NaUČNi MagaZiN BROj 6☻DEC 2015-MaR 2016☻CENa · PDF filemreža uspostavila komunikaciju sa svetskom ... Lica iz amfiteatra su i ... Dr Marko Drago - čovek koji ih je uočio Od

NaUČNi MagaZiN BROj 6☻DEC 2015-MaR 2016☻CENa 200 RSD

AJNŠTAJN UHVATIO TALASE“NOBEL” VERIFIKOVAO KRAJ MALARIJE

NOVA NADA SRPSKE MEDICINEENGLESKI “TESLA” PRE SRPSKOGTANKA LINIJA DRUŠTVENIH MREŽATAJNE, ŠIFRE, KLJUČEVI, NAPADAČI

SUFiNaNSiRaLO:Ministarstvo kulture i informisanja

R. Srbije

UVODNIK

JUBILEJIMiran Milunović,

glavni i odgovorni urednik

Hvala što nas (ne) čitate!

Ove godine obeležavamo neke od najznačajnijihgodišnjica: 225 godina od rođenja “oca” elektro-hemije i elektrotehnike Majkla Faradeja, čija je slikavisila na počasnom mestu kod najčuvenijeg“srpskog zeta” kome takođe slavimo “okruglo” -100 god Teorije relativnosti i postavke baš nedavnodokazane hipoteze o postojanju gravitacionih ta-lasa.

Februar 2016. beše mesec kada se navršilo i 70godina od puštanja u rad Enijaka – prvog digitalnogračunara u istoriji ove civilizacije i prave, iako pre-glomazne, preteče današnjih kompjutera, a i 20godina kako je srpska akademska računarskamreža uspostavila komunikaciju sa svetskomračunarskom mrežom, od milošte zvanom Internet.U maju ćemo proslaviti 50 godina slavne i prestižneMatematičke gimnazije u Begradu

Nažalost, ovaj relativno umreženi elektro-svet jepočetkom marta, naprasno napustio Rej Tomlinson(74), zvanično priznati tvorac “elektronske pošte” –drugog(?) po važnosti internet-servisa, koji je pre45 godina poslao prvu uspešnu @poruku.

Svi pomenuti jubileji i događaji su nekako vezaniza ključne prekretnice u tehnološkom razvoju homosapiensa (ne računajući samo: pronalazak načinaza paljenje vatre; točka; parne mašine; fisionognuklearnog reaktora), a obeležavaju se u momentužestokog “ključanja” u celom svetu, oličenog urapidnom zagađivanju svega što se da zatrovati,podizanju temperature i kiselosti atmosfere i fun-damentalnog “izvora života”, rastu automatizacije,nezaposlenosti, nivoa svetske vode – usled sma-njenja globalne količine prirodnog leda, ogoljenihpovršina koje pripadaju šumama, međudržavnih iličnih novčanih dugova, socijalno-ekonomskognezadovoljstva… opasnosti da majmun, ovog putane sedne u tenk, već da se domogne onog na-jopasnijeg “koferčeta” na planeti, otvori ga i …samo još da pitam, pre nego što odem(o):

Za koga su, zapravo, gore pomenuti čije jubilejeslavimo, toliko vredno i, kako verujem, dobron-amerno radili i maštali?

IZDANJE OVOG BROJAMAGAZINA JE SUFINASIRALO:

HVALA U IME REDAKCIJE I ČITALACA!

2

Tema brojaajNŠtajNKONaČNO Na gRaV-taLaSUDr Branislav Cvetković,fizičar-gravitacionista

PaRaZitOLOgija“NOBEL”VERiFiKOVaOKRaj MaLaRijEDr sc. vet. Pavle gavrilović

OStajtE OVDENOVO SUNCESRPSKE MEDiCiNEDr Sunčica Popović

iNtERVjUBEZ StRatEgijENEMa NaUKEDr Bojan Radak, fizičar

NaUČNE UStaNOVESRBijEihtM

PSihOLOgijataNKa LiNijaDRUŠtVENihMREŽaVladimir Kitanović,psiholog

Sadržaj

it BEZBEDNOSttajNE, ŠiFRE,KLjUČEVi,NaPaDaČiMr Marko Carić,matematičar

MED-tEhNOLOgijaiMPLaNti SaČiPOMProf. dr Marcos SforzaDr Katarina anđelkov(ponovljen članak)

it-iStORija SRBaENiaC, gaLaKSija,BBS, iNtERNEtZoran Modli

NaUČNiK-BiOgRaFijaENgLESKi “tESLa”PRE SRPSKOgMiran Milunović

iMUNOLOgijaOD SaLMONELEDO BOtULiNUSaiva Popović, biohemičar

I 1/4 2016

3

RubrikeIN MEMORIAM

EKOLOGIJAObešumljavanjePregrevanjeOdleđivanjePotapanjeBacanje hranePrljanje

DOGAđAJI50 GODINA MATEMATIČKE GIMNAZIJE

IT ZADATAKKriptografija

ZABLUDE“Pivski stomak” (ni)je od pivaPivo (ni)je od hmelja

BIOGRAFIJE AUTORAProf. dr Marcos Sforza,Dr Katarina Anđelkov,Dr Pavle D. Gavrilović,Dr Branislav Cvetković,Dr Iva Popović,Mr Marko Carić,Vladimir KitanovićZoran Modli

I 1/4 2016



PRIKAZAN JE SAMODELIMIČAN SADRŽAJ

ČASOPISA.AKO ŽELITE

CEO SADRŽAJ,MOŽETE NARUČITI

ŠTAMPANI PRIMERAKU OPCIJI

“Naručivanje”

http://iq.in.rs/naruc.php

4 I 1/4 2016

5I 1/4 2016

OStajtE OVDE

NOVO SUNCESRPSKE MEDICINE

„U nadi da će kvalitet naći svoj putdo pobede, moja odluka je da

pokušam da ostanem u svojoj zemljii ostvarim jedan od svojih ciljeva: daradim ono što želim i to sa ljubavlju,

jer jedino sam tako sigurna da mogubiti najbolja u poslu koji ću obavljati.

Upravo na taj način će sedemantovati stav da je u našoj

državi zavladao princip mediokritetai da kvaliteti najboljih studenata nedolaze do izražaja. Takođe, takva

pozitivna odluka će vratiti veru ubolje sutra i biće mi argument da se

vredi boriti za opstanak u svojojzemlji i doprineti njenom

prosperitetu“Stav je mlade srpske lekarke,

rođene u Beogradu 1991. godine,koja je „u roku“ završila Medicinskifakultet, sa prosekom 9,86, volonter,

učesnik više naučnoistraživačkihradova i dobitnik je više nagrada i

stipendija u Republici Srbiji

Nazirao se kraj dugog toplog leta tog septembra 2009.godine... Svaki kraj uslovi i neki novi početak, ali ovogputa je taj početak sam po sebi značio nešto veliko.

Počelo je ispisivanje prvih redova nove stranice knjige za kojunisam znala koliko će imati poglavlja, neočekivanih preokreta inastavaka. Ranije uvek prisutna želja da leto potraje još malo,te godine je bila nešto bleđa: što se više bližio početak, rasla jeneizvesnost, a strpljenje se smanjivalo!

Konačno, osvanulo je jutro, ni po čemu drugačije od prethod-nih, ali, ipak, sluteći nešto novo i nesvakidašnje, što ću pamtiti.Nisam bila ni svesna činjenice da će putanja koju sam prešlatog jutra ka Medicinskom fakultetu u Beogradu postati deo mojesvakodnevnice narednih šest godina.

Nezaboravni prvi dan u amfitetaruNajveći amfiteatar na našem fakultetu je bio pun mladih,

odmornih i nasmejanih lica, za mene, u prvih mah, skoro pot-puno novih. Videlo se da je većina na najbolji način iskoristilazasluženi odmor nakon prijemnog ispita i upisa na fakultet i daspremni iščekuju nove izazove. Nakon reči dobrodošlice profe-sora iz fakultetske uprave i uvodnog predavanja, shvatili smoda smo na početku puta koji nije nimalo lak. Nažalost, ne moguda kažem da se danas u potpunosti sećam tog prvog dana, jerje taj divan događaj pomalo nezasluženo ostao u senci nekihblistavijih koji su usledili. ipak, upečatljiva mi je ostala izjavatadašnjeg studenta-prodekana koji je rekao da „ako želimo dabudemo najbolji studenti - treba da uložimo puno energije i trudai da se u potpunosti posvetimo onome što radimo“.

Već narednog dana uplovili smo u reku vežbi, predavanja idrugih obaveza koje su usledile. Ova reka je tekla brzo, izviju-ganim tokom, često nam ne dozvoljavajući da predvidimo štanas čeka iza sledeće krivine. Plivali smo kroz tu reku, nekimanje, a neki više efikasno... i tako su prolazili meseci i godineu kojima se smenjivale naše obaveze, ali i pojavili prvi uspesi.

Lica iz amfiteatra su i dalje bila mlada i nasmejana, moždane baš uvek odmorna kao na početku, zbog previše obaveza,ali sam bila srećna što su baš oni moje kolege. Vreme prove-deno sa njima na nastavi i u različitim vannastavnim aktivno

Dr Sunčica Popović, lekar-stažista

6 I 1/4 2016

8 I 1/4 2016

1995. godine, šume su pokrivale 31,6% ukupne površine kopna na Zemlji.Danas je manje od 30% i smanjuje se, a nas je sve više...

12 I 1/4 2016

AJNŠTAJN KONAČNONA GRAV-TALASU...

tokom proteklih decenija naučnici su„osluškivali“ burne astrofizičke događajenadajući se da će detektovati gravitacione

talase koji se pri tome emituju. a postojanje tihgravitacionih talasa, koji se najkraće moguopisati kao putujući poremećaj prostor-vremena,teorijski je predvideo albert ajnštajn još pre 100godina, ali tek nedavno su direktno detektovani!

U radu pod naslovom „Posmatranje gravita-cionih talasa pri spajanju dvojne crne rupe“(engl. „Observation of Gravitational Waves froma Binary Black Hole Merger“) objavljenom uprestižnom časopisu Fizikal rivju leters (PhysicalReview Letters, referenca PRL 116, 0611022016) naučnici tvrde da su u Lasersko-interfer-ometrijskoj opservatoriji za gravitacione talase(Laser interferometer gravitational-wave Obser-vatory - LigO), uočili gravitacione talase. i oni injihove kolege sa Virgo interferometra u italijitvrde da su gravitacioni talasi nastali spajanjemdveju rotirajućih crnih rupa sa masama više od25 puta većim od mase Sunca, tačnije 35,5 i29,4 masa Sunca. U sudaru je nastala crna rupasa masom od 62,4 puta većom Sunčeve, aizračena je energija gravitacionih talasa koja jetri puta veća od energije mirovanja Sunca. Ovajrezultat takodje predstavlja prvi dokaz da usvemiru mogu da nastanu i da se spoje dvojni(binarni) sistemi crnih rupa

Dr Branislav Cvetković,fizičar-gravitacionista,

Institut za fiziku u Beogradu

Dva događaja – u septembru2015, a potom u februaru

ove godine, konačno supotvrdila 100 godina staru

pretpostavku najpoznatijeg„srpskog zeta“ i pionira

„relativizma“ Alberta Ajnšta-jna o postojanju gravitacionih

talasa.Nakon ovog otkrića, u svetu

astrofizike, kvantnemehanike i teorijske fizikeviše ništa neće biti isto...

