NAUČNO DRUŠTVO EKONOMISTA SRBIJE sa Akademijom ekonomskih nauka i EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU

STANJE I PERSPEKTIVEekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom

RedaktoriProf. dr Mlađen KovačevićProf. dr Vladimir Grečić

© 2014.Sva prava su zadržana. Ni jedan deo ove publikacije ne može biti reprodukovan niti smešten u sistem za pretraživanje ili transmitovanje u bilo kom obliku, elektronski, mehanički, fotokopiranjem, snimanjem ili na drugi način, bez prethodne pismene dozvole autora.

IzdavačEkonomski fakultet u Beogradu

Kamenička 6, tel: 3021-240, faks: 3021-065

Dekan Ekonomskog fakultetaProf. dr Branislav Boričić

RecenzentiProf.dr Ljiljana Maksimović

Prof.dr Petar Đukić

Tehnička pripremaMilija Mihailović

Dizajn i prelomČUGURA Print

ŠtampaČUGURA Print, Beograd

www.cugura.rs

Godina2014.

Tiraž230

ISBN: 978-86-403-1384-1

5

Sadržaj

• Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

• Mlađen Kovačević Osnovni problemi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom . . . . . 9

• Vladimir Grečić Uticaj pogoršanja odnosa istok-zapad na evropsku i srpsku privredu u 2014. i godinama koje dolaze . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

• Marko Sekulović Geopolitička i ekonomska iskušenja Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

• Petar Đukić Konkurentnost i konkurencija u kontekstu međunarodne privredne pozicije Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

• Petar Veselinović Izvozni potencijal privrede Srbije u novim globalnim uslovima . . . . . . . . . . . . . . 63

• Sandra Stojadinović – Jovanović Savremena analiza međunarodne trgovine – značaj za analizu spoljne trgovine Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

• Nenad Stanišić/Nenad Janković/Tijana Tubić Stepen i dinamika međunarodne trgovinske i finansijske integracije izabranih tranzicionih zemalja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

• Predrag Petrović Ekonomsko- finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom u svetlu ukrajinske krize . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

• Miroslav Đorđević/Nemanja Lojanica Uvođenja evra kao mogućeg rešenja za problem dvovalutnog monetarnog sistema u Srbiji - očekivane prednosti i nedostaci . . . . . . . . . . . . . .119

• Vladimir Mićić Konkurentnost i izvoz industrije Srbije u uslovima ekonomske krize . . . . . . . . . 127

• Dalibor Miletić Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom – neophodnost nove strategije . . . . .139

6

• Predrag Kapor „Začarani krug“ dugova Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151

• Gordana Milovanović Spoljna trgovina Srbije u izmenjenim globalnim okolnostima. . . . . . . . . . . . . . . .161

• Milena Vučićević Uloga zemalja BRIKS u privrednom razvoju Srbije i njenim odnosima sa inostranstvom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .173

• Branislav Gulan/Radovan Tomić Hrana i turizam u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185

• Milan Kocić/Katarina Radaković Koncept konkurentskog identiteta brenda kao osnova nacionalnog imidža zemlje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199

• Marko Slavković Značaj ljudskih resursa za konkutentnost srpske privrede . . . . . . . . . . . . . . . . . .211

• Zorana Kostić/Ivana Ilić/Jelena Mladenović Uticaj evropskih integracija na obim spoljnotrgovinske razmene Srbije . . . . . . .221

• Dejan Jovović Srbija i Međunarodni monetarni fond . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 237

• Miroslav Raičević Savremena ekonomska diplomatija - Pouke za Srbiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .251

• Prilog S.P.Kotheri/R.Lester, Massachusets Institute USA Uloga računovodstva u finansijskoj krizi - Lekcija za budućnost. . . . . . . . . . . . 267

7

Predgovor

Predsedništvo naučnog društva ekonomista Srbije (NDES) sa Akademijom ekonomskih nauka (AEN), a uz svestranu podršku i saradnju Ekomomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, pošli su od uverenja da je razmatranje ključnih pitanja iz oblasti ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom veom značajno kako za kreatore politika tako i za stručnu i sveukupnu javnost naše zemlje. Imajući to u vidu, Predsedništvo je pozvalo svoje članove koji se profesionalno bave pitanjima koja obuhvata tema Stanje i perspektive ekonomsko-finan-sijskih odnosa Srbije sa inostranstvom da ih prouče i uobliče u posebne studije.

Spremnost da daju svoj doprinos realizaciji ovog naučnog poduhvata iskazali su, i svo-jim prilozima, kao i učešćem u raspravi na naučnom skupu 3. oktobra 2014. godine u Kragijevcu, potvrdilo 27 autora, pre svega članovi NDES i AEN, ali i drugi poslenici ekonomske nauke. Pažnja autora pisanih priloga koji su na napred pomenutom naučnom skupu prezentirani i de facto verifikovani bila je tradicionalno usmerena prevashodno na nekoliko tematskih oblasti. Prvo, jedna od najaktuelnijih jesu problemi ekonomsko--finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom, kao i mogućnosti njhovog rešavanja. Dru-go, povećanje izvoza. To svakako podrazumeva da se mora povećati i proizvodnja robe za kojom postoji tražnja na svetskom tržištu, kao i povećanje konkurentnosti. Treće, privlačenje stranih direktnih investicija koje se može postići rešavanjem problema u ze-mlji koji predstavljaju ograničavajući faktor za strane investitore. Stvaranje povoljnije investicione klime u Srbiji je svakako od izuzetne važnosti. Četvrto, zaduženje u ino-stranstvu radi finansiranja tekućeg računa platnog bilansa Srbije je jedan od izuzetno ozbiljnih problema sa kojim je zemlja suočena. Peto, osvrt na glavne pravce razvoja ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom u godinama koje dolaze.

Nadamo se da će se radovi prezentirani u ovoj knjizi pokazati ne samo akademski i naučno relevantnim nego i kao konkretna pomoć u dogradnji i realizovanju spoljno-eko-nomske politike Srbije. Ako kreatori politika sa očekivanom pažnjom razmatraju brojne sugestije i preporuke sadržane u štampanim prilozima u ovoj knjizi, može se slobodno reći da je ova aktvnost NDES imala zadovoljavajući i pozitivan učinak. Sa takvim oče-kivanjem, ova knjiga se čini dostupnom naučno-stručnoj i široj javnosti Srbije.

Organizatori ovog naučnog poduhvata duguju zahvalnost autorima naučnih priloga, ru-kovodstvu Ekonomskog fakulteta u Beogradu, kao i rukovodstvu Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu, kao domaćinu, na zavidnoj logističkoj usluzi učesnicima napred pomenu-tom naučnog skupa.

REDAKTORIProf.dr Mlađen Kovačević

Prof.dr Vladimir Grečić

9

Osnovni problemi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvomMlađen Kovačević*

Uvod

U uslovima dramatične ekonomske i društvene krize u kojoj se Srbija nalazi, vrlo nepo-voljni trendovi i teško stanje u sferi njenih ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostran-stvom nisu, ni u političkoj ni u stručnoj javnosti nisu prisutni u meri koju zaslužuju. Čak se stvara lažna slika preko isticanja rasta izvoza, rasta pokrivenosti uvoza izvozom, sma-njenja kvantitativnog odnosa deficita tekućeg računa platnog bilansa i bruto domaćeg proizvoda, stagnacije nivoa spoljnog duga, rast deviznih rezervi, mogućnosti dobijanja povoljnih obilnih kredita, priliva stranih direktnih investicija itd. Cilj ovog rada je da pokaže da su ta gruba statistička pobošljanja virtuelnog karaktra i da bi nedovoljno uva-žavanje vrlo teških problema u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom imalo teške ekonomske i socijalne posledice.

I Trendovi i osnovni pokazatelji ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom

I pored vrlo ozbiljne ekonomske i društvene krize u kojoj su se SFR Jugoslavija (a u okviru nje i Srbija), našla krajem 80-tih godina 20. veka, Srbija je u 1990. godini imala solidno stanje u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom. Njen robni izvoz je u 1990. godini iznosio 5,453 milijarde dolara a izvoz komercijalnih usluga milijardu i 662 miliona dolara. Dakle, izvoz robe i usluga Srbije je iznosio 7,11 milijardi dolara. Pokrivenost robnog uvoza robnim izvozom bio je veći od 80%, a suficit u razmeni usluga je iznosio 999 miliona dolara u istoj godini. Pokrivenost robe i usluga njihovim izvozom iznosila je čak 95,7%, a zbirni deficit u toj razmeni iznosio je samo 315 miliona dolara, što je činilo samo 4,5 % deviznog priliva ostvarenog njihovim izvozom. U istoj godini bruto domaći proizvod Srbije je iznosio oko 26 milijardi dolara. U istoj godini spoljni dug Srbije iznosio 6,4 milijarde dolara, što znači da je bio za 11% manji od njenog izvoza robe i usluga, a čak 4,1 puta manji od vrednosti BDP. Imajući u vidu da se po tadašnjim kriterijumima jedna zemlja smatrala nisko zaduženom ako je odnos spoljnog duga i BDP manji od 48%, ili ako je odnos spoljnog duga i izvoza robe i usluga manji od 132%, Srbija je po oba ta kriterijuma bila u grupi nisko zaduženih zemalja.

Zbog svega tragičnog što se dešavalo na području bivše SFRJ, a posebno u Srbiji (o čemu sam detaljno pisao u brojnim radovima u periodu od 1991. do sredine ove godine, pa to neću ponavljati), izvoz robe (sa izvozom u nove države nastale na području bivše SFRJ) u 2000.g. je iznosio samo milijardu i 654 miliona dolara, tj. iznosio je samo 31% izvoza iz 1990.g. Pokrivenost robnog uvoza, izvozom robe je iznosila samo 51,0%, a spoljnotrgovinski deficit je iznosio čak 96% vrednosti robnog izvoza. Suficit u razmeni * Profesor Univerziteta

10

usluga je iznosio samo 141 milion dolara, tj. bio je preko sedam puta manji nego 1990. godine. Zbog toga je pokrivenost uvoza robe i usluga njihovim izvozom pala na samo 59%. Strani kreditori, i pored njihove jednostrane odluke da prekinu finansijske odnose sa SR Jugoslavijom, sistematski knjižili redovne i zatezne kamate na dugove Srbije, pa je zbog toga njegov zbirni iznos njenog spoljnog duga na kraju 2000.g. dostigao čak 10,83 milijarde dolara, i ona se po svim najvažnijim pokazateljima, našla u grupi 5-6 najzaduženijih zemalja.

Od početka 2001. godine MMF, Svetska banka, razni domaći i strani instituti i doma-ći političari, posebno samozvani „vizionari ekonomskih reformi“ i razni projektanti su direktno ili indirektno obećavali spektakularan rast i razvoj, „srpsko privredno čudo“ i bitno poboljšanje stanja u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom. Oni su, bez ikakve realne osnove, isticali da je Srbija na pravom putu i da ostvaruje vrlo solidne rezultate u svim sferama privrede pa i u oblasti ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom. U velikom broju radova sam dokazivao da je koncept reformi, koji je najvećim delom nametnut od strane međunarodnih finansijskih institucija, pre svega MMF, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj i SAD, ima ozbiljnu konstrukcionu grešku da predstavlja koncept spržene zemlje i da njegova primena mora imati teške ekonomske i socijalne posledice, a među njima su povećanja uvoza, gušenje industrijske proizvodnje, rast spoljnotrgovinskog i platnog deficita, rast spoljnog duga i stepena spoljne zaduženosti. U nekoliko radova napisanim tokom perioda 2002-2006.g. sam naivno verovao da SRJ, odnosno Srbija, poput Poljske, taj koncept reformi napusti i, da kreira, usvoji i dosledno realizuje društveni i privredni sistem koji bi bio prilagođen njenim specifičnim uslovima.

Ekstremno povoljna obećanja u vezi sa spoljnim dugom i stepenom spoljne zaduženosti, davao je u jesen 2006.g. tadašnji ministar za finansije M.Dinkić. U jednom intervjuu (Vreme, 31.8.2006) on kaže „Kada sprovedemo ovo što smo naumili matiraćemo one koji poput radikala i neozbiljnih analitičara govore o nekakvoj nadolazećoj dužničkoj krizi. Srbija će, u stvari, uskoro od srednje zadužene zemlje postati država sa relativno niskim spoljnim dugom. Potpuno sam ubeđen da bi Srbija u 2007.g. mogla da uđe sa znatno smanjenim spoljnim dugom.“ Ili, u drugom intervjuu on kaže da će se iznos spoljnog duga i BDP smanjiti na samo 35% i da će Srbija tako postati ne samo jedna od manje zaduženih zemalja u regionu već i u Evropi.“ (Politika, 9.9.2006.). Na opštu žalost, stvarnost ga je surovo demantovala.

I pored svih nepovoljnih trendova, posebno u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom, predstavnici ekonomske nauke, a posebno samozvani „vizionari“ eko-nomskih reformi u Srbiji i tokom 2006, 2007. i 2008. godine nastavljaju da obećavaju „med i mleko“.1 Tako je sredinom 2007. godine tadašnji potpredsednik vlade M.Đelić izjavio: „Srbija je na pragu najvećeg razvoja u svojoj istoriji“ (Politika, 2.VI 2007). To obećanje bilo je u skladu sa njegovim obećanjima iz 2001.god. „da će Srbija u naredne tri godine doživeti najbrži privredni rast i ostvariti srpsko privredno čudo o kome će u svetu pričati“.2 I ta nebulozna obećanja sam žestoko kritikovao i dokazivao da nema ni teorije da se one ostvare.1 Jedan od naših poznatih pisaca aforizama je rekao „med i mleko su nam obećavali trutovi i volovi“.2 Đelić, Božidar(2002), Srednjoročna ekonomska vizija i glavne smernice ekonomske politike za 2002,

Ekonomski anali, tematski broj

11

Na opštu, pa i na moju veliku žalost, pokazalo se, da su i pre pojave svetske finansijske i ekonomske krize, moj „defetizam“, „katastrofičnost“ i „širenje negativne energije“ – bili potpuno opravdani, što pokazuju svi najvažniji trendovi i podaci, kako za period 2000-2008.g. tako i za period 2008. – prva polovina 2014. godine. Navedimo samo najvažnije.

• U 2008. godini robni izvoz dostigao je tek 7,428, a robni uvoz čak 16,478 milijardi evra, što znači da je spoljnotrgovinski deficit dostigao rekordan nivo od preko 9 mi-lijardi evra, tj. bio je za 21% veći od vrednosti robnog izvoza, a pokrivenost robnog uvoza izvozom pala je na rekordno nizak nivo od samo 46,35%.

• Deficit tekućih transakcija sa inostranstvom je dostigao takođe rekordan nivo od čak 7,429 milijardi evra, što je činilo rekordnih 22,1% bruto domaćeg proizvoda. Imajući u vidu da je realna vrednost dinara, po obračunu stručnih službi NBS na kraju 2008. godine bila za čak 105% na višem nivou nego na kraju 2000. god. i da se ta ekstremna precenjena vrednost dinara koristi pri obračunu kvantitativnog odnosa ovog deficita i BDP jasno je da bi taj odnos, u slučaju korišćenja realne vrednosti dinara bio još znatno nepovoljniji.

• U 2008. godini devizni bilans, prvi put je bio negativan i iznosio je milijardu i 687 miliona evra.

• I pored otpisa od preko 5 milijardi evra duga prema Pariskom i Londonskom klu-bu, dela duga koji se odnosio na privredu Kosova i nekih drugih spoljnih dugova, spoljni dug Srbije je na kraju 2008. godine iznosio preko 21 milijarde evra, ili 31,977 milijardi dolara, pa je njegov odnos prema BDP dostigao 65,5%3. I u ovom slučaju, zbog znatno statistički , bez osnove naduvane veličine BDP iskazan u evrima (ili dolarima) po osnovu ekstremno precenjene vrednosti dinara, ovaj količnik je znatno podcenjen u odnosu na stvarni koji se dobija na bazi realne veličine BDP na bazi realnog valutnog kursa.

• Kvantitativni odnos otplata spoljnog duga, tj. prispele glavnice i prispele kamate su u 2008.g. dostigle čak 10,6%, statistički naduvanog BDP, a u toj godini on je bio znatno povećan za samo 3,8%, što znači da je apsolutni iznos prirasta BDP bio go-tovo tri puta manji od isplaćenih obaveza po osnovu spoljnog duga. Podsećam da se smatra da je kritična granica spoljne zaduženosti Zemlje ako dospeli godišnji iznosi po osnovu servisiranja spoljnog duga dostigne iznos njenog godišnjeg prirasta BDP.

• Iznos otplata po osnovu spoljnog duga dostigao je do tada rekordnih 34,0% izvoza robe i usluga, a tolerantna granica je 25%, a kada se ona pređe, zemlja se smatra visoko zaduženom.

Koliko su navedeni podaci o rastu spoljnog duga i stepen spoljne zaduženosti bili dija-metralno suprotni od obećanja samozvanih „vizionara“ ekonomskih reformi, domaćih i stranih institucija i brojnih domaćih matematičara i ekonomista dobro ilustruje izjava ministra za finansije M.Dinkića data sredinom 2006.g. koja glasi: „Kada sprovedemo sve što smo naumili i najavili „matiraćemo“ sve one koji su, poput radikala i neozbiljnih analitičara govorili o nekakvoj nadolazećoj dužničkoj krizi. Srbija će, u stvari uskoro od srednje zadužene zemlje postati država sa relativno niskim spoljnim dugom. Za mene je, zapravo, uvek bio najveći izazov da razne „vračare“ koje večno prodaju crne prognoze mogu da demantujem u praksi, da postignem pozitivne rezultate koji su dijamentralno suprotni od njihovih predviđanja i potpuno sam ubeđen da bi Srbija u 2007. g. mogla da uđe sa znatno smanjenim nivoom spoljnog duga“ (Vreme, 31. VII 2006.). Na opštu 3 EBRD, Tranzition Report 2012.

12

žalost, spoljni dug Srbije je na kraju 2006. godine bio za dve milijarde evra veći nego što je bio na kraju 2005, a u sledećoj 2008. godinu se ušlo sa spoljnim dugom većim za 2,9 milijarde evra nego što je on bio n kraju 2006. godine, a od kraja 2007, pa do kraja 2008. god. on je dodatno povećan za čak četiri milijarde evra. I kao posledica svega toga, spoljni dug Srbije na kraju 2008. g. bio je za gotovo 9 milijardi evra veći nego na kraju 2005. godine.

Samozvani „vizionari“ ekonomskih reformi u Srbiji, ali i niz stranih i domaćih institucija i akademskih ekonomista obećavali su i projektovali veoma dinamičan rast tzv. stranih direktnih investicija. U tom pogledu ekstremno obećanje je sredinom 2008. g. dao tadašnji ministar za finansije M.Dinkić kada je obećao „da će priliv stranih direktnih investicija u poslednjem kvartalu 2008.g.iznositi čak četiri milijarde dolara“ (podvukao M.D.)

Ostavimo po strani apsurd da su samozvani „vizionari“ ekonomskih reformi i veći deo ekonomske nauke pod pojmom „strane direktne investicije“ podrazumevali prodaju naj-boljih preduzeća strancima, čak i kada su dobijena sredstva u celini bila potrošena preko budžeta.

Koliko su obećanja tadašnjeg ministra za finansije, odnosno bivšeg guvernera NBJ o ogromnom prilivu tzv. stranih direktnih investicija u poslednjem kvartalu 2008.g. bile izraz njegove izgubljenosti u prostoru i vremenu postaje jasnije ako se zna da je u celoj 2008.g. u Srbiji ostvaren neto priliv tzv. stranih direktnih investicija od samo milijardu i 824 miliona evra i da je zbirni iznos u naredne dve godine dostigao samo dve milijarde i 232 miliona evra.

Pored M.Dinkića, i tadašnji potpredsednik vlade B.Đelić je početkom 2008.g. izjavio: „Oko milijardu evra stranih direktnih investicija čeka rezultate izbora, pa ako proe-vropske snage pobede, ispunićemo cilj od tri milijarde evra“ (Politika, 13.III 2008), a podvukao M.K.

I čak u uslovima sve izraženijeg pretvaranja svetske finansijske krize u svetsku ekonom-sku krizu, potpredsednici vlade M.Dinkić i B.Đelić, na jednom savetovanju privrednika, održanom početkom septembra 2008.g. u Nišu izjavljuju da će Srbija imati čak i koristi od svetske finansijske krize, jer će, navodno potencijalni strani investitori preorijenti-sati sa područja zemalja zahvaćenih krizom na, verovali ili ne, - na Srbiju. Oni su tada isticali da će akcijama SAD kriza biti brzo prevaziđena i da ona neće negativno uticati na priliv doznaka naših radnika koji rade u inostranstvu, kao i na izvoz, a samim tim i da neće negativno uticati na rast BDP (Privredni pregled, 3-5. IX 2008). Na savetovanju ekonomista koje je u septembru te godine organizovalo Naučno društvo ekonomista u Novom Sadu, dokazivao sam da taj njihov optimizam nema nikakvu osnovu i da će vrlo anemična, drogerski zavisna privreda Srbije od priliva stranog kapitala biti ozbiljno pogođena svetskom ekonomskom krizom i da će stanje, u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa sa inostranstvom dalje pogoršavati.4 Na opštu, pa i moju veliku žalost, pokazalo se da su moj „pesimizam“ moja „katastrofičnost“ i moje „širenje negativne energije“ bili potpuno opravdani. Naime, u 2009. godini BDP je smanjen za 3,5%, industrijska proizvodnja je smanjena za čak 12,6%, vrednost robnog izvoza se smanjila za 19,6%, a 4 Kovačević, Mlađen (2008), Trendovi, stanje i perspektive ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa ino-

stranstvom, Zbornik, izdanje NDE i Ekonomski fakultet, Beograd

13

stranih direktnih investicija za 25%. I samo zahvaljujući drastičnom padu uvoza (od čak 30%), pokrivenost uvoza izvozom je povećana na 53,64%, a odnos spoljnotrgovinskog deficita prema izvozu robe je smanjen na, još uvek visokih, 86,4%. Dodajmo da je iz istih razloga i deficit tekućeg računa platnog bilansa smanjen na samo 2,08 milijardi evra, a njegov odnos prema BDP je smanjen na 7,2%. S druge strane, spoljni dug je povećan za milijardu i 400 miliona evra i na kraju godine je dostigao 22,5 milijardi, a njegov odnos prema BDP povećan je na 73,6%. I što je posebno bilo neprijatno jeste da je odnos otplata po osnovu servisiranja spoljnog duga u 2009.g. dostigao čak 13,5% i to statistički nadu-vanog BDP, odnosno čak 48,8% izvoza robe i usluga iz te godine.

Sa blagim oživljavanjem privredne aktivnosti u EU, SAD i nizu drugih zemalja, pa i u Srbiji, do čega je došlo početkom 2010.g., političari, posebno tadašnji premijer M.Cvet-ković, potpredsednici M.Dinkić i B.Đelić na sva zvona objavljuju da je Srbija izašla iz „recesije“, pa i iz krize. U isto vreme to tvrde i brojni ekonomisti, nasročito oni koji su pisali tekstove u Kvartalnom monitoru i referate za savetovanja ekonomista koje su organizovali Savez ekonomista Srbije (na Kopaoniku), ali i Naučno društvo ekonomista Srbije (sa Akademijom ekonomskih nauka) i Ekonomski fakultet iz Beograda).

Ekstremni optimizam i verovanje da je Srbija izašla iz ekonomske krize i da je moguće da ona do 2020.g. ostvari vrlo povoljne privredne, spoljnotrgovinske i fiskalne perfor-manse ispoljio je tim od devet (uglavnom spoljnih) saradnika Ekonomskog instituta5 i pet profesora Ekonomskog fakulteta iz Beograda6 kada su, pod okriljem USAID, Fonda za razvoj ekonomskih nauka (FREN), Ekonomskog fakulteta i Ekonomskog instituta, sredinom 2010.god. objavili Postkrizni model ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020.

Taj njihov ekstremni optimizam se ispoljio preko same reči u naslovu „postkrizni“, što znači da su oni bili ubeđeni da je sa 2010.g. privredna kriza završena. Taj njihov ek-stremni optimizam se ispoljio posebno preko najvažnijih projekcija, a među njima su se posebno isticale:

(a) prosečna stopa rasta BDP od 5,8%,(b) prosečna stopa rasta industrije 6,9%, a građevinarstva čak 9,7%,(c) prosečna stopa rasta fiksnih investicija 9,7%,(d) kumulativ neto priliva stranih direktnih investicija iznosio bi 22,7 milijardi evra,(e) prosečna stopa rasta izvoza robe i usluga od 13,5%, pa bi se njegov iznos povećao sa

8,5 milijardi evra (u 2009.g.) na 34,2 evra, a njegov odnos prema BDP bi se povećao sa 27,6% na 65%,

(f) odnos deficita tekućeg računa platnog bilansas i BDP, bi se smanjio sa 7,1 (u 2010.g.) na samo 3,3% u 2020. godini.

• Spoljni dug bi 2011.g. prešao 24 milijarde, 2017.g. bi iznosio 25,472, a 2020. bi dosti-gao 27,604 milijarde evra.

• Odnos spoljnog duga i BDP iz godine u godinu smanjivao, pa bi u 2014.g. iznosio 70,3%, a u 2020.g. samo 52,4%.

5 To su Stojan Stamenković, Miladin Kovačević, Vladimir Vučković, Edvard Jakopin, Natalija Bogdanov, Miroslav Zdravković, Sanja Filipović, Svetlana Mitrović i Ivan Nikolić.

6 To su Pavle Petrović, Jurij Bajec, Boško Živković, Mihail Alandarenko i Milojko Arsić.

14

• Odnos spoljnog duga i vrednosti izvoza robe i usluga bi u 2014.g. iznosio 175,8%, a u 2020.g. samo 80%, a odnos isplata po osnovu spoljnog duga i vrednosti izvoza robe i usluga bi u 2020.g. iznosio samo 20,2% (str.67).

• Devizne rezerve bi u 2011.g. iznosile 12,0 milijardi evra, u 2014.g. 12,2, a u 2020.g. čak 19,1 milijardu evra.

• Na kraju, navedimo da je bio projektovan porast zaposlenosti za čak 440.000 radni-ka.

Kada se govori o ovim bajnim projekcijama, trebalo bi naglasiti, da su autori (na strani 3) napisali da su one „optimističke ali realno ostvarive“, da su (na strani 13) napisali „da su kvantitativni ciljevi novog modela privrednog rasta i razvoja Srbije do 2020. ambici-ozno ali i realno postavljeni, a (na strani 80) „da su kvantitativni ciljevi novog Modela privrednog rasta i razvoja Srbije do 2020. realno postavljeni“.

Više puta je 2010.g. tadašnji premijer vlade M.Cvetković izjavljivao da su taj „Model.....“ uradili eminentni“, „najugledniji“, „najbolji“ ekonomisti i u skladu sa tim kvalifikacija-ma, ta vlada je taj dokument prihvatila, a Demokratska stranka je u svom dugoročnom programu usvojenom na godišnjoj skupštini održanoj krajem 2010.g. prihvatila većinu najvažnijih projekcija datih u tom radu.

Kada sam sve to pročitao što je bilo zapisano i projektovano u tom radu („studiji“), u autorskom tekstu za Politiku sam napisao da je veća verovatnoća da Srbija postane svet-ski prvak u fudbalu 2018, a pogotovu 2022.godine nego da se ostvare te najvažnije pro-jekcije. I ponovo se, na opštu, pa i moju veliku žalost, pokazalo da je moj „pesimizam“ bio opravdan. Naime, već u četvrtom kvartalu 2010. godine privredna aktivnost opada, a rast BDP u celoj 2010.g. je iznosio samo 1%. Industrijska proizvodnja je povećana za samo 2,5%, izvoz robe je povećan za 23,8%, a njen uvoz za 9,7%, ali je deficit tekućeg računa platnog bilansa ostao na visokom nivou, a njegov odnos prema BDP iznosio je 6,7%. Dodajmo da su tzv. strane direktne investicije u bruto iznosu smanjene za 29% i iznosile su samo milijardu evra, a spoljni dug je dostigao 23,8% milijardi evra, a njegov odnos čak i prema statistički uveličanom BDP dostigao je čak 84,0%.

Odnos spoljnog duga i vrednosti izvoza robe i usluga iznosio je u 2010. g. vrlo visokih 236,2%. Iznos otplata spoljnog duga je povećan na do tada rekordnih 12,7% statistički naduvanog BDP. Dodajmo da je iznos otplata stranog duga i izvoza robe i usluga u 2010.g. iznosio vrlo visokih 35,2%.7

I u sledeće tri „postkrizne“ godine, ekonomska, finansijska i devizna situacija u Srbiji se uglavnom pogoršavala. Navedimo samo najvažnije pokazatelje koji će to ilustrovati.

• Bruto domaći proizvod je u 2011. godini realno povećan za samo 1,6%, u 2012. je smanjen za 1,5%, a u 2013. godini je, po proceni Republičkog zavoda za statistiku, povećan za 2,5%. Iz tih cifara sledi da je realni nivo BDP u 2013. godini bio za nijan-su manji nego 2008. g. U odnosu na nivo iz 2010.g. BDP je u 2013. god. bio za samo 2,5% veći, nego u 2010. godini.

7 NBS „Izveštaj o inflaciji“, novembar 2013.

15

• Preračivačka industrija je u 2011.g. ostvarila rast od samo 0,6%, u 2012.g. 1,1%, a u 2013.g. 4,4%. I pored toga, njen nivo u 2013. godini je bio za 10,0% niži nego 2008.g. U odnosu na 2010.g. nivo prerađivačke industrije u 2013.g. je bio za samo 6,6% veći.

• Građevinarstvo je u 2011.g. imalo rast od 7,7%, u 2012.g. pad od 0,8%, a u 2013. pad je iznosio čak 25,7%. Nivo građevinarstva u 2013. godini je bio za čak 41% niži nego u 2008. g., a u odnosu na 2010.g. on je bio niži za 20,6%.

• Strane direktne investicije su u 2011. godini iznosile neto milijardu i 827 miliona, u 2012. samo 242 a u 2013. g. 768 miliona evra.

• Spoljni dug Srbije je na kraju 2011.g. dostigao 24,1, na kraju 2012. 25,7, a na kraju 2013.g. 25,8 milijardi evra.

Iz prethodno navedenih podataka sledi zaključak da je nivo spoljnog duga na kraju 2013.g. bio veći za 4,3 nego krajem 2008. g., a u odnosu na kraj 2010. godine za dve milijarde evra.

• Odnos otplata po osnovu spoljnog duga i BDP (u evrima podcenjene vrednosti) u 2011.g. dostigao je 12,7%, u 2012.g. 13,3%, a u 2013.g. rekordnih 14,0%.j

U periodu 2011-2013. god. zabeleženo je blago poboljšanje nekih, inače do tog vrlo ne-pooljnih pokazatelja u sferi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom. Na-vedimo najvažnije:

• U 2011. g. robni izvoz je povećan za 14%, u 2012. nije bilo rasta, u 2013.g. ostvaren je rast od čak 25,5%. U 2013. godini robni izvoz je bio za 42,4% veći nego u 2010. godini.

• S obzirom na činjenicu da rast robnog uvoza bio skromniji, deficit spoljnotrgovin-skog bilansa u 2013. godini je iznosio samo 4 milijarde evra i bio je za 27,3% manji nego 2010. godine.

• Pokrivenost robnog uvoza robnim izvozom u 2011. g. iznosila 61,36%, u 2012. je smanjenje na 59,83%, a u 2013. god. je povećana na čak 73,78%.

• Od 2010. godine saldo razmene usluga sa inostranstvom je pozitivan, a u 2013. g. je iznosio 334 miliona evra.

• U 2013. g. rast izvoza robe i usluga iznosio je 21,5%, dok je rast njihovog uvoza iznosio samo 5,1%.

• Deficit tekućeg računa platnog bilansa u 2013. g. je iznosio samo milijardu i 585,5 miliona dolara i bio je duplo manji od onog iz 2012. godine.

• Odnos deficita tekućeg računa platnog bilansa i nerealno visokog (obračunatog u evrima) BDP u 2011. godini je iznosio 9,1%, u 2012.g. vrlo visokih 12,9%, da bi u 2013.g. bio gotovo prepolovljen, tj. iznosio je 6,5%.8

• Priliv doznaka u 2013.g. je iznosio 2,2 milijardi evra i bio je za 11,6% veći nego 2012.g.

• Odnos otplate spoljnog duga prema izvozu robe i usluga od 2010. godine iz godine u godinu stalno se, istina vrlo skromno smanjuje pa je u 2013. godini iznosio još uvek vrlo visokih 32,1%.

8 Podatak iz Kvartalnog monitora april-juli 2014,s.10, i po podacima NBS taj odnos za 2013. je iznosio 5,1%.

16

Na kraju, kada se govori o ekonomsko-finansijskim odnosima Srbije sa inostranstvom u 2013. godini trebalo bi istaći da je Srbija na rang listama zemalja po konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma od 2008. godine iz godine u godinu pogoršava svoju po-ziciju i na listi objavljenoj u septembru 2013.g. ona se našla tek na 101 mestu (od 148 ze-malja), a ispred nje su bile brojne, vrlo siromašne zemlje, pa čak i Albanija, Makedonija i Bosna i Hercegovina.

Rezultati ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom u periodu januar-jul 2014.

Stanje u privredi Srbije u prvoj polovini 2014. godine se osetno i dodatno pogoršalo i to se moralo nepovoljno odraziti na stanje i perspektive njenih ekonomsko-finansijskih od-nosa sa inostranstvom. Usporavanje privredne aktivnosti započeto krajem 2013. godine nastavljeno je u prvoj polovini 2014. godine i ono je naročito došlo do izražaja u drugom kvartalu kada je BDP bio za 1,1% manji nego u istom kvartalu prethodne godine. To je treći uzastopni kvartal u kome se disezonirani BDP smanjuje. Političari, ali akademski ekonomisti koji pišu tekstove za Kvartalni monitor (br.37.s.11), povodom toga kažu da je to definitivna potvrda da je Srbija u recesiji. Kamo sreće da je Srbija u „recesiji“. Ona je u dubokoj ekonomskoj i društvenoj krizi. Ovi autori zaključuju da je nivo BDP, nakon pada u drugom kvartalu ponovo osetno niži od pretkriznog (2008.g.), što znači da pri-vreda ni šest godina nakon izbijanja prvog talasa krize nije dostigla tadašnji nivo. Dakle, po njima posle 2008.g. izbila je privredna kriza, a sada je u pitanju „recesija“, što je pot-puno nelogično. I oni zaključuju „da ni najpesimističnije ocene i krize i prognoze – nisu nagoveštavale da će njen negativni uticaj biti toliki“ (s.11).

Međutim, moram podsetiti da sam krajem 2011. godine, kada su stručnjaci Svetske ban-ke projektovale prosečnu stopu rasta privrede Srbije za period 2011-2020. od čak 7%, napisao referat koji je imao naslov „Srbija pred privrednim i finansijskim kolapsom“ i verujem da sam dao dovoljno argumenata za taj moj ekstremni „pesimizam“.9 Vrlo je verovatno da će u 2014. godini BDP Srbije biti za najmanje 1,0% manji nego 2013.g. To znači da će u tom slučaju BDP u 2014. godini biti za samo 1,5% veći nego u kriznoj 2010.g. Pošto je vrlo verovatno da će njegov nivo u 2015. biti za 1-1,5 manji nego u teku-ćoj godini, znači da je i nakon pet tzv. „postkriznih“ godina, on ostao na nivou krizne 2010. godine.

Posebno je neprijatan podatak da je industrijska proizvodnja u periodu januar-avgust, u poređenju sa istim periodom prošle godine smanjena za 4,3%. I što je posebno zabrinja-vajuće jeste podatak da je njen nivo u avgustu bio za čak 13,1% niži nego u istom mesecu prethodne godine i bio je niži za 12,8% u odnosu na prosek 2013. godine, što se već i sada i u buduće se negativno odražavati na izvoz.

U prvih osam meseci 2014. godine robni izvoz, izražen u evrima, povećan je za skrom-nih 4,9%, ali je neprijatna činjenica da je njegov iznos i u julu i u avgustu bio manji nego u istim mesecima 2013. godine: u julu za 5,1%, a u avgustu za 13%.

9 Detaljnije u zborniku Privreda Srbije u drugom talasu krize – izgledi za 2012, izdanje Naučno društvo ekonomista (sa Akademijom ekonomskih nauka) i Ekonomski fakultet, Beograd 2011.

17

S obzirom na činjenicu da je robni uvoz u periodu januar-avgust povećan za samo 1,5%, spoljnotrgovinski deficit je smanjen za 6,6%, a pokrivenost uvoza izozom je iznosila 72,7%, dok je odgovarajuća veličina za isti period prošle godine bila 70,4%.

Pozitivan saldo razmene usluga sa inostranstvom u prvih sedam meseci iznosio je skromnih 200 miliona evra (ili 279 miliona dolara) i bio je za 30% veći nego u istom periodu 2013.g.

Negativan saldo tekućeg računa platnog bilansa u prvih sedam meseci 2014. godine iz-nosio je 986 miliona evra (a obračunata u dolarima milijardu i 345 miliona) i bio je za 13% manji nego u istom periodu 2013.g.

U prvih sedam meseci 2014.g. pozitivan saldo tzv. stranih direktnih investicija iznosio je vrlo skromnih 657 miliona evra, ali je bio za 8% veći nego u istom periodu prošle godine.

Spoljni dug Srbije na kraju jula 2014. godine je iznosio 25,4 milijarde evra. Međutim, u tu sumu nije uključen novi dobijeni kredit od Ujedinjenih Arapskih Emirata od 800 miliona evra, kao i neki manji krediti, naročito oni koji se često ostvaruju po osnovu emitovanja državnih hartija od vrednosti.10 Zbog toga je verovatno da je do kraja av-gusta spoljni dug dostigao oko 27 milijardi evra, što bi značilo da je on, u odnosu na kraj 2013. g. povećan za 4,65%. To povećanje će do kraja godine biti još veće. S druge strane, verovatno je da će iznos BDP obračunat u evrima u 2014.g. biti manji nego u 2013.g., što znači da će kvantitativni odnos spoljnog duga i BDP (obračunatog u evrima po nerealnom kursu) u tekućoj godini biti veći od 85%. U jednom radu MMF posvećene ekonomsko-finansijskoj situaciji zemalja Centralne i Istočne Evrope, publikovanom u aprilu tekuće godine, navodi se da odnos spoljnog duga i BDP u slučaju Srbije u 2012.g. bio 92,6%, u 2013.g. 87,4%, a prognozira se da će u tekućoj godini on iznositi 86,1%.11

Dodajmo da stručne službe Narodne banke Srbije procenjuju da će Srbija u 2014. godini, po osnovu servisiranj spoljnog duga morati da isplati čak 5,3 milijarde evra.

Devizne rezerve Srbije na kraju jula su iznosile 10,125 milijardi evra. Kada se iz bruto deviznih rezervi isključe sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i sredstva povu-čena od MMF, neto ili prave devizne rezerve Srbije su krajem jula iznosile 7,313 miliona evra, što iznosi 3,7 mesečnih uvoza robe i usluga (iz jula 2014.g.). Sigurno je da su de-vizne rezerve nakon realizacije kredita dobijenog od UAE povećane, ali je i spoljni dug za isti iznos povećan

Kada se razmatraju ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom u 2014.god., mora se naglasiti da je ukupan saldo finansijskih transakcija sa inostranstvom u prvih sedam meseci bio negativan i iznosio je čak milijardu i 209 miliona evra, ili obračunato u dolare – čak milijardu i 651 mlion, pa ta činjenica bitno umanjuje relativno pozitivnu sliku o navedenim statističkim poboljšanjima u nekim, ranije navedenim, segmentima ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom.

10 Apsurdno je da se u svim sredstvima, pa i preko Tanjuga, za to emitovanje koristi termin „prodaja“, a pogotovu kada se kaže da je obavljena „uspešna prodaja“.

11 International Monetary Fund, Central, Eastern, and Southeastern Europe - Regional Economic Issues, April 2014, Annex 2, p.46.

18

II Najvažniji problemi ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom

Iz svega izloženog može se jasno videti da su najveći problemi u sferi ekonomsko-finan-sijskih odnosa Srbije za inostranstvom:

(a) Vrlo visok nivo spoljnog duga, visok stepen spoljne zaduženosti i sve veće apsolutne i relativne veličine spoljnog duga i obaveza po osnovu njegovog redovnog servisira-nja.

(b) Još uvek nizak nivo izvoza robe i usluga i zbog toga visok spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg računa platnog bilansa.

(c) Ekstremno nizak nivo konkurentnosti Srbije u celini, a posebno konkurentnosti pri-vrede.

(d) Vrlo nizak pravih grinfild i braunfild stranih direktnih investicija.

Već smo u tekstu istakli da su pokazatelji odnosa spoljnog duga i BDP, kao i odnosa otplata po osnovu tog duga i BDP defektnom statistikom znatno umanjeni u odnosu na realno stanje, jer su veličine BDP izražene u evrima ili dolarima (koje su u tim računica-ma ispod razlomačke crte) znatno „naduvane“. Naime, veličine BDP u tekućim dinarima se dele sa potpuno nerealnom podcenjenom vrednošću evra (ili dolara) i tako se dobijaju njegove enormno visoke vrednosti. Kao ilustraciju navedimo da u jednom radu Svetske banke operiše se sa vrednošću BDP Srbije u 2012.g. od 34,4 milijarde dolara, što je preko četiri puta više od njegovog iznosa iz 2000.g. Ili, u publikaciji Svetskog ekonomskog foruma Global Competitiveness Report navodi se da je vrednost BDP Srbije u 2011.g. iznosio 45,1, a u 2013. godini 42,5 milijardi dolara, što znači da je pre tri godine on bio 5,5, a prošle godine 5,2 puta veći nego 2000. godine.

Narodna banka Srbije operiše sa cifrom BDP Srbije za 2012. od 29,601 a za 2013.g. 31,900 milijardi evra. Ako se zna da je iznos BDP realno, tj. u stalnim cenama, u 2012. bio za samo 49,4% a u 2013. samo 53,2% veći nego 2000.g., postaje potpuno jasno koliko su “naduvane” veličine BDP izražene u evrima (ili dolarima) koje se koriste za obračun odnosa spoljnog duga ili otplata spoljnog duga i BDP i koliko takve računice stvaraju nerealnu, odnosno lažnu sliku o stepenu spoljne zaduženosti Srbije.

U vezi sa visinom spoljnog duga Srbije trebalo bi istaći da se te cifre odnose samo na glavnice dugova, a potpuno su isključene visine ugovorenih kamata, koje su u slučaju Srbije vrlo visoke, jer je njen kreditni rejting vrlo nizak. Ako je, na primer, prosečna kamatna stopa za spoljne dugove Srbije 4%, to znači da u idućoj godini samo po osnovu isplate kamata treba obezbediti preko milijardu evra. Ako pretpostavimo da u narednih 10 godina zadržimo isti nivo spoljnog duga (što je samo teorijska mogućnost) i ako pred-postavljamo da će ugovorena kamatna stopa za nove kredite u proseku ostati 4%, to bi značilo da samo za isplatu kamata treba obezbediti preko 10 milijardi evra.

Pored spoljnog duga, država Srbija još uvek duguje oko milijardu i 300 miliona evra svom stanovništvu po osnovu stare devizne štednje koja se pri podizanju iz banaka u 97% slučajeva uzima u devizama. I celokupna ta suma mora se isplatiti u naredne dve godine.

19

Država Srbija po zakonu gaantuje za svakog stanovnika novog štedišu, istina u dinarskoj protivrednosti, do 50.000 evra. Ako se zna da nova devizna štednja iznosi preko 8 mili-jardi evra i da verovatno ima milion štediša, ukupna suma nove devizne štednje za koju država garantuje iznosi čak 50 milijardi evra.

Problem visoke spoljne zaduženosti Srbije jeste, što ona još uvek beleži vrlo visok nivo godišnjeg deficita tekućeg računa platnog bilansa, koji je u 2012.g. iznosio 3,1, a u 2013. god. 1,6 milijardi evra i on će se u narednim godinama vrlo verovatno povećavati, a nje-govo pokriće se može obezbediti samo novim zaduživanjem.

Vrlo ozbiljan problem Srbije je što u naredne dve-tri godine mora, po osnovu servisiranja spoljnog duga, isplati osetno više nego što je bio slučaj u prošloj ili što će biti slučaj sa tekućom godinom.

Kada se o stepen spoljne zaduženosti Srbije i mogućnosti njenog upadanja u dužničku krizu, trebalo bi naglasiti da je ona ona u težoj situaciji u odnosu na, na primer Sloveniju i Hrvatsku (koje, takođe, imaju vrlo visok stepen spoljne zaduženosti) jer one imaju viši kreditni rejting, pa mogu dobijati nove kredite sa nižim kamatama, a i članice su EU, koja će ih, kao što je bio slučaj sa Irskom, Portugalom, Španijom, a posebno Grčkom i Kiprom, znatno finansijski pomoći u slučaju upadanja u eksternu nesolventnost. Uz to, one imaju znatno povoljniji odnos spoljnog duga i deviznih rezervi nego što je slučaj sa Srbijom.

Za Srbiju je nepovoljna okolnost što je iznos spoljnog duga krajem jula 2014. godine bio 3,7 puta veći od neto deviznih rezervi. Kada se ima u vidu da će u idućoj i idućim go-dinama iznos otplata spoljnog duga biti osetno veći od iznosa u tekućoj godini, a da će BDP biti čak i smanjen i da će deficit tekućeg računa pre rasti nego da će se smanjivati, problem servisiranja spoljnog duga u tim godinama može dobiti dramatične razmere.

Pri analizi stepena spoljne zaduženosti i perspektivama servisiranja spoljnog duga, tre-balo bi naglasiti problem veoma izraženog rasta i vrlo visokog nivoa javnog duga u kome gotovo 80% čini dug u devizama. Po proceni Fiskalnog saveta, javni dug države na kraju avgusta iznosi 22,4 milijarde evra, što znači da je od početka godine on povećan za 1,66 milijardi evra, a samo tokom avgusta on je povećan za nešto više od 900 miliona evra, a od te sume 760 miliona je kredit dobijen od Ujedinjenih Arapskih Emirata.12 I jasno je da će javni dug do kraja godine dalje rasti, pre svega po osnovu zaduživanja u inostranstvu i emitovanja državnih hartija od vrednosti nominovanih u evrima.

Ogroman problem Srbije je što je njen izvoz robe i usluga vrlo nizak, što je kvalitet rob-nog izvoza ekstremno slab, što sve veći deo izvoza ostvaruju filijale stranih kompanija, odnosno kompanije u potpunom i većinskom stranom vlasništvu, što su mala preduzeća nisko izvozno orijentisana, što je konkurentnost zemlje i njene privrede ekstremno niska i što se ona ne može brzo povećati, što su mogućnosti reindustrijalizacije jako skromni, što su mogućnosti većih subvencija izvoznicima isključene itd.

Iako je odnos izvoza i BDP, zbog “naduvane” vrednosti BDP, podcenjen neosporno je da je on u slučaju Srbije znatno niži nego u slučajevima Belgije, Irske, Češke Republike, 12 Privredni pregled, 1.X 2014. s.2.

20

Slovačke, Mađarske, Slovenije itd. Po najnovijem domaćem obračunu, odnos robnog izvoza i BDP u 2013.g. je iznosio 33%.13 U najnovijem Izveštaju o konkurentnosti za 2014/2015. Svetskog ekonomskog foruma, odnos izvoza robe i usluga i BDP je u 2013.g. dostigao je 44,9%.14 Po istom izvoru 54 zemlje su imale više izvozne koeficijente, a sve ranije navedene imale su te odnose preko 80%, a neke i preko 100%. Konkretnije, u 2013.god. izvozni koeficijent Belgije je iznosio 112,6%, Irske 109,1, Holandije 100,7%, Slo-vačke 97,9%, Mađarske 97,6%, Češke 92,8%, a Slovenije 88,1%.15 I iznosi izvoza robe i usluga po stanovniku su u Srbiji znatno, višestruko niži nego u tim zemljama.

Veliki problem Srbije je što je kvalitet strukture izvoza ekstremno slab, jer u njemu do-miniraju primarni proizvodi. Po svetskom ekonomskom forumu, Srbija je po kvalitetu strukture izvoza u 2012.godini bila tek na 145 mestu, tj. samo su tri zemlje sa te liste bile slabije plasirane.16 Ona je na najnovijoj listi na 141 mestu, a iza nje su samo tri zelje.17 I opšte je poznato da izvoz primarnih proizvoda donosi znatno manje deviza nego ako se oni izvoze u prerađenom stanju, a pogotovu preko proizvoda najviše faze finalizacije.

Po istraživanju stručnih službi Mreže za poslovnu podršku iz Beograda sve veći, do-minantni deo izvoza iz Srbije ostvaruju kompanije koje su u većinskom ili potpunom vlasništvu stranaca. Po tom istraživanju u 2011. godini te firme su obavljale 65,2% ukup-nog izvoza iz Srbije, a u 2013.g. one su obavile čak 73,6%, a domaće firme samo 26,4%, što čini samo 3,86 milijardi dolara.18 I izvozu tih stranih kompanija, kao što su NIS, „Štade“, FIJAT-Srbija vrlo je visok sadržaj uvoznih sirovina, komponenti i delova, pa je neto devizni efekat od tog izvoza vrlo skroman. Uz to, neto devizni efekat tih kompa-nija samo se delom ulaže u Srbiji, a veći se vraća u zeme gde se nalaze njihove matične firme. Dodajmo da se od 10 najvećih izvoznika iz Srbije 8 su u većinskom ili potpunom stranom vlasništvu.

