Metodologija Naucnog Istrazivanja Uis Predavanje 6 Nir1

8/3/2019 Metodologija Naucnog Istrazivanja Uis Predavanje 6 Nir1

1/71

SEMINARSKI RADSEMINARSKI RAD

iiz metodologije nauz metodologije naunono

istraistraivaivakog radakog rada


2/71

STATISTIKASTATISTIKAMETODAMETODA


3/71

UVOD Statistika metoda je jedna od optih naunih

metoda. U XX veku statistika metoda je postala jedna od

glavnih optih naunih metoda, kada se kaoistraivaka metoda poela primenjivati, kako u

prirodnim tako i u drutvenim naukama. Statistika je opta nauna metoda iz sledeih

razloga:

- svim specijalnim statistikim metodama je

zajednika izvesna opta statistika metoda,- primena ove metode je mogua kod svihprirodnih i drustvenih pojava koje imajukvantitativnu odreenost.


4/71

U statistikoj metodi i kvantitativno i kvalitativnoindividualno i masovno, opste i posebno, serazlikuju i povezuju, jer se masovno i opste

saznaju na osnovupojedinanog i posebnog, a naosnovu kvantiteta se saznaju kvaliteti.

Pojave na koje se primenjuje statistika metodakarakterisu etiri osobine i to:

1.Raznovrsnost odreenosti kvaliteta i kvantiteta;2.Kompleksnost osobina, koje se meusobno

proimaju;

3.Mnostvost datih pojava i

4. Stalna promenljivost osobina pojava. Preduslovi primene statistike metode su merenje

i brojanje.


5/71

OSNOVNI PRINCIPI I POSTUPCIOSNOVNI PRINCIPI I POSTUPCI

STATISTIKE METODESTATISTIKE METODE

Bitni momenti sloene statistike metode inepet bitnih momenata i faza statistike metode:1. prikupljanje, odabiranje, izbor i utvrivanje

statistike mase kao predmeta primenestatistike metode,

2. statistika analiza,3. tabelarno i grafiko predstavljanje,4. ocena ili sud o pravoj sredini cele skupine na

osnovu sredine uzorka,

5. izvoenje opstih zakljuaka, tumaenja rezultatastatistike analize i pravljenja hipoteza ozakonitosti masovnih pojava.


6/71

Prikupljanje i odabir izbor i utvrivanje

statistike mase Statistika masa je skup pojava odreene vrste na

koje se primenjuje statistika metoda. Zavisno od cilja istraivanja vrsi se odabir i

prikupljanje podataka za statistiku obradu. Ponekad ve postoji data statistika masa i tada

se vrsi odabir (npr. knjigovodstvo, istorijski arhivitd.). Ukoliko ne postoje gotovi podaci vrsi se

prikupljanje i stvaranje statistike mase naosnovu planskih naunih posmatranja iistraivanja.


7/71

Statistiki podaci se prikupljaju i klasifikujuprema svojim osobinama na etiri vrste:

Kvalitativni podaci (npr. kvalitet uspeha u uenjupo ocenama),

Kvantitativni podaci (npr. klasifikacija odabira

po dobi), Hronoloki podaci (npr.serije podataka o

proizvodima) Geografski podaci (npr. po dravama,

gradovima).


8/71

Rezultat prikupljanja i klasifikacijestatistikih podataka predstavlja serijustatistikih podataka.

Postoji dve vrste serija:

1. Statike serije (nemaju vremenskuodredbu) i

2. Dinamike serije (sadre vremenskuodredbu).


9/71

Statistika analiza Statistikom analizom se vri obrada, podataka.

Statistika analiza se sastoji u otkriu njihovestrukture, dinamike, meusobne uslovljenosti izavisnosti tih masovnih pojava. Premapredmetu statistike analize razlikuju se tri vrstestatistikih analiza i to:

1. Statika analiza: - U masi pojava se utvrujeraspored uestalosti, bez vremenske odrebe;

2. Dinamika analiza: - Prouava statistikevremenske serije radi izraunavanja

vremenskih varijacija odreenih osobina ilivrsta pojava osnovne vremenske varijacije sutkz. trend iperiodine oscilacije;


10/71

3. Korelaciona analiza: - Ispituje meusobnuzavisnost u razvitku dve ili vise grupa pojava,odnosno predstavlja sintezu prethodne dveanalize.