Ulazi se u potpuno novu eruistraživanja strukture, poreklai ponašanja svemira, otvarajupotpuno novi vidici ka mikro i

makrosvetu i odškrinuta suvrata ka poljima neslućenih

mogućnosti.







“Naručivanje”


TEMA BROJA

događaje još dublje u kosmosu nego što je tomoguće uz pomoć detektora lociranih na Zemlji.Na taj način, biće omogućeno proučavanje nas-tajanja još masivnih crnih rupa i jakih gravita-conih polja u dubinama svemira.

Eksperimentalno postrojenje LigO pred-stavlja rađanje nove ere astronomije zasnovanena gravitacionim talasima. Veoma je značajnoda je prvi „zvuk” koji je stigao do LigO eksperi-menta došao od spajanja dveju crnih rupa - ob-jekata koje ne možemo da vidimo pomoću

elektromagnetnog zračenja.izvesno je da će astronomija zasnovana na

gravitacionim talasima imati veliki uticaj narazvoj astrofizike u bliskoj budućnosti. Na primer,biće moguće da se utvrdi koliko često se crnerupe spajaju u kosmosu, kao i da se ispitujuastrofizički modeli koji opisuju formiranje dvojnihsistema.

Detekcija snažnih signala omogućićefizičarima da provere poznatu “no hair” teoremu,prema kojoj se tvrdi da crne rupe, odnosno nji-hova struktura i dinamika zavisi isključivo od

Dr Marko Drago - čovek koji ih je uočio

Od 1000 naučnika koji rade na LigO eksperimentu, čast da prvi uoči gravitacionetalase imao je tridesettrogodišnji dr Marko Drago, italijanski fizičar iz Padove.

U trenutku kada je do detektora stigao gravitacioni talas od crnih rupa koje su sespojile, Drago nije bio ni u Luizijani ni u Vašingtonu, već u svojoj kancelariji na “MaksPlank” institutu za gravitacionu fiziku u hanoveru, gde članovi LigO tima rade naobradi podataka.

Signal je bio toliko snažan da Drago, u prvom trenutku, nije poverovao da je reč ostvarnom signalu, već o lažnom - probi i sl. za čije puštanje je odgovorna samo nekolic-ina lidera ovog naučnog poduhvata. takve probe imaju za cillj da se proveri ispravnostopreme i “pripravnost'' istraživača.

Ovoga puta, to je bio pravi signal, a dr Marko Drago koji je, osim što je fizičar, uslobodno vreme i pisac i pijanista, imao je tu čast da se svojoj porodici pohvali da jeprvi “oslušnuo” gravitacione talase.

I 1/4 2016 17

Teško telo krivi prostor-vremeU Opštoj teoriji relativnosti, prostor-vreme se krivi u prisustvu teških tela kao što masivna kugladeformiše zategnutu gumenu površinu na kojoj se nalazi. teško telo dakle privlači gravitacionomsilom lakša tela u svojoj okolini na sličan način kao što bi se klikeri kretali ka pomenutoj teškojkugli. Formalno, gravitaciono polje se u ajnštajnovoj teoriji opisuje sa deset komponentimetričkog tenzora u Rimanovom prostor-vremenu. Dinamika gravitacionog polja sadržana jeu jednačinama koje nose ajnštajnovo ime i koje u vakuumu imaju oblik:

Neeuklidske geometrije poznate matematičarima još od osamnaestog veka našle su svoju pri-menu u fizici dvadesetog veka. gravitacioni talasi predstavljaju „putujuću“ promenu metrike, a samim tim i krivineprostor-vremena koja se prostire poput talasa. Oni prenose energiju kao gravitaciono zračenje.Samo njihovo postojanje je u vezi sa konačnom brzinom prostiranja uzajamnog delovanja (in-terakcije) u teoriji relativnosti. gravitacioni talasi ne mogu postojati u Njutnovoj teoriji gravitacijeu kojoj se postulira da se interakcija prenosi trenutno, tj. da je brzina prostiranja interakcijebeskonačna.

I 1/4 2016 19

50 GODINAMATEMATIČKE

GIMNAZIJEU maju ove godine, Matematička gimnazija u Beogradu obeležava 50 godina postojanja!

Ugledu Matematičke gimnazije i njenoj afirmaciji kod nas i u svetu najviše su doprineli uspesinaših učenika postignuti u školi, studijama i na takmičenjima iz matematike, fizike i infor-matike. Postignuti rezultati su jedinstveni u svetu.

Na međunarodnim takmičenjima učenici Matematičke gimnazije su osvojili preko 300medalja. Pored izuzetnog uspeha u oblasti matematike, fizike i informatike učeniciMatematičke gimnazije su uspešni i u drugim oblastima: osvajaju nagrade iz književnosti, uglumi, sportu, šahu itd.

Kada su 2004. godine uvedena i po dva ogledna odeljenja sedmog i osmog razreda os-novne škole, naši učenici učestvuju na Juniorskim olimpijadama iz matematike, fizike, infor-matike, astronomije. I na ovim takmičenjima naši učenici dominiraju.

Vlada Republike Srbije je na sednici održanoj 10. maja 2007. godine donela Odluku oodređivanju Matematičke gimnazije od POSEBNOG INTERESA za Republiku Srbiju.

20 I 1/4 2016

Rast temperature u oC na Severnojhemisferi baziran na podacimaNOAA u periodu od 1880-2015.(novembar).

Podaci NASA i NOAA o temperaturnim odstupanjima na Zemlji zaposlednji kvartal rekordne 2015. godine - gledano od 1880. odkada se redovno beleže meteo-podaci.Takođe, u poslednjih 16 godina - bilo je 15 rekordnih.Prosečna temperatura na Zemlji je viša za 1oC u odnosu na 1880.

I 1/4 2016 21

Dr sc vet Pavle Gavrilović, patolog,Vet.i spec. institut „Pančevo“

Malarija je parazitsko oboljenje koje se od-likuje ponavljanim napadima groznice ipovišene telesne temperature zbog sinhronograspadanja eritrocita, zaraženih jednom ili viševrsta protozoa iz roda Plasmodium. Prema po-dacima Svetske zdravstvene organizacijemalarija je, uz SiDU i tuberkulozu, svrstanameđu 10 bolesti od kojih se najčešće umire usvetu. Rasprostranjena je u tropskim i suptrop-skim predelima, u subsaharskoj africi, odBliskog do Dalekog istoka, Okeaniji, Centralnoji južnoj americi… Pod rizikom od ove parazi-toze je oko 3,2 milijarde ljudi - skoro polovinasvetske populacije. Procenjuje se da je u 2013.godini od malarije obolelo oko 198 miliona ljudiod kojih je oko 584.000 umrlo. Oko 90% smrt-nih slučajeva dogodi se u africi, od čega 40%u Demokratskoj Republici Kongo i Nigeriji.Povećana primena mera prevencije i kontroledovela je do toga da se od 2000. godine stopamortaliteta na globalnom nivou smanji za 47%.U područjima gde se javlja, najveća smrtnostje kod dece kod koje se još nije razvio imuniteti trudnica zbog smanjene otpornosti organizmau trudnoći.

U prenošenju bolesti ključnu ulogu imaju ko-marci iz roda anopheles u kojima se odvija deo

„NOBEL”VERIFIKOVAOKRAJ MALARIJE

PARAZITOLOGIJA

Dodela Nobelove nagrade za 2015.godinu naučnicima Juju Tu (Kina),

Satoši Omuri (Japan) i Vilijamu Kem-belu (SAD) predstavlja definitivno

priznanje za pronalazak i izuzetanuspeh lekova za suzbijanje i

iskorenjivanje naročito opasnih i doskoro nepobedivih parazitskih bolesti

ljudi: malarije, „rečnog slepila” ilimfatične filarijaze - tri bolesti veoma

značajne sa globalnog epidemiološkogaspekta zbog velike geografske

rasprostranjenosti i ugrožavanja milionaljudskih života, uglavnom siromašnih

populacija.Ali, interesantnija činjenica je da su

oba leka koja su „nobelovci” otkrili za-pravo čist dar prirode: lek protiv malar-

ije Artemizinin dobijen je iz ekstraktabiljke Artemisia annua (slatki pelin), a

ivermektin je prirodni produkt fer-mentacije bakterije Streptomyces aver-

mectinius!

22 I 1/4 2016







“Naručivanje”


Mr Marko Carić, matematičar,VIŠER, Beograd

Kriptoanaliza je grana kriptografije koja se bavidešifrovanjem odnosno razbijanjem šifrata u ciljudobijanja poruke. alternativni pristup kriptografiji jesakrivanje poruka bez šifrovanja. time se bavisteganografija. Na osnovu čega će izabrani saznatitajnu, koja će ostalima ostati nepoznata? Potrebnoje da znaju nešto što je ostalima nepoznato, nalik“čarobnim rečima”. tu dodatnu informaciju nazi-vamo ključem. Kao što ključ lako otvara i teškavrata, tako lako dešifruje i težak šifrat. Pokušaj dase grubom silom razvale čelična vrata, bukvalnoodgovara pokušaju da se grubom silom saznatajna - verovatno će takav pokušaj ostati bezus-pešan. Ključ je neka informacija (slovo, tekst, broj,matrica, niz bitova) koja se povezuje sa porukomda bi se dobio šifrat. Slično, taj isti ključ se ondapovezuje sa šifratom da bi se dobila polaznaporuka.

Na primer, poruka može biti haL a ključ - brojjedan. Kako sada povezati “jedan” i poruku haL?ako se složimo da je algoritam šifrovanja rotacijasvakog slova poruke za jedno mesto u desno,dobićemo šifrat iBM. Naravno, algoritam šifrovanjamogao bi da bude drugačili i komplikovaniji, ali

Kriptografija - nauka o šifrovanju,stara je koliko i sam čovek.

Bavi se načinom da nešto ostanetajno i da se, po potrebi, otkrije

izabranima. Često, nasuprot svihostalih, samo dve strane u komu-

nikaciji žele da budu izabrane.Strana koja nije izabrana, a želi

da sazna tajnu, naziva senapadačem. Ponekad, tajna jeizazov za onog koji će njenim

rešavanjem postati “izabran”. Ukriptografiji, tajna se naziva

porukom, a tajna unerazumljivom obliku - šifratom.

