma nelojalno ponasao prema bratu. Unjegovo vreme je Ceska izgubila mnoge pozicije i privilegije, a njegovi sukobi sa crkvom i krizau zemlji su pripremili teren za delovanje Jana Husa.Jan Hus se rodio 1371. godine u mestu Husinec. Posle zavrsenog praskog univerziteta i studijateologije, 1396. je postao doktor filosofije i magistar sedam slobodnih vestina. Godine 1401. jeizabran za dekana, a 1402. za rektora praskog univerziteta i propovednika vitlejemske kapele.Bio je podjakim uticajem Dzona Viklifa, mada nije bio tako ekstreman u stavovima. Madaje biouzoran i skroman svestenik sa iskrenom verom u Boga, vise je bio politicar. Napisao je delo DeSimonia u kome je istupio protiv kupoprodaje crkvenih polozaja i imanja, koja je bila veomarasprostranjena u to vreme. Istupio je i protiv uzimanja crkvene desetine, a kasnije je poceoodbacivati sve sto se ne zasniva na Svetom pismu. Uzivao je podrsku nekih svetovnih feudalaca inizih slojeva plemstva i stanovnistva. Propovedao je nadredenost svetovne vlasti nad duhovnom.Izjasnjavao se protiv srednjovekovne podele na tri staleza - ratnike, duhovnike i rabotnike.Istupao je protiv zelenasa, sto je pogadalo nemacki patricijat. Zalagao se da crkva uci iprosvecuje ljude i za upotrebu narodnog ceskog jezika.Husova borba je zapocela na praskom univerzitetu gde su postojale 4 nacije (ceska, bavarska,saksonska, poljska). Posto su u Poljskoj preovladali Nemci iz Slezije (Poljaci su isli u Krakov),pa su Cesi stalno bili manjina. Pokrenuta je borba protiv ovoga, koja se prenela na citavu Cesku,pa je ceskoj naciji dato 3 glasa, a ostalima 1. Studenti i profesori Nemci su otisli sa univerziteta iosnovali svoj u Lajpcigu 1410. godine. Jan Hus je postao rektor prvog cisto ceskog univerziteta.Pod uticajem njegovih propovedi, narod se okrenuo protiv gradskih vlasti u Pragu. Organizovane


9/37

su demonstracije na kojima se svojim govorima narocito istakao Husov sledbenik JeronimPraski. Demonstranti su spalili papsku bulu. Nakon smrti nekoliko demonstranata, Hus jeobjavio traktat De Indulgentia u kojoj je podvrgao kritici ucenje 0 nepogresivosti pape, prodajuoprostajnica i nazvao Rim sedistem antihrista. To je izazvalo zestoku reakciju papista. Hus iJeronim su morali da napuste Prag. Jeronim je sirio Husovo ucenje po Poljskoj i Litvi, a Hus sepovukao u Kozji Hrdek, gde je prevodio Sveto pismo na ceski i dopisivao se sa svojimistomisljenicima. Tu je napisao i prvo cesku gramatiku. Hus je neko vreme imao i podrsku kraljaVac1ava, ali ju je zbog svoje iskljucivosti izgubio. Nekoliko puta je izopsten iz crkve jer se nijepojavljivao pred rimskom kurijom. Bez obzira sto je izopsten i dalje je sluzio crkvi. jan Hus je1414. usvojio nov obred pricesca peharom (tj. u oba vida hostijom i vinom, do tadaje to radenosarno kod svestenika). Pristalice ovog obreda su nazvani utrakvisti. Pocinje se javljati i nazivhusiti. Hus je uskoro objavio i traktat De Ecclesia u kom propoveda da oni koji imaju smrtnigreh ne mogu vrsiti crkvenu, ali ni svetovnu vlast. Trazi da se smrtni grehovi kazne.25. decembra 1414. godine otpoceo je sabor u Konstanci. Na dnevnom redu su bile:uspostavljanje crkvenog jedinstva, reforma Crkve, Husovo ucenje. Kralj Zigmund je izdaopropusnicu za Husovo bezbedno putovanje na sabor. Propusnica je izvor debate u nauci, ali jeizgleda njome garantovan dolazak i boravak na Saboru, ali ne i povratak u slucaju osude. Hus jedosao i branio svoje ucenje, pa je odbio da se pokaje i na najblazi nacin. Sa 45 glasova za, 30glasova protiv i 10 uzdrzanih, proglasen je za jeretika i spaljen 6. jula 1415. Njegov pepeo jebacen u Rajnu. Sledece godine je ista sudbina zadesila i njegovog sledbenika Jeronima Praskog.Husova smrt je u citavoj Ceskoj izazvala veliko nezadovoljstvo i ogorcenje, koji su rezultiralitzv. husitskim ratovima i visegodisnjim nemirima u toj zemlji. Jan Hus je postao pretecareformacije, koja ce svoj zamah doziveti tek vek nakon njegove smrti.

Husitski ratovi (1420-1434)

Ovi ratovi su predstavljali ratove u Ceskoj protiv husita. Predstavljali su prvi rat u Evropi u komeje doprinos vatrenog oruzja postao odlucujuci. Husitska vojska se ulgavnom sastojala odpesadije, a njihove pobede nad brojcano jacim vojskama koje su imale tesko oklopljene vitezove,predstavljale su pocetak revolucije u pesadiji. U Husitskim ratovima nijedna strana nije odnelaodlucujucu pobedu, pa je katolicka crkva na neki nacin priznala husite.Po spaljivanju Jana Husa, reformisticki nastrojeni plemici Ceske salju protesno pismo saboru uKonstanci, na sta je kralj Zigmund zapretio da ce slomiti sledbenike Jana Husa i Dzona Viklifa.Tom pretnjom je sarno pogorsano stanje. Izbili su nemiri u raznim delovima Ceske, a katolickisvestenici su proterani.Husiti su bili podeljeni na umerene - utrakviste i radikalne - taborite. Osnovni zahtev utrakvistasu bili Cetiri praska clana: 1) svestenici imaju slobodo da propovedaju, 2) davanje pricesca u oba


10/37

vida, 3) napad na zemaljsku imovinu svestenika, od kojih se trazilo da vode uzoran zivot, 4)vlasti treba da kaznjavaju sve smrtne grehe. Ova platforma je povezivala utrakviste i taborite. Alisu taboriti isli dalje sa zahtevima, pa su trazili da se odbaei kult Bogorodiee, da se odbaei Uskrs,da se unisti erkvena organizaeija, da se erkve ne ukrasavaju, odbijali su neke svete tajne. Bili suprotiv svakog luksuza, pa su mnogi prodavali imanja i delili novae, sto je odgovaralosiromasnima. Ni utrakvisti ni Univerzitet nisu odobravali ucenje taborita i cesto su ih upozoravalida se obuzdaju. 1418. godine postignut je sporazum izmedu utrakvista i taborita koje je vodioJakubek.Situaeija se u meduvremenu zakuvala. Tokom jedne husitske proeesije 1419. izbili su nemiri.Posto su na njih sa prozora gradske kuce baeali kamenje, na to su husiti upali unutra i baeili krozprozor gradonacelnika i gradsko vece. Ovaj dogadaj se naziva prva defestaeija Praga. KraljVac1av IV se na vesti 0 ovome slogirao i ubrzo umro. U Pragu su novembra 1419. izbili sukobihusita i placenika koje je drzala Vac1avova supruga. Nakon sto je unisten deo grada, dye stranesu proglasile primirje. Nastojalo se doci do komprimisa, protiv koga je bio Jan Ziska, on jenapustio Prag i otisao prvo u Plzen, a potom u Tabor - koji postaje sediste radikalnih husita. 25.marta 1420. Ziska pobeduje antihusitske snage kod SudomeratSudomjesa). Husiti su korisiliposebnu taktiku u borbi tzv. vagenbursku taktiku. Zavisno od terena pripremali su seoska kola zaodbranu, formirajuci kvadrat ili krug. Kola bi povezivali laneima tocak jednih za tocak sledecih.Formaeija je bila tako slozena da su kola brzo mogla biti spremljena za pokret. Ispred kola biiskopali dubokjarak. Posada svakih kola sastojala se od 18 do 21 vojnika, od cega 4 do 8 strelaeai 2 vojnika sa vatrenim oruzjem. Bitka se sastojala od 2 faze. Prva faza je bila defanzivna, drugaofanzivna. Tokom prve faze vojska bi se postavila blizu neprijatelja, kog su artiljerijskompaljbom provoeirali da ude u borbu. Artiljerija bi na bliskom odstojanju nanosila velike gubitkeneprijatelju. Da bi izbegli dalje gubitke neprijateljski vitezovi bi krenuli u protivnapad. Husiti bigadali uglavnom konje, i tako bi neprijatelj ostao bez konjiee. Ovom prilikom bi mnogi vitezovipoginuli, drugi deo bi stradao od vatrenog oruzja koje je moglo probiti oklop. Kada bi moralneprijatelja opao husiti bi krenuli u kontranapad, obicno po boku. Neprijatelj nije mogao daizdrzi borbu na krilima i pueanje iz kola, pa su morali da se povuku. Kako teski vitezovi nisumogli da se povlace brzo, trpeli su teske gubitke. Gubiei su bili tim veci, posto husiti nisuuzimali ratne zarobljenike.Prvi antihusitski krstaski rat 1420: Zigmund je hteo cesku krunu, paje uz podrsku pape MartinaV pokrenuo veliku krstasku vojsku na husite. Zigmund je opsedao Prag, a presudna bitka je bilakod Vitkova u julu 1420. godine. Zigmund je morao da se povuce, ali je ispunio svoj eilj jer sekrunisao u Karlstajnu. Posle pobede dolazi do rezilazenja medu husitima, pa se vodi proeesprotiv taborita. Takode, deo taborita - pikardijei - koje su cinile zanatilije i seljaei su hteli da sevrate proizvodnji, ali ih je Ziska porazio. Husiti su zauzeli i Moravsku, ciji su stalezi priznali 4praska clana. Husiti su proglasili Zigmundovo svrgavanje. Onda su pozvali Vladislava IIJagelonea da bude kralj, alije on to pod pritiskom pape i Zigmunda odbio.Drugi antihusitski krstaski rat: Zigmund sa vojskom krece na Moravsku 1421. U pocetku je biouspesan, ali gaje Ziska porazio i krajem 1421. i pocetkom 1422. godine (kod Zateca, Nebovida i