Cilj ovih analiza, posebno tree analize, je

otkrie statistike zakonitosti istraivanestatistike mase. Ukoliko je statistika masavelika pa ibeskonana, koristi se metod uzorka.Uzorak mora biti reprezentativan zaistraivanje statistike mase, jer e rezultati

tada priblino vaiti za celu masu.


11/71

Tabelarno i grafiko predstavljanjeTabelarno i grafiko predstavljanje

Tabelarno i grafiko predstavljanjestatistikih serija je bitni sastavni deoupotrebe statistike metode. Time se naoigledan nain prikazuju osobina skupa(opadanje, stagniranje, rast).


12/71

Ocena ili sud o pravoj sredini celaOcena ili sud o pravoj sredini cela

statistike mase na osnovu sredinestatistike mase na osnovu sredineuzorkauzorka

U ovoj fazi vrsi se izraunavanje statistikihsrednjih vrednosti, kao npr.

arimatika sredina ponderisana srednja vrednost

modusmedijana Tu spada i utvrivanje mera disperzije kao sto su

opseg, srednja iliprosena devijacija, standardna

devijacija, kvartalna devijacija. Standardnom metodom se izraunava standardna

devijacija sredine uzorka i standardna devijacijamase.


13/71

Izvoenje opstih zakljuaka, tumaenjaIzvoenje opstih zakljuaka, tumaenjarezultata statistike analize i pravljenjerezultata statistike analize i pravljenje

hipoteza o zakonitosti masovnih pojavahipoteza o zakonitosti masovnih pojava Na osnovu obeleja izvesnog broja lanova neke

mase ili serije pojava, izvodi se opsti zakljuakoprosenom obeleju u celoj masi, te je u svojojosnovi ova metoda indukativno

generalizatorska metoda. Generalizaciju predstavljaju i zakljuci o

tendenciji kretanja, menjanja, razvitka ispitivanegrupe ili vrste pojava. U ovom postupku bitna je i

nauna hipoteza kao i raun verovatnoe kojomse odluuje o verovatnoi hipoteza, o rasporeduizvesnih pojava u masi ili verovatnoi dogaaja u

budunosti.


14/71

TEKOE, PROBLEMI IZNAAJ STATISTIKE

METODE Osnovne vrednosti statistike metode su:

Jedina masovno obuhvata pojave i

odreuje kvantitativan znaaj pojedinihkarakteristika pojava u masi,

Polazi od objektivno utvrenih pojedinihinjenica i zakljuci se izvode na osnovu

strogo naunih, matematikih operacija.


15/71

Nedostaci i tekoe su: Saznaje se kvantitativna odreenost pojava, a

kvalitativna se posredno odreuje, Koristi se pretpostavka da ono to vai za

izvestan broj pojava treba da vai za celu masupojava, to ne mora da bude sluaj,

Problem je biranje reprezentativnog uzorka, Otkrivaju se samo specifine statistike

zakonitosti pojava. Statistika zakonitost imasvoje nedostatke (sve se svodi na numerikuodreenost ime se sve shvata veoma uproeno i

jednostrano; statistiki zakon je uopten iapstraktan, povran, statistika zakonitost ne dajestroga i tana saznanja).


16/71

Pored navedenih nedostataka statistikizakon i statistika metoda za sadaobezbeuju jedino mogua makar i

globalna saznanja masovnih prirodnih,drutvenih i psihikih pojava, te su zbogtoga neophodni i u prirodnim i udrutvenim naukama.


17/71

METODE ANALIZE IMETODE ANALIZE ISINTEZESINTEZE


18/71

Sve posebne metode dovode se u odnos sasvojom suprotnou, te je to i odnosanalize i sinteze.

Analiza i sinteza spadaju u najranijeotkrivene i koriene metodske postupke unaunom saznanju.


19/71

FORMALNO LOGIKAANALIZA I SINTEZA

ANALIZA Postoje razne definicije analize koje su davali

razni filozofi i naunici u pokuaju da se topreciznije odredi taj postupak.

Po formalno-logikom i metafizikom shvatanjuanalitika metoda saznanja sastoji se u misaonomrastavljanju sloenih oblika saznanja na njihoveproste delove.

Analiza ima vie vrsta i postoje razne njihove

klasifikacije, kao na primer: prema gnostolokogfunkciji, prema sloenosti, prema stepenukonkretnosti i prema predmetnom podruju, popredmetu i cilju.


