Mreža za podršku ruralnom razvoju · 2015-11-10 · PLA-participijalno ucenje i delovanje PLA je odredena preko tri klju čna termina: PARTICIPACIJA-UCEŠ ĆE UCENJE DELOVANJE PARTICIPACIJA-UČEŠCE

PLA/PRA CASE STUDY IN ŽUPANJEVAC REKOVAC

1

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŠUMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE

Mreža za podršku ruralnom razvoju

Regionalni ruralni centar Kragujevac

Područni centar Rekovac

Kordinator: Stojković Kata


2

SADRŽAJ:

1.Opis PLA/PRA metodologije...........................................................................4 2.Rezultati primene PRA sredstava -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-vizualizacija..........................18 -Predstavljanje situacije u selu (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije.......19 -Vremenska linija (PRA sredstvo)-vizualizacija................................................22 -Vremenska linija (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije.............................23 -Mapa resursa (Pra sredstvo)-vizualizacija......................................................25 -Mapa resursa (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije.................................26 -Sezonski kalendar (PRA sredstvo)-vizualizacija.............................................28 -Sezonski kalendar (PRA sredstvo) –objašnjenje vizualizacije........................29 -Kategorizacija prema izvorima prihoda(PRAsredstvo)-vizualizacija...............32 -Kategorizacija prema izvorima prihoda (PRA sredstvo)-objašnjenje vizualizacije........................................................................................................33 -Kategorizacija prema životnom standardu (PRA sredstvo)-vizualizacija........34 -Kategorizacija prema životnom standardu(PRA sredstvo)-bjašnjenjevizuallizacije.......................................................................................35 -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-vizualizacija................36 -Stvaranje opcija za poboljšanje (sredstvo planiranja)-objašnjenje vizualizacije........................................................................................................37 3.Licna karta sela...............................................................................................39 -Poljoprivredni sistem sela...............................................................................40


3

-Ekonomski sistem sela....................................................................................47 -Socio- kulturni sistem sela………………………………………………………. 48 -Žene i njihov status u selu...............................................................................52


4

1.OPIS METODOLOGIJE Principi PLA su odredeni znanjem o tome da zajednica može ući u razvojni proces jedino ukoliko je on iniciran od strane samih članova zajednice tj.iznutra, mobilizacijom mogućnosti zajednice da se samopomogne uz zajedničku (članovi zajednice + PLA pomagači ili treneri) identifikaciju sadašnjeg stanja i razvojnih potencijala. Najvažniji deo identifikacije sadašnjeg stanja jeste svest članova zajednice o tom stanju i nacin na koji ga oni razumeju. Prema principima PLA upravo je ta svest osnovna za rad na razvoju. 1.Terminološko o bjašnjenje PLA PLA-participijalno ucenje i delovanje PLA je odredena preko tri ključna termina: PARTICIPACIJA-UCEŠ ĆE UCENJE DELOVANJE PARTICIPACIJA-U ČEŠCE-podrazumeva da i članovi zajednice i PLA pomagaci moraju biti aktivni učesnici u razvojnom procesu, pri čemu treba naglasiti da su članovi zajednice ključni. Njihove tablice vrednosti, ideje za poboljšanje sopstvene situacije, predrasude, nade, strahovi, potencijali i potrebe su osnovna i polazna tačka za ulazak u razvojni proces. Oni snose sve posledice svog delovanja na poboljšanju, bilo one pozitivne ili negativne, tako da je i odgovornost njihova. Participacija za PLA pomagače znaci učestvovanje u zajednici prilagodavanjem svog sistema mišljenja i delovanja sistemu mišljenja i delovanja zajednice. Tek iz ovakve pozicije moguća je podrška u inicijaciji razvojnog procesa i to sredstvima procesa intenzivne diskusije. Proces uvoñenja zajednice u razvojni proces u kome participiraju i clanovi zajednice i PLA pomagači temelji se na učenju. UČENJE - podrazumeva uvoñenje nove »informacije« u svoj sistem mišljenja i elovanja, teorije i prakse, koja se u taj sistem umešta, povezuje mnogostruko sa ostalim delovima celine i čini da nakon toga ta struktura za tu jednu informaciju postane drugačija. Kada postoji namera da se poboljšaju kompleksne situacije, kao što su životni uslovi ljudi,gde ne


5

postoje nikakva očigledna rešenja, od suštinskog je značaja da ljudi koji su pogodeni teškim životnim uslovima idu korak po korak kroz učenje. Ovakvo kretanje uključuje analizu situacije, planiranje i implementaciju i procenu preduzetih mera. Budući da se koraci učenja ponavljaju definisani su kao ciklus učenja.

OBJAŠNJENJE GRAFIKONA - u radu na razvoju treba koristiti ciklus učenja kao ključni princip da se pomogne poljoprivrednicima u poboljšanju poljoprivredne proizvodnje. Koraci ciklusa učenja su svest o situaciji sa svim onim što je odreñuje od potencijala do problema, razmatranje te situacije iz čega tek mora proizaći odlučivanje u pogledu mera koje treba preduzeti, planiranja njihove primene i aktivnosti, delovanja kao implementacije tih mera. Nakon toga sledi buñenje svesti o situaciji nastaloj u zajednici nakon primene tih mera, za kojom sledi novo razmatranje itd. Ciklus učenja se tako


6

širio sa početne svesti ili početne situacije. Svi koraci u ciklusu učenja moraju se polako prelaziti da bi istovremeno predstavljali uvoñenje zajednice u razvojni proces. Na grafikonu je predstavljena i „prečica do razvoja“ koju PLA metod izbegava. Ona može biti objašnjena na sledeci način. Oni koji žele da pomognu uvoñenje zajednice u razvojni proces (nacionalne ili internacionalne organizacije), često smatraju da poljoprivrednici nisu svesni svojih ograničenja, da su bez znanja, da su daleko „iza“ modernog poljoprivrednog razvoja. Ove se organizacije na taj nacin, vode isključivo svojom svešću o situaciji, predlažu rešenja ili predlažu i preduzimaju aktivnosti za poljoprivrednike. Poljoprivrednici su tako retko kad uključeni u proces poboljšanja sopstvenih životnih uslova. Ovaj pristup je često praćen najboljim namerama, ali buduci da ključne osobe nisu uključene u proces, ne može za posledicu imati uvoñenje zajednice u razvojni proceces, vec parcijalna rešenja nekih problema zajednice koji ubrzo izrastu unove probleme. Osim toga, to za posledicu ima i održavanje zajednice u stanju zavisnosti od pomoći sa strane. Meñutim, cilj primene PLA metode jeste podrška uvoñenju zajednice u razvojni proces koji je održiv tako da, kao što je rečeno, taj proces mora biti iniciran od strane članova zajednice. Oni otuda moraju proći sve korake u tom ciklusu zato što sve mere i njihova primena moraju proizaći iz njihove svesti i razmatranja. Ciklus učenja je ključni element ne samo za poljoprivrednike, kada sprovode mere da bi poboljšali svoju situaciju, vec i za formiranje diskusionog procesa izmedu poljoprivrednika i PLA pomagača da bi identifikovali odgovarajuću podršku uvoñenju zajednice u razvojni proces. Na grafikonu podrška je u središtu ciklusa učenja, a to znači da i sami PLA pomagači moraju zajedno sa članovima zajednice prolaziti sve korake ciklusa učenja da bi svoju podršku mogli da usaglase sa sistemom mišljenja poljoprivrednika i promenama koje se zbivaju u tom sistemu u toku kretanja kroz ciklus učenja.


7

Pravilna komunikacija je ključ da se ciklus učenja učini delotvornim sredstvom. Ta komunikacija podrazumeva i usaglašavanje različite terminologije, kao i različitih znanja. Da bi se razlike usaglasile prvo je potrebno utvrditi njihove granice. Razlike izmedu znanja poljoprivrednika (unutrašnjih) i PLA pomagača (spoljašnjih) predstavljene su graficki u nastavku. Zajedničko učenje poljoprivrednika i PLA pomagača upotpunjuje ciklus učenja i samo je element podrške. Uvažavanje različitih meñusobnih znanja kao podjednako važnih je od suštinskog značaja, naročito za strana lica. Drugim rečima strana lica (PLA pomagači) uče da razumeju opažanja, znanja i ideje unutrašnjih kao preduslov da bi se zajednici pomoglo na


8

razuman i ciljno usmeren način. Prema tome, znanje poljoprivrednika i njihovih porodica, njihova opažanja vlastite situacije i njihove ideje za poboljšanje trebalo bi da budu polazna tačka za situacionu analizu. Kao drugi korak, i ukoliko je potrebno, znanje stranih lica o specifičnim aspektima može biti uneto u diskusiju, što omogućava da unutrašnji uče od spoljašnjih. DELOVANJE - u smislu postizanja konkretnih poboljšanja je osnovna i krajnja karakteristika učenja. Stoga bi diskusioni proces tokom situacione analize i planiranja trebalo da bude usmeren ka konkretnim rezultatima u okviru razumnog vremenskog perioda. Način delovanja i podrška koja mu je potrebna moraju proizaći iz ciklusa učenja i biti rezultat zaključivanja meštana, ali i podržan od strane PLA pomagača, odnosno, organizacije čiji su oni predstavnici. 2.Predmet PLA metode Život poljoprivrednika nije ograničen samo na poljoprivredna pitanja, vec je mnogo kompleksniji. Pored pokušaja da se razumeju poljoprivredna gledišta, mi moramo da razumemo i životni sistem poljoprivrednika. Životni sistem se sastoji od tri glavna sistema: 1. ekonomskog sistema, 2. poljoprivrednog sistema, 3. socio-kulturnog sistema. Svaki od njih se sastoji od manjih pod-sistema. Cilj poljoprivrednika jeste da o ravnoteži i da u skladu sa tim donosi odluke. Dakle, njegovo država taj sistem u odlučivanje obuhvata i zavisi od predstavljenog trougla i vezano je za uravnoteženje odnosa medu sistemima. Trenutno životni sistem poljoprivrednika nije u ravnoteži. Pored suočavanja sa problemima u poljoprivredi on je suočen i sa ekonomskim i socijalnim poteškocama što ga sprecava da poboljša životni standard. Tek ukoliko poljoprivrednici i mi znamo koji delovi životnog sistema uzrokuju postojeću neravnotežu možemo zajedno doći i do odreñenih rešenja. Otuda možemo životni sistem farmera nazvati predmetom PLA metode.


9

3.Sredstva PLA metode PLA metoda primenjena u selu Medveña obuhvata dva koraka: 1. analizu situacije u selu, 2. planiranje. U oba koraka se primenjuju razlicita sredstva PLA metode:PRA sredstva i sredstva planiranja.