Prema istraživanju Mreže za poslovnu saradnju procenat malih i srednjih preduzeća koji izvoze, kao i procenat prihoda od izvoza u ukupnom prihodu tih preduzeća u Srbiji su znatno niži nego u 14 zemalja EU. Naime, procenat malih i srednjih preduzeća koja izvoze u Srbiji je samo 4,1, dok je odgovarajući procenat u Danskoj 18,4, Nemačkoj 14,3, Francuskoj 12,2, Austriji 10,6, Češkoj Republici 10,4, a u 14 zemalja EU u proseku on iznosi 11,9 (Politika, 19.IX 2014, s.11). Ili, učešće izvoznih prihoda u ukupnim prihodim, malih i srednjih preduzeća iznosilo je u Danskoj 37,2%, Nemačkoj 36,8%, Švedskoj 33,9%, Francuskoj 26,8%, a prosek za 14 zemalja EU iznosio je 25,2%, a u slučaju malih i srednjih preduzeća u Srbiji odgovarajući procenat je iznosio samo 8,8% (Politika,19. IX 2014, s.11). Mnogo je faktora koji su doprineli ovim ogromnim razlikama. Ipak, po mom dubokom ubeđenju, daleko najveći uticaj ima politika ekstremno precenjena vred-nost dinara, odnosno podcenjena vrednost evra, a posebno američkog dolara koje se praktikuje od kraja 2000. godine. Navedimo da je, po obračunu stručnih službi Narodne banke Srbije, dinar je krajem 2013. godine realno bio za čak 94,5%, a krajem jula tekuće godine za 95,9% na višem nivou nego krajem 2000. godine. U takvim uslovima i uslo-13 Kvartalni Monitor br.37, april-jun 2014, s.28.14 World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2014/2015,p.329.15 WEF, The Global Competitiveness Report 2014/2015,p.517.16 WEF, The Global Competitiveness Report 2014/2015,p.929.17 WEF, The Global Competitiveness Report 2014/2015,p.18 Privredni pregled, 17.IX 2014, s.2 (a na osnovu www.bsn.rs info@bsn.rs

21

vima niske carinske i vancarinske zaštite, mnoga domaća preduzeća neto izvoznici su ugušeni ili posluju sa velikim gubicima (kao što su „Simpo“, „Zastava oružje“ i sl.) i sve dok se ne napusti politika podcenjene vrednosti stranih valuta izvoz i robe i usluga će biti vrlo nizak, i spoljnotrgovinski deficit i deficit tekućeg platnog bilansa biće visoki, a sve to će onemogućavati zadovoljavajući privredni rast i smanjenje visokog stepena spoljne zaduženosti.

I pored potpuno ekonomski neracionalnog deviznog stimulisanja stranih firmi da ulažu na području Srbije, kao što smo videli, prave strane direktne investicije (a ne prodaja najboljiih preduzeća, najkvalitetnijeg zemljišta i banaka stranim licima) su poslednjih godina vrlo skromne. Znaju se i najvažniji uzroci takvog stanja.19 Daleko najvrednija prava strana direktna investicija koju je Srbija ugovorila (sa Ruskom Federacijom i ru-skim Gaspromom) jeste „Južni tok“, ali, je zbog nerazumljivog stava EU, veliko pitanje kada će se ona realizovati, odnosno kada će početi da funkcioniše i donosi, za naše uslo-ve, visok devizni priliv. I bitno je naglasiti da tzv. „strane direktne investicije“ koje će doći po osnovu prodaje „Telekoma“, dela EPS-a, Komercijalne banke, „Energoprojekta“, „Dunav osiguranja“, Aerodroma, najvrednijih banja i najkvalitetnijeg zemljišta – vode Srbiju u status savremene kolonije.

Pri razmatranju perspektiva ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom, trebalo bi naglasiti i sledeća dva vrlo ozbiljna ograničenja. Prvo, sve je manje optimizma, a sve više pesimizma kada je u pitanju rast svetske privrede, svetske trgovine, privreda zemalja EU, njihovog uvoza i privreda zemalja i uvoza susednih zemalja. Drugo, Srbija jeste na najnovijoj rang listi zemalja po konkurentnosti napredovala, za sedam mesta, što je delom posledica izostanka dve zemlje koje su na listi iz 2013. bile ispred Srbije (a među njima je i BiH). Ali, sama činjenica da je Srbija tek na 94 mestu, gde je bila i pre četiri godine, sama po sebi je krajnje zabrinjavajuće jer konkurentnost, kako je definiše Svet-ski ekonomski forum, izraz je zdravstvenog stanja države. Za Srbiju, a posebno za njen budući izvoz i njene buduće ekonomsko-finansijske odnose sa inostranstvom krajnje su neprijatni podaci koje godinama publikuje taj Forum koji pokazuju drastičan pad i vrlo niska, ponižavajuća mesta u vrlo važnim faktorima konkurentnosti, o čemu će govoriti nekoliko referata na ovom savetovanju, pa o tome ovde neću pisati. Samo bi naglasio, da se iz tih podataka jasno vidi da je Srbija u sve težoj i ekonomskoj i društvenoj krizi.

Na kraju, zbog svega navedenog, Srbija će, verovatno, morati da zaključi stend-baj spo-razum sa MMF, a ne znam ni jednu zemlju koja se uspešno razvijala kada je dosledno primenjivala recepte te institucije. Naprotiv, dosledna primena recepata te institucije, kao i drugih međunarodnih finansijskih institucija, po pravilu, vodi zemlje u status sa-vremenih kolonija.

Godinama se zalažem da se, uz maksimalno angažovanje akademija nauka, univerzite-ta, fakulteta i instituta, formira tim vrhunskih stručnjaka iz više naučnih disciplina koji bi kreirao viziju budućeg društvenog i privrednog sistema koja bi se, nakon svestranog razmatranja, na Parlamentu usvojila i dosledno realizovala. Svestan sam da su eksterna

19 O tome detaljno piše Kapor Predrag u referatu „Nužnost opredeljivanja realne strategije i politike Srbije prema stranim direktnim investicijama, Zbornik Ekonomska politika Srbije 2014: Mogućnost privrednog rasta u uslovima reformi i fiskalne konsolidacije, izdanje Naučno društvo ekonomista i Ekonomskog fakulteta, Beograd, 2914.

22

i interna ograničenja za realizaciju ove ideje sve veća, ali sam duboko ubeđen da bez novog društvenog i privrednog sistema i nove ekonomske politike – Srbija srlja u status de facto kolonije i „pustinje bez peska“ i upadanje u taj status bi bio nedopustiv greh sadašnje generacije prema budućim generacijama.

23

Uticaj pogoršanja odnosa istok-zapad na evropsku i srpsku privredu u 2014. i godinama koje dolazeVladimir Grečić*

Uvod

Proces globalizacije tokom poslednjih nekoliko decenija doveo je do sve veće međuza-visnosti pojedinih zemalja, ali u poslednje vreme i do finansijskog i trgovinskog rata. Globalizacija je dovela do internacionalizacije kapitala i proizvodnje, do povećanja me-đunarodne podele rada i sve veće mobilnosti kapitala i radne snage. Dakle, kapital i proizvodnja se internacijalizuju; transnacionalne i multinacionalne korporacije dobijaju na značaju; tako, transnacionalne kompanije kontrolišu preko jedne polovine ukupne svetske proizvodnje, preko dve trećine svetske trgovine, preko tri četvrtine transfera tehnologije i oko 90% ukupne tehnologije i registrovanih patenata (opširnije: Joshua Karliner).1 Rast deviznih rezervi u zemljama BRIKS sve više vrši pritisak na američki dolar kao rezervne valute, osobito na petro-dolar i pojave juana i rublje u trgovini ener-gentima. Ta činjenica je sredinom 2014. godine dovela do osnivanja Razvojne banke BRIKS, ali i do usložnjavanja političkih odnosa imeđu Ruske Federacije, kao jedne od vodećih država BRIKS, i SAD. Dakle, pravi razlog je sistem petrodolara, odnosno op-stanka američke valute kao svetske i jedine u kojoj se obavljaju sve najvažnije transakci-je, pre svega one sa kupovinom i prodajom nafte.

Pogoršanje političkih odnosa između Rusije i zemalja Zapada negativno utiče na evrop-sku i srpsku privredu. U svetu i Evropi će, kako prognoze najznačajnijih međunarod-nih ekonomskih i finansijskih institucija pokazuju, pored usporavanja privrednog rasta, doći i do usporavanja stope zaposlenosti, rasta inflacije u nekim zemljama, smanjenja investicija i priliva stranog kapitala, kao i do usporavanja rasta međunarodne trgovi-ne. Ukrainska kriza i odgovor razvijenih zemalja na sukob interesa Rusije i Ukraine vode privredu obeju zemalja u recesiju. Odsustvo brzog rešavanja nastalih problema u Ukrajini i zadržavanje uvedenih sankcija na obe strane mogu dovesti do nove recesije sa nesagledivim posledicama.

Implikacije pogoršanja političkih odnosa istok – zapad po evropsku i srpsku privredu

U prvoj polovini 2014, događaji u Ukrajini, pogoršanje političkih odnosa između Rusije, s jedne, i zemalja Zapada, s druge strane, znatno su doprinele geopolitičkoj i ekonomskoj neizvesnosti, uz direktne negativne efekte na ekonomiju Ukrajine i Rusije, sa potenci-jalnim širim implikacijama po region Evrope u celini (Tabela 1). U Turskoj, izgledi za povećanje privrednih aktivnosti su takođe pogoršani, jer domaći politički rizik i ma-kroekonomska neravnoteža i dalje idu u prilog veće neizvesnosti. U zemljma evro-zone * Član Predsedništva Naućnog društva ekonomista Srbije i Akademije ekonomskih nauka, Beograd.1 „Transnational corporations“, Internet: http://www.halexandria.org/dward318.htm

24

situacija je bila stabilnija u vreme kada su, sredinom 2014. godine, prognoze privrednog rasta revidirane na niže, pa nisu ni razlike velike. Razlike u prognoziranim stopama pri-vrednog rasta u evro-zoni su gotovo beznačajne. Međutim, uvođenje ekonomskih sank-cija Ruskoj Federaciji i odgovor ove zemlje na uvedene sankcije će, nema sumnje, imati negativne posledice kako po privrede zemalja istočne Evrope, isto tako i po privredu ze-malja Evropske unije. Region Zajednice Nezavisnih Država (ZND) je suočen sa velikim izazovima u okruženju. Nekoliko velikih ekonomija ZND su još na početku 2014. godi-ne beležile stagnaciju. Inače, kretanja u privredi Ruske Federacije imaju snažan uticaj na čitav region. Proglašenje nezavisnosti Krima i njegovo priključenje Ruskoj Federaciji dovelo je do ekonomskih sankcija usmerenih prema sektorima ruske ekonomije, ali i do enormnog odliva kapitala iz ove zemlje.

Zemlje u tranziciji trpe veće gubitke, a naročito Ruska Federacija. Prelivanje negativnih efekata će se desiti na sve susedne zemlje Ruske Federacije i to u svim privrednim sfera-ma, počev od smanjenja priliva SDI, preko smanjenja zasposlenosti, povećanja nezapo-slenosti do smanjenja robne razmene i međunarodne trgovine uopšte.

Oporavak evropske privrede zavisi u velikoj meri od međunarodnih ekonomskih odnosa i saradnje među zemljama. Oporavak privrede u državama članicama EU i državama Evro zone je tokom 2013. godine, a posebno u četvrtom kvartalu, dolazio uglavnom od izvozno-orijentisanih grana. Ekonomski stručnjaci Evropske komisje procenjuju da je međunarodna trgovina ovih zemalja doprinela njihovom privrednom rastu sa 0,5%.2 U prvom kvartalu 2014. godine, ova tendencija je nastavljena pa je obećavala snažniji opo-ravak evropske privrede u celini. Međutim, produbljivanje ukrajinske krize, a posebno uvođenje ekonomskih sankcija Ruskoj Federaciji dovodi do smanjenja inostrane tražnje koja vodi u novu recesiju, bar u nekim zemljama.

Tabela 1.Godišnji rast svetske proizvodnje i međunarodne trgovine, 2012-2015.

2012. 2013.(a) 2014.(b) 2015.(b)

Promene u odno-su na januarske

projekcije2014. 2015.

Svet 2,3 2,2 2,8 3,2 - 0,2 - 0,1Razvijene zemlje 1,3 1,1 2,0 2,4 0,1 0,0SAD 2,8 1,9 2,5 3,2 0,0 0,0Japan 1,4 1,5 1,4 0,9 - 0,1 - 0,3EU - 0,4 0,1 1,6 1,9 0,2 0,0EU - 15 - 0,5 0,0 1,5 1,8 0,1 0,0EU –Nove članice 0,6 1,1 2,4 2,9 0,3 0,2Evro zona - 0,7 - 0,4 1,2 1,6 0,1 0,0Druge zemlje Evrope 1,8 1,4 2,3 2,3 - 0,3 - 0,6Ostale razvijene zemlje 2,5 2,2 2,1 2,6 - 0,5 - 0,3Zemlje u tranziciji 3,2 2,0 1,6 2,3 - 1,7 - 1,7Jugo-istočna Evropa - 0,9 1,9 2,0 3,1 - 0,6 0,0

2 Economic Commission, „European Economic Forecast“, European Economy, 3/2014, p. 19.

25

ZND i Gruzija 3,4 2,0 1,6 2,3 - 1,8 - 1,8 Rusija 3,4 1,3 1,0 1,5 - 1,9 - 2,1Zemlje u razvoju 4,7 4,6 4,7 5,1 - 0,4 - 0,2Afrika 5,7 3,7 4,2 5,1 - 0,5 0,1Jugo-istočna Azija 5,4 5,6 5,7 5,8 - 0,1 - 0,2 Kina 7,7 7,7 7,3 7,1 - 0,2 - 0,2 Indija 4,7 4,8 5,0 5,5 - 0,3 - 0,2Zapadna Azija 3,8 3,8 3,6 4,4 - 0,8 0,4Latinska Amerika i Karibi 3,0 2,7 2,6 3,4 - 1,0 - 0,7 Brazil 0,9 2,3 1,7 2,8 - 1,3 - 1,4Svetska trgovina (c) 2,5 2,5 4,1 5,1 - 0,6 - 0,1Rast svetske proizvodnje (d) 3,1 2,9 3,4 3,8 - 0,2 - 0,2

(a)Delimično procene(b) Procene UN(c) Trgovina robe i usluga(d) U izrazu kupovne moći. Izvor: United Nations, World Economic Situation and Prospects 2014. Update as of mid-2014, New York, 2014, p. 2

U celini uzev, i ranije prognozirana stopa rasta međunarodne trgovine je sredinom 2014. godine revidirana naniže (Tabela 1). Prema tome, politička kriza u Ukraini i eskalacija građanskog rata u ovoj zemlji dovele su do zaoštavanja odnosa na relaciji Istok-Zapad i uvođenja ekonomskih sankcija Rusiji, na koje je ova zemlja odgovorila sankcijama pre-ma zemljama koje su to njoj učinile.

Ova kriza je, dakle, dovela i do redukcije stopa ekonomskog rasta projektovanih na po-četku godine na niže. Smanjenje prognoziranih stopa rasta BDP je učinjeno najviše kod zemalja u razvoju (ZUR) i zemljama u procesu tranzicije, prvenstveno u zemljama Istoč-ne Evrope.

Kao peta najveća zemlja u razvoju Evrope sa bliskim trgovinskim i finansijskim vezama sa ostatkom regiona, dublja recesija u Ukrajini će imati negativan uticaj na susedne ze-mlje preko trgovinskih i finansijskih veza. Međutim, uticaj na region će u najvećoj meri zavisiti od Rusije, jer je najveće izvozno tržište i glavni izvor doznaka za mnoge zemlje.3

(a) U sferi međunarodne trgovine, više zemalja su izložene negativnim posledicama koje proističu iz trgovinskih veza sa Rusijom i Ukrajinom, i to: Belorusija, Gruzija i Moldavija, koje imaju tesne trgovinske veze sa Ukrajinom, a Belorusija je najviše izložena zbog teškoća u trgovini i sa Ukrajinom (7,8% od ukupnog prometa) i sa Rusijom (49,5%). Gruzija ima bliske trgovinske veze sa Ukrajinom (7,5% ukupne razmene), ali relativno mali obim trgovine sa Rusijom (5,1%). Moldavija, Jermenija, Kazakhstan se uglavnom oslanjaju na trgovinu sa Ukrajinom, ali sve one u velikoj meri ivoze u Rusiju (20, 19 i 12% ukupnog izvoza, respektivno).4

3 World Bank, Global Economic Prospects. Shifting Prioriities, Building for the Future, The World Bank Group, Washington, D.C., 2014, p. 49.

4 World Bank, Global Economic Prospects. Shifting Prioriities, Building for the Future, The World Bank Group, Washington, D.C., 2014, p. 49.

26

(b) Finansijska zavisnost Rusije i Ukrajine od američkih banaka i banaka iz EU je rela-tivno velika. Veliki je to izazov za sve strane.

(c) Zavistnost od deviznih doznaka. Na osnovu procena Svetske banke, devizne dozna-ke u 2012. godini predstavljale su veoma značajnu stavku u bilansima plaćanja ZND. Devizne doznake iz Ukrajine transferisane su u najvećoj meri u Moldaviju (18%) i Belorusiju (15% ukupne vrednosti), dok su iz Rusije uglavnom išle u Zajednicu Nezavisnih Država (40-79%). S obzirom na visoko učešće doznaka u BDP-u uopšte, Tadžikistan (52 odsto), Kirgizija (31%), Moldavija (25%) su među najugroženijima u pogledu priliva deviznih doznaka iz inostranstva. Dublje recesije u Rusiji i Ukrajini mogu da uspore priliv deviznih doznaka u susedne zemlje i nanose negativne posle-dice s obzirom na njihov značaj, u sferi tekućeg bilansa, potrošnje u domaćinstvima i stepena siromaštva.5

(d) Energestka zavisnost. Evropske zemlje, uključujući države članice EU, u velikoj meri zavise od uvoza energetskih sirovina iz Rusije. Naime, Rusija snabdeva evrop-ske zemlje sa oko 30% potreba za prirodnim gasom. Razume se, zavisnost od uvoza gasa iz Rusije varira od zemlje do zemlje EU, tj. od niskih 20% potreba u Italiji do visokih 100% u Letoniji, iako odnos zavisnosti ima tendenciju da bude veći među manjim potrošačima prirodnog gasa. U 2012, Poljska je podmirila oko 50% svojih potreba za prirodnim gasom uvozom iz Rusije, a Litvanija sa oko 90%. Dakle, ru-skoj privredi izvoz gasa u Evropu donosio 9% BDP-a, četvrtinu ukupnih državnih prihoda, a i skoro dve trećine izvoznih prihoda.6

Tabela 2.Stope rasta realnog bruto domaćeg proizvoda

zemalja Centralne i Jugo-istočne Evrope, 2013-2015. (u procentima; prognoze EBRD učinjenih u maju 2014.)

Zva-nične

proceneTekuće prognoze Prognoze EBRD iz januara

2014.

2013. 2014. 2015. 2014. Promene u odnosu na januar 2014.

Centralna Evropa i Baltičke zemljeHrvatska - 1,0 - 0,5 0,5 1,0 - 1,5Estonija 0,8 2,0 3,1 2,8 - 0,8Mađarska - 1,1 1,6 1,2 1,7 - 0,1Letonija 4,1 3,8 3,9 4,1 - 0,3Litvanija 3,3 3,0 3,4 3,3 - 0,3Poljska 1,6 2,8 2,8 2,7 0,1Slovačka 0,9 2,0 2,3 2,0 0,0Slovenija - 1,1 0,0 1,0 - 2,0 2,0Prosek 1,3 2,2 2,3 2,2 0,0Jugo-istočna EvropaAlbanija 0,4 1,7 2,0 1,7 0,0

5 World Bank, Global Economic Prospects. Shifting Prioriities, Building for the Future, The World Bank Group, Washington, D.C., 2014, p. 50.

6 World Bank, Global Economic Prospects. Shifting Prioriities, Building for the Future, The World Bank Group, Washington, D.C., 2014, p. 50.

27

BiH 2,1 1,8 2,0 1,8 0,0Bugarska 0,9 1,9 2,0 1,8 0,1Makedonija 3,1 3,0 2,5 3,0 0,0Kosovo 2,5 3,5 3,5 3,5 0,0Crna Gora 3,5 3,0 2,5 2,0 1,0Rumunija 3,5 2,6 2,8 2,4 0,2Srbija 2,5 1,0 1,0 1,3 - 0,3Prosek 2,7 2,2 2,4 2,1 0,1

Izvor: EBRD Office of the Chief Economist, Regional Economic Prospects in EBRD Countries of Operati-ons: May 2014, p. 8.

Pored usporavanja privrednog rasta, ekonomske sankcije Rusiji imaju i druge implika-cije po region u celini i to: porast nezaposlenosti, povećanje inflacije u nekim delovima sveta, destabilizovanje cena primarnih proizvoda, smanjenje priliva stranih direktnih inesticija u zemlje u tranziciji i zemlje u razvoju, kao i usporavanje rasta međunarodne trgovine.

Globalno uzev, stopa rasta zaposlenosti je u 2013. godini, kako se procenjuje, iznosila 1,4%, sličan tempo rasta zaposlenosti koji je ostvaren i u 2012. godini. Međutim, ta godišnja stopa je i dalje niža od one koja je ostvarena pre svetske ekonomske krize (od 1,7%). Globalna stopa nezaposlenosti je u 2013. godini takođe ostala nepromenjena, na oko 6%.7 Dugoročna nezaposlenost je u porastu u razvijenim zemljama, što bi moglo do-vesti do viših nivoa strukturalne nezaposlenosti. U zemljama u razvoju je, inače, glavni izazov visok nivo neformalne zaposlenosti, koja, u proseku, dostiže do 40 i 50% u Africi, Aziji i Latinskoj Americi i na Karibima. Tako, globalno zapošljavanje će, kako se očeku-je, nastavi da raste veoma sporo.8

Inflacija je u 2014. u porastu (Japan, ZND), osim u zemljama EU. Što se tiče inflacije, projekcije eksperata UN pokazuju da će se, u svetu, prosečna stopa inflacija povećati od 2,4% u 2013. na 2,7% u 2014. godini. Međutim, ovaj pokazatelj na sub-regionalnom ni-vou varira. Prosečna inflacija u razvijenim ekonomijama će se, kako se očekuje povećati, od 1,2% u 2013. na 1,5% u 2014. godini, pre svega usled veće inflacije u Japanu, dok će se u Evropskoj uniji stopa inflacije, kako prognoze pokazuju, smanjiti od 1,5% na 1,1%.9 Za ekonomije u tranziciji, prosečna stopa inflacije u Zajednici Nezavisnih Država će se povećati, dok će u zemljama jugoistočne Evrope pasti ili ostati na nivou iz 2013.godine. Prosečna stopa inflacije u zemljama u razvoju će ostati relativno stabilana.

S obzirom na to da neće doći do oživljavanja globalne tražnje, cene primarnih proizvoda će ostati relativno stabilne ili će nešto pasti. Cene sirovina na svetskom tržištu će ostati na visokom nivou po istorijskim standardima, ali će pad tražnje vršiti pritisak da se one sma-nje. Cena sirove nafte će, kako se očekuje, pasti od 108 USD po barelu u 2013. na 105 USD u 2014. godine.10 Međutim, ako se i dalje javljaju poremećaji na strani ponude u Libiji, Iraku, Nigeriji i drugim zemljama izvoznicama nafte, cene nafte mogu ići iznad projek-

7 United Nations, World Economic Situation and Prospects 2014. Update as of mid-2014, New York, 2014, p. 1.

8 Ibid.9 Ibid., p. 3. 10 Ibid., p. 3.

28

tovanog nivoa. Kod cena poljoprivrednih proizvoda se takođe očekuje pad u 2014, uprkos jačanju globalne tražnje, jer su relativno visoke u poslednjih nekoliko godina, pa je ta činjenica dovela do povećanja zasejanih površina. Pored toga, žetva u 2013. godini dovela je do primetnog poboljšanja globalnih prinosa. Iako su geopolitičke tenzije oko Ukrajine veoma ozbiljne, kao i suša u nekim zemljama, uključujući SAD i Brazil, navele strunjake na zabrinutost u pogledu cena poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, stručnjaci UN procenjuju da je ovogodišnja žetva bila veoma bogata i da će cene, naročito za žitarice, verovatno biti niže nego u 2013. Cene soje će takođe biti niže, dok će cene za minerale i metale, kako stručnjaci ove organizacije procenjuju, ostati stabiline u 2014. godini.

Međunarodna trgovina će, kako se procenjuje, ostvariti nešto veću stopu rasta nego u 2013, ali ipak manju nego što se prognoziralo na početku 2014. godine. Rast međunarod-ne trgovine je usporen u prvom kvartalu 2014. godine. Međutim, stručnjaci UN očekuju postepeno poboljšanje u toku godine, kao rezultat povećanja uvozne tražnje u velikim razvijenim zemljama. Rast izvoza u 2014. godini prognozira se na 4,1%. Dalje pobolj-šanje se očekuje u 2015, uz rast izvoza na 5,1%. Treba reći i to da su prognoze za stopu rasta međunarodne trgovine sredinom ove godine revidirane naniže i za 2014. i za 2015. godinu. Razlozi su makroekonomska i finansijska nestabilnost u mnogim zemljama u razvoju, kao i zabrinutost zbog usporavanja privrednog rasta rasta u velikim ekonomi-jama u razvoju.

Priliv kapitala u zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji ostaje na niskom nivou. Razlozi su brojni, uključujući smanjenje privrednih aktivnosti u mnogim zemljama u razvoju i pogoršanje bezbednostnih okolnosti na mnogim tržištima. Prema tome, eskalacija kri-ze u Ukraini imala je negativan uticaj na poverenje investitora, rast trgovine uopšte, energetsku bezbednost, kao i na bezbednost u hrani u regionu. Povećanje tenzija i eko-nomskih teškoća u Ukraini dovele su, kao što je već rečeno, do odliva kapitala iz Rusije i naglog pada investicija. Niži rast deviznih doznaka naročito će pogoditi Tadžikistan, Kirgiziju, Moldaviju i Jermenuju. Niža tražnja u Rusiji, verovatno će negativno uticati na zemlje koje imaju bliske trgovinske i finansijske odnose sa Rusijom. Rusija će ve-rovatno ući u recesiju. Ruski ekonomisti procenjuju da će ekonomske sankcije dovesti do pada BDP od 5%.11 Svetska banka je nedavno smanjila svoju prognozu za privredni rast Rusije u naredne dve godine, ističući da rast stagnira zbog nedostatka strukturnih reformi i ekonomskih sankcija Zapada nad Rusijom i njene uloge u sukobu u Ukrajini. Svetska banka smanjila je prognozu za ruski privredni rast na 0,3% u 2015 i 0,4% u 2016.godini.12 To je, u stvari, pesimistički scenarij. Pri tome se ističe, da čak i ako ekonom-ske sankcije Zapada budu brzo ukinute, privrednj rast će još zavisiti od toga koliko su geopolitičke tenzije već dovele do recesije. Čak i pod najoptimističnijim scenarijem, koji predviđa punu rezoluciju o geopolitičkoj tenziji i kraj svih sankcija od strane Zapada do kraja 2014. godine, Svetska banka vidi samo rast od 0,9% u 2015, i povećanje na 1,3% u 2016.13 Ruska ekonomija je na pragu recesije, navodi Birgil Hansl, vodeći ekonomista

11 Деловая газета «Взгляд», Internet: http://vz.ru/(pristup: 1.10.2014) 12 World Bank Slashes Forecast for Russian Economy, Published September 24, 2014, (Dow Jones News-

wires), Internet: http://www.foxbusiness.com/economy-policy/2014/09/24/world-bank-slashes-forecast-for-russian-economy/(5.10.2014).

13 World Bank Slashes Forecast for Russian Economy, Published September 24, 2014, (Dow Jones News-wires), Internet: http://www.foxbusiness.com/economy-policy/2014/09/24/world-bank-slashes-forecast-for-russian-economy/(5.10.2014).

29

Svetske banke i glavni autor izveštaja o Rusiji, i da će ostati tamo neko vreme,.pošto je ekonomski rast usporen na blizu nule u prvoj polovini godine, zbog pada potrošnje, pada investicija i nekoliko rundi zapadnih sankcija i odgovoru Rusije na njih.14 Dakle, pod pesimističkim scenarijem koji je sačinjen pod pretpostavkom sve većeg intenziteta geopolitičkih tenzija, Svetska banka procenjuje da ruska ekonomija klizi u dugotrajnu recesiju niskog intenziteta.

Pad tražnje u Rusiji će, bez sumnje, imati implikacije na one zemlje koje su na ekonom-skom planu tesno sarađivale sa Rusijom, uključujući i Srbiju.

Evropska banka za obnovu i razvoj prognozira da će godišnja stopa rasta BDP u Srbiji u 2014. i 2015. godini biti (oko 1%) niža nego u drugim zemljama tz. zapadnog Balkana, osim u Hrvatskoj (Tabela 2).

Tabela 3.Zemlje Centralne i Jugo-istočne Evrope: pokazatelji ranjivosti

Javni i spoljni dug Devizne rezerve (bez zlata)

SDI 2013.

Nezapo-slenostKao % BDP

Javni dug,

krajem 2013.

Spoljni dugU mlrd.

USDKao % BDP

U mlrd. USD

kao % radne snage (2013)

Ukupno, krajem 2013.

Privatni, krajem 2013.

Kratko-ročni

Centralna Evropa i Baltičke zemljeHrvatska 59,8 103,4 80,0 30,4 16,6 27,0 37,5 21,6Estonija 10,0 85,1 78,6 51,5 ... ... 21,7 10,9Mađarska 79,2 115,9 66,6 27,8 49,6 36,0 112,0 10,5Letonija 38,1 134,8 104,5 60,8 ... ... 15,5 9,8Litvanija 39,4 64,4 32,7 30,5 7,4 17,1 16,6 12,4Poljska 57,0 71,1 41,8 19,6 98,6 19,1 248,2 10,3Slovačka 55,0 ... ... ... ... ... 64,0 14,4Slovenija 71,7 108,9 52,0 17,2 ... ... 14,7 13,1Jugo-istoč-na EvropaAlbanija 70,5 39,7 10,7 2,4 2,7 21,0 4,2 16,9BiH 42,7 52,1 22,8 13,0 4,7 25,8 7,7 44,3Bugarska 17,6 95,9 87,5 37,1 17,6 32,8 52,2 11,6Makedonija 35,8 64,9 41,5 27,2 2,4 22,6 4,7 28,6Kosovo ... ... ... ... 1,2 17,4 21,2 30,9Crna Gora 56,8 120,4 ... ... 0,6 13,2 ... * 19,1Rumunija 39,3 69,7 45,1 31,9 43,1 23,5 84,0 7,3Srbija 65,8 87,4 40,6 16,0 14,1 32,3 **26,4 20,1

*2012; ** 2009.Izvor: EBRD Office of the Chief Economist, Regional Economic Prospects in EBRD Countries of Operations: May 2014; CIA, World Fact Book, Internet: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/

14 Ibid.

30

Međunarodni monetarni fond je, u međuvremenu, objavio svoje najnovije prognoze o kretanju realnog BDP za 2015. i godine koje dolaze. Za Srbiju se prognozira rast BDP u 2015. godini u visinu od 1%. Ova međunarodna finansijska institucija, takođe, predviđa izvestan oporavak privrednih aktivnosti u ovom delu sveta u 2015.godini i godinala koje dolaze. To se uostalom može videti u tabeli 4.

Tabela 4.Kretanje realnog BDP u zemljama sa „privredama u usponu“

i zemljama u razvoju, 2012-2019. (godišnje promene u procentima)

Regioni i zemlje 2012. 2013. Projekcije MMF2014. 2015. 2019.

ZND 3,4 2,2 0,8 1,6 3,8Rusija 3,4 1,3 0,2 0,5 2,0ZND bez Rusije 3,6 4,2 2,0 4,0 5,0Jermenija 7,1 3,5 3,2 3,5 4,5Azerbejdžan 2,2 5,8 4,5 4,3 4,2Belorusija 1,7 0,9 0,9 1,5 2,7Gruzija 6,2 3,2 5,0 5,0 5,0Kazakhstan 5,0 6,0 4,6 4,7 5,7Kirgizija - 0,9 10,5 4,1 4,9 5,3Moldavija - 0,7 8,9 1,8 3,5 4,0Tadžikistan 7,5 7,4 6,0 6,0 5,8Turkmenistan 11, 1 10,2 10,1 11,5 8,1Ukrajina 0,3 0,0 - 0,5 1,0 4,5Uzbekistan 8,2 8,0 7,0 6,5 5,5

Zemlje sa privredom u usponu i ZuR 1,4 2,8 2,7 2,0 3,4Albanija 1,1 0,4 2,1 3,3 4,7BiH - 1,2 2,1 0,7 3,5 4,0Bugarska 0,6 0.7 1,4 2,0 3.0Hrvatska - 2,2 - 0,9 - 0,8 0,5 2,0Mađarska - 1,7 1,1 2,8 2,5 1,8Kosovo 2,8 3,4 2,7 3,3 4,0Litvanija 3,7 3,3 3.0 3,3 3,7Makedonija - 0,4 2,9 3,4 3,6 4,0Crna Gora - 0,2,5 3,5 2,3 3,4 3,0Poljska 2,0 1,6 3,2 3,3 3,6Rumunija 0.6 3,5 2,4 2,5 3,5Srbija - 1,5 2,5 - 0,5 1,0 3,0Turska 2,1 4,0 3,0 3,0 3,5

Izvor: IMF, World Economic Outlook: Legacies, Clouds, Uncertainties, Washington, D.C., October 2014, p. 188.

31

Gde je izlaz iz teškoća sa kojima se svetska privreda suočava?

Za savremeni trenutak u svetskoj privredi dobru dijagnozu je, početkom godine, dao Zijad Bećirević (Burlington, 7. januara 2014), kojom prilikom je napisao sledeće:15

„Zapadnim svijetom neprikosnoveno upravlja politička oligarhija koja svoju moć snaži u kapitalu, a istočnim novi model upravljanja je sve više oblikovan po matričnom za-padnom modelu. Elitni vrh srastao s državnim režimima usmjerava politiku, dominira ekonomskim tržištima i globalnim sistemima, ovladava izvorima energije i prirodnim resursima, drži firme, banke, vojno kontrolira svijet. Ta elita je svom uticaju potčinila međunarodne organizacije, forume, institucije i preko njih utiče na politiku i upravlja svijetom“. Autor iznete dijagnoze je, pored ostalog, ukazao i na glavnu terapiju. On, u vezi s tim propisuje sledeće:

„Jedan od bitnih uslova uspješnosti svjetske ekonomske politike na globalnom planu je bolja koordinacija međunarodnih političkih faktora, naročito po pitanju mjera monetar-ne politike i pri utvrđivanju strategija za provođenje ekonomskih reformi, koje imaju neposredan uticaj na privredni rast. Koordinirana aktivnost je od ogromnog uticaja za uspješniji rast i razvoj zemalja u razvoju i zemalja u tranziciji, posebno pri otvaranju novih radnih mjesta, osiguranju više novca za najmanje razvijene, te pri donošenju mjera koja imaju za cilj spriječiti izbjegavanje plaćanja i utaju poreza na međunarodnom nivou.Nosioci privredne aktivnosti pri donošenju poslovnih odluka morali bi se više distanci-rati od političkih izjava političara datih u fomi ekonomskih prognoza i ako su u nečem u nedoumici, radije birati neizvjesnost.“16

Prema tome, s pravom se može pretpostaviti da će u budućnosti za globalnu promociju izvozne ekspanzije, izbegavanje ekonomskih konflikata, promociju ekonomskih interesa države i zaštitu interesa nacionalnih firmi na međunarodnom planu i u bilateralnim pre-govorima vlada država uključenih u ekonomski proces, ključnu ulogu uspeha imati eko-nomska diplomatija, koja u većini država tek stasava i dobija svoje pripadajuće mesto.

Perspektive spoljno-ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom

Prognoze relevantnih međunarodnih organizacija (Ujedinjenih nacija, Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Evropske banke za obnovu i razvoj) pokazuju istu tendenciju, a to je: odsustvo održivog oporavka evropske privrede, i ne samo evropske već i ZUR i zemalja u tranziciji. Dakle, najnoviji događaji sugerišu zaključak - da ne samo da neće biti privrednog oporavka u 2014. godini, već postoji ozbiiljna pretnja da će sukob interesa između Istoka i Zapada voditi u novu privrednu recesiju. Tako, savreme-ne evropske privredne teškoće će dovesti do još većih privrednih tegoba u Srbiji. Srbija svojom veličinom i proizvodnim potencijalom ne utiče na međunarodna privredna kre-tanja. Međutim, kretanja na svetskom tržištu utiču na privredne tokove u Srbiji.

Međutim, Srbija je 2014. godine rangirana na 94. poziciji na listi globalne konkurentno-sti koja obuhvata 144 zemlje, što predstavlja porast za sedam mesta u odnosu na prethod-nu godinu. U Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma koji je nedavno objavljen imala je 15 http://bedrudingusic.wordpress.com/2014/01/07/svjetska-ekonomija-u-2014-godini/(29.09.2014)16 Ibid.

32

vrednost Indeksa (IGK) od 3,9, koji predstavlja u odnosu na prethodnu godinu porast za 0,1, kada je bila na 101. poziciji među 148 zemalja. Prema nivou bruto domaćeg proizvo-da (GDP- obračunat po paritetu kupovnih snaga) Srbija se našla na 74. poziciji i taj rang predstavlja najrealniju aproksimaciju ranga na kome bi Srbija trebalo da se nalazi i po nivou globalne konkurentnosti. Srbija je veoma loše rangirana po indikatorima kvaliteta infrastrukture – 111 poziciji.

Osnovna dva problema u ekonomsko-fiinansijskim odnosima Srbije s inostranstvom su: Prvo, povećanje izvoza, što svakako podrazumeva da se mora povećati i proizvodnja robe za kojom postoji tražnja na svetskom tržištu, kao i povećanje konkurentnosti. Dru-go, privlačenje stranih direktnih investicija koje se može postići rešavanjem problema u zemlji, a koji predstavljaju ograničavajući faktor za strane investitore.

Eksperti Svetske banke, u najnovijoj studiji Serbia Competitiveness Policy Not. Reba-lancing Serbia s Economy: Improving Competitiveness, Strengthening the Private Sec-tor, and Creating Jobs, ističu da se privreda Srbije nalazi van ravnoteže i deluje ispod sopstvenih potencijala.17 Srbija treba da peonađe novu lokomotivu rasta, a to je po svemu sudeći izvoz. Jer, obim izvoza je nizak. Srbija može, kako smatraju eksperti Svetske banke, značajno povećati svoj izvoz, posebno na prostranom tržištu susedstva EU. Me-đutim, izvoz Srbije, meren evropskim standardima, jasno ukazuje na nedostatak konku-rentnosti. Pri ovoj konstataciji, stručnjaci Svetske banke ističu da Srbija ima komparativ-nu prednost u poljoprivri i prehrambenim proizvodima, proizvodnji mašina, elektronike, i u automobilskom sektoru, kao i u informaciono-komunikacionoj tehnologiji.Razume se, tu treba pomenuti i proizvodnju tekstila, odeće i kože. Da bi iskoristila svoju kom-parativnu prednost, Srbija će morati da ubrza strukturne reforme u svojoj ekonomiji.18

Nizak nivo konkurentnosti i slabe izvozne performace su posledica niske produktivnosti i nedovoljnog ulaganja, naročito u industrijski proizvodni sektor. Prerađivačka indusrija je najvažniji sektor izvoza; Ipak, za više od jedne decenije ova grana je znatno podbacila. Od 2000, sektor prerađivačke industrije je porastao za manje od 1% na godišnjem ni-vou, što je rezultiralo u relativnom padu. Industrijska prerađivačka proizvodnja je danas ispod 20% BDP-a, znatno manja nego što je u više „uspešnih novih članica EU“, gde je produktivnost u proizvodnji takođe dvostruko viša nego što je u Srbiji. Niska produktiv-nost je direktno povezana sa niskim investicijama: SDI u Srbiji su niže nego u zemljama u regionu, i dalje više o tri četvrtine SDI odlaze u sektor privrede koji se ne razmenjuje sa inostranstvom.19

Svi investitori, a posebno oni krupni, traže stabilnost i predvidljivost. Najveći deo izvo-zne industrije ima potrebu za velikim investicijama, koje će se isplatiti u srednjoročnom periodu. To je, praktično, razlog što će ovi investitori doći samo ako mogu da očekuju određeni stepen stabilnosti u vezi sa ekonomskim osnovama i relativno jednostavnim procesom pokretanja i širenja poslovanja, naročito ako im je potrebno za izgradnju zgra-de i fabrike. To su oblasti u kojima je Srbija naročito slaba. Prekomerna regulatorna

17 World Bank, Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia s Economy: Improving Competitive-ness, Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, World Bank, Washington, D.C. June 2014, p. 1.

18 Ibid.19 World Bank, Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia s Economy: Improving Competitive-

ness, Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, World Bank, Washington, D.C. June 2014, p. 1

33

opterećenja predstavljaju dodatak na troškove proizvodnje i izvoza, nedovoljno je jasna namena zemljišta, koja u neku ruku sprečava investicije, a postojeći poreski sistem ne stimuliše poslodavce da zaposle niže kvalifikovane radnike.20

Kako privući strane direktne investicije i zadržati talente u Srbiji? Dok je međudržavno kretanje kapitala i stručnjaka uzrok i posledica globalizacije, njeni efekti na privredu zemlje u velikoj meri zavise od unutrašnjih faktora, od izradnje institucija i posvećenosti fenomenima o kojima je ovde reč.

U kreiranju politike koja će biti u funkciji ubrzanja sveukupnog razvoja, posebnu pažnju bi trebalo obratiti na sledeće: (a) uvođenje mera, osobito regulatornih, u cilju usporavanja odliva kvalitetne radne snage u inostranstvo; stimulativnih mera koje će doprineti pove-ćanju SDI; (b) uvođenje mera radi stimulisanja priliva deviznih doznaka (sigurnost ulo-ga, stimulativne kamate, povoljna investiciona klima i slično) i privlačenja etno-kapitala; (c) uvođenje stimulansa za produktivno korišćenje deviznih doznaka; (d) adekvatnije korišćenje intelektualne dijaspore u procesu razvoja naše zemlje. Pre svega zbog toga što se Srbija nalazi na dosta niskom nivou po efikasnosti tržišta rada.

Poseban značaj za povećanje nivoa konkurentnosti i ekonomskog rasta ima ljudski capi-tal, znanje i veštine ljudi, kao i obrazovanje, istraživanje i inovacije. Međutim, Srbija se po indikatoru efikasnosti tržišta rada nalazi na 119. poziciji. Ono što je još ozbiljnije jeste indikator koji označava saradnju između poslodavaca i zaposlenih po kome je Srbija na 140. mestu od 144 zemlje, kao i dva indikatora koji determinišu „odliv mozgova“ i to: (a) „kapacitet zemlje za zadržavanje talenata“ po kome se Srbija našla na 141. poziciji (iza nje su samo Bugarska, Venesuela i Mjanmar – ranije poznata kao Burma, i (b) „kapaci-tet zemlje za privlačenje talenata“ po kome je Srbija zauzela 143. mesto (iza nje je samo Venesuela) od ukupno 144 zemlje.

Kreatori i donosioci odluka u Srbiji bi morali da posvete posebnu pažnju sopstvenim kapacitetima za zadržavanje i privlačenje talenata

Umesto zaključka

Kreatori i donosioci odluka u Srbiji su, dakle, suočeni s brojnim izazovima i problemima koje treba da reše kako bi poboljšali položaj Sbije u evropskoj i svetskoj privredi. Ovi problemi i mere za njihovo rešavanje nalaze se i u preporukama stručnjaka Svetske ban-ke koje su adresirali srpskim zvaničnicima.

Stručnjaci MMF preporučuju mere koje se mogu primenjivati u relativno kratkom vre-menskom periodu, jer mnoge od njih se zasnivaju na postojećim inicijativama i rešava-nju dobro identifikovanih problema, i to:21

1. Mere koje će doprineti lakšem poslovanju u Srbiji: smanjenje prekomernih admini-strativnih opterećenja i činjenje regulatornog okruženja predvidivim. Jer, po lako-

20 World Bank, Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia s Economy: Improving Competitive-ness, Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, World Bank, Washington, D.C. June 2014, p. 1

21 World Bank, Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia s Economy: Improving Competitive-ness, Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, World Bank, Washington, D.C. June 2014, p. 2.

34

ći poslovanja, tj.“poslovno okruženje“ u Srbiji, nažalost zauzela je 93. poziciju od ukupno 189 privreda u 2014.godini.. Ovo rangiranje Srbije je ispod većine zemalja u regionu (22. od 26 zemalja), a niži od onoga što se očekivalo na osnovu BDP-a po glavi stanovnika. Nepovoljno poslovno okruženje ima negativan uticaj na sva-kodnevne transakcije preduzeća, i smanjuje podsticaj za dugoročna ulaganja. To podriva izvozni potencijal zemlje. Kako bi postala atraktivna destinacija za izvozno orijentisane investicije, nekoliko mera treba da se sprovedu, uključujući: ubrzanje i završetak sveobuhvatne reforme propisa, kao i drugih sličnih inicijativa; smanje-nje birokratije uvođenjem e-vlade; odmah treba obezbediti potpunu funkcionalnost Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja; uvesti jasnoću i predvidljivost u oblaszi fiskalne naknade i taksi; Jačati regulaciju u sistemu inspekcije.22

2. Olakšati investiraje i proširenje poslovanja, poboljšanjem planiranja i olakšanjem procedure za izdavanje građevinskih dozvola. Problemi sa upravljanjem zemljištem i dalje su veliki problem koji utiče na priliv SDI i alokaciju resursa. Konkretno, Srbija se nalazi na izuzetno nepovoljnoj poziciji po izdavanju građevinskih dozvola (182. od 189 zemalja u 2014, prema publikaciji Doing Business). Reformama bi tre-balo: pojednostaviti proces izdavanja građevinskih dozvola; popuniti nedostajuće opštinske planove i pripremiti pravilnik i uputstvo za planiranje; sprovesti fleksibil-ne zaštitne mere; uvesti posebne šaltere za izdavanje građevinskih dozvola u opšti-nama; pojednostaviti postupke vezane za konverziju iz oblasti upotrebe imovinskih prava.23

3. Stvoriti održive uslove za zapošljavanje u formalnom sektoru, smanjenjem troškova i rigidnosti na tržištu rada. Srbija se suočava sa dva glavna izazova u vezi sa zapo-šljavanjem. Prvo, mora da stvori radna mesta za srednje i starije generacije radnika, uglavnom niske produktivnosti i fleksibilne. Drugo, nezaposlenost mladih u Srbiji je među najvećim u Evropi i politika bi morala da obezbedi da mladi ulaze na tržište rada, sa svojim veštinama i da nastave karijeru koja će ih dovesti do veće produk-tivnosti radnih mesta, i da postanu preduzetnici budućnosti. Ključne reforme tržišta rada morale bi da sadrže sledeće: regulatornu reformu koja će omogućiti zapošlja-vanje starijih radnika; olakšati stvaranje mini i midi-poslova ukidanjem minimalnih doprinosa za socijalno osiguranje i omogućavati fleksibilnije radne aranžmane u svetu rada; olakšati mikro preduzetništvo.24

Poslovni ambijent će morati da se, u cilju povećanja investicija u privatni sektor i unapre-đenja konkurentnosti, značajno poboljša. Da se poboljša produktivnost i poveća kvalitet proizvoda za izvoz Srbije, što će biti od ključnog značaja da se stvore uslovi za mnogo veća inostrana ulaganja u izvozni sektor.

22 World Bank, Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia s Economy: Improving Competitive-ness, Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, World Bank, Washington, D.C. June 2014, p. 2.

23 World Bank, Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia s Economy: Improving Competitive-ness, Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, World Bank, Washington, D.C. June 2014, p. 2.

24 World Bank, Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia s Economy: Improving Competitive-ness, Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, World Bank, Washington, D.C. June 2014, p. 2.

35

Korišćena literatura

CIA, World Fact Book, Internet: https://www.cia.gov/library/publications/the-world--factbook/

EBRD (2014), Regional Economic Prospects in EBRD Countries of Operations, Lon-don: EBRD’s website (www.ebrd.com).

Economic Commission (2014), „European Economic Forecast“, European Economy, 3.ILO (2014), Global Employment Trends 2014: Risks of a jobless recovery? Geneva: In-

ternational Labour Organization.IMF (2014), World Economic Outlook. Update as of July 2014, Washington, D.C.: Inter-

national Monetary Fund.Karliner, Joshua (1997), The Corporate Planet: Ecology and Politics in the Age of Glo-

balization, San Francisco: Sierra Club Books.United Nations (2014), World Economic Situation and Prospects 2014. Update as of mid-

2014, New York: UN Publishing Center.World Bank (2014), Global Economic Prospects. Shifting Prioriities, Building for the

Future, Washington, D.C.: The World Bank Group.World Bank (2014), Serbia Competitiveness Policy Not. Rebalancing Serbia’a Economy:

Improving Competitiveness Strengthening the Private Sector, and Creating Jobs, Washington, D.C.: The World Bank Group.

World Economic Forum (2014), The Global Competitiveness Report 2014-2015, Geneva: WEF.

Apstrakt: Pogoršanje političkih odnosa između Ruske Federacije, s jedne i Država članica EU, SAD, Kanade, Australije, Japana s druge strane, predstavlja ključni rizik za oporavak privreda evropskih zemalja, osobito onih sa kojima Srbija ima intenzivnu saradnju. Projecija globalog privrednog rasta za 2014 je revidirana na niže, što je odraz kako nasleđa lošeg prvog kvartala, kao i manjeg optimizma za nekoliko tržišta u usponu. Projekcija globalnog privrednog rasta u 2015. godine je, kako najnovije prognoze Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju, na nivou od 3,8%. Rizici za oporavak evropskih ekonomija i dalje su razlog za zabrinutost. Povećani geo-politički rizici mogu dovesti do nove recesije. Položaj Srbije se na evropskom tržištu pogoršava.

KLJUČNE REČI: TENZIJE IZMEĐU ISTOKA I ZAPADA, PRIVREDNI RAST, EKONOM-SKI ODNOSI, EVROPA, SRBIJA

Abstract: Deterioration of political relations between the Russian Federation, on the one, and the EU Member States, the USA, Canada, Australia, Japan on the other hand, is a key risk to the economic recovery of the European economies, in particularly those with whom Serbia intensi-vely cooperates. The global growth projection for 2014 has been marked down, reflecting both the legacy of the weak first quarter, and a less optimistic outlook for several emerging markets. The global growth projection for 2015 are, according to the last data of the International Mo-netary Fund, as at 3,8%. Downside risks for European economies remain a concern. Increased geopolitical risks could lead to a new recession. Thus Serbia‘s position in the European market is deteriorating.

