LINUXOperativni sistem VEBA 9.Konfiguracija mree, X-a, startup, shutdown, administracija

Netconfig - programPri instalaciji trai ime raunara i ime domena za va raunarDaje kratko objanjenje raznih vrsta ema za adresiranje, kae kada treba da se koriste i pita vas koju emu IP adresiranja elite da koristite za podeavanje vae mrene kartice:Statika IPDHCPLoopbackPotom se nudi da pronae mrene kartice koje e podesiti.

netconfig e uopteno odraditi 80% posla podeavanja i konfigurisanja vae LAN mrene konekcije ako mu dopustite. Savet: da pregledate konfiguracioni fajl iz nekoliko razloga:Nikada ne biste trebali da verujete programu za podeavanje koji konfigurie va raunar. Ako koristite program za podeavanje, trebali biste lino pregledati konfiguraciju.Ako i dalje uite upravljanje Slackware i Linux sistemom, itanje ispravne konfiguracije moe biti od pomoi. Makar ete znati kako konfiguracija treba da izgleda. Ovo e vam dozvoliti da ispravite probleme usled pogrene konfiguracije sistema kasnije u budunosti.

Podeavanje mrenog hardveraUitavanje mrenih modula - Kernel moduli koji trebaju pri startovanju sistema se uitavaju iz fajla rc.modules u /etc/rc.d ili pomou kernelovog automatskog uitavanja modula koje se startuje preko /etc/rc.d/rc.hotplug. Ako otvorite rc.modules i pogledate u tu sekciju, primetiete da ona prvo proverava izvrni fajl rc.netdevice u /etc/rc.d/.LAN (10/100/1000Base-T i Base-2) kartice - podrazumeva sve interne mrene kartice. Drajveri za ove kartice se pruaju preko kernelovih modula koji se uitavaju .../sbin/netconfig i podeava va rc.netdevice fajl. Ako se ovo ne desi, najverovatnije modul koji pokuavate da uitate za datu karticu nije odgovarajuiModemi - Kao i LAN kartice, mogu doi sa raznim opcijama povezivanja sa raunarom. Ako elite da bude apsolutno sigurni da e modem kojeg ete kupiti raditi u Linux-u, uzmite spoljni hardverski modem. Ovi garantovano rade bolje i bie manji problem za instaliranje i odravanje,.PCMCIA - paket sadri aplikacije i fajlove koji su potrebni za rad sa ovom karticama pod Slackware-om. Obavezno je urediti /etc/pcmcia/network.opts (za Ethernet kartice) ili /etc/pcmcia/wireless.opts (za beinu mrenu karticu).

TCP/IP podeavanje# ifconfig -a eth0 Link encap:Ethernet HWaddr 00:A0:CC:3C:60:A4 UP BROADCAST NOTRAILERS RUNNING MULTICAST MTU:1500 Metric:1 RX packets:110081 errors:1 dropped:0 overruns:0 frame:0 TX packets:84931 errors:0 dropped:0 overruns:0 carrier:0 collisions:0 txqueuelen:100 RX bytes:114824506 (109.5 Mb) TX bytes:9337924 (8.9 Mb) Interrupt:5 Base address:0x8400

lo Link encap:Local Loopback inet addr:127.0.0.1 Mask:255.0.0.0 UP LOOPBACK RUNNING MTU:16436 Metric:1 RX packets:2234 errors:0 dropped:0 overruns:0 frame:0 TX packets:2234 errors:0 dropped:0 overruns:0 carrier:0 collisions:0 txqueuelen:0 RX bytes:168758 (164.8 Kb) TX bytes:168758 (164.8 Kb)DHCP (akronim od Dynamic Host Configuration Protocol), je nain na koji IP adresa moe biti odreena raunaru prilikom startovanja. Kada se pokrene DHCP klijent, on onda alje zahtev na lokalnu mreu koji je namenjen DHCP serveru da mu dodeli IP adresu. DHCP server ima skup (ili opseg) IP adresa koje su dostupne. DHCP klijent u Linux-u je /sbin/dhcpcd. Ukoliko otvorite /etc/rc.d/rc.inet1 u editoru teksta primetiete da se /sbin/dhcpcd poziva oko sredine skripte.