10

1. ANALIZA SITUACIJE (SITUACIONA ANALIZ A): AKTIVNA PROCENA SELA - PARTICIPATORY RURAL APPRISAL (PRA) Situaciona analiza kao aktivna procena sela je postepeno razvijena tokom 1990-ih. Usmerena je na to da sami poljoprivrednici izlože i analiziraju svoju situaciju sa ciljem da zapocnu promenu i poboljšanje svojih životnih uslova. Strana lica (PLA treneri) ucestvuju kao pomagaci koji koriste postignuta saznanja radi podrške daljem usmeravanju zajednice na razvojni proces i analize mera koje treba sprovesti da bi se to poboljsanje postiglo. Rezultati situacione analize , koja se vrši u produktivnoj saradnji izmedu pomagaca i clanova zajednice ,treba da posluže u identifikaciji problema zajednice ,sa istovremenom identifikacijom potencijala,njihovih ogranicenja ,kao i obima i vrste potrebne podrške za prevazilaženje identifikovanih ogranicenja. Situaciona analiza je prvi korak u procesu razvoja ,zato što clanovi zajednice aktivno ucestvuju u analizi svoje situacije ,na osnovu nje donose prave i pravovremene odluke vezane za poboljsanje trenutne situacije ,sticuci uvid u širinu konteksta u kome se ona dogada. PLA treneri uce od i sa clanovima zajednice. PRA je intenzivno ,sistematicno , polustrukturisano iskustvo ucenja. Karakteristike PRA 1.Merenje uglova - Buduci da je osnovni interes saznanje o što širem okviru trenutne situacije,analiza treba da bude široko strukturisana.To se postiže tzv.merenjem uglova, koje se odnosi na kompoziciju PLA tima, izvor informacija, metode i sredstva PRA. - tim treba da bude sastavljen od osoba razlicitog pola,godišta,profesionalnog ilokalnog znanja. - izvor informacija je mišljenje clanova zajednice,sekundarni podaci o zajednici,strucne osobe,sopstvena moc zapažanja i iskustvo aktivnog ucešca u svakodnevnom životu. metodekojesekoristesuplaniranje,dijagrami,rangiranje,polustrukturisaniintervjui.


11

- PRA sredstva:predstavljanje situacije u selu,vremenska linija,rangiranje na osnovu izvora prihoda,mapa resursa,sezonski kalendar i kategorizacija prema životnom standardu. . 2.Kontinuirana analiza - Podaci koji se steknu na jednom sastanku sa clanovima zajednice odmah se analiziraju i tako pripremaju za naredni sastanak. Na taj nacin se znanje o situaciji zajednice postepeno nadgraduje vec tokom diskusije sa clanovima zajednice. 3.Fleksibilnost i neformalnost metode - Sve metode su polustrukturisane. U skladu sa procesom diskusije se preispituju, prilagodavaju i modifikuju. 4.Optimalno neznanje i odgovarajuca nepreciznost - U toku diskusionog procesa primaju se razne informacije.Sticanjem znanja o situaciji stice se mogucnost razlikovanja potrebnih i nepotrebnih primljenih informacija.PLA treneri primaju informacije sa optimalnim neznanjem i nepreciznošcu, ali moraju biti osposobljeni da meru neznanja i nepreciznosti postave sami u saglasnosti sa upoznavanjem situacije, kao uslova i okvira koji odreduje informacije. 5.Kritička svest - Za sud o informaciji potrebna je kriticka svest. Primenjeno u ovom kontekstu to znaci da PLA trener treba da uzme u obzir sve uslove koji mogu uticati na objektivnost dobijene informacije neophodne za situacionu analizu. Na pr.: -loša berba cini da ljudi svoju situaciju vide negativnije, -bogatiji u zajednici cesto daju sasvim suprotne informacije od siromašnijih. Sredstva za situacionu analizu ili PRA sredstva Nabrojana sredstva se koriste kako bi se sa clanovima zajednice što sistematicnije i obuhvatnije analizirala njihova situacija.Svako sredstvo pojedinacno osvetljava razlicite aspekte životnog sistema zajednice (poljoprivrednog ,ekonomskog i socio-kulturnog ). Rezultati primene ovih sredstava ,dakle,situaciona analiza,služe kao osnova za stvaranje opcija za poboljšanje i odlucivanje koje mere s tim u vezi treba preduzeti.I primena PRA sredstava ,kao i analiza rezultata te primene odvijaju se u diskusionom procesu sa clanovima zajednice.C lanovi


12

zajednice uz podršku PLA pomagaca treba da sve dobijene informacije povežu u celinu koja adekvatno opisuje njihovu situaciju. 1.PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU -Ovim sredstvom clanovi zajednice zapocinju diskusioni proces ciji je cilj situaciona analiza, kao korak u razvojnom procesu, pre svega identifikacijom potencijala i problema zajednice. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi. 2. VREMENSKA LINIJA -Primena ovog sredstva omogucava razumevanje trenutne situacije sticanjem uvida u prošlost,tj.prošle uspešne i neuspešne pokušaje da se situacija promeni i dogadaje koji su direktno ili indirektno uzrokovali trenutnu situaciju. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi sastavljenoj od starijih clanova zajednice. 3.KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA -Primenom ovog sredstva sticemo uvid u ekonomski sistem i izvore prihoda clanova zajednice, upoznajemo se sa problemima u sticanju prihoda poljoprivrednim delatnostima i saznajemo obim zastupljenosti vanpoljoprivrednih prihoda. Sredstvo se ponavlja u više grupa kako bi se stekao uvid o razlicitim izvorima prihoda. 4.MAPA RESURSA -Primenom ovog sredstva sticemo uvid u pregled koji clanovi zajednice imaju nad svojim potencijalima, pre svega resursima, i mogucnostima njihove eksploatacije radi poboljšanja životnih uslova. Sredstvo se primenjuje u manjoj grupi kojoj se prepušta crtanje mape i obeležavanje resursa na njoj. 5.SEZONSKI KALENDAR - Primenom ovog sredstva sticemo uvid u poljoprivredni sistem zajednice, istovremeno osvetljavajuci, kroz razmatranje distribucije prihoda i rashoda, ekonomski sistem.Sredstvo se primenjuje u grupi sastavljenoj od poljoprivredno aktivnih meštana, sa što širim spektrom poljoprivrednih delatnosti u toku godine. 6.KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU -Primenom ovog sredstva sticemo uvid u socio-kulturni sistem zajednice. Članovi zajednice koji ucestvuju u radu razlikuju domacinstva prema životnom standardu. Cilj je da se sva domacinstva obuhvate kategorijama i


13

da se navedu karakteristike razlicitih kategorija životnog standarda u datoj zajednici onako kako ih poimaju ucesnici u radu. Sredstvo se primenjuje u grupi. 2. PLANIRANJE Planiranje je sledeci korak nakon završene analiza situacije i jedan od koraka u ciklusu ucenja. Najvažnije sredstvo koje se primenjuje u ovom koraku PLA metode jeste stvaranje opcija onoga što može biti ucinjeno za poboljšanje situacije . Stvaranje opcija za poboljšanje situacije Stvaranje opcija se usmerava ka sticanju ideja o onome šta može biti ucinjeno da se poboljša situacija, stoga je to proces budenja ideja. Ovo sredstvo se primenjuje na informacije koje smo stekli primenom PRA sredstava. U ovoj fazi izvodljivost ne bi trebalo da bude uzimana u obzir, zato što i vidljivo lude ideje mogu imati potencijale koji vode ka promeni situacije. Da bi se zadržao jasan pogled, opcije moraju biti konstruisane na osnovu mogucnosti njihovog izvodenja: - od strane samih seljaka, - od strane samih seljaka i uz pomoc sa strane, - samo uz pomoc sa strane. Vremenski aspekt takode pomaže formiranju procesa buñenja ideja: u svakoj koloni, one koje verovatno mogu biti sprovedene za relativno kratko vreme mogu stajati zajedno, i one za koje treba više vremena za sprovoñenje. Prvo od sredstava planiranja je stvaranje opcija. Ono sledi situacionu analizu koja nam daje okvir za stvaranje i analizu opcija za poboljšanje. U toku predstavljanja situacije u selu kao prvog primenjenog PRA sredstva clanovi zajednice iznose potencijala i probleme svoje zajednice kao odgovore na pitanja „Šta vam se ne/svida u vašem selu?“. Spisak problema u toku situacione analize, odnosno rada sa clanovima zajednice, može biti proširen u zavisnosti od aktivnog promišljanja clanova zajednice o svojim problemima. Ovo sredstvo omogucava clanovima zajednice da medu tim problemima razlikuju one koje mogu sami rešiti,za koje im treba i pomoc sa strane i one probleme koji zavise iskljucivo od pomoci sa strane.Takvo


14

razlikovanje omogucava usredsredivanje na izvodljiva rešenja i mobilizaciju vlastitih potencijala. “Opcije za poboljšanje“ su ti navedeni problemi tretirani kao oni cije bi rešavanje poboljšalo situaciju. Sredstvo se primenjuje u plenumu ili grupi. 3. Nacin primene PLA metode Buduci da se diskusioni proces odvija u formi sastanaka (sa vecim ili manjim brojem prisutnih clanova zajednice) treba nešto reci i o sprovodenju sastanaka kako bi rad u zajednici bio uspešan. Strukturni sastanci Svaki sastanak bi trebalo da ima istu strukturu koja je sacinjena od tri faze: 1.Uvodna faza, 2.Glavna faza, 3.Završna faza. Nijedna od ovih faza ne sme biti zanemarena,a prelaz medu njima mora biti spontano i ciljno ostvaren. Vodenje sastanaka/moderacija Moderacija znaci omogucavanje diskusije grupe ljudi. Moderator je zadužen za odabir i primenu odgovarajuce metodologije kojom se vodi proces diskusije. Cineci to, ucesnici mogu postici dobre rezultate u razumnom vremenskom periodu. Priprema za sastanak Neki osnovni podaci o situaciji u selu, o samim ljudima, kao i o datoj organizaciji, od velike su pomoci za efektivno usmeravanje sastanka. Osnovno znanje o samoj svrsi rada sa clanovima zajednice, proceduri, temi i narocito o željenom rezultatu, neophodni su za uspešno sprovodenje sastanka. Moderator mora biti jasan u pogledu krajnjeg cilja sastanka koji treba postici. Ovo se u pripremi za sastanak može uciniti formulisanjem recenice, kao npr: “Na kraju sastanka ucesnici su opisali i analizirali razlicite izvore prihoda koji postoje u selu”.


15

Narocito uvod sastanka mora biti jako dobro isplaniran i uvežban, ukoliko je to potrebno, zato što on u velikoj meri odreñuje kvalitet diskusije. Dostizanje tri cilja Moderator mora postici da izbalansira tri cilja: - aktivno ukljucivanje ucesnika, - dostizanje visoko-kvalitetnih rezultata, u smislu transparentnog procesa i postizanja samog cilja, - završavanje sastanka u razumnom vremenskom periodu. Vodenje sastanka Moderator je zadužen za vodenje diskusije i za proces ucenja. Voñenje znaci uvek biti potpuno jasan o željenom rezultatu sastanka („destinacija“). Moderator treba obavestiti ucesnike o svrsi narednog koraka. Ovo pomaže održavanju transparentnosti. Napomenuti ono što je receno i prikazano. Time se izbegava ponavljanje. Obavestiti o prethodnom sastanku i aktivnostima koje su ucesnici sami postigli (vidi grafikon). Ovo pomaže ucesnicima da shvate da je razvoj postepeni proces. Šta više, pominjanje pozitivnih rezultata sa prethodnog sastanka pomaže podizanju morala kod ljudi. Naravno, pominjanje onoga što ce se odigrati pomaže ucesnicima da shvate da je razvoj zapravo proces. Analaziranje odgovora ucesnika Moderator mora da analizira svaki odgovor / izjavu koju su izrazili ucesnici i mora istovremeno donositi zakljucke o tome kako nastaviti dalju diskusiju nakon tih izjava/odgovora. Postavljanje pitanja Postavljanje pitanja je jako važno u pomaganju ucesnicima sastanka da idu kroz korake Ciklusa ucenja, zato što to stimuliše da se kriticki osvrnu na njihovu situaciju.Pitanja moraju biti tako formulisaa da otvaraju diskusiju i donose opširne odgovore. Postupak sa ocekivanjima i strahovima Kada se zapocinje saradnja sa clanovima seoske zajednice, oni obicno imaju ocekivanja i strahove o tome šta ce se desiti .Neka od tih ocekivanja i strahova se uvecaju tokom sastanaka, druga ostaju neiskazana ali živa u njihovim mislima. U svakom slucaju ona su logicna i razumljiva sa stanovišta farmera. Ovo su neki nagoveštaji, kako postupati sa ovim ocekivanjima:


