MPP, Predavanja nedelja IX.pdf

Međunarodno privatno pravo Predavanja

Predmetni nastavnik: Doc. dr Žaklina Spalević

e-mail: [email protected]

IX nedelja predavanja

Obligacionopravni odnosi sa elementom inostranosti

(zastarelost, forma ugovora, cepanje ugovora, ugovor o

prodaji, ugovori u pomorskom, vazdušnom, železničkom i

drumskom saobraćaju, ugovor o prenosu tehnologije, ugovor

o cesiji)

Rimska konvencija

Bečka konvencija

Doc. dr Žaklina Spalević

Određivanje merodavnog prava u

pogledu zastarelosti • Zastarelost: gubitak ovlašćenja usled protoka vremena; za razliku od

gubitka samog prava, tj. gašenja obligacija – kod zastarelosti je reč o

gubitku ovlašćenja da se zahteva ispunjenje, sama obaveza se ne gasi.

• U uporednom pravu: ne postoji jedinstveno shvatanje o pravnoj prirodi

zastarelosti, a ni opšteprihvaćena tačka vezivanja, razlikuju se dva glavna

oprečna mišljenja:

Anglosaksonsko poimanje zastarelosti kao instituta procesnog prava (lex fori)

Mišljenje da je zastarelost institut materijalnog prava (pravo merodavno za

sadržinu pravnog posla (ugovora) – pravne radnje povodom koje se postavilo

pitanje njene zastarelosti.

• ZMPP: na zastarelost se primenjuje pravo koje je merodavno za sadržinu

pravnog odnosa ili pravne radnje povodom koje se pitanje zastarelosti

postavlja.



pogledu forme ugovora • Najčešća dilema u oblasti ugovora: može li se ugovor valjano sklopiti u

usmenoj formi, ili je neophodan pismeni oblik, kao i koja je forma potrebna

za izmene i dopune ugovora; razne administrativne dozvole i potvrde nisu

elementi koji se tiču forme ugovora.

• Osnovna tačka vezivanja: locus regit actum, odnosno mesto gde je

ugovor zaključen; problem nastaje u slučaju ugovora koji se zaključuju

među odsutnim strankama – ZMPP ne sadrži odgovor na postavljeno

pitanje, već tumačenjem ZMPP i ZOO (teorija prijema) dolazimo do

rešenja: mesto prihvata ponude.

• Prema savremenim tendencijama razvoja MPP i rešenju predviđenom

u Rim I Regulativi: forma distancionih ugovora je valjana ako je takvom

smatra pravo bilo koje od zemalja na čijoj se teritoriji nalaze ugovarači –

time se povećava broj prava koja konkurišu na primenu i veći su izgledi da

će ugovor biti formalno punovažan.



pogledu forme ugovora • Izuzetak od pravila locus regit actum: lex rei sitae u pogledu ugovora čiji

su predmet nekretnine.

• Fakultativnost pravila locus regit actum: forma se ne mora ceniti prema

pravu mesta zaključenja ugovora – može se ceniti i prema nekom drugom

pravu.

• ZMPP: ugovor će biti punovažan u pogledu forme, ako je punovažan bilo

prema pravu mesta zaključenja ugovora, bilo prema pravu koje je

merodavno za sadržinu ugovora – na taj se način teži održanju ugovora.

• Autonomija volje u pogledu forme ugovora: stranke mogu odrediti

pravo po kojem će se ceniti forma ugovora:

Izborom jednog prava kao merodavno za ugovor u celini, koje će posredno biti

primenjeno i na formu ugovora – kao lex causae, dopuna locus regit actum

Neposrednim izborom merodavnog prava samo za formu ugovora..


Pitanje "cepanja" ugovora

• Pitanje cepanja ugovora: primena više prava na isti ugovor, do čega

može doći na dva načina:

1. Zakon može da postavi različite tačke vezivanja u pogledu različitih pitanja (npr.

jednu za formu ugovora, a drugu za prava i obaveze – sadržinu)

2. Stranke mogu da izaberu različita prava u pogledu različitih delova ugovora ili

da izaberu pravo koje ne pokriva sva pitanja, čime se otvara mogućnost za

primenu nekog drugog prava na koje ukazuju kolizione norme foruma.