Statike IP adrese su fiksne adrese koje se menjaju samo runo. One se koriste u sluajevima kada administrator ne eli da menja IP informaciju, a to su interni serveri na LAN mrei, server koji je povezan na Internet, i mreni ruteri

Ako planirate da dodeljujete IP adresu Slackware RS, moete to uraditi ili preko netconfig skripte, ili moete upisati u fajl /etc/rc.d/rc.inet1.conf. DEFAULT_GW promenjiva, postavlja podrazumevanu rutu za Slackware. Sva komunikacija izmeu vaeg i drugih raunara na Internetu mora proi kroz taj gateway ukoliko za njih nije specifirana druga ruta. Ako koristite DHCP, DHCP server e naznaiti koji gateway treba da se koristi.

Kako prevoditi imena u IP adrese? Podeavamo DNS. Ukoliko runo podeavate listu DNS servera, mora se urediti fajl /etc/resolv.conf.

DNS radi, ta ako hoemo da zaobiemo na DNS server, ili da dodamo DNS unos za mainu koja nije u DNS-u? Slackware koristi /etc/hosts u kojem se nalazi lokalna lista DNS imena i IP adresa kojima oni odgovaraju. IP adresa 127.0.0.1 je uvek rezervisana za localhost.

Beino umreavanje. Postoje tri osnovna koraka da se podesi 802.11 beina mrena kartica:Hardverska podrka za beinu karticuPodeavanje da se kartica konektuje na beini access pointPodeavanje mree

Hardverska podrka za beinu karticu se prua preko kernela, bilo u vidu modula ili kao ugraena u kernel. Uopteno, veina novijih mrenih kartica je podrano preko kernel modula, pa mete pronai odgovarajui kernel modul te ga uitate iz /etc/rc.d/rc.modules. Netconfig

Podeavanje beinih postavki se radi preko iwconfig. Potrebne su za konfiguraciju sledee infomacije:Domen ID, ili ime mree (tzv. ESSID od strane iwconfig)Kanal koji WAP koristiPostavke enkripcije, ukljuujui sve kljueve koji se koriste (ako moe heksadecimalne)Kada ste skupili potrebne informacije, i pretpostavljajui da ste koristili modprobe kako biste uitali odgovarajui kernel drajver, moete urediti rc.wireless.conf i dodati vae postavke.

Podeavanje mree, ovo se radi kao i kod ianih mrea.

Programi koje koristimo za interakciju sa informacijama koje se nalaze na naim raunarima nemaju potrebu da znaju na kojem raunaru je snimljen dati fajl; moraju da znaju da postoji i kako da dou do njega. Obaveza OS je da obezbedi pristup tom fajlu kroz dostupne sisteme fajlova i mrene sisteme fajlova. Dva najee koriena mrena sistema fajlova su SMB i NFS.

SMB/Samba/CIFS, SMB (Server Message Block) je naslednik starijeg NetBIOS protokola koji se na poetku koristio u IBM-u na njihovim LAN menader proizvodima. Microsoft je uvek bio prilino zainteresovan za NetBIOS i njegove naslednike (NetBEUI, SMB i CIFS). Samba projekat postoji od 1991. godine, kada je napisan da se povee IBM PC koji je koristio NetBIOS sa Unix serverom. SMB je preferirani metod za deljenje fajlova i tamparskih servisa preko mree za doslovno ceo svet zato to ga Windows podrava.Sambin konfiguracioni fajl je /etc/samba/smb.conf.