16

- Aktivno se posvetiti ocekivanjima i strahovima farmera, cak i kada ona nisu iskazana. Mi znamo da oni imaju ova ocekivanja i da ocekuju odgovore. - Poštenje je kljuc saradnje i stoga se ne prave nikakva obecanja koja ne mogu biti ispunjena. Razmatranje spornih pitanja Izjave ucesnika pružaju neke informacije, ali obicno ne pokrivaju sve karakteristike spornog pitanja. Tada moderator ne bi trebalo da bude zadovoljan prvim odgovorom, vec da zamoli osobu za više detalja. Preusmeravanje pitanja Učesnici često pitaju pomagaca za njegovo mišljenje o odreñenoj temi. Imajući za cilj uključivanje više ljudi u diskusiju, i navodeći ih da misle o tome, moderator može vratititi pitanje nazad grupi: “Šta drugi misle o spornom pitanju”? Razjašnjavanje spornih pitanja na razlicite nacine Kada se objašnjavaju kompleksna sporna pitanja, mogu se ponoviti upotrebom drugih reči da bi se stvar objasnila različito. Ovo pomaže da se sadržina upotpuni većim brojem karakteristika i olakšava razumevanje onoga što je rečeno. Ohrabrivanje ucesnika Svaka osoba, pa tako i sami seljaci vole da dobiju pozitivnu reakciju, što pomaže da se uzdigne motivacija ljudi kao i da se stvori dobra atmosfera. Na taj nacin moderatori mogu povremeno, ali uvek kada su dobre stavke pomenute, da ohrabre učesnike dajući im pozitivnu reakciju kao “dobro rečeno”, “zvuči jako interesantno”, “dobro urañeno”. Rad u grupama ... Rad u plenumu.... Dozvoljava clanovima zajednice koji su u Stvara transparentnost nevolji (ženama, mladim ljudima) da dajući iste informacije govore slobodno svim koji su prisutni. Dozvoljava da više ljudi aktivno ucestvuje u Štedi vreme dajući Diskusiji specificnim grupama u selu informacijevećoj grupi sela tj. prezentacija Promovisati razmenu informacija meñu različitim . Ponovo objasniti svrhu PLA grupama sela tj. Prezentacija Rezultata rada grupe.


17

Naizmenicna primena plenarne i grupne diskusije I grupna i plenarna diskusija imaju naročite prednosti kao što prikazuje tabela. Zadatak je moderatora da se odluci za odgovarajuci tip diskusije.Buduci da je PLA metoda fleksibilna u svojoj primeni ona dopušta da se, u zavisnosti od situacije na koju se primenjuje, ova dva tipa diskusije kombinuju ili da se primenjuje samo jedan od njih. Efikasna upotreba vremena Moderator može efikasno iskoristiti vreme pridržavajuci se sledecih pravila: - ne diskutovati o metodologiji, vec samo informisati ljude o njoj, - zaustaviti diskusiju kada pocne da se vrti u krug, i naglasiti ponovo ciljeve sastanka, - napraviti kratak pregled kada su svi glavni aspekti prodiskutovani, - ne moraju svi prisutni uvek da sve komentarišu. Vizualizovanje i upotreba kartica Vizualizovanje je javno beleženje glavnih rezultata. Ovo pomaže da se oformi diskusija, da se stvori transparentnost, i da se pokaže progres tokom date diskusije i tokom citavog procesa analize situacije i planiranja. Kratak pregled datih sela ili licna karta sela Kada je sprovedeno nekoliko sastanaka, clanovi zajednice i pomagaci ce imati jasan pregled situacije sela. Ovaj pregled bi takode trebalo da bude dokumentovan zato što opisuje okvire razmatranih poboljšanja. Kao osnovna struktura, moze se upotrebljavati životni sistem poljoprivrednika: - Poljoprivredni aspekti, - Ekonomski aspekti, - Socijalni aspekti. Dakle, lična karta sela treba da obuhvati analizu navedenih sistema.


18

PREDSTAVLJANJE SITUACIJE U SELU –PRA SREDSTVO-VIZUALIZACIJA

PROBLEMI POTENCIJALI

-INFRSTRUKTURA -KANALIZACIJA -DIVLJE DEPONIJE -LOŠA PIJAĆA VODA -ZAGAðENA REKA -NEDOSTATAK KULTURNIH DEŠAVANJA -NEORGANIZOVAN PLASMAN PROIZVODA -REKONSTRUKCIJA ELEKTRI ČNE MREŽE -NEPOSTOJANJE PROSTORIJE ZA OKUPLJANJE -NEDOSTATAK STRUČNOSTI I EDUKACIJA POLJOPRIVREDNIKA -STARA MEHANIZACIJA -NEPOSTOJANJE ZADRUGE

-VOĆARSTVO U RAZVOJU -STOČARSTVO U RAZVOJU -ORGANIZOVAN OTKUP POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA -PRIRODNI RESURSI-ŠUMA -MLADI OSTAJU U SELU -ISTORISKI SPOMENICI -POGODNI USLOVI ZA RAZVOJ SEOSKOG I LOVNOG TURIZMA -ZDRAVA SREDINA - ZAINTRSOVANOST ZA UDRUŽIVANJE


19

Sredstvo je primenjeno na grupi od 15 ljudi i 3 žene. Predstavljanje situacije u selu se primenjuje kao prvo u nizu za situacionu analizu (PRA), zato što nam omogućava situaciju uvida u način na koji meštani vide svoju situaciju, koje probleme i potencijale smatraju važnim i daje nam opšti okvir za primenu ostalih PRA sredstava. Rezultati dobijeni u radu sa meštanima su provereni i poklapaju se sa rezultatima koje smo dobili prilikom rada sa grupom.

Ono što je karakterisrično za svako nerazvijeno područje važi i za opštinu Rekovac i selo Županjevac.Uglavnom se ističu problemi koji su brojni ali ne treba ni zanemariti ni potencijale koji su značajni i zanimljivi i za zajednička i samostalna ulaganja.

Kao osnovni potencijal meštani sela vide u razvoju voćarske proizvodnje, na prvom mestu kupine koja je u poslednjih 10- 15 godina zasañena na velikim površinama, tako da skoro nema domaćinstva koje nije podiglo zasade kupina. Nekada se na ovim terenima dosta gajila i malina ali klimatski uslovi bolje pogoduju gajenju kupine tako da su površine pod malinom danas zanemarljive. Pored kupina zastupljena je i šljiva od koje


20

meštani uglavnom prave rakiju. Ovaj kraj je inače pogodan za razvoj voćarske proizvodnje mada u selu ne postoje prerañivački kapaciteti, hladnjača, sušara ali se mogu pohvaliti organizovanim otkupom i redovnom isplatom .

Pored voćarske proizvodnje u selu je zastupljeno i stočararstvo naročito gajenje mlečnih krava simentalske rase kao i veliki broj ovaca. Meštani uglavnom imaju rasnu stoku i učestvuju na brojnim izložbama. Matična služba je od velike pomoći poljoprivrednicima i ona radi već 5 godine i pomaže meštanima u nabavci i umatičenju stoke. Veliki potencijal sela su prirodni resursi pre svega zdrava nezagañena sredina (vazduh, zemlja, šume) kao i udaljenost od industriskog centra.

Ono što je karakteristično za ovo selo a veliki je problem svakom drugom selu su mladi koji posle završenih srednjih škola vraćaju se u selo i tu formiraju porodice i uglavnom se bave poljoprivredom. Veoma mali broj mladih odlazi u grad u potrazi za boljim zivotom. Broj stanovnika u selu ne opada već raste što znači da selo živi i ima dosta omladine i dece.

U selu postoji i i lovačko udruženje i veliki broj lovaca a u budućnost se planira organizovanje lovnog turizma. Potencijal sela su i brojni istoriski spomenici meñu kojima se ističe ostaci srednjovekovnog grada u Županjevcu-Županjevac grad. Pored zdrave prirodne sredine , istoriskih zdanja selo ima potencijal u razvoju seoskog turizma. Meštani sela su zaintresovani za formiranje zadruge i za udruživanjem jer smatraju da budućnos sela i samih meštana u selu leži u udruživanju.

Problemi sela su mnogobrojni kao što se vidi, ali za meštane sela glavni gorući problem je nedostatak pijaće ispravne vode. Usled lošeg kvaliteta vode dosta meštana sela je obolelo od bubrežnih bolesti, pa zato meštani ističu ovaj problem jedan od glavnih problema koji treba što pre rešiti. Za razvoj sela, seoskog turizma, i poljoprivrede neophodno je izgraditi dobre puteve. Put do centra sela je asfaltiran ali jedan deo puta je usled poplave odnet i dosta oštećen. Ostali deo sela ima puteve delimično nasute. Komunalna mreža je nerešena, divlje deponije su pored reke što direktno zagañuje reku i njegov živi svet. Nema organizovanog skupljanja smeća. Problem sela je i u vodosnadbevanju, ne samo pijaćom vodom, već i vodom za navodnjavanja bašti.

Meštani ovog sela su vredni i radni to se vidi po njihovim domaćinstvima i parcelama koje su uvek obrañene i nezakorovljene. Ali problem ovih ljudi je plasman svojih proizvoda, većinu proizvoda prodaju prekupcima po znatno nižim cenama. Pošto selo ima dosta omladine i dece, selo nema Dom kulture gde bi se sastajali i organizovali razne manifestacije. Društveno- kulturni život ljudi je na veoma niskom nivou, jedino imaju


21

igralište na kome se okuplja omladina. U selu nema kafića već samo jedna prodavnica gde se meštani okupljaju. Dom kulture postoji ali je u jako lošem stanju i prostorije se ne koriste. Selo Županjevac ima brojne kulturno istoriske spomenike meñu kojima se naročito ističe ostaci srednjovekovnog grada Županjevac-grad. Ukoliko bi se izvršila arheološka iskopavanja grada doprinelo bi razvoju ne samo Levča već i samog sela Županjevca. Pošto je selo uglavnom voćarski kraj u poljoprivredi bi trebali izgraditi prerañivačke kapacitete, obnoviti staru mehanizaciju, regulisati vodosnadbevanje naročito u sušnim periodima godine. Potrebna je i rekonstrukcija električne mreže.