Proces pretvaranja poruke ušifrat naziva se šifrovanje,

a obrnut proces - dešifrovanje.

IT

30 I 1/4 2016

Rešeni zadaci:

1. U RSa algoritmu dati su sledeći parametri:(n,e) = (33,9).

a) Odrediti privatni ključ d.b) Potpisati poruku m = 8.c) Šifrovati poruku m = 12.d) Šifrovati tekst hELLO, pri čemu postoji pres-

likavanje (h–8, E–5, L–12, O–15).

2. U Difi-helmanovom protokolu dati su para-metri p = 23 i g = 5.

a) ako je ana zamislila broj a = 6 i ako je Bobanzamislio broj b = 15 - naći zajedničku tajnu.

b) Pokazati (izračunati) na primeru kako Sre-doje (čovek u sredini) može sa vrednošću c=2omesti komunikaciju.

3. U cilju boljeg pojašnjenja uvedenih pojmova,kao i sticanja osećaja za nivo složenosti primenegrube sile, predstavićemo jednostavan protočni ši-farski algoritam:

- Neka se nad ćiriličnom azbukom svakom slovumože redom pridružiti broj K, 29≥K≥0.- Broj K nazovimo inicijalnim ključem.Dakle, inicijalni ključ je broj, a prostor inicijalnihključeva je svega 30.- Neka je polazna poruka definisana nizom brojevaveličine 10 (p1p2..p10).- Neka se iz inicijalnog ključa dalje razvija “niz bro-jeva” (k1k2..k10) na sledeći način: k1=K i ki=pi-1 za9≥i≥1. Pod ključem se ustvari podrazumeva niz(k1k2..k10). Šifrovanje se svodi na sabiranje svihčlanova polazne poruke sa odgovarajućimčlanovima ključa po modulu 30 (od svakog brojaeventualno većeg od 29 oduzima se 30).Dešifrovanje se svodi na oduzimanje svih članovašifrata od odgovarajućih članova ključa po modulu30 (na svaki broj eventualno manji od 0 dodaje se30).

BELEŠKE_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Rešenja će biti objavljenau sledećem broju (7)

А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л ЉМ Н Њ О П P СТ Ћ У Ф Х Ц ЧЏ Ш

0 1 2 3 4 5 67 8 9 10 11 12 1314 15 16 17 18 19 2021 22 23 24 25 26 2728 29

Na primer:Polazna poruka (p1p2..p10) :14 0 21 6 14 0 21 9 11 0 – МАТЕМАТИКАZa K = 0 ključ (k1k2..k10):0 14 0 21 6 14 0 21 9 11Šifrat (c1c2..c10):14 14 21 27 20 14 21 0 20 11 – ММТЧСМТАСКZa K = 0 ključ (k1k2..k10):0 14 0 21 6 14 0 21 9 11Polazna poruka (p1p2..p10):14 0 21 6 14 0 21 9 11 0 – МАТЕМАТИКАSlično za istu polaznu poruku dobijaju se šifrati:Za K = 1 šifrat (c1c2..c10):15 14 21 27 20 14 21 0 20 11- НМТЧСМТАСКZa K = 2 šifrat (c1c2..c10):16 14 21 27 20 14 21 0 20 11- ЊМТЧСМТАСКKoja se poruka krije iza šifrata sastavljenog od sledećihćiriličnih slova: ХЗНРХЈРВБНСЕЧГГЊТВРКОЗДДТТК ?

BEZBEDNOST

I 1/4 2016 37

Prof. dr Marcos Sforza, Dr sc. med. Katarina Anđelkov,

specijalisti plastične irekonstruktivne hirurgije

u „BelPrime Clinic” u Beogradu

Otprilike u to vreme, grupa mladih i vizionarski orijenti-sanih stručnjaka kompanije Establišment Labs (Establish-ment Labs) počela je sa proizvodnjom najnovijegeneracije silikonskih implantanata koji se koriste uplastičnoj i rekonstruktivnoj hirurgiji.

Najnovija dostignuća iz nauke i u oblasti informatikenisu mnogo, do skoro, doticala oblast plastične i rekon-struktivne hirurgije. Silikonski implantanti za grudi,potkolenice i sedalni predeo, osim promene površinsketeksture, nisu se značajnije menjali od sedamdesetihgodina prošlog veka.

Sada, pored značajnih pomaka u kvalitetu silikona,„uniblok kapsule” (zaštitna opna iz jednog dela, bez„slabih tačaka”), modela koji prati pokrete tela i, shodnotome, menja oblik, sigurnosnog filma koji ukazuje naeventualne propuste te se implantant automatski povlačipre pakovanja i dr, svakako je za pacijente najveći sig-urnosni novitet da je u implantante počela ugradnjačipova kompanije Veritek (VeriTeQ) .

Veritek je američka kompanija sa sedištem u DelrejBiču (Delray Beach, FL, USA) na Floridi. Njihov prviproizvod su bili čipovi koji su se koristili u veterinarskojmedicini. Danas, stručnjaci Veriteka stavljaju akcenatpretežno na humanu medicinu i, zahvaljujući nedavnousvojenom zakonu američke agencije za hranu i lekoveFDa (Food and drug administration of US), prema kojemsvako medicinsko sredstvo koje se ugrađuje u ljudsko telotreba da ima jedinstveni identifikacioni broj (iD) koji semože očitati u svakom trenutku, izrasli su u vodeću kom-paniju u sferi implantabilnih medicinskih sredstava.

MED-tEhNOLOgija

IMPLANTI SAČIPOM

Čip „kju insajd sejfti tehnolodži” Foto: Veritek korp.

Skandal koji je 2010. godineizbio sa implantatima firme

Poly Implant Prothèse (PIP) uFrancuskoj, kada su otkriveni

brojni propusti u njihovojproizvodnji, pokrenuo je mnoga

pitanja o sigurnosti i detekcijiproblema na ugrađenim

protezama. Uplašene pacijentkinje, zabrinute

za svoje zdravljhe panično supozivale hirurge i bolniceu nadi da će saznati koji

implantanti su im ugrađeni, jer suu međuvremenu izgubile

garancijsku karticu sa podacima

Napomena:Članak ponavljamo u celosti, saneznatnim izmenama, zbog greškenastale prilikom pripreme prethodnogbroja magazina IQ.Izvinjavamo se autorima i čitaocima!

38 I 1/4 2016

Veritekov čip „kju insajd sejfti tehnolodži” (Q insideSafety technology™) jeste pasivni prenosnik podataka(transponder), odnosno radio-frekventni identifikator(RFiD). Ovo je prvi mikrotransponder na svetu registrovanod strane FDa i jedini sa CE odobrenjem (ispunj-avanjestandarda EU, članica EFta, Švajcarske i turske) zaupotrebu kod ljudi i mogućnošću korišćenja u implantan-tima za grudi. Omogućuje lekarima sigurnu i tačnu identi-fikaciju implantanata dojke sa spoljašnje strane tela.

Čip „kju insajd sejfti tehnolodži” poseduje biokompat-ibilni mikrotransponder program sa jedinstvenimnumeričkim nizom od 15 cifara kojem se pristupa ručnimčitačem prelaskom preko područja dojke (kao kod„čipovanih” kućnih ljubimaca). Petnaestocifreni broj kojise pojavi na čitaču odgovara već pohranjenom broju uonlajn bazi podataka kojoj putem interneta mogu pris-tupiti ovlašćene osobe.

Pomoću čipa „kju insajd sejfti tehnolodži” lekari i paci-jenti imaju mogućnost za siguran i potpuno neinvazivanpristup i proveru specifičnih podataka u vezi sa implantan-tima. Za razliku od proizvoda sa garancijskim karticamakoje su do sada bile dostupne pacijentima nakon bilokakve intervencije na grudima sa ugradnjom implan-tanata, čip „kju insajd sejfti tehnolodži” nikada ne može bitiizgubljen. Postavljanje implanata sa čipom pruža pacijen-

tima sigurnost i spokoj čak i u slučaju eventualnogpovlačenja proizvoda iz upotrebe.

Naučnici Veriteka rade na daljem usavršavanju po-dataka koje čip može da prenese, te bi u skorijojbudućnosti mogli da očekujemo da će čip imati mogućnostdetekcije nivoa oksigenacije okolnog tkiva, nivoa glukoze,temperature, pulsa, kao i nivoa nekih farmakoloških sred-stava u tkivu, te smo sigurni da će biti značajan izvor po-dataka u svim granama medicine i od velike pomoćilekarima u lečenju ili određivanju adekvatne vrste i dozeterapije. U plastičnoj i estetskoj hirurgiji, neki od ovih po-dataka bi značajno doprineli ranoj detekciji eventualnih in-fekcija, pucanja ili odbacivanja implantanata, što su nekeod najčešćih komplikacija, a koje, ako se otkriju u ranojfazi, imaju veliku verovatnoću izlečenja.

i pored tako superiorne tehnologije, implantanti sačipom su po ceni konkurentni drugim implantantimatrenutno prisutnim na svetskom tržištu. Ovi implantanti sujedni od najpopularnijih implantanata među pacijentima uVelikoj Britaniji, Francuskoj i italiji, a uskoro će biti dostupnii pacijentkinjama u Srbiji, s obzirom na to da je njihovaregistracija u toku. n

Silikonski implantant za dojku najnovije generacije sa utisnutim čipom „kju insajd sejfti tehnolodži”Foto: Miran Milunović

Moćan čip u odnosu na dinarFoto: Miran Milunović

Sastav čipa „kju insajd sejfti tehnolodži”čipa: silikatno staklo; jezgro od nikla i cinka;namotaj bakarne žice zalivene epoksidnomsmolom i... mnogo tajne Autor: Veritek korp.

Potpuno bezbedanPrema tvrdnji Olivijea Turnera iz Establiš-ment labsa, čip „kju insajd sejfti tehnolodži”je potpuno bezbedan za ugradnju u ljudskotelo jer se, osim što je utisnut u silikon,nalazi u kućištu od specijalnog silikatnogstakla – hemijski i imunološki inertnog –zatvorenog epoksidnom smolom i izdržavavisoke temperature sterilizacije i očvršćenjasilikonskog gela u implantantima.Čip, takođe, ne reaguje u kontaktu sa aero-dromskim sigurnosnim detektorima nitiizaziva bilo kakve neželjene pojave kod paci-jenta prilikom izlaganja drugim elektromag-netnim poljima poput MRI dijagnostike(mikrotalasne rezonance), gde se može reg-istrovati njegovo prisustvo (pojavljuje se nasnimku), ali ne stvara nikakvu interferenciju.