11/37

kod Nemeckog Brda). Kraljeva vojska je ostala bez 12000 vojnika. Posto je Zigmund bio usukobu sa Poljskom i Litvom, u Cesku je poslat Koribut, rodak poljskog kralja, da bude ceskikralj, koga su priznali utrakvisti, gradani Praga i umereni taboriti. Kada je rat prestao izmeduPoljske i Ugarske - Koribut se vratio u svoju zemlju 1423. godine. Inace, Poljska i Litva suponekad pruzale pomoc husitima, zbog odnosa sa Nemcima. Ponovo izbijaju sukobi izmeduutrakvista i taborita u kojima je pobedio Jan Ziska, a potom je sklopljeno primirje da bi seotklonila spoljna pretnja. Ziskaje umro prilikomjedne opsade u Moravskoj krajem 1424. godine.Kod taborita se javlja nova struja - siroti (sirocad, tako se zovu zbog smrti Ziske). Husiti suupadali i u druge zemlje. Zapovednistvo nad husitimaje preuzeo Prokopije Holi (Veliki).Treci antihusitski krstaski rat: Husiti su porazili krstasku vojsku aprila 1427. godine kod mestaUsti, a jos jedan sramotan poraz je usledio u avgustu iste godine kod Tahova. Zatim su poceli daupadaju u Sleziju, Ugarsku, Austriju i Nemacku. Podignut je zahtev za sazivanje novog sabora,koji su husiti izrazili posebnim proglasom upucenim knezevima i narodu Nemacke.Cetvrti antihusitski krstaski rat: Papa Martin V je umro 1431. godine, ali je pred smrt narediosvom legatu kardinalu Dulijanu Cezariniju da povede pregovore i krstaski rat. Avgusta 1431.krstasi su upali u Cesku, ali su ponovo porazeni od husita kod Domazlica. Posle ovoga nastupajupregovon.Uprkos protivljenju novog pape Evgenija IV, sabor se okupio u Bazelu 1431. godine. Husitskoposlanstvo je stiglo u Bazel u januaru 1433. Taboriti i siroti odbijaju pregovore, ali su njihovumoe slomili utrakvisti i katolici kod Lipanja 30. maja 1434. Posle ovog, sabor je usvojio 4 praskaclana u njihovom ublazenom obliku, priznato je imenovanje novog praskog nadbiskupa iZigmunda su priznali za kralja.

Jirzi PodebradiZigmund umire 1437. Kralj postaje Albreht Austrijski, koji umire 1439. Posle njega kralj postajeLadislav Posmrce - 1439. - 1457.Nastaje stanje bezvlasca, koje je okoncao Jirzi Podebradi kada je zauzeo Prag 1448. godine.Jirzi postaje voda utrakvista, bio je za dogovore sa katolicima.Zauzeo je Tabor, i sa timje unistio radikalne husite.Jirzi postaje kralj 1458. i vlada do 1471. godine. Vodio je politiku izmirenja.Papa Pije IIje odbacio "kompakte", a papa Pavle IIje izopstio Jirzija iz crkve.Jirzi je branio svoja prava od pobunjenika kao i od ugarskog kralja Matije Korvina, koji jenapadao Cesku. Jirzi je za pomoc ponudio svoju krunu Vladislavu, sinu poljskog kralja KazimiraIVUmire od vodene bolesti u 51. godini zivota. On je bio najsposobniji ceski vladar u 15. veku,pred smrt je izdejstvovao da na ceski presto dode dinastija Jagelonaca.


12/37

Ceske dinastij e

1. Psemislovlcl od 870. do 1306. godinePrvi poznati vladar je Bozivoj - 870. do 894.ostali znacajniji vladari ove dinastije su: Boleslav I - 929. do 967.Psemisl I - 1197. do 1230.

Psemisl II - 1253. do 1278.Poslednji vladar ove dinastije je Vac1av III - 1305. do 1306.

Posle njega vladaju dvojica kraljeva koji ne pripadaju Psemislovicima:Rudolf! Habzburski - 1306. do 1307. godine.Hajnrih Koruski - 1307. do 1310. godine.

2. Luksemburska dinastija od 1310. do 1437. godine.JaniliJovan-1310. do 1346.Karlo I (IV u carstvu) - 1346. do 1378.Vac1av IV - 1378. do 1419.Zigmund - 1419. do 1437.

Posle njega vladaju - Albreht Austrijski - 1437. do 1439.Ladislav Posmrce - 1440. do 1457.

Vladar kojije preneo vlast na Jagelonsku dinastijuje Jirzi Podebradi - 1458. do 1471.3. Jagelonska dinastija od 1471. do 1526. godine.

Vladislav II - 1471. do 1516.Ludovik - 1516. do 1526.

4. Habzburzi - koji vladaju Ceskom od 1526. do 1918. godine.Prvi vladar je bio Ferdinand I - 1526. do 1564.

Napomena: ovde treba reci pored godina i neke najosnovnije karakteristike vladara, sto se mozenaci u ranijem delu.


13/37

Poljska - pitanja:

1. Mjesko Ii pokrstavanje Poljaka2. Boleslav Hrabri3. Boleslav Krivousti4. Kazimir II I Veliki5. Anzujci na prestolu Poljske6. Poljsko - Litvanska unija7. Bitka kod Tanenberga8. Kazimir IV9. Nemacka kolonizacija i nastanak nemackog viteskog reda10. Vincent Kadlubek11. Jan Dlugos12. Anonimus Gal13. Dinastij e+ Poljska po vekovima (najznac. vladare sa godinama)


14/37

Poljske dinastije

Prva poljska dinastija je dinastija Pjastovica. Po legendi dinastija je nastala u Velikoj Poljskojkada su tajanstveni ljudi posetili cestitog seljaka Pjasta i blagoslovili gao Pjast je postaoplemenski vozd Poljana i osnivac dinastije Pjastovica. Spomenuti Pjast je odstranio poslednjegvladara stare dinastije Popela i zauzeo njegovo mesto. Pjastovo ime se tako prenelo izpolulegende u istorijsko doba kao dinasticko, porodicno ime prvih poznatih poljskih knezeva,osnivaca poljske drzave i ujedinitelja poljskih plemena i njihove rodovske aristokratije. Bili su toMjesko i njegov sin Boleslav Hrabri. Dinastija Pjastaje vladala Poljskom od 10. veka do 1370.godine kada je umro Kazimir II I bez dece. Vladari ove dinastije su osnovali Poljsku kaosamostalnu drzavu, vladali tokom njenog uspona, ali i opadanja i udeonog perioda, koji jeobelezen sukobima izmedu raznih grana porodice. Poslednji vladari Pjasta, ce postaviti temeljekasnijoj poljskoj velicini u 16. i 17. veku. Bitniji vladari ove dinastije su: Mjesko I (960-992),Boleslav I Hrabri (992-1025), Kazimir I Obnovitelj (1038-1040), Boleslav II I Krivousti (1102-1138), Vladislav I Lokjetek (1305-1333), Kazimir II I Veliki (1333-1370) - kojije bio i poslednjiPjastovic. Treba pomenuti da su sporedne grane dinastije i dalje postojale.Po ugovoru iz Visegrada 1338/9. godine poljsku krunu je trebalo da nasledi ugarski kralj Lajos,posto Kazimir II I nije imao naslednika. I zaista, Lajos je vladao od 1370. do 1382. godine, a vee1374. se dogovorio sa plemstvom da ga nasledi jedna od njegovih cerki, posto je i on bio bezmuskih naslednika. Inace, Lajos nije cesto boravio u Poljskoj, pa je umesto njega vladalanjegova majka Poljakinja, a kada je i ona umrla na celu drzave je bilo regenstvo na celu sakrakovskim biskupom. Karlo IV Luksemburski je iskoristio priliku za miraz, i verio svog mladegsina Zigmunda za Lajosevu cerku Mariju, koja je bila odredena da nasledi poljski presto. Drugacerka Jadviga je bila udata za Vilhelma Habzburskog i njoj je trebao pripasti ugarski presto.Medutim, kada je Lajos umro 1382. godine, stvar sa naslednikom se zakomplikovala. Dan posleLajoseve smrti ugarsko plemstvo je za kraljicu proglasilo Mariju, koja je trebala vladati uPoljskoj. Poljski panovi su, ne zeleci da imaju vladara koji ce vladari iz Ugarske, dali ultimatumLajosevoj udovici da u Krakov posalje drugu cerku Jadvigu, ili ce Anzujci izgubiti krunu.Jadviga je 1384. krunisana za KRALJA Poljske. Sada se postavilo pitanje njenog muza VilhelmaHabzburskog. Poljsko plemstvo je htelo da joj izabere novog muza. Cak se i papa ukljucio iponistio Jadvigin brak. Prosac po meri panova je bio veliki knez Litve Jagelo. 1385. Jagelo seobavezao da ispuni poljske uslove i da se pokrsti zajedno sa svojim narodom. Poljski sejm ga jepotom u Lublinu izabrao za kralja. A vencanje i krunisanje su obavljeni februara 1386. godine.Jadviga je umrla 1399. pa se Jagelo povukao u Litvu dok ga sabor plemstva i crkva ponovo nisupotvrdili za kralja. Jagelo - tj. Vladislav II ce vladati Poljskom od 1386. do 1434. godine. Posleovog drugog potvrdivanja za kralja, vlast nove Jagelonske dinastije je postala stabilnija. Ona cepostati jedna prestiznih evropskih dinastija, a vladace pored Poljske i Litve i u Ugarskoj i uCeskoj. U Poljskoj ce se nalaziti na prestolu do izumiranja 1572.