KEY WORDS: TENSIONS BETWEEN EAST AND WEST, ECONOMIC GROWTH, ECONO-MIC RELATIONS, EUROPE, SERBIA

37

Geopolitička i ekonomska iskušenja SrbijeMarko Sekulović*

Međunarodni ekonomski i međunarodni politički odnosi su tako međusobno povezani i uslovljeni da je skoro nemoguće govoriti o jednima a da se , eksplicite ili implicite, ne govori i o drugima. Kada posmatramo spoljnoekonomsku saradnju odvojeno od spolj-nopolitičkih odnosa, to nikako ne znači da prenebregavamo značaj spoljne politike i njen uticaj na ekonomiju, već samo to da se taj uticaj pretpostavlja, ali da nije pred-met analize. Uostalom, pojedine društvene nauke, pa tako i ekonomija, imaju sopstveni predmet proučavanja, koji je samo relativno autonoman u odnosu na ono što proučavaju druge društvene nauke (sociologija, politikologija, pravo, istorija, psihologija, etika, an-tropologija i dr.). Tek kroz sintezu saznanja ovih posebnih nauka dobijamo uvid u dru-štvene fenomene u njihovom totalitetu. Prema Altiserovom konceptu naddeterminizma, primijenjenom na ekonomiju, proizilazi da ekonomija determiniše sve druge društvene fenomene (politiku, pravo, kulturu i dr.), jer im obezbjeđuje materijalnu osnovu, ali je i sama ekonomija determinisana i politikom i pravom i kulturom...Što se više diferenci-raju pojedine društvene nauke u svom nastojanju da prodube analizu svog specifičnog predmeta proučavanja, to se više uviđa potreba objedinjavanja (sinteze) njihovih rezul-tata, kako bismo imali cjelovitu nauku o društvu, odnosno, nauku o čovjeku. Dijalektika procesa diferencijacije društvenih nauka se i sastoji u tome što se nakon određenog nivoa diferencijacije nužno javlja potreba za suprotnim procesom – njihovom integracijom, jer im je objekat proučavanja jedan – čovjek, odnosno, ljudsko društvo.

Ove „prethodne napomene“ su učinjene da bismo se vratili sagledavanju relacije spolj-noekonomski – spoljnopolitički odnosi Srbije i izazovima pred kojima se Srbija, s tim u vezi, danas nalazi. Kada svjetski politički odnosi imaju relativno stabilnu dinamiku, onda je dozvoljeno izdvajanje spoljnoekonomskih odnosa i njihovo tretiranje kao relativ-no autonomnih. Kada su, pak, svjetski politički odnosi zahvaćeni snažnim turbulenci-jama, koje dovode i do tačaka bifurkacije, onda analiza spoljnoekonomskih odnosa (čak i na kratak rok) nužno poprima nove dimenzije. Koliko god te turbulencije u svjetskoj politici imaju najčešće uzroke u samoj ekonomiji (kao što je danas borba za energetske i druge resurse), politički odnosi postaju odlučujući i počinju da dominiraju nad ekono-mijom (embargo ili diskriminacija u spoljnoj trgovini, blokiranje računa stranih banaka, zabrana ulaska odgovornim pojedincima iz zemalja pod embargom u druge zemlje i sl.). Geopolitički procesi tako počinju da dominiraju i da opredjeljuju geoekonomske procese sve dok ta turbulentnost ne splasne ili se svede na „normalnu“ mjeru.

Strateško opredjeljenje Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, uz istovremeno strateško partnerstvo sa Ruskom Federacijom i privilegovan (bescarinski) status na ruskom trži-štu, u vrijeme kada Evropska unija zavodi ekonomske sankcije Rusiji, stavlja Srbiju pred ozbiljna iskušenja. Jer, ako se prije petnaestak godina i moglo činiti da „Evropska unija nema alternativu“(tj. nema valjanu alternativu!), danas već to nije tako. Namjera ovog rada je da razumije aktuelne geopolitičke procese kao „izazov“ za Srbiju, koja mora ima-

* Profesor Univerziteta

38

ti i svoj „odgovor“. Jasno je da nam je ovdje inspiracija veliki engleski istoričar Arnold Tojnbi sa njegovim objašnjavanjem istorijskih procesa po modelu „izazov“- „odgovor“. Delikatnost položaja Srbije je i u tome što joj je „kapacitet ponižavanja“već dostigao kritičnu granicu i da joj je imperativ da iz emocije poniženja napravi zaokret ka emociji nade. Bez toga nam nema izlaska iz sveopšte krize (ekonomske, moralne, demografske i svake druge).

1. Stogodišnjica Prvog svjetskog rata: kritička preispitivanja

Okrugli datumi velikih istorijskih događaja prilika su za kritičko sagledavanje, prei-spitivanje i prevrednovanje tih događaja sa stajne tačke sadašnjeg pokoljenja, jer sva-ko pokoljenje ima pravo na svoje viđenje značajnih datuma istorije i njihovog uticaja na dalje istorijske tokove. Veliki rat (1914-1918) je, nesumnjivo, takav događaj. Zato se o 100-godišnjici njegovog izbijanja održavaju brojni međunarodni naučni skupovi, na kojima pored istoričara učestvuju politikolozi, sociolozi, ekonomisti, pravnici, filozofi, vojni teoretičari...Koliko je ovaj rat bio sudbonosan za ljudsku istoriju sve do naših dana, dobro se vidi iz stava poznatog istoričara: „Jer, iz Prvog svetskog rata proistekli su fa-šizam i komunizam, Velika ekonomska kriza, Drugi svetski rat, Hladni rat i – današnja situacija.“ (1 ; 15). Oni koji su izazvali taj rat (Austrija i Njemačka), željeli su da „zavedu reda“ na Balkanu i da vojnički poraze „neprijateljsku Srbiju“: Serbien muss sterben! (Sr-bija mora umrijeti!) i tako obezbijede dalji opstanak Carevine, a izazvali su najveći rat u dotadašnjoj istoriji, čije se posledice snažno osjećaju sve do naših dana. Otuda, koliko god bilo važno osporavanje revizionističkih nastojanja nekih savremenih istoričara da se krivica za izbijanja Velikog rata preadresuje sa Njemačke i Austrije (Engleska je, izgle-da, bila dobro maskirana u pozadini) na Srbiju i Rusiju (kojima rat ni u kom pogledu nije odgovarao), još je važnije da se iz tog rata izvuku pouke za sadašnje stanje, kada svijet ulazi u novi Hladni rat, sa opasnim provociranjima Trećeg svjetskog rata!

Sa otpočinjanjem Velikog rata završio se „dugi 19.vijek“(1789-1814) i nastupio „kratki 20.vijek“(1914-1989), u kome su snažan uspon doživjele Sjedinjene Američke Države – Pax Americana. Doktrina prvog američkog ministra finansija Aleksandra Hamiltona (1757-1804) o industrijalizaciji kao putu daljeg razvoja SAD, zasnovanoj na stranim zaj-movima i imigraciji radne snage, obezbijedila je ekonomski uspon Sjedinjenih Država, pri čemu su one pred Prvi svjetski rat imale poziciju zrelog dužnika evropskih zemalja. Obnova razorenih evropskih privreda nakon rata dala je dodatni impuls ekonomskom usponu Amerike. Od zrelog dužnika ona ne samo da se razdužuje, već i postaje mlad povjerilac evropskih privreda. Jer, obnovi evropskih privreda sada dobro dođu i već za-starjele američke tehnologije, koje se demontiraju i isporučuju Evropi, a u samim SAD se tako oslobađa prostor za tehnološke inovacije i instaliranje savremenih tehnologija. Tako se jaz između Evrope (razorene ratom i u procesu obnove) i Amerike (na čijoj se te-ritoriji rat nije vodio) sve više produbljuje. Rat je istovremeno prekinuo ili bitno usporio dotadašnji brz razvoj Rusije i Japana kao mladih industrijskih zemalja.

Drugi svjetski rat je imao još povoljnije efekte na ekonomsku suprematiju Sjedinjenih Američkih Država. Maršalov plan obnove razorenih evropskih privreda obezbijedio je SAD-u status glavnog kreditora – sada već zrelog povjerioca, uz još bržu tehnolo-šku modernizaciju. Novoosnovane međunarodne finansijske institucije, Svjetska banka i Međunarodni monetarni fond, pod dominantnim su uticajem SAD, dolar je svjetska

39

valuta (Kejns se nije uspio izboriti za bankor kao svjetski novac), tako da nakon Dru-gog svjetskog rata dalje jača hegemonija SAD. Sa urušavanjem evropskog socijalizma (1989-1991) i sa raspadom SSSR-a kao druge velike sile 1991.godine (događaj koji je kasniji predsjednik Rusije Vladimir Putin nazvao „najvećom geopolitičkom katastrofom 20.vijeka“), srušen je poslijeratni bipolarni sistem svjetske moći. SAD postaju jedina supersila, uspostavlja se novi svjetski poredak unipolarne svjetske moći sa Sjedinjenim Američkim Državama kao „Univerzalnom Monarhijom“(izraz potiče od savremenog italijanskog filozofa Dijega Fuzara). Pad berlinskog zida 1989.godine doveo je do pra-ve euforije u SAD i na Zapadu uopšte: to je pobjeda Zapada nad Istokom, kapitalizma nad socijalizmom, liberalizma nad egalitarizmom, odnosno, „kraj istorije“, kako je taj događaj predstavio američki politikolog Fukujama. Tako je sa 200-godišnjicom Velike francuske revolucije (1789-1989), po Fukujami, okončana definitivno borba dva njena velika načela: liberte i egalite u korist prvog. Dolazi vladavina „tržišnog totalitarizma-“(Fuzaro).

Svjetska ekonomska kriza, koja je 2008. izbila u SAD i ubrzo se proširila na cio svijet (zemlje BRIKS-a su ispoljile značajnu otpornost na krizu), ozbiljno je uzdrmala američ-ku hegemoniju i unipolarni svjetski sistem. Već se jasno prepoznaju konture novog mul-tipolarnog poretka sa svojim polovima moći (SAD, EU, Rusija, Kina, Indija). Imperija se teško miri sa činjenicom da se nalazi na zalasku, te sa svojom doktrinom „upravljanog haosa“ proizvodi niz lokalnih ratova (Avganistan, Irak, Egipat, Sirija, Ukrajina...), sa ciljem uspostavljanja marionetskih režima i izvoza demokratije u te zemlje! Engleski Gardijan je sva ta geopolitička zbivanja u poslednjih 25 godina ovako sažeto okarakte-risao: „Zato počivaj u miru novi svjetski poretku. Rođen u Berlinu 1989., umro sa Li-man Bradersom septembra 2008. Sahranjen u istočnoj Ukrajini avgusta 2014.“(Politika, 2.9.2014). Poznati sociolog Imanuel Valerštajn u svojoj knjizi sa naslovom Poslije libe-ralizma, objavljenoj 1995.konstatuje: „Izašli smo iz doba svetske hegemonije Sjedinje-nih Američkih Država (1945-1990) i stupili u posthegemonističko doba.“(2; 17). Danas zaista možemo da se složimo sa tim koliko je bio pronicljiv Valerštajn kada je vidio ono što je malo ko mogao da vidi: da će apsolutna dominacija SAD nakon sloma SSSR-a biti, istovremeno, uvod u gubljenje njene imperijalne moći. Vrijeme arogantne i samouvjere-ne liberalne ideologije je iza nas, a moderni svjetski sistem se završava, ističe Valerštajn. „Ipak, biće potrebno bar pedeset godina krize, to jest „haosa“, pre nego što stupimo u novi društveni poredak.“(2; 127). Još je neobičnije njegovo sledeće predviđanje: „Sjedi-njene Države će, po mom mišljenju, vrlo brzo od svetskog vođe konzervativne, status quo, tržišno orijentisane ekonomije možda postati socijalno najorijentisanija država na svetu, država sa najnaprednijim redistributivnim strukturama.“ (2; 172). Da to ne govori jedan Valerštajn, mogli bismo i odmahnuti rukom na takva očekivanja.

Nesporno je, pak, da su Sjedinjene Američke Države kao supersila prošle svoj zenit i da se kao imperija nalaze na silaznoj putanji, sa svim atributima imperija na zalasaku. Isto-vremeno, one su i dalje najveća ekonomska, politička i vojna sila u svijetu, koja je u krat-kom periodu svoje neprikosnovene unipolarne moći, svojom arogancijom i otvorenom agresijom diljem svijeta, proizvele masovni otvoreni ili prikriveni odijum u tom svijetu. Ubjeđujući i sebe i svijet u „američku izuzetnost“, SAD su prestale da mare za institucije svjetskog poretka (Ujedinjene nacije, Savjet bezbijednosti, Međunarodni sud pravde i dr.). Uspon Kine i naročito Rusije, za koju su vjerovale da se zadugo neće oporaviti od propasti koju je doživjela pod svojim vođama –Gorbačovom i Jeljcinom, izaziva ne malu

40

nervozu kod američkih geopolitičkih stratega. Neki od njih, kao što su Kisindžer ili Bžežinski, uviđaju realnosti novog policentričnog poretka i predlažu načine kako da se SAD postave u toj novoj geopolitičkoj realnosti. Oni ratoborniji, pak, polazeći od koristi dva svjetska rata za brz američki uspon, ne prezaju ni od trećeg, koji bi nužno bio atom-ski! Možda bi on izbavio SAD i iz ekonomskih, ali i mnogih drugih neprilika u kojima se one danas nalaze i sačuvao joj poziciju hegemona, na kojoj se tako moćno osjećala?! Ako je Sirija propuštena prilika, onda to nije Ukrajina, kao da razmišljaju takvi stratezi!

Dalji uspon Kine (koja će, prema analizama MMF-a do kraja 2014. izbiti na prvo mje-sto u svijetu po veličini BDP) i Rusije, kao i sve čvršće ekonomsko povezivanje zema-lja BRIKS-a ( osnivanje zajedničke Razvojne banke i Rezervnog fonda kao pandana Svjetskoj banci i Međunarodnom monetarnom fondu, sa jasnom namjerom detroniza-cije dolara kao svjetske valute), izazivaju veliku uznemirenost kod američkih „jastre-bova“. Oživljava se njihova omiljena doktrina o „zlatnoj milijardi“, kojom bi se riješili demografski problemi planete! Vrijeme ne radi za SAD, a Rusija i Kina povećavaju ekonomsku, političku i vojnu saradnju! Otuda tako snažan pritisak na Evropsku uniju da uvede ekonomske sankcije Rusiji i ubrzano stvaranje novih NATO baza u blizini ruskih granica, kao i pojačana briga za Hongkong. Japan je „pristao“ da uvede sankcije Rusiji, a Srbija se stalno podsjeća na to da će na svom putu ka Evropskoj uniji morati da usa-glašava svoju spoljnu politiku sa Evropskom unijom. Istorija „uspona i pada velikih sila“ nam pokazuje kako one nijesu imune na svakojake gluposti, naročito u svojoj silaznoj fazi svoje moći.

Mnoge zemlje Evropske unije uviđaju pogubne ekonomske posledice od zavođenja sank-cija Rusiji, ali nijesu u stanju da se suprotstave pritiscima Sjedinjenih Država. Rat pro-tiv Rusije vode SAD, a kolateralna šteta je Evropska unija, nad kojom je uspostavljen američki protektorat. Otuda veliku pažnju izaziva glas razuma i intelektualne hrabrosti, koji dopire od francuskog ekonomiste i političara Žaka Atalija. Njegov tekst Geopolitika ponižavanja naišao je na veliki odjek u javnosti, jer je oštro kritikovao politiku Evropske unije zbog priklanjanja američkoj politici izolacije Rusije. A u svojoj novoj knjizi Posta-ti svoj (Devenir soi), ovaj pronicljivi i angažovani evropski intelektualac, razmatrajući gorući problem današnjice – nezaposlenost, razvija koncept „lične revolucije“. Ne treba više očekivati pomoć ni od države ni od drugih, već stvar treba uzeti u sopstvene ruke. Najbolji način za to je ne tražiti posao, već ga stvoriti, ističe Atali. A kako sagledava aktuelne konfrontacije oko Ukrajine, jasno se vidi iz njegovog intervjua, datog Politici 28.o9.2014.godine. „Za Evropsku uniju je samoubilački da sledi američki embargo Ru-siji. Bojkot penalizuje daleko više Evropljane nego Amerikance. Oni su proglasili bojkot čiji su Evropljani glavna žrtva...Izolovanje Rusije je ogromna greška. To je uvek bila pogrešna politika, još od 16.veka...Nema više opravdanja za postojanje NATO-a.“- izričit je Atali. (3; 7).

Kakve geopolitičke pouke je stekla Srbija i Srbi od izbijanja Velikog rata pa do naših dana? Često pominjanu frazu kako u politici nema vječitih prijatelja, a da su vječiti samo interesi, koja se zbog silne upotrebe pretvorila u pravi aksiom, ipak bi trebalo provjeriti i na testu istorije. Koliko god da mogu biti ( a najčešće i jesu) pogrešni stereotipi o pojedi-nim zemljama i narodima, ipak se kroz objektivnu naučnu analizu dolazi i do činjenica koje su nesporne. Za tokove evropske istorije su, tako, sudbinski značaj imale sledeće godine: 313.godina, kada je Rimska imperija priznala hrišćanstvo; 495., kada je Rimska

41

imperija podijeljena na zapadni i istočni dio (Vizantiju) sa centrima u Rimu i Konstanti-nopolju; 1054., kada je u hrišćanstvu došlo do velikog raskola na katolike i pravoslavne; 1648., kada je sklopljen Vestvalski mir i ustanovljen koncept nacionalne države; 1789., kada je Velika francuska revolucija promovisala tri svoja načela (liberte, egalite, frater-nite); 1914., kada je počeo Prvi svjetski rat, koji je, kao što je već istaknuto, opredijelio tokove dalje 100-godišnje istorije.

U tim evropskim razmeđima i raskolima srpski etnos se našao na Istoku, ali onom Isto-ku koji graniči sa Zapadom. Pripali smo, tako, slovenskom vizantijsko-pravoslavnim kulturno-istorijskom tipu, kome pripada i ruski narod. U dodiru sa nama, na evrop-skom Zapadu su narodi koji pripadaju romansko-germanskom i katoličko-protestant-skom kulturnom tipu. Evropa kao kontinent je vjekovima podijeljena na svoj Zapad i Istok. Razlike ta dva dijela Evrope su se tokom istorije uvećavale, a podjela je postala tako oštra, da su mnogi na Zapadu počeli da vjeruju da se Evropa završava tamo gdje počinje pravoslavlje. Pionirski rad o tim kulturno-civilizacijskim razlikama pojedinih naroda objavio je 1870. godine ruski naučnik Nikolaj Danilevski (1822-1885) pod naslo-vom Rusija i Evropa. (4). Taj tok istorijskih istraživanja nastavili su: Osvald Špengler (5), Arnold Tojnbi (6), Pitirim Sorokin (7), Semjuel Hantington (8) i dr. Tako je Marksov „formacijski“ pristup (istorija kao smjena društveno-ekonomskih formacija, a „klasna borba“ njen glavni pokretač), koji kao redukcionistički nije mogao da objasni mnoga istorijska događanja, sada dobio značajnu dopunu sa ovim „kulturno-civilizacijskim“ pristupom.Tako, naprimjer, Hantington ističe da će 21.vijek biti u znaku sukoba zapadne i islamsko-konfučijanske civilizacije.

2. Srbija na Zapadu i/ili Srbija na Istoku

Da li je Sveti Sava zaista izgovorio čuvenu rečenicu: „A mi Srbi, kažem ti Irineju, sudbi-nom smo predodređeni da budemo Istok na Zapadu i Zapad na Istoku“, ili mu je u novije vrijeme pripisana, manje je bitno od činjenice da ona dobro izražava suštinu svetosavlja. Krmčija Svetog Save, koja će kasnije poslužiti kod nastanka Dušanovog zakonika, pre-uzima mnoge institute iz rimskog i vizantijskog prava, kombinujući ih i prilagođavajući specifičnostima srpskih prilika i uslova života. Bilo je to stvaralačko preuzimanje tuđih pravila, za razliku od „presađivanja“ instituta Evropske unije na „negostoljubivo srpsko tlo“, kako to danas rade srpski reformatori.

Vjekovi srpskog robovanja pod Turcima samo su još u narodnim pjesmama uspjeli da sačuvaju sjećanja na slavno doba srpske istorije. A onda veličanstveni Karađorđe, koji „iz mrtvijeh Srba dozva, dunu život srpskoj duši“(Njegoš), sa svojim ustanicima emociju poniženja preokreće u nacionalnu emociju nade! Nakon propasti Karađorđevog ustanka, ubrzo dolazi Milošev ustanak. „Karađorđe je bio sloboda. Knez Miloš je bio država. Ka-rađorđe je bio etika. Miloš je bio politika.“- precizno određuje Milovan Vitezović uza-jamnu vezu i položaj „dva najznamenitija Srbina istorije novog srpskog početka“. (9; 26).

Politička i intelektualna elita Srbije tokom 19.vijeka uviđa svu njenu zaostalost u odnosu na Evropu koja je svoj uspon temeljila na velikim kulturnim pokretima ( Renesansa, Re-formacija, Prosvjetiteljstvo ), koji su mimoišli Srbiju ili je sasvim malo dodirnuli. Njima su, zato, kulturna i civilizacijska dostignuća Evrope uzor. Srpski etnos, pak, pripada slovenskom vizantijsko-pravoslavnom kulturno-istorijskom tipu, koji je dugo bio izložen

42

orijentalnim, a ne evropskim uticajima. Zato će modernizacija (evropeizacija) Srbije i biti tako teška i dramatična.

Oslobodilački rezultati balkanskih ratova i Prvog svjetskog rata imali su svoju visoku cijenu po srpski narod. Podnesena su ogromna stradanja i patnje, koje su išle do ugro-žavanja same biološke supstance, zbog ogromnih gubitaka najvitalnijeg dijela naroda. Žrtvovanje sopstvene državnosti zarad stvaranja veće države Južnih Slovena – Jugo-slavije, uz sav respekt prema državničkim sposobnostima kralja Aleksandra i Nikole Pašića, bilo je pogrešno. Antifašistička borba srpskog naroda tokom Drugog svjetskog rata nas je svrstala uz progresivni dio čovječanstva, ali smo u građanskom ratu, koji je paralelno tekao, platili ogromnu cijenu u ljudskim životima i uništenju skoro cijele građanske klase i njene inteligencije, žrtvovane na oltaru novog, socijalističkog poretka. Raspad Jugoslavije kao socijalističke zemlje 1991. godine donio je dodatne nevolje Srbiji i srpskom narodu: ekonomske sankcije i NATO agresiju. Svoj ulazak u 21.vijek Srbija je doživjela kao devastirana zemlja, došlo je do „istorijskog zamora“ srpskoga naroda i danas je on zahvaćen snažnom emocijom poniženja i besperspektivnosti. Promjena poli-tičkog režima 5.oktobra 2000. godine, koja je probudila mnoge nade, nakon proteklih 14 godina, u svom bilansu ima samo negativne rezultate. Jedan od vrlo aktivnih učesnika te borbe za svrgavanje autokratskog režima, a danas već poznati srpski istoričar Čedomir Antić u autorskom tekstu, ne bez ozlojeđenosti, postavlja pitanje šta je želio demokratski pokret u Srbiji u periodu od 1990. do 2001. godine, da bi dao odgovor da su one koji su došli na vlast „pre svega motivisala dva razloga. Da ispune zahteve Vašingtona i Brise-la i da omoguće vođstvima svojih stranaka da zloupotrebe vlast“. Nastavljaju se, tako, „srpske obmane“.

Kada danas srpski političari ističu kako je normalno što nam je Evropska unija strateško opredjeljenje, jer pripadamo Evropi i težimo evropskim vrijednostima, onda previđa-ju jednu bitnu činjenicu: Evropska unija ( Briselska Evropa) je u velikoj mjeri negaci-ja „evropskih vrijednosti“(slobode, demokratije, socijalne pravde). To je zajednica 28 evropskih država sa ograničenim suverenitetom, a njene članice su raspoređene po si-stemu koncentričnih krugova na zemlje centra, poluperiferije i periferije. Ako bi Srbija 2020. godine ispunila uslove za prijem u EU, nju izvjesno čeka mjesto u poslednjem kon-centričnom krugu, gje se danas nalaze Grčka, Rumunija, Bugarska i još neke članice. Na tom putu će morati da podnese dalja poniženja, a poslednje će svakako biti priznavanje na dijelu svoje teritorije nezavisne države Kosovo. Već se ispostavljaju zabrane Srbiji na realizaciju njenog najperspektivnijeg investicionog projekta „Južni tok“, nalaže joj se da ne povećava izvoz na rusko tržište i da ne koristi pogodnosti koje se pojavljuju usled uzvratnih ruskih sankcija Evropskoj uniji, insistira se na tome da Srbija već sada mora uskladiti svoju spoljnu politiku sa Unijom, tj. vrši se pritisak da i Srbija uvede sankci-je Rusiji. Ako je ovo put Srbije prema izabranom cilju koji nema alternativu, onda je smisleno postaviti pitanje da li nam je još preostalo „kapaciteta za ponižavanje“ na tom putu?

Vertikala srpske istorije nam pokazuje da najveća slovenska zemlja, pravoslavna Rusija, spada u onu zemlju koja nam je u najtežim trenucima naše istorije pomogla, ne uvijek koliko smo to mi očekivali, ali nam nikada nije odmogla. Rusija je danas stožer nastanka Evroazijske unije (Rusija, Bjelorusija, Kazahstan, Jermenija) kao nove integracije zema-lja u kojoj će, za razliku od EU, sve njene članice imati puni nacionalni suvereniret i gdje

43

će potencijalne članice moći da pregovaraju o svom članstvu, a samim tim i da učestvuju u izgrađivanju ove nove zajednice zemalja. Srbija na tom tržištu već ima privilegovan položaj (izvoz bez carina) i povoljnu okolnost da pripada, kao i Rusija, vizantijsko-pra-voslavnom kulturno-istorijskom tipu, a Rusija je i njen istorijski dokazani i provjereni prijatelj, Rusija je i inicijator čvršćeg povezivanja zemalja BRIKS-a kao najpropulziv-nijeg dijela svjetske privrede. Evroazijska unija je u datim geoekonomskim procesima u svijetu valjana alternativa za Srbiju! Zaokret od Evropske unije ka Evroazijskoj uniji bi izbavio Srbiju od emocije poniženja i vratio joj nacionalno dostojanstvo. Rusija je zemlja koja želi istinski prosperitet Srbiji i srpskom narodu i kao takva nam je u trenucima naše sveopšte krize od izuzetnog značaja.

Literatura

1. Vebster Tarpli, Mračna povest o osvitu Velikog rata, Pečat, 331/20142. Imanuel Valerštajn, Posle liberalizma, Beograd: Službeni glasnik, 20053. Žak Atali, NATO nema više razloga da postoji, Politika, 28.09.20144. Nikolaj J. Danilevski, Rusija i Evropa, Beograd: Službeni glasnik, 19945. Osvald Špengler, Propast Zapada, Beograd; Književne novine, 19896. Arnold Dž. Tojnbi, Postiženie istorii, Moskva: Progress, 19967. Pitirim Sorokin, Glavnye tendencii našego vremeni, Moskva, 19938. Semjuel P. Hantington, Sukob civilizacija, Podgorica: CID, 19989. Milovan Vitezović, Istorija nas opominje da smo njen narod, Pečat, 314/201410. Čedomir Antić, Slepa ulica, Politika, 17.07.2014

Apstrakt: Rad razmatra aktuelna geopolitička kretanja u svijetu i njihove implikacije na položaj Srbije u međunarodnim ekonomskim odnosima. Unipolarni sistem moći sa Sjedinjenim Američ-kim Državama kao jedinom supersilom je na zalasku i već se prepoznaju konture novog poli-centričnog svjetskog sistema. Strateško opredjeljenje Srbije za članstvo u Evropskoj uniji, po mišljenju autora, danas ima valjanu alternativu u nastajućoj Evroazijskoj uniji, sa Rusijom kao centrom te nove integracije. U njoj bi Srbija sačuvala svoj nacionalni suverenitet i napravila tako potreban zaokret od dosadašnje emocije poniženja ka emociji nade i vraćanja nacionalnog dostojanstva.A to je uslov prevladavanja naše sveopšte krize.

Ključne riječi: geopolitika, geoekonomija, Evropska unija, Evroazijska unija, emocija poniženja

45

Konkurentnost i konkurencija u kontekstu međunarodne privredne pozicije Srbije*Petar Đukić**

„Ništa ne može da naškodi čoveku kao loš konkurent. Budimo zahvalni svakom dobrom takmacu“

(Alfred Poloc)

Konkurencija je mnogo više od zaštite od cenovnog diktiranja ili nametanje tzv nepra-vičnih uslova poslovanja od strane monopola ili kartela. Čak i mnogi udžbenici iz oblasti osnova ekonomije ili uvoda u ekonomske nauke, obiluju pojednostavljenim tumačenji-ma, ako ne i predrasudama, po kojima se modeli poistovećuju sa životom.

Jedan od takvih je model „potpune konkurencije“ koji na drugoj strani kao kontrapunkt ima „monopol“. A monopolsko stanje, uz to još i tzv. antimonopolska politika još uvek su paradigmatične lekcije mnogih uvodnih kurseva u ekonomske nauke, u kojima se modeli u velikoj meri tumače kao faktori koji kreiraju praksu i život, a ne obrnuto .1 U privrednoj stvarnosti danas se može naći samo manje ili više slobodnog tržišnog tak-mičenja, sa dobro poznatim podsticajima (ali i opstrukcijama) koje to takmičenje - kon-kurencija - donosi radi podizanja ekonomske efikasnosti, tehnološkog razvoja i većeg izbora u interesu potrošača. Pri tome su konkretne tržišne pozicije pojedinih učesnika uvek određene mnoštvom makroekonomskih, unutrašnjih ili međunardodnih okolnosti, tehnološkim i socijalnim promenama, tako da intenzitet konkurencije kao faktor razvoja deluje po pravilu na dugi rok i doprinosi opštem progresu, a ne svakom pojedinačnom privredno-tehnološkom ishodu i uspehu (Đukić 2008.)

U teškim vremenima, posebno onim koje karakteriše i aktuelno „zatezanje“ međuna-rodnih odnosa direktno utiče na ekonomske tokove i sputavaju svetsku privredu2. A mnoge aktere na svetskoj sceni interesuje stanje njihove sopstvene takmičarske pozicije, pre svega kao mogućnosti da se nametnu kao poželjna mesta za investicije i time obezbe-de dinamičniji rast i zapošljavanje. Takav jedan prilično kompaksan pojam i parametar uspešnosti nacionalnih ekonomija da ostvaruju rast u dugom roku, danas se najčešće sreće pod nazivom konkurentnost. * Ovaj rad pripremljen je u okviru projekta „Modeliranje razvoja i integracije Srbije u svetske tokove u

svetlu ekonomskih, društvenih i političkih gibanja“, evidencioni broj 179038, koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

** Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beogradu1 Vidi Samuelson, Nordhaus (2009), Ekonomija XVIII izadanje, MATE, Zagreb, str. 147.; Mankju (2005),

Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu, str. 320; Wonnnacott, Wonnnacot, Economics (1982); str.547 557)

2 Poruke Evropske komisije Beogradu da „sačeka sa gradnjom Južnog toka“ dok se ne usaglasi po pitanju evropskog zakondavstva, formalno pravno ima veze sa evropskim standardima zaštite konkurencije, od-nosno sa njihovom međunarodnom primenom, ali suštinski i sa političkim odnosima EU prema Rusiji.

46

Ako je u ekonomskoj nauci princip transferibilnosti retkih resursa koja se ostvarije za-hvaljujući tržišnim slobodama dignut na nivo aksioma, to bi moralo da znači i da je konkurencija (tržišna utakmica) ključna pretpostavka konkurentnosti. Međutim, sta-nje konkurencije se u mnogim analizama pojavljuje samo kao jedan od paramertara „kompozitne konkurentnosti“. Tzv. „obim tržišnih dominacija“ sa jedne i „efektivnost antutrustovske politike“ sa druge strane, ocenjuju se u okviru širom svata verovatno naj-poznatijeg „Izveštaja stanje globalne konkurentnosti“ (Global Competitiveness Report) Svetskog ekonomsog foruma (WEF) već dugi niz godina, sa pretenzijom da se u svet-skim okolnostima uporedivim indeksima ukaže na relativni položaj ekonomija u prema tzv. ukupnoj konkurentnosti.

1. Konkurentnost

Uobičajena i istovremeno najkomplikovanija definicija konkurentnosti je: „potencijal jedne ekonomije da ostvaruje rast u dugom roku“(WEF). I dalje, nešto preciznije određe-nje ovog pojma, bar u našem prevodu izgleda prilično konfuzno kada se definicija ope-racionalizuje kao: „set faktora, politika i institucija koje određuju nivo produktivnosti zemlje“… pri čemu „rast produktivnosti“ donosi „bolje uslove za upotrebu raspoloživih faktora i resursa“, koju predstavlja „vodeću snagu koja stoji iza prinosa od investicija“, što opet „određuju stopu rasta jedne ekonomije“ ( Sa sajta WEF, prema: Đukić 2007).

Naime, na taj način se isključuje mogućnost preliminarnog određenja opšteg pojma kon-kurentnosti, koji bi se odnosio i na konkrentnost unutar jedne nacionalne ekonomije: između njenih sektora, regiona, kompanija, ljudi ili pojdinih ekonomskih (zašto ne i drugih) aktivnosti.

Ali, evo ako je reč o nacionalnim ekonomijama, onda bi se bar konkurentnost mogla razumeti kao uporedivi rezultat njihove ukupne ekonomske aktivnosti, koji govori i sta-bilnosti i mogućnostima privrede i društva da trajno generišu (održivi) ekonomski rast i razvoj (Đukić 2011).

1.1. Rangiranja konkurentnosti: mitovi i realnostRang konkurentnosti koji svake godine objavljuje Svetski ekonomski forum (WEF) u publikaciji The Global Competitiveness Index, predmet je posmatranja i kritičkih oscena u celom svetu. Ne može se sporiti napredak u obuhvatu parametara, rangirenih zemalja i aspekata analize. Međutim, struktura i ponderisanje obilja indikatora u okviru čak dva-naest stubova, može biti predmet kritičke analize, odnosno rekonstrukcije, s obzirom na mogućnost dobijanja valjanih podataka, oficijelnu statistiku ili stvarno stanje privrede, uključujući i neformalnu ekonomiju (Vuković 2005, str. 32 -33). Ali WEF ima ogromnu popularnost u svetu, a mnoge ekonomski projekti i tokovi zavise od informacija dobije-nih sa njegovih godišnjih izveštaja.

Srbija se u Izveštaju za 2014-2015 pomerila za četiri mesta unapred, u odnosu na pret-hodnu godinu, na 94 mesto ali je zamlja rangirana kao140 u pogledu saradnje na relaciji radnici – poslodavci, a u pogledu „efikasnosti vlade“ nalazi se na 135 mestu od 144 zemlje. Od balkanskih zemalja Rumujnija, Makedonija i Srbija, poboljšale su rangiranu poziciju a nazadovala je Albanija (pala na 97. mesto) koja se sada nalazi tri mesta iza

47

Srbije. Međutim, od osamostaljenja Srbije nakon raskida državne zajednice SCG, indeks globalna konkurentnost Srbije pada. Od 125 zemalja World Ecomomic Forum prema izveštaju za 2006-2007. Srbiju stavlja na 87. mesto. Ta pozicija je u 2005. bila 85, tako da se lagano pogoršavala, sve do prethodne 2013. godine kada je od 148 zemalja zauzela 101 poziciju. Ali treba uzeti u obzir da je još 2003. Srbija (sa Crnom Gorom) imala 81. od oko 130 rangiranih zemalja, a konačno u Izveštaju za 2014/15. godinu od 144 zemlje Srbija bila na 94. mestu, tzv. kompozitne konkurentnosti (slika 1.).

Slika 1.Rangiranje konkurentnosti Srbije u poređenju sa nekim zemljama u okruženju

0

20

40

60

80

100

120

Srbija Albanija Hrvatska Slovenija Crna Gora Makedonija

Rang 2014/15 od 144Rang izm. 2013. i 2014. Rang 2013/14 od 148

Izvor: The Global Competitiveness Index 2014-2015, http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompeti-tivenessReport_2014-15.pdf

Slika 2.Opšte i posebne pretpostavke „stubovi“ konkurentnosti,

uporedne pozicije Srbije i relavantnih zemalja za 2014-2015.(izvor: WEF)

0

20

40

60

80

100

120

140

Opšte pretpostavke 101 97 59 63 61 64 49

Institucije 122 103 112 87 59 45 75

Infrastruktura 77 90 74 44 72 82 35

Makroekonomsko okruženje 129 122 36 91 88 55 98

Zdr. zaštita i osnovno obrazovanje 68 62 51 60 29 78 12

Srbija Albanija Bugarska Hrvatska Crna Gora Makedoija Slovenija

48

Posebne ocene koje slede na osnovu odabranih indikatora nisu baš za utehu. U tom pogledu (uzimajući u obzir institucije, infrastrukturu, makroekonomsko okruženje, ali i zdravstvenu zaštitu sa osnovnim obrazovanjem Srbija je čak na 101 mestu iznad Al-banije.

1.2. Metodološke i druge kritičke opservacije o pokazateljima konkurentnosti

Kao i svaka druga kvantifikacija, koja ima centralizovanu metodologiju i rukovođenje, indeks globalne konkurentnosti, boluje od brojnih slabosti. Saradnja na terenu prepušte-na je institucijama u pojedinim zemljama koje ispunjavaju stroga metodološka uputstva i nemaju mnogo mogućnosti za upoređenje stanja koje je predmet ocena. Mnogi od pa-rametara do kojih se dolazi proističu iz subjektivnih ocena ispitanika, a to subjektivno stanje i ocene razlikuju se sasvim sigurno u zavisnosti od tranutnog makroekonomsog i političkog stanja, pa i od socilano-psihološke scene. Pitanje je koliko su ispitanici kva-lifikovani da daju kompetentne odgovore na pojedina pitanja koja u prevodu izgledaju sasvim drugačije u odnosu na zamisao kreatora metordologije.

Teorijski prigovori konceptu WEF konkurentnosti proističu iz teorisjkog i empirijskog diskursa. Struktura i ponderisanje obilja indikatora njpre u okviru devet stubova konku-rentnosti (a kasnije čak dvanaest) već neko vreme je predmet kritičke analize, i predloga za rekonstrukciju, imakući u viodu pribavljanje podataka, zvaničnu statistiku ili realno stanje privrede u celini koje uključuje i neformalnu ekonomiju (Vujović 2005, str. 32,33)

Tako na primer ocena inovacija i sofisticiranosti velika je nepoznanica ispitanicima. Zato su i ocene takve da je prema njima Srbija ubedljivo poslednja u regionu (121. mesto) a slede Albanija 114. mesto, Bugarska 106 pozicija, Crna Gora 77, Makedonija 76 mesto, mesto, a Slovenija 77. od ukupno 144 rangirane zemlje (Global Competitiveness Re-port_2014-15). Sofisticiranost biznisa kao predmet ocena, poređenja i analize u pojedi-nim zemljama našeg regiona, u zavisnosti od prevoda može da izgleda potpuno različito, pa i nejasno. I tu Srbija po pravilu dobija najniže ocene u regionu.

Drugi deo analize indeksa globalne konkurentnosti i uporednih pozicija na koje se po-zivaju posmatrači i analitičari tiče se mogućnosti popravljaja relativne pozicije. Taj pro-blem hipotetički su na osnovu simulacije tretirali autori Tanasković i Ristić i u nedavno objavljenoj, metodološki korektnoj trehničkoj analizi, pkazali da su za Srbiju naprimer, kao i za čitavu grupu zemalja sličnih performansi (slabi izgledi za dinamičniji privredni rast) scenariji popravljanja konkurentske pozicije prema indeksu globalne konkurentno-sti WEF minimalni, a da se faktički u srednjem roku može očekivati čak i porast indek-sa, što će reći pogoršanje mesta na tabeli (ukoliko se u narednim godinama ostvari rast na nivou prosečnog rasta 2006-2013). (Tanasković, Ristić, 2014, str. 115)

Jedna od činjenica novije ekonomske istorije, koja posebno dolazi do izražaja uporedo sa odvijanjem globalne ekonomske krize je tzv. „kreativno računovodstvo“ (prvobitno Sti-glitcova sintagma, još od 2003.) po kome se pokazatelji uspešnosti kompanija, pa prema tome i nacionalnih privreda uopšte „privremeno mogu popraviti“ pozajmicama od tzv. kompanija kćerki, ali i na druge načine svojstvene savremenim finansijskim tržištima i operacijama na njima poput onih koje su dovele do hipotekarne krize , najpre u SAD

49

2007, ali i u mnogim drugim delovima ekonomski razvijenog sveta. (Mahmutefendić 2014, str. 74).

Očigledno je da se mnoge činjenice privrednog života i ekonomskog razvoja ne mogu kvantifikovati, pa ni jednostavno i tipski registrovati, pa su iznenađenja prilikom kriza i bankrotstava (primeri Islanda, Irske, Grčke..., pa i SAD prilikom pada njihovog du-žničkog rejtinga i budžetske krize tokom prethodne fisklane godine) više manje pravilo nego izuzetak. Podaci i ocene o konkurentnosti njihovih ekonomija nisu očigledno bili dovoljni da obuhvate sve rizike sa kojima su se ove privrede suočavaju. Ta nesigurnost, kao i potreba usavršavanja metodologije izrade globalnih pokatzatelja konkurentnosti se nastavljaju.

2. Konkurencija u teoriji i praksi

Najednostavniji prevod poreklom latinske reči konkurencija glasi utakmica. A to je faktički „rivalitet dve ili više strana u vezi sa nekim zajedničkim ciljem“ i baš zato je - konkurencija ključna pretpostavka jačanja konkurentnosti. Kada je tvorac moderne ekonomske nauke Adam Smit u „Bogatstvu naroda“ napisao da su „privrednici skloni da prave konspirativne dogovore o cenama“ koji se baš i ne uklapaju u model „nevidljive ruke“, imao je na umu već utabani put i istančanu privredničku praksu. Za razliku od „monopolskih cena“ koje su „najviše koje se mogu postići“ , Smit smatra da je „prirodna cena“, ili cena slobodne konkurencije ona „koja se može primiti, ne doduše u svakom slučaju, ali za svako duže vreme uzastopce“ (Smit 1974, str. 121).

2.1. Monopolska struktura kao deo „tržišne greške“ Tak samo nekim „zarobljenicima“ modela svemoćne tržišne samoregulacije to je moglo da izgleda samo kao puko „iskakanje“ života iz inače parfektnog tržišnog mehanizma. U najvećem delu šire priznate ekonomske literature, autori su saglasni da su monopol-ske tendencije i kartelizacija bitan segment komplaksa pitanja i problema tzv. „tržišne greške“. Međutim, čak i ako se svi elementi te „greške“ dovedu do krajnjih konsekvenci, u poređenju sa mnoštvom praktičnih pitanja i dilema iz praktičnog privrednog života, posebno u doba krize mogu izgledati apsurdno.3

Gotovo celoklupne istorijska politekonomska analiza, uključujući Rikarda, Marksa, Le-njina, Šumpetera, pa sve do savremenih autora kao što su Krugman ili Bjukenan (autora teorije izbora, instituciopnalne i političke konkurencije) govore o tome da na tržišna rešenja utiču i neekonomski faktori, kao što su potencijalni i stvarni nosioci ekonomske politike, društvene institucije, sociopsihološki fenomeni, kulturne, moralne i druge nor-me (Golubović 2011; str. 77). Ali isto kao i privrednici na tržištu dobara i usluga, (bilo kao prodavci ili kupci) u skladu sa moći koju poseduju i prilikama koje im se pružaju, i učesnici u političkom životu skloni su prljavim kompromisima, igrama pa i štetnim sporazumima kako bi smanjili sopstvene napore i troškove, lakše uklanjali teškoće, pre-preke i konkurenciju.

3 O takvim apsurdima modela tržišne samoregulacije, Pareto optimuma i konsekvencama principa eko-nomske efokasnosti, kroz veoma širok broj interesentnih empirijskih primera i analiza hipotetičkih sta-nja, vrlo inspirativno govori knjiga Tahira Mahmutefendića Eseji iz apsurdne ekonomije i politike (2014)

50

Implikacije ovakvog pristupa prema tržištu i konkurenciji, uglavnom ne idu na ruku državnoj intervenciji (pa često ni bilo kakvoj regulaciji ili zaštiti konkurencije) s obzi-rom na polaznu pretpostavku autrijske i londonske neoklasične škole ekonomije da su troškovi po definiciji subjektivni, zasnovani na predviđanjima, i kao takvi se ne mogu objektivno meriti ili efikasno sa strane sanirati, pa tako svaka državna intervencija pred-stavlja distorziju tržišnog mehanizma i vodi ka neefikasnosti.

Međutim, implikacije ovog shvatanju, učesnici na tržištu dobara i usluga će pokušavati na svaki način da smanje troškove proizvodnje i prodaje, da bi povećali dobit, odnosno da bi poslovali sa što manje takmičarskog truda, pa će pokušavati da eliminišu konku-rente i smanje konkurentski pritisak, bilo kartelskim zabranjenim sporazumima (recimo usaglašavanjem cena), bilo predatorskim akcijama, zatvaranjem pristupa novim takma-cima ...I akteri političkog tržišta skloni su trgovini sa biračima, povećanju isplata iz javne kase, zaduživanju zemlje, ili ustupcima ciljanim velikim grupama potencijalnih birača (Mahmutefendić: 2014, str.72,-73; Petak 2001; str. 111-165)

2.2. Razumevanje stvarnih i tzv. monopolaVantržišna inicijativa je nešto što se podrazumeva, a dešava se podjednako u svakom modelu ekonomije koji to dozvoljava. Ukoliko je više političke moći, utoliko su inici-jative za „političkim monopolom“ veće. Tako se, naprimer mogu pročitati davnašnja uputstva o toma kako se upotrebljava i šta je sve „monopol“ kao zavera“ (Eperson, 2006) Naravno da treba poći od (starogrčkog) korena reči pa videti da je to tržišna struktura gde postoji sasmo jedan ponuđač, odnosno jedan subjekt na strani ponude.

Ako se ne računaju državni ili fiskalni monopoli kojima se javno brani neki opšti interes, monopli u strogom smislu reči postoje radi zaštite patenta, znanja, pronalaska, ili pak kao prirodni monopoli, u situacijama kada su pojedinačni troškovi poslovanja monopoli-ste niži od zbira troškova konkurenata, a to su relativno retke situacije. Čak i pri takvim osetljivim sektorima kao što je obezbeđenje električne energije, ili vodosnabdevanje, preksa deregulacije pokazala je da se stalno povećava broj oblasti i sektora u kojima monopoli nisu neophodni, a konkurencija je sve više poželjna.

Ali u neformalnom značenju pod „monopolom“ se podrazumeva moć da se nešto učini a da se za to ne odgovara ili da se izbegne zakon, da se zadobije preferencija u admini-strativnom tretmanu ili da se na bilo koji način ukloni transparrentnost i suštinska kon-kurencija. Stanje bez (prave) konkurencije nije isto što i monopol, ali se stvari u teoriji po običaju pojednostavljuju i stanja na tržištu predstavljaju kao modeli.

Tako naprimer Samuelson Nordhaus, u XVII izdanju ekonomije kažu da je jedan od uzroka današnje ekonomske uloga države „slom savršene konkurencije“: Oni dalje ob-jašnjavaju da je to „stanje kada monopoli ili oligopoli stupe u tajni sporazum s ciljem smanjivanja rivalstva ili izbacivanja preduzeća iz poslovanja, zbog čega država mora da primeni antitrustovsku politiuku ili regulativu“ (Samuelson, Nordhaus 2009, str. 322).

Nasuprot ovakvom shvatanju postoje ortodoksno liberalni stavovi pojedinih nemačkih i austrijskih ordoliberala, autora koji smatraju da je tržišna dominacija, kao i ekstraprofit, pa i monopolsko stanja i rente konmopolista, rezultat pozitivne tržišne inicijative, a da je bilo kakva državna intervencija, pa i ona antimonopolska kontraproduktivna jer spu-

51

tava inicijative i pozitivna rivalstva. O takvim, istini za volju manjinskim, shvatanjima potpune slobode tržišta i u toj meri slobodne konkurencije, čak i od bilo kakve zaštite te slobode može, se pročitati više u tekstovima naših autora koji su se bavili zaštitom konkurencije (Bajalović 2006).

Nema sumnje da se u sistemu globalizovane današnje ekonomije relativno često deša-vaju akcije podsticanja konkurencije tzv nacionalnim monoploima od strane država, da bi se podigla efikasnost nacionalne privrede, ali ponekad se događa da se privrednici posredstvom korupcije odnosno preko raznih lobista obezbeđuju sebi posebne tarife, subvencije ili druge protekcionističke merte, upravo radi sprečavanja međunarodne ili unutrašnje konkurencije , kao što je donošenje mnoštva propisa, pravila, certifikata, pa i dela ekološke i druge standardizacije dolazi kao produkt nastojanja da se smanji kon-kurencija.

2.3. O tzv. antimonoploskoj politici Kada je u pitanju operativni institut zaštite konkurencije kakav se u praksi razvija počev od ranih iskustava u SAD 1888. (Šermanov akt) pa sve do današnjih ustanova, politika i pravnih formi širom svata, valja imati u vidu možda paradigmatični primer koji Samuel-son i Nordhaus navode u svom udžbeniku iz američke prakse. Naime, evo kako je obra-zložena velika novčana kazna za kompaniju Microsoft od strane sudije Džeksona „Udeo Microsofta na tržištu operarativnih sistema za personalne računare kompatibilnih intela je ekstremno veliki i stabilan, drugo, Microsoftov dominantan udeo na tržištu je zaštićen visokim preprekama ulaska na tržište, treće, u znatnom delu rezultat tih prepreka je da Macrosoftovi kupci nemaju komercijalno održivu alternativu Windowsa“ (Samuelson, Nordhaus str. 182.)..

Iz citata se jasno vidi da je argumentacija za intervenciju koja pogađa dominantnu kom-paniju koja narušava konkurenciju, proističe iz tri osnovne činjenice:

• da je učesnik na tržištu ekstremno nadmoćan • da su nastale prepreka ulaska takmaca na tzv. relevantno tržište • da kupci nemaju alternativu te su zarobljenici pojedinih nametnutih ponuda, odno-

sno ponuđača, čije se akcije odvijaju neovisno od uticaja potrošača.

Slična je operacionalizacija tzv restrikcija (ugrožavanja konkurencije) koja je danas obično situirana pravički u tri oblasti:

• zloupotreba domainantnog položaja (nametanje visokih cena, predatorskih uslova, sprečavanja ulaska drugih takmaca na tržište)

• karteli, odnosno zabranjeni sporazumi i dogovori o cenama, podeli tržišta, ili zajed-ničkim ucenama kupaca

• opasne odnosno štetne, po konkurenciju restriktivne koncentracije (spajanja, pripa-janja, preuzimanja kompanija)

Iz prethodnih pretpostavki i načela, jasno je da je delovanje politika i regulatornih tela radi promocije konkurencije i njene zaštite, danas još uvek počiva u većoj meri na pra-vu i pravnim načelima, pa i uverenjima i procenama povrede pravnih normi, odnosno povreda konkurencije, nego na strogim numeričkim kriterijumima. To je potpuno ra-

52

zumljivo, s obzirom na karatker delovanja tržišnih zakonitosti i shvatanje „normalnih“ (Smit) odnosno „ravnotežnih“ (Marks) ili „slobodnih tržišnih cena“ (danas). Taj prigovor politici konkurencije ostaće da važi još tokom dugog perioda u budućnosti, bez obzira na tehnike ekonoimetrijskih procena i modela, jer se mnoge ekonomske posledice baziraju na procenama ponašanja ljudi, a ne na njihovom stvarnom ponašanju. Međutim, to ne znači da je politika zaštite konkurencije, tokom stotridesetogodišnje evolucije nije imala smisla. Naprotiv, njen razvoj, pa i kolebanja i lutanja, tokom celog tog perioda, svedoče o nasušnoj potrebi zaštite konkurencije.