• Cepanje ugovora kao:

Veliko cepanje – razna prava se primenjuju na pojedine faze ugovora

Malo cepanje – jedno pravo se vezuje za prava i obaveze jednog saugovarača,

a drugo za prava i obaveze drugog saugovarača

Problemsko cepanje – različita prava se primenjuju na pojedina ugovorna

pitanja.


Pitanje "cepanja" ugovora

• Osnovni prigovor: ugovor je ekonomsko i pravno jedinstvo koje se

narušava ukoliko se na njega primeni više prava – gubi se njegova

ravnoteža (tvrdnja je tačna: posebno u slučaju korelativnih prava i obaveza

ugovarača – pravo merodavno za prava i obaveze jednog ugovarača (npr.

kupca) može mu nalagati izvesnu obavezu koja, prema pravu merodavnom

za prava i obaveze prodavca nema svoju protivtežu u pravu koje se

primenjuje na prava i obaveze prodavca).

• Kontraprigovor pobornika: svodi se na konstataciju da su ugovori sa

elementom inostranosti odavno neuravnoteženi, s obzirom na postojanje

elementa inostranosti koji pretpostavlja primenu više prava na ovakve

ugovore.

• ZMPP: predviđa različite tačke vezivanja za formu i za sadržinu ugovora;

ne postavlja nikakvo pravilo koje bi onemogućavalo ili ograničavalo

"cepanje ugovora".


Određivanje merodavnog prava za

pojedine ugovore • Ugovori koji imaju veliki značaj u privrednom životu i pri čijem se

kolizionom regulisanju javljaju određene specifičnosti:

1. Ugovor o prodaji

2. Ugovor o pomorskom prevozu

3. Ugovor o vazdušnom prevozu

4. Ugovor o železničkom prevozu

5. Ugovor o drumskom prevozu

6. Ugovor o prenosu tehnologije

7. Ugovor o cesiji.


Kolizione norme za ugovor o prodaji

• U pogledu prava i obaveza kupca i prodavca – kada su pokretne

stvari predmet ugovora:

Lex voluntatis (izričito ili prećutno)

Princip najtešnje veze, sa osloncem na pomoćnu tačku – lex loci venditoris

(zakon mesta prodavca – domicil ili sedište prodavca u vreme kada je primljena

ponuda). U slučaju menjanja domicila, u toku pregovora (više ponuda na

ponudu) merodavan je domicil u pogledu primljene ponude koja je dovela do

zaključenja ugovora.

• U pogledu forme: locus regit actum; lex causae, pravo koje je merodavno za

prava i obaveze; lex voluntatis – ukoliko se stranke odluče za izbor merodavnog

prava.

• U pogledu prodaje nekretnina: lex rei sitae.


Kolizione norme za ugovore o prevozu

Ugovori o pomorskom prevozu stvari, putnika i prtljaga

• Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza: lex voluntatis, izuzev kod:

Fraus legis

Ustanove javnog poretka

Kada je reč o odgovornosti brodara za gubitak, manjak ili oštećenje tereta, a

luka ukrcaja ili luka odredišta je u domaćoj zemlji (ovde je merodavno domaće

pravo)

Kada se radi o prevozu putnika, a primenom drugog prava putnik bi bio stavljen

u nepovoljniji položaj nego po odredbama domaćeg prava.

• U nedostatku izričite ili prećutne autonomije volje kojom bi bilo izabrano

pravo za sva pitanja iz ugovora, na ugovor ili ugovorni odnos primeniće se

sledeće pomoćne tačke vezivanja:



Za glavna prava i obaveze ugovornih strana – lex loci contractus

Za sporedna prava i obaveze (npr. način ukrcaja i predaje tereta; način

plaćanja vozarine) – lex loci solutionis

Za ugovor o prevozu putnika ili stvari zaključen na osnovu unapred utvrđenih

opštih uslova brodara – pravo države čiji je državljanin ili čiju državnu

pripadnost ima brodar

Za ugovor o tegljenju – lex fori.

• Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex

causae, pravo koje je merodavno za prava i obaveze.

• Koliziona pravila koja se odnose na pomorski prevoz stvari ili putnika

odnose se i na prevoz u unutrašnjoj plovidbi, a odnose se i na druge

ugovore o iskorišćavanju brodova (npr. riboliv, naučna istraživanja).