15/37

Rusija:1. Najraniji evropski izvori 0 Slovenima2. Ruska pravda3. Povest vremenih ljet i rusko letopisanje4. Pouka deci Vladimira Monomaha5. Slovo 0 Polku Igorevu6. Stari Sloveni7. Nastanak Kijeva i prvi ruski knezevi8. Normanska i antinormanska teorija9. Olga10. Svjatoslav11. Vladimir Sveti - pokrstavanje Rusa12. laroslav Mudri13. Vladimir Monomah14. Andrej Bogoljubski15. Gospodin Veliki Novgorod16. Drustvo i kultura kijevske Rusije17. Mongolska imperija - Temudzin Dzingis Kan18. Najezda na Evropu i Rusiju19. Zlatna Horda20. Aleksandar Nevski21. Danilo Romanovic22. Ivan Danilovic Kalita23. Knezevina Litva u uniji sa Poljskom24. Dimitrije Donski25. Ivan II I i ujedinjenje severoistocne Rusije26. Ivan II I i zbacivanje mongolskogjarma27. Moskva - 3. Rim28. Ruska crkva - 1037. - 1448. (u sustini od pokrstanja)29. Timur Lenka ili Tamerlan30. Rusija u 12. veku (do sad nije bilo na ispitu)31. Rusij a u 13. veku (do sad nije bilo na ispitu)


16/37

Rusija1 Nastanak Kijeva i prvi ruski knezevi.Novgorodjani su jedno vreme bili pod vlascu Varjaga :Vikinga: kojima su placali danak. Ipak,Varjazi su poceli nasilno da se ponasaju, pljackaju i zlostavljaju stanovnistvo, pa su ihNovgorodjani proterali i poceli sami da vladaju. Ubrzo posle toga otpoceli su unutrasnji sukobi uNovgorodu i oni su odlucili da pozovu tri brata Varjaga: Rjurika, Sineusa i Truvora. Sineus iTruvor su ubrzo umrli i Rjurik je postao jedini gospodar Novgoroda. Neki letopisi, pre svegaNikolajevski letopis, u godini 867. Pisu 0ustanku Novgorodjana protiv Rjurika. Vodja ustankajebio neki Vadim, ustanak je ugusen, a kako letopisac navodi mnogi Novgorodjani su pobegli uKijev. 0 samom Rjuriku ima jako malo podataka, njega cak ne spominje ni mitropolit Ilarionkoji u svom delu hvali dinastiju Rjurikovica, ali njegov naslednik, Oleg ne sarno da se spominjeu letopisima, vee ga spominju i mnogi vizantijski i hazarski izvori.Oleg :882 - 912:Rjurika je u Novgorodu nasledio Oleg, njegov sin. Oleg je krenuo u agresivnu ekspanziju. On jeokupio veliku vojsku sastavljenu od Varjaga, Cuda, Mera, Vesa, Krivica i novgorodskih Slovenai ovladao Smolenskom i Ljubecom, a zatim je napao Kijev u kojem su vladali Askold i Dir, kojije osvojio lukavstvom. Posle osvajanja Oleg je Kijev izabrao za prestonicu jer je uvideoprednosti Kijeva u odnosu na Novgorod. Kijev je bio mnogo blizi Vizantiji i Carigradu, upocetku dobrom plenu pljackasa, a zatim znacajnom trgovinskom centru za Ruse. Kijev je bioblizi i Hazarskom carstvu preko koga je vodila trgovina sa arapskim svetom. Oleg je Kijevokruzio mrezom utvrdjenja, a zatimje utvrdio danak okolnim slovenskim plemenima Krivicima iMerima, dok je i sam Novgorod morao da placa godisnji danak u iznosu od 300 grivni koji jeplacan sve do 12 veka. Zatim je postepeno u svoju drzavu ukljucio i Drevljane, Severjane iRadimice. Ratovi sa ovim plemenima su bili dugi i teski, Drevljani su tvrdoglavo branili svojunezavisnost, ali je Oleg na kraju uspeo da ih pokori i natera na placanje danka, mada ovaosvajanja nisu bila na cvrstim osnovama i Drevljani su sarno cekali momenat da se podignu naustanak protiv Kijevske vlasti. Posle pokoravanja Severjana i Radimica Olegje uspeo da potuce iHazare a zatim je svoje pohode usmerio na podrucje izmedju Dnjestra i Dunava. Posle toga Olegje napao i sam Carigrad 907 godine. On je skupio veliku vojsku u kojoj se spominju i Hrvati iDuljebi kao njegovi saveznici. Borbe su se vodile ina kopnu i na moru i Grci izmoreni ratom sumorali da potpisu vrlo nepovoljan ugovor, posle toga zakljucen je i pisani ugovor kojim sureglisani odnosi Vizantije i Kijevske drzave. Ugovor je potpisan 2 septembra 911 godine i Rusisu njime dobili mnoge trgovinske povoljnosti. Oni su mogli dolaziti u Carigrad i trgovati bezcarina. U Carigradu su 6 meseci dobijali hleb, vino, meso, ribu i povrce, a na povratku udomovinu Grci su bili duzni da im daju opremu za popravku brodova, sidra, jedra i s1.Grcima j eu ugovoru garantovana bezbednost, tako da su Rusi koji su dolazili u Carigrad morali da budupopisani od strane Grka, nisu smeli da ulaze sa oruzjem i s1. U vreme Olegove smrti Kijevska


17/37

drzava vee obuhvatala ogromnu teritoriju.

Igor :912 - 945:

Posle Olegove smrti Drevljani su se odmah podigli na ustanak, ali ih je Igor ponovo pokorionametnuvsi im jos veci danak, i u njihovu zemljuje postavio svog muza .muz je rodjak, zet, brati s1. Covek u rodbinskim vezama sa vladarom, covek od poverenja: Svenaljda koji je pokorioUlice i postao jako mocan. Igor je 913 god. Ratovao u Kaspijskom moru. Onje dobivsi dozvoluHazara i obecavsi im polovinu plena, pro sao kroz njihovu zemlju i pljackao po obalamaKaspijskog mora stigavsi sve do Bakua. Plen je bio ogroman, pola su dali Hazarima, a pola suizgubili, jer su bili napadnuti u jednoj zasedi na povratku u domovinu. 944 godine Igor napada iCarigrad, ali se ovaj pohod zavrsio katastrofom, jer su Grci .grckom vatrom: uspeli da popaleIgorovu flotu i spasio se sarno mali broj ladja. Sledece 943 godine Igor je ponovo organizovaopohod na Kaspijskom jezeru, zauzima grad Berdu i vraca se sa ogromnim plenom. 944 godineponovo krece na Carigrad, ovaj put do bitke nije doslo jer su Grci predlozili da plate otkup. Tadaje doslo do potpisivanja novog sporazuma izmedju Rusa i Grka, ovaj put ugovor je bio dostanepovoljniji za Ruse jer su se morali obavezati na placanje carina. Posle povratka iz CarigradaIgor se sukobio sa svojim bojarom Sveneljdom koji je odbio da placa danak. On je protiv njihpodigao vojsku, ali je pogmuo u sukobu kod Iskorostenja 945 godine.Z

2 Olga - Helga :945 - 964:Olga je na vlast dosla kao namesnica svog sina Svjatoslava. Prvi njen cin kao vladara bila jeosveta Drevljanima za muzevljevu smrt. Ona je zestoko kaznila Drevljane i njihov polozaj jepostao jos tezi. Po jednoj verziji price, Drevljanski knez Mal je njoj poslao bracnu ponudu, i onamu je odgovorila da ce pristati na brak, ali da on mora prvo da posalje svoje najodanije inajsposobnije sluge da se dogovore oko uslova. Kad je Mal to uradio, Olga je sluge pohvatala ipoubijala a zatim pokorila Drevljane. Olga je poucena iskustvom sa Drevljanima zapocelaunutrasnju reformu. Ona je na teritoriji slovenskih plemena podizala pogoste - tvrdjave saposadom, koje su bile uporista knezevske vlasti i garantovale da ce stanovnistvo ostati mimo.Ovim je znacajno smanjena autonomija slovenskih plemena. Posle sredjivanja unutrasnjihprilika, Olga se posvetila spoljnoj polotici. Olga je 957 godine, sa velikom pratnjom, posetilaCarigrad. U Carigradu je svecano docekana, vecerala je sa carem Konstantinom, dobila jenajvisu zensku dvorsku titulu patrikije i ukazane su joj mnoge druge pocasti. U Carigradu seOlga i prekrstila i dobila ime lelena. Verovatno je tada sklopljen i neki ugovor 0 prijateljstvu iuzajamnoj pomoci izmedju Rusije i Vizantije. 959 godine su se odnosi sa Vizantijom pogorsali,pa se Olga obratila nemackom caru Otonu i zatrazila nemackog biskupa da se pozabaviorganizacijom hriscanske crkve u Rusiji. Oton je poslao svog biskupa, ali kasno, odnosi saVizantijom su se popravili i Olga je cak poslala vojnu pomoc Romanu II za vojni pohod na Krit961 godine. Olga je prva vladarka Rusije koja je primila hriscanstvo, i sigumo je medju prvim