NFS (Network File System) je originalno napisan u Sun-u za njihov Solaris, implementacija Unix-a. Znaajno jednostavniji za podeavanje u poreenju sa SMB-om, ali je znaajno nesigurniji. Nesigurnost u NFS-u je to je lako otkriti identifikacije korisnika i grupa od jedne maine ka drugoj. NFS je neautentifikacioni protokol. Konfiguracijom NFS-a se vlada iz /etc/exports fajla. Mreni sistemi fajlova

Postoje razni mreni programi, neki su pogodni za dijagnozu, drugi su korisni kako biste zavrili svoj posao i ostali u kontaktu sa drugim ljudima.

ping alje ICMP ECHO_REQUEST zahtev navedenom domainu. Ako raunar domain odgovori, dobiete ICMP paket nazad.

traceroute je veoma korisna mrena alatka za dijagnostiku. traceroute prikazuje svakog domaina kroz kojeg paket putuje dok pokuava da stigne do svoje destinacije.

DNS je magini protokol koji dozvoljava vaem raunaru da prebaci besmislena imena domena kao to je www.slackware.com u smislenu IP adresu kao to je 64.57.102.34. Raunari ne mogu slati pakete na www.slackware.com, ali mogu ih slati na IP adresu tog domena.

host se koristi da mapira imena na IP adrese.

nslookup je prevazien i moda e biti uklonjen iz buduih izdanja

dig skraeno, je program koji je spreman za pretraivanje DNS informacija. dig moe da uzme skoro pa sve sa DNS servera ukljuujui i reverzne pretrage, A, CNAME, MX, SP i TXT slogove.

Osnovne mrene komande

finger daje informaciju o odreenom korisniku. Fingeru date korisniko ime ili email adresu i on onda pokuava da kontaktira neophodni server i dobavi ime korisnika, broj telefona u kancelariji, i druge informacije.

telnet vam omoguava da se prijavite na raunar isto kao i da sedite za terminalom. Jednom kada su korisniko ime i lozinka prihvaeni, dobijate shell prompt. Odatle, moete uraditi sve to zahteva tekstualnu konzolu. Pisati potu, itati grupe, prebacivati fajlove, i tako dalje. Ako izvravate X i uradite telnet na drugu mainu, moete startovati X programe na udaljenom raunaru, a prikazati ih na svome.

sigurna koljka (secure shell) uiva oboavanje koje je nekad imao telnet. Ssh, a dozvoljava vam da napravite konekciju ka udaljenoj maini i izvrite programe kao da ste fiziki prisutni; meutim, ssh ifruje sve podatke koji putuju izmeu dva raunara, pa i ako neko presretne konverzaciju, nee uspeti da je razume.Osnovne mrene komande

pine nije elm. Ili tako bar kae stara izreka. Univerzitet u Vaingtonu je napravio svoj program za news i e-potu iz potrebe svojih studenata za lakim itaem pote. pine je jedan od najpopularnijih klijenata e-pote koji se koristi danas i dostupan je na skoro svakoj vrsti Unix-a, pa ak i na Windows-u.

elm popularan tekstualan klijent e-pote, iako nije okrenut ka korisniku kao pine

lynx, links su tekstualni web brauzeri.

wget program komandane linije koji e skinuti fajlove sa URL-a.

ftp kako biste se konektovali na FTP server, jednostavno izvrite ftp komandu i naznaite domaina. FTP stoji za File Transfer Protocol, ili u prevodu Protokol za Transfer Fajlova. Dozvoljava vam da aljete i primate fajlove izmeu dva raunara. Imate FTP server i FTP klijenta.

ncftp (izgovara se kao "Nik-F-T-P") je alternativa tradicionalnom ftp klijentu koji dolazi uz Slackware. Jo uvek je tekstualan, ali prua mnoge prednosti nad ftp-om, ukljuujui:Dovravanje teksta sa Tab tasteromFajl sa markerimaLiberalnije korienje znakova za zamenuIstoriju komandi