REPRiNt

I 1/4 2016 39

iQ iNtERVjU

BEZ STRATEGIJENEMA

NAUKE!“Poseban problem je poverenje uInternet na kojem se nalazi čitav

okean informacija, od kojih sumnoge izuzetno korisne i tačne, alikoji je i zagađen morem netačnih ili

naprosto lažnih informacija.Kod nedovoljno obrazovanih ljudi

stvoren je utisak da i ne morajuništa da znaju – dovoljno je da

"konsultuju Internet" i tamo sve ima– od lekova za njihove boljke do

kursa o pilotiranju avionom.Takođe, ima čak jasno uočljivih

aktivnosti nekih organizacija koje,za svoje potrebe, sa namerom

dezinformišu i dezorjentišu ljude,kako bi oni pre svega izgubili pov-erenje u znanje i nauku – a onda

im se servira verovanje upripremljene "činjenice".

Neobrazovanim i dezorijentisanimčovekom je najlakše manipulisati!”,

iznosi svoj lični stav za “IQ” našugledni stručnjak za lasere

iQ: Kakvo je stanje u domaćoj nauci?BR: Odliv mozgova je ponovo vrlo snažan i to je

samo jedan od izazova sa kojim će naši mladi ljudimorati da se izbore. Drugi je – neodlučnost zemlje uprofilisanju sopstvene budućnosti. Živeći toliko godinau krizi (četvrt veka već), stvorio se politički mentalitet itehnologija "gašenja vatri", tj. rešavanja samo najhitnijihproblema i grčevitog iščekivanja predaha. U takvojsituaciji, strateško promišljanje je dodatni napor za kojimalo ko ima snage. ipak, bez strateškog promišljanja,nauka je dezorjentisana, jer država, njen najveći i na-jprirodniji konzument – nema jasnu ideju šta da traži odnauke. Najviše što pruža je podrška tipa "samo se virazvijajte i napredujete u onom u čemu ste najbolji". jatako vidim trenutnu situaciju. iako formalno, periodičnopostoje i razne strategije i planovi. Bar na papiru.

Zbog ovoga uvek opominjem svoje mlađe kolege dase ne oslanjaju samo na državu. Neka istražuju neštošto je nekome potrebno. ako nije u našoj državi –međunarodno tržište znanja je široko. ima istraživačkihfondova i interesenata koji omogućuju da se ostane uzemlji a istraživanja finansiraju iz inostranstva. ima inešto naše privrede koja je ponovo zainteresovana zarazvoj. Ni mi se u naše vreme nismo oslanjali samo nadržavne fondove za nauku.

iQ: Vi ste svoju karijeru naučnika započeli u Srbiji previše od 30 godina i uglavnom ste bili ovde. Kako se išta i menjalo od tada do danas?

BR: ja sam se u institutu „Vinča” zaposlio 1982. go-

Dr Bojan Radak, fizikohemičarINN “Vinča”

40 I 1/4 2016







“Naručivanje”


Vladimir Kitanović, psiholog

Kada je pre dvadeset pet godina izrađen i ob-narodovan prvi veb sajt, mali broj ljudi je mogaoda pretpostavi kakav će se ubrzani razvoj desitiu oblasti informaciono-komunikacionihtehnologija na kraju dvadesetog i naročitopočetkom dvadeset prvog veka kada dolazi doekspanzije društvenih mreža koje postaju na-jpopularniji sadržaj na internetu. Ovi besplatni on-lajn servisi svojim korisnicima omogućuju vlastiteprezentacije i raznovrsne načine komunikacije sasvetom.

“Ja” na virtuelni način

Zbog ubrzanog načina života savremeničovek ima sve manje slobodnog vremena za di-rektnu komunikaciju i zajedničke aktivnosti sadrugim osovama, pri čemu svakako treba imatina umu da je ostvarivanje socijalne interakcijejedna od ključnih ljudskih potreba. Čovek kaosuštinski društveno biće ima stalnu potrebu zadrugim ljudima, jer svoje individualno ja najboljeostvaruje u kontaktu sa drugim ljudima i stalnojmeđusobnoj komunikaciji i „razmeni“. Upravonemogućnost čoveka da ispuni potrebu za soci-jalnom interakcijom u modernom dobu postala jerazlog zbog koga su razvijene različite društvenemreže na internetu sa ciljem olakšavanja ipoboljšavanja komunikacije, jačanja veza međuljudima i obogaćivanja međusobnih odnosa. Uproteklih desetak godina beleži se kontinuirani

Društvene mreže ne mogu dazamene direktnu komunikaciju i

interakciju pojedinaca i grupa alisvakako mogu dati dodatni kvalitet

međuljudskim odnosima i, po svojojprirodi, nisu ni dobre ni loše.

Dobrim ili lošim čini ih način na kojiljudi koriste mogućnosti koje one

pružaju. Sve dok su korisnici u stanjuda kontrolišu sebe i tehnologiju i ne

postanu njeni robovi, moći će daiskoriste blagodeti naučnih otkrića.

Negativni efekti prekomernogkorišćenja društvenih mreža i

identifikacije sa svojim virtuelnimidentitetom kako na planu mentalnog

zdravlja korisnika tako i na planusocijalizacije, promocije društvenih

vrednosti i ostvarivanja površnih inedovoljno kvalitetnih odnosa među

pojedincima, upozoravaju nas dahodamo po tankoj liniji koja razdvaja

negativne efekte s jedne, i koristikoje možemo imati od savremenog

tehnološkog razvoja, s druge strane.

taNKa LiNijaDRUŠtVENih

MREŽa

PSihOLOgija

44 I 1/4 2016

Zoran Modli,pilot, DJ, novinar

Sad, šta je - tu je… ne moramo baš da seprepiremo, mada neki tvrde da je četrnaesti, a neki,opet, petnaesti… ko ili šta? Pa, februar 1946: Dankoji je počeo kao svaki drugi, a onda se preselio uistorijske udžbenike, zajedno sa 17.000 vakuum-skih cevi Enijaka (ENiaC - Electronic Numerical in-tegrator and Computer), prvog digitalnog računaraikada! “ENiaC Day” zvanično je 15. februar, zatošto je, mada nateran da izvrši prvi proračun danranije, baš tog dana trideset tona teški računar

zvanično promovisan pred medijima, a to znači:predstavnicima štampe. Štampa je tada bila naju-ticajnija, radio bio na drugom mestu, a na televiz-

“I tako, samo što smo slistiliprase s novogodišnje trpeze, prvi

radni dan 1984. doneo je nakioske specijalno izdanje

časopisa Galaksija „Računari uvašoj kući“. Popunili su ga Voja

Antonić i Dejan Ristanović, ačitaoci su dobili i neočekivani

poklon – uputstvo, planove i fotostrip pride, sa pozivom da sami

sklope svoj prvi računar. U ovomslučaju, bila je to Vojina

“Galaksija” - kućni računarponuđen u kitu, sa svim potreb-

nim delovima. Vojina skromnaprognoza bila je da će se prodati100, Dejanova optimistička prog-

noza predviđala je 500, a stigloje ukupno 10.000 porudžbina

oduševljenih pionira kom-pjuterske revolucije koji su

poželeli sami da sastave svojprvi računar....”

ENIAC GALAKSIJA

BBSINTERNET

it

52 I 1/4 2016

11.09.2015. je zabeležena rekordno mala količina leda na i u okolini Severnog pola, još od 1979.Beleži se i dramatičan porast prosečne temperature u toj regiji za 6oC u arhipelagu Svalbard (oko 8o južnodo Severnog pola), a za čak 12oC severnije.Osim što ima za posledicu povećanje nivoa mora, rapidno topljenje leda značajno pogađa tamošnji živi svet,a posebno mnoge vrste riba, što ugrožava opstanak i drugih, složenijih vrsta.

ijske plamičke koji su tek počinjali neubedljivo tu itamo da svetlucaju u tami niko još nije obraćaopažnju.

Novinari su ga prozvali "džinovskim mozgom".i bio je, bukvalno! Uz to je računao koju hiljadu putabrže od dotadašnjih elektro-mehaničkih sprava.teško je direktno porediti njegovu internu memorijusa današnjim računarima, zato što je nije ni bilo.Oslanjao se na niz od desetak akumulatora koji suslužili kao uređaji i za računanje i čuvanje po-dataka. ipak, po nekima, ta ENijaKOVa "memo-rija" imala je, kad se sve sabere, kapacitet od 200bajta... Bajta? Šalite se?

Na sedamdesetu godišnjicu prvog digitalnogračunara, ove, 2016. godine, kultnadokumentaristička redakcija "trezora" Radio-tele-vizije Srbije započela je snimanje serijala o istorijidigitalnih računara, s posebnim osvrtom na našeprostore. Razni ljudi pozvani su da govore kroz epi-zode te serije. ja sam odlučio da pričam o prvoj“distribuciji” računarskih programa preko radio-ta-lasa na samom početku devete decenije prošlogveka...

Ko je tata Velikog brata?

U osvit osamdesetih godina prošlog veka svismo bili u iščekivanju Orvelove 1984: hoće li se za-ista i baš te godine obistiniti zle slutnje DžordžaOrvela i snaći nas apsolutizam svevidećeg VelikogBrata? Među „najsumnjivijima“ bili su mali, slabašnikućni računari, koji su se tek ispilili iz skromnih itživinarnika pod različitim, što živopisnim, štogeneričkim imenima – BBC, apple, ZX80, ZX81,ZX Spectrum, galaksija, Commodore... i, dok bisteste pljesnuli dlanom o dlan, stigla je 1984,dočekana sa strepnjom kao i, šesnaest godina kas-nije, neizvesna Nova 2000, kada su nam se(sećate se?) tresle noge od straha zbog najavl-jenog “milenijumskog baga”.