18/37

hriscanima u istocnoj Evropi. Kad se vratila u Kijev podigla je crkvu svetog Nikolaja i zapocelapreobracanje Kijevljana. Za vreme svog sina Svjatopluka ona je obavljala upravne poslove dokje on ratovao. Umrla je 969 go dine u vreme opsade Kijeva od strane Pecenega. Nj en unukVladimir Sveti je iskopao njene mosti, proglasio je za sveticu i polozio njene mosti u crkvuPresvete Bogoridice gde stoje i danas.3 Svjatoslav :964 - 972 ili 973: Svjatoslav je prvi ruski knez koji nosi slovensko ime, stopokazuje koliko su se brzo Varjazi stopili sa okolnim slovenskim stanovnistvom. Svjatoslav je usustini nastavio politiku svojih prethodnika, sarno je on bio mnogo energicniji, ali i nestalniji uispunjenju svojih ciljeva. Onje izuzetno mobilan i vodi mnoge pohode od Volge i Kavkaza, svedo Carigrada. U nauci postoji mnogo suprotnih misljenja 0 ovom knezu, neki istoricari ga videkao obicnog pustolova koji nema odredjeni cilj, i koji luta sa svojom pljackaskom druzinom,ipak modema nauka je utvrdila da Svjatoslav ima jasan plan, a to je pretvaranje Kijevske rusije uveliku silu koja ce uticati na medjunarodnu politiku.Svjatoslav je prvo usmerio svoja osvajanja severoistocno od Kijeva i dopro do Volge, tu su sesukobili interesi Kijeva i Hazara, tako da je sukob bio neizbezan. Pohod je otpoceo oko 965 god.Svjatoslav je prvo unistio Bugare na Volgi a zatim je napao Hazare, zauzeo i razorio utvrdjenegradove Sarkel, Itilj i Semender. Posle ovog pohoda Hazarski kaganat prestaje da postoji.Svjatoslav je pripojio veci deo Hazarske drzave Kijevu. Dok je Svjatoslav ratovao na istoku,stize mu poziv iz Vizantije, koja je bila ugrozena od strane Bugarske, da se Svjatoslav uz velikunovcanu nadoknadu ukljuci u rat na njihovoj strani. Svjatoslav je pristao na ovaj predlog, beznekog preteranog ubedjivanja, jer je od pocetka u vidu imao sarno svoje interese na Balkanu.Svjatoslav je iste 968 god. Presao Dunav i munjevitom brzinom zauzeo nekoliko bugarskihgradova i smestio se u Perejaslavu. Tada su se Bugari dogovorili sa Svjatoslavom i postalinjegovi podanici i saveznici u borbi protiv Vizantije. Vizantija je shvatila kakvu je greskunapravila i zato je da bi se oslobodila jakog protivnika na Balkanu pozvala Pecenge da napadnuKijev. Svjatoslav je 969 god. Napustio Bugarsku da bi odbio napad Pecenega, ali se ubrzo vratioi zajedno sa Bugarima i Madjarima otpoceo rat sa Vizantijom. Ratne operacije su se vodile navelikom prostoru. Rusi su zauzeli Plovdiv i krenuli dublje na Balkan. Novi vizantijski car, JovanCimiskije je pokusao da se dogovori sa Svjatoslavom, ali neuspesno. Svjatoslav pljacka Trakiju istize nadomak Carigrada, Cimiskij e salje voj sku pod zapovednistvom Varde Sklera da zaustaviRuse, ali ova vojska dozivljava poraz. U medjuvremenu u Maloj Aziji je izbio ustanak YardeFoke koji je odvukao vizantijske snage sa Balkana sto je omogucilo Svjatoslavu da zauzmeMakedoniju. Tek 971 posle gusenja Fokinog ustanka Jovan Cimiskije skuplja vece snage i Iicnopreuzima vodjstvo nad vizantijskom vojskom. Zauzima Veliku Preslavu i krece ka Silistriji gdese nalazio Svjatoslav sa glavninom svoje vojske. Tada deo bugarskog plemstva raskida savez saSvjatoslavom i staje na stranu Vizantije sto je znacajno otezalo Svjatoslavov ionako nepovoljanpolozaj. Bitka kod Silestrije je bila veoma teska i duga, Rusi su pokazali veliku hrabrost, cak je isam Svjatoslav ranjen. Ipak, nadmoc neprijatelja, glad, udaljenost od domovine prisilili suSvjatoslava na predaju. Lav Djakon pise da je od 60.000 ruskih vojnika Bugarsku napustilo


19/37

svega 22.000. Posle bitke Cimiskije i Svjatoslav su se sastali na Dunavu i ugovorili nur.Svjatoslav se ugovorom obavezao da nece napadati na Grke, na Hersones i na Bugarsku i da ceukoliko zatreba pomoci Vizantiji u borbi sa neprijateljima :ugovor potpisan 972: Svjatoslav severovatno nije mirio sa ovim porazom i verovatno je planirao novi pohod, sto su znali i Grci,tako da su verovatno oni poslali Pecenege koji su kod Dnjeparskih pragova sacekali njegovuumomu vojsku i potpuno je razbili, sam Svjatoslav je ubijen.Vladimir: 978 - 1015: Svjatoslav je pri odlazku u Bugarsku podelio svoju drzavu trojicisinova. Najstarijem Jaropolku je ostavio Kijev, Olegu Drevljane a najmladjem sinu VladimiruNovgorod. Braca su posle oceve smrti zivela nekoliko godina u miru, ali su 977 otpocelaneprijateljstva, tacnije Jaropolkje napao brata Olega, pobedio ga i ubio gaoVladimir je plaseci seza svoju sudbinu pobegao :preko mora: gde je unajmio odred Varjaga i posao na Kijev, usputpokoravajuci Polotsk gde je vladao Rogvold koji je odbivsi da mu da svoju cerku za zenuizazvao sukob sa Vladimirom. On je lako pokorio Kijev, brata uhvatio i dao da se pogubi, anjegovu zenu je uzeo za sebe.U vreme Vladimira Svetog, kako ce ostati upamcen, Kijevska Rusija dozivljava najveci uspon.Vladimir pomaze plemstvu da ucvrsti svoje pozicije, od njih skuplja danak, uspesno braniteritorije svoje drzave od napada spoljnih neprijatelja, a pritom uspesno siri granice svoje drzave.984 Vladimir vodi pohod protiv Bugara na Volgi gde se kao njegovi saveznici pojavljuju Turci.Zatim preduzima niz pohoda protiv Poljaka, Vjatica, Jatvjaga i Hrvata. 981 je pobedio Poljake izauzeo gradove Peremislj, Cerven i druge, iste godine je pobedio i Vjatice i nametnuo implacanje danka. 982 gusi ustanak Vjatica, a 983 je pokorio Jatvj age. 992 je uspesno ratovao saHrvatima i Poljacima ciji je knez Boleslav morao da ozeni svoju cerku za Vladimirovog sinaSvjatoploka i ustupi mu Cervenske gradove. Od 983 do 985 vodi rat sa ostacima Hazarskogkaganata koji konacno unistava. Vladimir je znatno prosirio svoju drzavu, sem na severu, gde jeNovgorod vodio svoju politiku i uzivao veliku autonomiju. Ali druge pokrajine nisu delilesudbinu Novgoroda, u sotalim pokrajinama Vladimir je smenio lokalne knezove i dovodio svojesinove i muzeve na vlast. Kijevska drzava je jedna od najvecih drzava Evrope i Vladimir je, kao injegov otac, zeleo da ucestvuje u medjunarodnoj politici. U to vreme Vasilije II je bio u veomateskom polozaju, pored Samuilovog ustanka, u Maloj Aziji se protiv Vasilija podigao VardaFoka i stigao pred samu prestonicu Carstva. U takvoj situaciji Vasilije se obratio Vladimiru zapomoc. Kijevski knez se nasao u teskoj dilemi, jer dugo su Kijev i Vizantija bili u neprijateljskimodnosima, ali Vladimir je prekinuo sa politikom svojih prethodnika i umesao se u sukobe uVizantiji pod uslovom da se sestra vizantijskog cara Ana uda za njega. Sporazum je sklopljen iVladimir je poslao 6000 izabranih vojnika Vasiliju koje su uspele da odnesu pobedu nad VardomFokom u dye velike bitke, cime je ustanak skrsen. Kada je ucvrstio svoju vlast Vasilije nijeispostovao dogovor i odbio je da da svoju sestru Vladimiru, zbog cega ovaj napada Krim iopseda Herosnes i Tumtorokan. Vasilij e je tako morao da popusti i poslao je Anu Vladimiru, prenego sto je prihvatila da se uda za njega, vizantijska princeza je zahtevala da se on pokrsti, sto jei ucinjeno 988 godine. Posle toga je sledio cin masovnog krstenja u Dnjepru posle koga su


20/37

slovenski totemi pobacani u istu reku. Iste godine je pocela i izgradnja prve kamene crkve uKijevu, crkve Svete Bogorodice gde se nalazila i knezeva riznica, a uveden je i crkveni danak.Prihvatanje hriscanstva priblizilo je Kijevsku drzavu ostalim narodima Evrope, ali je mnogobitnije uvodjenje crkvene organizacije koja je postala jako oruzje u rukama kneza. Knez je prekocrkve uticao na mase u cilju njihovog potcinjavanja vrhovnoj vlasti, i ucvrscivanju veza medjupokrajinama Kijevske Rusije. Hriscanska crkva je znatno uticala i na podizanje kulture uVladimirovoj drzavi. Prvi episkopi i svestenici dosli su iz Vizantije, a Vladimir je osnovao iskolu za decu istaknutih ljudi, pocinje sirenje knjige, uglavnom grcke knjige, ali veoma ranopocinju da se javljuju i prevodi na slovenskijezik.Jaroslav: 1015 - zvanicno 1036 do 1054: pri kraju Vladimirove vladavine javljaju se prviznaci rasp ada Kijevske drzave. Rec je 0 sukobu izmedju njega i njegovog sina laroslava koji jevladao u Novgorodu. Nairne 1015 godine Novgorodjani su zajedno sa laroslavom odbili da platedanak Kijevu, Vladimir je odlucio da digne vojsku i da oruzjem resi problem, Novgorod jetakodje poceo da se sprema za rat, i unajmili su Varjage. U medjuvremenu Vladimir je umro inakijevsko presto dosao je Svjatopolk. Svjatopolk je nastavio politiku svog oca i zeleo je da ocuvajedinstvo drzave, tako da su braca bila uplasena i strahovala su od njega. laroslav je upozorioGljeba na opasnost koja im preti od brata, ali je Svjatopolk, kasnije nazvan Prokleti, uspeo daubije Borisa, Gljeba i Svjatoslava te se spremao da ubije i laroslava. laroslav je okupio oko 4000vojnika i kod Ljubeca porazio brata koji je pobegao u Poljsku svom tastu Boleslavu koji jeodlucio da je doslo vreme da se povrate zemlje koje je Vladimir oduzeo Poljskoj. laroslav tadazakljucuje savez sa nemackim carem Hajnrihom II i zajedno sa njim napada Poljsku. Boleslav jemedjutim uspeo da zakljuci mir sa Hajnrihom pa je 1018 napao na laroslava. Vojske su sesukobile kod Zapadnog Buga i laroslav je bio porazen a Poljaci su osvojili Kijev, ali u njemunisu mogli da se zadrze jer je izbila pobuna kijevskog stanovnistva. Boleslav se vratio u Poljsku,ali je uspeo da povrati Cervenske gradove. Svjatopolk nije dugo vladao, laroslav ga je ponovonapao i zauzeo Kijev, Svjatopolk je pobegao Pecenezima i napao laroslava, ali je na reci Altikonacno porazen. Sada je laroslav postao gospodar Kijeva i sada je on postao protivnik onimakoji su hteli samostalno da vladaju. Protiv njega se prvi podigao 1021 njegov necak iz Polockakoji je napao Novgorod, iako bez veceg uspeha, laroslav se sa njim izmirio i ustupio mu nekegradove, tako da je Polocko knezevstvo bilo prvo koje je pocelo uzivati odredjenu samostalnost.1023 protiv laroslava se podigao i njegov brat Mstislav koji je vladao u Tmutarakanu, istegodine laroslav je porazen kod Listvice, blizu Cernigova. U ovom sukobu potrebno je naglasitijedan znacajan momenat. Mstislav koji je savladao brata imao je priliku da zavlada Kijevom icelom Kijevskom Rusijom, ali on to nije ucinio, on je sarno prosirio svoju teritoriju na racunKijeva i zadrzao nezavisnost. laroslav je dodatno doprineo rasparcavanju Kijevske drzave kadaje Novgorodu iz zahvalnosti za pomoc koju su mu pruzili u borbi protiv Svjatopolka daonezavisnost. Posle Mstislavove smrti 1036 g laroslav je uspeo da zavlada njegovim zemljama itako ponovo objedini Ruske zemlje. Iste godine Pecenezi su napali Kijev i laroslav je uspeo daih porazi. laroslav je sa Novgorodom odrzavao dobre odnose i tamo je za kneza postavio svog