22

Vremenska linija Vizualizacija ======================================= 1374-----grad pripadao županu Nikoli Altomanoviću po kome je grad dobio ime 1387-88------boravila knjeginja Milica narednih 13-est godina dok je zidala manastir Ljubostinju 1398------knjeginja Milica napisala darovnu povelju manastiru Hilandaru. 1398------prvi zapisi o selu Županjevcu 1844--------selo bilo opština imalo je 43 kuće, 326 stanovnika a pričalo se da je veće od Kruševca i Niša. 1851-------na temeljima stare podignuta nova crkva posvećena proroku Iliji. 1903---------------u Županjevcu bilo 113 kuća 1923-------učitelj osnovne škole osnovao društvo za podizanje spomenika 1936-------napravljena četvorogodišnja škola koja i danas postoji 1937-9----------sagrañen zadružni dom i osnovana zadruga 1958----------dozidan novi deo crkve sa zvonikom na staru crkvu- kapelu. 1961--------elektrifikacija sela 1968---------kupljen prvi traktor 1980--------samodoprinosom asfaltiran glavni put do centra sela 1980---------selo ima najveći broj stanovnika, ekonomska moć bila je najveća a društveni život intezivan. 1994---------intezivnije podizanje zasada pod kupinom 1998 ---------prestanak rada zadruge 1998---------uveden prvi telefon 2002---------počinje sa radom ambulanta 2002---------raste broj mlečnih krava simentalske rase 2003----------mobilna telefonija 2005---------broj ovaca se povećava 2008------- -selo ima 123 kuće, 460 stanovnika od toga 76-ro dece preko 300 grla krupne stoke, oko 1000 ovaca, i oko 20 svinja, 300 ha pod voćnjacima


23

Objašnjenje rezultata

Vizualizacija =================================== Sredstvo je primenjeno na grupi od 5 starijih meštana sela Županjevca.Vremenska linija kao PRA sredstvo , omogućava nam sticanje uvida u prošlost sela, indentifikuje dogañaje vezane za poljoprivredni razvoj sela i kritičnih tačaka u tom razvoju.Sredstvo je primenjeno u grupi starijih meštana sela koji, budući sa savremenim dogañajima koje vremenska linija opisuje, jesu autentični svedoci.Ovo sredstvo obuhvata informacije koje nam osvetljavaju ekonomski, socio-kulturni i poljoprivredni sistem sela u svim promenamakoje su se u tom sistemu dogodile u prošlosti. Prvi podaci vremenske linije vezani su za istoriske dogañaje i za prve zapise o nastanku samog sela Županjevca. Predpostavlja se da je 1374 godine grad pripadao županu Nikoli Altomanoviću, po kome je grad i dobio ime. U njemu je boravila knjeginja Milica dok je gradila manastir Ljubostinju. U njemu je knjeginja Milica napisala darovnu povelju koju je poklonila Hilandaru. 1844. god. selo Županjevac je bilo opština i imalo je 43 kuće i 326 stanovnika, pričalo se da je tada selo bilo veće od Kruševca i Niša. Prva četvorogodišnja škola podignuta je 1936. gogine. Tada počinju prvo opismenjavanja i sva kulturna dešavanja vezani su za školu.Kroz školu su prošle generacije i generacije ñaka, pošto je škola uvek imala dosta ñaka. Dala je veliki broj uspešnih grañana, od kojih su se mnogi vratili da žive i rade u selu a neki žive po velikim gradovima. Škola je dosta ruinirana tako da je prošle godine počela izgradnja nove škole. Danas škola ima 17ñaka. Neposredno po izgradnji škole formirana je zadruga i ona predstavlja glavni nosilac poljoprivredne proizvodnje, takoñe neposredno sa formiranjem zadruge počinje izgradnja zadružnog doma. Formiranje zadruge je veoma značajan momenat za razvoj ovoga sela jer su meštani preko zadruga obezbeñivali repromaterijal za svoju proizvodnju a takoñe se u zadrugama vršio otkup poljoprivrednih proizvoda. Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina počinje nabavka krupne mehanizacije koja utiče na smanjenje broja grla stoke, a povećava se brzina i kvalitet obrade zemljišta. Osamdesetih godina selo je u procvatu, broj stanovnik se povećava, ekonomska moć je najača a društveni život intezivan. Povećavaju se


24

obradive površine, inezivnije se meštani bave poljoprivrednom proizvodnjom, počinje podizanje zasada pod šljivama i malinama a kasnije prelazi se na intezivnije podizanje zasada pod kupinom. Počinje organizovan otkup mleka, voća. Krajem devedesetih prestaje sa radom zadruga. Povećava se broj krupne stoke naročito je poboljšan rasni sastav sa početkom rada matične službe.Takoñe osamdesetih godina asfaltiran je put do centra sela . Deo sredstava su obezbedili sami meštani samodoprinosom. Početkom novog veka selo dobija fiksnu i mobilnu telefoniju, otvorena je nova ambulanta tako da meštani ne moraju ići u Rekovac ili Belušić kod doktora. Doktor dolazi tri puta nedeljno a medicinska sestra dežura u ambulanti svakog dana. Infrastruktura sela je dosta loša naročito put do samog sela. Ipak bez obzira na sve probleme selo je ipak uspelo da sačuva mlade u selu. Iako nema nikakvih kulturnih dešavanja, mladi i dalje ostaju da žive i rade u svom selu. Samo selo ima idealne uslove za razvoj voćarstva, stočarstva kao i za razvoj seoskog turizma. S obzirom da selo raspolaže brojnim istoriskim zdanjima, njihovim arheološkim proučavanjima doprinelo bi ekonomskom i turističkom razvoju sela. Ono što je dobro za selo je da bez obzira na stanje u poljoprivredi i na veliku nezaposlenost, mladi ostaju u selu i opredeljuju se i dalje za poljoprivredu, veoma malo ljudi je otišlo u inostranstvo.U poreñenju sa drugim selima starosna struktura je dosta povoljnija jer pored starih u selu ima dosta meštana srednje generacije koji su radno sposobni tako da selo danas broji 460 stanovnika od kojih 76-ro dece. Za same meštane može se reći da su vredni ljudi koji prate savremene trendove, i u svojim domaćinstvima primenjuju sve neophodne agrotehničke mere kako bi unapredili poljoprivrednu proizvodnju i povećali prinos. U zadnjih nekoliko godina kupljeno je preko deset cisterni za navodnjavanje, jer meštani u letnjem periodu zalivaju svoje zasade kupine sistemom kap po kap. Sve nam to govori da meštani prate dešavanja u poljoprivredi, posećuju sajmove, kupuju mehanizaciju neophodnu da bi olakšali sebi posao a istovremeno i povećali prinose.


25

Mapa resursa


26


Vizualizacija =======================================

Sredstvo je primenjeno u grupi sastavljeno od 4 meštana sela. Mapa resursa govori nam o prirodnim potencijalima sela i kako meštani vide prirodne resurse.Županjevac je po strukturi brdsko područje , mada oko reke ima i ravnica. Okolna brda su prekrivena listopadnom i četinarskom šumom. Meštani kao izvor prihoda seku drva i prodaju je za ogrev. To predstavlja veliki problem jer je seča drva neplanska i nekontrolisana, a i nepovoljno utiče na mikroklimu sela.Domaćinstva su uglavnom skoncentrisana pored puta i reke , tu se nalazi i osnovna škola, ambulanta, dom kulture koji je zapušten i crkva. U selu se nalazi jedna prodavnica prehrambene robe koja je dosta dobro snadbevena.Meštani sela se uglavnom bave poljoprivredom, pre svega uzgojom mlečnih krava, ovaca, i svinja, pored toga veliki broj meštana ima i zasade pod kupinama, i šljivama. Prosečna površina poseda jednog domaćinstva se kreće od 5-10 ha. Tu spada celokupan posed šume pašnjaci livade voćnjaci i bašte. Uglavnom se u blizini kuća nalaze površine za bašte gde se gaji povrće za sopstvene potrebe.Pošto imaju razvijeno stočarstvo veliki deo površine sela su prirodni pašnjaci i veštački zasnovane livade, zatim deo površine otpada na gajenje ratarskih kultura kukuruza, pšenice, tritikale kao i na krmno bilje na prvom mestu lucerke , deteline itd. Ostali deo površine je pod voćnjacima- kupinom koja je dosta rasprostranjena i aktuelna u ovom selu. Klimatski i zemljišni uslovi pogoduju razvoji kupine a vredni meštani primenjuju sve potrebne agrotehničke mere a kao rezultat svega dobijaju dobar kvalitet i odličan prinos .Predhodnih godina cena kupine je bila dosta zadovoljavajuća tako da su meštani povećavali parcele pod kupinom i ulagali u mehanizaciju. Nabavljali su nove prskalice za za prskanje i cisterne za navodnjavanje. Iako kroz selo protiče reka Županjevka meštani usled jakih suša polivaju svoje zasade ali reka veoma brzo presuši tako da imaju problem u navodnjavanju i snadbevanjem sa vodom. U okolini sela po brdima postoje brojmi izvori koji su nedovoljno iskorišćeni i predstavljaju prirodni resurs. Do samog sela kao i kroz centar sela postoji asfaltirani put , mada jedan deo puta u selu je odnela poplava i on je samo izravnjan i nasut kamenom. Ostali putevi kroz selo su nasuti kaldrmom i makadamom. Pošto se meštani sela


27

uglavnom bave poljoprivredom a naročito stočarstvom broj grla stoke u poslednjih nekoliko godina se povećava. Uselu postoji crkva u kojoj se vrše verski obredi a takoñe postoji i mesna kancelarija u kojoj se vrše venčanja i dobijaju sva potrebna dokumenta tako da ne moraju ići grad . Takoñe u selu postoji i ambulanta i doktor koji dolazi odreñenim danima a medicinska sestra svakog dana. Selo Županjevac je jedno od najznačajnijih istoriskih mesta u Srbiji,ali nasuprot tome, veoma malo naučno istraženo. Županjevac čuva ostatke antičkih, rimskih i srednjovekovnih zdanja ( rimsko utvrñenje na Straževici, crkvinu na Carini, crkve u Donjem gradu). Ukoliko bi se srednjovekovni grad Županjvac-grad i ostaci manastira arheološki ispitali to bi u mnogome doprinelo da se ne samo selo razvije, već i opština Rekovac. Zdrava prirodna sredina čist vazduh , nezagañena zemlja, velike površine pod šumama, tradicionalni način života, udaljenost od industriskih centara blizina manastira Kalenića i drugih istoriskih spomenika, daje dobre uslove za razvoj seoskog turizma. Šuma je veliki resur ovoga sela. Iz godine u godinu sve je veća eksplatacija šume koja se uglavnom koristi i prodaje kao ogrev. U ovom selu na reci je bilo nekada čak sedam vodenica koje su mlele žito. Mapa resursa, kao PRA sredstvo i pokazatalj razvojnih potencijala sela, nameće zaključak o visokim potencijalima sela naročito u oblasti poljoprivrede, stočarske i voćarske proizvodnja, a naročito veliki potencijal može biti razvoj seoskog turizma.


28

SEZONSKI KALENDAR

JA

NU

AR

F

EB

RU

AR

M

AR

T

A

PR

IL

MA

J

JU

N

JU

L

AV

GU

ST

SE

PT

EM

BA

R

O

KT

OB

AR

NO

VE

MB

AR

D

EC

EM

BA

R

KLI

MA

Padavine Temperature

S

U

Š

A

Kukuruz

prip zem

setv zašz berb ñubr zašti

RA

TA

RS

TV

O

Pšenica ječam

prih rana zašt žetv oranj setv

Govedarstvo

mu

Zatv ža

oren i

sist em tele

nje

drža cele

nja god.