Mali kućni računari su se, na sreću, pokazalibezopasnima. Lenjo i bez žurbe su žvakali pro-gramske linije u bejziku, nešto temperamentnije senosili sa linijama mašinskog koda i to malo svojihmogućnosti skromno materijalizovali naprilagođenim ekranima. to je sve. Uzbuđenje jesplasnulo, planeta je odahnula, a Orvel zaboravljen– sve do ponovnog rađanja Velikog brata, ali u tV

it

Ekipa emisije “Trezor” u stanu Voje Antonića na snimanju serijala o digitalizaciji u SrbijiIzvor: ZoranModli

54 I 1/4 2016

rialitijima.ipak, događalo se nešto što nisu svi

primećivali, bar ne odmah… Počinjala jeračunarska revolucija na jugoslovenskim pros-torima! Za domaći teren - to pouzdano mogu datvrdim - za evropske i svetske prostore nisam sig-uran. Možda je demokratizacija čipova tamokrenula nešto ranije, ali i da jeste, svakako nijemnogo pre toga. i tako, samo što smo slistili prases novogodišnje trpeze, prvi radni dan 1984. doneoje na kioske specijalno izdanje časopisa galaksija„Računari u vašoj kući“. Popunili su ga Voja antonići Dejan Ristanović, a čitaoci su dobili i neočekivanipoklon – uputstvo, planove i foto strip pride, sapozivom da sami sklope svoj prvi računar. U ovomslučaju, bila je to Vojina „galaksija“ - kućni računarponuđen u kitu, sa svim potrebnim delovima. Vo-jina skromna prognoza bila je da će se prodati 100,Dejanova optimistička prognoza predviđala je 500,a stiglo je ukupno 10.000 porudžbina oduševljenihpionira kompjuterske revolucije koji su poželelisami da sastave svoj prvi računar!

ideja o emitovanju kompjuterskih programapreko radija takođe je rođena u gnezdu zvanom"galaksija", inače vodećem časopisu posvećempopularizaciji nauke tokom 1970-ih i 1980-ih god-ina u ondašnjoj jugoslaviji. jedan od urednika"galaksije", jovan Regasek, predložio mi je da umojoj radio emisiji na programu Radio Beograda202, "Ventilator 202", eksperimentalno emitujemprogram pisan za ZX Spectrum, nazvan "Pagina-tor", koji je napisao tada mladi programer, a danasglavni urednik magazina "PC Press", Dejan Ris-tanovic.

Krč, škrip - muzika za uši

i ja i moja radio ekipa bili smo veoma uzbuđeni.Pitao sam se da li će slušaoci shvatiti o čemu seradi i da li će prihvatiti predlog da emitovani zvuksnime na svoje kasetofone – e da bi ga nakon toga

učitali u svoje ZX Spectrume. Da bi zvuk tekao štopouzdanije, audio kasetu sam presnimio na profe-sionalnu magnetofonsku traku velikog StUDERmagnetofona, a tehničare Radio Beograda koji sudežurali na udaljenim radio-predajnicima obavestioda će narednih nekoliko minuta čuti samo pištanjei krčanje. "Nemojte da se brinete, nije greška uemitovanju. to radim namerno, a u pitanju je zvučnikod kompjuterskog programa koji upravo namer-avam da emitujem!”

Neobavešteni su bili zbunjeni i pitali se: "Štaradi ovaj ludak?" Ostali, koji su slutili u čemu jestvar, verovatno su bili impresionirani koliko i ja...Ostavio sam im dovoljno vremena da pripremesvoje radio-kasetofone i spremni dočekaju prviprenos kompjuterske slike preko radija. Oni koji suto slušali i primali posredstvom FM talasa dobili susavršenu informaciju i istog časa uzbuđeno javljalitelefonom da su uspešno učitali program u svojekompjutere! Ko god nije imao smetnje u prijemu,imao je savršen zapis programa za kasnijuupotrebu.

Zbunjeni su bili ljudi koji nisu znali šta je kom-

iStORija SRBa

I 1/4 2016 55

pjuter, pa nisu shvatali zašto to radim. Zbunjeni subili i moji urednici (naročito muzički), proglasivši toskandaloznim događajem! Bio je veliki problem ob-jasniti im da je ovo revolucija na radiju i da trebada budu ponosni što smo prvi u ovom delu Evropespoznali da je radio u stanju na ovaj način daprenosi i sliku!

Sa radija na TV ekrane

tada je gotovo sav softverski arsenal koji smoemitovali slušaocima bio slobodan za korišćenje ipotpuno besplatan. Većinu programa pisali su pro-grameri-entuzijasti specijalno za moju radioemisiju. Slali su ih poštom ili donosili lično.Uglavnom su to bile korisne rutine za svakodnevnuupotrebu: programi za matematička izračunavanja;mali obrazovni programi; mini-enciklopedije; jed-nostavne igre… a nekoliko meseci smo čakpripremali i izdavali digitalne novine koje smo naz-vali “hak njuz” (“hack News”).

Kada sam video da ovo zviždanje i krčanje

preko radija predstavlja atrakciju za one slušaocekoji su me lično zanimali, nastavio sam sa jošvećim entuzijazmom, tako da smo moji saradnici ija od 1983. do 1986. godine emitovali oko 150kompjuterskih programa. Čak se i nacionalna tele-vizija zainteresovala za to, pa sam, tada u naj-gledanijoj emisiji Radio-televizije Beograd“Nedeljno popodne”, više od dva meseca pred-stavljao ljude iz lokalnog it sveta (tada tek upovoju) i emitovao zvučne „nule i jedinice“ prekotV ekrana! gledaocima sam savetovao dapreprave svoje tV prijemnike i naprave audio-izlaze na njima kako bi osigurali što kvalitetniji sni-mak emitovanog kompjuterskog koda. Ne znam dali su me zaista i poslušali, ali je tV publicitet veomadoprineo popularizaciji kućnih računara na prostoručitave bivše jugoslavije.

Moja procena koju sam tada i javno izrekaopreko nacionalnih elektronskih i novinskih medijabila je da oko 40.000 ljudi na području koje je pokri-vao Radio Beograd poseduje kućne računare:ZX81, ZX Spectrum, Commodore 64 i prvi srpski

Zoran Modli u studiju iz kojeg je emitovao “Ventilator 202”, 1983.Izvor: Zoran Modli

it

56 I 1/4 2016

kućni računar - galaksiju. Zato sam vrlo brzo, para-lelno sa programima za ZX Spectrum, emitovao iprograme pisane za C64 i galaksiju. ali, pokazalose da je audio-prenos softvera najpouzdanijefunkcionisao za ZX Spectrum; programi za galak-siju i, naročito za C64, krahirali su zabrinjavajućečesto! U šali volim da kažem kako verujem da je tobio razlog za kasnije „obezvučavanje“ kompjuter-skih programa i njihovu selidbu sa audio kaseta naflopi diskove, pretvaranje RUN instrukcija u EXEfajlove, a EXE fajlova u nečujne desktop ikone!

Ko zna, možda i jeste?

“Bezdušni” i kompjuteri s dušom

O daljoj istoriji kompjuterizacije (i drugih “acija”)u zemlji kojoj pripadamo u stanju sam da govorimjedino kroz svoju medijsku prizmu. a mediji suneobično rastresit i varljiv fluid, pa sigurno ne moguda posluže kao čvrsta istorijska građa. Stoga nećusebi dozvoliti da se rasplinem u varljivoj i nepouz-danoj faktografiji, nego ću samo nabrojati tih neko-liko faza informatičkog stasavanja kroz koje je,subjektivno verujem, prolazila i većina ostale “dece20. veka”.

galaksija je bila sjajna naprava za hardverskoi programersko opismenjavanje nastupajuće gen-eracije it poletaraca. ZX Spectrum je naciju uveou svet kompjuterskih igrica, među kojima suprednjačile one malo arkadnije, ali zato dovoljnošarmantne da zasluže večnu ljubav danas dobranoostarelih “spektrumovih” fanova. Commodore 64pružio je mogućnost mnogo profesionalnijegosećaja u radu, naročito spisateljskom i programer-skom. Zahvaljajući “komodoru” prihvatili smo i prvedisk uređaje s 5,25-inčnim disketama, koje suomogućavale stoprocentno sigurno i neviđeno brzo(u poređenju sa audio-kasetama) učitavanje, sni-manje i čuvanje informacija. Opet, amiga 500 je u

drugoj polovini osamdesetih godina širom otvorilavrata multimedije! Svirala je, pevala i govorila,podigla rezoluciju slike na kolor ekranima,pokazala kako izgleda rad sa ikonicama i uvela unaše živote 3,5-inčne diskete čiji je kapacitet bionekoliko puta veći od kapaciteta disketa prečnika5,25 inča. taman su se nekako u to vreme pojaviliu masovnijoj ponudi i prvi PC Xt, uskoro i atračunari, pa su sve brojniji korisnici novihtehnologija mogli da biraju između kompaktnih inešto skupljih “amigolikih” kompjutera i nešto“bezličnijih”, ali zato jeftinijih, univerzalnijih i za svevrste nadogradnji spremnih PC kompjutera.

Da, amiga je dovela do istorijske prekretnice:prvog velikog raslojavanja budućih korisnikaračunara. Zahvaljujući čemu? Zahvaljujući srcukoje je “kucalo” u njenoj unutrašnjosti , Motoroli-nom procesoru 68000. Vlasnici “amige” su se kleliu “dušu” svog računara, nazivajući je humanimkompjuterom, jedinim računarom koji zrači “ljud-skom toplinom”. tu “toplinu” stvarao je baš njenprocesor, Motorola 68000, u društvu čipova nezab-oravnih imena Paula, Denise i agnus, koji sugenerisali najbolju grafiku i zvuk tog vremena.Mogu da se zakunem da su apsolutno svi verni ko-risnici “amiga” računara u nastavku života postaliEplovi vernici!

Kao što je poznato, Epl je godinama ugrađivaou svoje kompjutere baš Motoroline procesore, aupravo oni su bili taj jezičak na vagi koji je pretegaona stranu Stiva Džobsa kada su “amigisti” prelaziliu njegov tabor. Od tada na planetarnoj sceni desk-top i laptop računara paralelno egzistiraju dvasuprotstavljena i u većini korisničkih dimenzijanekompatibilna sveta: “elita” koja se kune isključivou skupe produkte Eplovog zatvorenog eko-sistema– i “prost svet” koji se bakće sa PC računarima i jo-gunastim Majkrosoftovim softverom! tako je ostalosve do današnjeg dana.

iStORija SRBa

I 1/4 2016 57

U našim krajevima se, iz razumljivih socijalnihi ekonomskih razloga, Epl nikada nije previšerazmahao, ali svaki grafički profesionalac koji držido svog ugleda (a bogami i stabilniosti platformena kojoj radi i zarađuje za život) potrudiće se da tošto radi radi na nekoj od “jabuka”...

Rađanje i demokratizacija Interneta

ako preskočimo 1995. godinu i leto kada jerođen Windows 95 - OS koji je zaživeo kod nas is-tovremeno kad i na ostatku planete i zahvaljujućikojem je upravljanje prešlo u grafičko radno

okruženje zajedno sa usvajanjem plag end plej(engl. plug and play) koncepta, stižemo u godinurađanja “javnog” interneta na našim prostorima.Posle godina sankcija, internet je od 27. februara1996. konačno raspoloživ i u Srbiji.