21/37

sina Vladimira, u Kijevu je laroslav podigao crkvu Svete Sofije a njegov sin Vladimir je to istouradio u Novgorodu.Kijev i Zapadna Evropa za vreme vladavine Jaroslava Mudrog:

Rusko - poljski odnosi: laroslav je 1022 g vodio jedan pohod na Poljsku protiv Boleslava, a1025 g posle Boleslavove smrti napao je njegovog sina Mjeska. Nakon dva pohoda na Poljsku1030 i 1031 g uspelo mu je da povrati Cervenske gradove. On je 1040 - 1041 ponovo napaoPoljsku i tom prilikom je pornogao Mjeskovom sinu Kazimiru da dodje na vlast. On je cakKazimiru dao svoju sestru za zenu, a Kazimirova sestra se udala za Izjaslava laroslavovog sina.laroslav je 1047 porno gao Kazimiru da savlada ustanak u Mazoviji.Sa nemakim carem Hajnrihom II I laroslav je odrzavao dobre odnose i 1040 i 1043 ruskaposlanstva su posetila Nemacku, i dye zemlje su zakljucile savez. laroslav je cak odrzavao veze isa udaljenom Francuskom, pa je njegova cerka, Ana, bila udata za Francuskog kralja Anrija.laroslav je odrzavao dobre veze i sa skandinavskim zemljama odakle je cesto unajmljivaodruzine, tako da je norveski kralj Olaf tokom svog izgnanstva boravio u Kijevu, a njegov sin jeuz pomoc Rusa povratio presto. laroslav je bio ozenjen Ingigerdom cerkom svedskog kraljaOlafa, a kod laroslava je ziveo i cuveni viking pustolov Harald.laroslav je umro 1054 godine podelivsi zemlju svojim sinovima, kojih je imao 5. NadimakMudri je dobio zbog zakonika koji je doneo u Novgorodu. Ovaj zakonik je veoma znacajan zaRusko zakonodavstvo jer se sa manjim modifikacijama odrzao sve do XV veka. Zakonik koji jelaroslav doneo imao je tri zakonodavna elementa, slovensko i skandinavsko obicajno pravo, ivizantijsko crkveno pravo. Ovaj zakonik naziva se Ruska pravda i sadrzi oko 50 - ak odredbi, anastao je negde izmedju 1016 i 1036 godine. Ovaj ruski zakonik se bavio pre svega krivicnimpravom, ali postoje odredbe koje se ticu imovinskog prava, pre svega dugova i s1.Zanimljivo jeto sto je ovim legalizovana krvna osveta, pa je tako sin bio obavezan da osveti oca, mada jemogao i da primi 80 grivni kao kompenzaciju za ubistvo. Razlikuju se prava na selu i gradu,medju trgovcima i vlastelom, medju seljacima i zanatlijama i s1.Vladimir Monomah : 1113 - 1125: prvi krupniji politicki cin Vladimira Monomaha se desio1096 godine kada je zajedno sa Svjatopolkom Izjaslavicem pozvao Olega Svjatoslavica nasavetovanje u Kijev. Ova dva kneza bila su zabrinuta delanjem Olega Svjatoslavica vladaraCernigova, koji je ugrozavao ostale knezove. Oleg S. Je odbio da dodje pa su Svjatopolk iVladimir M. Krenuli na njega i isterali ga iz Cernigova. On je zatim prisvojio rostovsko -suzdaljsku oblast, ali je sin Vladimira Monomaha, Mstislav knez Novgoroda, u dva navrataporazio Olega, pa je ovaj pristao da dodje na skup u Ljubecu koji je bio zakazan 1097 i na koji supozvani svi ruski knezovi. Cilj skupa je bilo osiguranje mira medju ruskim knezevima, tu jeodluceno da svaki od knezeva drzi svoje votcine :tj. Posede: koje je nasledio od ocai da ne diratudje. Tu su se svi zakleli da ce postovati ovaj dogovor i da ce se svi zajedno boriti protiv onogko ovaj dogovor prekrsi. Medjutim, ubrzo posle skupa u Ljubecu, David Igorevic vladimirsko -


22/37

volinjski knez je u dosluhu sa Svjatopolkom Izjaslavicem na prevaru zarobio i oslepeo Vrsaljkakneza terebovljskog. To je uznemirilo knezeve, a Vladimir Monomah je prvi reagovao i savojskom napao na Kijev, ipak krvoprolice je reseno tako sto je Svjatopolk pristao da on Iicnokazni svog saradnika Davida. On je uspesno ratovao i prisvajao Davidove oblasti .sto nije biodeo dogovora, trebao je da ih preda Vrsaljkovim rodjacima: ali je David uspeo da na svoju stranupridobije Polocke i zajedno sa njima pobedi Svjatopolka i jos vise ojaca svoj polozaj u Rusiji.Zbog svega ovoga 1100 je sazvan skup u Viticevu gde su se knezevi ujedinili i uspeli da naterajuDavida da se odrekne vladimirsko - volinjske oblasti. Na saboru kod Dolobskog jezera 1103 jeVladimir Monomah uspeo da ubedi druge knezeve da mu pomognu u pohodu protiv Polovaca,na ovom skupu je Vladimir Monomah morao da ubedjuje, gotovo moli ostale knezeve da muporno gnu, sto oslikava tesko stanje rascepkanosti u kome se Rusija nasla u tom trenutku.1013 godine umire Svjatopolk Izjaslavic i u Kijevu zapocinje velika pobuna stanovnistva.Imucniji slojevi uplaseni da ne zavlada anarhija salju Vladimiru Monomahu poziv u pomoc.Vladimir Monomah nije bas bio odusevljen ovom idejom, ali je na kraju ipak prekrsio principeza koje se on najvise borio na Ljubeckom zboru, i dosao je u Kijev. Bio je veoma postovanmedju stanovnicima, i docekan je sa odusevljenjem, sredio je prilike u Kijevu izdavajuci zakonikkojim je regulisano pitanje dugova i kamata. Vladimir je sada nastojao da ojaca svoj polozajmedju ostalim knezevima. On je sad bio knez sa velikim posedom, bio je popularan u narodu, aimao je i dobre dinasticke veze, majka mu je bila vizantijska princeza, sestra mu je bila udata zanemackog cara Hajnriha IV a on sam je bio ozenjen cerkom engleskog kralja. On je zbog svegaovoga imao dovoljno veliki autoritet da uvede red u zemlji, obuzda ruske knezeve i gorovo ihucini svojim vazalima. Naravno, nije sve islo tako glatko. Vee 1116 je minski knez GljebVseslavic presao na teritoriju Kijeva, ali ga je Vladimir lako naterao na pokomost. Minski kneznije postovao zakletvu na vemost, pa je Vladimir morao da vodi jedan pohod protiv njega ukome je pobedio,zauzeo Minsk, a Gljeba zarobio i odveo u Kijev :1119:. Na isti nacin seVladimir obracunao i sa vladimirsko - volinjskim knezom, cak je i Veliki Novgorod moraopriznati Vladimirovu vrhovnu vlast. Posto se ucvrstio u Rusiji Vladimir je vodio mnostvo manjihi vecih pohoda na Polocke, po nekim izvorima oko 80 pohoda, tako da je u njegovo vreme ruskagranica ka stepama bila bezbedna. Za vreme Vladimira Monomaha Kijev ponovo postaje centarruske drzave. Posle Vladimirove smrti, njegov sin Mstislav je uspeo da odrzi neko vreme ruskeknezeve na okupu, ali posle Mstislavove smrti 1132 godine ruska drzava je definitivno prestalada postoji kao jedinstvena celina i rasp ala se na nekoliko manjih feudalnih knezevina.U doba ovog kneza napisana su neka najznacajnija dela rane ruske knjizevnosti. Sam Vladimir jenapisao .Poucenije deci:Andrej Bogoljubski :1157 - 1174: Andrej je bio sin Jurija Dalgarukog i bio je uz svog ocau Kijevu do 1154 kada prelazi u Rostovsko - Suzdaljsku knezevinu. Posle boravka u Vladimiruna Kljazmi koji je podigao kao svoju prestonicu, on u Bogoljubu gradi sebi zamak po komedobija ime. Andrej Bogoljubski je 1169 godine organizovao pohod na Kijev kojim su vladali