Osnovne mrene komande

U Slackware-10.0, X Window okruenje prua Xorg. X obezbeuje grafiki korisniki interfejs. Za razliku od Windows-a i MacOS-a, nezavisan je od operativnog sistema. Konfiguracija X-a moe biti kompleksna, zbog velikog broja video kartica na PC arhitekturi, a mnoge od njih koriste razliite programerske interfejse. Bitno je da podravaju VESA standard. Da biste konfigurisali X, moraete da napravite /etc/X11/xorg.conf. Ovaj fajl sadri mnogo detalja o vaem video hardveru, miu i monitoru. Xorgconfig, je jednostavan program sa menijima, po izgledu slian instalacionom programu Slackware-a. On nareuje X serveru da pogleda vau karticu i sastavi najbolji mogui inicijalni konfiguracioni fajl na osnovu sakupljenih informacija.

Opseg sinhronizacija za monitor. RAM memorije video kartice Rezoluciju monitora . . .

Drugi naina da podesite X je xorgsetup, automatski konfiguracioni program koji dolazi u Slackware-u.Konfiguracija X sistema

Pokretanje sistema (booting)Za veinu korisnika, LILO radi najbolje. U Slackware je ukljuen LILO i Loadlin za startovanje Slackware Linuxa. LILO e raditi sa HD particije, HD glavnog boot zapisa (MBR) ili FD, USB drajva, to ga ini veoma raznovrsnom alatkom. Loadlin radi iz DOS komandne linije, ubijajui DOS i prizivajui Linux. Popularan alat za startovanje Linuxa je i GRUB, no GRUB nije ukljuen niti zvanino podran od Slackware-a.

Slackware Linux dolazi sa alatom kontrolisanim putem menija a koji se zove liloconfig. Ovaj program se prvi put pokree tokom procesa instaliranja, ali ga moete pozvati kasnije tako to kucate liloconfig u promptu. LILO ita svoje postavke iz /etc/lilo.conf fajla.

Druga opcija za startovanje Slackware Linux je LOADLIN. LOADLIN je DOS izvrni fajl Zahteva da Linux kernel bude na DOS particiji da bi ga mogao uitati i ispravno pokrenuti sistem. Tokom procesa instalacije, LOADLIN e biti iskopiran u root-ov poetni direktorijum kao .ZIP fajl. Ne postoji automatski proces podeavanja za LOADLIN. Kopira se Linux kernel (najee /boot/vmlinuz) i LOADLIN fajl iz root-ovog poetnog direktorijuma na DOS particiju.

Dualno startovanjeMnogi korisnici podeavaju svoje raunare da startuju Slackware Linux i drugi OS. Neki tipini scenariji startovanja

Windows OS moraju biti instalirani po odreenom redu kako bi dualno startovanje funkcionisalo. Linux uvek nudi kontrolu nad stvarima koje se, ako uopte, upisuju u glavni boot zapis HD (MBR). Stoga, uvek se savetuje da Linux instalirate poslednjeg. Windows treba da se instalira prvi, poto e uvek upisati svoj boot program u glavni boot zapis hard diska, prepisujui bilo koji unos to ga je Linux tamo stavio.

Linux - Da, ljudi ovo zaista rade. Ovo je definitivno najlaki scenario dualnog startovanja. Moete jednostavno koristiti LILO i dodati jo unosa u /etc/lilo.conf fajl.

koljka (shell)U grafikom okruenju, interfejs prua program koji stvara prozore, menije, pokazivae, itd. U okruenju komandne linije korisniki interfejs prua koljka, koja interpretira komande i uopte ini stvari upotrebljivim. Odmah nakon to se uloguju, korisnici budu stavljeni u koljku i bude im dozvoljeno da rade svoj posao.

Korisnici - Prijavljivanje/logovanje, biete upitani za lozinku ukoliko je postavljena tokom instalacije. root kornisnik iznad svih korisnika; root je svemoan i sveznajui, i svako slua root-a.