Ovčarstvo

zatv siste

drža I S P A Š A z.s.d

ST

OČ

AR

ST

VO

Svinjarstvo

zatv oren sist em i praš enje cele godi

Voćarstvo (šljiva)

rezi dba zaš tita ber ba ñub renje zašt ita

VOĆ

AR

ST

VO

Voćarstvo (kupina))

rezi dba zaš tita Ber ba zašt. ñubr staj

Krmno bilje

prih setv Koš enje zašt ita ñubr

OS

TA

LO

Seča drva

seča drva

Prihodi

FIN

AN

SIJ

E

Rashodi

DIN

AM

IKA

Dinamika aktivnosti žena


29

Dinamika aktivnosti muškaraca

Objašnjenje rezultata sezonskog kalendara

Vizualizacija

Na osnovu sezonskog kalendara kao PRA sredstvo može se videti dinamika radova u toku godine. Pošto se meštani ovoga sela bave stočarskom, voćarskom proizvodnjom ali i sečom drva dinamika radova se proteže tokom cele godine.Sobzirom da meštani Županjevca imaju višegodišnje zasade pod kupinama i šljivama oni tačno znaju kada koji deo posla moraju da odrade. U pogledu klimatskih uslova za selo Županjevac karakteristično je da se u poslednjih nekoliko godina javljaju meseci sa koji su izrazito sušni, a količina padavina izuzetno niska tako da se meštani sreću vrlo često sa problemom navodnjavanja svojih zasada. U skoro svakom kupinjaku postoji sistem za navodnjavanje kap po kap, da bi navodnjavali svoje zasade i dobili kvalitetne i obilne prinose.Sušni period počinje već krajem maja i traje do polovine septembra.Tada je količina padavina minimalna. Govedarstvo je značajna grana poljoprivrede ovoga sela. Danas selo raspolaže sa 300 grla krupne stoke, najćešće su to mlečne krave simentalske rase koje se drže radi mleka. Mleko otkupljuje privatna firma ,,Kuč“ Kragujevac. Proizvodnja sira i kajmaka svedena je samo za osnovne potrebe domaćinstva. Grla se tokom cele godine drže u zatvorenom sistemu držanja. Muža i teljenje je takoñe preko cele godine. Za ishranu stoke koriste se veštački zasnovane livade, lucerka i detelina. U pogledu rasnog sastava uglavnom su zastupljene krave simentalske rase dok rase tipa Buša, i Holštajn gotovo da nema.Rasni sastav je poboljšan je kroz veštačko osemenjavanje sa materijalom iz Velike Plane i nabavkom priplodnih bikova preko fonda za razvoj poljoprivrede. Takoñe Opština organizuje svake godine manifestaciju Izložba krava simentalske rase na kojoj učestvuju svi poljoprivrednici opštine Rekovac koji imaju rasna grla stoke. Najboljim učesnicima izložbe dodeljuju se vredne nagrade.Takoñe u opštini je otvorena matična služba koja vrši umatičenje grla i pomaže na taj način da meštani na vreme konkurišu za sredstva koje propisuje ministarstvo kroz Uredbe za podsticaj i razvoj poljoprivrede.


30

Krajnji proizvodi u govedarstvu su mleko koje se otkupljuje, sir i kajmak koji se proizvode za sopstvene potrebe domaćinstva i telad . Stajnjak se iznosi na njive, livade i voćnjake i na taj način vrši se ñubrenje i poboljšava sastav i struktur zemljišta. U okviru fonda za razvoj poljoprivrede formirano je udruženje stočara simentalske rase koje okuplja sve stočare ovog kraja. Ovčarstvo je takoñe zastupljeno , tako da selo danas raspolaže sa oko 1000 ovaca.Nekad je taj broj bio mnogo veći ali sad uglavnom meštani gaje mlečne krave. Proizvodnja je usmerena u pravcu uzgoja jagnjadi a mala količina mleka se koristi za svoje potrebe. Laktacija je kratka i dopušta se jagnjadima da sisaju mleko. U periodu jagnjenja primenjuje se zatvoreni sistem držanja a preko leta su na ispaši.Vuna je nekada bila cenjena i otkupljivana ali danas vuna se praktično ne otkupljuje i sve češće se baca .Takoñe i koža ovaca i jagnjadi se ne otkupljuje, čak tamo gde se otkupljuje cena kože je veoma niska tako da se gotovo ne isplati prodaja. Najčešće se bacaju na divlje deponije i reke . Osnovni profit od ovčarstva je meso a u manjoj meri i mleko i mlečni proizvodi. Voćarstvo je glavna grana ovog sela. Povoljno klimatski uslovi i ekspozicija terena povoljno utiču na razvoj voćarstva. U ovom kraju uspevaju skoro sve voćne vrste tipične za umereno kontinentalne uslove gajenja.Najzastupljenija voćna vrsta koja se gaji u ovom selu je kupina . Zadnjih desetak godina počinje se sa intezivnim podizanjem zasada kupini. Skoro da nema domaćinstva u ovom selu koje nema zasade pod kupinom. Otkup je organizovan a isplata za predatu kupinu redovna. Predhodnih godina cena kupine je bila dobra , poljoprivrednici zadovoljni pa su ulagali i investirali u svoje kupinjake. Pošto su godine postale sušne, sa malom količinom padavina meštani su prvi u svome kraju uveli masovno sistem kap po kap.Dosta se pažnje posvećuju zaštiti i agrotehničkim merama sve u cilju dobijanja kvalitetnog i dobrog prinosa.Meñutim, poslednja godina 2008 imala je jako nisku cenu kupine pa su meštani bili nezadovoljni, čak su pojedini kupinjaci ostali neobrani. Pored kupine unešto većem obimu zastupljena je i šljiva koja se uglavnom koristi za rakiju, kada je cena povoljna onda se otkupljuje, ili se prodaje na pijaci kao stono voće. Inače i u šljivacima se primenjuju sve potrebne agrotehničke mere ( orezivanje, zaštita, ñubrenje) Nekada je i malina imala značajno mesto u ovom selu. Meñutim vremenom su se meštani preorjentisali na gajenje kupine jer i klimatski i zemljišni uslovi više odgovaraju kupini nego malini. Ratarstvo je takoñe značajna grana poljoprivrede, koja je zastupljena u ovom selu , pre svega zbog ishrane stoke krava, ovce, svinje,


31

živina...Najviše se gaji kukuruz, pšenica, ječam,tritikale...Takoñe su prisutne površine pod krmnim biljem (lucerkom, detelinom..) koja se kosi nekoliko puta tokom godine i balira se a kasnije se u toku zime koristi za ishranu stoke. Ostali deo površina je pod prirodnim i veštačkim livadama koje se kose i koristi u ishrani stoke.Seno se slaže u stogove a posle kosidbe stoka se pušta na ispašu najčešće ovce tokom letnjih meseci do poćetka zime. Ovaj kraj je bogat šumom koju meštani neplanski eksplatišu . Seča drva počinje već polovinom leta i uglavnom se drva koriste za ogrev i prodaju. Drva se ne koriste u prerañivačke svrhe već uglavnom za prodaju. Profit od seče i prodaje drva je ono na šta oni mogu sa sigurnošću da računaju u toku godine. Ekonomski položaj domaćinstva u skladu sa navedenim činjenicama odnosno podataka dobijenih PLA metodom govori nam da su rashodi mnogo veći od prihoda. Sobzirom da se meštani ovog sela bave stočarstvom, voćarstvom ratarstvom ulaganja u poljoprivredi su mnogo velika u proleće pa su i rashodi u tom periodu najveći.(februar, mart, april, maj) Tokom leta rashodi se smanjuju a povećavaju se prihodi, da bi se pred kraj godine ponovo povećali rashodi jer se ulaže u obradu zemljišta, ñubrenje, priprema za setvu ozimih kultura itd. U zimskim mesecima prihodi se povećavaju od seče i prodaje drva. Podela rada prema polnoj strukturi i dinamika aktivnosti u selu je skoro potpuno ujednačena bez veliki odstupanja u aktivnostima izmeñu muškaraca i žena. Žene uglavnom završavaju poslove na farmama i u kući.Tokom letnjih meseci podjednako učestvuju u berbi zajedno sa muškarcima.Nabavkom mehanizacije i muzilica u mnogome je olakšan posao . Teži deo posla obavljaju muškarci naročito onaj koji je vezan za seču i spremanje drva. Učestvovanje žena u odlučivanju u mesnim zajednicama i na drugim skupovima je minimalno i svedeno na najmanju meru.


32

KATEGORIZACIJA PREMA IZVORIMA PRIHODA-PRA SRETSTVO

VIZUALIZACIJA

POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA VAN POLJOPRIVREDNI IZVORI PRIHODA

1. PRODAJA MLEKA 20%

2. SEČA DRVA 30%

3. PRODAJA JAGANJACA, PRASADI 17%

4. PRODAJA TELADI 8%

5. PRODAJA KUPINA ŠLJIVA I MALINA 55%

1. PENZIJA IZ RADNOG ODNOSA 5%

2. POLJPRIVREDNE PENZIJE 25%

3. PLATA 5%

4. IZ INOSTRANSTVA 4%


33


Vizualizacija ===================================================== Na osnovu dobijenih rezultata dobijenih od grupe meštana koju čini 5 meštana srednje starosti može se zaključiti koji su to izvori prihoda u domaćinstvu koja su su obuhvaćeni PLA metodom. Najveći deo prihoda meštani dobijaju iz poljoprivrednih izvora, dok su vanpoljoprivredni izvori prihoda dosta manji. To nam ukazuje na činjenicu da su meštani uglavnom orjentisani prema poljoprivredi i da je ovo tipično poljoprivredno selo. Iz poljoprivrede najviše sredstava crpe se iz voćarstva pre svega kupine, šljive, maline, jabuke. Uglavnom se vrši otkup ovog voća dok se neki deo šljive preradi u rakiju. Sigurno bi se daleko veća dobit ostvarila ukoliko bi se od voća proizvodili džemovi, slatka, marmelade ...Iako postoji organizovan otkup, ne postoje prerañivački kapaciteti hladnjače, sušare pa je to veliki problem s obzirom da je selo orjentisano u pravcu voćarske proizvodnje. Bitan izvor prihoda je i seča i prodaja drva. Od sredine leta pa do samog kraja zime meštani seku i prodaju drva uglavnom za ogrev. Prekupci direktno dolaze u selo i na licu mesta se ugovara, prodaje i dogovara naredna isporuka. Prihodi iz poljoprivrede iz godine u godinu su promenljivi i nesigurni, na to utiču razni faktori tako da meštanima kao siguran izvor prihoda je seča i prodaja drva. Eksplatacija drva je neplanska pa postoji mogućnost narušavanja mikroklime ovog mesta. Deo prihoda se ostvaruje prodajom mleka. Takoñe u selu postoji organizovan otkup mleka mlekare ,,KUČ“ Kragujevac. Meštani imaju uglavnom krave visoke mlečnosti simentalske rase. U okviru opštine postoji matična služba koja meštanima pomaže prilikom umatičenja grla, nabavke novih grla. Takoñe stručna služba pomaže u pripremi dokumentacije kako bi mogli da konkurišu za podsticajna sredstva kroz uredbe koje propisuje Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, i vodoprivrede.Osim prodajom mleka meštani deo profita ostvaruju i prodajom teladi, jagnjadi, prasdi. Veoma mali deo mleka se preradi u sir i kajmak, koji se prodaje na lokalnoj pijaci. Uglavnom te prerañene količine se koriste za svoje sopstvene potrebe.