23/37

Mstislavici iz Volinije :Izjeslav:, on je grad osvojio i stravicno opustosio. On je mnoga vrednaumetnicka dela, knjige, majstore, zanatlije, prebacio iz Kijeva u svoju zemlju, a Kijev je ostaviomladjem bratu Gljebu. Ovo je bio konacan udarac :majci ruskih gradova: koja vise nikada neceigrati bitniju ulogu u istoriji srednjovekovne Rusije. Andrej je cak pokusao da osnuje novumitropoliju u svojoj prestonici Vladimiru na Kljazmi, ali bezuspesno. Grcka i ruska crkva nisumu bili naklonjeni, tako da je Kijev ipak uspeo da zadrzi neku posebnost u odnosu na ostaleruske drzave, on je i dalje ostao sediste mitropolita kijevskog. Andrej Bogoljubski je bioautokrata, vladao je cvrstom rukom, ne obaziruci se na prava svojih podanika. Cesto je ubijaosvoje sluge, ne prezajuci cak ni od ubistva bojara koji su ga se plasili. Sve ovo je dovelo dobojarske zavere 1174 kada su bojari u Bogoljubovu usmrtili Andreja.Danilo Romanovic :rodj 1201 - 1264: Onje vladao u Vladimiru i nije imao vlast u Voliniji,ali usled haoticnog stanja u ovoj ruskoj zemlji, on je uspeo da postepeno siri svoju vlastpotiskujuci Poljake. 1219 je sklopio savez sa litvanskim knezevima, pa su oni zajednickimsnagama ratovali protiv Poljaka. 1227 posle smrti vojvode Leska, Danilo se upleo u unutrasnjeborbe u Poljskoj, pa je u tim borbama do 1229 uspeo da u potpunosti oslobodi Voliniju odPoljaka. Posle oslobodjenja Volinije, Danilo je bacio oko na Galiciju, u kojoj je posle MstislavaSmelog na vlast dosao ugarski kraljevic Andrija. 1229 Danilo je sakupio jaku vojsku osvojioGaliciju, zauzeo glavni grad Galic i zarobio mladog Andriju. Ipak uspeh nije bio dugog veka, igalicki bojari su u savezu sa Ugraskom pokusali da isteraju Danila, kad to nije uspelo oni su sepovezali sa cemjigovskim knezom Mihajlom Vsevolodovicem. Danilo je sklopio savez sakijevskim knezom Vladimirom Rjurikovicem. Mihajlo je uz pomoc galickih bojara i Ugarskeuspeo da osvoji Kijev, a potpm i Galic. Sada je Mihajlo postao gospodar velike teritorije i postaoje jako mocan, sto je uplasilo Rostovsko - Suzdaljskog kneza jaroslava Vsevolodovica koji jeuspeo na kratko da preotme Kijev Mihajlu, ali se ovaj 1238 vratio. Ovi ratovi su medjutimoslabili snagu Mihajla, i njegov polozaj u Kijevu nije bio cvrst, tako da je doslo do ustankakijevskog stanovnistva koje je zbacilo Mihajla i na njegovo mesto dovelo Danila. Danilo jeponovo osvojio Galic, koji je postao njegovo sediste, au Kijev je poslao vojvodu Dimitrija. Uocitatarskog osvajanja Galicko - Volinjska knezevina je postala jedna od najvecih i najjacihknezevina Rusije i bila je moguci centar okupljanja Rusa. Ipak, slucaj je hteo drugacije, i uskoroce u Rusiju upasti Mongoli koji ce spreciti dalj e ujedinjenje Rusije.Danilo se odazvao Mstislavovom pozivu i ucestvovao je u bici na reci Kalki 1223 godine kada suRusi bili strahovito porazeni. Posle ove prve Mongolske invazije, na Baltik su dosli Nemci kojisu poceli brzo sirenje. Oko 1236 godine oni su napali i Volinijsku knezevinu, ali je DaniloRomanovic uspeo da organizuje otpor i da porazi teutonce i zarobi njihovog velikog majstoraBruna. Batu i Burundaj su 1240 u svojim prodorima prosli Galicijom i Volinijom pustoseci svepred sobom, zauzeli su cak i Galic. Danila je spasilo to sto Mongolima cilj nije bila njegovazemlja, vee prodor dalje na zapad. Tako da su se oni posle pustosenja u Poljskoj i Madjarskojpovukli nazad u cmomorske stepe. U Galiciji je posle ovoga zavladalo rasulo i say trud DanilaRomanovica je propao, ujedinjenje Galicije i Volinije je moralo da pocne ispocetka. Danilo


24/37

Romanovic energican kakav je bio, je u nekoliko munjevitih napada uspeo da savladanajnepokomije bojare i suzbije vojsku cernigorskog kneza Rastislava koji je dolazio bojarima upomoc. Posle poraza Rastislav je otisao u Ugarsku gde se ozenio cerkom kralja Bele IV 1242.1245 zajedno sa svojim saveznicima : Ugarskim odredima i odredima krakovskog vojvodeBoleslava: zapoceo je rat sa Danilom. Osvajaci su zauzeli Peremislj. A zatim su opseli laroslav,najjacu tvrdjavu Galicije. Danilo Romanovic je za vreme opsade sakupljao vojsku, pa je zatimudario na Rastislava, odneo je jednu od najsvetlijih pobeda ruskog oruzja. ledinstvo Volinije iGalicije je ovom pobedom bilo obnovljeno. Iste godine je Batu poslao poziv ruskim knezevimada dodju njemu u Saraj. Tada je Danilo svoju samostalnost otkupio tako sto je Mongolimaustupio galicko pobuzje, a laroslavu :otac Aleksandra Nevskog. Pravo na Kijev. Posle pobedenad madjarima 1245 Danilo je svog sina lava ozenio madjarskom princezom Konstancijom, apapa je priznao suverenitet Gaicko - Volinske knezevine i zapoceo sa Danilom pregovore 0uniji. 1253 je Bela IV organizovao koaliciju protiv ceskog kralja Otakara II u kojoj se nasao iDanilo Romanovic ciji je sin Roman u slucaju pobede imao postati vojvoda Austrije. On jeratovao u Moravskoj, ali je kod potpisivanja mira izigran, i ovim ratom nista nije dobio. Papa jeda bi popravio odnose sa Danilom koji je bio razocaran u svoje saveznike, 1254 preko svoglegata u Dorogicinu krunisao Danila za kralja. Tada je Danilo odbio da placa danak Mongolima,pa je 1255 morao da odbije jedan kazneni napad Mongola. Odlucni udarci koji su skrsili Danilovotpor usledili su 1258 i 1259, tada je u strahovitom naletu Burundaj uspeo da pokori sveznacajnije gradove Galicko - Volinijske knezevine i Danilo je morao priznati vrhovnu vlastMongola i obavezati se na placanje danka i slanje pomocnih ceta. Skrsen ovim porazim Danilo jeumro 1264 godine i sa njim Rusija je izgubila jednog od najsposobnijih vladara u XII veku.

Aleksandar Nevski : 1220 - 1263: bio je sm mocnog vladimirskog kneza laroslavaVsevolodvica koji ga je postavio kao kneza u Novgorodu i ozenio ga cerkom polockog knezaBrjacislava. 1240 Svedsko brodovlje je uplovilo u Nevu i iskrcali se kod usca reke Izore.Aleksandar je dobivsi ovu vest sakupio svoju druzinu i odrede novgorodskih gradjanja i 15. VII.1240 izvrsio je napad na Svedjane. Svedjani su bili iznenadjeni i nespremni za borbu, tako da suih brojcano slabiju Novgorodjani potukli i sarno mali broj neprijatelja se spasio. Odmah posleove sjajne pobede Nevski se suocio sa jos ozbiljnijim problemom. Teutonci su up ali unovgorodsku zemlju, zajedno sa nekim odbeglim bojarima iz Novgoroda i Pskova, i u silovitomnaletu zauzeli Izborsk i Pskov. Aleksandar je ovu novu pretnju mogao resiti sarno vecimmaterijalnim i ljudskim resorsima, pa je zbog toga udario nove poreze, posebno bogatijimgradjanima, koji su se opirali ovakvim merama sto je naljutilo Aleksandra koji je napustioNovogorod i otisao u Perejaslav. Pocetkom 1241 Nemci su u savezu sa estoncima poceli danadiru na ruske obale Finskog zaliva. U Koporju su podigli tvrdjavu, a zatim su krenuli premaNovgorodu. Zauzeli su Tesovo i Pogost 50 km od Novgoroda. Uplaseni novgorodjani su pozvaliAleksandra u pomoc, u brzom protivnapadu on je proterao napadace sa ruskih teritorija. 1242 jedobio pomoc iz Vladimir - Suzdalja pa je oslobodio Pskov i Izborsk, a zatim prodro u Estoniju,


25/37

gde je doslo do odlucujuce bitke izmedju Teutonaca i Aleksandra. Bitka se odigrala 5. IV. 1242na zaledjenom Cudskom jezeru : est. Pejpus: gde je Aleksandar primenio novu taktiku, naime onje pustio teutonski ;klin; kroz sredinu svog bojnog reda gde su se nalazile Iosije trupe, a zatim sasvojim najboljim trupama udario na klin po boku i naneo im tezak poraz. Ova pobeda jeokoncala teutonske pretenzije na ruske zemlje.1243 godine Batuje laroslava Vsevolodovica imenovao za velikog kneza cele Rusije i potvrdioVladimir kao sediste velikog kneza, ovo je bilo sarno formalno jer laroslav nije imao nikakvustvamu vlast nad ostalim knezevima. Zbog toga je Batu u Saraju 1245 organizovao noviknezevski skup gde je Danilo Romanovic laroslavu ustupio pravo na Kijev, a MongolimaPobuzje. Cernigovski knez koji je odbio da dodje na skup je 1246 ubijen a njegova zemljaopustosena. Ovakav raspored vlasti u Rusiji nije se svideo velikom kanu u Karakorumu, u ovovreme to je zena, Ugedajova udovica Turagina koja vlada kao namesnica svog sina Gujuka. Batuje da bi udobrovoljio Turaginu poslao laroslava, s velikom pratnjom i bogatim poklonima, uKarkorum, ali je on umesto toga otrovan i umro je na povratku kuci 30 IX 1246. Sada je Batu -kan za velikog kneza imenovao Svjatoslava Vsevolodovica :laroslavovog brata. Sinoviotrovanog, Andrej i Aleksandar, otputovali su u Karakorum gde je posle Gujukove smrti ponovovladala jedna zena, njegova udovica Ogul Gajmis. Ona je za velikog kneza u Vladimiruimenovala Andrej a, a Aleksandru je priznala vlast u Novgorodu, Kijevskoj, Cernigovskoj iPerejaslavskoj knezevini. Aleksandar je smatrao da je najbitnije ujediniti sto vise ruskih zemalja,odrzavati sto bolje odnose sa Zlatnom Hordom i time izbeci nove vojne akcije i pustosenja, saciljem da se obnovi unutrasnja snaga ruskih drzava i da se uspesno brani zapadna granica.Aleksandar je papine planove 0 krstaskom ratu smatrao besmislenim, i do kraja je postovaopravac koji je odredio u svojoj politici poslusnosti prema Zlatnoj Hordi, tako je dva puta odbijaopapine predloge 1247 i 1248, ali drugi ruski knezevi su se uzdajuci u pomoc sa zapada pocelispremati za rat, bili su to Danilo Romanovic, Aleksandrova braca Andrej i knez tverski laroslav.U Karakorumu je ponovo doslo do promena, kada je Batu uspeo da postavi svog kandidataMengua na polozaj velikog kana. Batu je 1252 pozvao Aleksandra u Saraj, gde mu je dode1iotitulu velikog kneza koju je oduzeo njegovom bratu Andreju. Aleksandrova braca nisu prihvatilaovakvo stanje, pa je Batu poslao vojsku da ih primiri, oni su porazeni i morali su pobeci izRusije, Andrej je pobegao u Poljsku, a laroslav u Padogu. Andrej se uskoro pokorio bratu, ali jelaroslav dobivsi pomoc od novgorodskih bojara 1253 postavljen za kneza u Pskovu, a 1255 jepozvan u Novgorod odakle je isteran Aleksandrov sin Vasilije. Ovi unutrasnji sukobi znatno suoslabili ionako slabu odbranu zapadnih granica. Tokom 1249 i 1250 Svedska je znatno prosirilasvoje posede u Finskoj, au isto vreme litvanski knez Mindovg je duboko prodro u ruske zemljezauzimajuci Polock, Vitebsk, Smolenks i Toropec. Novgorod je ponovo pozvao Aleksandra upomoc, pa je ovaj uspesnim protivnapadom uspeo da oslobodi sve gradove sem Polocka koji jeostao litvanski. 1253 napali su Teutonci i spalili Pskov, a 1256 velika svedsko - danska vojskaiskrcala se u Finskom zalivu. Aleksandar je ponovo dosao u pomoc, bez obzira na ponasanjenovgorodjana prema njegovom sinu, i uspeo je da protera Svedjane i Dance, cak je nastavio svojprodor prema Finskoj, ali su Novgorodjani zabrinuti Aleksandrovim jacanjem povukli svoje