20/71

Prema predmetu i cilju razlikuju se sledece vrsteanaliza:

Strukturna analiza (utvruje strukturu pojavepredmeta)

Funkcionalna analiza (utvruje meusobni odnosi zavisnost inilaca)

Komparativna analiza (uporeuje svojstvastruktura i zakonitosti pojava)

Genetika analiza (otkrivaju se promene,nastanak i razvoj pojava; dijalektika analiza je

jedna vrsta genetike analize).


21/71

Sinteza

Postoje razne definicije sinteze koje se sreu unaunoj literaturi, kao npr. sinteza je processpajanja delova ili elemenata u celinu.

Sinteze se mogu klasifikovati po raznimprincipima: po gnostolokoj funkciji, po prirodi objekta,

po karakteru delatnosti, po naunom podruju.


22/71

Nedostaci formalno logikog i

metafizikog shvatanja analize i sinteze Formalno logiko i metafiziko shvatanje analize

i sinteze ima osnovne nedostatke i to: Formalo elementarno logika analiza je

ograniena i pogrena jer dolazi do izvesnihinilaca proglaavajui ih prostim elementima(npr. atom);

Formalno elementarno logiko shvatanje sintezeje jednostrano, ogranieno i pogreno kadamehaniki sklapa nekakvu apsolutnu celinu izapsolutno prostih delova (npr. molekul jesastavljen od nedeljivih atoma);


23/71

Formalno elementarna logika analiza jepogrena jer rastavljanjem na proste elementekida ive veze u unutranjosti pojave koje inenjenu sutinu (magnet ima dva pola a ne utvrujenjihovu unutranju povezanost);

Mehanistika sinteza ima sutinski nedostatak jerse celina pojave shvata kao prost skup elemenatasamo spolja povezanih;

Metafizika analiza i sineza ne shvataju stvarnupromenu i razvoj u objektivnoj stvarnosti;

U osnovi metafizike analize i sinteze krije semetafiziko shvatanja dela i celine.


24/71

DIJALEKTI KA ANALIZAI SINTEZA

DIJALEKTIKA ANALIZA Dijalektika analiza uvek je analiza samih

pojava, procesa a ne samo njihovih mislenihodraza. Predmet dijalektike analize su pojaveobjektivne materijalne stvarnosti, a njen cilj je

saznanje pojava te stvarnosti. Dijalektika analiza dijalektiki ralanjava i

prost oblik. Sutinu kao i tekoe dijalektike analize i

sinteze su pokazali Marks i Lenjin. Na osnovu Marksove i Lenjinove dijalektike

analize izvedene u praksi, utvrene su bitneosobine ove analize, i to:


25/71

Dijalektika analiza je uvek konkretna; uvek se vrianaliza predmeta pojma, a ne istog pojma,

Dijalektika analiza nije ograniena, jer se ne zaustavlja

na nekim poslednjim apsolutno prostim elementima Dijalektika analiza ne raskida razne veze i odnose

inilaca jedinstvenog predmeta

Dijalektika analiza je razdvajanje jednog i saznanjenjegovih razliitih suprotnih iprotivurenih inilaca

Dijalektika analiza doprinosi objanjenju veza, prelaza irazvoja pojava i oblika predmeta objektivne i subjektivnopsihike stvarnosti

Dijalektika analiza se zasniva na dijalektiki sloenoj,protivurenoj i razvojnoj predmetnoj odreenosti i slueotkrivanju dijalektike zakonitosti kako objektivnestvarnosti tako i samog miljenja. Svaka dijalektikaanaliza je eksplikativna, funkcionalna, poseban sluaj jekauzalna, reproduktivna produktivna.


26/71

Dijalektika sinteza

Dijalektika sinteza je uvek misaona sintezasamih predmeta pri emu su objekti miljenjaprirodne, drutvene ipsihike stvarnosti.

Bitne odlike dijalektike sinteze su:Dijalektika sinteza shvata svaku pojavu kao

dijalektiko jedinstvo raznovrsnih, ali unutrapovezanih inilaca u jedinstvenu celinu;

Dijalektika sinteza shvata jedinstvo ne samoraznovrsnih ve i suprotnih pa i protivurenih

inilaca;Dijalektika sinteza u vezi sa dijalektikom

analizom shvata i objanjava genezu i razvitaknovih pojava starim.