Volim da kažem kako je tog dana, nakon neko-liko godina ekskluzivnog bitisanja u relativnozatvorenom akademskom krugu, počela “demokra-tizacija” interneta koji je postao dostupan svakomko ga je poželeo. E sad, ni to nije išlo baš takoglatko… u početko beše sporo, sa mnogo tehničkihi organizacionih problema, ali prvim internet-istraživačima sasvim dovoljno da shvate moćMreže koja će opasati svet i promeniti način na kojiživimo i radimo. Zakasnili smo na internet, ali nemnogo: “Web” je tada imao tek tri godine (postaoje javno dostupan 30. aprila 1993.), a prethodnapriprema kroz višegodišnju praksu u razmeni tzv.paketnih podataka preko tadašnjeg Sezam BBS-ai YU internet mreže predstavljala je odličan “tren-ing” za nastupajuće doba.

Dejan Ristanović, jedan od domaćih pioniraračunarske revolucije, kaže: “Ono što niko nijemogao da predvidi, pa čak ni SF autori čiji je posaoda maštaju o svetovima budućnosti, jeste interneti njegov uticaj na svakodnevni život. Na jednos-tavnom protokolu koji omogućava da dva računararazmene paket od nekih 1500 bajta izrasla je čitavacivilizacija, samo zahvaljujući veb serverima imogućnosti da svako gotovo besplatno stavi nasvetsku Mrežu šta god hoće: istinu ili laž, lepo iliružno, zanimljivo ili dosadno...”

Mi smo deca u velikoj prodavnici igračaka. Krozživotne profesije biramo svoje Barbike i olovne vo-jnike. Život u FM svetu vodio me je ka ljudima s ko-jima sam iskušavao tehnološke granice radija.Rana računarska revolucija omogućila nam je daprenosimo čak i sliku preko radija, zahvaljujuci de-setinama i desetinama kompjuterskih programakoji su se sa studijskih traka i kaseta učitavali u"spektrume", "komodore" i "galaksije" slušalacamojih emisija. tako sam sve manje bivao muzičkipromoter, a sve više, kako neki vole da kažu,“radio-haker”. to je odredilo sadržaj svega što samkasnije radio i što dan-danas radim na radiju.Shodno tome, oduvek su mi se dopadale all-in-onespravice. Zovem ih “svemuslužima”. jeftini“gadžet” koji snima zvuk, sliku, video, puštamuziku, ima FM prijemnik, čita kartice, čak i tele-fonira, a može da posluži i kao prenosni disk, zamene je nezamislivo vredniji od savršenih ipojedinačno skupih uređaja, specijalizovanih samoza jednu od takvih akcija. Da poentiram: ne pod-nosim savršenstvo, volim univerzalnost. Lošanavika za savremenika 21. veka.n

it

27.02.1996. 11:50h

tačno tada, Računarski centar Univerziteta uBeogradu (RCUB), u saradnji sa Beotelnetom(našim najstarijim internet provajderom, u tovreme tek osnovanim odeljenjem "majčinske"kompanije "telefonije") povezao je akademskumrežu na internet, čime je otpočela era korišćenjainterneta u Srbiji. tako je Univerzitet u Beogradupotvrdio i vodeću ulogu u tehnološkom razvoju imodernizaciji zemlje. inače, "telefonija" nijemogla da realizuje komercijalni internet sve dokto Braća Karić nisu uradili, nakon sedam-osammeseci.Prvobitna internet veza akademske mreže imalaje kapacitet od samo 64 kbps. i pored višestrukogpovećanja kapaciteta (do 1.5Mbps 2001. godine),ovaj period će ostati upamćen po velikomopterećenju internet veze, što je ujedno bila ipotvrda ogromnog interesovanja i potrebeakademske zajednice za internetom. Krajemdevedesetih godina uspostavljena je prva digi-talna veza od 2 Mbps između Beograda i Pod-gorice, a potom i između univerziteta u NovomSadu, Nišu i Kragujevcu.Početak drugog milenijuma obeležen je ubrzanimrazvojem akademske mreže, prelaskom naoptičke tehnologije i gigabitske brzine, kao i inte-gracijom u evropsku akademsku mrežu gEaNt,čime je konačno rešen tada hroničan problem ne-dovoljnog kapaciteta internet veza. Zahvaljujućitelekomu, unutrašnje veze su razvijene postavl-janjem 2.000 kilometara optičkih kablova, čime jepovezano 20 gradova i oko 100 institucija giga-bitskim brzinama, po čemu smo bili među naj-naprednijim zemljama (recimo, nadesetogodišnjicu interneta u Srbiji, 2006. godine,imali smo kapacitet 3.000 puta veći nego napočetku).

iStORija SRBa

58 I 1/4 2016

izgled kontinenata nakon otapanja 80% leda na Zemlji, kada bi nivo mora porastao za 100m.Crvenom bojom su obeležene potopljene oblasti, koje čine više od 90% poljoprivrednih površina.Osim topljenja leda, porastu nivoa mora doprinosi i povećanje atmosferske, odnosno temperature vodejer se ona širi sa porastom temperature preko 4oC.Sadašnja stopa porasta nivoa mora koje je krenulo da “raste” od 1900. je udvostručena u odnosu naperiod do 1900-1992. godine i iznosi 3 mm godišnje.Prvobitne procene svetskih naučnika su bile da će se do kraja 21. veka povećati nivo svetskog mora za30-100 cm. Međutim, podaci analize u poslednjih nekoliko godina ukazuju na veći porast...

izgled kontinenata u slučaju da se otopi polovina leda na Zemlji, kada bi nivo mora porastao za 60m.Crvenom bojom su obeležene potopljene oblasti, koje čine više od 90% poljoprivrednih površina.

institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju(ihtM), osnovan 1961. godine od straneizvršnog veća NR Srbije, tri fakulteta Univerzitetau Beogradu (Prirodno-matematički, tehnološko-metalurški, Farmaceutski) i četrnaest radnih or-ganizacija sa cele teritorije Srbije, nastavio jetradiciju Državne hemijske laboratorije, koju je1859. godine osnovao Knez Miloš Obrenović.ipak, počeci hemijske delatnosti u Srbiji još sustariji.

Počelo u apoteci

još 1833. godine Knez Miloš Obrenović jepočeo da šalje srpske mineralne vode na analizeu Beč da se “ustanovi za koje bolesti se mogukoristiti, kao i sa kojim od tih mineralnih voda semogu lečiti nerotkinje”, a već od 1837. godineanalize srpskih mineralnih voda vrše se uDržavnoj apoteci od strane državnog apotekaraPavla ilića. Pavle ilić je, pored apotekarskihposlova, obavljao i druge poslove i bio jediničovek sa tim znanjima u kneževini Srbiji pa, kadaje Knez Miloš Obrenović ustanovio 1859. godine“Državnu hemijsku laboratoriju za izvršavanjeprekih sanitetskih potreba”, za prvog državnoghemičara postavio je upravo njega. Prvi državnihemičar Pavle ilić je 1861. godine dao zakletvuda će poslove državnog hemičara obavljati val-jano.

Državna hemijska laboratorija nalazila se

Malo je poznato vandomaće i strane prirodno-

tehničke naučne zajedniceda se u skoro 150 godinastaroj zgradi u Njegoševoj

12 u Beogradu, nalazijedan od ključnih domaćihnaučnih centara koji, osimsvojih dostignuća u nauci,ima ništa manje značajnu

tradiciju, delimičnoromantičnu istoriju i

značajnu kulturno-naučnuvrednost

IHTM

60 I 1/4 2016

BACANJE HRANE = UBISTVOS PREDUMIŠLJAJEM

Svakih DEVET SEKUNDI negde u svetu JEDNO DETE UMRE OD GLADI (ili 8000 dece dnevno starosti do pet godina)

Istovremeno, ostatak sveta SVAKODNEVNO BACA 3,5-5,5 MILIONA TONA HRANE.

Prema podacima Uprave za hranu UN (FaO), svakodnevno je oko 850 miliona (12%) ljudi usvetu na granici smrti zbog gladi.

Prema podacima britanskog instituta inženjera, čak 30-50% (1,2-2 milijarde tona) proizve-dene hrane ostane neiskorišćeno i bačeno, mada je većina upotrebljiva.U tome prednjače “najcivilizovaniji” delovi sveta - Evrop i Severna amerika.

Propala/bačena hrana po osobi godišnje Ukupno Proizvodnja / prodaja PotrošačEvropa 280 kg 190 kg 90 kgSeverna amerika i Okeanija 295 kg 185 kg 110 kgRazvijeni deo azije 240 kg 160 kg 80 kgSubsaharska afrika 160 kg 155 kg 5 kgSeverna afrika,Zapadna i Centralna azija 215 kg 180 kg 35 kgjužna i jugosiočna azija 125 kg 110 kg 15 kg Latinska amerika 225 kg 200 kg 25 kg

izvor: Borgenproject

Miran Milunović

Majkl Faradej (Michael Faraday) je rođen22. septembra 1791. godine u malom en-gleskom mestu Njuington Bats, danas južnojčetvrti Londona, kao treće od ukupno četvorodece u siromašnoj porodici kovača DžejmsaFaradeja. Kako nije imao novca za ozbiljniješkolovanje, iako inteligentan i radoznao, Fa-radej se zaposlio sa 14 godina kao šegrt kodjednog londonskog knjigovesca.

Srećna okolnost je bila što je Faradej imaopriliku da na poslu čita mnoge interesantne kn-jige, za šta je njegov je njegov gazda imao ve-liko razumevanje. jedna od knjiga je bila i“Poboljšanje uma” (“The Improvement of theMind”) isaka Vatsa, koja je na mlаdog Fa-radeja imala izuzetno pozitivan uticaj. Ubrzo jedošao i do knjige Džejn Marset “Razgovori ohemiji” (“Conversations on Chemistry”) kojamu je pobudila veliko interesovanje zaprirodne nauke, posebno za fenomen elek-triciteta.

Ulaznica za naučnu slavu

Došla je i 1812. - godina velikog preokreta

Iako bez ikakvog formalnogobrazovanja, čak ni za-

vršene gimnazije, vredni iinteligentni mladić iz siro-

mašnog londonskogpredgrađa je postao jedanod najvećih naučnika u is-

toriji ove civilizacije, kaovlasnik mnogih revolu-

cionarnih naučnih otkrića,pronalazaka, “otac” elektro-

hemije i elektrotehnike,nosilac dve zvanične

fizičke veličine (F i C/mol),čiju sliku je, kako sepripoveda, držao na

počasnom mestu i najvećiod najvećih – nadpros-

tornovremenski “srpski zet”Albert Ajnštajn

ENGLESKI“TESLA” PRE

SRPSKOG

66 I 1/4 2016

Efekat je najlakše razumeti ako se linearnopolarizovani zrak zamisli kao superpozicijalevo i desno cirkularno polarizovanih zraka jed-nakih amplituda. ako indeksi prelamanja, daklebrzine, levo i desno cirkularno polarizovanihzraka nisu jednaki (cirkularno dvojno prela-manje) tada faza jedne komponente prednjačiu odnosu na drugu što rezultuje u rotaciji ravnipolarizacije za isvetan ugao u odnosu na prvo-bitnu ravan.