Komandna linija - Svaka komanda koju izvravate (koja nije ugraena u koljku) negde poiva kao fajl. Pokreete program tako to jednostavno naznaite punu putanju do njega.PATH je varijabla okruenja; veina koljki imaju ili PATH ili neto veoma slino varijabli PATH. U osnovi ona sadri listu direktorijuma u koje se trae programi koje pokuavate da izvrite. Zamene slova, skoro svaka koljka prepoznaje neke znakove kao zamene ili skraenice koje znae: ovde ide bilo ta. Takvi znaci se zovu dokeri, ili engl. wildcards; najei su * i ?.

koljka (shell)

Bourne Again Shell (bash) - pregled komandi koje prua bash za manipulaciju svojih varijabli okruenjaset pokazuje sve varijable okruenja koje su trenutno definisane, kao i njihove vrednosti.unset e ukloniti svaku varijablu koju mu date, briui i varijablu i njenu vrednost; bash e zaboraviti da je varijabla ikada postojala.export daje varijabli okruenja VARIJABLA vrednost neka_vrednost; ukoliko VARIJABLA nije postojala, sada postoji.Tab popunjavanje

Virtuelni terminali - Pritiskajui Alt i funkcijski taster, moete se prebacivati izmeu virtuelnih terminala; svaki funkcijski taster odgovara jednom. Slackware ima loginove za 6 VT-ja, podrazumevano. Alt+F2 e vas prebaciti u drugi, Alt+F3 u trei, itd.

Struktura sistema fajlovaSistem fajlova je neto vie od strukture direktorijuma. Linux je viekorisniki OS u svakom pogledu, to se odrazilo i na sistem fajlova. Sistem uva informacije kao to su pripadnost fajlova i dozvole za itanje. Postoje i druge jedinstvenosti sistema fajlova kao to su linkovi i NFS montiranja. Fajlovi kao neije vlasnitvo - Sistem fajlova sadri podatke o vlasnitvu za svaki fajl i direktorijum na disku. Ovde su ukljuene informacije koji korisnik i grupa poseduje odreeni fajl. Najlaki nain da ovo vidite je sa komandom ls. Nas interesuju trea i etvrta kolona. One sadre ime korisnika i grupe iji je fajl. Vidimo da fajl pripada korisniku root i grupi bin. Moemo lako promeniti vlasnika fajla sa: chown i chgrp. Ako elimo da za vlasnika fajla postavimo daemon onda koristimo chown.Dozvole - Dozvole su druga vana stavka viekorisnikog sistema fajlova. Njima se odreuje ko moe da ita, pie i izvrava fajlove. Postoje etitri skupa dozvola. Svakom skupu odgovara odreena pozicija oktalne cifre koja moe imati razliite vrednosti. Prve tri pozicije su za skupove dozvola koje se odnose na vlasnika, grupu kojoj pripada vlasnik i sve ostale. Pozicije su dodeljene respektivno. etvrta oktalna cifra se koristi za postavljanje ID korisnika, ID grupe i lepljivi (sticky) bit. Oktalne vrednosti dozvola: sticky bit 1 t; postavi ID korisnika 4 s; postavi ID grupe 2 s; itanje 4 r; pisanje 2 w; izvravanje 1 x;

Struktura sistema fajlovaVeze (linkovi) - su pokazivai izmeu fajlova. Sa njima je mogue da fajlovi postoje na vie mesta i da im se moe pristupati sa vie imena. Postoje dve vrste linkova (veza): hard (kruti) i soft (slabi). Krute veze su imena za odreene fajlove. Mogu da postoje samo na jednom sistemu fajlova i uklanjaju se samo kada se pravo ime uklanja sa sistema. Veoma su korisni u nekim sluajevima, mada se mnogim korisnicima slabe veze ine primenjivijim.Slabe veze, takoe zvane i simbolike veze (eng. symbolic link) mogu da pokazuju na fajl koji se nalazi van sistema fajlova. To je mali fajl koji sadri samo najnunije informacije. Simbolike linkove moete dodavati ili uklanjati bez uticaja na fajl na koji se odnose. Simboliki linkovi mogu da pokazuju i na direktorijume. Na primer, esto je /var/tmp simboliki link ka /tmp.Linkovi nemaju svoj skup dozvola, ve se na njih odnose dozvole fajla ili direktorijuma na koji pokazuju. Slackware obino koristi simbolike veze.