Ugovori o vazdušnom prevozu putnika i stvari

• Oblast vazdušnog transporta: regulisana je Varšavskom konvencijom o

izjednačavanju izvesnih pravila koja se odnose na međunarodni vazdušni

prevoz iz 1929. godine (za procenjivanje greške usled koje je nastupila

šteta – lex fori) i Čikaškom konvencijom o međunarodnoj civilnoj avijaciji iz

1944. godine – bivša Jugoslavija je ratifikovala obe konvencije.

• Merodavno pravo u pogledu prava i obaveza (ako odedbe konvencije ne

pokrivaju postavljena pitanja, ili ako ne postoje uslovi da se primene

konvencijska rešenja): lex voluntatis, a ukoliko stranke nisu ugovorile

merodavno pravo – pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo

prebivalište, odnosno sedište prevoznika (vozara).

• Merodavno pravo u pogledu forme ugovora: locus regit actum i lex causae,

pravo koje je merodavno za prava i obaveze.



Ugovor o železničkom transportu

• Oblast železničkog transporta:

Konvencija o prevozu robe železnicom (CIM)

Konvencija o prevozu putnika i prtljaga železnicom (CIV)

Obe su zamenjene Konvencijom o međunarodnim prevozima železnicom

zaključenom u Bernu 1980. godine (COTIF)

Merodavno pravo – pravo države u kojoj imalac ostvaruje svoja prava

Posebno koliziono pravilo u pogledu odgovornosti železnica u slučaju smrti

ili povrede putnika – pravo mesta udesa.



• U slučaju da se ne mogu primeniti nu unifikovana materijalna, ni

unifikovana koliziona pravila, ili ako ne pokrivaju postavljeno pitanje,

merodavno pravo je:

Za prava i obaveze

Lex voluntatis, a u nedostatku izbora

Pravo mesta gde se u vreme prijema ponude nalazilo prebivalište, odnosno

sedište prevoznika (vozara)

Za formu ugovora

Locus regit actum i lex causae.

• Ugovor o drumskom prevozu: Ženevska konvencija o drumskom

prevozu robe iz 1956. godine isključuje autonomiju volje; ovde važi shodna

primena kolizionih normi koje se odnose na železnički i vazdušni

saobraćaj.


Ugovor o transferu tehnologije i ugovor

o cesiji • Ugovor o transferu tehnologije: prava industrijski razvijenih zemalja, kao

rešenje favorizuju – sedište prenosioca tehnologije.

• ZMPP: sedište primaoca tehnologije u vreme zaključenja ugovora – ako

stranke ne izaberu neko drugo pravo ili ako posebne okolnosti ne ukazuju

na to.

• Ugovor o cesiji: promena u ličnosti poverioca u postojećem ugovornom

odnosu; do promene dolazi na osnovu sporazuma starog poverioca

(cedent) sa novim poveriocem (cesionar); na strani dužnika (cesus) nema

promene – isto lice se pojavljuje u ovoj ulozi; razlikuju se odnosi između:

Cedenta i cesionara – merodavno je pravo koje se primenjuje na ugovor koji

služi kao osnova ustupanju (npr. ugovor o prodaji potraživanja)

Cesionara i cesusa – merodavno je pravo koje je merodavno za samo

ustupljeno potraživanje, odnosno pravo koje je merodavno za ugovor iz koga

potraživanje proizilazi.


Pravne karakteristike kolizionih normi

za ugovore u našem MPP • ZMPP:

Autonomija volje – izuzev kod ugovora koji za predmet imaju nekretnine

Kombinacija principa najtešnje povezanosti i neke neposredno vezujuće tačke

vezivanja – domicil ili sedište nosioca karakteristične obaveze, od kojih postoje

dva odstupanja:

Kod ugovora o transferu tehnologije – sedište primaoca tehnologije

Kod potraživanja iz ugovora o radu – pravo države u kojoj se rad obavlja

Kod ugovora koji nisu posebno navedeni u ZMPP – tačka vezivanja koja se

primenjuje u kombinaciji sa principom najbliže veze je prebivalište (sedište)

ponudioca u vreme prijema ponude

Za formu ugovora – locus regit actum i lex causae; izuzetak su ugovori koji za

predmet imaju nekretnine i kod kojih se primenjuje lex rei sitae.