27/71

Stvaralaka sinteza je produktivna sintezakojom se misaono stvaraju u obliku

pojmova i sudova nova dijalektikajedinstva kojih nema u praksi i objektivnojstvarnosti van misljenja. Pojam svakogsloenog predmeta je nastao stvaralakom

sintezom.


28/71

Dijalektiko analitiko-

sintetika metoda Analiza i sinteza predstavljaju dijalektiki

polarizovanu jedinstvenu metodu saznanja:analitiko-sintetiku metodu.

Odnosti izmeu analize i sinteze su: Predmet analize i sinteze je istiCilj istraivanja je istiAnaliza je proces koji se kree od celine ka

delovima Sinteza je proces koji se kree od delova ka

celini.


29/71

Osnovnu posebnu metodu predstavlja analitiko-

sintetika metoda kao jedinstvo suprotnihmetodskih postupaka.

U ovoj metodi analiza je poetni deo a sintezazavrsni deo.

Pri analizi se miljenje kree od celine kadelovima predmeta a kod sinteze je suprotno

Analizom se otkriva raznovrsnost delovapredmeta a sintezom se otkriva jedinstvo icelina predmeta.


30/71

Analiza i sinteza ine dijalektiko jedinstvo zbog:Dijalektike polarizacije onih odredaba u ijem

suprotnostima se kreu analiza i sinteza (poetak zavretak, delovi celina, raznovrsnost

jedinstvo);Kreu se u okviru istog samo u razliitim

smerovima;Meusobno se pretpostavljaju; Prelaze jedna u drugu; Sadre se jedna u drugoj;Dijalektika analiza je poseban momenat

dijalektike sinteze a dijalektika sinteza jejedinstvo momenata dijalektike analize.


31/71

POSEBNE ISRAIVAKE METODE:POSEBNE ISRAIVAKE METODE:

STUDIJA SLUAJA I AKCIONA METODASTUDIJA SLUAJA I AKCIONA METODA

Studija sluaja se odnosi na intezivno,produbljeno prouavanje jednog jedinog sluaja(osobe, grupe, organizacije, sistema i dr.)

Neale i Liebert (Neale,1986 str.26) razlikuje dvairoka naina na koje se studija sluajaupotrebljava:

- kao izvor opisivakih informacija

- kao izvor svedoanstava za proveravanje teorija


32/71

U deskrptivnoj upotrebi studija sluaja sepreduzima:

radi ilustrovanja nekih oblika ponaanjaposredstvom prototipskih primera

radi demonstriranja znaajnih metoda ipostupaka

radi nalaenja podrobnih objanjenjaretkih i neobinih, fenomena

kao izvor hipoteza, jer ima obelejeeksplorativnog istraivanja.


33/71

Nalazi studije sluaja se ponekad upotrebljavajukao svedoanstvo za proveravanje hipoteza. I ako

su slabe u potkrepljivanju teorija studija sluajamogu da budu snane u opovrgavanju logikihposledica izvedenih iz teorije.Helmstadter (Helmstadter, 1970. s 50) jeukazivao na dvojaku svrhu sa kojom se

preduzima intezivno prouavanje pojedinanogsluaja: uveavanje i unapreivanja znanja u nekoj oblasti reavanje problema i poboljavanje stanja i

razvoja prouavanog sluaja.


34/71

Studija sluaja se esto koristi u pruanjupomoinekoj organizaciji da rei svoje proizvodne,

organizacione, razvojne i druge probleme. U okviru studije sluaja se tada prikupljaju

podaci o svim aspektima ivotne istorijeispitanika (osobe, organizacije) iz svihraspoloivih izvora.

Ali, studijom sluaja se mogu prouavati iaspekti koji se tiu budunosti: ciljevi, nadanja,oekivanja, namere, planovi i slino, a ba tiaspekti mogu da imaju i esto imaju, veoma

veliki znaaj za razumevanje i objanjavanjestanja i poloaja u kojem se ispitanik nalazi.


35/71

Prema Helmstadterovom zapaanju (Ib. str. 51)tokom odvijanja ove vrste studija mogu se nazvatisledee faze:

- prikupljanje informacija o sadanjem stanjuispitanika i to je mogue tanije odreivanjenjegovog sadanjeg stanja,- prikupljanje, povezivanje i tumaenje svih

podataka o ispitaniku i postavljanje hipotezi opravom stanju u kojem se ispitanik nalazi iuslovima koji su vodili tom stanju, na osnovusteenih informacija o sluaju i raspoloivihprethodnih znanja; prikupljanje znaajnog

svedoanstva za proveravanje svake odpostavljenih hipoteza kako bi se iskljuile nekepostavljene mogunosti, preinaile na odgovarajuinain druge i steklo uveano poverenje u preostale;


36/71

--preduzimanje odgovarajuih akcija programa zapoboljanje stanja i proveravanje uinaka toga

programa. Studija sluaja je vrlo pogodne za holistiki pristup

i olakava prouavanje celovitog sluaja,neistrgnutog iz svog prirodnog konteksta.