Razume se da na drugoj strani analitičke vage u razmetranju konkurencije i uloge slo-bodnog tržišta, nalazi pristup koji zahteva da se radiokalno rekonsruiše „logika slobodne konkurencije kapitala“ koja vodi ka beskrajnom povećavanju proizvodnje i akumulaciji kapitala. Umesto toga predlaže se da je došlo vreme za konkurisanje na način koji bi objedinio efekte dinamike rastai u tom kontekstu bi se trebalo „vratiti nasleđu stare“ (da li marskističke) doktrine „pravičnih cena“, odnosno „ograničenja konkurencije u ime solidarnosti“ i volji da se „prevaziđu debate o konkurenciji u ime socijalne pravde“ (Dowdle M.W., Gillespie J., and Maher I., eds , 2013, p. 21).

Ovaj navod samo svedoči da princip konkurencije kao i njena zaštita u današnjem svetu, bez obzira na formalnu instutucionalnu podršku, dolaze pod kritičku lupu i sa ideološke strane, koja nije za zanemarivanje, i koja se potencira u vremenu kriza.

3. Konkurentnost i ocene politike konkurencije za Srbiju

Samo nekoliko godina unazad u Srbiji su, u većem delu medija koji se bave ekonomskom analizom ključne vesti bile one koje se odnose na procenu i ocenu „monopolskih stanja“ (posebno vezane za slučaj „Delte“) u pokušajima političara i analitičara, između ostalog, da proniknu u tajnu nesalomive natprosečne inflacije, ili relativnih razlika u cenama hrane, i sl. (Brkić 2006). O potpunoj pogrešnoj orijentaciji takvih analiza, autor ovog teksta, već je više puta saopštavao na skupovima NDES (Đukić 2010; Bajalović, Đukić, 2008). Samo su retki drugi autori podvlačili teorijski nalaz da opšti nivo cena ne može da bude uzrokovan pojedinačnim tržišnim distorzijama, kao i da je stanje konkurencije u Srbiji rezultat plitkog i nerazvijenog tržišta, odnosno odsustva političke volje da se stanje suštinski popravi (Skopljak, 2007; Madžar 2008, Fabris 2009; Stojanović 2011). Dakle inflacija se može objašnjavati makroekonomskim monetarnim i realnim tokovima, kao i ekonomskom politikom, odnosno količinom i brzinom opticaja novca, usporavanja rasta pri istoj novčanoj masi, o čemu govori vać skoro sto godina poznata paradigmatična Fišerova jednačina monetarne ravnoteže(MW = PY ). A za pojedinačne cene, isto kao i uslove ponude na tržištu, podelu tržišta, pad kvaliteta proizvoda, „vezanu trgovinu“ ili mogu biti odgovorne monopolizovane ili predatorske tržišne strukture (Marković- Ba-jalović, 2006. )

Drugi nezavisni analitičari stanja i politike zaštite konkurencije u Srbiji podvlače redo-sled događanja: privatizacija, izrastanje novih tržišnih struktura, podela tržišta, usvaja-njae (lošeg) zakona, primena tog istog zakona – sve to pre 2010, odnosno pre početka ekonomske krize. Evo jednog stanovišta: „ osnovni problem je u kasnom donošenju Za-kona o zaštiti konkurencije. Sudeći po svemu što je pratilo (zakasnelu) tranziciju u Srbiji

53

osnovano može da se tvrdi da je to svesno učinjeno, kako bi se favorizovali određeni učesnici u privatizaciji ili privilegovana državna preduzeća“.4

Slično je sa zaštitom konkurencije, o kojoj se u Srbiji jedva nešto šire zna. Tako naprimer Crna Gora je od početka samostalne egzistencije (2006) dobijala daleko više ocene, ne samo u vrednovanju aktivne konkurencije na tržištu dobara, već i na polju zaštite koku-rencije, iako nije ni imala i još nema samostalno regulatorno telo za zaštitu konkurencije. Jednostavnije rečeno zaštita konkurencije kao pravo politika i praksa bili su u to vreme potpuna nepoznanica za ispitanike, pa i za saradnike sa terena koji prosleđuju ocene na osnovu kojih se vrši rangiranje.

Evo rezultata. Prema WEF izveštavanju jedna od najgore rangiranih rparametara u Sr-biji je obim tržišne dominacije po kome je Srbija čak na 136 mestu u svetu (slika 3.) .

Slika 3.Ocena obima tržišne dominacije u Srbiji i referentnim zemljama

prema Izveštaju WWERF za 2014-2015. godinu

136 131

115 110

92

74 70

0

20

40

60

80

100

120

140

160

Srbija Albanija Bugarska Hrvatska Crna Gora Slovenija Makedonija

Obim tržišne dominacije (WEF 2014-2015)

U tom pogledu sve zemlje regiona daleko manje su izložene „monopolizaciji“, a Ma-kedonija je u tom pogledu najbolje rangirana, na 70 mestu, dakle bolje od Slovenije i Crne Gore. Takođe u pogledu aktivne efektivne antimonopolske politike Srbije zauzima mesto gore čak i od onih zemalja koje još nemaju nikakvu antimomnopolsku politiku ili samostalno telo odnosno refulatornu funkciju (slika 4) .

4 Stojanović B, „Metode i ciljevi zaštite konkurencije“, Kopaonik Biznis forum 2008, Tranzicija, dosti-zanje EU I povezane teme (Đuričin D. ur) Savez ekonomista Srbije, Udruženje korporativnih direktora Srbije, Beograd 2008, str. 212.

54

Slika 4.Efentivnosta antimonopolske politike za Srbiju i referentne zemlje prema WEF

(izvor isti kao)

0 20 40 60 80 100 120 140

Srbija

Bugarska

Albanija

Crna Gora

Hrvatska

Slovenija

Makedonija

Efektivnost anti-monopolske politike(WEF 2014-2015)

126 122 120 101 92 77 62

Srbija Bugarska Albanija Crna Gora Hrvatska Slovenija Makedonija

3. Pravo i politika zaštite konkurencije u Srbiji

3.1. Pravo i politika konkurencije - istorijat Istorijat prava konkurencije u Evropi polazi od činjenice da je Parisku uniju 1883. go-dine osnovalo 11 država, među kojima je bila i Kraljevina Srbija. Akt na kome se unija zasnivala nosio je naziv Pariska konvencija o zaštiti industrijske svojine, a trebalo je da štiti patente, modele, žigove, trgovačko ime, oznake imena porekla, kao i da suzbija nelojalnu konkurenciju. Onda je Kraljevina Jugoslavija 1922. godine donela Zakon o zaštiti intelektualane svojine5.

Nakon Haške revizije Pariske konvencije iz 1928. godine, 1930. godine usvojen je Zakon o suzbijanju nelojalne konkurencije, a 1934. godine doneta je i Uredba o kartelima koja je imala jačinu zakona, a prema kojoj: „ko u poslovnom prometu radi utakmice učini delo protivno dobrim običajima, koje bi moglo da ošteti drugog takmičara, može biti tužen. Ovoj tužbi je svrha zabrana daljeg vršenja ovog dela, uklanjanje time stvorenog neispravnog stanja i naknada učinjene štete.“. To je za pomenuto vreme bilo izuzetno značajno pravno rešenje, koje je precizirano uredbom iz 1934. godine kojom se karteli-ma smatraju „ugovori, utanačenja i sporazumi zaključeni između pojedinih lica koje god privredne grane, kojima se pod bilo kojim vidom ograničuje, onemogućuje ili isključuje pravo slobodne utakmice u proizvodnji ili prodaji robe, u određivanju poslovnih uslova ili u utvrđivanju cena odnosno tarifa“.(Bajalović Marković 2002) Rzume se da posle II svetskog rata ekonomski razvoj nije podsticao konkurenciju

5 Zakon o zaštiti intelektualne svojine, Službene novine Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, broj 69

55

Ali osvajanje izvesne slobode privređivanja tokom perioda samoupravljanja podrzume-valo je određene propise koji govore o fer konkurenciji. Međutim, ona su se ticala uglav-nom odnosa na tržištu i uslova poslovanja državnih i ređe društvenih preduzeća.

Na taj način pokušavalo se rešiti problem postojanja sporazuma o cenama, ili podele tržišta, namere sticanja vladajućeg položaja na tržištu. Tako je 1062. donet Zakon o re-gulisanju poslovnih odnosa na tržištu i Zakon o suzbijanju nelojalne utakmice i mono-polističkih sporazuma iz 1974. godine.

Značaj ravnopravnog položaja učesnika na tržištu i njihove fer utakmice je potvrđen i činjenicom da je ovaj princip postao jedno od načela najvišeg pravnog akta jedne države. Naime, već u Ustavu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije iz 1963 godine zloupotreba monopolskog položaja proglašava se protivzakonitom, dok u Ustavu SFRJ iz 1974. godine član 255. predviđa da je zabranjeno „udruživanje organizacija udruže-nog rada i svaka druga delatnost ... koji su upravljeni na sprečavanje slobodnog kre-tanja i udruživanja rada i sredstava i slobodne razmene robe i usluga, ili na stvaranje monopolskog položaja...“.

Ustav Republike Srbije iz 1990. godine, Ustav Savezne Republike Jugoslavije iz 1992. godine pojednim članovima određuju da su privredni subjekti samostalni i ravnopravni, a uslovi privređivanja jednaki za sve, te da su protivustavni svaki akt i radnja kojima se stvara ili podstiče monopolski položaj, odnosno na bilo koji način ograničava tržište.

Ustavom Republike Srbije iz 2006. godine6 definisano je ekonomsko uređenje u Republi-ci Srbiji zasnovano na tržišnoj privredi, otvorenom i slobodnom tržištu, slobodi predu-zetništva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. U skladu sa tim, navodi se jednak pravni položaj na tržištu, ali i da su zabranjeni akti kojima se... „ograničava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom mo-nopolskog ili dominantnog položaja“. Do donošenja prvog Antimonopolskog zakona7 navedena materija je, u nedovoljnom obimu, bila regulisana Zakonom o trgovini iz 1993. godine. Vlada Republike Srbije je 1995. godine donela i Uredbu o merama za sprečava-nje i otklanjanje poremećaja na tržištu izazvanih zloupotrebom monopolskog položaja, u kojoj je navedeno da se njom propisuju mere za sprečavanje i otklanjanje poremećaja na tržištu za vreme trajanja sankcija međunarodnih organizacija.

3.2 Nezavisna regulacija konkurencije - stanje od 2006.Osam godina razvoja instutucije nezavisne zaštite konkurencije u Srbiji proteklo je u znaku kontroverzi. Tako se nakon početnog entuzijazma Komisija suočila sa oštrim opstrukcijama poslovno-političkog sektora. Naime, u vezi sa pojedinim predmetima i rešenjima Komisije, oči javnosti bile su uprte u ono što se dešava na relaciji Komisija- Vlada, pojedini tajkuni- privrednici, umesto na stvarnu privrdnu scenu. Nova tržišne strukture - privatizacije, kupovine, preuzimanja, objedinjavanja kompanija, podela tr-žišta, mnoštvo problamatičnih sporazuma ne samo o cenama – to je sa jedne strane bio proizvod inercije starog „samoupravnog sporazumevanja i dogovaranja“. U tome su učestvovale privredne komore, stručna udruženja (od taksista i veterinara, do osigu-

6 Ustavom Republike Srbije, Službeni glasnik RS, broj 83/067 Antimonopolski zakon, Službeni list SRJ, broj 29/96

56

ravača ili Advokatske komore) preko zloupotrebe dominacije sa elementima prirodnog monopola (SBB)8. Komisija je bila zatrpana poslovima, ali sa veoma slabim izgledima da postane iole ozbiljan regulator. Sa jedne strane nemogućnost kažnjavanja, a sa druge nespremnost i neznanje nadležnih sudova da stvari izvedu na čistac, kao i odstustvo političke volje da se na tom palnu išta ozbiljno uradi, doneli su formalni neuspeh u po-četnoj fazi rada Komisije. Naime sve do 2009, sva rešenja o povredama konkurencije od strane komisije pala su na Vrhovnom sudu, po pravilu iz procedurelnih razloga. I sami predstavnici suda žalili su se da je oblast zaštite konkurencije za njih nepoznanica, pa je tako do 2009. godine rezultat na relaciji Sud – Komisija bio 9:1. Stvari su se počele pokretati sa mrtve tačke kada je promenjen Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, on je promenjen krajem 2009, ali zbog neusklađenih pratećih akata njegova primene otpočela je tek krjem 2010. Od tada, nove nadležnosti u sudskim sporovima dobijaju trzv upravni sudovi i konkurencija postaje prepoznatljiv pravni predmet, jer gotovo sva prethodno sporna ili (od strane Vrhovnog suda već oborena rešenja potvrđena su po novom pravo-sudnom postupku. Izrečene su i prve finansijske kazne.

Međutim, nakon malih pomaka u funkciji konkurentske politike, kako ih ocenjuje Evropska komisija došlo je do zastoja, pa je u Izveštaju o napretku srbije (Progress Re-port 2013.) konstatovano da nije došlo do daljeg popravke stanja. Naime, usled „konflikta legislative koji je limitirao obim i efektivnost prava konkurecije, neprihvatljiva praksa „cenovne regulacije“ (kojoj je inače egzekutiva Srbije veoma sklona- P. Đ) „preuzima se čak i bez konsultacija Komisije.“

Tipičan slučaj je problem koji se dešava u vremenu krize koja inače po definiciji ne pogo-duje slobodnom tržištu i njegovim ragulatorima. Tako naprimer, tokom tridesetih godina XX veka u SAD Vrhovni sud je suspendovao pojedine, prethodno sasvim prihvatljive, odluke odnosno konkurentske norme u praksi. Prioritet opstanka kompanija na tržištu u krizi retko kada je dolazio u pitanje. Tako je i tomkom najnovije ekonosmke krize Evrop-ska komisija za zaštitu konkurencije iz Brisla dobila novu kriznu regulativu po kojoj se pravila konkurencije ne primenjuju ako:

Evropska komisija u vezi sa neophodnom liberalizacijom u posebnim sektorima vidi bitan zadatak koji se tiče ekskluzivnih prava brojnih preduzeća u Srbiji, kao što su u transportu, infrasrukturi, pošti, telekomunikacijama, radio/TV emitovanju, poljoprivre-di, zaštiti životne sredine, energetici“.

Najnoviji Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije (za 2014) u vreme dovršetka vog teksta još nije dostupan javnosti u pojedinostima, ali će i pored toga što je ocenjen kao „ najpozitivniji „ uzimajući u obzir zemlje regiona, po svoj prilici nastaviti da insistira, kako na liberalizaciji unutrašnjeg tržišta, tako i na unaprtđenju legislative i prakse zašti-te konkurencije. A naročito na otklanjanju administrativnih prepreka za razvoj konku-rencije koje se sastoje u državnoj ili paradržavnoh kontroli ili regulaciji cena.

3.3. Najveći izazovi za budućnostIzglada da je za Srbiju preostalo još mnogo ozbiljnih zadataka i izazova na planu rauzvo-ja konkuzrencije radi unapređenja konkurentnosti. Evo najsvežijeg primera. U štampi

8 Jedan od aktuelnih slučajeva pred Komisijom koji se odnosi na oglašavanje

57

se početkom jula pojavila šokantna vest da je odmah nakon utvrđivanja prvih rezultata- šteta „poplavnog talasa“ (maj 2014) obavezno osiguranje vozila, najveći prihod osigura-vača u Srbiji za sve podjednako preko noći poskupelo, ni manje ni više nego 45%. Uzalud vapaji organizacija potrošača, kao i izjava predstavnika Komisije za zaštitu konkurenci-je da to nije u skladu sa politikom razvoja tržišta i konkurencije u Srbiji. Vlada očigladno nalazi načina da pomogne preraspodelom troškova, ako ništa od potrošaća ka osigura-vačima, koji su pretrpeli posebne troškove nakon poplava. Novu cenu koju je utvrdilo Udruženje osiguravača, na osnovu specijalnog Zakona o odobrila je Narodna banka, kao ovlašćemni supervizor. Iz Komisije za zaštitu konkurencije uzalud su poručili da je „utvrđivanje zajedničke cene ili minimalne cene“ za njih neprihvatljivo, odnosno da je „lobi osiguravajućih društava uspeo je da u Zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju ubaci odredbu kojom se upravo ta praksa“ (faktičko kartelisanje) dozvoljava9.

To nije u skladu sa politikom i pravom konkurencije, pa ni sa Ustavom, ali je zakonito. Valjda o tome i govore izveštaji o napretku i rangiranje konkurentnosti od strane WEF. Sa druge strane mora se priznati i praksa posebnog tretmana tokom velikik ekonomskih kriza. Tako naprimer, poznati presedan u tom smislu učinilo je pravosuđe SAD u suo-čavanju sa produbljivanjem krize 1929-1933. Mnoge zakonske „antimonopolske mere“ i odredbe prestale su da se primenjuju da bi se spaslo što se spasti može, a posebno opstanak kompanija. Onda je na sličan način reagovala Evropska unija u svojoj zakono-dvnoj praksi, tokom najnovije krize koja je počela još 2008. Naime u EU danas - postoje i posebne smernice Evropske komisije: kriterijumi za primenu argumenta „propadajuće firme“ 10: Naime, da bi se odobrila vertikalna koncentracija u kojoj se smanjuje moguć-nost konkurencije potrebno je dokazati:

• da bi ciljno društvo nestalo sa tržišta zbog finansijskih teškoća ukoliko ne bude pre-uzeto od strane drugog preduzeća,

• da nije moguća alternativna kupovina sa manje nepovoljnim uticajem na konkuren-ciju,

• da bi, bez predmetne koncentracije, imovina ciljnog društva nestala sa tržišta (Đu-kić 2011a, str. 160).

4. Konkurencija i konkurentnost - zaključne napomene

Konkurentnost Srbije, kako na unutrašnjem tako i na međunarodnom planu je u stagna-ciji ili nazadovanju. To svedoči ne samo o tehnološkim performansama privrede već i o stanju razvoja tržišta, a posredno o politici i pavu konkurencije. Baz unutrašnje konku-rentnosti nema ni podizanja nacionalne konkurentske pozicije, a ni jedno ni drugo neće doći bez transparentrnih nediskriminatornih i podsticajnih uslova privređivanja, koji su jednaki za sve, i koji omogućavaju lak ulazak na tržište dobara i usluga.

9 Gorica Avalić „Šokantan razlog poskupljenja obaveznog osiguranja vozila“ | 02. 07. 2014: U tesktu dalje sledi izjava: „Povećanje minimalnih premija obezbediće dodatnih 70 miliona evra godišnje za osigurava-juća društva“

10 Guidelines on the assessment of horizontal mergers under the Council regulation on the control of con-centrations between undertakings, 2004, O.J. C31/5

58

Razvojem zakonodavnog okivira, prepreke i dileme u oblasti zaštite konkurencije u ve-likoj meri su otklonjene, tako da formalni uslovi za razvoj zaštite kokurencije u Srbiji postoje, ali tom procesu ne odgovara opšte, vrlo depresivno ekonomsko stanje.

Politička podrška bi trebalo da bude poslednja po važnosti pretpostavka za održanje i unapređenje institucija, ali je u slučaju Srbije, izgleda još uvek na prvom. Ukoliko stvari budu zavisile od zakona a manje od vlasti, institucije će se uspostavljati kao ključni fak-tor održivosti reformi i tržišnog sistema.

Stanje u privredi, naročito na makroekonomskom planu (budžetsaki deficit, javna potro-šnja, spoljni dug, zaposlenost) veoma je teško, možda i najteže u poslednje dve decenije. Međutim, bilo bi veoma opasno posegnuti za svemoćnom rukom komandne privrede umesto „nevidljive ruke tržišta“. To bi se osetilo posebno i u većoj meri na srednji i dugi tok u kome stabilne tržišne instiutucije daju šansu ekonomskom razvoja.

Konkurencija je ugrožena kao što je ugrožen i opstanak na tržištu. Zaštita konkurencije i regulativna funkcije države koju ona ostavruje kroz tzv. četvrtu granu vlasti, danas je na posebnom ispitu. Potrebno je da ona (regulativa) bude efikasnija, efektivnija i jeftinija.

To nije lako postići. Zaštita konkurencije u Srbiji razvijaće se uporedo sa realizacijom reformi, koje su u zastoju (ne samo zbog krize) i biće na ispitu i dalje ne samo od strane posmatrača sa strane, već i od domaćih privrednika. Upravo radi unapređenja konku-rentnosti u dugom roku, a posebno tokom kriznog perioda. Srbija ne sme da zapostavi zaštitu konkurencije, kao drugorazrednu antikriznu aktivnost. Konkurencija (kao i trži-šte uopšte) u ovom slučaju, nije stvar kritičnog trenutka već uslov za razvoj i prosperitet na svim poljima: od tržišta dobara i usluga, do naučnih rezultata, sporta kulture, obrazo-vanja i tehnoloških dostignuća.

Literatura

Brkić Miša, (2006) „Monopoli: Tržište bez zaštite“, Ekonomist magazin 4. septembar Djukic P., (2009) Competition System in Serbia today: Between Reforms and Economic

Crisis, Austrian competition Journal, October 2009, intrnet ed. Dowdle M.W., Gillespie J., and Maher I., eds (2013) The Complexities of Competition

and Competitiveness: Challenges for Competition Law and Economic Governance in Variegated Capitalism, in Asian Capitalism and the Regulation of Competition: Towards a Regulatory Geography of Global Competition Law, New York: Cambrid-ge University Press, 96-120, http://bobjessop.org/2014/04/02/

Đukić M. P., (2007) „Razvoj konkurencije i konkurentnosti kao deo poslovnog ambijen-ta u Srbiji“, tematski zbornik radova Poslovni ambijent – efekti na razvoj realnog i finansijskog sektora privrede Srbije, Ekonomski vidici, vanredno izdanje str. 355 -368

Đukić M. P., (2008) „Konkurencija i razvoj tržišnih struktura u današnjoj Srbiji“, u te-matskom zborniku radova: Tržišne strukture i zaštita konkurencije - iskustva ze-malja u tranziciji, Institut ekonomskih nauka, Beograd 2008, Recenzenti prof. dr Gradimir Kožetinac i prof. dr Milan Šojić, str. 1 - 21.

59

Đukić M. P., (2008a) „Jačanje tržišta i zaštita konkurencije u Srbiji“, u tematskom zbor-niku Kopaonik biznis foruma 2008, Tranzicija, dostizanje EU i povezane teme, Sa-vez ekonomista Srbije i Udruženja korporativnih direktora Srbije, Beograd, ur. D. Đuričin et al. str. 215-231

Đukić M. P., (2011) Održivi razvoj – utopija ili šansa za Srbiju, Tehnološko-metalurški fakultet, Univerzitet u Beograd

Đukić, M. P., (2011a) „Ekonomija i politika zaštite konkurencije – reforme i privredni razvoj Srbije“ u zborniku Kontroverze ekonomskog razvoja u tranziciji: Srbija i Zapadni Balkan Naučno društvo ekonomista i Ekonomski fakultet, Univerziteta u Beogradu, Beograd 2011, (Ur. B. Cerović i M. Uvalić), str. 159-168,

Eperson Ralf (2006) Nevidljiva ruka, Kupola, SmederevoFabris N., (2009)“Monopoli i oligopoli“, Ekonomist br. 456, 13. februar, str. 33GlobalCompetitivenessReport_2014-15Godišnji izveštaj o radu Komisije za zaštitu konkurencije –za 2013, 2012, 2011, 2010,

2009. godinu, http://www.kzk.org.rs/kzk/wp-content/uploads/2014/06/Izvestaj-o--radu-za-2013-godinu.pdf

Golubović Nataša (2011) Društvena ekonomika; Ekonomska aktivnost u društvenom okruženju, Ekonomski fakultet, Univerzitet u Nišu

Harvey David, Competition and Competitiveness, http://www.stost.ncl. Ac.ukhttp://www.richmondfed.org/publications/research/economic_review/1992/pdf/

er780201.pdfMahmutefendić Tahir (2014), Eseji iz apsurdne ekonomije i politike; Bosanska riječ, Tu-

zla Mankju Gregori (2005), Centar za izdavački delatnost Ekonomskog fakulteta Univerzi-

tet u Beogradu, Beograd Marković-Bajalović D. i Đukić M. P.(2008), „Razvoj politike i prava konkurencije: Svet

i Srbija“, u tematskom zborniku Tekuća privredna kretanja, ekonomska politika i strukturne promene u Srbiji 2007/2008 godine, ur. Pavle Petrović, Naučno društvo ekonomista sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, Beograd 2008, str. 161-193

Madžar Ljubomir (2007) „Inflacija i monopoli: Bez krivice kriv“, Ekonomist magazin, br. 392, 26. novembar, str. 30-31

Petak Zdravko (2001) Javna dobra i političko odlučivanje, Fakultet političkih znanosti, Sveučilište Zagreb

Samuelson, Nordhaus, Ekonomija XVIII izadanje, MATE, Zagreb 2009Scheffman T. David (1992) The application of raising rivals costs theory to antitrust, The

antitrust Bulletin, spring 1992, By federal Publication, Inc. Schwab Klaus- Ed., (2013) The Global Competitiveness Report 2013–2014, World Eco-

nomic Forum Serbia 2013 Progress Report, Brussels, 16.10.2013, SWD (2013) 412 final Commission

Staff working document, Accompanying the documentSkopljak Zoran, (2007) „The Competition Commission: One Year On“, Quaterly moni-

tor Issue 8 , January – March 2007, Belgrade, June 2007, p.p. 65.

60

Stojanović Boban, (2008) „Metode i ciljevi zaštite konkurencije“, Kopaonik Biznis fo-rum 2008, Tranzicija, dostizanje EU I povezane teme (Đuričin D. ur) Savez ekono-mista Srbije, Udruženje korporativnih direktora Srbije, Beograd 2008, str. 197 -214.

Tanasković Svetozar, Ristić Bojan (2014) „Srtrategija za unapređenje konkurentske pozi-cije Srbije prema kompozitnim merilima- primer indeksa globalne konkurentnosti“, Ekonomska politika Srbije u 2014; mogućnosti privrednog rasta u uslovima reformi i fisklane konsolidacije (red. Arsić M, Šoškić D.), Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka i Ekonomski fakultet u Beogradu, str. 111-127

Thonaas M. Humphrey (2013), „Marshallian Cross Diagrams and Their Uses before Al-fred Marshall: The Origins of Supply and Demand Geometry“

Vujović Dušan, (2005)“Konkurentnost nacionalne privrede: neka empirijska i teorijska pitanja merenje institucionalne konkurentnosti“, Finansije, br. 1-6. 2005, str. 31-42

Wonnnacott, Wonnnacot, Economics (1982), Mc Graw Hill, International Book Com-pany, student ed.

Konkurentnost i konkurencija – U kontekstu međunarodne privredne pozicije Srbije

Rezime: Mnoštvo je nedoumica i nesporazuma u razumevanju suštinskih značenja i relacija kon-kurencije i konkutentnosti. Dok se konkurentnost pojednostavljeno shvata tek kao puko među-narodno rangiranje u svetlu izveštaja Svetskog ekonomskog foruma, konkurencija se uglavnom vezuje za tzv antimonoplosku politiku i antimonopolsko pravo, koje sprovode skoro sve države današnjeg sveta.

Međutim, ciljevi ekonomske politike su često nedovoljno usaglašenim, pa i protivrečni. Konku-rencija, kao slobodno tržišno nadmetanje ključna je pretpostavka konkurentnosti. Zaštita kon-kurencije postaje određujuća tržišna institucija i determinanta razvoja na dugi ro. Međutim, i samo tržište danas je razvija višeslojno, neujednačeno, a njegovo stanje konroverzno. To posebno važi za uslove globalnih kriza i drugih velikih izazova kao što su prirodne nepogode, protivrečne ekonomsko-političke relacije i slično.

Razvoj politike i prava zaštite kokurencije u zemljema u reformi, koje tek razvijaju tržište i nje-gove institucije, u teškoćama niskog dohotka, oskudice i dužničke krize delikatno je i osetljivo pitanje. Ekonomsko-političke vlasti posebno su odgovorne za odabir mera koje nekad donose kratkoročne dobrobiti, ali malo prepostavki za razvoj na dugi rok. Te mere po pravilu ne idu na ruku razvoju konkurencije.

Srbija je u velikom zakašnjenju kada je reč o zaštiti konkurencije u teoriji i praksi. Njena konku-rentnost je u međunarodnim relacijama je slabila tokom poslednje decenije, uporedo sa proširi-vanjem spiska ekonomskih teškoća i krize reformi. Razvoj institucije zaštite konkurencije i pored uspostavljanja formalnih ustanova i pravnih rešenja, nije daleko odmakao.. To se pre svega vidi po performansama domaće ekonomije, visokim troškovima proizvodnje, izvoznim karakteristika-ma i odnosima prema svetskom i evropskom tržištu. Zaštita konkurencije je formalna institucio-nalna obaveza regulatornog državnog tela, ali je razvoj konkurencije daleko više od toga, a pre svega pretpostavka za unapređenje konkurentnosti.

Ključne reči: konkurentnost, zaštita konkurencije, restrikcije tržišta, nove tržišne strukture, kar-teli, zloupotreba tržišne dominacije, usaglašena praksa, promocija konkurencije

61

Competitiveness and Competition – In the Context of the International Economic Position of Serbia

Summary: There are many dilemmas and misunderstandings in understanding the key meanings and relations of competitiveness and competition. While competitiveness is simply understood as mere international rating in the light of the reports of the World Economic Forum, competition is usually related to the so-called anti-monopoly policy and anti-monopoly law, which is conducted by nearly all the countries of the today’s world.

However, the objectives of economic policy are often insufficiently harmonised, and even contro-versial. Competition, as free market rivalry, is a key assumption for competitiveness. Protection of competition is becoming a determining market institution and a long-term development deter-minant. However, the market itself today is growing through many layers, unevenly, and its state is controversial. That is especially true for the conditions of global crisis and other big challenges such as natural disasters, controversial economic-political relations and similar.

The development of politics and competition protection law in the reforming countries, which are only developing the market and its institutions, in the difficulties of low income, poverty and debt crisis, is a delicate and sensitive issue. Economic-political authorities are especially responsible for choice of measures which sometimes bring short-term benefits, but few assumptions for long--term development. These measures usually do not favour competition development.

Serbia is in big delay when it comes to protection of competition in theory and in practice. Its competitiveness in the international relations has been weakening during the last decade, along-side with extending the list of economic difficulties and reform crisis. The development of insti-tutions for protection of competition, regardless of establishing of formal institutions and legal solutions, has not gone far. Above all it can be seen by performances of domestic economy, high production costs, export characteristics and relations with the world and European market. Pro-tection of competition is formal institutional obligation of the regulatory state authority, but development of competition is far more then that, and principally the assumption for improvement of competitiveness.

Key words: competitiveness, protection of competition, market restrictions, new market structu-res, cartels, abuse of market domination, harmonised practice, promotion of competition.

63

Izvozni potencijal privrede Srbije u novim globalnim uslovima*Petar Veselinović**

Uvod

Srbija zauzima značajno mesto u jugoistočnom delu Evrope, pa je kao takva predmet interesovanja ostatka Evrope, tačnije, mnogobrojnih političkih i ekonomskih krugova Evrope, ali i sveta. Govoriti o Srbiji, bez njene prošlosti, bilo bi površno, čak i kontra-produktivno. Naime, Srbija je bila centralna i jedna od najvažnijih članica SFRJ, pa je iz tog razdoblja nasledila i određene društvene, političke, ali i ekonomske karakteristike.

Polazeći od početne hipoteze da je Srbija zemlja zakasnele tranzicije čiji su osnovni strateški razvojni ciljevi stvaranje otvorene, izvozno orijentisane privrede i povećanje životnog standarda u krajnjoj instanci, može se zaključiti da je priključivanje jednoj od najznačajnijih integracija na svetu kakva je Evropska unija od prvorazrednog razvojnog značaja.

Iako se pozicija Srbije na početku procesa pridruživanja Evropskoj uniji može oceniti kao komplikovana, polazeći od komparativnih prednosti koje Srbija poseduje, kao jedan od osnovnih strateških ciljeva koji se nameće jeste promovisanje fleksibilne, izvozno orijentisane privrede. Srbija se može posmatrati u kontekstu male privrede koja ima sve karakteristike uvozne zavisnosti, što znači da bi jedino strategija izvozne promocije mo-gla pozitivno uticati na izjednačavanje prihodne i rashodne strane, najpre bilansa teku-ćih transakcija, pa samim tim i platnog bilansa. Pošto je izvoz jedan od pojavnih oblika spoljne trgovine, postepena liberalizacija i intenziviranje spoljnotrgovinske sfere, vrlo bi pozitivno uticalo na povećanje bruto domaćeg proizvoda i smanjivanje deficita. Smanje-nje deficita bi dalje olakšalo i situaciju oko servisiranja spoljnog duga koji je već ušao u alarmantnu zonu. Suština deficita je robni bilans čiji se negativni saldo ne može otkloniti strategijom supstitucije uvoza, niti pak neodmerenom liberalizacijom. Nema sumnje da će glavna podloga buduće strategije spoljne trgovine biti strategija penetracije izvoza.

Imajući u vidu postojeću strukturnu neusklađenost srpske ekonomije, može se istaći da razvoj bazičnih grana i grana za proizvodnju reprodukcionog materijala predstavlja neku vrstu opšteg uslova za ostvarivanje skladnijeg i efikasnijeg razvoja. Razvoj ovih grana ima višestruku ulogu. Sa stanovišta platnog bilansa to je dodatni potencijal na strani izvoza, ali istovremeno i značajan faktor smanjenja uvozne zavisnosti. Takođe, razvoj ovih grana znači ujedno smanjenje uskih grla proizvodnje i potpunije korišćenje prerađivačkih kapaciteta.

* Ovaj rad je deo istraživačkog projekta pod šifrom 47005 (Istraživanje i razvoj platforme za naučnu po-dršku u odlučivanju i upravljanju naučnim i tehnološkim razvojem u Srbiji), finansiranog od strane Mini-starstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije.

** Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

64

Strukturno prilagođavanje privrede usmereno na prevazilaženje postojećih strukturnih disproporcija treba da obezbedi: (a) povećanje učešća tercijarnih delatnosti u stvaranju bruto domaćeg proizvoda, (b) povećanje učešća izvozno propulzivnih sektora i (c) po-većanje učešća malih i srednjih preduzeća, odnosno privatnog sektora u stvaranju bruto domaćeg proizvoda.

U radu će detaljnije biti ukazano na izvozni potencijal privrede Srbije, pre svega, imajući u vidu poljoprivredni, industrijski i energetski kopmleks.

1. Spoljnotrgovinska razmena u periodu tranzicije srpske privrede

Kada se uđe u dublju analizu spoljnotrgovinske razmene Srbije u periodu tranzicije, jasno se može uoćiti dominacija uvoznih u odnosu na izvozne aktivnosti. Ukupna spolj-notrgovinska robna razmena Srbije u 2013. godini iznosila je 35,16 milijardi dolara, što je rast od 16,6% u odnosu na 2012. godinu a, pri tom je, spoljnotrgovinski deficit sma-njen za 22,9 %. U posmatranom periodu ukupan godišnji izvoz beleži tendenciju rasta, osim u 2009. i 2012. godini kada je bio prisutan neznatan pad (u 2009. nešto veći nego u 2012. godini). Rekordna vrednost izvoza postignuta je u 2013. godini, i iznosila je 14,61 milijardi dolara, što je za 30,1% više u odnosu na 2012. godinu, Iste godine postignuta je i najveća vrednost uvoza i iznosila je rekordnih 20,55 milijarde dolara, odnosno za 8,6% više od vrednosti koja je uvežena u 2012. godini. Posmatrano regionalno, najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Šumadije i Zapadne Srbije 33,1%, sledi Vojvodina sa udelom od 32,8%, beogradski region 21,3%, Južna i Istočna Srbija 12,8%.

Tabela br. 1.Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije

(u milijardama USD)

Godine Izvoz Uvoz Bilans Izvoz (%bdp)

Uvoz (%bdp)

Deficit (%bdp)

Pokrivenost uvoza

izvozom2001 1.720 4.260 -2.540 14.96 37.04 22.09 40.382002 2.074 5.614 -3.540 13.56 36.69 23.14 36.942003 2.756 7.477 -4.721 13.92 37.76 23.84 36.862004 3.523 10.755 -7.232 14.80 45.19 30.39 32.762005 4.480 10.461 -5.981 17.71 41.35 23.64 42.832006 6.431 13.174 -6.743 21.65 44.36 22.70 48.822007 8.823 19.165 -10.342 22.11 48.03 25.92 46.042008 10.974 24.332 -13.358 22.26 49.35 27.10 45.102009 8.345 15.808 -7.463 19.45 36.85 17.40 52.792010 9.794 16.471 -6.677 22.46 37.78 15.31 59.462011 11.780 19.862 -8.082 25.44 42.90 17.46 59.312012 11.231 18.926 -7.695 23.11 38.94 15.83 59.342013 14.614 20.542 -5.928 31.03 43.61 12.59 71.14

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType-=2&pubKey=2461

65

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Italija sa 2,38 milijardi dolara, Nemačka 1,73 milijardi dolara, Bosna i Hercegovina 1,20 milijardi dolara, Ruska fe-deracija 1,06 milijardi dolara i Crna Gora 851,5 miliona dolara. Robna razmena je bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije činile su 62,3% ukupne razmene, a drugi po važnosti spoljnotrgovinski partner bile su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima je ostvaren su-ficit u razmeni od 1,76 milijardi dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda..

Grafikon br. 1.Struktura izvoza Republike Srbije po zemljama (2013. godina)

Izvor: http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2013.html#izvozpozemljama

Povećanje izvoza rezultat je obavljene privatizacije, potpisanog Sporazuma sa Evrop-skom unijom i potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama CEFTA sporazuma, kao i povećanog izvoza viškova poljoprivrednih proizvoda. Najznačajnija stavka u povećanju izvoza je osnivanje kompanije FAS (Fiat Automobili Srbija), koja je rezultat zajedničkog ulaganja italijanskog FIAT-a i Vlade Republike Srbije.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK) najveće učešće u izvozu imali su: drumska vozila (1637,20 miliona dolara), električne mašine i aparati (844,70 miliona dolara), povrće i voće (503,70 miliona dolara), žitarice i proizvo-di od žitarica (497,90 miliona dolara), obojeni metali (487,30 miliona dolara), proizvodi od metala (458,20 miliona dolara), odevni predmeti i pribor za odevanje (453,20 miliona dolara), razni gotovi proizvodi (386,20 miliona dolara), proizvodi od kaučuka (348,70 miliona dolara) i gvožđe i čelik (306,20 miliona dolara). 1

Navedene grupe čine prvih deset izvoznih stavki, tj. čine najveći deo srpskog izvoza u 2013. godini. 1 http://webrzs.stat.gov.rs

66

Grafikon br. 2.Izvoz Republike Srbije prema odsecima SMTK-a

(2013. godina)

Izvor: http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2013.html

Struktura srpskog uvoza zasniva na pribavljanju reprodukcionog materijala i opreme, a kao posledica javlja se smanjenje proizvodnje i zastarelost tehnologije.2 Povećanje uvoza u posmatranom periodu posledica je uvoza energenata koji, na svetskom tržištu, beleže sve veći skok cena i čine značajan procenat ukupnog uvoza. Kada je u pitanju struktura uvoza po zemljama jasno se može uočiti da, i u tom pokazatelju, dominiraju Italija i Ne-mačka, a da je na trećem mestu Ruska Federacija.

Grafikon br. 3.Struktura uvoza Republike Srbije po zemljama (2013. godina)

Izvor: http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2013.html#izvozpozemljama

2 Milovanović G., (2000), Spoljna trgovina, teorija, principi i praksa, Ekonomski fakultet Univeziteta u Kragujevcu, Kragujevac, str. 18.

67

Prema pomenutim Standardima međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), najveće učešće u uvozu Srbije u 2013. godini imali su: drumska vozila (1876,20 miliona dolara), zatim nafta i naftni derivati (1462,90 miliona dolara). Na trećem mestu se nalazi gas i to prirodni i industrijski sa učešćem u ukupnom uvozu od 689,40 miliona dolara. Četvrto mesto zauzimaju električne mašine i aparati sa 654,80 miliona dolara, slede medicinski i farmaceutski proizvodi sa 561,20 miliona dolara. Na šestom mestu su industrijske ma-šine sa 479,20 miliona dolara, a na sedmom mestu su gvožđe i čelik sa 476,20 milina dolara. Zatim slede plastične mase u primarnim oblicima sa 453,00 miliona dolara. Pred-zadnje mesto zauzimaju obojeni metali sa 440,80 miliona dolara, a poslednji na skali su razni gotovi proizvodi.

Jedno od osnovnih obeležja makroekonomskih kretanja u Srbiji posle 2000. godine je visok spoljnotrgovinski deficit, pri čemu je u 2008. godini zabeležen njegov rekordno visok nivo, koji je pretio da naruši makroekonomsku stabilnost i izazove platnobilansnu krizu. Naime, spoljnotrgovinski deficit je, na kraju 2008. godine, iznosio 13,4 milijardi dolara. Visok nivo deficita je, inače, hronični problem srpske ekonomije. Deficit na te-kućem računu platnog bilansa za sedam tranzicionih godina porastao je 6 puta, sa 2,7% BDP u 2001. godini na 16% BDP u 2007. godini, a osnovni razlog njegovog rasta je kontinuiran negativan rast spoljnotrgovinske razmene sa inostranstvom, dok su suficiti salda usluga i neto transfera (državnih i privatnih) uspevali samo delimično da pokriju deficit robne razmene. Prema podacima Evropske banke za obnovu i razvoj, kritična granica održivog tekućeg deficita na srednji rok je 10% BDP, ali je veoma bitna i dužina njegovog trajanja.

Tokom narednih godina, deficit beleži konstantan pad (osim 2011. godine). U 2009. go-dini spoljnotrgovinski deficit je iznosio 7,5 milijardi dolara, a 2010. godine 6,7 milijardi dolara. Tokom 2011. godine dolazi do povećanja deficita i to do nivoa od 8 milijardi dola-ra. Negov rast u pomenutoj godini je direktna posledica rasta uvoza. Naime, u pomenutoj godini, bio je prisutan značajan rast vrednosti izvoza, ali je uvoz bio rekordan, tako da je neutralisao dejstvo izvoza na ukupan spoljnotrgovinski deficit.

U 2012. godini dolazi do neznatnog smanjenja deficita na nivo od 7,7 milijardi dolara. To je direktna posledica smanjenja uvoza, jer u pomenutoj godini zabeležen i neznatan pad izvoza. Dakle, presudan faktor na smanjenje deficita u 2012. godini je smanjenje uvoza.

U 2013. godini spoljnotrgovinski deficit je bio skoro najniži u posmatranom periodu. To je direktna posledica rasta izvoza. Takođe, u 2013. godini pokrivenost uvoza izvozom bila je najveća za celokupan posmatrani period i iznosila je 71,14%. Navedena dešavanja su direktna posledica rasta izvoza fabrike automobila FAS, čiji se rast izvoza očekuje i u narednom periodu.

68

Grafikon br. 4.Spoljnotrgovinska razmena Republike Srbije

(u milionima USD)

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType-=2&pubKey=2461.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama - Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja, ističe se i suficit sa Rumunijom, SAD, Ukrajinom i Italijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom, zbog velikog uvoza telefona za mrežu stanica i lap-topova, Kazahstanom iz kojeg je uvožena nafta i prirodni gasa, što je činilo trećinu ukupnog uvoza ovih energenata i sa Ruskom Federacijom zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa.

2. Ključni izvozni potencijali privrede Srbije

Svetsko tržište nameće nove logike poslovanja, što uslovljava da se najvažniji izvori konkurentnosti nacionalnih privreda moraju aktivno tražiti, za razliku od prethodnog perioda, kada je naglasak bio na nižim troškovima radne snage ili sirovina. Ovo je po-sebno izraženo u granama koje su globalizovane ili su na putu globalizacije. U uslovima globalizacije svetske privrede, napori svake relativno male zemlje, sa ograničenim pri-vrednim resursima i tržištem, usmereni su ka što boljem pozicioniranju na međunarod-nom tržištu i povećanju izvoza zbog najmanje dva razloga:

a) na domaćem tržištu se ne može obezbediti ekonomija obima, a time i jedan od naj-bitnijih uslova za jačanje konkurentske pozicije domaćih preduzeća;

b) nedostatak osnovnih proizvodnih inputa, kao i neophodnost zadovoljavanja potreba svih građana, kroz kupovinu robe i usluga, neminovno dovodi do rasta uvoza, čime se povećava potreba i za većim izvozom kako bi se spoljnotrgovinski sektor održao u ravnoteži.

69

Kada se takva zemlja suočava sa izazovima tranzicije u uslovima oskudice kapitala, rastućeg spoljnotrgovinskog deficita i visoke zaduženosti, dinamičan rast izvoza pred-stavlja jedan od najznačajnijih strateških ciljeva. Srbija predstavlja tipičan primer takve zemlje.

Visoka stopa rasta izvoza u periodu tranzicije samo jednim delom predstavlja rezultat obavljenog procesa pestrukturiranja i privatizacije domaće privrede, a znatno više po-sledicu niske startne osnove izazvane sankcijama i ratnim dejstvima na prostoru Srbije, kretanja intervalutnih kurseva (najveći deo srpskog izvoza denominovan je u evru, koji je značajno ojačao u odnosu na američki dolar) i povoljnih cena na svetskom tržištu berzanskih proizvoda (hrana, metali i sl.). Na rast izvoza uticali su i povoljni odnosi raz-mene u sektoru hrane, životinjskih i biljnih ulja, proizvoda klasifikovanih po materijalu, mašina i transportnih uređaja. Sve prethodno navedeno nameće zaključak da poljopri-vreda, industrija i energetika mogu postati ključni izvozni sektori privrede Srbije.

PoljoprivredaZa razliku od industrije koja je ostvarila rekordno povećanje izvoza u 2013. godini, naj-više zato što je FAS (Fiat automobili Srbija) izvezao svoj novi „500-L” za ukupno 1,53 milijardi evra, rasta izvoza agrara u 2013. godini nije bilo. Statistika je izračunala da je izvoz poljoprivrednih proizvoda i hrane bio manji za 0,1% nego 2012. godine, dok je uvoz bio veći za 2%.

Ukupna robna razmena agrara Srbije sa svetom 2013. godine iznosila je 4.360,7 miliona dolara, od čega se na izvoz odnosi 2.799,2, a na uvoz 1.561,5 miliona dolara. U ovom periodu je nastavljen trend pada udela izvoza agrara u ukupnom robnom izvozu Srbije, sa 24,1% na 19,2%, ali je došlo do rasta pozitivnog salda razmene sa 1.218,7 na 1.237,7 miliona dolara (za 1,6%).

Da srpski agrar može mnogo više da doprinese nacionalnoj ekonomiji ne treba posebno isticati, već mu treba pomoći da proizvede sve ono što može dobro da proda kod kuće, a naročito u inostranstvu. Za početak, bar da se približi snazi i konkurentskoj moći koju je imao s početka devedesetih godina XX veka.

Loše stnje u poljoprivredi u protekle dve decenije ubedljivo ilustruje i statistika. Zvanič-ni podaci isitču da je Srbija u 2013. godini izvezla vina za 15, a uvezla za 30,2 miliona do-lara. Srbija je, u toj godini proizvela 765.000 tona krompira, od toga je ovog povrća izve-zla za 2,26 miliona dolara, a istovremeno ga je uvezla za 12 miliona dolara. Pasulja nema na listi naše izvozne robe, ali je zato pasulj na listi uvezenih poljoprivrednih proizvoda bio „visoko plasiran”. Za uvoz pasulja plaćeno je 8,7 miliona dolara. Uvoz krompira i pasulja koštao nas je skoro kao uvoz pomorandži, za koje je, plaćeno 23 miliona dolara.

Nekada smo bili poznati izvoznici mesa i preređevina. U 2013. godini ta roba je izvezena za 53,3 miliona dolara, a uvezena 67 miliona dolara. Ono što zabrinjava je činjenica da uvoz raste brže od izvoza.3

3 http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=13&p=2&

70

Grafikon br. 5.Srtuktura izvoza i uvoza srpskog agrara

Izvor: http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=13&p=2&

Podatak da poljoprivredna proizvodnja u Srbiji generiše 10% bruto domaćeg proizvoda i upošljava oko 20% od ukupno 1,6 miliona zaposlenih, ukazuje na to da je reč o respekta-bilnoj privrednoj grani čiji potencijal, međutim, nije dovoljno iskorišćen. U prilog tome svedoči i podatak da više od polovine ukupnog zemljišta kojim Srbija raspolaže čini poljoprivredno zemljište pri čemu je čak 40% obradivih površina. Reč je o veoma kva-litetnim parcelama pogodnim ne samo za razvoj ratarskih kultura, već i za uzgoj voća, povrća, vinove loze, ali i za stočarsku proizvodnju. Agrar, dakle, ima dobru perspektivu ali, da li će ta, kako se često može čuti, komparativna prednost Srbije, na pravi način biti iskorišćena u velikoj meri zavisi od strategije razvoja čiji su obrisi već utvrđeni.

Uticaj poljoprivrede na ekonomske tokove i socijalnu stabilnost u Srbiji je prilično visok. Pored opadajućeg trenda, značaj poljoprivrede u Srbiji je znatno veći u odnosu na druge zemlje u regionu. Visok značaj poljoprivrede uslovljen je povoljnim zemljišnim resur-sima, sporim restrukturiranjem ostatka nacionalne ekonomije, niskom investicionom aktivnošću i smanjenim mogućnostima zapošljavanja u drugim sektorima.

Proizvodna struktura poljoprivrede se značajnije ne inovira u dužem vremenskom peri-odu, što zajedno sa smanjenom upotrebom repromaterijala, utiče na nizak obim i nisku vrednost proizvodnje.

Srbija ima veoma pogodne prirodne uslove za razvoj raznovrsne poljoprivredne pro-izvodnje: žitarica, industrijskog bilja, voća i povrća, semenskog i sadnog materijala, lekovitog bilja, krupne i sitne stoke.