Rim I Regulativa

• Rimska konvencija o pravu merodavnom za ugovorne obaveze:

potpisana je u Rimu 19. juna 1980. godine (Belgija, Nemačka, Francuska,

Irska, Italija, Luksemburg i Holandija); stupila je na snagu 1. aprila 1991.

godine; izvršena je revizija njenih odredaba i novi tekst pretočen je u

autonomni izvor prava Evropske zajednice (danas EU) – regulativu.

• Rim I Regulativa: na snazi u zemljama članicama EU:

Neposredno se primenjuje u svim državama članicama EU i time unifikuje

koliziona pravila država članica EU u ugovornoj materiji

Primenjuje se se bez uslova reciprociteta – bez obzira na to da li primena

kolizione norme vodi do prava zemlje članice EU ili neke treće zemlje.

• Preduslov primene odredaba Rim I Regulative: postojanje elementa

inostranosti – primenjujse se na svaku ugovornu obavezu koja je

zasnovana na činjeničnom stanju vezanom za najmanje dve države

(intenzitet vezivanja nije bitan).


Rim I Regulativa

• Pitanja, vezana za ugovorne obaveze, koja su izričito isključena iz

polja primene Konvencije:

Pitanje statusa, poslovne i pravne sposobnosti fizičkih lica

Ugovorne obaveze nastale iz porodičnih odnosa, uključujući i obaveze

izdržavanja

Obaveze nastale iz bračnoimovinskih režima, imovinskih režima ustanova

sličnih braku, obaveze nastale iz zaveštanja i nasleđivanja

Obaveze proizašle iz menica, čekova i drugih hartija od vrednosti

Arbitražne i prorogacione sporazume

Pitanja regulisana pravom trgovačkih društava

Pitanje da li zastupnik može da obaveže principala i da li organ kompanije

može istu da obaveže u odnosu na treće lice


Rim I Regulativa

Pitanja vezana za konstituisanje trust-a i odnose u njemu

Obaveze nastale pre zaključenja ugovora

Ugovore o osiguranju (ali se primenjuje na određene ugovore o osiguranju

života).

• Određivanje merodavnog prava:

Autonomija volje

Izričita ili prećutna

Kolizionopravna

Za ceo ugovor ili samo za njegov deo

Prilikom zaključenja ugovora ili naknadno (naknadni izbor deluje ex tunc)

Za ocenu postojanja i punovažnosti sporazuma o izboru merodavnog prava

– lex causae


Rim I Regulativa

Princip najbliže veze – ne u svom čistom obliku, već kroz kombinaciju

neposrednih tačaka vezivanja koje treba da predvide pravo najbliže veze za

određene tipove ugovora; i generalni zadatak suda je da dođe do prava

najbliže veze, makar i po cenu odstupanja od propisanih fiksnih tačaka

vezivanja.

• Konvencija najpre propisuje fiksne tačke vezivanja za neke tipične situacije

očigledno je da je evropski zakonodavac pošao od toga da će pravo

najbliže veze po pravilu biti pravo zemlje redovnog boravišta nocioca

nenovčane – karakteristične obaveze:

Za ugovore o pružanju usluga – pravo zemlje redovnog boravišta pružaoca

usluge

Za ugovore o prodaji robe – pravo zemlje redovnog boravišta prodavca

Za ugovor o prodaji putem aukcije – pravo zemlje gde je aukcija održana


Rim I Regulativa

Za ugovore koji se zaključuju na organizovanom finansijskom tržištu (npr.

berza) – pravo zemlje po čijim pravilima je to tržište organizovano

Za ugovor o franšizingu – pravo zemlje sedišta davaoca franšize

Za ugovor o distribuciji – pravo zemlje sedišta distributera

Za ugovore čiji su predmet stvarna prava na nepokretnostima ili zakup

nepokretnosti – pravo zemlje u kojoj se nepokretnost nalazi (osim u slučaju

kratkoročnog zakupa u kome zakupodavac i zakupac imaju redovno boravište u

istoj zemlji, u kom će se slučaju primeniti pravo te zemlje.

• Regulativa princip najbliže veze izvodi kroz fiksne tačke vezivanja, sedište

nosioca karakteristične obaveze i specijalnu klauzulu odstupanja.

• Zaštita slabije strane: u obliku specifične intervencije u pogledu odabira

merodavnih materijalnih normi – u okviru Regulative postavljena su

posebna koliziona pravila u pogledu potrošačkih ugovora i ugovora o radu.