Montiranje ureaja - ureaji u kompjuteru ine jedan veliki sistem fajlova. Razliite particije na hard disku, optiki ureaji, disketna jedinica su smeteni u jednom istom drvetu. Da bi smo ove ureaje pripojili fajl sistemu kako bi smo im mogli pristupati, moramo koristiti komande: mount i umount.Neki su ureaji automatski montirani kada upalite kompjuter, i oni se nalaze u fajlu /etc/fstab. Sve to elite da bude automatski montirano, mora biti ovde navedeno, ostalo ide runo

Osnovna administracija sistemainjenica je da ste administrator na bilo kom raunaru ako imate lozinku root korisnika. To moe da bude desktop sa jednim ili dva korisnika, a moe da bude i server sa nekoliko hiljada. Bez obzira na sve to, potrebno je da se upravlja sa korisnicima i sistemom bezbednog iskljuenja.

Najlaki nain da upravljate korisnicima i grupama je da koristite skripte i programe koji su na raspolaganju. Slackware ima programe adduser, userdel, chfn, chsh i passwd za rad sa korisnicima. Komande groupadd, groupdel i groupmod su za rad sa grupama. Izuzetak su chfn, chsh i passwd, koje generalno pokree root, i koje se nalaze u /usr/sbin direktorijumu. Komande chfn, chsh, i passwd moe pokrenuti bilo ko, a nalaze se u /usr/bin direktorijumu. Korisnici mogu da se dodaju sa adduser programom.

Naravno da je mogue da dodajete, modifikujete i uklanjate korisnike i grupe bez korienja skripti i programa koji dolaze sa Slackware-om. Vano da znate gde su lozinke stvarno smetene, u sluaju kada je potrebno da oporavite sistem, a ti alati vam nisu dostupni. /etc/passwd, /etc/shadow i /etc/group

Propisno gaenje raunaraVeoma je bitno da propisno ugasite va sistem. Jednostavno iskljuivanje napajanja preko POWER dugmeta moe da uzrokuje ozbiljnu tetu na sistemu fajlova. Kada je sistem pokrenut fajlovi su u upotrebi ak i onda kada se ne radi nita sa njima.

shutdown -h now

shutdown -h +60

shutdown -r now

halt Reboot

telinit 0

telinit 6

Control+Alt+Delete

Control+Alt+F1

Pitanja za vebuemu slui netconfig program?ato treba proveravati podeavanja koja su napravili sami konfiguracioni programi?Gde su smeteni kerneli mola za konfiguraciju mree?ta se dobija u prikazu komandom ifconfig?ta je DHCP?Osim dinamikih IP adresa, kave jo postoje IP adrese i u emu se razlikuju?emu slui DNS?Koje vrste (po tipu konekcije) umreavanja poznajete?Kako se u Slackware daje hardverska podrka za beino umreavanje?Koaja su najee dva koriena mrena sistema fajlova u Linux-u?Nabrojte (bar tri) neke mrene komande i objasnite emu slue.Zato u Slackware-u nije jednostavno podesiti rad u prozorkom grafikom okruenju?Kako se zove fajli i gde se nalazi za konfiguraciju X-WindowsaKako se boot-uje Linux OS?ta je dualboot?Zato se definuu path-ovi?tasu to sistem fajlovi?Kako se administrira korisnicima u Linux OS i kako su definisana njihova prava prema fajlovoma i direktorijuma?Nabrojte neke komande za gaenje ili reset raunara pod Slackware-om.

Krajjjjjj