71

Tabela br. 2.Poljoprivredna proizvodnja u Republici Srbiji (u hiljadama tona)

Pšenica 2.095 2.068 1.630 2.076Kukuruz 6.158 6.396 7.207 6.480Ječam 344 303 244 279Ovas 96 74 68 71Raž 14 13 10 12Šećerna repa 2.299 2.798 3.325 2.822Suncokret 454 378 378 378Soja 351 349 541 441Krompir 844 898 887 892Vino (1.000 hl) 1.542 2.210 2.363 2.326Mleko (mil.l) 1.534 1.515 1.462 1.472Puter 3 2 2 3Sir 21 22 23 24Goveđe i juneće meso 99 100 96 100Svinjsko meso 266 252 269 280Ovčije meso 23 25 23 24Živinsko meso 76 80 84 88Meso-ukupno 464 457 472 492

Izvor:http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/CMIP/Brosura%20PKS%20sr.pdf

Grafikon br. 6.Struktura poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji

Ratarstvo i povrtarstvo

57%

Vinogradarstvo2%

Voćarstvo9%

Stočarstvo32%

Izvor: http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/CMIP/Brosura%20PKS%20sr.pdf

U strukturi poljoprivredne proizvodnje u Srbiji dominira ratarstvo i povrtarstvo sa 57 %, zatim sledi stočarstvo sa 32 %, dok je voćarstvo i vinogradarstvo skupa zastupljeno sa 11 %.

Proizvodni i ekonomski efekti poljoprivrede Srbije nisu na nivou mogućnosti koje pru-žaju bogati prirodni potencijali, i zaostaju za konkurentskim zemljama u regionu. Ra-zlozi se mogu tražiti u:

72

a) tehničko-tehnološkom zaostajanju nastalom kao posledica nedovoljnih investicija u tehničku opremljenost, transfer znanja i novih tehnologija, koji traju duži vremenski period;

b) sporoj izmeni agrarne strukture, u kojoj dominiraju mala gazdinstva sa neredovnim i skromnim viškovima i proizvodima nestandardnog kvaliteta;

c) loše sprovedenom procesu privatizacije, usled čega je proizvodni lanac u proizvod-nji hrane dezintegrisan;

d) sporom prilagođavanju zahtevima međunarodnog tržišta u pogledu standarda i pro-cedura vezanih za zdravstvenu bezbednost hrane i

e) nestabilnom sistemu podrške, koji je dinamično varirao kako po obimu plasiranih sredstava,tako i po njihovoj nameni i strukturi potencijalnih korisnika.

U Srbiji dominira porodično gazdinstvo i privatna svojina, dok prosečna veličina ko-mercijalne farme (preduzeća) iznosi 500 do 700 hektara. Porodično gazdinstvo je vrlo isparcelisano, ima izraženu naturalnu proizvodnju i znatno niži stepen komercijalizacije u odnosu na evropske farme.

U Srbiji je sistem za navodnjavanje instaliran na 180.000 hektara, ali se navodnjava sve-ga 40.000 hektara, što zajedno sa baštama i nekim novijim sistemima, predstavlja manje od 1% oraniica koje se navodnjavaju.

Novija istraživanja pokazuju da oko 60% gazdinstava u Srbiji nema tržišnih viškova, ili su viškovi sporadični i zanemarljivi. Niska robnost proizvodnje posledica je niskih pri-nosa i odsustva specijalizacije proizvodnje. Proizvodnja na velikom broju gazdinstava odvija se u formi autarkične, naturalne poljoprivrede. Otuda, socijalna komponenta još uvek ostaje jako prisutna determinanta opstanka srpskog poljoprivrednog gazdinstva, budući da iako ne obezbeđuje profit, poljoprivreda za više od polovine gazdinstava znači izvor prehrambene sigurnosti. Rast tržišnosti može se očekivati tek sa ozbiljnijim tehnič-ko-tehološkim unapređenjem i smanjenjem prikrivenene zaposlenosti u poljoprivredi.

Grafikon br. 7.Spoljnotrgovinska razmena poljoprivredno-prehrambenih

proizvoda Republike Srbije (u milionima USD)

12651686

1967 19462214

2700

9051116

1468 13081036

1400

360570 489 637

1206 1300

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

2006 2007 2008 2009 2010 2011

Izvoz Uvoz Saldo

Izvor: http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/CMIP/Brosura%20PKS%20sr.pdf

73

Tržište Evropske unije apsorbuje polovinu ukupnog poljoprivrednog izvoza iz Srbije. Drugo tržište po veličini jesu zemlje iz regiona, članice multilateralnog trgovinskog spo-razuma CEFTA. Kao jedina zemlja iz regiona, Srbija uživa povlašćen pristup tržištu Carinske unije, u čijem su sastavu Ruska Federacija, Belorusija i Kazahstan, koji umno-gome olakšava plasman poljoprivrednih proizvoda. Poljoprivreda Srbije ima i bescarin-ski tretman na tržištu Turske.

Od februara 2010. godine počela je obostrana primena trgovinskog Sporazuma između Srbije i Evropske unije. Ova činjenica omogućava bescarinski pristup srpskih proizvoda na izuzetno velikom i zahtevnom tržištu, koja se obilato koristi. U trgovini sa Evrop-skom unijom Srbija ima preferencijalni status za izvoz: 8.700 tona junećeg mesa (baby beef), 63.000 hektolitara vina i 180.000 tona šećera. Generalni sistem preferencijala, odobren od strane Sjedinjenih američkih država, pruža mogućnost bescarinskog pla-smana srpskih poljoprivredno–prehrambenih proizvoda na tržište Sjedinjenih američ-kih država (SAD).

Prioritetni zadatak srpske poljoprivrede je da poveća opšti nivo konkurentnosti, pronađe nova tržišta, prilagodi se pravilima i standardima Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, osvoji nova znanja i tehnologije koje će izmeniti strukturu poljoprivrede i spremno dočekati konkurenciju na domaćem i međunarodnom tržištu. Drugim rečima, veoma je važno da se podigne kapacitet srpskih poljoprivrednih proizvođača, koji bi samo pod tim uslovima mogli ravnopravno da se takmiče sa konkurentima iz okruženja. To, osim odgovarajuće standardizacije, podrazumeva i povećanje proizvodnje tradicio-nalnih proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom.

Dakle, treba istaći da je za budućnost srpske poljoprivrede, posmatrano u kontekstu puta ka Evropskoj uniji, veoma važno kako će biti utvrđeni strateški ciljevi reformisane zajedničke agrarne politike i naglašava da je očuvanje proizvodnih potencijala, uz odr-žavanje vitalnosti ruralnih zajednica, od presudnog značaja.

U Srbiji se agrarnom proizvodnjom bavi oko 800.000 porodica, a za 400.000 njih to je primarna delatnost. Zanimljivo je, takođe, da se prema rezultatima studije koju su uradili profesori sa Harvarda, Srbija po ukupnim potencijalima našla na visokom 17. mestu. Problem je, međutim, što ti, uglavnom prirodni, resursi nisu u dovoljnoj meri iskorišćeni.4

IndustrijaIndustrijsku proizvodnju u Srbiji u tranzicionom periodu karakteriše tehnološko zaosta-janje većine kapaciteta, nezadovoljavajući nivo kvaliteta proizvoda i usluga po svetskim standardima, visok uvoz, nizak nivo marketing menadžmenta i upravljanja proizvod-njom, viškovi radne snage, iščekivanja u vezi sa privatizacijom, nedostatak direktnih stranih investicija i sl. Takođe, tranziciono područje karakteriše dvostruko brži rast uvo-za od izvoza industrijskih proizvoda, što znači da je bila prisutna znatna supstitucija domaće proizvodnje inostranom. Snažan rast vrednosti uvoza je bio posledica visoke javne potrošnje, rasta lične potrošnje, ali istovremeno i rasta proizvodnje namenjene izvozu. Pri tome, rast javne i lične potrošnje se zasnivao na zaduživanju u inostranstvu i

4 http://www.agropress.org.rs/tekstovi/19291.html

74

na domaćem tržištu. Uz takav rast došlo je do povećanja pokrivenosti ukupne domaće i inostrane tražnje uvoznim robama i uslugama.

U period od 2001 do 2012. godine industrijska proizvodnja u Srbiji rasla je po prosečnoj stopi od 0,7 godišnje.Tempo rasta industrijske proizvodnje diktirala je prerađivačka in-dustrija, koja predstavlja dominantan sektor domaće industrije.

Grafikon br. 8.Dinamika proizvodnje industrije Republike Srbije (u %)

-2.8

6.6

0.6

4.2 4.1

1.4

-12.6

2.5 2.1

-15

-10

-5

0

5

10

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011Industrijska proizvodnja

Izvor: http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/CMIP/Brosura%20PKS%20sr.pdf

Takva kretanja, potvrđuju činjenicu da snažan rast ukupne tražnje nije bio iskorišćen za povećanje domaće proizvodnje. Ovakva kretanja zaustavljena su u 2009. godini kad je usled svetske ekonomske krize došlo do pada i domaće i inostrane tražnje. U tom kontekstu kretanju u industriji Srbije su slična kretanjima u Evropskoj uniji. Međutim, kod nas je specifična situacija, s obzirom da u prethodnom razdoblju (dobre konjukture na svetskom tržištu 2004-2007. godine) nije dovršeno restrukturiranje privrede. Tako je industrija, posebno prerađivačka dočekala krizu, uglavnom sa niskim nivoom konku-rentnosti i efikasnosti poslovanja, povećanom nelikvidnošću, uz kontinuiran pad zapo-slenosti i sve manjim broje proizvoda za izvoz.5

Sva navedena dešavanja upućuju na otvaranje pitanja procesa reindustrijalizacije Srbije. Pre svega zbog činjenice da Srbija ima veoma malo učešće izvoza u BDP (poznato je da industrija najviše učestvjuje u ponudi tzv. ”razmenjivih dobara”, tj. da bez razvijene idnustrije zemlja nema mnogo šansi u spoljnotrgovinskoj razmeni), zatim da je Srbija ostala bez velikog broja radnika u industrijskom sektoru i na taj način se našla na ivici socijalnih i svakih drugih tenzija povezanih sa siromaštvom, nezaposlenošću i sl. Da bi se ova tema dalje ekslplicirala neophodno je da se prvo vidi šta je uslovilo proces dein-dustrijalizacije Srbije?

5 http://www.ntp.rs/wp-content/uploads/2011/06/Industrijska_Politika_2011-2020.pdf

75

Prvo i osnovno objašnjenje tiče se tranzicionog perioda i promene vlasničke struktu-re koja je najzastupljenija baš u industriji s obzirom na značaj ove privredne grane za zemlje bivšeg socijalističkog uređenja. To je samo delimično tačno. Međutim, deindu-strijalizacija Srbije počinje pre više od tri decenije kada tranzicija nije bila ni na vidiku. Naime, zlatno doba rasta industrije i njenog velikog udela, kako u stvaranju bruto dodate vrednosti, tako i u spoljnotrgovinskoj razmeni osamdesetih godina XX veka, zaustavlje-no je velikom dužničkom krizom i nametanjem modela stabilizacije od strane MMF-a koji je u svojoj osnovnoj biti restriktivnog karaktera, zatim smanjenjem priliva izvora kreditiranja (eksternih izvora finansiranja), smanjenjem ukupne agregatne tražnje i na-ravno povećenjem neefikasnosti celokupne privrede.

Drugi razlog sigurno su pogubne sankcije međunarodne zajednice s početka devedsetih godina XX veka, nemogućnost izvoza roba i usluga, velikih troškova poslovanja i nada-sve hiperinflacija u 1992. i 1993. godini. Period posle 1995. počinje blagim oporavkom industrije, njenim povećanim učešćem u bruto domaćem proizvodu i naravno polako vraćanje izvoznim aktivnostima. Pravi ’’cunami’’ kreće početkom ovog XXI veka sa privatizacijom, nerezonskom liberalizacijom tržišta, enormnim uvozom kako robe ši-roke potrošnje, tako i kapitala, kada je izostala i reakcija nosilaca ekonomkse politike za delimičnom sterilizacijom velikog deviznog priliva i izražene apresijacije domaće valute. U ovim okolnostima privredi i tržištu je poslat lažan signal o isplativosti ili nei-splativosti čitavih delatnosti, favorizovanja uvoza svega i svačega i naravno velikog zao-stajanja izvoza. Izvoznici su bili kažnjeni dvostruko: preko cenovnog faktora i dobijanja mnogo manje količine dinara za izvezenu robu preko efekta “domaće inflacije”, odnosno porasta troškova poslovanja.

Kako vratiti industriju na staze koje će dugoročno omogućiti njeno povećanje učešća u BDP, povećati zaposlenost, podići nivo izvoza i na taj način povećati stepen otvorenosti privrede prema svetu? Reindustrijalizacija se svakako nameće kao najznačajniji proces.

Reindustrijalizacija podrazumeva primenu višeg nivoa znanja i organizacije koje tre-nutno u Srbiji uglavnom nema. Trenutna privredna situacija je nastala na špekulativnim transakcijama i uvoznim aktinvostima uslovljnih povoljnim (apresiranim) kursom koji je destimulisao svaku izvoznu aktivnosta, a favorizovao uvozne operacije i ekstrazaradu na domaćem tržištu.

Pre svega, država određenim merama ekonomske politike može stimulisati ulaganja u industrijsku proizvodnju koja ima perspektivu ali ne više na stari način, već uvažavajući potrebe i preferencije savremnih kupaca. Pre svega u domenu primene automatizacije i robotizacije u proizvodnji, uvođenja sistema kvaliteta po međunarnodnim standardima, sasvim novih tehnoloških dostigunća baziranih na ”zelenim” tehnologijama i drugačijoj energetskoj potrošnji. Neophodno je favorizovanje privlačenja stranih direktnih investi-cija u gradnju industrijskih pogona i zapošljavanje odredjenih kvalifikacionih zanima-nja. Nerelano je da se industrija vrati na nivoe pre nastanka procesa deindustrijalizacije kao i na nivoe prethodne industijske politike, jer je svet već davno prevazišao taj model industrijskog razvoja.

Jedan od primera je strateško partnerstvo Vlade Republike Srbije i italijanskog FIAT-a, čiji je rezultat fabrika Fiat automobili Srbija (FAS) koja je najveći srpski izvoznik. FAS

76

je i jedan od najvećih poslodavaca u Srbiji sa više od 3.000 radnika, kao i više od 1.200 zaposlenih kod direktnih dobavljača. 6 Osim ulaganja u razvoj, modernizaciju kompanije i zaposlene, za FAS je jedan od priroriteta i društveno odgovorno poslovanje.

Osim FAS-a postoje i druge oblasti za dinamičniji razvoj, pre svega, prerađivačke indu-strije. Oblasti sa veæim uèešæem u stvaranju bruto dotate vrednosti preraðivaèke indu-strije su: proizvodnja metalnih proizvoda (9,3%), proizvodnja piæa (6,9%), proizvodnja koksa i derivata nafte (6,4%), proizvodnja proizvoda od gume i plastike (6,3%) i proi-zvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala (5,8%). Sve ove delatnosti u okviru sektora preraðivaèke industrije, izuzev proizvodnje proizvoda od ostalih nemetalnih mi-nerala, imaju tendenciju rasta uèešæa u stvaranju bruto dodate vrednosti.

EnergetikaSve analize ključnih ekonomsko-tehnoloških promena u XXI veku govore da je ener-getika tokom poslednja dva i po veka bila i ostala pokretač i ključni faktor ekonomskih promena, kao i kičma privrednog razvoja. Promene koje se dešavaju na globalnom planu zahtevaju stručno i dugoročno sagledavanje njenih budućih tokova na nacionalnom ni-vou i odgovarajuće upravljanje energetskim razvojem.

U zemljama koje najbrže tehnološki napreduju i ostvaruju najveći novčani dohodak po jedinici utrošene energije, povećava se proizvodnja i potrošnja energije po stanovniku. Prema proceni Međunarodne agencije za energetiku (IEA), u periodu od 2005. do 2025. godine očekuje se uvećanje potrošnje primarne energije za 40%. To govori o neophod-nosti da se razvoj energetike strateški planira i analizira sa svih aspekata, kako onih opšterazvojnih, tehnološko ekonomskih, tako i socijalnih, ekoloških i drugih.

Energetska delatnost u Srbiji obavlja se kroz eksploataciju domaće primarne energije (uglja, nafte, prirodnog gasa, obnovljivih izvora energije), uvoz primarne energije (pre svega nafte i prirodnog gasa), proizvodnju električne i toplotne energije, eksploataciju i preradu uglja, eksploataciju i preradu sirove nafte, kao i transport i distribuciju energije i energenata do krajnjih potrošača.

Energetski sistem Republike Srbije čine:

a) sektor nafte, u okviru kog se obavlja eksploatacija domaæih rezervi sirove nafte i prirodnog gasa, uvoz sirove nafte, transport i prerada sirove nafte, proizvodnja, uvoz/izvoz i distribucija derivata nafte i maziva;

b) sektor prirodnog gasa, u okviru kog se obavlja uvoz i distribucija prirodnog gasa do krajnjih kupaca;

c) sektor uglja, u okviru kog se obavlja površinska, podzemna i podvodna eksploataci-ja uglja, prerada i prodaja uglja radi snabdevanja krajnjih kupaca;

d) elektroenergetski sketor, u okviru kog se obavljaju energetske delatnosti proizvod-nja elektriène energije u termoelektranama, i hidroelektranama, prenos elektriène energije i isporuka elektriène enegije do krajnjih kupaca elektro-distributivnim si-stemom;

6 http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/reindustrijalizacija-srbije-%E2%80%93-nuzno-st-i-potreba/

77

e) sistem gradskih toplana, u okviru kojih se obavlja proizvodnja i distribucija toplotne energije do krajnjih kupaca u 58 gradova i opština Republike Srbije i

f) sektor obnovljivih izvora energije, koji obuhvata proizvodnju energenata i energije iz obnovljivih izvora energije: sunčeve energije, energije vetra, malih vodotokova, biomase i geotermalne energije.

Proizvodnja električne energije odvija se u osam termoelektrana ukupne instalisane sna-ge 5.171 megavati, devet hidroelektrana ukupne instalisane snage 2.835 megavati i tri termoelektrane-toplane ukupne instalisane snage 353 megavati. 7

Prenos električne energije obavlja se na 400, 220 i 110 KV naponskim nivoima ukupne dužine 9.998 km u čijem sastavu se nalazi i 95 visokonaponskih trafostanica sa 187 transformatora ukupne instalisane snage od 18.622 megavolt ampera.

Centralizovano snabdevanje toplotnom energijom postoji u 58 gradova Srbije.

Eksploatacione rezerve nafte i prirodnog gasa kreću se na nivou od 20 miliona tona, dok se geološke rezerve procenjuju na nivou od oko 60 miliona tona.

Rafinerijska prerada nafte odvija se u dve rafinerije: Rafinerija nafte Pančevo i Rafinerija nafte Novi Sad, ukupnog kapaciteta 7,3 miliona tona primarne prerade godišnje.

Gasovodni sistem Srbije čine transportni gasovodni sistem kapaciteta 16 miliona m3 gasa/dan, dužine 2.258 km, distributivni gasni sistem dužine 14.299 km i podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor operativnog kapaciteta do 300 miliona i projektovanog kapaciteta 800 miliona m3 gasa.

Grafikon br. 9.Struktura proizvodnje primarne energije po energentima

Ugalj68%

Sirova nafta9%

Prirodni gas3%

Obnovljivi izvori energije

10%

Hidroelektrična energija

10%

Izvor: Energetski bilans Republike Srbije za 2012. godinu.

Ukupni energetski potencijal obnovljivih izvora energije procenjuje se na više od 4,30 miliona tona godišnje. Uvođenjem „Feed in” tarife 2010. godine započinje period većeg iskorišćenja obnovljivih izvora energije. Do sada je realizovano više projekata proizvod-

7 Veselinović, P., (2013), Nacionalna ekonomija, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu, Kragu-jevac, str.258.

78

nje električne energije iz obnovljivih izvora energije, ukupne instalisane snage oko 19 MW (mega vati).

Investicije Gasproma u Naftnu industriju Srbije (NIS) dobar su primer kako strateška investicija može da donese korist ekonomiji jedne države i njenoj privredi. NIS je u 2013. godini u budžet Srbije uplatio 120,6 milijardi dinara poreza i akciza. Ova sredstva činila su oko 14% prihoda budžeta, što jedvostruko veći procenat nego 2008, pre nego što je Gasprom preuzeo većinski udeo u NIS-u. Takođe, Gasprom je od 2009. do kraja 2013. investirao dve milijarde evra u NIS, a od 2014. do 2017. godine biće investirano još 1,5 milijardi evra. Ovakva ekspanzija NIS predstavlja snažan razvojni impuls ne samo za državu i lokalne samouprave, gde su pomenute investicije realizovane, već i za celokup-nu domaću privredu, budući da stotine malih i srednjih preduzeća rade kao dobavljači za NIS.

Veoma je važno i da se saradnja na polju energetike nastavi izgradnjom gasovoda Južni tok na teritoriji Srbije, koji može da donese dve milijarde evra direktnih investicije, kao i posao za desetine hiljada ljudi i to u najvažnijem trenutku, kada se Srbija, kao i mnoge druge zemlje, susreće sa nedostatkom podsticajnih sredstava za pokretanje privredne aktivnosti.

Projekat Južni tok je izuzetno značajan ne samo za privredni razvoj Srbije, već i regiona. Značaj tog projekta ogleda se ne samo u snabdevanju gasom Srbije već i bezbednosti u tom snabdevanju, povoljnijem transportu, ceni gasa, velikim razvojnim mogućnostima, interkonekciji prema Republici Srpskoj, Hrvatskoj, Rumuniji i Bugarskoj.

Slika br. 1.Gasovod Južni tok

Izvor: http://www.srbijagas.co.rs/projekti/juzni-tok.51.html

79

Srpske kompanije bi, inače, kroz gradnju ovog gasovoda trebalo da zarade oko 350 mi-liona evra, uz posebnu naplatu tranzitne takse. Rusija i Srbija su razjasnile sve detalje gradnje gasovoda Južni tok kroz našu zemlju i prema tom dogovoru Gasprom će finansi-rati radove na 400 kilometara gasovoda kroz našu zemlju, a rad će naplatiti od tranzitnih taksi, plus kamata od 4,25%.8 Na ovaj način, Srbija će postati regionalni lider u snabde-vanju gasom, obezbediti dugoročnu energetsku stabilnost, što će predstavljati i veoma značajan izvozni potencijal iz oblasti energetike.

Zaključak

Na osnovu svega navedenog, može se zaključiti da je srpski izvoz još uvek nedovoljno valorizovana ekonomska kategorija. Proizvodi iz Srbije su radnointenzivni, a u samoj strukturi izvoza dominiraju sirovine i poluproizvodi, tačnije one komponente čije su cene na svetskom tržištu nestabile, sklone opadanju.

Sa takvom strukturom izvoza, Srbija ne može da reši problem hroničnog deficita, ali i sve druge probleme koji su u direktnoj vezi sa tim tendencijama. Činjenica da Srbija obiluje određenim prirodnim bogatstvima, navela je kreatore ekonomske politike u pret-hodnim periodima da koncipiraju izvoznu strategiju u skladu sa tim ubeđenjem. Uz to treba istaći i ideološke razloge (bili smo osnivač i aktivan član ’’Nesvrstanih’’) koji su opredeljivali i potencijalna tržišta. Dakle, odsustvo ekonomskih kriterijuma i dominacija politike uticali su da danas naš izvoz ne bude kategorija koja se može okarakterisati kao poluga razvoja. Preciznije govoreći, izvoz nije uspeo da obezbedi jedan od osnovnih makroekonmskih ciljeva - uravnotežen platni bilans.

Nedvosmisleno se nameće zaključak da je nivo konkuretnosti privrede Srbije nizak i da bi morao i mogao da bude viši. Prioritet ekonomske politike, u narednom periodu, mora biti povećanje nivo konkuretnosti. Povećanje nivoa konkuretnosti privrede i izvoza treba da bude primarni zadatak za Srbiju, jer samo konkurentna privreda može odoleti izazovima i pritiscima drugih tržišnih učesnika, a istovremeno obezbediti i privredni razvoj, odnosno ekonomski rast i socijalno blagostanje. Potrebno je imati u vidu da sta-nje nacionalnog poslovnog okruženja se ne može popraviti preko noći i ono mora biti plod dugoročnog rada na ostvarivanju zacrtanog cilja. Problemi koji postoje nisu od juče i ne mogu rešiti preko noći. Najbolje rešenje jeste donošenje nacionalne strategije koja bi služila kao usmerenje za sve promene koje su neophodne za stimulisanje konkurentnosti zemlje i jačanja njenog izvoza.

Da bi povećali konkurentnost privrede i izvoza potrebno je da se poboljša investiciona klima u zemlji, uz dodatno stimulisanje priliva stranih direktnih investicija u one sektore koji mogu du budu okosnica izvoza u narednim godinama. Da bi se održao postojeći tempo rasta robnog izvoza i pojačala konkurentnost domaćih preduzeća na svetskom tržištu potrebno je da se uveća finansijski potencijal Fonda za kreditiranje i osiguranje izvoza. Sem toga, neophodno je da se u budžetu Srbije predvide značajnija sredstva za promociju domaće privrede u inostranstvu kao i za snažnije finansiranje istraživanja i razvoja u domaćim preduzećima.

8 http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Juzni-tok-ipak-po-planu36982.lt.html

80

Takođe, neophodno je izgrađivati imidž ekološki čiste zemlje, tj. područja bez genetski proizvedene hrane. Unapređenje imidža “Made in Serbia” je veoma značajno, jer može uticati na imidž određenih proizvoda( na primer vina) gde je zemlja porekla veoma zna-čajan marketinški element. Time će se povećati marketinški motivi za izlazak na stra-no tržište. Srbija ima autentične proizvode sa dugom tradicijom (maline, ajvar, rakija i mnogi drugi), čiji kvalitet treba unaprediti u budućnosti. Veliki problem je taj što su nas druge zemlje pretekle u brendiranju nekih naših tradicionalnih proizvoda kao svojih. Međutim, bitka nije do kraja izgubljena, jer je moguće povratiti ove brendove, dajući im geografsko poreklo.

Literatura

1. Crnomarković, J., (2010), Pregled spoljnotrgovinske robne razmene Republike Srbi-je u periodu 1988-2009 godina, Republički zavod za statistiku, Beograd.

2. Dugalić, V., (1998), Izlazak iz krize uz pomoć stranih direktnih investicija, Finansije, br. 9-10, Beograd.

3. Ilić, A. (2008), Agencije za kreditiranje izvoza kao deo sistema za podršku izvozu, Srpski ekonomski forum, Beograd.

4. Kovačević, R., (2006), „Mogućnost i ograničenja porasta izvoza kao faktora plat-nog bilansa Srbije“, Privredna komora Srbije, Beograd.

5. Kovačević, R., (2005), Porast izvoza kao generator privrednog razvoja Srbije - Sta-bilizacija i razvoj: kako dalje, Tematski broj časopisa Economist, godina LVIII, broj 1, Vol.41, Beograd.

6. Lehmann, A., Tamirisa, N.T., & Wiecyorek, J., (2003), Internacional Trade in Ser-vices: Implications for the IMF, IMF Policy Discussion Paper, Policy Development and Review Department.

7. Madžar, LJ., (2005), Na razvojnoj raskrsnici, Publikacija: Konkurentnost privrede Srbije, Jefferson Institute i NBS, Beograd.

8. Milovanović, G.,(2000), Spoljna trgovina, teorija, principi i praksa, Ekonomski fa-kultet Univeziteta u Kragujevcu, Kragujevac.

9. Milovanović,G.,Veselinović, P.,(2009), Globalizacija i tranzicija, Ekonomski fakul-tet Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac.

10. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije, (2012), Energetski bilans Republike Srbije, Beograd.

11. Nikolić, G., Jovanović., N.,Todorović,V., (2011), CEFTA 2007-2010, Iskustva, poten-cijl i perspektiva, Centar za novu politiku, Beograd.

12. Privredna komora Srbije, (2010), Mogućnost povećanja izvoza primenom sporazu-ma o slobodnoj trgovini, Beograd.

13. Savić, N., Pitić, G.,(2010), Kuda ide konkurentnost Srbije, Fakultet za ekonomiju, finansije i administaciju, Beograd.

14. Thomas, I. P., (2008), Financialization: What it is and Why it Matters, Macroecono-mic Policy Institute,Working paper 04/2008.

15. Veljković, B., Ševarlić, M., (2010), Proizvodno-izvozne mogućnosti Srbije na evrop-skom tržištu zdravstveno bezbedne hrane, Zbornik radova: Agroprivreda Srbije i evropske integracije, Društvo agrarnih ekonomista Srbije, Beograd.

81

16. Veselinović, P., (2013), Nacionalna ekonomija, Ekonomski fakultet, Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac.

17. Vlada Republike Srbije, (2011), Strategija i politika razvoja industrije Republike Srbije od 2011 do 2020.godine, Službeni glasnik 16/11, Beograd.

18. Zakić, Z., Stojanović, Ž., (2008) Analiza mesta poljoprivrede u teoriji privrednog razvoja, Zbornik radova: Ekonomska politika i privredni razvoj, Ekonomski fakul-tet Univerziteta u Beogradu, Beograd.

19. http://www.europa.rs/srbija-i-evropska-unija/eu-srbija-trgovina.html20. http://www.makroekonomija.org/0-dragovan-milicevic/reindustrijalizacija-srbije21. http://www.pks.rs/SADRZAJ/Files/CMIP/Brosura%20PKS%20sr.pdf22. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLeve-

l=1&pubType=2&pubKey=246123. http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2013.html#izvozpo-

zemljama24. http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2013.html25. http://www.pks.rs/PrivredaSrbije.aspx?id=13&p=2&26. http:// www.ntp.rs/wp-content/uploads/2011/06/Industrijska_Politika_2011-2020.

pdf27. http://www.agropress.org.rs/tekstovi/19291.html28. http://www.politika.rs/rubrike/dogadjaji-dana/Juzni-tok-ipak-po-planu36982.lt.html29. http://www.srbijagas.co.rs/projekti/juzni-tok.51.html30. http://webrzs.stat.gov.rs

Izvozni potencijal privrede Srbije u novim globalnim uslovima

Apstrakt: Govoreći konkretnije o srpskom izvozu, njegovom kretanju i perspektivama treba, pre svega, istaći njegovu nedovoljnost i lošu strukturu. Svi navedeni ekonomski problemi u kombi-jaciji sa političkim uticali su na to da izvoz iz Srnbije postane periferna kategorija jer su izvozni proizvodi, u najvećoj meri, radno-intenzivni, a u samoj strukturi izvoza dominiraju sirovine i poluproizvodi, tačnije one komponente čije su cene na svetskom tržištu nestabile i često sklone opadanju.

Izvoz je veoma bitna poluga razvoja privrede Srbije koja može, u velikoj meri, da olakša rešava-nje nagomilanih problema, pre svega, kroz paltnobilansni, odnosno devizni efekat. Da bi se po-stigao značajniji platnobilansni i makroekonomski efekat od izvoza, potrebno je koncipirati novu stratgiju izvoza, koja bi se odnosila na srednjoročni, a kasnije i na dugoročni period. Neophodno je smanjiti uvoznu zavisnost privrede jačanjem postojeće privredne strukture i formiranjem novih izvozno orijentisanih firmi ili firmi komponentaša za veće izvozne gigante. Uz povećanje kvanti-teta izvoza, neophodno je raditi i na kvalitetu izvoznih proizvoda.

Ključne reči:izvoz, deficit, poljoprivreda, industrija, enetgetika.

Export Potential of Serbian Economy in the New Global Conditions

Abstract: Speaking specifically of Serbian export, its movements and perspectives, it should pri-marily emphasize its insufficiency and poor structure. All mentioned economic problems, com-bined with political, influenced Serbian export to become peripheral category because the export

82

products are largely labor-intensive, and in the structure of export dominate raw materials and semi-finished products, namely those components whose prices in the world market are unstable and often prone to decline.

Export is an important basis of the economic development of Serbia, which can greatly facilita-te the resolution of many problems, primarily through balance of payment or foreign exchange effects. In order to achieve significant balance of payment and macroeconomic effects of export, it is needed, in the first place, to create a new export strategy, which applies the medium-term, and later on a long-term period. It is necessary to reduce import dependence of the economy by strengthening existing economic structure and the formation of new export-oriented firms or components suppliers for larger export giants. With an increase in the quantity of export, it is necessary to work on the quality of export products.

Keywords: export, deficit, agriculture, industry, energetics

83

Savremena analiza međunarodne trgovine – značaj za analizu spoljne trgovine SrbijeSandra Stojadinović Jovanović*

Uvod

Svetsku privredu karakteriše značajan porast međunarodne trgovine, naročito od druge polovine 20. veka. Ostvarujući visoke stope rasta, međunarodna trgovina je postala naj-značajnija ekonomska aktivnost u svetskoj privredi.

Najznačajniji segment međunarodne trgovine predstavlja međunarodna trgovina robom, na koju otpada oko 80% ukupne svetske trgovine. Međunarodna trgovina robom je ubr-zano rasla u drugoj polovini 20. veka. Od 1950-tih godina do početka 21. veka, vrednost međunarodne trgovine robom je povećana za preko 100 puta. Tako je, od 1948. do 2003. godine njena vrednost povećana sa 58 milijardi na 7294 milijardi USD, odnosno za 126 puta, od 1948. do 2006. godine za preko 208 puta, a od 1948. do 2011. godine (kada me-đunarodna trgovina dostiže rekordnu vrednost) za preko 314 puta (Slika 1).

Slika 1.Porast međunarodne trgovine robom, 1948-2012

(milijarde USD)

17930

12542

16140

1401212083

10159

7294

36711838

5791578458

15274

18255

02000400060008000

100001200014000160001800020000

1948 1953 1963 1973 1983 1993 2003 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012

Izvor: WTO, 2004, International Trade Statistics 2004, WTO, Geneva, p. 30; WTO, 2007, International Trade Statistics 2007, WTO, Geneva, p. 175; WTO, 2012, International Trade Statistics 2012, WTO, Geneva, p. 209 i WTO, 2013, International Trade Statistics 2013, WTO, Geneva, p. 22.

U prvoj deceniji 21. veka, međunarodna trgovina robom je beležila kontinuirani porast do 2008. godine, kada dolazi do naglih skokova (pada i potom porasta) njene vrednosti. U 2008. godini, svetski robni izvoz je dostigao do tada rekordnu vrednost od 16,1 bili-ona USD. Nakon pojave, krajem 2007. godine, a potom i ekspanzije svetske ekonomske krize tokom 2008. godine, međunarodna robna trgovina je u 2009. godini zabeležila

* Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu; sandra@ekof.bg.ac.rs

84

svoj najveći pad od Drugog svetskog rata. Opala je za 22% u odnosu na prethodnu 2008. godinu, na nivo od 12,5 biliona USD. Pad u 2009. godini je, potom, bio kompenzovan oštrim skokom međunarodne robne trgovine za 22% u narednoj 2010. godini, rastući sa 12,5 biliona USD na 15,3 biliona USD. Rastući trend je nastavljen i u 2011. godini kada međunarodna robna trgovina dostiže najvišu vrednost od 18,2 biliona USD. U 2012. godini usledio je manji pad od 1,8%, na 17,9 biliona USD.

Rast međunarodne robne trgovine je naročito značajan, s obzirom na to da su stope rasta znatno više od stopa rasta svetske proizvodnje. Na ovaj način, beležeći brz rast tokom 20. veka, međunarodna trgovina je povećavala svoj značaj u svetskoj privredi. Veoma izražen rast međunarodne robne trgovine, tokom čitave druge polovine 20. veka i počet-kom 21. veka, bio je znatno izraženiji od rasta svetske proizvodnje (Tabela 1).

Tabela 1.Rast svetske robne trgovine i svetske proizvodnje

(prosečne godišnje stope rasta u %)1950-1960

1960-1970

1970-1980

1980-1990

1990-2000 2002 2003 2005 2006 2009 2010 2011 2012

Svetska robna trgovina

6,5 8,3 5,2 3,7 6,0 3,0 4,5 7,0 8,0 -12,0 14,0 5,5 2,5

Svetska robna proizvodnja

4,2 5,3 3,6 2,8 3,0 1,0 3,0 3,5 3,0 -5,5 6,5 2,5 2,0

Izvor: WTO, 1995, International Trade – Trends and Statistics 1995, Geneva; WTO, 2004, International Trade Statistics 2004, WTO, Geneva, p. 17; WTO, 2007, International Trade Statistics 2007, WTO, Geneva, p. 7 i WTO, 2013, International Trade Statistics 2013, WTO, Geneva, p. 19.

Tokom 1990-tih godina, međunarodna trgovina je rasla brže od bruto domaćeg proizvo-da u svetu. Od 1995. godine racio trgovine robom i uslugama prema GDP-u je porastao sa oko 19%, koliko je iznosio u 1995. godini, na 23% u 1999. godini1. U 2005. godini racio svetskog izvoza robe i usluga prema GDP-u je iznosio 29%, a u 2012. godini je dostigao 32%2.

U 2010. godini svetska robna trgovina se, nakon prethodne globalne ekonomske krize, oporavila i ostvarila je veći porast od svetskog GDP-a (14% naspram 6,5%), i kao rezultat toga racio svetske trgovine prema GDP-u je oštro porastao, nakon prethodnog još oštri-jeg pada u 2009. godini. Na nivou od 24% u 2010. godini, ovaj racio je ostao ispod svoje rekordne vrednosti od 32% u 2008. godini, ali je ostvarena vrednost u 2010. godini bila visoka u odnosu na ranije vrednosti3. U 2012. godini racio međunarodne robne trgovine prema GDP-u je dalje porastao i dostigao 26%4. Tako međunarodna trgovina ostaje po-kretačka snaga i generator svetskog ekonomskog rasta i razvoja.

1 Lindner, Andreas, Bill Cave, Lydia Deloumeaux and Joscelyn Magdeleine, 2001, Trade in Goods and Services: Statistical Trends and Measurement Challenges, OECD Statistics Brief, October No. 1, OECD, Paris, p. 1.

2 Obračun autora prema: WTO, 2013, International Trade Statistics 2013, WTO, Geneva, p. 39.3 WTO, 2011, World Trade Report 2011, Geneva, p. 24.4 WTO, 2013, International Trade Statistics 2013, WTO, Geneva, p. 39.

85

Analiza međunarodne trgovine: klasična versus savremena

Kada analiziramo međunarodnu trgovinu (kao što smo to uradili u prethodnom delu) kao i spoljnu trgovinu pojedinačnih zemalja, koristimo zvanične statističke podatke koje objavljuju međunarodne i nacionalne institucije u svojim statističkim publikacijama ili putem elektronskih informacionih sistema. Zvanični statistički podaci o spoljnoj trgovi-ni zemalja i, njihovim agregiranjem utvrđeni podaci o međunarodnoj trgovini, dobijeni su obuhvatom i registrovanjem samo klasičnih, tradicionalnih oblika trgovanja koji se odvijaju preko nacionalnih granica (u slučaju međunarodne trgovine robom) odnosno između rezidenata različitih zemalja (u slučaju međunarodne trgovine uslugama).

Postojeće statističko obuhvatanje međunarodnih trgovinskih tokova i registrovanje spoljnotrgovinskih transakcija zasnovano je na metodologiji Ujedinjenih nacija za me-đunarodnu trgovinsku statistiku, sadržanoj u publikaciji UN „Statistika međunarodne robne trgovine: koncepti i definicije, 2. revizija“ (UN’s International Merchandise Trade Statistics: Concepts and Definitions, Revision 2 - IMTS Rev. 2)5. U ovoj publikaciji su date preporuke koje zemlje treba da primene u svojoj spoljnotrgovinskoj statistici, pri registrovanju spoljnotrgovinskih transakcija. Primenom ove metodologije međunarodne trgovinske statistike vrši se obuhvatanje samo klasičnih trgovinskih transakcija koje se obavljaju preko nacionalnih granica i beleže u nacionalnim platnim bilansima zemalja. To znači da postojeći obuhvat i registrovanje međunarodne trgovine, time i analiza koju na njima baziramo (klasična analiza), uključuje samo tradicionalne, klasične preko-gra-nične tokove trgovine.

Međutim, kako se odvijanje međunarodne trgovine u savremenim uslovima znatno pro-menilo, u smislu da ne obuhvata samo klasične spoljnotrgovinske transakcije, to se i savremena analiza međunarodne trgovine mora razlikovati od ranije, klasične. Otuda i potreba za jednim potpuno drugačijom pristupom i drugačijim, novim, konceptom obuhvatanja, registrovanja i analize međunarodne trgovine.6 Potreba za novom, savre-menom analizom međunarodne trgovine, između ostalog, proizilazi i iz činjenice da savremenu međunarodnu trgovinu karakteriše:

• rast broja i značaja transnacionalnih kompanija (transnacionalizacija međunarodne trgovine)7,

• rast broja stranih filijala transnacionalnih kompanija i• rast spoljne trgovine preko stranih filijala8.

5 UN, 1998, International Merchandise Trade Statistics: Concepts and Definitions, Department of Eco-nomic and Social Affairs, Statistics Division, Studies in Methods, ST/ESA/STAT/SER. M/52/Rev. 2, United Nations, New York.

6 Detaljno o novom konceptu međunarodne trgovine u: Stojadinović Jovanović, Sandra, 2013, Novi koncept međunarodne trgovine, Ekonomski fakultet, Kragujevac.

7 Detaljno o transnacionalizaciji međunarodne trgovine u: Stojadinović Jovanović, Sandra, 2008, Transna-cionalizacija međunarodne trgovine, Prometej, Beograd.

8 Detaljno o trgovini posredstvom stranih filijala u: Stojadinović Jovanović, Sandra, 2013, Novi koncept međunarodne trgovine, Ekonomski fakultet, Kragujevac.

86

Broj transnacionalnih kompanija (TNK) u svetu se kontinuirano povećavao u periodu posle Drugog svetskog rata, a naročito od devedesetih godina 20. veka. Na početku 21. veka postojalo je 61.582 transnacionalne kompanije9, dok se danas njihov broj povećao na 103.786 transnacionalnih kompanija sa 892.114 filijala širom sveta (Tabela 2). Ovaj ogroman broj transnacionalnih kompanija sa njihovim još brojnijim filijalama otvorenim u inostranim zemljama predstavlja svetsku mrežu kanala kroz koju cirkulišu roba, usluge, kapital, znanje i tehnologija. Prihodi ovih kompanija su veći od bruto domaćih proizvoda većine zemalja u svetu. Procenjuje se da one ostvaruju oko 50% svetskog bruto domaćeg proizvoda i da se njihovo učešće i dalje povećava. Na njih otpada 2/3 svetske trgovine, a pola ovog učešća, odnosno 1/3 ukupne međunarodne trgovine, čini intrafirmska trgovina, odnosno međunarodne transakcije koje se odvijaju unutar transnacionalnih kompanija.10 Otuda, usled velikog učešća i uloge transnacionalnih kompanija u svetskoj privredi i tr-govini, naročito od druge polovine 20. veka, govorimo o procesu transnacionalizacije međunarodne trgovine.

Tabela 2.Broj TNK (matičnih kompanija) i stranih filijala

TNK(matične kompanije)

Strane filijale

Razvijene zemlje 73 144 373 612Zemlje u razvoju 30 209 512 531Jugoistočna Evropa i Zajednica nezavisnih država 433 5 971Svet 103 786 892 114

Izvor: UNCTAD database, http://unctad.org/Sections/dite_dir/docs/WIR11_web%20tab%2034.pdf, 28.09.2014.

Pored rasta broja transnacionalnih kompanija i broja filijala koje su ove kompanije otva-rale širom sveta, dinamično je rasla i spoljna trgovina koju su ove kompanije obavljale preko svojih preduzeća (filijala) u drugim zemljama. Suština poslovanja transnacional-nih kompanija se ogleda u preduzimanju direktnih investicija u inostranstvu i osnivanju preduzeća (stranih filijala) radi obavljanja proizvodnje u njima (međunarodne proizvod-nje) sa ciljem prodaje proizvedene robe i usluga na domaćem tržištu i tržištima trećih zemalja. Do 1990-tih godina, prodaje preko stranih filijala i prodaje kroz klasičan izvoz su bile gotovo jednake (Tabela 3). U 1982. godini, tokovi stranih direktnih investicija (SDI) su bili manji od 60 milijardi USD, dok je ukupni svetski izvoz (2,4 biliona USD) bio gotovo jednak prodajama stranih filijala (2,7 biliona USD).

Međutim, u periodu posle 1990-tih, dolazi do značajnih promena u obavljanju međuna-rodnih trgovinskih transakcija i odvijanju međunarodnih trgovinskih tokova izazvanih poslovanjem i ekspanzijom transnacionalnih kompanija. Posle 1990-tih prodaje stranih filijala su ostvarile brži rast i mnogo veće vrednosti od svetskog izvoza (Tabela 3). U 1990. godini, tokovi stranih direktnih investicija su premašili 200 milijardi USD, dok su prodaje stranih filijala bile 5,1 biliona USD i značajno iznad ukupnog svetskog izvoza od 9 UNCTAD, 2004, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004, str. 273-274, Annex

table A.I.6, podaci zaključno sa 2003. godinom.10 Detaljno o transnacionalizaciji međunarodne trgovine u: Stojadinović Jovanović, Sandra, 2008, Transna-

cionalizacija međunarodne trgovine, Prometej, Beograd, str. 61.

87

4,4 biliona USD. U 2010. godini, kada su tokovi stranih direktnih investicija premašili 1,4 biliona USD, prodaje stranih filijala su ostvarile ogroman porast na preko 22 biliona USD, dok je ukupni svetski izvoz iznosio 18,9 biliona USD i činio 84% ovih prodaja. U 2011. godini prodaje stranih filijala premašuju vrednost svetskog izvoza za 1895 mili-jardi USD, a u 2012. godini njihova dominacija dalje raste premašujući svetski izvoz za 3548 milijardi USD.

Tabela 3.Odabrani pokazatelji odvijanja međunarodne trgovine:

klasični svetski izvoz i prodaje preko stranih filijala (milijarde USD)

1982 1990 2010 2011 2012SDI prilivi 58 207 1 409 1 652 1 351Prodaje stranih filijala TNK 2 741 5 102 22 574 24 198 25 980Svetski izvoz roba i usluga 2 395 4 382 18 956 22 303 22 432Svetski izvoz kao % prodaja stranih filijala 87,4 85,9 84,0 92,2 86,3

Izvor: UNCTAD, 2008, World Investment Report 2008, UN, New York and Geneva, str. 10 i UNCTAD, 2013, World Investment Report 2013, UN, New York and Geneva str. xvi, dok su podaci o učešću svetskog izvoza u prodajama stranih filijala proračun autora.

Prodaje koje filijale transnacionalnih kompanija ostvaruju u inostranstvu su sa 2,7 bilio-na USD u 1982. godini porasle na 5,1 biliona USD u 1990. godini, na 22,6 biliona USD u 2010. godini, prešle 24 biliona USD u 2011. godini i dostigle gotovo 26 biliona USD u 2012. godini (Tabela 3), dostižući mnogo veće vrednosti u poređenju sa svetskim izvo-zom (Slika 2). Ovo nam pokazuje da firme prodaju više preko svojih filijala u inostran-stvu (stranih filijala) nego kroz klasičan izvoz koji zvanična međunarodna trgovinska statistika registruje kao svetski izvoz.

Slika 2.Svetski izvoz i prodaje stranih filijala

241982243222303

18956

4382

22574

5102

25980

0

10000

20000

30000

40000

1990 2010 2011 2012

Svetski izvoz roba i usluga Prodaje stranih filijala

Izvor: Tabela 3.

Tako je ekspanzija transnacionalnih kompanija, stranih filijala i njihovih prodaja vodila ka važnoj tendenciji i obeležju međunarodne trgovine, posle 1990-tih godina – novom obliku međunarodne trgovine koja se odvija posredstvom stranih filijala i koja je čak

88

postala važnija od klasičnog obavljanja trgovine preko nacionalnih granica. Kako tr-govinska statistika registruje i javno objavljuje kroz zvanične statističke podatke samo klasične trgovinske transakcije, to znači da postojeća klasična analiza nije u skladu sa odvijanjem međunarodne trgovine u savremenim uslovima, usled pojave ovih novih (do-datnih) oblika trgovanja na međunarodnom tržištu. Neobuhvatanjem prodaja stranih fili-jala i njihovim neuključivanjem u analizu trgovine, međunarodne kao i spoljne trgovine pojedinačnih zemalja, izostavlja se bitan, dominantan kanal međunarodnog trgovanja, čime i analiza postaje nepotpuna.

Stoga, kada analizu međunarodne trgovine baziramo samo na zvaničnim podacima o spoljnoj trgovini jedne zemlje ili na zvaničnim podacima o međunarodnoj trgovini (čiji je obuhvat ograničen na tradicionalno, klasično preko-granično trgovanje), ona postaje nepotpuna i neadekvatna i vodi ka pogrešnim zaključcima. Otuda potreba za novom, savremenom analizom međunarodne trgovine, koja će pored spoljnotrgovinskih tokova registrovanih kroz zvanične javno dostupne podatke uključiti i ove nove, dodatne, ali jako važne i veoma prisutne trgovinske tokove.

Značaj savremene analize međunarodne trgovine za analizu spoljne trgovine Srbije

Kako na polju međunarodne trgovine, tako i na polju spoljne trgovine pojedinačnih ze-malja, zvanična trgovinska statistika zemlje obuhvata i registruje samo klasičnu preko--graničnu trgovinu a ne uključuje trgovinu koju obavljaju njene kompanije posredstvom svojih filijala u inostranstvu. Zato je potrebna nova, savremena analiza, koja će pored trgovinskih tokova registrovanih kroz zvanične javno dostupne podatke uključiti i nove, dodatne, važne i veoma prisutne spoljnotrgovinske tokove.

U slučaju Srbije, metodologija statistike spoljne trgovine, koja se koristi u prikupljanju, obradi i publikovanju podataka o spoljnotrgovinskoj robnoj razmeni Srbije, je sadržana u publikaciji “Metodologija statistike spoljne trgovine”11. Na osnovu podataka, dobije-nih primenom ove metodologije, a koje objavljuje Republički zavod za statistiku Srbije, analiziramo spoljnotrgovinsku robnu razmenu Republike Srbije.