Rim I Regulativa • Potrošački ugovori: u kojima neko sebi pribavlja robu ili usluge u svrhu

koja nema veze sa delatnošću ili profesionalnim aktivnostima koje (kupac)

obavlja; zaštitu treba da uživaju samo oni koji su ugovor zaključili sa

prodavcima koji aktivno posluju u zemlji potrošača, ili svoju poslovnu

aktivnost usmeravaju na više zemalja, uključujući i zemlju u kojoj se

potrošač nalazi; merodavno pravo – autonomija volje koja trpi ograničenja

sa stanovišta ishoda (izbor merodavnog prava ne može potrošača lišiti

zaštite koju mu pružaju imperativni propisi zemlje njegovog uobičajenog

boravišta); u nedostatku izbora, merodavno pravo je – pravo zemlje

uobičajenog boravišta potrošača.

• Ugovori o radu: merodavno pravo – pravo zemlje u kojoj zaposleni

obavlja svoj rad ili iz koje je rad obavljao; ako se rad obavlja u više država,

ali ni u jednoj od njih redovno – pravo zemlje u kojoj se nalazi poslovno

mesto preko koga je zaposleni angažovan; izbor merodavnog prava ne

može zaposlenog lišiti zaštite prinudnih propisa onog prava koje bi se

primenilo u odsustvu autonomije volje.


Rim I Regulativa

• Pravo merodavno za formu ugovora:

Ako je ugovor zaključen između ugovornih strana koje se u vreme zaključenja

ugovora nalaze u istoj državi– lex causae ili lex contractus

Ako su ugovarači u vreme zaključenja ugovora u različitim državama – lex

causae ili pravo jedne od zemalja u kojoj se, u trenutku zaključenja ugovora,

nalazio neki od ugovarača, ili zemlja redovnog boravišta jednog od ugovarača u

trenutku zaključenja ugovora.

• Norme neposredne primene: norme koje neka zemlja smatra toliko

ključnim za zaštitu svojih javnih interesa, te ih smatra merodavnim u svim

situacijama koje potpadaju pod njihovo polje primene, bez obzira na to koje

je pravo inače merodavno prema odredbama reglative; za razliku od

neposrednih normi foruma, normama neposredne primene trećih zemalja

dejstvo je ograničeno (diskreciona odluka suda, pravo zemlje u kojoj treba

ispuniti ugovornu obavezu, dejstvo norme zavisi od mere u kojoj ona čini

izvršenje ugovora protivzakonitim).


Bečka konvencija

• Bečka konvencija o međunarodnoj prodaji robe iz 1980. godine:

predstavlja unifikaciju materijalnog prava u oblasti međunarodne prodaje

robe.

• Bečka konvencija se ne primenjuje na:

Potrošačke ugovore

Ugovore koji za predmet imaju vrednosne papire i novac, brodove, glisere na

vazdušni jastuk, vazduhoplov i električnu energiju

Prodaje učinjene na javnoj aukciji ili u okviru prinudne prodaje.

• Prema članu 1 (1): Bečka konvencija se primenjuje za ugovore o prodaji

robe zaključene između strana koje imaju svoje sedište na teritorijama

različitih država:

a. Kada su te države – države ugovornice, ili

b. Kada pravila MPP upućuju na primenu prava države ugovornice.


Bečka konvencija

• Isključenje primene konvencije: stranke uvek mogu u svom ugovoru

isključiti primenu konvencije.

• Rezerva iz člana 95: neke zemlje su pri ratifikaciji Bečke konvencije

odlučile da iskoriste pravo iz člana 95. i stave rezervu na primenu člana 1

(1) Konvencije; rezerva danas važi samo još za Kinu, SAD, Singapur, Sveti

Vinsent i Grenadin, Jermeniju, Češku i Slovačku.

• Bečka konvencija u praksi domaćih sudova: sudovi se ne snalaze baš

najbolje u njenoj primeni, čak ni u relativno jednostavnim situacijama koje

spadaju pod primenu člana 1 (1) (a).

• Najčešći tip propusta: sud jednostavno previdi (ili ne vidi) da se Konvencija

ima primeniti, te do merodavnog prava dolazi putem člana 20. ZMPP,

primenjujući najčešće ZOO.


Documents

MPP, Predavanja nedelja IX.pdf