34

Van poljoprivrede najveći izvor prihoda su poljoprivredne penzije 25% , dok su izvori prihoda od penzija iz radnog odnosa i plata veoma mali . Jedan mali deo prihoda dolazi iz dijaspore oko 4%. Na osnovu dobijenih podataka i u razgovoru sa meštanima sela može se zaključiti da je selo tipično poljoprivredno, orjentisano u pravcu voćarske proizvodnje, mada ni stočarstvo nije zanemarljivo.Za razliku od drugih sela u Županjevcu ima mladih koji bez obzira na trenutnu situaciju u poljoprivredi ostaju i dalje da žive i rade u selu. Ono što selu nedostaje a što bi pomoglo da mladi ne razmišljaju o odlasku iz sela je izgradnja prerañivačkih kapaciteta hladnjača, sušare,mlekare. Tako bi se stvorili bolji uslovi i povećao standard života koji je u direknoj vezi sa ostankom mladih u selu. KATEGORIZACIJA PREMA ŽIVOTNOM STANDARDU- PRA

SREDSTVO

VIZUALIZACIJA PROSEČNA DOMAĆINSTVA STARAČKA DOMA ĆINSTVA 80% 15% -PREKO 5 HA ZEMLJE - OD 3-5 HA ZEMLJE -OD 3-5 KRAVE - OD 1-3 KRAVE

-SOPSTVENA RADNA SNAGA - DAJU ZEMLJU U ZAKUP -UZIMAJU ZEMLJU U ZAKUP - PENZIJA -PENZIJA ILI PLATA - NEMAJU MEHANIZACIJU -STARA MEHNIZACIJA

DOMAĆINSTVA ISPOD PROSEKA DOMAĆINSTVA IZNAD PROSEKA 4 % 1 % - USITNJENI POSEDI DO 1 HA - RAD U INOSTRANSTVU - SITNA STOKA - NE BAVE SE POLJOPRIVREDOM - UZGOJ ŽIVINE - PLATE, PENZIJE - PENZIJE ILI NIKAKVA PRIMANJA - POSED DO 5 HA


35


Vizualizacija

Sredstvo je primenjeno na grupi od 5 meštana sela, tri mlaña i dva starija člana.Ovo sredstvo nam je omugućilo da steknemo uvid i sliku preko meštana kako oni vide standarde domaćinstva u svom selu u kome žive. Na osnovu njihovog izlaganja zaključili smo da u selu ima četiri kategorije životnog standarda. Najveći procenat otpada na prosečna domaćinstva u selu koja broje oko 80% ukupne populacije.Osnovne karakteristike prosečnog domaćinstva su da imaju preko 5 ha obradive površine, radno sposobne članove domaćinstva koji su ostali na imanju i bave se uglavnom poljoprivredom. Imaju potrebnu mehanizaciju neophodnu za obradu zemlje, i žive isključivo od svoga rada. Bave se uglavnom voćarstvom i stočarstvom . Imaju uglavnom preko 5 krava. Uzimaju zemlju u zakup uz nadoknadu. Ipak njihov najveći problem je stara mehanizacija, i ne zagarantovane cene otkupa voća i mleka. U drugu kategoriju spadaju staračka domaćinstva 15% koju sačinjavaju uglavnom stariji članovi domaćinstva, dok su mladi uglavnom otišli u obližnje gradove u potrazi za poslom. Oni imaju od 3-5 ha zemlje , ali zemlju daju uglavnom u zakup, jer nemaju radno sposobnih mlañih članova koji bi je obrañivali. Takoñe nemaju adekvatnu mehanizaciju, i ako imaju mehanizaciju ona je veoma stara.U štalama gaje najviše do tri krave. Žive od poljoprivredne penzije ili penzije iz radnog odnosa i od prodaje mleka. Sledeću kategoriju spadaju domaćinstva ispod proseka 4% . Ova domaćinstva imaju usitnjene posede i bave se uzgojom sitne stoke i živine. Povremeno se bave i dodatnim sezonskim poslovima. Uglavnom žive od penzija, mada pojedini nemaju nikakva primanja. U ovu kategoriju spadaju i samačka domaćinstva koja se sastoje od jednog do dva starija člana koja žive uglavnom od poljoprivredne penzije. Uzgajaju sitnu stoku i živinu a svoju zemlju daju u zakup bez nadoknade. Zadnju kategoriju predstavljaju domaćinstva iznad proseka 1%. Njihovi članovi su uglavnom na privremenom radu u inostranstvu. Kući ostaju samo stariji članovi. Žive uglavnom od novca zarañenog u inostranstvu. Podižu vikendice i razne grañevine kao dokaz njihovog rada i zarañenog novca. Ne bave se poljoprivredom, već uglavnom ureñuju svoja dvorišta po zaadnom sistemu a poljoprivredom se bave tek toliko da ukrate slobodno vreme. Ipak su i oni značajni članovi zajednice jer svojim načinom ureñenja kuća i


36

dvorišta bude želju naročito kod mladih ljudi da srede i oplemene svoja dvorišta i bašte tako da su pojedine kuće i dvorišta tako sreñena kao da su podignute u nekom gradu a ne u selu. MI SAMI MI SAMI UZ SAMO UZ POMOĆ POMOĆ SA STRANE SA STRANE - ZAGAðENA REKA - PLASMAN PROIZVODA - INFRASTRUKTURA

KULTURNA DEŠAVANJA - PIJAĆA VODA

-KANALIZACIJA - PROSTOR ZA OKUPLJ.

-DIVLJE DEPONIJE - ISTORISKA ZDANJA

- SKLADIŠTENJE POLJOPR - TOK REKE

- EDUKACIJA - REKONSTRUKCIJ POLJOPRIVREDNIKA EL. MREŽE


37

Objašnjenje rezultata Vizualizacija ==================================== Sredstvo je primenjeno na grupi od svuh prisutnih grañana.Osnovni cilj ovog sredstva su da se indentifikuju problemi sela i da se klasifikuju u odreñene katogorije u zavisnosti od načina njihovog rešavanja.Svaki indentifikovan problem meštani detaljno analiziraju i pokušavaju da nañu najadekvtniji način u njegovom rešavanju.U zavisnosti od načina rešavanja postojećih problema svrstavani su u tri kategorije. U prvu kategoriju spadaju problemi koji meštani mogu sami da reše. U našem slučaju to je zagañena reka. Meštani su ukazali na problem zagañene reke, s obzirom da se u reku baca razno smeće, koža životinja i na taj način zagañuje se reka a samim tim i životna sredina. Meštani smatraju da uz angažovanje i motivaciju svih meštana sela modu samostalno i sigurno rešiti ovaj problem. Takoñe u selu postoje problemi koje oni sami ne mogu da reše samostalno. Za njihovo rešavanje potrebno je angažovanje ne samo meštana već i pomoć sa strane pre svega lokalne smouprave. Ovde spadaju problemi kanalizacije, deponije, prostorije za kulturna dešavanja kao i njihovo održavanje, skladišne prostorije za poljoprivredne proizvode, kao i siguran plasman poljoprivrednih proizvoda. Meštani deo problema mogu samostalno da reše ali da bi problem u celini bio rešen neophodna je pomoć sa strane pre svega lokalne vlasti. Veliki problem je neorganizovano sakupljanje smeća, tako da meštani smeće ili bacaju u reku ili se stvaraju divlje deponije. Ovaj problem meštani smatraju da može vrlo lako da se reši angažovanjem službe za sakupljanje komunalnog otpada. Tada bi se se rešio problem otpada a takoñe bi se sanirale divlje deponije. Plasman proizvoda predstavlja jedan od većih problema. Iako imaju organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda i otkup mleka meštani smatraju da ukoliko bi imali siguran plasman i zagarantovanu cenu da bi oni mogli proizvesti znatno veću količinu poljoprivrednih proizvoda. Kulturna dešavanja i prostor gde bi se ta kulturna dešavanja dogañala znatno bi uticalo na mlade. Oni trenutno nemaju mesto gde bi se okupljali i organizovali razne manifestacije. Postojeći dom kulture je u veoma lošem stanju tako da je neophodno njegovo kompletno renoviranje.Pošto samo selo


38

ima dosta mladih i dece koji ostaju i dalje da žive u selu želja meštana je da se renovira dom kulture da bi tu mogli da se okupljaju i održavaju različite manifestacije, ali za to je potrebna pomoć lokalne samouprave. Selo je uglavnom orjentisano u pravcu poljoprivrede, sami poljoprivrednici su vredni i željni novih saznanja. U svojim voćnjacima uglavnom primenjuju sve neophodne agrotehničke mere neophodne za dobar rod i kvalitetan prinos. Da bi svoju proizvodnju unapredili i doveli na neki viši nivo oni predlažu da se u selu organizuju predavanja iz različitih oblasti, da se organizuju eskurzije u druge krajeve pa i druge države da bi videli na koji način rade i bave se poljoprivredom drugi proizvoñači. Organizovti posete sajmovima koji bi imali takoñe edukativni značaj. U selu postoje problemi koji se mogu rešiti samo uz pomoć sa strane.To su pijaća voda, koja je veoma lošek biohemiskog sastava, tako da u selu se zbog nekvalitetne vode povećava broj obolelilh od bubrežnih oboljenja. Ovaj problem je jedan od gorućih problema sela i meštani ga navode kao prioritet u njegovom rešavanju. U ovu grupu spada i infrastruktura, prostorije za otkup poljoprivrednih proizvoda, rekonstrukcija električne mreže, istoriska zdanja. Selo Županjevac je jedno od najznačajnijih istoriskih mesta u Srbiji, ali, nasuprot tome, veoma malo naučno istraženo. Županjevac čuva ostatke antičkih, rimskih i srednjovekovnih zdanja( rimsko utvrñenje na Straževici, crkvinu na Carini, crkve u Donjem gradu). U njemu je najverovatnije boravio župan Nikola Altomanović, a 1398. godine knjeginja Milica, mada već monahinja Jevgenija, koja je u njemu napisala darovnu povelju manastiru Hilandaru.Ukoliko bi se istoriska zdanja arheološki ispitala to bi doprinelo razvoju i prosperitetu samog sela. Činjenica je da u selu opostoje brojni problemi koji meštani uz malo bolje razumevanje lokalne vlasti mogu uspešno da reše, mada postoje problemi koji mogu da reše samo uz pomoć sa strane. Pored brojnih problema meštani uviñaju i svoje prirodne resurse i potencijale koje treba iskoristiti i dalje ih razvijati. Pošto selo ima dosta mladih ljudi koji su voljni da i dalje žive u selu i da se bave poljoprivredom nepophodno je posvetiti pažnju jednom ovakvom selu jer ukoliko nema omladine i dece u selu nestaće i samo selo.


39

Mreža za podršku ruralnom razvoju PODRUČNI CENTAR REKOVAC

LI ČNA KARTA SELA ŽUPANJEVCA


40

Poljoprivredni sistem sela Uvod ===========================================

Selo Županjevac leži u dolini reke Županjevke udaljeno 12 km istočno od Belušića, isto toliko jugozapadno od Rekovca, a od Kalenića na oko sat hoda preko planine. Županjevac je sudeći po imenu, tako i po arheološkim spomenicima veom staro naselje. Danas su u selu prisutni samo ostaci nekadašnjeg sjaja i veličine kojim se živelo u srednjem veku. Prema narodnom predanju ovo selo je dobilo ime po županu Nikoli, bratu kneginje Milice, koga je zet knez Lazar, postavio za župana u gradu koji se danas ovde nalazi. Naseljavanjem selo je dobilo ime Županjevac, a grad u njemu – Županjevac grad. Selo se nalazi na 408m nadmorske visine, ima 123 domaćinstva i 460 stanovnika.

Uz korišćenje PLA/PRA metode dobili smo jasnu sliku i precizne pokazatelje prirodnih resursa i potencijala ovog kraja. Meštani ovoga sela uglavnom se bave poljoprivredom. Umereno kontinentalna klima povoljno seluje na razvoj u prvom redu voćarske i stočarske proizvodnje Mogućnost razvoja seoskog turizma i poboljšanjem infrastrukture, istoriski spomenici, ljubazni i gostoprimivi meštani dobar su preduslov za dobar život na selu.