Metodologija, statistički obuhvat, evidencija i registrovanje spoljne trgovine Srbije se bazira na pomenutoj metodologiji UN, odnosno na međunarodnoj metodologiji statistike međunarodne robne trgovine koju preporučuju Ujedinjene nacije. To znači da za obuhvat statističkih trgovinskih podataka Srbije važi isto što i za obuhvat statističkih trgovinskih podataka na međunarodnom nivou – da obuhvataju tj. uključuju samo klasične trgo-vinske transakcije koje se odvijaju preko nacionalnih granica. Tako je u Srbiji, prema postojećoj metodologiji, registrovanje robne transakcije povezano s kretanjem predmeta trgovine preko nacionalne granice. Statistika spoljne trgovine registruje sve prodaje robe u inostranstvu kao izvoz i sve kupovine robe u inostranstvu kao uvoz. Carinski organi beleže kretanje robe preko nacionalnih granica kao zvanične trgovinske tokove, koriste-ći tzv. Harmonizovani sistem klasifikacije robe u međunarodnoj trgovini. Ovi podaci se potom rekalkulišu prema Standardnoj međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji robe (SITC rev. 3) koja se međunarodno koristi u statističke svrhe.

11 Republički zavod za statistiku Srbije, 2007, Metodologije i standardi: Metodologija statistike spoljne trgovine, Beograd.

89

U Srbiji, kao i u drugim zemljama širom sveta, velika međunarodna preduzeća - transna-cionalne kompanije, plasiraju svoj kapital u obliku stranih direktnih investicija i osnivaju filijale. Ove filijale u Srbiji, kao i u drugim zemljama domaćinima, posluju kao i sva druga domaća preduzeća. Osnivaju se i registruju po zakonima domaće zemlje, tj. Srbije, kao preduzeća (srpska preduzeća) pravno zasebna u odnosu na svoje osnivače – matične kompanije locirane u inostranstvu. Ali, treba imati u vidu da su ova preduzeća (strane filijale), usled ulaganja kapitala od strane matične kompanije, zavisna i dužna da posluju u skladu sa poslovnom politikom matične kompanije, za razliku od drugih domaćih preduzeća koja su pod kontrolom domaćeg kapitala. Kada ovakvo jedno preduzeće (fi-lijala strane kompanije - strana filijala), locirano u Srbiji, obavi neku spoljnotrgovinsku transakciju (prodaju ili kupovinu u inostranstvu), to zvanična statistika Srbije registruje kao izvoz odnosno uvoz Srbije. Tako spoljnotrgovinske transakcije svih kompanija, lo-ciranih u Srbiji, bivaju registrovane kao spoljna trgovina Srbije (zvanično registrovan izvoz i uvoz Srbije), bez obzira da li su pod kontrolom državljana Srbije ili pod kontrolom stranih kompanija. To nam pruža neadekvatnu sliku spoljne trgovine Srbije, u kojoj nisu razgraničene aktivnosti pod kontrolom stranog kapitala i one pod kontrolom domaćeg kapitala. Kreatori spoljnotrgovinske, kao i ukupne ekonomske, politike nemaju, na taj način, realnu sliku i pouzdanu osnovu za donošenje adekvatnih odluka i preduzimanje odgovarajućih mera.

Značaj svega navedenog naročito pojačava činjenica rastuće transnacionalizacije pri-vrede Srbije, usled značajnih priliva SDI u Srbiju i sve većeg broja i značajnije uloge filijala stranih kompanija. U 2003. godini, ukupan broj stranih filijala u Srbiji (zajedno sa Crnom Gorom) iznosio je 6112, dok je do 2010. godine broj stranih filijala u Srbiji narastao na 98713.

Pored toga, ova preduzeća (strane filijale), koja su rezultat priliva SDI u zemlju, vrše pro-daje na domaćem tržištu postojećim domaćim preduzećima, odnosno domaća preduzeća obavljaju kupovine dobara i usluga od ovih strano-kontrolisanih preduzeća umesto da kupuju (uvoze) od njihovih matičnih kompanija iz inostranstva ili od nekih drugih kom-panija iz inostranstva, što predstavlja vid supstitucije klasičnog uvoza. Ujedno ukazuje i na to da bi u slučaju nepostojanja ovih kupovina, uvoz bio veći.

Srbija spada među one zemlje koje imaju znatno veće prilive SDI od odliva SDI, odnosno koje se javljaju u preovlađujućoj ulozi zemalja domaćina. I to važi za celu grupu zemalja Jugoistočne Evrope (JIE). Za ove zemlje se može pokazati da više uvoze kroz prilive SDI (kupovine od stranih filijala koje su rezultat priliva SDI) nego kroz klasičan uvoz.14

Za zemlje domaćine, priliv SDI, koji rezultira u otvaranju filijale na njenoj teritoriji, zna-či da će, umesto da uvozi iz matične zemlje stranog investitora, kupovati robu od filijale koja obavlja proizvodnju na njenoj teritoriji, što predstavlja supstituciju uvoza. Iz ovih razloga, prilive SDI u zemlju domaćina možemo identifikovati kao izvor supstitucije

12 UNCTAD, 2004, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, str. 273-274.13 UNCTAD, 2011, World Investment Report 2011, UN, New York and Geneva, Web table 34.14 Autor je ovo pokazao u: Stojadinović Jovanović, Sandra, 2013, »Novi međunarodni trgovinski tokovi

zemalja Jugoistočne Evrope«, XVIII naučni skup Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja Jugois-točne Evrope, Ekonomski fakultet, Niš, jun 2013, str. 585-592.

90

uvoza. Umesto direktnog uvoza, zemlja domaćin kupuje robu od filijale koja je nastala kao rezultat priliva SDI i ostvaruje indirektan uvoz.15

Komparativna analiza spoljnotrgovinskih i investicionih tokova zemalja JIE16 pokazuje da se ove zemlje u uvozu više oslanjaju na prilive SDI, nego na klasičan uvoz koji se odvija preko nacionalnih granica i koji se registruje u zvaničnim nacionalnim spoljno-trgovinskim statističkim brojkama, odnosno da je njihov preovlađujući uvozni tok - tok ostvaren posredstvom priliva SDI što znači kroz kupovinu od filijala (stranih filijala) koje su nastale kao rezultat tog priliva SDI na tržište ovih zemalja, nego što to čine kroz klasičan uvoz tj. kroz razmenu preko nacionalnih granica i koji registruju nama dostup-ne zvanične statističke brojke. U pogledu izvoza, situacija je drugačija. Zemlje JIE svoj izvoz više obavljaju kroz tradicionalnu formu klasičnog, prekograničnog izvoza.

Ovo su zaključci koji važe za celu grupu zemalja JIE, uključujući i Srbiju. Ovakvi za-ključci neminovno moraju da utiču na našu analizu međunarodne trgovine i spoljnotrgo-vinske razmene individualnih zemalja, uključujući i analizu njihovih spoljnotrgovinskih bilansa, kao i same Srbije.

Dakle, prilikom analize uvoza Srbije moramo uvažiti činjenicu da bi on bio još veći da nema priliva SDI i kupovina od filijala koje su strane kompanije locirale u Srbiji. Ovim kupovinama se supstituišu kupovine od nekih drugih kompanija sa inostranih tržišta. Shodno tome, stvarni uvoz Srbije bi bio veći, ako uvažimo i ove kupovine. Odnosno stvarni uvoz Srbije je veći nego što to pokazuju statistički podaci, ako uzmemo u obzir ukupne kupovine koje srpske kompanije obave od stranih (strano-kontrolisanih) kom-panija.

U svojoj spoljnotrgovinskoj razmeni Srbija ostvaruje kontinuirani i rastući spoljnotr-govinski deficit (Tabela 4). Uvažavanjem prethodnog zaključka, da je pravi uvoz Srbije veći nego što to pokazuju statistički podaci, dolazimo do još nepovoljnije slike spoljne trgovine Srbije koja upućuje na to da je stvarni spoljnotrgovinski deficit Srbije još veći od onog zvanično prikazanog.

Tabela 4.Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije, 2004-2013

(milioni evra)Godina Izvoz Uvoz Spoljnotrgovinski deficit2004 2831,6 8620,7 - 5789,12005 3608,3 8434,2 - 4825,92006 5102,5 10460,7 - 5358,22007 6432,6 13808,4 - 7375,82008 7428,8 16283,0 - 8854,22009 5961,3 11327,0 - 5365,7

15 Stojadinović Jovanović, Sandra, 2013, »Novi međunarodni trgovinski tokovi zemalja Jugoistočne Evro-pe«, XVIII naučni skup Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja Jugoistočne Evrope, Ekonomski fakultet, Niš, jun 2013, str. 585-592.

16 Stojadinović Jovanović, Sandra, 2013, »Novi međunarodni trgovinski tokovi zemalja Jugoistočne Evro-pe«, XVIII naučni skup Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja Jugoistočne Evrope, Ekonomski fakultet, Niš, jun 2013, str. 585-592.

91

2010 7393,4 12423,5 - 5030,12011 8441,4 14250,0 - 5808,62012 8738,9 14716,7 - 5977,82013 10996,7 15469,0 - 4472,3

Izvor: Republički zavod za statistiku, http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/ReportView.aspx, 08.09.2014

Pored realnijeg sagledavanja uvoza, za potrebe analize spoljnotrgovinske razmene Srbije i spoljnotrgovinskog bilansa bitna je i analiza na strani izvoza. Ova analiza, na žalost, dalje doprinosi pogoršanoj slici spoljnotrgovinske razmene Srbije i spoljnotrgovinskog deficita Srbije.

Ako posmatramo najveće izvoznike u Srbiji, uočićemo da na 15 najvećih izvoznika otpa-da gotovo trećina (32,8%) srpskog izvoza u 2013. godini (Tabela 5). Od ovih 15 najvećih izvoznika iz Srbije, njih 12 su strano-kontrolisana preduzeća i na njih otpada 3.142 mi-liona evra izvoza iz Srbije, što čini 28,6% ukupnog izvoza iz Srbije. Uočava se ne samo velika koncentracija izvoza Srbije na mali broj izvoznika, već i upečatljivo dominantna uloga stranih (strano-kontrolisanih) izvoznika među najvećim izvoznicima. Od ukupne vrednosti koju ostvari 15 najvećih izvoznika iz Srbije (3,6 milijardi evra), na strane fir-me otpada 3,1 milijarda evra odnosno čak 87%, a što je gotovo 30% ukupnog izvoza iz Srbije.

Tabela 5.Najveći izvoznici iz Srbije u 2013. godini

Kompanija Vrednost izvoza (milioni evra)

1. FIAT AUTOMOBILI SRBIJA, Kragujevac 1 5312. NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE 303 3. HIP PETROHEMIJA, Pančevo 233,5 4. TIGAR TYRES, Pirot 231,4 5. HEMOFARM, Vršac 157,8 6. GORENJE, Valjevo, Stara Pazova 151,3 7. TARKETT, Bačka Palanka 136,4 8. ŽELEZARA SMEDEREVO 129,7 9. VALY, Beloševac 118,2 10. YURA CORPORATION, Rača 115,5 11. RTB INVEST, Bor 107,3 12. SIRMIUM STEEL, Sremska Mitrovica 103 13. TETRA PAK PRODUCTION 101,8 14. IMPOL SEVAL, Sevojno 96,415. BALL PACKAGING EUROPE, Beograd 96,2

Ukupna vrednost izvoza svih 15 kompanija 3612,5Ukupna vrednost izvoza stranih kompanijan 3142,0

Napomena: vrednost izvoza strano-kontrolisanih kompanija najvećih izvoznika iz Srbije, u koje spada 12 kompanija sa navedene liste najvećih izvoznika (sve osim 3., 8. i 11. kompanije)

Izvor: analiza i obračun autora prema podacima SIEPA, Internet, http://siepa.gov.rs/sr/index/vesti/siepa-ve-sti/najve%C4%87i-izvoznici-u-2013.-godini.html, 08.09.2014.

92

Analiza na strani izvoza nam ukazuje da dobar deo izvoza Srbije realizuju strane (stra-no-kontrolisane) kompanije, što znači da je stvarni srpski izvoz - izvoz kompanija pod kontrolom domaćeg kapitala znatno manji od onog koji pokazuju zvanične statističke brojke. Ako vrednost izvoza Srbije koju nam pokazuju zvanični podaci umanjimo za vrednost izvoza stranih kompanija, došli bismo do još manje vrednosti (ionako već ma-log) izvoza Srbije i većeg spoljnotrgovinskog deficita. To nas vodi ka dodatno nepovolj-nijoj slici spoljnotrgovinske razmene Srbije.

Zaključak

U radu je pokazano da odvijanje međunarodne trgovine u savremenim uslovima nemi-novno zahteva i jednu drugačiju, novu, savremenu analizu koja će da odgovara ovim uslovima. Prihvatanje i primena jedne ovakve analize suštinski je značajna za sagleda-vanje spoljne trgovine pojedinačnih zemalja, Srbije takođe. Značaj primene savremene analize na spoljnu trgovinu Srbije se ogleda u tome što bi ona pružila realniju sliku njene spoljnotrgovinske razmene u uslovima rastućeg broja i uloge stranih filijala odnosno strano-kontrolisanih preduzeća u privredi Srbije, kao rezultata rastuće transnacionali-zacije privrede Srbije.

Primenom nove analize na spoljnu trgovinu Srbije dolazimo do nove - nepovoljnije, ali realnije, slike trgovinske razmene Srbije sa inostranstvom odnosno sa inostranim kom-panijama. Uočavamo da je stvarni uvoz Srbije, odnosno kupovine od inostranih kom-panija, veći, kao i da je stvarni izvoz, odnosno izvoz koji obavljaju domaće kompanije (kompanije pod kontrolom domaćeg kapitala) manji.

Kada činjenici da se dobar deo uvoza realizuje kupovinom od filijala stranih kompanija (što znači da nam je stvarni uvoz veći nego što to pokazuju zvanični statistički podaci), dodamo činjenicu da dobar deo izvoza Srbije realizuju strane kompanije (strano-kontro-lisane kompanije), dolazimo do realnije i, na žalost, pogoršane slike spoljnotrgovinske razmene Srbije. Imajući u vidu mnogo veće kupovine od stranih kompanija nego što nam je statistički registrovan uvoz, dolazimo do zaključka da nam je, uvažavanjem ovog indi-rektnog uvoza, stvarni uvoz mnogo veći a time i da nam je spoljnotrgovinski deficit veći. Pored toga, time što dobar deo izvoza Srbije realizuju strane kompanije, dolazimo do zaključka da nam je ’pravi’ srpski izvoz mnogo manji od zvanično registrovanog. To nas dalje navodi na zaključak da nam je, i po ovom osnovu, spoljnotrgovinski deficit još veći. Time postojeća, već nepovoljna, slika spoljnotrgovinske razmene, uvećana za indirektni uvoz i umanjena za strano-kontrolisani izvoz, postaje još nepovoljnija, a deficit još veći. Međutim, jedino na taj način možemo dobiti pravu sliku o vrednosti spoljnotrgovinske razmene i rezultatu (suficitu ili deficitu) te razmene. Samo realna slika spoljnotrgovinske razmene može da bude adekvatan putokaz kreatorima spoljnotrgovinske, kao i ukupne ekonomske, politike i da pruži pouzdanu osnovu za donošenje adekvatnih odluka i pre-duzimanje odgovarajućih mera.

Literatura:

Lindner, Andreas, Bill Cave, Lydia Deloumeaux and Joscelyn Magdeleine, 2001, Trade in Goods and Services: Statistical Trends and Measurement Challenges, OECD Sta-tistics Brief, October No. 1, OECD, Paris.

93

Republički zavod za statistiku Srbije, 2007, Metodologije i standardi: Metodologija sta-tistike spoljne trgovine, Beograd.

Republički zavod za statistiku, Internet, http://webrzs.stat.gov.rs/Stojadinović Jovanović, Sandra, 2008, Transnacionalizacija međunarodne trgovine,

Prometej, Beograd.Stojadinović Jovanović, Sandra, 2013, Novi koncept međunarodne trgovine, Ekonomski

fakultet, Kragujevac.Stojadinović Jovanović, Sandra, 2013, »Novi međunarodni trgovinski tokovi zemalja

Jugoistočne Evrope«, XVIII naučni skup Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja Jugoistočne Evrope, Ekonomski fakultet, Niš, jun 2013, str. 585-592,

UN, 1998, International Merchandise Trade Statistics: Concepts and Definitions, De-partment of Economic and Social Affairs, Statistics Division, Studies in Methods, ST/ESA/STAT/SER. M/52/Rev. 2, United Nations, New York.

UNCTAD, 2004, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva.UNCTAD, 2008, World Investment Report 2008, UN, New York and Geneva.UNCTAD, 2011, World Investment Report 2011, UN, New York and Geneva.UNCTAD, 2013, World Investment Report 2013, UN, New York and Geneva.UNCTAD database, Internet, http://unctad.org/WTO, 2004, International Trade Statistics 2004, WTO, Geneva.WTO, 2007, International Trade Statistics 2007, WTO, Geneva.WTO, 2012, International Trade Statistics 2012, WTO, Geneva.WTO, 2013, International Trade Statistics 2013, WTO, Geneva.WTO, 1995, International Trade – Trends and Statistics 1995, Geneva.WTO, 2011, World Trade Report 2011, Geneva.

Apstrakt: Sa svojim izrazitim rastom, naročito od druge polovine 20. veka, međunarodna tr-govina je postala vodeća ekonomska aktivnost u svetskoj privredi i pokretačka snaga svetskog ekonomskog rasta. Vrednosti međunarodne trgovine se, od 2005. godine, mere u ciframa od preko 10 biliona USD, da bi u 2012. godini njena vrednost dostigla 18 biliona USD. Ove cifre o vred-nosti međunarodne trgovine, kao i spoljne trgovine pojedinačnih zemalja, nam daje zvanična trgovinska statistika, koja svoje merenje trgovinskih tokova bazira na obuhvatu klasičnih trgo-vinskih transakcija koje se odvijaju preko nacionalnih granica. Odvijanje međunarodne trgovine u savremenim uslovima, pak, pored klasičnih preko-graničnih trgovinskih transakcija uključuje i trgovinske transakcije koje se obavljaju preko filijala koje preduzeća otvaraju u inostranstvu preduzimanjem stranih direktnih investicija. Iz ovih razloga, savremena analiza međunarodne trgovine mora da uključi i ove transakcije, odnosno prodaje preko filijala u inostranstvu, menja-jući time i način na koji treba da vršimo analizu spoljne trgovine pojedinačnih zemalja. Ovo važi i za Srbiju. Potpuno drugačiju sliku spoljne trgovine Srbije dobijamo uzimanjem u obzir ne samo zvaničnih statističkih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni zemlje nego i onih oblika trgovine koji se ostvaruju preko filijala stranih kompanija.

Ključne reči: međunarodna trgovina, spoljna trgovina, Srbija, strane filijale, strane direktne inve-sticije, transnacionalne kompanije.

Abstract: With its outstanding growth, particularly in the second half of the 20th century, inter-national trade has become the leading economic activity in the world economy and the driving force of world economic growth. Since 2005, the values of international trade are presented in

94

figures of over USD 10 trillion, and in 2012 its value reached USD 18 trillion. These figures of the value of international trade and foreign trade of individual countries are given by the offi-cial trade statistics, which measurement of trade flows is based on the coverage of classic trade transactions taking place across national borders. However, international trade in contemporary conditions includes not only classic cross-border trade transactions but also trade transactions occurring through affiliates which companies established abroad by undertaking foreign direct investments. Therefore, contemporary analysis of international trade must include these transac-tions too, that is sales through affiliates abroad, changing the way in which we need to analyze the foreign trade of individual countries. This is valid for Serbia, too. We get completely different picture of Serbia’s foreign trade by taking into account not only the official statistics figures of the country’s foreign trade, but also those forms of trading that are realized through affiliates of foreign companies.

Key words: international trade, foreign trade, Serbia, foreign affiliates, foreign direct investments, transnational companies.

95

Stepen i dinamika međunarodne trgovinske i finansijske integracije izabranih tranzicionih zemaljaNenad Stanišić / Nenad Janković / Tijana Tubić

Uvod

Kao relativno male ekonomije, evropske tranzicione zemlje su još na početku tranzicio-nog procesa prepoznale značaj većeg uključivanja u svetsku i evropsku privredu i među-narodnu podelu rada. Politika ekonomskog otvaranja bila je podstaknuta i na neki način nametnuta od strane svih relevantnih međunarodnih ekonomskih i finansijskih institu-cija. Odabrani koncept ekonomske tranzicije zahtevao je brzu liberalizaciju ekonomskih tokova sa inostranstvom. Istovremeno sa procesom prelaska na tržišnu i kapitalističku privredu, velika većina evropskih tranzicionih zemalja je započela i proces regionalne ekonomske integracije, tj. proces priključivanja Evropskoj uniji. Brza liberalizacija se pokazala kao opravdana samo u slučaju zemalja koje su istovremeno uspele da kroz uspešnu privatizaciju i privlačenje stranih investicija u oblasti industrije podignu nivo konkurentnosti i obezbede rast BDP, a pre svega industrijske proizvodnje i izvoza. U ze-mljama koje nisu uspele da razviju industriju i da povećaju izvoz, tranzicija je dala loše rezultate, a spoljnoekonomska liberalizacja se pokazala pogubnom za domaću privredu. U ovu grupu, nažalost, spada i Srbija.

Predmet analize u ovom radu su obim i dinamika međunarodne trgovinske i finansijske otvorenosti u izabranim evropskim zemljama koje su prošle ili još uvek prolaze kroz proces tranzicije: Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. U tu svrhu analiziraćemo kretanja sledećih pet pokazatelja u periodu od 2000. do 2013. godine: spoljnotrgovinski koeficijent, sklonost izvozu, spoljnotrgovinski saldo, međuna-rodna finansijska otvorenost i neto međunarodna investiciona pozicija. Imajući u vidu razlike u nivou ekonomske razvijenosti u posmatranoj grupi zemalja, jedan od ciljeva analize je pokušaj da se razlike u BDP po stanovniku dovedu u vezu sa različitim nivo-om trgovinske i finansijske otvorenosti zemalja.

Posmatrane evropske tranzicione ekonomije su ostvarivale konstantan rast BDP per ca-pita do velike svetske ekonomske i finansijske krize, a od 2009. godine dolazi do pada dohotka po stanovniku u svim posmatranim zemljama. Već u 2011. godini, dolazi do oporavka i razvoja u svim zemljama osim u Hrvatskoj, gde je BDP per capita i dalje imao tendenciju pada (grafikon 1). Za razliku od ostalih zemalja, u Srbiji je dohodak po sta-novniku rastao do 2007. godine, dok u poslednjih šest godina njegova vrednost stagnira. Zanimljivo je da pet godina nakon izbijanja krize, u 2013. godini, jedino Slovačka ima BDP po stanovniku veći nego u godini pred izbijanje krize (2008). U Češkoj, Sloveniji

* Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

96

i Hrvatskoj još nije dostignut predkrizni nivo, dok je u slučaju Rumunije, Bugarske i Srbije BDP po stanovniku u 2013. godini skoro isti kao i u 2008.

Grafikon 1.BDP per capita (u evrima)

02,0004,0006,0008,000

10,00012,00014,00016,00018,000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Češka

Slovačka

Slovenija

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Srbija

Izvor: na osnovu podataka Eurostata

U slučaju Srbije, kretanje BDP per capita prati trendove iz užeg i šireg okruženja, ali se među posmatranim zemljama Srbija nalazi na poslednjem mestu tokom celog posmatra-nog perioda. U tom periodu (ukupno 14 godina) nije dolazilo do značajnih promena na rang listi posmatranih zemalja po stepenu razvijenosti, pa je realno očekivati da takvih promena neće biti ni u skorijoj budućnosti.

Ostatak rada je podeljen na tri dela. U prvom se daje kratak osvrt na teorijsku i empirij-sku vezu koja postoji između međunarodne trgovinske i finansijske otvorenosti, s jedne, i ekonomskog rasta i razvoja, s druge strane. U dugom delu se analizira obim i dinamika međunarodne trgovinske i finansijske otvorenosti posmatranih zemalja. U poslednjem delu se sumiraju nalazi i izvode zaključci na koje ukazuje sprovedena analiza.

Trgovinska i finansijska otvorenost i ekonomski rast – pregled literature

Odnos između otvorenosti i privrednog rasta je već dugo predmet interesovanja i kon-troverzi u literaturi o međunarodnoj trgovini. Većina studija pružaju dokaze za teorijski stav da otvorenost pozitivno utiče na rast. Romer (1993), Grosman i Helpman (1991) i Barro i Sala-i-Martin (1995), između ostalog, tvrde da otvorenije zemlje imaju veću spo-sobnost da uhvate korak sa vodećim tehnologijama ostatka sveta. Čang, Kaltani, Loaiza (2005) zaključuju da otvorenost promoviše efikasnu alokaciju resursa kroz komparativ-ne prednosti, omogućava širenje znanja i tehnološkog napretka i podstiče konkurenciju na domaćem i inostranom tržištu. Međutim, postoje i suprotni stavovi. Na primer Krug-man (1994) i Rodrik i Rodrigez (2001) tvrde da efekat otvorenosti na rast nije izvestan. Ovi kontroverzni teorijski stavovi se pojavljuju i u empirijskoj literaturi.

Takođe, teorija daje konfliktna predviđanja o efektima međunarodne finansijske integra-cije (MFI) na rast. Prema nekim teorijama, MFI olakšava podelu rizika čime povećava

97

proizvodnu specijalizaciju, raspodelu kapitala i ekonomski rast (Obstfeld, 1994; Acemo-glu i Zilibotti, 1997). Dalje, u standardnom neoklasičnom modelu rasta, MFI olakšava protok kapitala ka kapitalom oskudnim zemljama sa pozitivnim posledičnim efektima. Takođe, MFI može da poboljša funkcionisanje domaćih finansijskih sistema, kroz inten-ziviranje konkurencije i uvoza finansijskih usluga, sa pozitivnim efektima na rast (Klein i Olivei, 2000, Levine, 2001). S druge strane, MFI u prisustvu već postojećih distorzija može zapravo usporiti rast. Boyd i Smith (1992), na primer, pokazuju da MFI u zemljama sa slabim institucijama i slabim finansijskim i pravnim sistemima može zapravo izazvati odliv kapitala od zemalja siromašnih u kapitalu ka kapitalom bogatim zemalja sa bo-ljim institucijama. Dakle, teorije predviđaju da će međunarodna finansijska integracija promovisati rast samo u zemljama sa zdravim institucija i dobrom ekonomskom politi-kom. Premda su teorijska sukobljavanja o efektima rasta na međunarodne finansijske integracije dovela do nastanka velikog broja empirijskih radova o ovoj temi, rešavanje ovog pitanja dodatno komplikuju teškoće u merenju MFI. Zemlje nameću kompleksan niz kontrola cena i količina raznovrsnih finansijskih transakcija. Stoga se istraživači suočavaju sa ogromnim preprekama u merenju razlika među zemljama u prirodi, inten-zitetu i efikasnost barijera prema međunarodnim tokovima kapitala (Eichengreen, 2001). U praksi, empirijske analize koriste ili zamene za ograničenja tokova kapitala ili mere stvarnih međunarodnih tokova kapitala. Mera ograničenja Međunarodnog monetarnog fonda je najčešće korišćena zamena mere vladinih ograničenja međunarodnih finan-sijskih transakcija. Ona klasifikuje zemlje na godišnjem nivou na osnovu prisustva ili odsustva ograničenja. Nedostatak ove mere proizilazi iz teškoća u tačnom odmeravanju veličine i efikasnost vladinih ograničenja.

Međunarodna trgovinska otvorenost posmatranih zemalja

Trgovinska otvorenost svih posmatranih zemalja, osim Hrvatske povećala se u periodu od 2000. do 2013. godine (grafikon 2). Srbija, iako od posmatranih zemalja spada u ma-nje trgovinski otvorene ekonomije, povećala je svoju otvorenost sa 20% u 2000. na 83% u 2013. godini, odnosno spoljnotrgovinski koeficijent je i više nego utrostručen. Ipak, jako nizak početni nivo (svega 20% BDP u 2000. godini) relativizuje pozitivan iskorak učinjen u ovom pravcu. Pri tome, ukoliko se zna da su male ekonomije otvorenije od ve-likih, pozicija Srbije je još uvek loša, jer se po stepenu trgovinske otvorenosti (83% BDP u 2013) ona nalazi u grupi sa Rumunijom, koja je dosta veća ekonomija, i Hrvatskom, koja veliki deo svoje otvorenosti duguje sektoru usluga, što ovde nije ušlo u razmatranje jer je korišćen koeficijent otvorenosti zasnovan samo na izvozu i uvozu robe. Jasno je da Srbija svoj dalji ekonomski razvoj mora zasnivati na povećanju otvorenosti, tj. na većem uključivanju u međunarodnu podelu rada.

Sa grafikona 2 se uočava da je trgovinska otvorenost svih zemalja imala tendenciju pora-sta do 2009. godine, kada pod uticajem globalne finansijske krize dolazi do njenog sma-njena. Od 2010. godine nastavlja se trend jačanja trgovinske integracije svih posmatranih tranzicionih ekonomija. Najveću otvorenost trgovine imaju Češka i Slovačka, u čitavom periodu ona je iznosila preko 100%, dok su zemlje sa otvorenošću ispod 100% bile Sr-bija, Rumunija i Hrvatska. Do 2004. godine Srbija je bila trgovinski najmanje otvorena ekonomija, da bi od 2005. godine tu ulogu preuzela Hrvatska.

98

Grafikon 2.Trgovinska otvorenost

0%20%40%60%80%

100%120%140%160%180%200%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Češka

Slovačka

Slovenija

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Srbija

Izvor: na osnovu podataka Eurostata

Globalnu sliku o trgovinskoj otvorenosti, stečenu na osnovu spoljnotrgovinskog koefi-cijenta, treba dopuniti sa pokazateljima kao što su odnos izvoza i BDP i saldo spoljno-trgovinskog bilansa. Sa odnosom izvoza i BDP od samo 34%, Srbija spada u red najza-tvorenijoh tranzicionih ekonomija (grafikon 3). U posmatranoj grupi zemalja samo je Hrvatska imala nižu vrednost ovog pokazatelja, pri čemu i ovde treba imati na umu da dobar deo izvoznih prihoda Hrvatska ostvaruje izvozom usluga, što nije uzeto u obzir.

I ovaj pokazatelj trgovinske integracije je, kao i prethodni, imao tendenciju rasta u peri-odu od 2000. do 2013. godine, uz pad u vreme udara svetske ekonomske krize. U slučaju Srbije, poslednjih godina se beleži pozitivan trend, tj. rast učešća izvoza u BDP. Ipak, nastavak ovakvog trenda se može lako dovesti u pitanje, imajući u vidu da je pozitivan pomak ostvaren zahvaljujući samo jednoj kompaniji – Fiat Automobili Srbije - koja je povećala izvoz Srbije u 2012. i 2013. giodini za oko 1,5 milijardi evra po godini.

Grafikon 3.Učešće izvoza u BDP

0.0%

20.0%

40.0%

60.0%

80.0%

100.0%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Češka

Slovačka

Slovenija

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Srbija

Izvor: na osnovu podataka Eurostata

Analiza spoljnotrgovinskog bilansa dalje pokazuje lošu poziciju srpske privrede u me-đunarodnim okvirima (grafikon 4). Iako je za period tranzicije karakterističan uvoz ka-

99

pitala i deficit tekućeg bilansa, njegove razmere su zabrinjavajuće u slučaju Srbije. U proseku, u posmatranom periodu, spoljnotrgovinski deficit Srbije je iznosio oko 20%, za koliko je i ukupna potrošnja bila veća od agregatne proizvodnje. Iskustvo centralnoe-vropskih zemalja pokazuje da se uspeh tranzicije oslikava i u ovom pokazatelju. Češka, Slovačka i Slovenija su u poslednjih nekoliko analiziranih godina ostvarivale spoljnotr-govinski suficit, što je jasan dokaz konkurentnosti njihove privrede i sposobnosti da se uspešno konkuriše na jako zahtevnom evropskom tržištu, koje je glavna izvozna desti-nacija svih posmatranih zemalja.

Grafikon 4.Spoljnotrgovinski saldo (%BDP)

-35.0%

-30.0%

-25.0%

-20.0%

-15.0%

-10.0%

-5.0%

0.0%

5.0%

10.0%

15.0%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Češka

Slovačka

Slovenija

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Srbija

Izvor: na osnovu podataka Eurostata

U periodu od 2000. do 2013. godine, Bugarska, Rumunija, Hrvatska i Srbija su kon-stantno više uvozile nego što su izvozile, odnosno imale su negativan spoljnotrgovinski saldo. Slovenija je deficit spoljnotrgovinskog bilansa ostvarivala do 2011, Slovačka do 2009, a Češka do 2005. godine, nakon čega ostvaruju pozitivan spoljnotrgovinski saldo. Spoljnotrgovinski deficit Bugarske, Rumunije, Hrvatske i Srbije je imao trend rasta do 2008. godine. U 2009. Godini, pod uticajem globalne finansijske krize dolazi do smanje-nja kupovne moći i samim tim i do smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, tj. poboljšanja stanja spoljnotrgovinskog bilansa u svim posmatranim ekonomijama.

Međunarodna finansijska otvorenost posmatranih zemalja

Stanje u domenu međunarodne finansijske otvorenosti ćemo oceniti na osnovu dva po-kazatelja, koeficijenta međunarodne finansijske otvorenosti i neto međunarodne investi-cione (finansijske) pozicije. Koeficijent međunarodne finansijske otvorenosti je pandan spoljnotrgovinskom koeficijentu i dobija se kao odnos zbira međunarodne finansijske aktive i pasive i BDP posmatrane zemlje. Sliku dobijenu na osnovu ovog globalnog parametra finansijske otvorenosti treba dopuniti sagledavanjem stanja u obračunskom bilansu zemlje, tj. njegovog salda, koji predstavlja neto međunarodnu investicionu pozi-ciju, tj. razliku između međunarodne finansijske aktive i pasive zemlje. Međunarodna finansijska aktiva jedne zemlje obuhvata potraživanja od nerezidenata, monetarno zlato i specijalna prava vučenja u posedu monetarnih vlasti. Neto međunarodna (investiciona) finansijska pozicija zemlje predstavlja razliku između njene finansijske aktive i pasive.

100

Grafikon 5.Finansijska otvorenost (%BDP)

0%

50%

100%

150%

200%

250%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Češka

Slovačka

Slovenija

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Srbija

Izvor: na osnovu podataka Eurostata

Na osnovu podataka prikazanih na grafikonu 5, može se zaključiti da je izabrana grupa tranzicionih zemalja finansijski prilično otvorena, kao i da je finansijska otvorenost veća u odnosu na trgovinsku otvorenost. U svim zemljama se beleži trend povećanja odnosa strane finansijke aktive i pasive i BDP u periodu od 2000. do 2013. godine. U periodu od trinaest godina, Češka je povećala svoju otvorenost za 54%, Slovačka za 50%, Ru-munija za 83%, a Hrvatska za 99%. Možće se primetiti da je svetska ekonomska kriza zaustavila trend dugoročnog povećanja finansijske otvorenosti posmatranih zemalja. Za razliku od svih pokazatelja spoljnotrgovinske otvorenosti, prema kojima se Srbija nala-zi na začelju posmatranih zemalja, finansijska otvorenost Srbije je u rangu otvorenosti ostalih posmatranih zemalja slične veličine (oko 200% BDP). Jedina zemlja sa značajnije nižim koeficijentom međunarodne finansijske otvorenosti je Rumunija, kao najveća po-smatrana ekonomija.

Kompletniju sliku stanja i tendencija u obračunskom bilansu stičemo uvidom u među-narodnu finansijsku neto poziciju (grafikon 6). Neto međunarodna investiciona pozicija u svih sedam zemalja je bila negativna u periodu od 2000. do 2013. godine, odnosno sve zemlje su imale veća dugovanja prema inostranstvu nego što su iznosila potraživanja od inostranstva, što se i može očekivati imajući u vidu nisku startnu akumulaciju i potrebu uvoza stranog kapitala koji bi se iskoristio za podsticanje ekonomskog rasta. Međuna-rodna neto investiciona pozicija posmatranih zemalja kao neto dužnika konstantno je pogoršavana u posmatranom trinaestogodišnjem periodu. Neto dužnička pozicija Češke pogoršana je za oko 400% od 2000. do 2013. godine, Slovačke za oko 170 %, Slovenije za oko 217%, Bugarske za oko 127%, Rumunije za oko 131% i Hrvatske za oko 265%. Ovo pogoršanje bilo je posledica znatno bržeg porasta strane finansijske pasive u odnosu na aktivu. Srbija, kao i ostale zemlje bila je suočena sa pogoršanjem međunarodne inve-sticione pozicije. U 2013. godini strana finansijska pasiva iznosila je 48,4 milijarde evra, a finansijska aktiva skoro tri puta manja, 17,9 milijardi.

101

Grafikon 6.Neto međunarodna investiciona pozicija (%BDP)

-120.0%

-100.0%

-80.0%

-60.0%

-40.0%

-20.0%

0.0%

20.0%

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013Češka

Slovačka

Slovenija

Bugarska

Rumunija

Hrvatska

Srbija

Izvor: na osnovu podataka Eurostata

Sa grafikona 6 se vidi da su najveći neto dužnici u posmatranom periodu bili Hrvatska, Bugarska i Srbija, a najmanji neto dužnik bila je Slovenija. Krizni period je u svim po-smatranim zemljama, sem u Srbiji, zaustavio ili preokrenuo negativan trend rasta neto dužničke pozicije, tako da se Srbija našla na začelju posmatrane liste zemalja u 2013. godini.

Zaključak

U ovom radu analizirani su stanje i dinamika međunarodne trgovinske i finansijske otvorenosti u sedam evropskih zemalja koje su prošle ili prolaze kroz proces tranzicije: Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji, Rumuniji, Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji. U tu svrhu sagle-davano je sledećih pet pokazatelja u periodu od 2000. do 2013. godine: spoljnotrgovinski koeficijent, sklonost izvozu, spoljnotrgovinski saldo, međunarodna finansijska otvore-nost i neto međunarodna investiciona pozicija. Imajući u vidu razlike u nivou ekonom-ske razvijenosti u posmatranoj grupi zemalja, jedan od ciljeva analize je pokušaj da se razlike u BDP po stanovniku dovedu u vezu sa različitim nivoom trgovinske i finansijske otvorenosti zemalja. Osnovni cilj rada je bio sagledavanje stanja i kretanja navedenih indikatora spoljnoekonomske otvorenosti u Srbiji, kao najmanje razvijenoj zemlji u po-smatranoj grupi, u odnosu na ostale posmatrane ekonomije.

U domenu spoljnotrgovinske otvorenosti Srbija beleži jako loše rezultate koji ukazuju na malu uključenost naše zemlje u međunarodnu podelu rada i na nezavidnu konkurent-sku poziciju naše privrede. Trgovinska otvorenost ekonomije Srbije u 2013. godini (83% BDP) je relativno mala imajući u vidu veličinu naše ekonomije i vrednost spoljnotrgovin-skog koeficijenta u drugim posmatranim ekonomijama.

Loša pozicija Srbije u međunarodnim ekonomskim okvirima je još jasnija ukoliko se ima u vidu učešće izvoza u BDP i stanje spoljnotrgovinskog bilansa. Učešće izvoza u BDP Srbije je izuzetno malo (34,4% u 2013), ali sa trendom porasta u poslednje 3 godine. Međutim, ovaj pozitivan pomak je najvećim delom rezultat izvoza samo jedne kompa-

102

nije, Fiat automobila Srbija, te se sa pravom može postaviti pitanje održivosti rasta ovog pokazatelja u budućnosti.

Da je stanje u trgovinskim odnosima Srbije sa inostranstvom alarmantno loše, ukazuje i stanje spoljnotrgovinskog bilansa. Iako je spoljnotrgovinski deficit normalan i očekivan u toku tranzicionog proces, spoljnotrgovinski deficit Srbije je na nivou neodrživosti u dužem roku (oko 15% BDP). Nagla liberalizacija iz 2001. godine je imala karakter šoka u spoljnotrgovinskom bilansu. Trend poboljšanja stanja u trgovinskom bilansu tokom krize je zajednički za Srbiju i ostale posmatrane zemlje, ali ne predstavlja posledicu pozitivnih promena u ekonomiji posmatranih zemalja, već rezultat značajnog pada ku-povne moći i privredne aktivnosti u toku ekonomske krize.

Pozicija Srbije je, međutim, u neku ruku, drugačija u domenu međunarodne finansij-ske otvorenosti, makar kada je u pitanju koeficijent finansijske otvorenosti. Finansijska otvorenost Srbije (208% BDP) je na nivou finansijske otvorenosti drugih posmatranih zemalja slične veličine. Ipak, ovo sliku o Srbiji ne čini ništa povoljnijom, jer se uzimaući u obzir lošu poziciju na međunarodnom tržištu, može zaključiti da finansijska sredstva pristigla iz inostranstva nisu u jednakoj meri bila angažovana na povećanju proizvodnje i izvoza kao što je to bio slučaj u ostalim posmatranim ekonomijama. Drugim reči-ma, uprkos prilivu stranog kapitala u svim oblicima, koji je uzimajući u obzir veličinu ekonomije bio na nivou ostalih tranzicionih ekonomija, u Srbiji nije došlo do jednakog povećanja proizvodnje i BDP, te se da zaključiti da je upotreba stranog kapitala u Srbiji bila značajno manje efikasna u povećanju ekonomske aktivnosti nego u drugim posma-tranim zemljama.

Lošu poziciju Srbije u domenu finansijske otvorenosti najprikladnije predstavlja neto međunarodna investiciona pozicija. Srbija, sa neto pozicijom dužnika od -96% BDP je najlošija u grupi posmatranih zemalja. Dodatno zabrinjava jako izražen negativan trend u poslednje 3 godine, uprkos činjenici da je kriza dovela do stagnacije ovog pokazatelja u svim ostalim posmatranim zemljama.

Posmatrajući međunarodnu trgovinsku i finansijsku poziciju Srbije može se zaključiti da je proces tranzicije u Srbiji do sada dao veoma loše rezultate, te da se Srbija trenutno nalazi u nezavidnoj poziciji na međunarodnom tržištu i u međunarodnoj podeli rada. Dešavanja sa svetskog i evropskog tržišta se bez izuzetka prenose i na srpsku privredu, ali se može uočiti određena asimetrija: u periodima pada ekonomske aktivnosti, pad u Srbiji je na nivou drugih zemalja u tranziciji, dok je u periodima rasta svetske privrede, rast u Srbiji manji od rasta u drugim evropskim tranzicionim ekonomijama. Ovo se može tumačiti kao posledica toga što je Srbija značajno više vezana za svetsku i evropsku privredu finansijskim nego trgovinskim tokovima, što je kroz analizu u ovom radu do-kazano. Slaba konkurentnost i slaba industrija Srbije ne koriste sve potencijale rasta koje nude pozitivne faze svetskog i evropskog privrednog ciklusa, dok se u periodima pada ekonomske aktivnosti u svetu i Evropi, smanjenje priliva i povlačenje kapitala iz Srbije značajno odražavaju na našu privredu.

103

Literatura

1. Acemoglu, D., Zilibotti, F. (1997), Was Prometheus unbound by chance? Risk diver-sification, and growth. Journal of Political Economy, Vol. 105, No. 4, 709–751.

2. Barro, R.J., Sala-i-Martin, X. (1995), Economic Growth, McGraw-Hill, Cambridge, MA. Bouoiyour, J. (2003), Trade and GDP Growth in Morocco: Short-run or Long--run Causality?, Brazilian Journal of Business and Economics , Vol 3. No. 2, 14-21.

3. Boyd, J.H., Smith, B.D. (1992), Intermediation and the equilibrium allocation of investment capital: implications for economic development. Journal of Monetary Economics, Vol. 30, No. 3, 409–432.

4. Chang, R., Kaltani, L., Loayza, N. (2009), Openness is Good for Growth: The Role of Policy Complementarities, Journal of Development Economics, Vol. 90, 33-49.

5. Eichengreen, B. (2001), Capital Account Liberalization: What do Cross-Country Studies Tell Us? World Bank Econ Rev., Vol. 15, No. 3, 341-365.

6. Grossman, G.M., Helpman, E. (1991), Innovation and Growth in the Global Econo-my, Cambridge, MA: MIT Press

7. Klein, M., Olivei, G., (1999), Capital Account Liberalization, Financial Depth, and Economic Growth. NBER Working Papers 7384, National Bureau of Economic Re-search, Inc.

8. Krugman, P. (1994), The Myth of Asia‘s Miracle, Foreign Affairs, Vol. 73, No. 6, 62-78.

9. Levine, R. (2001), International financial liberalization and economic growth. Revi-ew of International Economic, Vol. 9, No 4, 688–702.

10. Mirdala, R. (2008), Development of international investment position in the selected new European Union member countries. Regional Economy, Vol. 13, No. 3, 139-151.

11. Obstfeld, M. (1994), Risk-taking, global diversification, and growth. American Eco-nomic Review, Vol. 84, No. 5, 1310–1329.

12. Rodrik, D., Rodríguez, F. (2001), Trade Policy and Economic Growth: A Skeptics Guide to the Cross-National Evidence, in B. Bernanke and K. Rogoff (editors), NBER Macroeconomics Annual 2000, Vol. 15, MIT Press, 261-325.

13. Romer (1993), Two strategies for economic development: Using ideas and producing ideas, proceedings of the World Bank annual conference on development econo-mics, 1992, ed. Summers, L.H; Shah, S., 63--91. Washington, D.C.: World Bank.

Apstrakt: U ovom radu se analizira stepen i dinamika međunarodne trgovinske i finansijske in-tegracije izabranih evropskih zemalja koje su prošle ili prolaze kroz proces tranzicije (Češka, Slo-vačka, Slovenija, Hrvatska, Rumunija, Bugarska i Srbija). Kao relativno male ekonomije, sve na-brojane zemlje su prepoznale značaj većeg uključivanja u svetske trgovinske i finansijske tokove. Stepen i dinamika trgovinske integracije se u ovom radu analizira praćenjem trgovinskih bilansa, izvoza i uvoza posmatranih zemalja, a finansijska integracija praćenjem međunarodne investici-one pozicije, inostrane aktive i pasive. Rezultati sugerišu da postoje značajne razlike u stepenu i dinamici trgovinske i finansijske integracije posmatranih tranzicionih zemalja i da one jednim delom oslikavaju razlike u uspešnosti sprovedenih ekonomskih reformi. U najlošijom poziciji na međunarodnom tržištu i u međunarodnoj podeli rada se, od posmatranih zemalja, nalazi Srbija.

Ključne reči: trgovinska integracija, finansijska integracija, tekući bilans, međunarodna investi-ciona pozicija

104

Abstract: This paper analyzes the level and dynamics of international trade and financial inte-gration of selected European transition countries (Czech Republic, Slovakia, Slovenia, Croatia, Romania, Bulgaria and Serbia). As a relatively small economies, all the mentioned countries have recognized the importance of greater involvement in global trade and financial flows. The scale and pace of trade integration are analyzed by the monitoring of trade balance, and exports values of the surveyed countries, while financial integration analysis are based on the international in-vestment position, foreign assets and liabilities. The results suggest that there are significant diffe-rences in the level and pace of movement of trade and financial integration in transition countries and that they partly reflect differences in the success of implemented economic reforms. Among the observed economies, he worst position in the international market and in the international division of labor has Serbia.

Keywords: trade integration, financial integration, the current account, international investment position

105

Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom u svetlu ukrajinske krizePredrag Petrović*

Uvod

Privreda Srbije će se i ove godine, bez bilo kakve sumnje, po treći put od početka eko-nomske krize (kraj 2008.) naći u recesiji. Stiče se utisak da se krećemo dva koraka una-pred, jedan unazad, a onda obrnuto. Od početka krize tri puta smo uspeli da zabeležimo skroman pozitivan rast (2010, 2011. i 2013.), dok smo dva puta (2009. i 2012.) bili u re-cesiji. Prvi kvartal 2011. godine bio je obeležen zanemarivim međugodišnjim rastom od 0,1%, dok se u drugom kvartalu prognozira pad od oko 1%. Takođe, za celu 2014. godinu ocenjuje se da će pad BDP-a iznositi najmanje 1%, što se u velikoj meri duguje uticaju katastrofalnih poplava, ali i dejstvu fundamentalnih faktora, na osnovu čega zaključu-jemo da bi se recesija verovatno dogodila i da su vremenski uslovi bili poptpuno regu-larni. Inflacija je već nekoliko meseci ispod donje granice ciljanog koridora, a meseci sa deflacijom su sve češći preteći da generišu poznate nepovoljne efekte na ekonomski rast i zaposlenost. Javne finansije Srbije su u prilično haotičnom stanju, budući da bi prema nekim procenama fiskalni deficit ove godine mogao da dosegne 8% BDP-a. To bi bio najveći deficit u Evropi, ali takođe i najveći deficit koji je Srbija imala od 2000. godine. Najavljene mere Vlade Srbije najverovatnije neće biti dovoljne, pa se kao alternativ-no rešenje nameću nove mere koje će imati dodatni recesioni uticaj. Makroekonomski ambijent opterećen velikim i rastućim fiskalnim deficitom i javnim dugom destimulati-van je za investicije i kreditiranje, što onemogućava brži ekonomski oporavak. Takođe, iscrpljivanje mogućnosti daljeg dinamičnog povećanja proizvodnje i izvoza FIAT-a i NIS-a dovelo je do znatnog usporavanja rasta izvoza, zaustavljajući proces dvogodišnjeg prilagođavanja tekućeg bilansa. Priliv kapitala iz inostranstva u poslednje dve i po godi-ne, ukoliko zanemarimo zaduživanje države, jeste razočaravajući, zbog čega su devizne rezerve NBS smanjene. Sve ovo stvara jednu sumornu sliku o Srbiji koja teško da će biti promenjena u skorije vreme.

Srbija se pored svih pomenutih nedaća nalazi pred još jednim velikim izazovom kome ni na koji način nije doprinela, a čije će posledice nesumnjivo trpeti. Naime, sukob u Ukrajini koji je rezultirao ratom sankcijama između SAD i EU, s jedne strane, i Rusije sa druge, polako počinje da generiše negativne eksternalije za domaću privredu. U kojoj meri će ovaj egzogeni činilac imati uticaja na domaće ekonomske prilike prevashodno će zavisiti od daljeg raspleta/zapleta sukoba na relaciji istok-zapad.

U ovom radu smo pokušali da uporedimo ekonomski značaj koji imaju EU i Ruska federacija kao spoljnotrgovinski i investicioni partneri Srbije. Rad se sastoji od tri dela. Prvi deo je posvećen analizi platnog bilansa u periodu Q1 2012-Q2 2014. Nakon toga, u drugom delu, analizirali smo značaj koji EU i Ruska federacija imaju u spoljnotrgo-

* Institut društvenih nauka, Beograd

106

vinskim i investicionim tokovima Srbije. Konačno, na kraju teksta izneli smo najvažnija zaključna razmatranja.

1. Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom u periodu 2012-2014

1.1. Platni bilansTekući deo platnog bilansa, posmatrano od Q1 2012, beleži pozitivna kretanja (Tabela 1). Naime, od početka 2012. godine Srbija ostvaruje očigledno i kontinuelno poboljšanje bilansa tekućih transakcija. U ovom periodu deficit tekućih transakcija sveden je sa oko 14,4% BDP-a u Q1 2012. na 6,6% BDP-a u Q1 2014. Počev od Q1 2013. sve do Q2 2014. tekući deficit je beležio negativne međugodišnje stope rasta (Grafikon 1). Ključni uz-rok visokog tekućeg deficita u Q1 2012. (987 miliona evra ili 14,4% BDP-a) jeste veliki spoljnotrgovinski debalans. Naime, početak 2012. bio je okarakterisan snažnom krizom u evrozoni, izrazito hladnom zimom, povlačenjem kompanije „US Steel Serbia“ iz sme-derevske Železare, visokim fiskalnim deficitom usled predizbornog ciklusa, verovatno odloženim efektom aprecijacije realnog deviznog kursa evidentirane sredinom 2011. godine, rastom cena energenata, itd, što je sveukupno uticalo na međugodišnje smanje-nje izvoza (6,1%) i povećanje uvoza (5,2%).1 Drugi, manje bitan razlog visokog tekućeg deficita platnog bilansa u Q1 2012. jesu relativno skromni tekući transferi (sekundarni dohodak) od 574 miliona evra (8,4% BDP-a), od čega neto doznake iznose 359 miliona evra (5,3% BDP-a). Mali neto priliv tekućih transfera mogao bi se pripisati ekonomskoj krizi u zemljama iz kojih pristiže veći deo doznaka i uticaju sezonske komponente koja dolazi do izražaja početkom godine.

U Q2 2012. počinju da se uočavaju prvi znaci postepenog prilagođavanja tekućeg de-ficita platnog bilansa čija je vrednost u ovom periodu iznosila 938 miliona evra (13% BDP-a). Ovakvo poboljšanje rezultat je pozitivnih spoljnotrgovinskih tokova i porasta tekućih transfera. Naime, u Q2 2012. došlo je do međugodišnjeg povećanja izvoza od 4,2% i uvoza od 6%. Rast izvoza prevashodno se može dovesti u vezu sa odloženim uticajem deprecijacije deviznog kursa zabeležene krajem 2011. i tokom 2012. godine, kao i sa realizacijom izvoznih poslova koji su odloženi zbog nepovoljnih vremenskih prilika u Q1 2012.2 Rast uvoza u ovom periodu bio je pod dominantnim uticajem visokog fiskalnog deficita.

Trend poboljšanja tekućeg platnog bilansa nastavlja se i u Q3 2012. kada je iznosio od 708 miliona evra (9,4% BDP-a). Najveća zasluga za ovakve tokove pripada smanjenju spolj-notrgovinskog deficita usled delovanja nekoliko faktora. Prvi faktor je odloženi uticaj deprecijacije realnog deviznog kursa, koji je stimulisao rast izvoza (3,5% međugodišnje) i značajno usporio rast uvoza (1% međugodišnje). Drugi faktor jeste početak izvoza FIAT automobila u avgustu 2012. koji postaje noseća komponenta ukupnog izvoza. Konačno, treći faktor jeste privremeno smanjenje fiskalnog deficita u poslednjim mesecima pret-hodne Vlade i na početku mandata nove Vlade koje je dovelo do usporavanja rasta uvoza.3 Takođe, na poboljšanje tekućeg bilansa uticalo je i smanjenje deficita po osnovu primar-nog dohotka (različitih kamata, reinvestirane dobiti i isplaćenih dividendi). 1 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 28. str. 25-31. 2 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 29. str. 24-30. 3 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br.30. str. 23-28.

107

Tabela 1.Platni bilans Srbije, Q1 2012-Q2 2014, mil. evra

S Т А V K А Q1 2012.

Q2 2012.

Q3 2012.

Q4 2012.

Q1 2013.

Q2 2013.

Q3 2013.

Q4 2013.

Q1 2014.

Q2 2014.

Теkući rаčun -987 -938 -708 -1.006 -662 -382 -376 -671 -483 -383Rоbа i uslugе -1.566 -1.355 -1.204 -1.371 -1.160 -969 -646 -1.058 -804 -908

Izvоz 2.437 2.902 2.977 3.182 2.849 3.404 3.927 3.783 3.305 3.655Uvоz 4.003 4.257 4.181 4.553 4.009 4.374 4.573 4.841 4.109 4.563

Rоbа -1.591 -1.351 -1.232 -1.459 -1.190 -1.045 -732 -1.185 -872 -980 Izvоz 1.770 2.155 2.139 2.331 2.151 2.578 2.979 2.832 2.512 2.768 Uvоz 3.361 3.506 3.371 3.790 3.341 3.623 3.712 4.017 3.384 3.747

Uslugе 25 -4 29 88 30 75 86 127 68 72 Izvоz 667 747 839 851 698 826 948 951 793 887 Uvоz 642 751 810 763 668 751 861 824 725 815

Primаrni dоhоdаk 5 -349 -267 -481 -184 -292 -527 -410 -301 -317 Prihоdi 120 165 187 186 113 168 164 173 104 140 Rаshоdi 115 513 453 667 297 459 691 583 405 457

Sеkundаrni dоhоdаk 574 765 762 846 681 879 797 796 623 842 Od čega doznake 359 523 483 570 457 630 554 518 378 547

Nеtо tоk kаpitаlа -25 -206 258 2.260 1.469 -520 118 1.558 -266 -10

Kаpitаlni rаčun -1 -3 -1 -1 -2 9 4 0 2 -1 Finаnsiјski rаčun -893 -897 -599 -1.043 -612 -356 -277 -671 -533 -361

Dirеktnе invеsticiје 523 -476 -241 -475 -171 -264 -446 -347 -289 -251Pоrtfоliо invеsticiје -75 -58 37 -1.571 -1.404 348 122 -983 4 -149Finаnsiјski dеrivаti (оsim dеv. rеzеrvi) i оpciје nа аkciје zа zаpоslеnе 0 0 1 1 2 -2 1 -2 0 -9

Оstаlе invеsticiје -424 737 -55 -217 101 446 210 -226 552 419Оstаli vlаsnički kаpitаl 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0Gоtоv nоvаc i dеpоziti -300 770 -204 -110 -203 165 188 -377 121 141Krеditi 92 231 205 46 375 295 67 447 362 319Prоgrаmi оsigurаnjа i pеnziја i stаndаrdizоvаni gаrаnciјski prоgrаmi 3 0 4 -5 1 0 -2 1 0 0

Тrgоvinski krеditi i аvаnsi -219 -265 -60 -149 -72 -14 -43 -296 70 -41Оstаlа pоtrаživаnjа/dugоvаnjа 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0Аlоkаciја SPV 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

Dеviznе rеzеrvе -916 -1.100 -340 1.218 859 -886 -164 887 -800 -370Nеtо grеškе i prоpusti 96 45 110 -36 52 17 95 0 -51 23

u % BDPТеkući rаčun -14,4 -13,0 -9,4 -12,5 -9,0 -4,9 -4,5 -7,9 -6,6 - Rоbа i uslugе-sаldо -22,9 -18,8 -16,1 -17,0 -15,7 -12,4 -7,8 -12,5 -10,9 - Izvоz rоbе i uslugа 35,7 40,2 39,7 39,4 38,6 43,5 47,5 44,6 44,9 - Uvоz rоbе i uslugа 58,6 59,0 55,8 56,4 54,3 55,9 55,3 57,0 55,9 - Rоbа-sаldо -23,3 -18,7 -16,4 -18,1 -16,1 -13,3 -8,9 -14,0 -11,9 - Sеkundаrni dоhоdаk 8,4 10,6 10,2 10,5 9,2 11,2 9,6 9,4 8,5 - Nеtо tоk kаpitаlа -0,4 -2,9 3,4 28,0 19,9 -6,6 1,4 18,4 -3,6 - Dirеktnе invеsticiје -7,7 6,6 3,2 5,9 2,3 3,4 5,4 4,1 3,9 - BDP-tеkućе cеnе, mln ЕUR 6.831 7.210 7.494 8.067 7.386 7.829 8.275 8.486 7.357 -

Izvor: Narodna banka Srbije (www.nbs.rs)

U Q4 2012. dolazi do prividnog skoka tekućeg deficita platnog bilansa u poređenju sa ostalim kvartalima tokom godine. Ipak, ukoliko imamo u vidu sezonsku komponentu tekućeg bilansa jasno je da ovakva komparacija nije korektna. Takođe, međugodišnje poređenje nije u potpunosti izvodivo, jer ne raspolažemo podacima za 2011. godinu pre-ma novoj metodologiji bilansa plaćanja. Budući da NBS ima procenu za koliko je tekući deficit uvećan usled prelaska na novu metodologiju moguće je grubo korigovati njegovu vrednost u Q4 2012. i onda sprovesti međugodišnje poređenje. Ovakva analiza pokazuje da je tekući deficit u Q4 2012. međugodišnje opao za oko 1%. Padu tekućeg deficita po-novo je najveći doprinos dao spoljnotrgovinski bilans čiji je manjak međugodišnje sma-njen za 11,5%. Ovo je rezultat solidnog rasta izvoza (11,6% međugodišnje) i minimalnog povećanja uvoza (1,2%), na šta je presudan uticaj imala deprecijacija realnog kursa, sna-

108

žno ubrzanje rasta izvoza automobila, veći izvoz naftnih derivata i pad domaće tražnje usled smanjenja fiskalnog deficita u periodu maj-septembar.4 Osim toga, zabeležen je i relativno solidan međugodišnji rast sekundarnog dohotka od oko 7,8%.

Potpuno očekivano u Q1 2013. ostvareno je dalje prilagođavanje tekućeg bilansa, što potvrđuje manjak od 662 miliona evra (9% BDP-a) i njegov međugodišnji pad od 32,9%. Kao i u prethodnim kvartalima, ključni razlog ovakvih promena jeste smanjenje spoljno-trgovinskog deficita usled značajnog međugodišnjeg rasta izvoza (16,9%) i gotovo stag-nacije uvoza (0,1%). Ovakav bilans u spoljnoj trgovini posledica je dinamičnog izvoza FIAT-a, uticaja deprecijacije realnog kursa iz prethodne godine, povećanja proizvodnje i izvoza energenata, smanjenog uvoza nafte i niske domaće tražnje.5 Smanjenju tekućeg deficita doprineo je i međugodišnji rast tekućih transfera za 18,7% na 681 milion evra (9,2% BDP-a).

U Q2 2013. tekući deficit platnog bilansa se dodatno smanjuje na 382 miliona evra (svega 4,9% BDP-a), što implicira rekordan međugodišnji pad od 59,3%. Smanjenje spoljnotrgo-vinskog deficita od 28,5%, dominantno prouzrokovano velikim rastom izvoza (17,3%) i veoma skromnim rastom uvoza (2,8%), ponovo je ključni razlog prilagođavanja tekućeg bilansa. Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita jeste rezultat još uvek dinamičnog rasta izvoza FIAT-a, auto komponenti, nafte, farmaceutske industrije, proizvoda od gume i plastike i električne opreme, zatim preduzetih mera fiskalne konsolidacije i pada investi-cija.6 Pored navedenih faktora, poboljšanju tekućeg bilansa doprineli su i međugodišnje smanjenje deficita primarnog dohotka (16,3%), odnosno povećanje suficita tekućih tran-sfera (14,9%). Razlog za smanjenje deficita primarnog dohotka jeste poboljšanje bilansa reinvestirane dobiti. Povećanje tekućih transfera na 879 miliona evra (za 114 miliona evra međugodišnje) u ogromnoj meri je konsekvenca rasta doznaka od 20,6% (za 108 miliona evra), što je rekordna vrednost tekućih transfera i doznaka u posmatranom peri-odu, te se može smatrati privremenim faktorom.

Q3 2013. okarakterisan je najnižom vrednošću tekućeg deficita platnog bilansa od 376 miliona evra (4,5% BDP-a), koji je međugodišnje smanjen za 46,9%. Na ovo je pretežno uticao veoma dinamičan međugodišnji rast izvoza od 31,9%, što je posledica velikog izvoza automobila, privremenog poboljšanja ekonomskih prilika u evrozoni i povećanja izvoza poljoprivrednih proizvoda usled dosta boljih vremenskih uslova u poređenju sa prošlogodišnjim. Istovremeno uvoz beleži izvesno ubrzanje rasta (9,4%), koje je ipak znatno skromnije u poređenju sa izvozom i pretežno je rezultanta povećanog uvoza kom-ponenti za FIAT automobile i aprecijacije realnog deviznog kursa s kraja prethodne i početka tekuće godine.7 Rekordno niskom tekućem deficitu skroman doprinos dao je i rast tekućih transfera od 4,6% međugodišnje (za oko 35 miliona evra), što se gotovo u potpunosti duguje povećanju doznaka od 14,7% (za 71 milion evra). Negativan uticaj na tekući bilans imalo je veliko povećanje deficita primarnog dohotka od 97,6%, usled rasta manjka po osnovu isplaćenih dividendi, različitih kamata i reinvestirane dobiti. Iako je u Q3 2013. zabeležen najniži tekući deficit u posmatranom periodu, potrebno je uočiti da u ovom kvartalu počinje usporavanje njegovog međugodišnjeg pada (Grafikon 1).4 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br.31. str. 26-30. 5 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br.32. str. 24-29. 6 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 33. str. 25-32. 7 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 34. str. 26-32.

109

Q4 2013. jeste kvartal u kome je takođe ostvarena prilično niska vrednost tekućeg defi-cita od 671 milion evra (7,9% BDP-a), ali uz sada već sasvim očigledno usporavanje me-đugodišnjeg pada (33,3%). Najveći doprinos smanjenju tekućeg manjka očekivano je dao međugodišnji pad spoljnotrgovinskog deficita od 22,8% (za oko 313 miliona evra), što je posledica međugodišnjeg rasta izvoza (18,9%) i prilično skromnog povećanja uvoza (6,3%). Ipak, sada je više nego jasno da se rast izvoza postepeno usporava zbog činjenice da se iscrpljuje mogućnost daljeg skokovitog povećanja izvoza automobila, budući da je ova komponenta izvoza bila uključena i u Q4 2012.8 Osim toga, na usporavanje rasta izvoza verovatno je uticala i aprecijacija realnog deviznog kursa s kraja prethodne i po-četka tekuće godine, kao i spor oporavak evrozone. Na sporiji rast uvoza najviše je uti-cala veoma niska domaća tražnja koja je posledica preduzetih mera fiskalne konsolida-cije. Poboljšanje tekućeg deficita delimično je posledica i smanjenja deficita primarnog dohotka za 71 milion evra, pretežno usled poboljšanja bilansa reinvestirane dobiti. Sa druge strane, negativan efekat na tekući bilans imao je pad suficita tekućih transfera za oko 49 miliona evra, zbog smanjenja suficita po osnovu doznaka za oko 52 miliona evra.

Grafikon 1.Tekući deficit i njegov međugodišnji rast, Q1 2012-Q2 2014

14,45 13,019,45

12,47

8,974,88 4,55 7,91 6,56

-32,9

-59,3

-46,9

-33,3-27,1

0,2

-70,00

-55,00

-40,00

-25,00

-10,00

5,00

20,00

Q12012.

Q22012.

Q32012.

Q42012.

Q12013.

Q22013.

Q32013.

Q42013.

Q12014.

Q22014.

Tekući deficit / BDP Međugodišnje stope rastaIzvor: Autorov prikaz

Pozitivna kretanja u tekućem bilansu vide se i u Q1 2014. kada je zabeležen deficit te-kućih transakcija od 483 miliona evra (6,6% BDP-a), ali se tempo međugodišnjeg sma-njenja (27,1%) znatno usporava. Prilagođavanje tekućeg bilansa jeste konsekvenca me-đugodišnjeg smanjenja spoljnotrgovinskog deficita (30,7%), koji je rezultat solidnog povećanja izvoza (16%) i zanemarivog rasta uvoza (2,5%). Važno je napomenuti da se veći deo rasta izvoza ne odnosi više na izvoz automobila i energenata, što je potpuno očekivano budući da je izvoz ovih proizvoda veoma intenzivno rastao tokom prva tri kvartala 2013. uvećavajući time osnovu za međugodišnje poređenje. Izvoz automobila i

8 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 35. str. 26-31.

110

energenata verovatno se približava gornjoj granici postojećih proizvodnih kapaciteta, te se time iscrpljuje mogućnost njegovog daljeg povećanja. Veliki doprinos porastu izvoza dali su svi preostali njegovi segmenti, na šta je presudno uticala bolja prošlogodišnja poljoprivredna sezona i privremeni oporavak evrozone. S druge strane, skroman rast uvoza prvenstveno je posledica niske domaće tražnje, stagnacije privredne aktivnosti, smanjenog uvoza energije usled obnove proizvodnih kapaciteta NIS-a i skromnijeg rasta uvoza komponenti za FIAT.9 Na poboljšanje tekućeg računa negativno su uticali među-godišnje povećanje deficita primarnog dohotka (64%) i smanjenje suficita tekućih tran-sfera (8,6%). Rast deficita primarnog dohotka jeste rezultat povećanja manjka po osnovu reinvestirane dobiti (za oko 93 miliona evra) i kamata na portfolio investicije (za oko 50 miliona evra). Ujedno, pad suficita tekućih transfera dominantno je determinisan sma-njenjem neto doznaka za oko 79 miliona evra.

I u Q2 2014. ostvarena je prilično niska vrednost tekućegt deficita od 383 miliona evra, što je gotovo na nivou deficita iz Q2 2013. (međugodišnji rast od 0,3%). Uprkos me-đugodišnjoj stagnaciji tekućeg deficita, spoljnotrgovinski deficit beleži smanjenje, ali veoma skromno (6,3%). Ovo je posledica značajno usporenog međugodišnjeg rasta iz-voza (7,4%) i nešto ubrzanijeg povećanja uvoza (4,3%). Na sporiji rast izvoza uticali su usporavanje rasta izvoza automobila i naftnih derivata, neodlučan oporavak evrozone (usled negativnog rasta Nemačke i stagnacije Francuske) i majske katastrofalne poplave sa veoma razornim efektima na izvoz poljoprivrednih proizvoda i energetiku. Blago ubrzanje rasta uvoza dominantno je posledica uvoza energenata, kako bi se prevazišli problemi u redovnom snabdevanju domaćeg tržišta nastali usled oštećenja elektroener-getskih kapaciteta tokom majskih poplava. S druge strane, povećan je deficit primarnog dohotka (8,6%) i smanjen suficit tekućih transfera (4,2%). Rast deficita primarnog do-hotka jeste konsekvenca povećanja deficita po osnovu kamata na portfolio investicije (za 27 miliona evra), isplaćenih dividendi (za 18 miliona evra) i reinvestirane dobiti (za 8 miliona evra). Smanjenje suficita tekućih transfera duguje se smanjenju doznaka za oko 83 miliona evra.

1.2. Priliv/odliv ino-kapitalaUporedo sa povoljnim kretanjima u tekućem bilansu, priliv inostranog kapitala veoma je razočarao i pokvario sveukupnu sliku ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom. Naime, u Q1 2012, kada se isključi promena deviznih rezervi, ostvaren je neto odliv ka-pitala od 25 miliona evra (0,4% BDP-a). Ovakav ishod jeste rezultat velikog neto odliva po osnovu stranih direktnih investicija (SDI) od 523 miliona evra (7,7% BDP-a) usled otkupa akcija Telekoma Srbija od grčke telekomunikacione kompanije OTE u iznosu od 380 miliona evra i povlačenja dela kapitala Telenora od oko 120 miliona evra.10 Rezultat je smanjenje deviznih rezervi NBS za 916 miliona evra.

U Q2 2012. takođe je zabeležen neto odliv kapitala od 206 miliona evra (2,9% BDP-a). Odliv kapitala determinisan je negativnim bilansom ostalih investicija od 737 miliona evra i to prevashodno zbog povlačenja sredstava banaka kod NBS u vrednosti od 594 miliona evra, usled promene propisa NBS o obaveznoj deviznoj re zervi donesenih u aprilu, kao i zbog razduživanja banaka i ostalih nefinansijskih institucija i neprofitnih

9 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 36. str. 25-31. 10 Kvartalni monitor ekonomskih trendova i politika u Srbiji, FREN, br. 28. str. 28.

111

organizacija od 307 i 90 miliona evra, respektivno. Neto odliv kapitala i tekući deficit rezultirali su smanjenjem deviznih rezervi za 1100 miliona evra.

U Q3 2012. prvi put je ostvaren neto kapitalni priliv od 258 miliona evra (3,5% BDP-a), na šta su uticali neto priliv SDI od 241 milion evra (3,2% BDP-a) i skroman bilans ostalih investicija od 55 miliona evra, koji je posledica priliva gotovog novca i depozita komer-cijalnih banaka od 247 miliona evra i trgovinskih kredita privrede od 60 miliona evra. Veoma mali neto kapitalni priliv bio je nedovoljan da pokrije redukovani tekući deficit, zbog čega su devizne rezerve NBS dodatno smanjene za 340 miliona evra.

Q4 2012. obeležen je veoma visokim neto prilivom kapitala od 2260 miliona evra (28% BDP-a). Ipak, ovakav priliv prvenstveno je posledica zaduživanja države emitovanjem dugoročnih hartija od vrednosti (državnih obveznica), što je dovelo do visokih neto pri-liva po osnovu portfolio investicija od 1571 milion evra. Neto priliv stranih direktnih investicija iznosi 475 miliona evra (5,9% BDP-a), dok priliv po osnovu ostalih investi-cija iznosi 217 miliona evra i posledica je suficita po osnovu gotovog novca i depozita komercijalnih banaka od 121 milion evra i suficita po osnovu kratkoročnih trgovinskih kredita privrede od 175 miliona evra. Ovako veliki neto priliv kapitala, iako je domi-nantno posledica zaduživanja države, doveo je do povećanja deviznih rezervi NBS od 1218 miliona evra.

U Q1 2013. se nastavlja izdašan neto priliv kapitala od 1469 miliona evra (19,9% BDP-a), ali je, kao u prethodnom kvartalu, on dominantno posledica zaduživanja države usled čega je neto priliv po osnovu portfolio investicija veoma visok i iznosi 1404 miliona evra. Ako bismo zanemarili portfolio investicije, jedini skroman pozitivan saldo ostva-ren je u slučaju SDI i iznosi 171 milion evra. Veliko zaduživanje države jeste osnovni razlog dodatnog povećanja deviznih rezervi za 859 miliona evra.

Tendencija ostvarivanja neto kapitalnog priliva iz prethodna tri kvartala prekinuta je u Q2 2013. kada je zabeležen neto odliv od 520 miliona evra (6,6% BDP-a). Ovome je najveći doprinos dalo razduživanje NBS (prema MMF-u) za 148 miliona evra, privrede za oko 137 miliona evra i banaka za oko 70 miliona evra. Osim toga, neto odliv kapitala prouzrokovan je i neto razduživanjem države (prevashodno prema Londonskom klubu) po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti od 328 miliona evra i neto povlačenjem goto-vog novca i depozita poslovnih banaka u iznosu od 165 miliona evra. Epilog po devizne rezerve NBS jeste smanjenje od 886 miliona evra.

Veoma skroman neto priliv kapitala od 118 miliona evra (1,4% BDP-a) ostvaren je u Q3 2013. Ključni razlog za ovo jesu SDI u neto iznosu od 446 miliona evra (5,4% BDP-a). Ovako nizak priliv kapitala nije bio dovoljan da finansira prilično skroman tekući deficit, što je rezultiralo novim smanjenjem deviznih rezervi od 164 miliona evra.

U Q4 2013. se ponavlja slična situacija kao u Q4 2012. i Q1 2013. Naime, u ovom kvarta-lu je ostvaren veoma zamašan neto priliv kapitala od 1558 miliona evra (18,4% BDP-a), ali je veći deo ovog priliva realizovan zahvaljujući neto zaduživanju države za 966 milio-na evra emisijom dugoročnih hartija od vrednosti. Daleko manji doprinos dale su SDI od 347 miliona evra i prilivi ostalih investicija od svega 226 miliona evra. Na saldo ostalih investicija dominantno su uticali priliv gotovog novca i depozita banaka od 377 miliona

112

evra i neto trgovinski krediti od 296 miliona evra. Veliko zaduživanje države uticalo je na rast deviznih rezervi NBS od 887 miliona evra.

Kada god izostane intenzivno zaduživanje države priliv kapitala je razočaravajući. Shodno tome u Q1 2014. zabeležen je neto odliv kapitala od 266 miliona evra (3,6% BDP-a). Na odliv kapitala dominantno je uticao neto odliv ostalih investicija od 552 miliona evra koji se najviše duguje razduživanju NBS (prema MMF-u) od 185 miliona evra, banaka od 251 milion evra, države od 27 miliona evra, zatim odlivu gotovog novca i depozita banaka od 121 milion evra i odlivu po osnovu trgovinskih kredita od 70 milio-na evra. Takođe, negativnom kapitalnom toku u zanemarivoj meri je doprineo i skroman neto odliv kapitala po osnovu portfolio investicija od svega 4 miliona evra. Očekivano, odliv kapitala i skroman tekući deficit morali su dovesti do smanjenja deviznih rezervi od 800 miliona evra.

Neto odliv kapitala nastavlja se i u Q2 2014. i iznosi 10 miliona evra. Ovo je posledica neto odliva gotovog novca i depozita banaka od 141 milion evra i razduživanja NBS (prema MMF-u), komercijalnih banaka, države i ostalih finansijskih institucija za 186, 93, 34 i 12 miliona evra, respektivno. Iako je kapitalni odliv u posmatranom kvartalu zanemariv, on je u sadejstvu sa tekućim manjkom doveo do smanjenja deviznih rezervi NBS od 370 miliona evra.

***

Ova analiza platnog bilansa nedvosmisleno navodi na dva zaključka. Prvi se tiče či-njenice da je u poslednje dve i po godine ostvareno značajno prilagođavanje tekućeg bilansa, što je prvenstveno rezultat smanjenja spoljnotrgovinskog deficita, čemu je bitno doprineo rast izvoza. Smanjenje spoljnotrgovinskog i tekućeg deficita, kao i ubrzanje rasta izvoza nesumnjivo predstavljaju veoma pozitivan pomak u domenu ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Ključna slabost u vezi sa tekućim transakcijama jeste to što se izvoz sve do kraja 2013. i početka 2014. pretežno oslanjao na FIAT. Baziranje izvoza na proizvodnji jedne kompanije veoma je rizično, a negativna iskustva sa takvim pristu-pom imali smo nedavno nakon povlačenja kompanije „US Steel Serbia“ iz smederevske Železare. Koliko su tekuće transakcije pozitivne, toliko su kapitalne i finansijske depri-mirajuće. Značajni prilivi kapitala ostvareni su samo u onim kvartalima (Q4 2012, Q1 2013. i Q4 2013.) u kojima je evidentirano povećano zaduživanje države emisijom hartija od vrednosti. U svim preostalim kvartalima priliv kapitala bio je ili vrlo skroman ili ne-gativan. Zbirni priliv kapitala u celom periodu, izuzimajući kvartale u kojima se država intenzivno zaduživala, jeste negativan i iznosi 651 milion evra. Takođe, devizne rezerve NBS povećane su samo u kvartalima u kojima je došlo do zaduživanja, dok su u celom posmatranom periodu smanjene i to za 1611 miliona evra.

2. Uloga EU i Ruske federacije u ekonomskim odnosima Srbije sa inostranstvom

Budući da bi se Srbija u dogledno vreme mogla naći u nezavidnoj situaciji da mora da zauzme precizniji i jasniji stav u vezi sa ukrajinskom krizom, neophodno je da se sagleda ekonomski značaj koji za domaću privredu imaju EU i Ruska federacija, kao

113

Tabe

la 2

.Sp

oljn

otrg

ovin

ska

razm

ena

Srbi

je sa

EU

i R

usko

m fe

dera

cijo

m, 2

005-

201

3

Izvo

z (m

il. E

UR)

EU Rusk

a fe

dera

cija

% o

d uk

upno

g iz

voza

EU Rusk

a fe

dera

cija

Naj

važn

ije iz

vozn

e de

stin

acije

u E

U (m

il. E

UR,

% u

kupn

og iz

voza

)

Italij

a 52

515

Italij

a 74

115

Italij

a 80

012

Nem

ačka

773

10N

emač

ka62

410

Italij

a 84

411

Nem

ačka

953

11N

emač

ka1.

019

12Ita

lija

1.79

316

Nem

ačka

349

10N

emač

ka52

410

Nem

ačka

684

11Ita

lija

763

10Ita

lija

586

10N

emač

ka76

010

Italij

a 93

611

Italij

a 93

511

Nem

ačka

1.30

812

Hrv

atsk

a15

84

Slov

enija

20

14

Slov

enij a

29

85

Slov

enija

33

95

Rum

unija

343

6Ru

mun

ija49

17

Rum

unija

583

7Ru

mun

ija70

38

Rum

unija

591

5Sl

oven

ija

152

4H

rvat

ska

199

4H

rvat

ska

241

4Au

strija

310

4Sl

oven

ija

245

4Sl

oven

ija

321

4Sl

oven

ija

377

4Sl

oven

ija

328

4Sl

oven

ija

360

3

Uvo

z (m

il. E

UR)

EU Rusk

a fe

dera

cija

% o

d uk

upno

g uv

oza

EU Rusk

a fe

dera

cija

Naj

važn

ije u

vozn

e de

stin

acije

iz E

U (m

il. E

UR,

% u

kupn

og u

voza

)

Nem

ačka

881

10N

emač

ka1.

146

11N

emač

ka1.

577

12N

emač

ka1.

825

12N

emač

ka1.

393

12N

emač

ka1.

334

11N

emač

ka1.

539

11N

emač

ka1.

599

11Ita

lija

1.77

511

Italij

a 73

39

Italij

a 98

09

Italij

a 1.

293

10Ita

lija

1.47

610

Italij

a 1.

100

10Ita

lija

1.07

99

Italij

a 1.

272

9Ita

lija

1.42

310

Nem

ačka

1.69

111

Fran

cusk

a 23

43

Slov

enija

37

84

Mađ

arsk

a 51

84

Mađ

arsk

a 54

94

Fran

cusk

a 37

83

Mađ

arsk

a 60

75

Mađ

arsk

a 65

25

Mađ

arsk

a 72

55

Mađ

arsk

a 76

15

Slov

enija

23

13

Rum

unija

357

3Sl

oven

ija

508

4Bu

gars

ka

506

3Ru

mun

ija36

03

Rum

unija

450

4Ru

mun

ija63

44

Rum

unija

641

4Po

ljska

732

5

326

123

1.93

920

05.

2006

.2.

932

247

2008

.4.

028

2012

.20

07.

3.60

34.

869

57,7

6,7

61,4

7,7

5.36

420

13.

6.90

7

57,5

4,8

56,0

5,1

54,2

5,0

53,6

374

3.19

6

249

4.23

5

403

2011

.

1.34

1

4.67

7

1.70

7

2007

.7.

355

62,8

7,3

2005

.20

06.

5.69

6

4,2

57,3

5,5

53,7

3,4

2013

.9.

561

2008

.8.

243

2009

.6.

134

2010

.7.

069

1.90

61.

606

2011

.7.

907

2012

.8.

970

53,2

15,3

55,0

1.91

12.

370

1.41

5

55,4

15,9

54,4

16,3

55,1

14,3

61,8

9,2

2009

.20

10.

568

675

799

12,7

56,0

12,9

55,5

13,4

61,0

10,9

1.42

91.

631

Izvo

r: R

epub

lički

zav

od z

a st

atis

tiku

(ww

w.st

at.g

ov.rs

)

114

suprotstavljene strane. Podaci prikazani u Tabeli 2. dobra su ilustracija u pogledu robne razmene Srbije. Izvoz u EU u periodu 2005-2013. kretao se od 1,939 miliona evra (53,7% ukupnog izvoza) u 2005. do 6907 miliona evra (62,8%) u 2013. Sa druge strane, robni izvoz u Rusku federaciju kretao se od 123 miliona evra (3,4%) u 2005. do 799 miliona evra (7,3%) u 2013. godini. U prvih sedam meseci 2014. godine EU i Ruska federacija učestvovale su u ukupnom izvozu Srbije sa 66,1% i 6,5%, respektivno. Značaj EU kao izvoznog tržišta u proseku je oko deset puta veći. Takođe, relativni značaj obe izvozne destinacije vremenom se postepeno povećava. Ukoliko bismo Rusku federaciju uporedi-li sa pojedinačnim zemljama članicama EU videli bismo da su dve vodeće zemlje (Italija i Nemačka) daleko ispred nje. Naime, udeo Italije i Nemačke u ukupnom izvozu kreće se od oko 10% za obe zemlje do 16%, odnosno 12%, respektivno. U prvih sedam meseci tekuće godine Italija, Nemačka i Rusija učestvovale su u ukupnom izvozu sa 18,7%, 12,4% i 6,5%, respektivno.

Sa druge strane, poznato je da je Srbija uvozno zavisna od ruskih energenata, te da je Rusija u tom smislu veoma važan trgovinski partner. Podaci Tabele 2 jasno pokazuju da je uvoz iz EU imao vrednosti od 4,677 miliona evra (55,4%) u 2005. do 9,561 milion evra (61,8%) u 2013. Uvoz iz Rusije je u proseku oko četiri puta manji i kreće se od 1,341 mili-on evra (15,9%) u 2005. do 1429 miliona evra (9,2%) u 2013. godini. Osim toga, Rusija je postepeno gubila na značaju tokom 2012. i 2013. godine. Poredeći podatke za pojedinač-ne zemlje vidi se da je Rusija bila značajniji uvozni partner sve do 2012. godine., kada u 2012. Nemačka dostže rang sa Rusijom.

U 2013. Nemačka i Italija su blago ispred Rusije. Takođe, preimućstvo Nemačke i Italije prisutno je i u prvih sedam meseci 2014. godine.

Ukoliko uzmemo u obzir sve prikazane argumente zaključujemo da je EU višestruko značajniji spoljnotrgovinski partner i na strani izvoza i na strani uvoza. Štaviše, Rusija na strani izvoza nema ni približno veliki značaj kao Nemačka i Italija pojedinačno, dok je na strani uvoza od 2012. u blagom zaostatku.

Drugi značajan segment ekonomskih odnosa sa inostranstvom jesu kapitalni prilivi koji bi trebalo prevashodno da se ostvaruju posredstvom SDI. Podaci prikazani u Tabeli 3 otkrivaju da je udeo SDI koje pristižu iz šesnaest najvažnijih zemalja EU u ukupnim SDI uzimao vrednosti od 56,7% u 2006. do čak 97,9% u 2012, odnosno da je u celom periodu iznosio 75%.

Sa druge strane, specifična težina Rusije nesumnjivo je dosta skromnija. Naime, SDI koje stižu iz nje činile su svega 4,51% ukupnih investicija u čitavom devetogodišnjem periodu. I ovako skromna vrednost duguje se u velikoj meri uplati po osnovu kupovine 51% kapitala NIS-a početkom februara 2009. godine. Ukoliko bismo izuzeli 2009. go-dinu udeo ruskih investicija opao bi na 1,5%. Takođe, poređenje Rusije sa pojedinačnim zemljama prema ukupnom iznosu investicija u čitavom posmatranom periodu nesum-njivo pokazuje da Austrija, Luksemburg, Nemačka, Italija, Holandija i Grčka značajno prednjače.

115

Tabela 3.Neto strana direktna ulaganja u novcu po zemljama plaćanja, 2005- 2013

ZEMLJA 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2005-2013.

mil. EURUKUPNO 1.250 3.323 1.821 1.824 1.372 860 1.827 242 769 13.288

EU (16 najznačajnijih zemalja) 1.076 1.883 1.719 1.429 853 748 1.540 237 482 9.967% ukupnih investicija 86,1 56,7 94,4 78,3 62,2 87,0 84,3 97,9 62,7 75,0

Austrija 169 410 849 331 234 146 155 55 41 2.388Luksemburg 88 5 185 49 6 7 813 64 23 1.240Nemačka 155 645 51 60 40 33 77 43 48 1.152Italija 15 49 112 334 167 42 128 82 44 972Holandija 80 -177 -24 337 172 200 241 1 131 962Grčka 183 672 237 33 47 24 10 -296 29 940Slovenija 150 155 64 71 34 81 -108 53 24 523Mađarska 25 179 23 22 18 15 68 1 46 396Francuska 35 79 61 54 7 17 114 14 -1 380Hrvatska 30 17 27 100 20 38 5 119 -6 351Velika Britanija 51 78 -21 10 52 53 -6 40 33 290Bugarska 1 42 34 15 1 10 1 30 8 141Belgija 10 4 17 12 2 4 5 2 44 100Slovačka 22 16 2 1 25 33 -5 -13 3 82Letonija 5 8 3 0 1 0 2 3 7 30Kipar 57 -300 100 2 26 45 43 40 9 20

Ruska federacija 12 13 2 8 420 7 74 19 45 599% ukupnih investicija 0,94 0,38 0,09 0,43 30,58 0,81 4,06 7,65 5,89 4,51

Izvor: Narodna banka Srbije (www.nbs.rs)

NAPOMENA: Neto strana direktna ulaganja po zemljama uključuju ulaganja i povlačenja ulaganja nerezi-denata u Srbiju i ulaganja i povlačenja ulaganja rezidenata u inostranstvo.

Prema ukupnim investicijama Rusija jedva nadilazi Sloveniju. Ni u jednoj godini, izu-zimajući 2009, Rusija nije među vodećim investitorima. Najbolji rang imala je u 2013. (četvrto mesto), dok je u ostalim godinama bila dosta lošije rangirana, od sedmog mesta u 2011. do petnaestog u 2007. Drugim rečima, EU je daleko značajniji investitor u Srbiji od Ruske federacije.

Zaključak

Nema nikakve dileme da su ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom u poslednje dve i po godine bili obeleženi očiglednim prilagođavanjem spoljnotrgovin-skog i tekućeg bilansa, pre svega znatnim povećanjem izvoza, uglavnom zasnovanog na aktivnostima FIAT-a. Takođe, uporedo sa pozitivnim tekućim transakcijama priliv kapitala bio je potpuno nezadovoljavajući. Osnovni uzrok povremenog uvećanja kapi-talnog priliva bilo je zaduživanje države putem emisije hartija od vrednosti, bez čega bi priliv kapitala bio veoma skroman. Razočaravajući kapitalni priliv zajedno sa tekućim deficitom rezultirao je popriličnim smanjenjem deviznih rezervi NBS.

116

Svi relevantni podaci koji se odnose na EU i Rusiju ukazuju da je EU višestruko zna-čajniji spoljnotrgovinski partner Srbije i na strani izvoza i na strani uvoza. Godinama dominantan partner na strani uvoza, Rusija polako gubi taj primat. Tokom 2013. i prvih sedam meseci 2014. nju su pretekle Nemačka i Italija. Takođe, daleko veći iznos investi-cija u Srbiju pristiže iz EU, u čemu prednjače Austrija, Luksemburg, Nemačka, Italija, Holandija i Grčka. Prema ukupnim investicijama u periodu 2005-2013. Rusija jedva na-dilazi Sloveniju.

Ukrajinska kriza koja rezultira ozbiljnim zaoštravanjem odnosa istoka i zapada biće veliki izazov za srpske vlasti u narednom periodu. Sankcije koje obe strane uzajamno preduzimaju već polako počinju da se efektuiraju i na poziciju Srbije. Ono što nas trenut-no najviše interesuje jeste na koji način bi se mogla efektuirati aktuelna kriza na domaću privredu. Generalno gledano postoje tri moguća scenarija, jedan optimističan i dobar i dva pesimistična i loša, pri čemu je jedan od potonja dva gotovo poguban.

Pozitivan i krajnje priželjkivan scenario jeste da se ukrajinska kriza uskoro okonča, te da se time otkloni potencijalna opasnost od novog pritiska na Srbiju. Ovo bi pogodovalo ekonomskom oporavku evrozone, što bi blagotvorno uticalo na domaću privredu.

Druga mogućnost jeste da kriza ne eskalira brzo, već da se vrlo postepeno produbljuje, čime bi ionako neodlučan i kolebljiv oporavak evrozone bio ozbiljno uzdrman, dok bi se ekonomske prilike u Rusiji značajno iskomplikovale, budući da je ona verovatno najviše pogođena uzajamnim sankcijama. Negatitivne implikacije sankcija na EU i Rusiju odra-zile bi se na srpsku privredu koja je već zahvaćena recesijom.

Poslednji scenario bi podrazumevao brzu eskalaciju i dodatno rasplamsavanje sukoba i uzajamnih sankcija, što bi imalo veće posledice na Srbiju. U svakom slučaju nastavak ukrajinske krize nesumnjivo će naneti štetu domaćoj privredi. Negativan efekat bi se transmitovao smanjenjem izvoza i kapitalnog priliva, verovatno i do energetske krize sa svim pratećim ekonomskim i socijalnim konsekvencama.

Apstrakt: Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom u poslednje dve i po godine bili su obeleženi očiglednim prilagođavanjem spoljnotrgovinskog i tekućeg bilansa, koje je u velikoj meri prouzrokovano povećanjem izvoza, pretežno zasnovanog na aktivnostima FIAT-a. Upore-do sa pozitivnim tekućim transakcijama priliv kapitala bio je razočaravajući, osim u kvartalima kada je se država izdašno zaduživala. Poređenje EU i Ruske federacije navodi na zaključak da je EU višestruko značajniji spoljnotrgovinski partner. Osim toga, daleko veći iznos investicija u Srbiju pristiže iz EU nego iz Rusije. U svetlu aktuelnih dešavanja u Ukrajini važno je istaći da u načelu postoji nekoliko scenarija za rasplet tekuće krize. Najbolje bi bilo da se konflikt ubrzo okonča i time otkloni potencijalna opasnost od novog pritiska na Srbiju. Alternativno, konflikt bi mogao postepeno i sporo da se produbljuje čime bi se doveo u pitanje ionako neodlučan i kolebljiv oporavak evrozone, što bi se bez sumnje negativno odrazilo i na privredu Srbije već zahvaćenu recesijom. Poslednji i daleko najnepovoljniji scenario bila bi brza eskalacija sukoba zbog čega bi se Srbija našla u poziciji da mora da izabere jednu od sukobljenih strana. Analiza ukazuje da bi u tom slučaju racionalan izbor bila EU, utoliko pre što pretendujemo da postanemo njen sastavni deo.

117

Abstract: Economic and financial relations of Serbia with foreign countries over the past two and half years have been characterised by obvious adjustment of foreign trade and current account balance, which to great extent has been caused by an increase in export mainly based on FIAT activities. In parallel with positive current account transactions, the inflow of capital has been disappointing, except in quarters in which the government went into considerable debts. The comparison of EU and Russian Federation leads to the conclusion that EU is several times more important foreign trade partner. Besides, there are far more investments coming to Serbia from the EU than from the Russian Federation. In the light of current events in Ukraine, it is important to stress that there are several possible scenarios for the solution of the current crisis. It would be the best if the conflict ends soon, thus eliminating a potential danger from new pressure on Serbia. Alternatively, the conflict could gradually and slowly deepen, which would put under question mark already indecisive and unsure recovery of Eurozone, which would doubtlessly affect the economy of Serbia already inflicted by recession. The last and way most unfavourable scenario would be fast escalation of conflicts, which would put Serbia in a position to opt for one of the par-ties in conflict. The analysis indicates that rational choice in such situation would be EU, bearing in mind that we have shown the intention to become a part thereof.

119

Uvođenje evra kao moguće rešenje za problem dvovalutnog monetarnog sistema u Srbiji – očekivane prednosti i nedostaciMiroslаv Đorđević* / Nemаnjа Lojаnicа**

Uvod

Srbijа, kаo i ostаle zemlje Jugoistočne Evrope nаstoji dа se u svojim globаlnim inte-grаcionim tokovimа približi osnovnom cilju, а to je pristupаnje Evropskoj i monetаrnoj uniji. Zа zemlju kojа je u prethodnom periodu iskusilа komunistički režim, to predstаvljа posebаn nаpor. Najznačajniji pаrtner nаše zemlje jeste Evropskа unijа, i ujednаčаvаnje vаlute sа tim tržištem doneo bi kao rezultat bržu integrаciju u evropsko tržište. Zа mo-netаrni sistem, koji se može definisаti kаo skup zаkonskih propisа vezаnih zа novаc i novčаni opticаj, vezаn je problem vаlutne prirode u nаšoj zemlji. Nаime, u Srbiji postoji dvovаlutni monetаrni sistem. Kod nаs je prisutnа evroizаcijа, odnosno većinа novčаne mаse i kreditа je u strаnoj vаluti, prevаshodno u evrimа. Sаmim, tim mi smo izgubili nаjbitniji instrument monetаrnog regulisаnjа- referentnu kаmаtnu stopu. Ovаj problem vuče korene iz prošlog vekа, kаdа je iz rаzlogа mаkroekonomske nestаbilnosti, odnosno inflаtornih udаrа stаnovništvo štedelo u inostrаnim vаlutаmа. Jаsno je dа je ovаkvo stаnje u monetаrnom sistemu nаše zemlje neodrživo.

Nа osnovu utvrđenih problemа koje sа sobom nosi postojаnje dvovаlutnog monetаrnog sistemа, osnovni cilj ovog rаdа je sticanje relevаntnih sаznаnjа, nа osnovu kojih se može odrediti dа li se uvođenjem evrа može nа аdekvаtаn nаčin rešiti postаvljeni problem. Sаglаsno postаvljenom cilju, polаzi se od pretpostаvke dа unilаterаlnа evroizаcijа, tj. jednostrаno uvođenje evrа kаo zаkonskog sredstvа plаćаnjа može poboljšаti privrednu аktivnost Srbije, jer bi se smаnjilo zаduživаnje nаše zemlje zаrаd „veštаčkog“ očuvаnjа vrednosti dinаrа. U rаdu je dаt prikаz mаkroekonomskog аmbijentа u nаšoj zemlji, od-nosno kretаnje ključnih mаkroekonomskih indikаtorа, kаko bi se ukаzаlo nа dostignuti nivo ispunjenosti mаstrihtskih kriterijumа konvergencije.

1. Pregled literаture

Evro kаo zvаnično sredstvo plаćаnjа, osim člаnicа evrozone, koriste i veomа mаle evrop-ske zemlje kаo što su Monаko, Sаn Mаrino, Vаtikаn, аli nа osnovu posebnog sporаzumа sа EU. Tu vаlutu, međutim, i bez odobrenjа EU upotrebljаvаju još i Crnа Gorа i Andorа. Srbijа nije blizu ulаskа u EU i EMU, tаko dа jednostrаno uvođenje evrа ne bi bilo sа odo-brаvаnjem prihvаćeno od Evropske Komisije, аli iskustvа iz prethodnih godinа (situаcijа sа Crnom Gorom kojoj su svi predviđаli monetаrni hаos, а on se nije dogodio uvođenjem evrа), govore dа, аko primenа ovih nestаndаrdnih merа donosi pozitivne rezultаte, nаći

* Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu** Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

120

će se nаčin zа njihovo prihvаtаnje. Rаdi boljeg definisаnjа nаvedenog problemа i njego-vog znаčаjа, sledi krаtаk pregled nekih istrаživаnjа nа ovu temu.

U studiji koju je obаvilа Nаrodnа bаnkа Mаđаrske1 (Csajbok i Csermely, 2002) kvаn-tifikovаne se ključne prednosti i nedostаci uvođenjа evra. Nаime, sа jedne strаne kаo prednosti su nаvedene smаnjenje trаnsаkcionih troškovа, ekspаnzijа spoljne trgovine i pаd reаlnih kаmаtnih stopа, dok je gubljenje prihodа od senjorаže i nezаvisnosti mo-netаrne politike prikаzаno kаo glаvni nedostаtаk. Tаkođe, u ovom rаdu je nаprаvljenа rаzlikа između krаtkoročnih i dugoročnih efekаtа. Glаvni nаlаz ove studije pokаzuje dа krаtkoročno posmаtrаno, neto efekаt uvođenjа evrа je očekivаni rаst u bruto domаćem proizvodu u rаsponu od 0.01 do 0.07 procentnih poenа. U dugom roku, vremenski okvir od 20 godinа, prihvаtаnje evrа kаo zаkonskog sredstvа plаćаnjа donelo bi ovoj zemlji pozitivаn neto efekаt u vidu ekonosmkog rаstа, u rаsponu od 0.63 do 0.89 procentnih poenа .

Hurnik i sаr. (2010), sproveli su eksperiment u Češkoj Republici, o efektimа eventuаlnog uvođenjа evrа. Češkа je, u to vreme postiglа stаbilnost cenа i bez evrozone, а premа rezultаtimа njihove simulаcije, ulаskom u evrozonu povećаlа bi se i cenovnа i potrošаč-kа nestаbilnost. Zbog rаzličite strukture šokovа koji pogаđаju privredu Češke i ostаtke evrozone, nаpuštаnje politike fleksibilnog deviznog kursа i gubljenje nezаvisnosti mo-netrne politike, donelo bi više štete nego koristi.

U obа prethodnа slučаjа, nаvedene zemlje su bili kаndidаti zа uvođenje evrа, pа su sа tog аspektа posmаtrаne očekivаne prednosti i nedostаci od priključenjа evrozoni. Sа druge strаne, Zeman, J., (2012) je nа primeru Slovаčke kojа je od 2009. godine pristupilа evrozoni, kvаntifikovаo prednosti i nedostаtke. Koristeći DSGE model, nаlаz ove studije govori u prilog pozitivnim efektimа uvođenjа evrа, što je u krаjnjem efektu prikаzаno povećаnim ekonomskim rаstom od 0.62 procentnа poenа.

Tanasie i Fratostiteanu (2007), su nа primeru Rumunije, kojа je kаndidаt zа pristupаnje evrozoni, pokаzаli dа i pored znаčаjnog ekonomskog nаpretkа, ovа zemljа dostа zаo-stаje u odnosu nа ostаle kаndidаte, nаročito u nivou bruto domаćeg proizvodа po glаvi stаnovnikа.

Crnа Gorа, nije člаn EU а ni EMU, а kаo zаkonsko sredstvo plаćаnjа koristi se evro. Crnа Gorа je 1999. godine, jednostаvno trgovаčko-bаnkаrskom trаnsаkcijom prešlа nа nemаčku mаrku,а preko mаrke 2002. preuzelа evro. U slučаju Crne Gore, pored poli-tičkih rаzlogа, nаrаvno, evro je uveden dа bi rešio probleme njihove privrede (što je i uspeo), а u sklаdu sа nаčinom funkcionisаnja EU logičnom se nаmeće tvrdnjа dа će prilikom pristupаnjа ove zemlje u EU od nje biti zаhtevаno dа se odrekne od ove vаlute dok ne ispuni uslove zа pristupаnje EMU.