Zakon elektromagnetne indukcije

Ovaj zakon je zasnovan na eksperimen-tima Majkla Faradeja 1831.

Daje odnos promene magnetskog fluksakroz površinu S ograničenom konturom C ielektričnog polja duž te konture:

Faradejev zakon, zajedno sa ostalim za-konima elektromagnetizma, je kasnije ugrađenu Maksvelove jednačine.

Faradejeva konstanta F

Ključna veličina u elektrohemiji koja pred-stavlja količinu naelektrisanja jednog mola(avogadrovog broja) elektrona. Naziv je dobilapo Majklu Faradeju koji je prvi formulisao za-kone elektrolize u kojima ova konstanta imaključnu ulogu.

Povezana je sa avogadrovim brojem Na,(približno 6,02×1023 mole-1) i sa elementarnimnaelektrisanjem q, (približno 1,602×10−19 C)

Danas usvojena vrednost iznosiF= 96.485,3383 C mol-1Faradejava konstanta se ponekad naziva i

“Faradej” što ne treba mešati sa Faradom,zvaničnom jedinicom za električni kapacitet.

Dijamagnetizam

godine 1778. prvi put je primećeno da biz-mut i antimon odbijaju magnetna polja. termindijamagnetizam je prvi put upotrebio Majkl Fa-radej septembra 1845, kada je zaključio damnogii materijali u prirodi pokazuju neku formudijamagnetizma kada su izloženi spoljnjemmagnetnom polju.

Faradejev kavez ili Faradejev štit

predstavlja prostor ograničen nekimprovodljivim materijalom, ili mrežom napravl-jenom od takvog materijala. takav prostor imaosobinu da blokira spoljašnje statičkoelektrično polje.

Faradejev kavez je dobio ime po fizičaruMajklu Faradeju, koji je pokazao da se elek-tricitet u provodniku pomera ka spoljašnjosti,odnosno da ne postoji u unutrašnjosti provod-nika. Razlog ove pojave je činjenica da seelektricitet raspoređuje po površini na načinkoji poništava električno polje u unutrašnjosti.

Faradejevi zakoni elektrolize

Predstavljaju kvantitativne veze koje jeMajkl Faradej ustanovio istraživanjem i objavio1834. godine. iste godine, italijanski naučnikKarlo Matuči je, poptuno nezavisno, došao doistih zaključaka, zbog čega se pomenuti zakoninazivaju i Faradej-Matučijevi zakoni.

U Prvom Faradejevom zakonu, M, F i z sukonstantni, tako da će za veličina vrednosti Qbiti srazmerna vrednosti m.

U Drugom Faradejevom zakonu, Q, F i z sukonstantni, pa će vrednost M/z (ekvivalentnemase) biti srazmerna vrednosti m.n

Izvori i literatura:1. Michael Faraday. the 1911 EncyclopaediaBritannica. 2. "archives Michael Faraday biography - theiEt". theiet.org. 3. the Scientific Papers of james ClerkMaxwell Volume 1 page 360; Courier Dover2003, iSBN 0-486-49560-4 4. "Einstein's heroes: imagining the Worldthrough the Language of Mathematics", byRobyn arianrhod UQP, reviewed by janegleeson-White, 10 November 2003, theSydey Morning herald.

NaUČNiK

70 I 1/4 2016

??

Razlog, očigledno, nije nepravedno op-tuženo pivo, već genetska sklonostmuškaraca, način ishrane i stil života.

generalno, postoji nekoliko tipova go-jenja, odnosno varijanti taloženja masnoćana telu homo sapiensa, ne samo u zavis-nosti od pola, već i od fizičke i metaboličkekonstitucije. Međutim, kod većine hu-manoida i primata muškog pola, zajedničkoobeležje je stvaranje naslaga prvenstvenona prednjem delu stomaka, loptastog oblika.

ta pojava je zabeležena kako kod osobakoje često ili svakodnevno konzumiraju pivou manjim ili većim količinama, tako i kod“antialkoholičara”, bez razlike. Ni jedno oz-biljnije istraživanje do sada nije potvrdilo“teoriju pivskog stomaka”! ali su mnogaukazala na nešto drugo…

Kod većine zdravih osoba - sauobičajenim metabolizmom hranljivih sasto-jaka i prosečnim zdravljem organa, “pivskistomak” će nastati srazmerno fizičkoj neak-tivnosti. Čak i osobi prosečnog stasa kojaunosi tek nešto više kalorija (npr. +200) odminimalno potrebnih 1500 dnevno, relativnobrzo će početi da raste stomak, ukoliko sene kreće.

Razlog je što se organizam domaćinskiodnosi prema unetim zalihama energije:nepotrošene “kalorije” deponuje u masnotkivo na mestima na kojima mu najvišeodgovara, kao rezervu. Ukoliko je u orga-nizmu prisutan neki metabolički poremećaj,problem će biti samo složeniji i vidljiviji… na-jmanje u formi “pivskog stomaka”. n

ZaBLUDE...

“PIVSKI STOMAK”(NI) JE

OD PIVAPoređenje kalorijske vrednosti piva sa drugim uobičajenim namirnicama saamo objašnjavanenaučno utvrđen fenomen nastanka bačvastog dodatka na prednjem delu muškog torzoa čijivlasnik često posvećuje svoje vreme pivu:

100 mL piva sadrži 40-55 kal100 mL soka od pomorandže - 47 kal100 mL koka-kole - 40-50 kal100g belog hleba – 270 kal100g nemasne govedine – 183 kal100g pilećeg belog mesa – 173 kal

72 I 1/4 2016

...ZaBLUDE

Hmelj (Humulus lupulus) nije osnovnisastojak piva, niti ono od njega može da sepravi. hmelj je samo stabilizator, konzervansi začin za pivo, slično npr. peršunu koji sedodaje u supu.

Naime, da bi se izvršila fermentacija,odnosno dobio alkoholni napitak manje iliveće jačine, bilo da je reč o pivu, vinu ili rak-iji, osnova mora biti bogata složenijimšećerima, što hmelj svakako nije. hmelj je,naime, puzavica – vrsta loze čiji je cvetbogat α i β organskim kiselinama, esencijal-nim uljima, nekim proteinima i flavonoidima,ali nikako šećerom, osim celuloze koja nijepodložna fermentaciji.

Osnova piva je najčešće ječam, mada tomogu biti i pšenica, pirinač i druge žitarice.Nakon početne pripreme, mlevenja i pota-panja žitarice u vodu, započinje inicijalnovrenje. Nakon te vrlo delikatne i složenefaze, hmelj se dodaje u daljoj fazi proizvod-nje kako bi se pivo “stabilizovalo” i dodalamu se prepoznatljiva gorčina i “težina”.Nakon toga se u dobijenu smesu ubacuje ikvasac koji je osnovni uzročnik fermentacijepiva – dobijanja aklhola i ugljendioksida. Pri-likom te faze dolazi do izražaja bakte-riostatsko i baktericidno dejstvo hmelja uodređenoj meri i koncentraciji: ne dozvoljavaneizbežnim bakterijama da ometaju kvasacu procesu i čuvaju pivo od kvarenja. n

Zbog pomenutog antibakterijskog, seda-tivnog, pa čak i hormonalnog dejstva, hmeljnalazi sve veću primenu u medicini i veterini.

Od davnina je poznato da je hmelj dobarprotiv nesanice i kao blaži anestetik, a odskoro - da ima neka hormonalna dejstva,kao potencijalni fitoestrogen, i da pomaže utretmanu menstrualnih problema.

U veterini nalazi primenu kao lek protivlaminitisa, ozbiljnog i opasnog oboljenjanogu kod konja i stoke.

Neki narodi koriste hmelj kao čaj, ali satim treba biti oprezan! Osim što može da us-pava, postoji opasnost i da neki prisutni pasnastrada, jer je hmelj za naše najbolje inajdraže prijatelje - otrov.

PIVO(NI) JEOD HMELJA

I 1/4 2016 73







“Naručivanje”


IMUNOLOGIJA

Salmonella typhimuriumFoto:INN „Vinča”

Dr Iva Popović, biohemičarInstitut za nuklearne nauke „Vinča”

Čovečanstvo će uskoro obeležiti100 godina od rađanja i prve

realizacije ideje o oralnoj vakcinaciji

i malo više od 50 godina od njene primene na

ljudima. Sve je počelo 1919. go-dine, kada je francuski

biolog i imunolog ruskog poreklaAleksandar Mihailovič Besredka

(1870–1940) primetio da su zečevi, prethodno oralno

imunizovani mrtvom šigelom, bilizaštićeni od smrtonosne

dizenterije. Zahvaljujući tomotkriću, prva oralna vakcina za

humanu upotrebu nastala je 40godina kasnije kada je razvijena

polio-vakcina (OPV) kojasprečava virus poliomijelitisa

(polio-virus) – izazivača dečje paralize

OD SALMONELEDO BOTULINUSA

74 I 1/4 2016

Kanjon reke UvacIzvor: Specijalni rezervat prirode “Uvac”

Beloglavi sup, ugrožena i zaštićena vrstaIzvor: Pierre Dalous

Prof. dr Marcos SforzaRođen je u Brazilu, u Rio de Žaneiru 1975.

godine, gde je završio osnovnu i srednjuškolu. Diplomirao je na Medicinskom fakul-tetu UFRj u Rio de Žaneiru 1998. Specijal-izaciju iz plastične i rekonstruktivne hirurgijezavršio je 2003. godine u Rio de Žaneiru uklasi prof. ive Pitanguy-a. Supspecijalizacijuiz periorbitalne hirurgije završio je na fakul-tetu Universidade Catolica u Rio de Žaneiru,Brazil.

izabran je za ki opinion lidera (engl. keyopinion leader ) za područje jugoistočneEvrope ispred američke firme „Cytori“ i bavise izolovanjem i kliničkom primenommatičnih ćelija poreklom iz masnog tkiva.Radi u Velikoj Britaniji na poziciji medicinskogdirektora kompanije za estetsku hirurgijuhospital grup (The Hospital Group ).

Dr Katarina AnđelkovRođena je u Pančevu 1974. godine. Os-

novnu školu i gimnaziju završila je u Kovinu.Diplomirala je na Medicinskom fakultetu uBeogradu 1997. Specijalizaciju iz plastične irekonstruktivne hirurgije završila je 2003. go-dine u Rio de Žaneiru u klasi prof. ive Pitan-guy-a. Supspecijalizaciju iz periorbitalnehirurgije završila je na fakultetu Fluminenseu Rio de Žaneiru.