Veoma je prilagodljiva i podesna za eksplotaciju(ali budui vrlo uspena u eksplotaciji nepoznatih

podruja, studija sluaja biva liena znatnog delasvoje uspenosti kada se primenjuje u dobropoznatoj oblasti). Studije su primenjive u stvarnim,prirodnim ivotnim prilikama. One mogu da buduizvor novih zamisli i plodnih hipoteza.


37/71

Nalazi studija sluaja mogu da vode uspenimpromenama stanja, ponaanja i razvoja

prouavanog sluaja. St sl. je bliska aninomnom istraivanju i

omoguava povezivanje istraivanja sa akcijom jerje studija sluaja ispitivanje jednog sluaja u akciji)

Nije sasvim iskljuena ni njena primena uproveravanju hipoteza.

Najei upuivani prigovor studiji sluaja tie seuoptiljivosti nalaza na druge sluajeve dobivenih

njom, jer kao da su potpuno zanemarene zamisliuzorkovanja i kontole toliko znaajne zaekspirimentalne nacrte.


38/71

Ovde nije re jedino o uoptljivosti nalazana druge sluajeve, ve i na drugo vreme idruge uslove u kojima bi se isti ispitanikmogao nai.


39/71

AKCIONA ISTRAIVANJAAKCIONA ISTRAIVANJA

Akciona israivanja je sredinom etrdesetihgodina ovog veka uveo K. Lewin, verovatnovoen zamilju daprouavani neki objekt moe

prouavati menjajui ga i motrei posledicepromena, kao i da ga moe uspeno menjati naosnovu prethodnogprouavanja.

Akciono istraivanje ne podrazumeva posebneuloge objekta istraivanja uloge israivaa, venastoji da te uloge objedini: podrazumeva

istraivaa koji uestvuje u akciji u okviruistraivanja delatnika koji istrauje u okviruakcija u ije preduzimanje je ukljuen.


40/71

Bitna svojstva akcionih istaivnja su: reavaju praktina pitanja reavanja

posebne praktine probleme u vrlo

posebnim stvarnim ivotnim uslovima) rezultati dobijeni akcionim

israivanjem su brzo primenjiva ureavanju postavljenog problema;

neposredna svrha akcionih istraivanja je poboljanje stanja ili funcionisanjanekog sistema;

prilagodljiva i primenjiva; Problem istraivanja i svedoanstvo su

iskustvenog karaktera;


41/71

Uzorak je netipian, pa se nalaz ne moeuoptavati;

Slab je nadzor i nad stranim i nad nezavisnim

promenjivim.


42/71

Vano je imati na umu da menjanje jednogaspekta organizacije vodi menjanju organizacijekao celine. Jo uvek umesto poimanjaorganizacije kao celine, traje poimanjeorganizacije kao necelovite, rasparani.

Akcionim istraivanjima se naruavatradicionalna nauno-istraivaka praksa time to

je u sredite postavljena potreba za uspenou upraktinim aktivnostima, ali se naruava itradionalna svakodnevna praksa u raznimoblastima ovekove delatnosti, postavljanjem

zahteva za preispitivanjem praktikogprosuivaja delanja i za zasnivanjem akcija nanalazima istraivanja.


43/71

Cohen i Manion (Cohen, 1985. str.175) ukazujuna odliku akcionog istaivanja da je usredsreenona neki posebni problem u posebnim uslovima (

usled ega je uoptljivost nalaza takvogistraivanja svedena samo na te uslove) ime seznatno razlikuje od ostalih primenjenihistaivanja.

Akciona istraivanja su istovremenousredsreena na stanje znanja neophodnih zareavanje nekog (kompleksa) problema i nareavanje (kompleksa) problema. Njime jesvojstveno da su usmerena na reenjepostavljenog problema i da ciljaju na postizanjekonkretnih rezultata posredstvom odgovarajuihakcija.