26/37

trupe i ostavili ga samog, pa ovaj pohod nije dao zeljene rezultate. 1257 posle Batuove smrti navlast dolazi njegov mladji brat Berke koji je od Mengea dobio zadatak da cvrsce organizujemongolsku vlast u Rusiji. Trebalo je da se izvrsi potpis stanovnistva i njihovog imetka, da seodredi visina danka, organizuje aparat za njegovo ubiranje i da se utvrde vojne obaveze ruskihfeudalaca i njihovih podanika. Za izvrsenje tog posla organizovana je mreza baskaka. Na vest 0dolasku mongolskih popisivaca i Aleksandra u Novgorodu je izbila pobuna koju je 1259Aleksandar krvavo ugusio a za kneza postavio svog sina Dimitrija. Novgorodjani su se pokorili ipristali da se popis izvrsi cime su i oni sada bili ukljuceni u mongolski sistem vlasti. PosleMenguove smrti izbijaju ostri sukobi u mongolskoj imperiji i dolazi do osamostaljenja nekihoblasti. Na prvom mestu Zlatne Horde pod vlascu Berkea i Persije pod vlascu Hulagida, izmedjuove dye zemlje odmah izbija otvoreni sukob pa je Berke pozvao Aleksandra 1262 u Saraj iobavezao ga da mu dobavi znacajnije kontigente vojnika. Aleksandar ipak nije uspeo da obaviovaj zadatakjer je na povratku iz Saraja 14 XI 1263 umro.

Gospodin Veliki Novgorod :Novgorod je veoma rano pokazao teznje za samostalnoscu,koju je veoma rano i dobio. Osnovno zanimanje stanovnistva je zemljoradnja, tako da vlast uNovgorodu drzi zemljoposednicka aristokratija, bojari. Oni su od obicnih proizvodjaca ubiralivelike naturalne poreze koje kasnije plasiraju na balticko trziste. Povoljan polozaj, na vaznimrecnim putevima, veoma rano je omogucio Novgorodu da se pretvori u srediste tipicne gradskeprivrede. Stanovnistvo se veoma rano pocelo baviti najrazlicitijim zanatima i trgovinom. Tako dane cudi da je glavni ekonomski, ali i politicki, cinilac u Novgorodu jaka trgovacka klasa.Novgorod je bio na raskrscu dva jako bitna trgovacka puta, preko njega je isla trgovina sBaltickog na Cmo more i obmuto, vezujuci skandinavske zemlje sa Vizantijom. los veci iznacajniji trgovacki put bio je onaj koji je preko Volge povezivao Baltik sa istocnim zemljama,Horezmijom i Persijom. Novgorod je pored plasiranja svojih proizvoda, prvenstveno zita, mesa,meda, koze i s1. Na trzista Zapadne Evrope i Istoka, bio posrednik u trgovini izmedju ovihrazvijenih centara trgovine. Menjajuci npr. Kozu za flandrijske tkanine, onje te tkanine menjao uPersiji za svilu, koju bi opet menjao za vino u Flandriji i s1. Ova razgranata posrednicka trgovinadonosila je velike prihode Novgorodu, koji je gradio svoje postaje ne sarno u unutrasnjosti svojezemlje nego i u Kijevu, a imali su i postaju na ostrvu Gotland.Sto se politickog uredjenja tice, glavnu rec su imali bojari i bogati trgovci koji skupa cine gradskipatricijat. Najraniji podatak 0 zelji Novgorodjana da se osamostale je onaj iz 1015 kada suuskratili placanje danka Vladimiru, iako je ovaj pokusaj bio neuspesan, privrednoosamostaljivanje Novgoroda je nastavljeno. U ovo vreme pada i sve intenzivnija kolonizacijaokolnih oblasti. U pocetku prodiru prema severoistoku prema Dvini, gde vee do XII veka imajuvlast. Dalji prodor usmeravaju na oblast Pecore sve do Urala. Najznacajniji dogadjaj zaosamostaljenje Novgoroda jeste ustanak protiv kneza Vsjeslava Mstislavica koji je izbio 1136.Novgorodjani su uhapsili, a zatim proterali kneza i formirali republikansko uredjenje uNovgorodu i novgorodskoj zemlji, time je Novgorod postao feudalno - trgovacka republika.Knezevska vlast postojala je i dalje, ali je bila ogranicena. Kneza je biralo Vece uglavnom iz


27/37

drugih ruskih drzava, pri tom je knez morao poloziti zakletvu Vecu da ce postovati zakone uNovgorodu. Knez je bukvalno postajao vrhovni vojskovodja. On se pri stupanju na vlastobavezivao da nece imati zemlju na teritoriji Republike. Vece je biralo i posednika koji je u imeVeea vrsio administrativne i sudske funkcije i nadzirao kneza, tisucnika koji je zapovedaogradskom posadom i predsedavao gradskim trgovackim sudom. Uskoro su formirane i ostaleizbome funkcije. Svaki od pet gradskih rejona imao je svog nadzomika, a pojedine ulice svojestaresine. Od 1156 Vece bira i novgorodskog episkopa, koji 1165 dobija rang arhiepiskopa. Osimsvojih crkvenih funkcija arhiepiskop je bio i cuvar gradske riznice, nadzomik trgovackih mera, azajedno sa Vecem vodio je spoljnu politiku. Najveci protivnik Novgoroda je Rostovsko -Suzdaljska knezevina kroz koju je prolazio deo novgorodskog trgovackog puta. To su cestorostovsko - Suzdaljski knezevi pokusavali da iskoriste u borbi protiv Novgoroda. BorbeNovgoroda i Rostovsko - Suzdaljske knezevine vodile su se jos za vreme lurija Dologorukog alisu narocito ostre postale u vreme njegovog naslednika Andreja Bogoljupskog. On je dva putapokusavao da pokori Novgorod, ali je dva puta doziveo neuspeh. Tada je blokirao trgovackeputeve i presekao dovoz zita u grad. Time je primorao Vece da smeni svog kneza i posadnika ipostavi Iicnosti koje je preporucio Andrej. Polozaj Novgoroda se dodatno pogorsao u vremeVsevoloda Veliko Gnezdo, kada se Novgorod gotovo u potpunosti potcinio Suzdalju. Ustankomiz 1207 Novgorod je zbacio laroslava, sina Vsevoloda Velikog Gnezda, i na njegovo mestodoveo kneza Mstislava Smelog. laroslav se ipak vratio 1215 i ponovo nastojao da ucvrsti svojpolozaj. To je dovelo do novog ustanka i bitke kod Lipice gde su Novgorodjani porazililaroslava i njegovog brata lurja, Novgorod je ponovo bio samostalan. laroslav se jos jednom1223 vratio na polozaj kneza, pa su ga 1228 ponovo zbacili. Tako je bilo nekoliko ustanaka,knezevi su se smenjivali dok 1236 na celo Novgoroda nije dosao Aleksandar Nevski.

Mongolska imperija i najezda na Evropu: mnogobrojna mongolska plemenazauzimala su u XII veku veliku teritoriju od jezera Kulun - nor i Buir - nor na mandzurijskojgranici, do zapadnih ogranaka Altaja, i od Balkajskog jezera do velikog kineskog zida. Delili suse na dye skupine, na severu su ziveli .sumski Mongoli: koji su se pretezno bavili lovom iribolovom, a u juznim predelima su ziveli :stepski Mongoli: koji su se bavili nomadskimstocarstvom uzgajajuci konje, goveda, koze, ovce i kamile. Postoji nekoliko mongolskih plemenamedju kojima su najpoznatija Tatari, Kereiti, Merkiti i Mongoli. Sto se drustvenog uredjenjaMongola tice, najbitniji cinilac su bili aili, to su velike i mocne porodice koje su imale najvecastada i pasnjake iz cijih redova se biraju plemenski prvaci, nojoni. Svaki nojon je oko sebeokupljao ratnicku druzinu, nukere. Oni su bili stalna ratnicka pratnja nojona, a za uzvrat on jenjih hranio, odevao i snabdevao ih oruzjem. Nojonima su bili potcinjeni ostali clanovi plemenakoji su se nazivali karacu, koji su morali da dajujedan deo svojih proizvoda nojonu koji ihje zauzvrat cuvao od napada drugih plemena. U drugoj polovini XII veka jaca rod Bordzigina, ciji jenajugledniji nojon bio lesugej, Temudzinov otac. lesugej je bio vazal Kereita i poginuo je 1165u borbama sa svojim susedima. Njegov sin, Temudzin je oko 1185 takodje stavio sebe pod