Magistrirala je 2010. godine na Medicin-skom fakultetu u Beogradu temom„Učestalost komplikacija nakon primarne iodložene rekonstrukcije dojke“. Doktorirala je2012. godine, takođe na Medicinskom fakul-tetu u Beogradu temom „Primena osteoku-tanog orbikularnog potpornog ligamenta ukorekciji pozicije donjih kapaka“.

angažovana je na poziciji vođe projektarazvoja novih implantanata za potkolenice sačipom. izabrana je za ki opinion lidera (engl.key opinion leader ) za područje jugoistočneEvrope ispred američke firme „Cytori“ i bavi

se izolovanjem i kliničkom primenommatičnih ćelija poreklom iz masnog tkiva.Radi u Londonu i u Beogradu, gde je vlasnikordinacije za plastičnu hirurgiju „BelPrimeClinic“.

Dr Pavle D. GavrilovićRođen je 1976. godine u Pančevu gde je

završio osnovnu školu i gimnaziju prirodno-matematičkog smera. Diplomirao je na Fakul-tetu veterinarske medicine Univerziteta uBeogradu 2003. godine. Magistarsku tezu napostdiplomskim studijama smera Patologija iterapija životinja odbranio je na Fakultetu vet-erinarske medicine 2009. godine, a dok-torsku disertaciju 2013. godine.

Radi kao rukovodilac odeljenja za pa-tologiju i kliničku parazitologiju i odeljenja zaserologiju u Veterinarskom specijalističkominstitutu „Pančevo“ i u zvanju je naučnogsaradnika. Naučna i stručna problematikakojom se bavi dr Pavle gavrilović odnosi sena izučavanje uticaja nedovoljno istraženihživih agensa na domaće životinje, naročito narazvoj, distribuciju i izražavanje patomor-fološkog supstrata na pojedinim organskimsistemima. Otac je petoro dece.

Dr Branislav CvetkovićRođen je 1979. godine u Beogradu, gde

je završio osnovnu i srednju školu. Kaoučenik Matematičke gimnazije učestvovao jena međunarodnim olimpijadama iz matem-atike i fizike. Matematičku gimnaziju završioje kao đak generacije 1998.

iste godine upisao je Fizički fakultet Uni-verziteta u Beogradu, gde je na smeru teori-jska i eksperimentalna fizika diplomirao 2002.godine sa prosečnom ocenom 10.

Postdiplomske studije na Fizičkom fakul-tetu, smer teorijska fizika elementarnihčestica i gravitacije upisao je 2002. godine.Magistarski rad je odbranio je 2005. godinena Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Doktorat pod naslovom ,,asimptotska

Biografije autora

82 I 1/4 2016

struktura trodimenzione teorije gravitacije satorzijom odbranio je 2008. na Fizičkom fakul-tetu.

2003. godine Branislav Cvetković je za-poslen na institutu za fiziku, gde radi kao višinaučni saradnik. Bio je angažovan na višestručnih projekata Ministastva prosvete,nauke i tehnološkog razvoja.

autor je dvadeset pet radova u vodećimmedjunarodnim časopisima (jhEP, Phys.Rev D, Class. and Quantum gravity) citi-ranih gotovo 400 puta.

Dr Cvetković bavi se teorijom gravitacije satorzijom. U toku 2014. i 2015. objavio je triteorijska rada iz oblasti gravitacionih talasa.

Dr Iva PopovićRođena je 1984. godine u Beogradu gde je

završila osnovnu školu i Zemunsku gimnaz-iju. Diplomirala je na hemijskom fakultetu uBeogradu na smeru Biohemija 2010. godine.Od 2011. godine je student doktorskih studijana Prirodno-matematičkom fakultetu uKragujevcu, na smeru Doktor hemijskihnauka – neorganska hemija.

Radi kao istraživač-saradnik u Laboratorijiza fizičku hemiju instituta za nuklearne nauke„Vinča“. iva Popović se bavi masenom spek-troskopijom, primenom nanomaterijala, kao ipromocijom i popularizacijom nauke.

Mr Marko Carić Rođen je 1973. godine u Beogradu. Za-

vršio je Matematičku gimnaziju u Beogradu.Diplomirao je 2002. godine na Matematičkomfakultetu u Beogradu na smeru Verovatnoćai statistika. Magistrirao je 2010. godine naMatematičkom fakultetu u Beogradu nasmeru Računarstvo. trenutno na istom fakul-tetu radi doktorsku disertaciju iz oblasti krip-tografije.

Radi kao predavač na Visokoj školi zaelektrotehniku i računarstvo u Beogradu.

Vladimir KitanovićRođen je 15.5.1980. godine u Boru. Os-

novnu školu pohađao je u Boljevcu. Završioje Prvu beogradsku gimnaziju, a diplomiraona Odeljenju za psihologiju Filozofskog fakul-teta Univerziteta u Beogradu.

Zaposlen je kao psiholog – stručni saradniku Laboratoriji za psihologiju sporta Zavoda zasport i medicinu sporta Republike Srbije.

Zoran ModliRođen je 1948. godine u Zemunu gde je

živeo i školovao se. Diplomirao na Višoj vaz-duhoplovnoj pilotskoj školi u Beogradu 1979.godine.

1969 je počeo karijeru disk-džokeja, kaojedan od pionira ovog posla u jugoslaviji.Kao radio-voditelj proslavio se na Studiju B1971. godine, a od 1975, kada je počeo daleti, paralelno je u obe profesije - pilotskoj inovinarsko-voditeljskoj.

Kako je avijacija imala prioritet, nastavio jesa angažmanom u Vazduhoplovnom savezuBeograda, Višoj vazduhoplovnoj pilotskojškoli, kao instruktor letenja u jatovoj Pilotskojakademiji u Vršcu, u jat-u kao pilot Boinga727 i u Prins evijejšn.

Na Radio Beogradu 202 tokom osamde-setih je imao emisiju „Ventilator 202“.

Prvi je vodio emisiju iz aviona kojim je pi-lotirao, uveo instituciju demo-grupa na radiju,paralelno izdajući i tri "Demo top" albuma, akao krunu svega uveo i informacionetehnologije kao medijsku temu.

U "Ventilatoru 202" se, takođe, prvi put čuloškripanje i cvrčanje računarskih programakoje je preko FM-a emitovao sa audio-kaseta, za vlasnike tadašnjih mikro-računara"spektrum", "komodor 64" i "galaksija". Odtog momenta, emisije dobijaju nov prizvuk vi-sokih tehnologija, a on je prozvan "radio-hakerom".

iako pilot, u maju 1993. pokreće emisiju"Modulacije" na novoosnovanom radijuPingvin , a od 2000. na Beogradu 202 -emisiju "Zakon akcije i reakcije".

Od 2001. pravi novi tehnološki iskorak:emisiju producira u kućnim uslovima i naračunaru, prosleđuje je mreži lokalnih radio-stanica najpre putem CD-a, a sa stasavan-jem broudbend veza - i preko interneta. Zamedijske zasluge u promociji it dobio je na-grade: "Diskobolos" informatičkog saveza1996, "it globus" časopisa Mikro 2008. ipriznanje za životno delo "it awards" 2014.godine.

Kao iskusan saobraćajni pilot i instruktorletenja objavljuje knjige namenjene popular-izaciji pilotskog poziva, ukupno šest naslova.

Njegovu ništa manje interesantnu internetprezentaciju možete naći na adresi:www..modli.rs.

I 1/4 2016 83

Naučni magazin IQbroj 6, dec 2015 / mar 2016.

Izdavačagencija PRO DESK, Beograd

Izdavački savetProf. dr jasmina Stevanović

Dr Bojan RadakDr Pavle gavrilović

Mr Dragan Pleskonjić

Glavni i odgovorni urednikMiran Milunović

UredniciDr Pavle gavrilović

Dr Branislav CvetkovićMr Marko Carić

Zoran ModliVladimir KitanovićMiran Milunović

Lektura, korektura & prepressPRO DESK, Beograd

Tehnički urednikMiran Milunović

ŠtampaCiCERO d.o.o. Beograd

Saradnici / autoriProf. dr Marcos SforzaDr Katarina anđelkovDr Pavle gavrilović

Dr Branislav CvetkovićDr iva Popović

Mr Dragan PleskonjićMr Marko Carić

Zoran ModliVladimir KitanovićMiran Milunović

Dr Sunčica PopovićLjubica Krstić

Internet adresawww.iq.in.rs

Elektronska poš[email protected]

Institucije i pojedinci kojima se zahvaljujemo na pomoći i podršci:Prof. dr jasmina Stevanović

Dr Bojan RadakMr Dragan Pleskonjić

aleksandar Petrović (aca Celtic)Ljubica KrstićMilan grbić

Nikola MaravićBolnica „Dr Colić”, Beograd

Ministarstvo kulture i javnog informisanja R.SrbijeZavod za intelektualnu svojinu u R. Srbiji

institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, Beograd, R. Srbijainstitut za nuklearne nauke „Vinča”, Beograd, R. SrbijaVeterinarski specijalistički institut „Pančevo”, Pančevo

Zavod za sport i medicinu sporta Republike Srbije, Beograd, R. Srbija

POSEBNO SE ZAHVALJUJEMO ONIMA KOJI SU MNOGOOBEĆAVALI PA NEOBJAŠNJIVO “NESTALI” ILI SE DISTANCIRALI

@2015/16. Naučni magazin “iQ”Sva prava zadržana.

Svi materijali objavljeni u ovoj publikaciji, kao što su tekstovi, fotografije, crteži, ilus-tracije i dr., vlasništvo su izdavača, osim ako je drugačije naznačeno, i zaštićeni su

odgovarajućim odredbama nacionalnog i međunarodnog zakonodavstva.Nijedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan

bez pisanog odobrenja izdavača.Svi zaštićeni materijali objavljeni su sa dopuštenjem vlasnika autorskih prava.

autori tekstova su jedini odgovorni za tačnost iznetih činjenica, a zauzeti stavovi sustavovi autora, ne nužno i redakcije.

CiP - Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke Srbije, Beograd

001Naučni magazin iQ / glavni i odgovorni urednikMiran Milunović - 1997, br. 1-4, 2014 br. 5 -Beograd, agencija PRO DESK, 1997, 2014 -(Beograd, Cicero doo), 29cm

iSSN 1450-5649 = Naučni magazin iQCOBiSS.SR - iD 74426892

I 1/4 2016 84

SUFiNaNSiRaLO:Ministarstvo kulture i informisanja

R. Srbije

Documents

NaUČNi MagaZiN BROj 6☻DEC 2015-MaR 2016☻CENa · PDF filemreža uspostavila komunikaciju sa svetskom ... Lica iz amfiteatra su i ... Dr Marko Drago - čovek koji ih je uočio Od