44/71

Primena akcionih istaivanja podrazumevaprethodno sticanje znanja potrebnog zareavanje postavljenih problema. Smatra se da

akciono istraivanje ukljuuje niz ciklusa saetiri osnovna procesa:a)procesom prikupljanja podataka radi

postavljanja dijagnoze i ocene;

b) procesom povratnog informisanja klijenta naosnovu prikupljenih podataka i konsultovanjasa njim;

c) procesom planiranja akcija zasnovanim naprikupljenim podacima i konsultovanja sa

njim;d) procesom prikupljanja podataka o

novonastalom stanju stvari.


45/71

Za razliku od ostalih vrsta istaivanja akcionaisraivanja nemaju jasan poetak i kraj; uakcionim istraivanjima se odvija neprekidni

proces povratnog informisanja i modifikacija.Akciona istraivanje otpoinje uoavanjem

nekog problema, Sledi savetovanje sa istraivaem (konsultantom)

o uenom problemu,Konsultant prikuplja potrebne podatke(odgovarajuim metodama i tehnikama) oproblemu i postavlja dijagnozu,

Proces se nastavlja daljim, dodatnim

prikupljanjem podataka, i Povratnim informisanjem klijenta na osnovu do

tada prikupljenih podataka,


46/71

Zajedniki se planira akcija (postavljaju seciljevi koje bi trebalo postii i odreuje nainnjihovog postizanja),

Ponovo se prikupljaju podaci, Povratno informie klijent,Razvija se rasprava i rad na podacima koji su

izvor povratnih informacija i na podacima kojeje stekao klijent,

Ponovo se planira akcija (odreuju ciljevi i

naini njihovog postizanja),Akcija se sprovodi a zatim opet,


47/71

Prikupljaju podaci o novonastalom stanju sistema(ponovo se ocenjuje stanje sistema),

Povratno informisanje klijenta je praeno.

Raspravom i radom na podacima koji su izvorpovratnih informacija i novosteenim podacima

Sledi planiranje akcije, a potom i sprovoenjeakcije, posle ega se ciklus obnavlja.


48/71

ANALIZA NAUNOANALIZA NAUNOISTRAIVAKOGISTRAIVAKOG

RADARADA


49/71

SVOJSTVA

UNIVERZITETSKOG

NASTAVNIKA

Autori: Bosiljka i Jovan orevi

Filozofski fakultet Beograd, Institut zapedagogiju i andragogiju


50/71

Naslov

Naslov ovog istraivanja je kratak i objanjen jeu uvodu istraivakog rada. U uvodu, istraivaiobjanjavaju potrebe strune prakse zaistraivanjem ovakve vrste. Govore o razliitimulogama nastavnika u procesu nastave i navode

neke od bitnih karakteristika univerzitetskihnastavnika, uglavnom poeljnih osobina, ouzajamnim odnosima studenata i nastavnika,ciljevima i organizaciji nastave usmerenih premastudentima i slino.


51/71

Definisanje problema

Odmah iza uvoda definisan je predmetistraivanja. On se odnosi naprouavanje:

Svojstva univerzitetskog nastavnika i to onih koja

su manifestna tj. koja se mogu direktno iliindirektno opaati ili utvrditi; Prouavanje svojstava univerzitetskog nastavnika

sa stanovita sudenata, tj. kako studenti, koji su uneposrednom kontaktu sa nastavnicima, opaaju,

doivljavaju i procenjuju svojstva svojihnastavnika.


52/71

Opis posmatranog sistema

U ovom delu istraivanja, posle definisanjapredmeta, autori navode istraivanja i nekerezultate ve objavljenih istraivanja(istraivanja Gejda i Remersa istraivanja eminentnih strunjaka).Ovakva istraivanja se kod nas nisu

sprovodila. Kod nas je uglavnomprocenjivan rad studenata.


53/71

Cilj istraivanja

Cilj istraivanja je prouavanje svojstavauniverzitetskih nastavnika i to onih koji suu funkciji nastavnikog poziva i koja suznaajna za obrazovanje i formiranjevisokoobrazovnih strunjaka, a sastanovita studenata.

Iz ovako postavljenog cilja, proizali su izadaci istraivanja:


54/71

Utvrditi pozitivna (poeljna) i negativna

(nepoeljna) svojstva univerzitetskog nastavnika;Utvrditi da li postoje razlike u opaanju i

miljenju o svojstvima univerzitetskih nastavnikaizmeu studenata razliitih fakulteta: drutvenih

nauka, prirodno matematikih nauka, tehnikihnauka i medicinskih nauka;

Utvrditi da li postoje razlike u opaanju imiljenju o svojstvima univerzitetskih nastavnika

izmeu studenata i studentkinja.