28/37

zastitu kereitskog kana Torgula, pa je uz njegovu pomoc svojoj vlasti podvrgao Merkite, a zatimje pomogao Torgulu da porazi Tatare. Sada su u Mongoliji Torgul i Temudzin bili dvanajmocnija kana, sukob izmedju njih dvojice bio je neminovan. Sukob je izbio 1203 godine, anakraju je kao pobednik iz ovog sukoba izasao Temudzin, koji je ubivsi Torgula postao kereitskiklan. Sada je Temudzin odlucio da napadne Najmane, privredno i kulturno najrazvijenijemongolsko pleme. Temudzin je skupio veliku vojsku i 1204 kod grada Kobda u podnozju Altajaodneo pobedu nad savezom zapadnih mongola, time je zavladao svim mongolskim plemenima.Temudzin je smatrao da mora da ozakoni svoj novi polozaj, pa se 1206 negde na gornjemOrhonu sastala velika skupstina mongolskih poglavara :kuraltaj: koja je Temudzina proglasilaDzingis - kanom tj. Vrhovnim kanom svih Mongola. Mongoli su vee 1207 pokorili Kirgize nagornjem Jeniseju, a zatim ceo jugozapadni Sibir sve do reke Tobol :1211: Uskoro posle togaorganizovan je veliki pohod na Kinu gde je vladala dinastija Djin. U nizu akcija Mongoli suosvojili severoistocne pokrajine Kine .Sansi, Hopej, Santug, Dzehol i Liao - tung: prosirivsisvoju vlast sve do Severne Koreje. Pored ogromnog plena i zarobljenika, Mongoli su od Kinezapreuzeli i mnoga znanja narocito na podrucju ratne tehnike, a naucili su da prave i opsadnemasine. Od Kineza su dobili i pismo, pa je Dzingis - kan organizovao cinovnicki aparat, sve ovoje mongolsku drzavu ucinilo jos snaznijom, a njenu udarnu moe gotovo nezaustavljivom. Nazapadu su Mongoli takodje redjali uspehe. Oni su oko 1211 zauzeli Kara - Kitan i dosli su udodir sa Horezmijskim carstvom kojim je vladao sah Muhamed. Mongoli su u silovitom naletuod 1219 do 1221 pokorili celu Horezmijsku drzavu, razorili Smarakand, doprli sve do lnda, azatim su preko Azerbejdzana prosli izmedju Kavkaza i Kaspijskog mora i prodrli u pretkavkaskestepe. Tu su napali Alane i Kumane koje su progonili sve do Krima. Tada je Kotjan kanPolovaca zatrazio pomoc od Mstislava Smelog kojije tada bio knez u Galiciji. Mstislav je uputiopoziv svim ruskim knezovima da povedu zajednicku akciju protiv nove opasnosti. Odazvala sevecina knezeva, ali je najmocniji od njih, Juraj Vsevolodovic, koji je vladao u Vladimir -Suzdalju odbio da dodje. Rusi su i pored toga sakupili znatniju vojsku, ali je ta vojska bila bezjedinstvenog vodjstva i plana delanja, pa su u neredu presle Dnjepar, i u istom takvom neredunapali na Mongole koji su pod generalima Dzabom i Subedajem zauzeli jake pozicije na reciKalki gde su Rusima 31. V. 1223 zadali tezak poraz. Mongoli ipak nisu udarili na Rusiju, negosu krenuli nazad u domovinu, usput pokoravajuci Bugare na Volgi.1227 godine umire Dzingis - kan koji je svoju zemlju podelio svojim sinovimafrzuci je vladaoHorezmijom i stepama od Aralskog jezera do Dnjepra, Dzagataj je vladao u Turkestanu, Ugedaju zapadnoj, a Tuluj u sitocnoj Mongoliji. Ugedaj je imao prvenstveni polozaj medju brae om ionje bio veliki kan. Do 1234 svo podrucje severna od zute reke bilo je pokoreno, pa su 1235mongolski prvaci na kurultaju u Karakorumu doneli odluku da se organizuje pohod u Evropu.Vrhovno zapovednistvo je dobio Batu, Dzucijev sin, ali je u sustini zapovednik vojske bioprekaljeni general Subedaj. Broj mongolske vojske u ovom pohodu se procenjuje na oko100.000. Posle prelaska Urala :reke: 1236 su pokorili Povolsku Bugarsku, a 1237 su nasrnuli naRjazanjsku knezevinu. Rjazanj je pao 21.XII 1237, a ubrzo za njim i drugi gradovi. Presavsi nateritoriju Vladimirsko - Suzdaljske knezevine Monogli su nezadrzivim konjickim jurisem


29/37

zaredom osvojili i popalili Moskvu, Vladimir: 7. II 1238:, Suzdalj, Rostov, laroslav i drugegradove. Knez luraj Vsevolodovic se neprestano povlacio i sakupljao vojsku. Najzad je odlucioda se suprostavi Mongolima i do sukoba je doslo na reci Siti. laroslav je potpuno porazen, aMongoli su krenuli nazad na Volgu, usput napadajuci Smolensk i Cernigov. U toku 1239 ponovosu pustosili Rjazanjsku i Vladimir - Suzdaljsku knezevinu da bi 1240 poceo veliki pohod najuznu Rusiju. Prva se na udaru nasla Perejaslavska knezevina, a zatimje batu opseo Kijev koji seposle ocajnickog otpora predao 19. XI 1240. U nastavku prodora Mongoli su pres Ii napodrucjeVolinije i tu su se podelili u dye kolone. ledna je pod Burundajom zauzela Vladimir -Volinsk i prodrla u Poljsku gde su opustosili Krakov, Gnjezno i mnoge druge gradove. A zatimsu preko Moravske pres Ii u Madjarsku. Dotle je deo Mongola pod zapovednistvom batua zauzeoi opustosio Galic i preko Karpata upao u Madjarsku. Tu je kod reke Sajo doslo do bitke gde suMadj ari potpuno potuceni :11. IV. 1241: 1dan mongolski odred j e progonio Belu IV sve doTrogira, a posle smrti kana Ugedaja ova mongolska vojska se vratila u Polovecke stepe.

Ivan Kalita : 1325 - 1340: Ivan Kalita :Kesa: je po dolasku na vlast nasledio borbu saTverom oko velikoknezevskog jarlika :povelja kojom su Tatri priznavali nekog ruskog kneza zavelikog kneza cele Rusije: Kada je 1327 u tveru izbio ustanak protiv Mongola, Kalita je u imehorde i uz njenu pomoc pokrenuo kaznenu ekspediciju protiv Tvera. On je proterao AleksandraMihajlovica a Tverska knezevina je strahovito opustosena. Sledece godine :1328: Ivan Kalita jedobio velikoknezevski jarlik. Aleksandar M. Se medjutim nije predavao i u Pskovu je poceo dapriprema akciju protiv Kalite, gde se uzdao u pomoc Litve. Ivan je nagovorio mitropolita daizopsti Aleksandra i da na Pskov baci anatemu, a zatim je sa velikom vojskom krenuo na Pskov,u njegovoj vojsci nalazili su se cak i tverski bojari. Sukob je trajao sve do 1339 dok Ivan nijeuspeo da nagovori kana Uzbeka, koga je obasipao poklonima i komplimentima pa ne cudi sto jeovaj ka njemu gajio narocitu naklonost, da ubije Aleksandra i njegovog sina Fjodora. Sada jeKalita zatrazio od kana Uzbeka povlasticu za sebe i svoje naslednike da oni sakupljaju danak poruskim zemljama, i da ga zatim salju u Hordu. Ovim, ne sarno da je ojacao svoj uticaj na drugeruske knezeve, vee se naglo obogatio, jer je deo sakupljenog novca ostajao u njegovoj kasi:odatle mu nadimak Kalita:, sa druge strane to je mnogo olaksalo polozaj Rusa, jer mongolskosakupljanje danka je vise Iicilo na pljacku. Medjutim, nisu se svi bez pogovora pokorilimoskovskom knezu. Prvi otpor javio se u Rostovskoj knezevini, ali je Ivan cvrstom rukom brzoslomio svaki otpor. Novgorod je bio sledeci koji je morao da prizna Kaliti pravo na sakupljanjedanka posle jednog pohoda 1332. Zahvaljuju6i svom bogatstvu Ivan je utrostrucio moskovskuteritoriju kupovinom okolnih zemalja i gradova. Brojni bojari su, privuceni moskovskimbogatstvom, prelazili na stranu Ivana Kalite. On je cak od Mongola otkupljivao zarobljene Ruse,a zatim ih naseljavao na svojoj teritoriji, to je bilo posebno blagotvomo za poljoprivredumoskovske knezevine. Ivan Kalita je za svoj uspon dugovao i crkvi. Mitropolit Petar je od 1320cesto posecivao Kalitu, i vise bio u Moskvi nego u Vladimiru. Posle njegove smrti 1326 GrkTeognost je odlucio da i zvanicno prenese svoje sediste u Moskvu. Bio je to dogadjaj od


30/37

neizmeme vaznosti za Moskvu koja je sada postala duhovni naslednik Kijeva, sredista Ruskepravoslavne crkve. Sarno je mitropolit Ruske crkve bio simbol jedinstva Rusije. Posle osvajanjaVladimira, pri kraju svoje vladavine, Ivan Kalita je sada imao jos jedan jak simbol u svojimrukama. Vladimir je dugo vremena bio grad u kome je stolovao veliki knez, tako da se sada IvanKalita potpisivao kao : veliki knez Vladimira i citave Rusije:. Vladavina Ivana Kalite je Rusijidonela mir, Tatari se vise nisu mesali u unutrasnje poslove ruskih drzava, i prestala su strahovitapustosenja tatarskih hordi. U ovom periodu mira ruske drzave pocinju da jacaju ekonomski,kultumo, ali i vojno spremajuci se za zbacivanje tatarskogjarma.Dimitrije Donski: 1359 - 1389: Iva II je umro 1359 godine za sobom ostavljajuci dva sina,devetogodisnjeg Dimitrija i petogodisnjeg Ivana. Za vreme Dimitrijeve maloletnosti vladao jemitropolit Aleksije sa vecem bojara, a veliki knez Rusije bio je Dimitrije Konstantinovic knezSuzdaljski. Od 1361 godine u Hordi se vodi gradjanski rat izmedju dva brata, Murata i Abdula,moskovski bojari su njihovo suparnistvo iskoristili da obezbede mladom Dimitrijuvelikoknezevski jarlik 1362. Oni su ovaj jarlik isposlovali od Murata, pa kad je Abdul :u cijemtaboru je glavnu rec vodio general Mamaj: priznao Dimitrija kao vladara cele Rusije, Murat jepromenio svoju odluku. Spor je morao da se resi oruzjem.Dimitrije je napao Vladimir, naneotezak poraz Konstantinovicu, koji je morao da se odrekne titule velikog

Documents

Slovenske Zemlje u Srednjem Veku