Selo se može pohvaliti veliki brojem mladi koji ostaju da rade i žive u selu, baveći se isključivo poljoprivredom. Inače meštani su orjentisani u pravcu voćarske proizvodnje pre svega proizvodnje kupine. Povoljni agroekološki uslovi daju mogućnost dobijanja kvalitetnog i dobrog prinosa. Jedini problem u voćarskoj proizvodnji je sušni period koji traje čak i dva do tri meseca, pa je u tom periodu količina padavina veoma mala pa su poljoprivrednici prinuñeni da vrši navodnjavanje sistemom kap po kap. Iz tog razloga u prošle dve godine meštani su nabavili desetak cisterni za navodnjavanje. Pored kupina u selu se gaji i šljiva koja se ili predaje na otkup ili se od nje peče rakija.

Pored voćarstva meštani se intezivno bave i ratarskom proizvodnjom , pre svega kukuruza, pšenice, tritikala. Ova proizvodnja je usmerena u pravcu ishrane stoke s obzirom da u selu ima dosta mlečnih krava simentalske rase.Takoñe značajne površine su pod lucerkom i detelinom ali i pod veštačkim livadama i prirodnim pašnjacima.


41

Selo se mora razvijati, unapreñivati osavremeniti i modernizovati jer uprotivnom naša sela će opusteti a gradovi prenaseliti i ugroziti životno pitanje velikog broja ljudi. Današnji seljak da bi uspeo da se uspešno bavi poljoprivredom mora biti edukovan da prati trendove u proizvodnji, moraju biti dobri organizatori , menañeri i markentiški potkovani da bi izbegli probleme u proizvodnji, prodaji, i uslugama u seoskom turizmu.

Stočarska proizvodnja Govedarstvo =======================================

Razvoj govedarstva

_____________________________________________

Pored voćarsta za govedarstvo se sa sigurnošću može reći da predstavlja najzastupljeniji vid stočarske proizvodnje.Nekada je broj krava bio znatno veći ,mada su tada bile zastupljene autohtone sorte tipa buše. Od pojave mehanizacije broj grla stoke se smanjio posebno volova koji su se koristilai kao radna snaga i u obradi zemlje. Ipak sve više domaćinstava danas ima rasne krave simentalske rase, koje se uglavnom gaje zbog velike količine mleka koju daju.

Rasni sastav _____________________________________________ Sve je više zastuplena simentalska rasa u rasi domaćeg šarenog

govečeta.Meñutim sve manje se danas susrećemo sa čistokrvnim govečetom.Rasevtipa buše i holštajn gotovo da nema. Veća količina mesa i mleka, duži period eksplatacije dala je poseban primat simentalskom govečetu da bude zastupljeno i da se sve više traži na tržištu.

Uvoñenjem veštačke oplodnje i nabavkom bikova iz Instituta u Velikoj Plani pospešilo se govedarstvo ovoga kraja. Takoñe značajnu ulogu imai matična služba koja vrši umatičenje grla i pomaže meštanima u subvencijama koje Ministarstvo nudi preko svojih uredbi. U okviru fonda za


42

razvoj poljoprivrede održava se svake godine manifestacija,, Izložba krava simentalske rase“ koja ima izložbeni i takmičarski karakter. Način uzgoja _______________________________________________ Najčešće je prisutan zatvoren sistem držanja u štalama. Retko gde je prisutan kombinovani sistem uzgoja.Uglavnom se hrane kabastom hranom i žitaricama. Pored kabaste hrane za ishranu se koristi i balirana lucerka, repin rezanac, jarma.Objekti u kojima se krave drže su uglavnom neadekvatne, mada ima i štala koje zadovoljavaju sve portebne uslove za uzgoj.Muža krava se uglavnom vrši muzilicama. Proizvodnja mleka i mlečnih proizvoda ______________________________________________ S obzirom da se gaje uglavnom mlečne krave simentalske rase proizvodnja mleka je prioritet, dok je proizvodnja sira i kajmaka svedena na najmanju meru, uglavnom radi zadovoljavanja sopstvenih potreba.Otkup mleka je organizovan i otkupljije ga privatna mlekara ,,Kuč“ Kragujevac. Poljoprivrednici su nezadovoljni otkupnom cenom mada je nezadovoljstvo veće zbog neredovne isplate. Proizvodnja sira je svedena na minimum , vrlo male količine se prodaju na lokalnoj pijaci, uglavnom je proizvodnja svedena za potrebe domaćinstva. Ista situacija je i sa kajmakom.


43

Budućnos govedarstva ___________________________________________ Pored voćarstva stočarstvo je glavna grana poljoprivrede kojom se bave meštani ovog sela. Zbog toga stočarstvo ima perspektivu, u ovom kraju. Matična služba pomogla je meštanima prilikom umatičenja grla a takoñe pri konkurisanju za uredbe koje raspisuje Ministarstvo poljoprivrede, da bi iskoristili podsticajna sredstva. Voćarska proizvodnja _____________________________________________ Voćarstvo je glavna grana poljoprivrede u ovom selu.Većina meštana uzgaja kupinu kao glavnu voćnu vrstu ovog kraja. Povoljni klimatski i agroekološki uslovi uslovljavaju dobar prinos i kvalitetne plodove. U selu postoji otkupni centar gde meštani predaju kupinu koja dalje ide na preradu u obližnje hladnjače u Varvarinu i drugim mestaima koje imaju prerañivačke kapacitete. Sa sigurnošću se može reći da ovo selo je prepoznatljivo po zasadima kupine i njihovom obilnom prinosu.Takoñe i šljiva zauzima značajno mesto u voćarskoj proizvodnji ovog sela. Uglavnom se šljive otkupljuju a u godinama kada je cena loša prerañuje se u rakiju.Pored kupine i šljive u manjoj meri su zastupljene i ostale voćne vrste , maline, jagode, jabuke, kruške, orah...


44

Isplativost i ulaganje u voćarstvo je velika. Voćarstvo uzima primat i pruža dobru ekonomsku dobit.

Kupina –tehnologija uzgoja prinos i rodnost _____________________________________________

Kupina je veoma intresantna i sve više zastupljena u ovom kraju. Gotovo da nema kuće koja nema zasad pod kupnom.Od prihoda koje donosi kupina može se solidno živeti sobzirom da su meštani ovoga kraja orjentisani u pravcu voćarske proizvodnje. Organizovani otkup mnogo pomaže poljoprivrednicima, tako da oni ne moraju svoje proizvode direktno da transportuju do hladnjača.Cena kupine veoma često varira tako da je poslednje godine 2008 cena kilograma kupine iznosila svega 20,00 dinara . Ali predhodnih godina cena se kretala od 60-100,00 dinara, i sa tom cenom poljoprivrednici su bili zadovoljni, tako da su proširivali svoje postojeće zasade.Povoljni agroekološki i zemljišni uslovi pogoduju razvoju kupine i njenom obilnom prinosu. Kupine se gaje u špaliru na metar rastojanje jedna od druge. Sorte koje se najčešće gaje su tonfri koja je osetljiva na mrazeve. To je stara sorta i zbog svoje osetljivosti na izmrzavanje i na bolest žutu rñu zamenjena je novom sortom čačanskom bestrnom koja ima znatno krupnije plodove, nije podložna izmrzavanju a i otpornija je na bolesti i štetočine. Kupinjaci ne traže mnogo posla, ali je i ulaganje znatno manje u odnosu na druge voćne vrste. Nešto veći obim posla je u vreme vezivanja i berbe kada se često mora angažovati dodatna radna snaga.Kupine se dosta lakše i brže beru u odnosu na malinu, jer im je plod krupniji i čvršći . U većini zasada kupine u ovom selu postoje sistemi za navodnjavanje kao po kap, jer je suša i nedostatak vode primorala poljoprivrednike da polivaju svoje zasade kako bi dobili dobre prinose. Kupinu takoñe treba redovno zaštiti od bolesti i štetočina kao i od korova. Pošto su poslednje godine bile izrazito sušne preporučuje se postavljanje mreže za zasenjivanje, kako bi kupine bile izložene što manjem uticaju sunca, i na taj način bi se sprečilo pojava smežuranosti i sitnijih plodova. Kupina je veoma rodna voćna vrsta, ne zahteva posebna ulaganja osim rada u toku letnjih meseci kada je povećan obim aktivnosti a ostvaruje i dobru ekonomsku računicu u slučajevima kada cena ne varirira.Ukoliko bi cena


45

kupina bila zagarantovan broj zasada bi bio znatno veći a samim tim i prinos.

Šljive

Pored kupina značajni deo površina ovog sela je pod šljivom. Najčešće zastupljene sorte su Stenlej, Čačanska rana, Čaačanska rodna , Čačanska lepotica... U poslednje vreme Stenlej se sve manje uzgaja zbog svoje osetljivosti na bolesti a stablo ima veoma kratak životni vek. Nekada su šljivici uglavnom bili zastupljeni sa poznatom i veoma starom sortom Požegačom, koja je osetljiva na šarku šljive , tako da su šljivici pod ovom sortom praktično potpuno iskrčeni. Plod šljive je krupan, ujednačen, prekriven pepeljastom prevlakom,veoma slatkog ukusa, odlične arome, čvrstog mesa, pogodna za transport. Najveće količine šljive predaju se u otkupnu stanicu kada je cena zadovoljavajuća, a jedan deo prodaje se na pijacama u obližnjim gradovima Kragujevcu i Jagodini. Takoñe deo se koristi za spravljanje rakije.


46

Rakija se ne pravi samo od šljive već i od jabuke, kruške grožña, što nam govori kakva se rakija proizvodi i pije u ovom kraju.Pečenje rakije uglavnom se radi u toku hladnih zimskih meseci, kada nema toliko posla na selu.Rakija ima svoj promet, ali ne u tolikoj meri kako meštani očekuju. Lageruju količine rakije u svojim podrumima čekajući dobru cenu i pravog kupca.Prinosi šljive su različiti i zavise od mnogih faktora. Jedno osrednje stablo može da da oko 80 kg kvalitetnih plodova što je dobar prinos jer ako se uzmu ulaganja i cena prodaje onda se itekako isplati proizvoditi šljivu. Meñutim osnovni problem je nepostojanje preradnih kapaciteta, hladnjača, sušara. Kada bi se osigurala prerada uz postojeći organizovn otkup, sigurno bi se krenulo u ozbiljniju proizvodnju koja bi imala dobru perspektivu.

Ratarska proizvodnja

Od ratarskih kultura najzastupljenije su površine pod kukuruzom, pšenicom ,ječmom i tritikalom. S obzirom da je stočarska proizvodnja dosta zastupljena onda je i razumljivo da su meštani okrenuti ovoj proizvodnji samo u onoj meri koliko je dovoljno za ishranu stoke. U ovom selu postoje površine pod veštačkim livadama kao i prirodne livade sa kojih se sakuplja letina košenjem i njihovim baliranjem.Takoñe deo površina je pod detelinom, lucerkom i ostalim krmnim biljem, koje se kose više puta u toku godine i baliraju a kasnije u toku zime koriste za ishranu stoke.

Povrtarstvo

Gajenje povrća je svedeno uglavnom za svoje potrebe. Viškova gotovo da i nema jer su meštani ovog sela orjentisani u pravcu voćarske i stočarske proizvodnje.U ovom selu uspevaju gotovo sve vrste povrća paprika, paradjz, kupus,šargarepa i druge kulture. Ovde postoje izuzetni uslovi za organsku proizvodnju jer ne postoje zagañivači a proces prihrane i zaštite sveden je na najmanju meru. Bašte se prihranjuju stajnjakom a za navodnjavanje koriste se veće količine vode, koja je sve veći i veći problem u poslednjih nekoliko godina. Zadnjih godina intezivira se plastenička proizvodnja kao vid sigurne proizvodnje, ali samo još uvek za svoje potrebe.