55/71

Hipoteza istraivanja

Opta hipoteza od koje se polo u ovomistraivanju je tvrdnja da linost i svojstvauniverzitetskih nastavnika imaju velikznaaj za obrazovanje i formiranjestrunjaka sa visokim obrazovanjem.


56/71

Posebne hipoteze su:

Opsti uslovi rada na fakultetima imaju veliki

uticaj na obrazovanje i formiranje strunjaka savisokim obrazovanjem i na opaanje i miljenjestudenata o svojstvima nastavnika i njihovomukupnom delovanju;

Na opaanje i procenjivanje svojstavauniverzitetskih nastavnika ima uticaja i struno ilipozitivno usmeravanje studenata;

Na opaanje i procenjivanje svojstava

univerzitetskih nastavnika ima uticaja i polstudenata.


57/71

Uzorak istraivanja

Autori istraivanja su, da bi doli do topotpunijih i celovitijih podataka, nastojali dauzorak ispitivanih studenata obuhvati sve grupe

nauka Beogradskog univerziteta. Okolnosti u sastavljanju uzoraka bilo je oteano,u smislu da je studente bilo vrlo teko skupitizbog toga to nisu imali slobodnog vremena, ilizbog toga to nije bilo slobodne uionice, ili zbog

toga to je jedan broj studenata uvek bio odsutansa predavanja a ispitivanja su bila uvek poslepredavanja.


58/71

Ipak moe se rei da razlike u proporcijamastudenata razliitih grupacija nisu preteranovelike kreu se od 20% do 30%.

to se tie broja studenata i studentkinja, razlike

u proporcijama proizilaze od vrste fakulteta,poto na jednim preovlauju devojke, a nadrugim mladii. U celini gledano, proporcijadevojaka i mladia je 60 : 40.


59/71

Metode istraivanja i

instrumenti Autori su napravli generalni pregled studija o

prouavanju svojstava nastavnika i moe sekonstatovati da su one pruile irok niz

promenljivih varijabli koje mogu bitideterminante uspenosti nastavnika. Analizirali su metode i instrumente koje su

primenjivane i ocenili su da je za potrebenjihovog istraivanja, koje nije bilo usmereno na

odreeni kurs i nastavnika koji ga realizuje,pogodan upitnik.

Pitanja u upitniku su u skladu s ciljem i


60/71

Pitanja u upitniku su u skladu s ciljem izadacima istraivanja, a njihov cilj je istraivanjesvojstava nastavnika, koja su u funkcijinastavnikovog poziva, tako da su pitanjausmerena na aktivnosti nastavnika preko kojih seta nastavnikova svojstva manifestuju u nastavi,vebama, seminarima, zatim ispitima,ocenjivanju, iru komunikaciju sa studentima ikolegama i na ua svojstva linosti.

Upitnik sadri objanjenja o istraivanju,uputstva za rad i 18 pitanja (1/3 zatvorenog i 2/3pitanja otvorenog tipa). Upitnik je bio anoniman.Pitanja su grupisana u pet grupa da bi se validno

obradili podaci (str. 24).


61/71

Poto su odgovori grupisani prema vrstiaktivnosti prelo se na obradu odgovora, koji surazvrstani po grupama, posle njihove temeljne

analize. Uradili su kvantitativnu analizu, kako bise pokazali bitni pokazatelji i tendencije, na kojeovi podaci ukazuju, a pre svega da bi se sagledaoznaaj pojedinih svojstava nastavnika, odnosno

grupa svojstava. Uraena je i kvalitativna analiza odgovora iz

podgrupa.

U kvalitativnoj obradi podataka upotrebljena je

mera x za utvrivanje znaajnih razlika. Ovajposao je obavio Lazar Tenjevi, struni saradnikInstituta za psihologiju Filozofskog fakulteta.


62/71

Rezultati istraivanja

Istraivai su saoptili procentualno kolikosu studenti zainteresovani za fakultet, kao ianalizu svojstava nastavnika u vepomentih pet kategorija nastavnog procesa.Posebno su prezentovani podaci o uimsvojstvima linosti nastavnika, poeljnim i

nepoeljnim.


63/71

Odgovori studenata su prezentovani na trinaina:

Miljenja studenata i studentkinja u okvirusvake grupe nauka (drutvenih, prirodno-

matematikih, tehnikih i medicinskihnauka),Uporedni odgovori studenata prema

grupama nauka (prema fakultetima),

Ukupni odgovori svih studenata premaodgovorima na grupe pitanja.


64/71

Diskusija

U odeljku diskusija, istiu se nalazi dobiveni uovom istraivanju koji se u veoj meri slau snalazima inostranih istraivaa, naroito kad je

re o nastavi i pozitivnim svojstvima nastavnika(npr. Feldman i drugi).

Dalja izlaganja autora pokazuju odnose koji suutvreni izmeu razliitih pitanja, a koji mogu ta

pitanja i probleme bolje da osvetle i objasne.


65/71

Realnost izneenih miljenja, pokazuju odgovoristudenata koji se odnose na njihovuzainteresovanost za fakultet koji studiraju, a kodnajveeg broja studenata zainteresovanost se

poveala, sto znai da se moe poklonitipoverenje iskazima studenata.

Studenti svih grupa nauka smatraju da su samo

delimino dobili ono to su oekivali, a da jekvalitet nastave dobar. Svi studenti su vebe iseminare ocenili ocenom osrednji. Studenti sudavali i odreene predloge, a u cilju poboljsanja

kvaliteta nastave, vebi i seminara, kao i ukomunikacijama izmeu nastavnika i studenata.


66/71

Rezultati pokazuju da je linost, oveksasvim svojim osobinama, osnova sveg

ukupnog delovanja polazna hipoteza jepotvrena.

Prema razliitim podacima iz ovogistraivanja, pokazalo se da su uslovi u

kojima rade fakulteti na Beogradskomuniverzitetu ogranivajui faktori i imajunepovoljan uticaj na postizanje poeljnihrezultata u ukupnom radu.

Dakle, prva posebna hipoteza je potvrena.


67/71

Kada su u pitanju druga i trea posebna hipotezapokazali su rezultati da su razlike u odgovorima

izmeu studenata i studentkinja (pol studenata) uokviru pojedinih grupa nauka manje nego to surazlike izmeu studenata razliitih fakulteta.Razlog je opredeljenje za iste studije, kao i duezajedniko studiranje koje je uticalo na

ujednaavanje miljenja o nekim studentskimpitanjima. Za neka pitanja, od etiri grupe nauka, u tri nisu

naene statistiki znaajne razlike, a naene susamo u jednoj, i to za nivo 0,05%, to znai da je

trea posebna hipoteza opovrgnuta.


68/71

Meutim, vei je broj statistiki razliitihgrupa odgovora koje su utvrene izmeu

studenata razliitih grupa nauka. Dakle,druga posebna hipoteza je potvrena.Ujednaene odgovore daju studenti svihgrupa razliitih fakulteta jedino na osetljiva

pitanja koja se odnose na stroi izborasistenata, o negativnim svojstvimanastavnika prilikom ispitivanja iocenjivanja, o korektnim odnosima ukomunikacijama i svojstvima linostinastavnika za komunikaciju sa studentima.


69/71

Implikacije

Autori su svoja istraivanja zavrili odeljkomimplikacije, u kojem kau da se na osnovu ovogistraivanja i na osnovu ostalih saznanja vidi da

uslovi studiranja jo ne zadovoljavaju savremenestandarde studiranja i daju predloge zaunapreivanje i po pitanju unapreivanja uslovarada na fakultetima i poboljanja odnosanastavnika i studenata (tj. posvetiti potrebnupanju komunikacijama).


70/71

Znanje se povezuje sa ukupnom klimom kojavlada na fakultetima i sa odnosima izmeu

nastavnika i studenata, a svojstva univerzitetskihnastavnika lee u osnovi svega navedenog.

Iako sami studenti najvie cene znanje i strunostnastavnika, odmah posle znanja istiu poeljna

svojstva linosti tj. cene nastavnike koji poredznanja koja im prenose, umeju da prenesu i drugeprofesionalne i ljudske vrednosti, one nastavnikekoje umeju da ih pripreme za poziv i odgovornost

koje ih ekaju.


71/71

HVALA NA PAHVALA NA PA@NJI@NJI!!

Documents

Metodologija Naucnog Istrazivanja Uis Predavanje 6 Nir1