47

Poljoprivredna oprema i mehanizacija

Većina meštana ovog sela imaju staru mehanizaciju preko 20 i više godina.To je jedan od osnovnih problema ljudi ovog kraja. Jako malo se ulaže u mehanizaciju a eksplatacija je velika. Meñutim, u godinama kada je kupina imala izuzetno povoljnu cenu, broj cisterni za navodnja se znatno povećala u toku samo jedne godine. Poljoprivrednici ulažu u proizvodnju kupovinom mehanizacije i uvoñenjem sistema kap po kap naročito kada u godini ostvare zadovoljavajuće prihode za svoj rad.Traktori su uglavnom stari i preko 20 godina kao i ostale priključne mašine. Sa sigurnošću se može reći da meštani raspolažu potrebnom mehanizacijom ali ona je jako stara, mada se redovno održava i čuva da bi duže trajala i služila nameni.

Ekonomski sistem sela

Industrija

Veći deo meštana voga sela uglavnom je stekao penziju od poljoprivrede, a jedan mali broj iz radnog odnosa. Zbog udaljenosti grada i industrije koja se u njemu razvijala mnogi meštani su ostajali kod svojih kuća i bavili se poljoprivredom i na taj način obezbeñivali sebi egzistenciju.Posle propada industrije devedesetih godina mnogi se vraćaju u selo i počinju proizvodnju, ili se bave drugim zanimanjima. ZZ zadruga prestaje sa radom devedesetih godina ali i pored toga meštani su uspeli da se organizuju i da u svom selu formiraju otkupnu stanicu i na taj način plasiraju svoje proizvode.

Seoski turizam kao perspektiva razvoja


48

Praktično da nema domaćinstva koja se bave seoskim turizmom mada postoje veliki potencijali kao i želja meštana.U okolini Županjevca postoje brojni manastiri kao Kalenić, Preradovac ali i brojna antička, rimska i srednjovekovna zdanja(rimsko utvrñenje na Straževici, crkvinu na Carini, crkve u Donjem gradu).Osim toga nezagañena sredina bogata flrom i faunom, brojni planinski izvori, šumski plodovi, ljubazni i gostoprimljivi meštani brojne vodenice, sve su to dobri preduslovi za razvoj seoskog turizma. Jedan od problema za razvoj seoskog turizma je i loša putna mreža koja je i jedna od glavnih karika za razvoj seoskog turizma u ovom selu.

Socio-kulturni sistem sela

Stanovništvo i domaćinstvo Na osnovu dobijenih podataka iz vremenske linije, broj stanovnika i omladine je nešto manji. Ali u poreñenju sa drugim selima ove opštine kod kojih je drastično smanjen broj stanovnika kao i broj mladih koji ostaju u selu u selu Županjevcu to je znatno manje.Meštani su uglavnom poljoprivredno orjentisani , najveći broj meštana žive od poljoprivrede i od poljoprivredne penzije.Mladi uglavnom ostaju u selu i stvaraju svoje porodice koje se takoñe bave poljoprivredom poljoprivredom. Momci i devojke iz ovog sela sklapaju brakove tako da veoma mali broj devojaka se udaje van svog sela što je specifično za ovo selo. Danas u selu Županjevcu živi oko 123 domaćinstva sa 460 stanovnika.Domaćinstva koja žive u ovim selima mogu se svrstati u četiri kategorije i to:

- Prosečna domaćinstva koja zauzimaju 80% od ukupnog broja domaćinstava

- Staračka domaćinstva zauzimaju 15% - Domaćinstva ispod proseka 4% - Domaćinstva iznad proseka 1% Svaka od navedenih stavki ima svoje specifičnosti i u proseku se razlikuju po staračkoj strukturi, aktivnostima kojima se bave i prihodima koje dobijaju na kraju meseca. Kada se vidi procentualna raspodela vidi se da se ipak u selu prosečno živi. Prihodi pokrivaju rashode, tako da se


49

ekonomska strana upotpunjuje. Stariji meštani uglavnom imaju poljoprivredne penzije ili penzije iz radnog odnosa.Zemlja je uglavnom obrañena i nije zakorovljena mada se može uzeti i u zakup.Prosečno domaćinstvo opremljeno je neophodnom mehanizacijom koja im koliko toliko pomaže u radu. Prema broju krupne stoke izdvajaju se pojedina domaćinstva koji imaju farme sa nešto većim brojem krava muzara, dok ostala domaćinstva imaju približno isti ili slični sastav stoke. Domaćinstva ispod proseka su uglavnom samačka domaćinstva koji nemaju skoro nikakvih prihoda i žive na ivici egzistencije. Ali i ovim domaćinstvima pomažu komšije, roñaci da na vreme obrade svoje njive, doteraju drva itd. Ova domaćinstva uglavnom nemaju potrebnu mehanizaciju za obradu zemljišta pa su na taj način vezani za komšije i roñake.Na ovim domaćinstvima prisutna je uglavnom sitna stoka koze, ovce kokoške... Kulturni život praktično da i ne postoji. Nekada je postojao Dom kulture gde su se odigravale razne manifestacije kao susreti sela koja su imala i takmičarski karakter, zatim razne priredbe, posela itd.Danas Dom kulture je praktično propao, tako da mladi više nemaju gde da se okupljaju i održavaju razne kulturne manifestacije.Meštani su upravo nedostatak prostora za okupljanje naveli kao jedan od gorućih problema. Takoñe postoji želja da se u selu formira Kulturno umetničko društvo ali deca i omladina nemaju prostor gde bi igrala i vežbala a samim tim i izvodila svoj program.Omladina je uglavnom prepuštena ulici, mesta okupljanja su prodavnice gde se meštani informišu o svim tekućim problemima sela.

Infrastruktura

Putna i saobraćajna povezanost ____________________________________________ Selo obuhhvaćeno ovom metodom analize ima problem sa putnom infrastrukturom.Put od grada do sel Županjevac je asfaltiran, ali je i dosta propao s obziro da se malo u obnavljanje i rekonstrukciju putnih pravaca unutar sela.Meštani su osamdesetih godina samodoprinosom i uz pomoć lokalne vlasti uspeli da asfaltiraju put do centra sela.Seoski putevi kao i putevi do njiva su većinom nasuti kamenom tako da je omogućen pristup u njive sa postojećom mehanizacijom. U toku zimskih meseci put do sela je neprohodan naročito kada je veliki sneg kao što je ove godine. Srećom


50

komunalna služba redovno čiste neprohodne puteve tako da su oni veoma kratko neprohodni. Lokalni saobraćaj je veoma slab. Utoku dana samo jedan autobus polazi iz sela i vraća se u 15 časova kada se završi radno vreme.Uglavnom meštani imaju svoje automobile tako da nije problem otići do grada. U samom selu nalazi se mesna kancelarija preko koje meštani mogu dobiti svu nepohodnu dokumentaciju , tako da ne moraju ići u grad zbog nekih dokumenata koja su im neophodna. Osim mesne kancelarije, selo ima i ambulantu, doktor dolazi tri puta nedeljno a medicinska sestra dežura svakog dana.

Vodosnadbevanje i kanalizaciona infrastruktura

Kanalizacija predstavlja veliki problem sela. Sobzirom da svako domaćinstvo ima kupatilo javlja se problem fekalne kanalizacije.Deo sela kanalizaciju je sprovela do reke što je problem jer dolazi do zagañivanja reke, čime se ugrožava biljni i životinjski svet.

Problem sela je i pijaća voda koja nije bakteriološki ispravna. Dosta je slučajeva meštana koji su oboleli od bubrežnih bolesti i verovatno je to posledica neispravne vode. Meñutim postoje brojni izvori vode u planinama koji predstavljaju veliki potencijal ali još uvek nedovoljno iskorišćen. Voda se najviše koristi za ličnu higijenu, pojenje stoke, zalivanje bašta. Voda se veoma retko podvrgava hemiskoj i bakteriološkoj analizi. Kako su meštani istakli voda je glavni problem ovog sela.

Elektro i telefonska mreža Skoro sva domaćinstva ovog sela imaju fiksnu telefoniju. Pored fiksne telefonije postoji signa za mobilne operatere, tako da je meštanima na raspolaganju i mobilna telefonija. Meštani su istakli i problenm elektrifikacije sela. Selo je snadbeveno električnom energijom ali je napon struje slab tako da je neophodno uraditi elektrifikaciju i pojačati napon struje u selu. O ovom problemu upoznati su nadležni u Elektrodistribuciji u Rekovcu.


51

Obrazovanje

Četvorogodišnja škola u Županjevcu postoji od 1926. Meñutim ako se zna da je u Županjevcu najpre bilo sedište župe, a od 1839. opština, kojoj su pripadale nekoliko sela sa područja ovog dela Levča, to se slobodno može reći da je postojanje škole u ovome selu mnogo starijeg datuma.

Danas u Županjevcu postoji četvorogodišnja škola ,,Dušan Popović“ sa sedištem u Belušiću, dok ñaci viših razreda (5-8) pohañaju istoimenu školu u Dragovu. Trgovina i uslužne delatnosti ____________________________________________

U samom selu postoji prodavnica koja je dobro snadbevena životnim namernicama neophodnih za život u selu. Pijačnim danom meštani se snadbevaju ostalim neophodnim potrebštinama u obližnjem gradu.

Kafana i kafića nema kao ni prostoririje za okupljanje mladih i održavanje raznih manifestacija. To je takoñe jedan od problema sela koju su meštani istakli, jer su mladi prepušteni sami sebi. Glavna okupljanja kako mladih tako i starih u večernjim satima kada se završe svi poslovi su ispred prodavnice. Kulturni život praktično ne postoji.

Poljoprivredno savetodavna služba

Dosada jedini način da se informišu oko poljoprivrede i aktivnosti u poljoprivredi je preko nacionalne televizije i oglasne table. Pre dve godine preko fonda za razvoj poljoprivrede,opština Rekovac je organizovala ,,Izložbu krava simentalske rase“ koja se održava krajem avgusta u Belušiću. Izložba ima takmičarski karakter, tako da pojedini učesnici osvajaju vredne nagrade.


52

Žene i njihov status na selu

Na sastanku bilo je veoma malo žena. Po izjavi meštana one su kod kuće i imaju brojne obaveze. Kada muškarci nisu kod kuće sav teret pada na ženu. Žene uglavnom sve odluke prepuštaju muškarcima , mada su upoznate sa svim problemima ali ne žele da se mešaju i da se aktivno uključe u rešavanje pojedinih pitanja.Teže fizičke poslove obavljaju muškarci a lakše žene.

Problem je i loša organizovanost žena. One imaju ideje ali nemaju prostor gde bi se okupljale. Žene su dosta angažovane u poljoprivredi, dobre su majke, domaćice, vredne i radne koje rame uz rame sa muškarcima obavljaju razne poljoprivredne poslove.

Domaća radinost zastupljena je veoma malo i to uglavnom kod starih domaćica dok mlañi naraštaj nema intresovanja za to, mada to može biti jedan od izvora prihoda.

Documents

Mreža za podršku ruralnom razvoju · 2015-11-10 · PLA-participijalno ucenje i delovanje PLA je odredena preko tri klju čna termina: PARTICIPACIJA-UCEŠ ĆE UCENJE DELOVANJE PARTICIPACIJA-UČEŠCE