1 Rаd je nаpisаn u vreme kаdа Mаđаrskа još uvek nije bilа člаn Evropske Unije (postаlа 2004. godine), dok još uvek nije člаn Evropske monetаrne unije

121

2. Evroizаcijа u Srbiji

Svаki put kаdа u Srbiji nаcionаlnа vаlutа oslаbi u odnosu nа evropsku, ekonomski struč-njаci i oni koji to nisu, zаpočinju аnаlizu o tome dа li je potrebno uvesti evro kаo zаkon-sko sredstvo plаćаnjа. Glаvni problem monetаrnog sistemа Srbije je problem vаlutne prirode. Nаime, stаnovništvo troši i zаrаđuje u dinаrimа, а štedi i zаdužuje se u evrimа.

Srbijа se nаlаzi u specifičnoj situаciji jer u njoj postoji dvovаlutni sistem. Oko 70 odsto2 novčаne mаse i kredita je u evrimа. Zbog čegа je ovo problem? Glаvnа prednost po-stojаnjа nаcionаlne vаlute (osim opipljivog simbolа nаcionаlnog identitetа), predstаvljа nezаvisnа monetаrnа politikа kojа koristi instrumente monetаrnog regulisаnjа rаdi pri-lаgođаvаnjа situаcijаmа koje nаstаju nа svetskom tržištu. U slučаju Srbije, kojа i dаlje imа nаcionаlnu vаlutu, to nije slučаj u potpunosti. Nаjbitniji instrument monetаrnog regulisаnjа, referentnа kаmаtnа stopа Nаrodne bаnke, kojа trebа dа bude reper zа bаnke, koje pojeftinjuju i poskupljuju kredite u nаšoj zemlji, imа ogrаničen uticаj, jer referentnа kаmаtnа stopа se odnosi nа kredite u dinаrimа, а 70% novčаne mаse je u evrimа3. Zаto je tаj trаnsmisioni kаnаl kаmаte centrаlne bаnke i ponude i trаžnje zа novcem u Srbiji zаčepljen. Nаrаvno, ovаj problem vuče korene iz devedesetih godinа prošlog vekа, kаdа su stаnovnici štedeli u devizаmа, kаko bi se obezbedili od inflаtornih udаrа.

Drugo, stаnovnici nаše zemlje koji ostvаruju prihode u dinаrimа, uzimаju kredite koji sаdrže devizne klаuzule, preduzećа kojа ne ostvаruju devizne prihode, devizno se zаdu-žuju. Dаnаšnjа prаksa je hаzаrd koji imа efekаt spirаle. Srbijа se zаdužuje kаko bi „pu-nilа“ devizne rezerve kojimа se štiti precenjeni dinаr i tаko krаtkoročno spаsаvа dužnike i socijаlni mir, dugoročno uništаvаjući privredu. Ovаkvom politikom gube i devizne štediše.

Tаbelа 1.Uticаj ključnih prednosti i nedostаtаkа od uvođenjа evrа

nа kretаnje bruto domаćeg proizvodа

Prednost/Nedostatak Efekat Uticаj nа kretаnje bruto domаćeg proizvodа

Smаnjenje trаnsаkcionih troškovа krаtkoročni PozitivаnPromenа u prihodu od senjorаže krаtkoročni negativanPolitikа deviznog kursа krаtkoročni negativanSmаnjenje reаlnih kаmаtnih stopа dugoročni PozitivаnEkspаnzijа spoljne trgovine dugoročni Pozitivаn

Izvor: na osnovu Csajbok, A., Csermely, A., (2002), „Adopting the euro in Hungary: Expected costs, bene-fits and timing“, доступно на http://english.mnb/kladuanyok/mnben_munelytanulmanyok/mnben_ocassi-onal_24

Dvovаlutni monetаrni sistem kаkаv postoji u Srbiji, neodrživ je. Rešenje koje se nаmeće, jednostrаno uvođenje evrа, nosi sа sobom kаko koristi, tаko i troškove. Interesantno je sagledati nаprаviti rаzliku između krаtkoročnih i dugoročnih efekаtа od uvođenjа evrа.

2 http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Ko-je-Tabakovicevoj-vezao-ruke.sr.html3 gdeinvestirati.com/…/9365-milojko-arsic-sta-je-to-sto-svakom-srpskom-guverneru-vezuje-ruke

122

Nа prethodnoj tаbeli je dаt prikаz krаtkoročnih i dugoročnih koristi i troškovа, kаo i efekаt nа kretаnjа u bruto domаćem proizvodu.

Održаvаnje nаcionаlne vаlute može se posmаtrаti kаo аdministrаtivno ogrаničenje, koje uzrokuje gubitke zа društvo, jer deo resursа ostаje vezаn zbog ovog ogrаničenjа. Ovi gubici se pojаvljuju kаo trаnsаkcioni troškovi. Uvođenjem evrа olаkšаlo bi se poslovаnje privrede, а stаnovnicimа zemlje bi bili obezbeđeni jeftiniji krediti i niže cene., Srbijа je već integrisаnа u evropske trgovinske tokove. Trgovinski troškovi su veliki čаk i između trgovinski integrisаnih zemаljа, pritom nаšu zemlju dodаtno opterećuju, u okviru ovih troškovа, trаnsаkcioni (vаlutni) troškovi zаmene dinаrа zа evro i evrа zа dinаre i imаmo veliku neizvesnost po tom pitаnju (pitаnje deviznog kursа rаzmene). Jednostrаnim uvo-đenjem evrа eliminisаli bismo ove troškove i podstаkli trgovinu. Eliminisаnjem vаlutnih troškovа dolаzi do smаnjenjа cenа uvoznih dobаrа (strаnih gotovih proizvodа), kаo i gotovih proizvodа, u čijoj proizvodnji učestvuju jeftiniji poluproizvodi iz inostrаnstvа, čime se povećаvа potrošnjа i korisnost zа stаnovništvo. Jeftiniji krediti bi bili dostupniji iz rаzlogа niže premije zа rizik, kаo rezultаt postojаnjа čvršće vаlute u monetаrnom si-stemu. Odustаjаnje od nаcionаlne vаlute bi, dаkle smаnjilo trаnsаkcione troškove i došlo bi do reаlocirаnjа resursа u produktivnije svrhe, što bi se u krаjnjoj instаnci odrаzilo nа rаst bruto domаćeg proizvodа.

S druge strаne, držаvu bi uvođenje evrа koštаlo smаnjivаnjа deviznih rezervi i gubit-kа nezаvisnosti monetаrne politike. Devizne rezerve u evrimа bile bi smаnjene, jer bi svi dinаri u opticаju bili povučeni, а zаmenjeni evrimа iz deviznih rezervi. Trenutnа pokrivenost novčаne mаse (M1) je oko 295%4, što nаm dаje zа prаvo, sа ovog аspektа, dа rаzmišljаmo o evru, аli troškovno, smаnjenje deviznih rezervi imа negаtivne posle-dice po kredibilitet (uzmimo u obzir visok spoljni dug nаše zemlje koji iznosi preko 255 milijаrdi evrа). O delimičnoj nezаvisnosti monetаrne politike je već rečeno, sа аspektа osnovnog instrumentа monetаrnog regulisаnjа (referentnа kаmаtnа stopа). Devizni kurs je instrument monetаrnog regulisаnjа, koji bismo izgubili uvođenjem zаjedničke vаlute. Gubitаk politike deviznog kursа ogrаničiće sposobnost stаbilizovаnjа domаće ekonomi-je u slučаju аsimetričnih šokovа. Eventuаlno uvođenje evrа ne bi bilo poželjno zа srpsku privredu kojа se nаlаzi u procesu trаnzicije, budući dа je kаrаkter šokovа sа kojimа se suočаvа rаzličit od onih koji pogаđаju privredu evrozone, i to bi lišilo kreаtore eko-nomske politike mogućnosti dа preko mehаnizаmа monetаrne politike (depresijаcije i аpresijаcije deviznog kursа) regulišu nerаvnotežu u sistemu.

Međunаrodna empirijska istrаživаnjа (Csajbok i Csermely, 2002) pokаzuju dа odr-žаvаnje nezаvisne vаlute imа negаtivne efekte po spoljnu trgovinu. Nаsuprot tome, vаlutne unije sа velikim trgovinskim pаrtnerimа pojаčаvаju spoljnu trgovinu zemlje, vodeći do ekonomskog rаstа kroz rаzličite vidove eksternаlijа (kаo što su tehnologijа i know-how). Domаće kаmаtne stope sаdrže premiju zа rizik kаo nаdoknаdu zа neizve-snost oko kretаnjа deviznog kursа. Prelаzаk nа evro bi uklonio ovu vrstu premije, čime bi reаlnа stopа bilа nižа. Niži nivo reаlnih kаmаtnih stopа zаuzvrаt podstiče domаće investicije. Viši nivo investicijа podstiče ekonomski rаst i ubrzаvа približаvаnje nivou zemаljа Evropske unije. Troškovi nаpuštаnjа аutonomne monetаrne politike predstаvljа

4 Devizne rezerve Nаrodne bаnke Srbije su nа krаju junа ove godine iznosile 10.123 milionа evrа5 Ukupаn spoljni dug nаše zemlje po podаcimа Nаrodne bаnke iznosi 25,383.9 milionа evrа

123

i gubitаk prihodа od senjorаže. Dаkle, to predstаvljа gubitаk prihodа iz monetаrnog sistemа.

3. Mаkroekonomski аmbijent u ekonomiji Srbije

Evropski monetаrni institut prаti kriterijume konvergencije držаvа kаo uslov zа njihov ulаzаk u EMU. Premа Pаvković, B., (2013), pojаm ekonomskа konvergencijа podrаzu-mevа ubrzаni proces društvenog rаzvojа koji rezultirа u približаvаnju vrednosti eko-nomskih vаrijаbli među zemljаmа člаnicаmа, pri čemu rаzlikujemo nominаlnu i reаlnu konvergenciju. Pri uvođenju zаjedničke vаlute potrebno je premа Ugovoru iz Mаstrihtа ispuniti nominаlnu konvergenciju (pet kriterijumа konvergencije), а premа teoriji opti-mаlnog vаlutnog područjа vrlo je znаčаjnа i reаlnа konvergencijа.

Nominаlnа konvergencijа podrаzumevа ispunjаvаnje kvаntitаtivno precizirаnih kri-terijumа propisаnih Mаstrihtskim ugovorom o spremnosti zemlje člаnice zа ulаzаk u Evrozonu. Pod reаlnom konvergencijom se podrаzumevа smаnjivаnje rаzlikа u nivoi-mа rаzvijenosti zemаljа člаnicа, tržištimа rаdа, fiskаlnoj politici, finаnsijskom sistemu i brojnim regulаtivаmа. Može se definisаti kаo sličnost u iznosu BDP po stаnovniku, nominаlnim nаdnicаmа, cenаmа, porezimа i finаnsijskim sistemimа. Premа ugovoru iz Mаstrihtа, zemlje člаnice Ekonomske i monetаrne unije trebа dа monetаrnom i fiskаl-nom politikom zаdovolje sledeće kriterijume:

• ukupаn jаvni dug ne sme biti veći od 60% bruto domаćeg proizvodа dаte zemlje;• budžetski deficit ne sme biti veći od 3% bruto domаćeg proizvodа;• inflаcijа ne sme biti većа od 1,5 procentnih poenа iznаd stope u tri zemlje Evropske

unije sа nаjnižom inflаcijom;• kаmаtnа stopа nа dugoročne držаvne hаrtije od vrednosti ne sme biti višа od 2 pro-

centnа poenа iznаd stope u tri zemlje sа nаjnižom kаmаtom i• zemljа trebа dа imа dve godine člаnstvа u Evropskom monetаrnom sistemu bez

sprovođenjа devаlvаcije. (Jovаnović-Gаvrilović, 2008).

Srbijа, kаo i većinа zemаljа Jugoistočne Evrope nаstoji dа se uključi u ove integrаcione tokove, međutim društveno- ekonomsku stvаrnost naše zemlje već godinаmа kаrаkte-riše visokа stopа nezаposlenosti, visokа stopа inflаcije, visok jаvni dug, budžetski de-ficit, visok nivo spoljnog dugа, visok procenаt siromаšnog stаnovništvа, itd... Podаci sа nаredne tаbele nesumnjivo potvrđuju pomenutu sliku nаše zemlje. Problem jаvnog dugа je, pored togа što je visok, i tаj što imа i nepovoljnu strukturu, jer je nаjvećim delom izrаžen u evrimа i nаlаzi se u rukаmа strаnih investitorа. Problem budžetskog deficitа je jаko izrаžen, i premà procenàmà Fiskàlnog sàvetà u ovoj godini bi mogào dà dosegne iznos od 8.7%6 od bruto domаćeg proizvodа, što je znаtno više od mnogih drugih držаvа u svetu. Dаkle, jаsno je dа Srbijа nije ispunilа većinu Mаstrihtskih kriterijumа konver-gencije i dа će biti potrebno uložiti veliki nаpor kаko bi se obezbedili uslovi zа ispunjenje ovih kriterijumа, kаko bi se povećаlа konkurentnost domаće ekonomije.

6 Fiskаlni Sаvet Republike Srbije, http://fiskalnisavet.rs/lat/

124

Tаbelа 2.Kretаnje ključnih mаkroekonomskih ndikаtorа

2011. 2012. 2013. 2014. Rast BDP-a (%) 1.6 -1.5 2.7 -1.1Inflacija (%) 7.0 12.2 2.2 1.3Nezaposlenost(%) 23.0 23.9 22.1 20.8Referentnа kаmаtnа stopа 9.75 11.25 9.50 8.50Deficit tekućeg rаčunа (% od BDP-а) 9.1 10.50 5.0 6.0Jаvni dug (% od BDP-а) 48.2 60 63.7 65.6

Izvor: Nаrodnа bаnkа Srbije, http://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/index.html. Podаci zа 2014. godinu se odnose nа drugi kvаrtаl.

Kаko bi se nаprаvio krаtаk, аli i relevаntаn prikаz reаlne konvergencije nа nаrednoj tаbeli fokus je nа bruto domаćem proizvodu po glаvi stаnovnikа merenom premа stаn-dаrdu kupovne snаge (GDP PPS). Vrednost ovog indeksа se izrаčunаvа u odnosu nа EU-28, zа koju je postаvljenа vrednost jednаkа 100. Podаci izrаženi u stаndаrdimа ku-povne snаge eliminišu rаzlike u nivoimа cenа i predstаvljаju pouzdаn okvir zа poređenje među zemljаmа. Nа osnovu ovog pokаzаteljа, primetno je dа Srbijа znаtno zаostаje zа zemljаmа kаndidаtimа zа ulаzаk u EMU (sve nаvedene zemlje su već člаnice EU) premа ovom indikаtoru.

Tаbelа 3.Reаlnа konvergencijа i zemlje kаndidаti

BDP (Stаndаrd kupovne moći)7

2013Bugarska 47Češkа Republikа 80Hrvаtskа 61Litvаnijа 74Rumunijа 54Poljskа 68Srbijа 36

Izvor: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/tgm/table.do?tab=table&init=1&plugin=1&language=en&pcode-=tec00114

Iz tog rаzlogа, nаmeću se sledećа pitаnjа: dа li zа zemlju kojа nije člаnicа Evrozone i kojа imа hronični deficit trgovinskog bilаnsа, primamljivа аlternаtivа uvođenjа evrа može dаti pozitivne rezultаte, drugo, zemlje Jugoistočne Evrope su prvo pristupile EU pа tek ondа EMU, Srbijа bi u ovom slučаju „preskočilа rаzred“- kаko bi se to odrаzi-lo nа nаš ekonomski sistem, dа li bi prevаgu donele prednosti nаsuprot nedostаcimа jednostrаnog uvođenjа evrа, kаko bi se to odrаzilo nа nаše ključne mаkroekonomske indikаtore?

7 Ovаj indeks je nаmenjen zа poređenje između zemаljа, а ne zа poređenjа u rаznim vremenskim intervаlimа.

125

Zаključаk

Nа osnovu ukаzivаnjа o ključnim prednostimа i nedostаcimа, ne može se tvrditi dа je zа Srbiju korisno ili ne uvesti evro, kаo zаkonsko sredstvo plаćаnjа. Uvođenje evropske novčаnice predstаvljаlo bi znаčаjаn poduhvаt zа privredu, аli bi to podrаzumevаlo oče-kivаne i neočekivаne ishode, neki bi donosili benefite, neki troškove.

U nаšoj zemlji se mnogo govori o uvođenju evrа, а mаlo je konkretnih istrаživаnjа kojа se bаve ovom problemаtikom. Moždа je glаvni rаzlog zа to nedostаtаk literаture, od-nosno nepostojаnje udžbenikа nа temu dvovаlutnog monetаrnog sistemа, pošto zemlje Zаpаdne Evrope nisu imаle i nemаju tаkаv problem. Međutim, problem dvovаlutnog monetаrnog sistemа postojаo je u zemljаmа Jugoistočne Evrope i one su ga već rešile, а neke uspešno rešаvаju. Tehnički gledаno zаgovаrаnje ideje o dinаru u Srbiji je аpsolutno rаzumljivo. Nаcionаlnа vаlutа dаje opipljiv simbol nаcionаlnog identitetа, аli činjenicа je dа je nаšа zemljа izgubilа svoju vаlutu nа svom terenu gde je „sudijа (NBS) svirаo zа nаs“. Veliko je nepoverenje društvа i logičnim se nаmeće idejа o evru, jer građani u Srbi-ji primаju sredstvа u dinаrimа а misli o evrimа, tаko dа bi uvođenje evropske novčаnice olаkšаlo posаo društvu i sа аspektа poverenjа, i nаrаvno činiocа ekonomske prirode, kаo što je lаkoćа prerаčunаvаnjа cenа.

Literatura

1. Csajbok,А., Csermely, А., (2002), „Adopting the euro in Hungary: Expected costs, benefits and timing“, dostupno na http://english.mnb/kladuanyok/mnben_mune-lytanulmanyok/mnben_ocassional_24

2. Hurnik, J., Tuma,Z., Vavra,D.,(2010) „The euro adoption debate revisisted: The Czech Case“, dostupno na, journal.fsv.cuni.cz

3. Jovanović-Gavrilović, P., (2008), „Međunarodno poslovno finansiranje“,Beograd, Centar za izdavačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

4. Pаvković T., B., (2013), „Anаlizа stepenа ispunjenosti Mаstrihtskih kriterijumа kon-vergencije u Bosni i Hercegovini“, Acta Economica, 18, Bаnjа Lukа, Ekonomski fаkultet.

5. Tanasie, A., Fratostiteanu, C., (2007), „Romania and the euro, a relative positioning among the candidates,“ dostupno na http://mpra.ub.uni-muenchen.de/5832/

6. Zеman,J., (2011) Costs and benefits of Slovakia entering the euro area, dostupno na, www.nbs.sk/_ing/Documents/PUBLIK/.../01_biatec0211_senaj.pdf

7. www.politika.rs8. gdeinvestirati.com 9. www.nbs.rs10. epp.eurostat.ec.europa.eu11. http://fiskalnisavet.rs/lat/

126

Apstrаkt: Pristupаnje ekonomskoj i monetаrnoj uniji jedan je od nаjvаžnijih korаkа u evropskim integrаcijаmа Srbije, а to, između ostаlog, podrаzumevа odustаjаnje od nаcionаlne vаlute (dinаrа) i usvаjаnje evrа kаo zаkonskog sredstvа plаćаnjа. Zа nаšu zemlju, kojа je, kаo i zemlje Istočne Evrope iskusilа komunistički režim, uključivаnje u ove integrаcione tokove predstаvljа posebаn nаpor. U ovom rаdu ukаzаće se nа očekivаne prednosti i nedostаtke uvođenjа evrа u Srbiji, kаo mogućeg rešenjа zа problem dvovаlutnog monetаrnog sistemа. Sа jedne strаne, zаgovаrаnje ideje o dinаru u Srbiji, аpsolutno je rаzumljivo. Nаcionаlnа vаlutа dаje opipljiv simbol nаcionаlnog identitetа, međutim, stаnovništvo u Srbiji primа sredstvа u dinаrimа а misli u evrimа, tаko dа bi uvođenje evrа olаkšаlo posаo društvu i sа аspektа poverenjа i nаrаvno, činiocа ekonomske priro-de, kаo što je lаkoćа prerаčunаvаnjа cenа.

Ključne reči: Republikа Srbijа, dvovаlutni monetаrni sistem, evro, kriterijumi konvergencije

Abstract: The access to economic and monetary union is one of the most important steps in the European integration of Serbia, which, among other things, involves the abandonment of the na-tional currency (the dinar) and the adoption of the euro as an official means of payment. For our country, which, like other Eastern European countries, had experience with communist regime, the integration into the union represents a serious effort? This paper points out the expected advantages and disadvantages of introducing the euro in Serbia which is a possible solution to the problem of a dual monetary system. On the one hand, advocating the idea of the dinar in Serbia is absolutely understandable. The national currency is a material symbol of national identity. Still, the population of Serbia uses the dinar while it thinks in the euro, so the introduction of the euro would facilitate the functioning in the society, in terms of confidence, but also in terms of the economic factors such as the ease of price conversion.

Keywords: Republic of Serbia, two-currency monetary system, the euro, convergence criteria

127

Konkurentnost i izvoz industrije Srbije u uslovima ekonomske krizeVladimir Mićić*

Uvod

Dostignuti nivo (stepen) razvoja industrije Srbije početkom druge decenije 21. veka, prema UNIDO (Organizacijа Ujedinjenih nacija za industrijski razvoj) kriterijumima, svrstava je u grupu ekonomija koje se industrijalizuju, odnosno podrgrupu industrijskih ekonomija u razvoju. Nivo industrijalizacije direkno se odražava i na nivo njene konku-rentnosti, odnosno obim i strukturu izvoza.

Konkurentnost industrije, posebno međunarodna konkurentnost prerađivačke industri-je, koja proizvodi najveći deo razmenljivih dobara, smatra se jednim od osnovnih de-terminanti dugoročnog održivog rasta jedne nacionalne ekonomije. UNIDO pokazatelj kojim se može analizirati međunarodna konkurentnost industrije Srbije je CIP indeks (Competitive Industrial Performance Index). Radi se o kompozitnom indeksu koji meri sposobnost jedne industrije da proizvodi i izvozi konkurentne proizvode. CIP indeks pruža kompleksnu analizu i pratiti razvojni trend konkurentnosti jedne industrije. On omogućava komparativnu analizu sa drugim industrijama po pojedinim indikatorima i dimenzijama konkurentnosti, i to u apsolutnim i relativnim pokazateljima. Na osno-vu njihovog poređanja i kretanja moguće je izvući zaključke o stanju i perspektivama razvoja industrije, a koji mogu da budu osnov za definisanje ekonomske, industrijske i trgovinske politike i konkretnih mera u okviru njih.

Cilj rada jeste da ukaže na činjenicu da je za povećanje konkurentnosti, a time i izvoza industrije, neophodno stvoriti poslovni ambijent i pojačati intenzitet industrijalizacije, povećati nivo tehnološog razvoja prerađivačke industrije i njenu tehnološku strukturu i kompleksnost. Teza od koje se polazi je da postoji pozitivna veza između stepena razvoja industrije, tehnoloških promena i konkurentnosti prerađivačke industrije, koja u Srbiji proizvodi najveći deo razmenljivih dobara. Kao izvori podataka biće korišćene UNIDO publikacije i baze podataka.

U prvom delu rada biće analiziran dostignuti stepen razvoja industrije pre i posle izbija-nja svetske ekonomske krize; u drugom delu fokus analize je na međunarodnoj konku-rentnosti prerađivačke industrije; u trećem se razmatra trend promena tehnoloških grupa prerađivačke industrije, a četvrti deo je posvećen analizi obima i strukturi izvoza.

* Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.

128

1. Nivo razvoja industrije Srbije

Prema indikatorima industrijskih performansi UNIDO metodologije dostignuti nivo ra-zvoja industrije Srbije sredinom prve decenije i početkom druge decenije 21. veka je na niskom nivou. Smanjenje vrednosti većine indikatora 2011. godine u odnosu na 2006. godinu ukazuje na nastavak (de)industrijalizacije srpske privrede, ali i posledice eko-nomske krize (Tabela 1).

Tabela 1.UNIDO indikatori industrijskih performansi

ZemljaBDV prerađivačke industrije per capi-

ta, u dolarima

Učešće BDV-a pre-rađivačke industri-

je u BDP-u, u%

Učešće u svetskom BDV-u, u %

Učešće srednje i visoko tehnološki intenzivnih proi-

zvoda, u %2006. 2011. 2006. 2011. 2006. 2011. 2006. 2011.

Češka 3.287 3.812 24,2 26,5 0,42 0,46 44,4 44,6Slovenija 3.852 3.644 20,5 18,9 0,10 0,09 42,6 45,2Mađarska 2.230 2.357 19,6 21,2 0,28 0,27 53,4 53,4Slovačka 2.194 2.336 22,9 20,5 0,15 0,15 39,8 43,2Poljska 1.509 2.251 17,8 21,6 0,72 0.99 32,5 35,4Hrvatska 1.555 1.347 14,7 12,6 0,09 0,07 31,7 31,7Rumunija 1.045 1.206 21,2 22,5 0,29 0,30 23,1 33,8Bugarska 560 675 14,0 15,0 0,05 0,06 24,2 25,6Makedo-nija 444 410 14,4 11,6 0,01 0,01 14,0 14,6

Srbija 391 359 17,7 12,5 0,05 0,04 20,7 20,0

ZemljaIzvoz prerađivačke industrije per capi-

ta, u dolarima

Učešće prerađi-vačke industrije u ukupnom izvozu,

u %

Učešće prerađi-vačke industrije u svetskom izvozu,

u %

Učešće izvoza srednje i visoko tehnološki intez. proiz. u ukupnom

izvozu, u %2006. 2011. 2006. 2011. 2006. 2011. 2006. 2011.

Češka 8.572 14.364 92,4 93,2 0.99 1.21 66,1 67,9Slovenija 9.444 12.784 90,3 89,8 0,21 0,21 60,3 61,3Mađarska 6.526 9.812 88,7 87,9 0,74 0,78 78,0 75,6Slovačka 7.009 13.389 91,2 93,4 0,43 0,59 60,8 64,8Poljska 2.480 4.295 86,4 87,5 1,06 1,32 55,7 56,2Hrvatska 2.063 2.738 88,2 90,0 0,10 0,10 44,6 47,8Rumunija 1.400 2.628 94,0 89,7 0,34 0,45 38,6 54,4Bugarska 1.471 2.639 74,9 69,8 0,13 0,16 27,7 35,9Makedo-nija 1.049 1.951 89,3 90,4 0,02 0,03 22,7 40,2

Srbija 533 931 81,5 77,9 0,06 0,07 26,0 33,7Izvor: UNIDO, (2013), Industrial Development Report 2013, Sustaining Employment Growth: The Role of

Manufacturing and Structural Change, UNIDO, Vienna, str. 196-203.

Dostignuti nivo razvoja industrije Srbije pokazuje da se ona nalazi u grupi ekonomija koje se industrijalizuju, tj. podgrupi industrijskih ekonomija u razvoju. U Evropi u ovoj

129

grupaciji se nalaze Bugarska, Rumunija, Makedonija, Hrvatska, Grčka, Poljska, Leto-nija, Belorusija i Ukrajina. Većina naprednijih zemalja u tranziciji Centralne Evrope, članica EU (Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija), kao i Istočne Evrope (Litvanija i Estonija) danas se nalazi u grupi industrijalizovanih ekonomija.1

Posebno je niska apsolutna vrednost BDV-a per capita i relativno učešće srednje i visoko tehnološki intenzivnih proizvoda prerađivačke industrije. Ova dva indikatora pokazu-ju intenzitet industrijalizacije. U odnosu na posmatrane zemlje, dostignuti nivo indu-strijalizacije Srbije pokazuje veliki zaostatak. Takođe, u slučaju posmatranih zemalja, ekonomska kriza je uticala na veći pad BDV-a per capita prerađivačke industrije manje razvijene industrije.

Ocenu dostignutog nivoa industrijalizacije prema kvantitativnim UNIDO indikatorima treba prihvatiti sasvim uslovno i sa rezervom. Sigurno da bi ocena bila još nepovoljnija i niža kada bi se uzeli u razmatranje, pored kvantitativnih, i kvalitativni kriterijumi njenog razvoja, naročito sa aspekta primenjenog modela privrednog razvoja, strategije razvoja industrije i industrijske politike.

Što se tiče dostignutog stepena razvoja industrije, mereno bruto nacionalnim dohotkom per capita, Srbija spada u grupu zemalja sa srednje visokim dohotkom.2 On se kretao oko 5.680 američkih dolara (PPP) u 2011. godini. U Evropi se prema ovom pokazatelju, u ovoj grupaciji zemalja, nalaze Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Poljska, Ukrajina i Ru-sija.3

2. Konkurentnost industrije Srbije

Pokazatelj kojim se može analizirati međunarodna konkurentnost industrije Srbije jeste UNIDO kompozitni CIP indeks. On se sastoji od osam indikatora grupisanih zajedno u tri dimenzije industrijske konkurentnosti.

Prva dimenzija je kapacitet proizvodnje i izvoz prerađivačke industrije. Čine je dva in-dikatora: (1) BDV-a prerađivačke industrije per capita (MVApc) i (2) izvoz prerađivačke industrije per capita (MXpc).

Druga dimenzija obuhvata nivo tehnološog razvoja prerađivačke industrije. Pomoćni kompozitni podindikatori su: (1) intenzitet industrijalizacije (MHVAsh + MVAsh/2) koji pokazuje doprinos prerađivačkog sektora ukupnoj novostvorenoj vrednosti, kao i njego-vu tehnološku strukturu i kompleksnost. Izračunava se kao linearna agregacija proseka učešća BDV-a srednje i visoko tehnološki intenzivnih proizvoda prerađivačke industri-je u ukupnom BDV-u prerađivačke industrije (MHVAsh) i učešća BDV-a prerađivačke industrije u BDP-u (MVAsh). (2) Kvalitet izvoza (MHXsh+MXsh/2), koji se odnosi na kvantitativne promene u strukturi industrije, dobija se kao linearna agregacija proseka

1 UNIDO, (2013), Industrial Development Report 2013, Sustaining Employment Growth: The Role of Man-ufacturing and Structural Change, UNIDO, Vienna, str. 196-203.

2 Visok bruto nacionalni dohodak po glavi stanovnika je preko 12.476 dolara PPP, srednje visok je od 4.036 do 12.475 dolara, srednje nizak je od 1.026 do 4.035 dolara i nizak je ispod 1.025 dolara.

3 UNIDO, (2013), Industrial Development Report 2013, Sustaining Employment Growth: The Role of Man-ufacturing and Structural Change, UNIDO, Vienna, str. 296-203.

130

učešća izvoza srednje i visoko tehnološki intenzivnih proizvoda u ukupnom izvozu pre-rađivačke industrije (MHXsh) i učešća prerađivačke industrije izvoza u ukupnom izvozu (MXsh).

Treća dimenzija konkurentnosti podrazumeva uticaj prerađivačke industrije jedne ze-mlje na svetsku prerađivačku industriju, kako u smislu njenog učešća u bruto dodatoj vrednosti (ImWMVA), tako i njenog učešća u trgovini (ImWMT).4

Mereno CIP indeksom konkurentnost prerađivačke industrije Srbije je na niskom nivou. Ona se sa vrednošću CIP indeksa od 0,026 u 2010. godini nalazila na 76 poziciji od 135 rangiranih industrija u svetu. To je neznatno poboljšanje u odnosu na 2005. godinu kada je zauzimala 79 poziciju od 134 rangirane prerađivačke industrije (Tabela 2).

Tabela 2.Promena CIP indeksa konkurentnosti prerađivačke industrije 2005-2010. godinaCIP 2005 – rang 79/134CIP 2010 – rang 76/135Kapacitet proizvodnje MVApc – % promena 2,1Izvoz MXpc – % promena 15,2

Intenzitet industrijalizacije MHVAsh – (+/-) promena -3,8MVAsh – (+/-) promena -0,7

Kvalitet izvoza MHXsh – (+/-) promena +7,6MXsh – (+/-) promena -5,6

Uticaj na svetski BDV ImWMVA – (+/-) promena +0,001Uticaj na svetski izvoz ImWMT – (+/-) promena +0,023

Izvor: UNIDO, (2013), Competitive Industrial Performance Report 2012/2013, The Industrial Competitive-ness of Nations Looking back, forging ahead, UNIDO, UN, Vienna, str. 98.

Kapacitet proizvodnje i izvoz prerađivačke industrije ostvarili su skroman rast u 2010. godini u odnosu na 2005. godinu. BDV-a prerađivačke industrije per capita (MVApc) porasla je za 2,1%, a izvoz prerađivačke industrije per capita (MXpc) za 15,2%.

U posmatranom periodu intenzitet industrijalizacije je smanjen. Palo je učešće MHVAsh za 3,8%, kao i učešće MVAsh za 0,7%. Činjenice je da nije došlo do suštinskih struk-turnih promena i tehnološke modernizacije prerađivačke industrije. To se odrazilo i na kvalitat izvoza. Iako je u strukturi izvoza povećano učešće srednje i visoko tehnološki intenzivnih proizvoda za 7,6%, učešće izvoza prerađivačke industrije u ukupnom izvozu je smanjeno za 5,6%. Svetska ekonomska kriza smanjila je izvoz proizvoda intenzivnih prirodnim resursnima i radom, što se odrazilo i na kvalitet i na kvantitet izvoza.

Uticaj na svetsku proizvodnju i izvoz srpske prerađivačke industrije je zanemarljiv. U periodu od 2005. do 2010. godine došlo je do skromnog rasta učešća u svetskom BDV-u za 0,001% i trgovini za 0,023%.

4 UNIDO, (2013), Competitive Industrial Performance Report 2012/2013, The Industrial Competitiveness of Nations Looking back, forging ahead, UNIDO, Vienna, str. 36-44.

131

Koliko je niska konkurentnost, najbolje svedoči podatak da se od 38 rangiranih evrop-skih prerađivačkih industrija, srpska prerađivačka industrija nalazila na 34 mestu u 2010. godini. U Evropi od Srbije nižu konkurentnost prerađivačke industrije iskazanu vrednošću CIP indeksa imaju Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Moldavija (Tabela 3).

Tabela 3.Rang i vrednost CIP indeksa Srbije i nekih zemalja u 2010. godini

Zemlja Rang u svetu

Rang u Evropi

CIP indeks Zemlja Rang u

svetuRang u Evropi

CIP indeks

Nemačka 2 1 0,517 Hrvatska 50 27 0,060Češka 20 13 0,193 Bugarska 59 30 0,046Poljska 25 15 0,170 Srbija 76 34 0,026Slovačka 27 16 0,165 BiH 83 35 0,022Mađarska 29 17 0,140 Makedonija 84 36 0,021Slovenija 32 19 0,115 Albanija 94 37 0,014Rumunija 46 24 0,068 Moldavija 114 38 0,006

Izvor: UNIDO, (2013), Competitive Industrial Performance Report 2012/2013, The Industrial Competitive-ness of Nations Looking back, forging ahead, UNIDO, UN, Vienna, str. 47-50.

Komparativna analiza pokazuje da su kapacitet proizvodnje i izvoz prerađivačke indu-strije Srbije veoma niski u 2010. godini u odnosu na posmatrane zemlje (Tabela 4).

Tabela 4.Indikatori CIP indeksa konkurentnosti prerađivačke industrije Srbije i

nekih tranzicionih zemalja u 2010. godini

ZemljaMVApc u dolari-

ma

MXpc u dolarima

MHVAsh%

MVAsh%

MHXsh%

MXsh%

ImWMVA%

ImWMT%

Nemačka 4.666 13.397 56,7 18,6 72,3 86,8 5,3 10,2Češka 2.148 11.816 44,6 28,2 67,9 91,0 0,30 1,11Poljska 1.490 3.640 35,4 22,5 58,1 87,8 0,78 1,28Slovačka 2.304 11.125 43,3 27,4 66,3 93,8 0,17 0,56Mađarska 1.210 8.292 53,5 21,1 78,0 87,0 0,17 0,76Slovenija 2.716 11.094 45,5 20,9 63,0 90,8 0,08 0,21Rumunija 342 2.111 33,9 13,1 54,7 90,4 0,10 0,41Hrvatska 999 2.356 31,8 16,2 49,5 90,4 0,06 0,10Bugarska 399 1.958 25,6 15,5 35,4 71,0 0,04 0,14Srbija 146 772 20,1 16,0 32,8 78,2 0,02 0,07BIH 211 886 29,2 10,1 23,0 72,7 0,01 0,03Makedonija 389 836 14,6 17,7 18,1 63,4 0,01 0,02Albanija 215 359 14,4 11,3 15,4 75,3 0,01 0,01Moldavija 53 155 5,6 9,3 13,1 61,6 0,00 0,01Izvor: UNIDO, (2013), Competitive Industrial Performance Report 2012/2013, The Industrial Competitive-

ness of Nations Looking back, forging ahead, UNIDO, UN, Vienna, str. 47-56.

132

BDV-a prerađivačke industrije Srbije per capita (MVApc) od 146 dolara je najniža u Evropi posle Moldavije. Slična situacija je i kod izvoza prerađivačke industrije per capita (MXpc) koji iznosi svega 772 dolara, a nižu vrednost izvoza po glavi stanovnika imaju samo Albanija i Moldavija.

U pogledu intenziteta industrijalizacije, a posebno u pogledu kvalitata izvoza, prerađi-vački sektor industrije Srbije je daleko od naprednih zemalja u tranziciji čalanica EU. Ovi pomoćni kompozitni podindikatori su na nivou ili nešto iznad nivoa posmatranih zemalja iz okružena. Zemlje, poput Češke, Poljske, Slovačke i Mađarske, imaju više-struko veći uticaj i učešće prerađivačkog sektora na stvaranje BDV-a i trgovinu u svetu. Razlog su efikasne strukturne i tehnološke promene i rast konkurentnosti njihovih indu-strija u predkriznom periodu.

Sigurno da će rast proizvodnje i izvoza automobilske industrije uticati na poboljšanje strukture i obima izvoza prerađivačke industrije Srbije, kao i njen uticaj i učešće u trgo-vini na svetskom tržištu. Veći rast CIP indeksa i međunarodne konkurentnosti zahteva vreme, investicije i ozbiljan pristup ponovnom razvoju industrije i strukturnim prome-nama u njoj.

3. Tehnološka struktura industrije

Tehnološka struktura srpske industrije, posebno prerađivačke industrije, posmatrano prema tehnološkoj intenzivnosti, jako je nepovoljna. Trend promena tehnoloških grupa u strukturi prerađivačke industrije nezadovoljavajućeg je intenziteta. U posmatranom periodu, oblasti visoke i srednje visoke tehnološke intenzivnosti beleže pad učešća u stvaranju BDV-a prerađivačke industrije, dok oblasti niske i srednje niske tehnološke intenzivnosti, i pored blagih oscilacija, beleže rast. Posmatrano po tehnološkim grupa-ma, u strukturi i stvaranju BDV-a prerađivačke industrije, najveće učešće imaju grupe proizvoda niske tehnološke intenzivnosti (oko 49%) i srednje niske tehnološke inten-zivnosti (oko 29%), a najmanje srednje visoke tehnološke (oko 14%) i visoke tehnološke intenzivnosti (oko 8%) (Grafikon 1).

133

Grafikon 1.Tehnološka struktura prerađivačke industrije, u %

Izvor: Proračun autora na osnovu podataka RZS, (2014), Nacionalni račun, Baza podataka, RZS, Beograd.

Može se oceniti da u strukturi proizodnje prerađivačke industrije Srbije dominiraju pro-izvodi nižeg nivoa tehnološke intenzivnosti, a time i niskog nivoa dodate vrednosti i stepena finalizacije, odnosno proizvodi koji su intenzivni radom i prirodnim resursima. Postojeća tehnološka struktura industrije je nezadovoljavajuća i znatno zaostaje za ra-zvijenim evropskim, ali i industrijama naprednih tranzicionih zemalja, u kojima domi-niraju oblasti u grupaciji srednje visoke tehnološke intenzivnosti (proizvodnja mašina, opreme, motornih vozila, hemikalija, hemijskih proizvoda).5

Formiranje nove industrijske strukture i njeno uključivanje u međunarodnu podelu rada u narednom periodu, neophodno je realizovati kroz veće investicije u razvoj proizvoda srednje visoke i visoke tehnološke intenzivnosti. Ohrabruje činjenica da od 2013. godine raste proizvodnja u automobilskoj industriji i proizvodnja motornih vozila, tj. proizvod-nja proizvoda srednje visoke tehnološke intenzivnosti.

4. Obim i struktura izvoz industrije

U periodu 2001-2010. godine izvoz industrije iznosio je 55,9 milijardi dolara ili oko 95% ukupnog izvoza, dok je izvoz prerađivačke industrije bio 54,7 milijardi dolara ili oko 93% ukupnog izvoza. U istom periodu, izvoz industrije porastao je za oko 6,4 puta, dok je izvoz prerađivačke industrije porastao je za oko 6,3 puta. Pri tome, ne sme se zane-mariti jako niska polazna osnova i vrednosti izvoza industrije koja je iznosila oko 1,5 milijardi dolara u 2001. godini.6

5 Mićić, V., (2013), Strukturne promene i specijalizacija prerađivačke industrije Republike Srbije, Institu-cionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije u 2013. godini, Ekonomski fakultet Kra-gujevac, Kragujevac, str. 217-218.

6 RZS, (2014), Baza podataka, Spoljna trgovina, RZS, Beograd. http://webrzs.stat.gov.rs. (08.09.2014).

134

Tabela 5.Vrednost izvoza i uvoza industrije, 2001-2010. godina, milioni dolara

Sektori i oblasti - (KD 1996), proizvodni princip Izvoz Učešće, u % SaldoUkupno 58.947 100,0 -68.372Industrija 55.953 94,9 -62.183Prerađivačka industrija 54.748 92,9 -43.910Osnovni metali 11.104 18,8 1.344Prehrambeni proizvodi i piće 9.203 15,6 4.195Hemikalije i hemijski proizvodi 5.483 9,3 -11.670Proizvodi od gume i plastike 4.059 6,9 495Ostale mašine i uređaji 3.910 6,6 -8.577Druge elekt. mašine i aparati 2.401 4,1 -914Odevni predmeti i krzna 2.098 3,6 322Tekstilna prediva i tkanine 1.854 3,1 -2.026Metalni proizvodi, osim mašina 1.661 2,8 -1.558Koža i predmeti od kože i obuća 1.562 2,6 -577Motorna vozila i prikolice 1.301 2,2 -7.490

Izvor: RZS, (2014), Baza podataka, Spoljna trgovina, RZS, Beograd. http://webrzs.stat.gov.rs. (08.09.2014).

Do 2010. godine, u strukturi izvoza industrije najveće učešće su imale oblasti: osnovnih metala, prehrambenih proizvoda i pića, hemikalija i hemijskih proizvoda, proizvoda od gume i plastike, i mašina i uređaja. Najveći suficit i neto devizni efekat ostvaren je u pro-izvodnji prehrambenih proizvoda i pića (4,195 milijardi dolara), osnovnih metala (1,344 milijardi dolara) i proizvoda od gume i plastike (495 miliona dolara).

U 2013. u odnosu na 2011. godinu izvoz industrije porastao je za oko 28%. Iznosio je 33,8 milijardi dolara ili oko 90% ukupnog izvoza. Izvoz prerađivačke industrije bio oko 32,9 milijardi dolara ili oko 87,5% ukupnog izvoza (Tabela 6).

Tabela 6.Izvoz industrije 2011-2013. godina, milioni dolara

Sektori (KD 2010), proizvodni princip 2011. 2012. 2013. 2011.-2013. Indeks

2011=100IzvozUkupno 11.779 11.230 14.614 37.623 124,1Industrija 10.468 9.913 13.435 33.816 128,3Rudarstvo 92 75 87 254 95,0Prerađivačka industrija 10.196 9.712 13.076 32.983 128,2Snabdevanje el. ener., gasom, parom i klimat. 180 126 272 578 150,9

Učešće industrije u izvozu, u % 88,9 88,3 91,9 89,9 -Učešće prerađivačke industrije u izvozu, u % 86,6 86,5 89,5 87,5 -

Izvor: Proračun autora na osnovu podataka RZS, (2014), Baza podataka, Spoljna trgovina, RZS, Beograd. http://webrzs.stat.gov.rs. (08.09.2014).

135

Rast izvoza industrije može se objasniti rastom izvoza pojedinih oblasti, odnosno ras-tom proizvodnje i izvoza onih proizvoda u oblastima u kojima su povećana investiciona ulaganja, kao i u preduzećima koja su kroz proces privatizacije našla strane strateške partnere. Takođe, intenzivniji rast izvoza u 2013. godini je i rezultat oporavka izvozne tražnje u zemljama EU, koja je smanjena 2011 i 2012. godine zbog krize i recesije.

Najveće izvozne oblasti su proizvodnja: prehrambenih proizvoda (4,7), osnovnih metala (4,0), motornih vozila (3,9), proizvoda od gume i plastike (2,5), električne opreme (2,4), hemikalija i hemijskih proizvoda (2,1), metalnih proizvoda (1,9), nepomenutih mašina i opreme (1,7), odevnih predmeta i krzna (1,5), kao i koksa i derivata nafte (0,9). Najveći rast izvoza ostvarila je proizvodnja motornih vozila (562,6%) i derivata nafte (163,8%), zahvaljujući ulaganjima strateških kupaca u modernizaciju kapaciteta i povećanje proi-zvodnje (Tabela 7).

Tabela 7.Izvoz najvažnijih sektora industrije, u periodu 2011-2013. godine

(u milionima dolara)Oblasti(KD 2010), proizvodni princip 2011. 2012. 2013. Izvoz

2001.-2013Indeks

2011=100Proizvodnja prehrambenih proizvoda 1.537 1.502 1.665 4.704 108,3Proizv. osnovnih metala 1.890 1.064 1.084 4.038 57,3Proizv. motornih vozila i prikolica 463 895 2.605 3.963 562,6Proizv. proizvoda od gume i plastike 767 795 1.010 2.572 131,7Proizv. električne opreme 733 774 990 2.497 135,0Proizv. hemikalija i hem. proizvoda 773 531 873 2.177 112,9Proizv. met. proizvoda, osim mašina 600 598 754 1.952 125,6Proizv. nepomenutih mašina i opreme 541 560 660 1.760 121,9Proizv. odevnih predmeta 478 503 601 1.582 125,7Proizv. koksa i derivata nafte 248 260 406 914 163,8

Izvor: RZS, (2014), Baza podataka, Spoljna trgovina, RZS, Beograd. http://webrzs.stat.gov.rs. (08.09.2014).

U strukturi izvoza industrije prema tehnološkoj intenzivnosti dominiraju nisko tehno-loški intenzivni prozivodi. To su proizvodi intenzivni prirodnim resursnima i radom, odnosno proizvedeni na bazi eksplatacije ruda metala i nemetala, sirovina biljnog i živo-tinjskog porekla i korišćenja nisko kvalifikovanog i jeftinog rada. Njihovo učešće je oko 42% u ukupnom izvozu industrije. Učešće od oko 25 i 29% u izvozu imaju srednje nisko i srednje visoko tehnološki intenzivni proizvodi. Dobra tendencija je što grupa srednje niskih proizvoda beleži pad relativnog učešća u izvozu, a rast beleže srednje visoki pro-izvodi usled rasta proizvodnje i izvoza automobila. Učešće od oko svega 4%, kao i pad učešća u izvozu industrije beleže visoko tehnološko intenzivni proizvodi (Tabela 8).

136

Tabela 8.Struktura izvoza industrije prema tehnološkoj intenzivnosti, u %

2009 2010 2011 2012 2013 2009-13* 2013-09**Nisko tehnološko intenzivni prozivodi 44,6 42,1 42,4 43,1 36,7 41,8 -7,9

Srednje nisko tehnološko intenzivni prozivodi 29,4 32,2 31,9 26,3 23,9 28,7 -5,5

Srednje visoko tehnološko intenzivni prozivodi 21,0 21,7 22,2 25,8 35,9 25,3 14,9

Visoko tehnološko intenziv-ni prozivodi 5,0 4,0 3,5 4,8 3,5 4,2 -1,5

*Prosek 2009-2013. godina;** povećanje/smanjenje u % 2013-2009. godina.

Izvor: Proračun autora na osnovu podataka RZS, (2014), Baza podataka, Spoljna trgovina, RZS, Beograd. http://webrzs.stat.gov.rs. (08.09.2014).

Zaključak

Dostignuti nivo razvoja industrije Srbije, odnosno stepen i intenzitet industrijalizacije su među najnižima kada se posmatraju evropske industrije i tranzicione ekonomije. Kom-pozitni CIP indeks pokazuje nisku međunarodnu konkurentnost prerađivačke industrije, odnosno sposobnost da ona proizvodi i izvozi konkurentne proizvode. To je uslovljeno kapacitetom proizvodnje i izvoza, kao i nivoom tehnološog razvoja. Na primeru Srbije jasno se potvrđuje teza da postoji pozitivna korelacija između stepena razvoja prerađi-vačke industrije, strukturnih i tehnoloških promena i konkurentnosti, a što se na kraju odražava i na njen izvoz.

Svetska ekonomska kriza, koja traje već šesta godina, uticala je na intenzitet strukturnih promena srpske industrije. Ovo se odražava i na promene tehnološke strukture i nivo njenog tehnološog razvoja. I dalje je skromno učešće srednje i visoko tehnološki inten-zivnih proizvoda u ukupnoj novostvorenoj vrednosti. Ovo se odražava na obim, ali i na kvalitet izvoza, koji je donekle izmenjen promenom usled investicija u automobilskoj i naftnoj industriju.

Na osnovu analize konkurentnosti i izvoza prerađivačke industrije tokom krize može se oceniti da će ključni izazovi u budućem periodu biti:

(a) Ozbiljan pristup procesu ponovne industrijalizacije;(b) Obezbeđenje zdravog i podsticajnog poslovnog ambijenta;(c) Sprovođenje ozbiljne strukturne reforme i povećanje obima proizvodnje kroz inova-

cije i unapređenje proizvodnih kapaciteta (ožive postojeće i razvijaju nove grane);(d) Određivanje proizvodne orjentacije koja treba da ima podršku industrijske politike

(obezbeđenje povoljnih izvora finansiranja i podrška proizvodnji i izvozu);(e) Uporedo sa promenom strukture proizvodnje promena i strukture izvoza u pravcu

proizvoda veće tehnološke intenzivnost i dodate vrednosti.

137

Literatura:

1. Mićić, V., (2013), Strukturne promene i specijalizacija prerađivačke industrije Re-publike Srbije, Institucionalne promene kao determinanta privrednog razvoja Srbije u 2013. godini, Ekonomski fakultet Kragujevac, Kragujevac.

2. RZS, (2014), Baza podataka, Spoljna trgovina, RZS, Beograd. http://webrzs.stat.gov.rs. (08.09.2014).

3. Proračun autora na osnovu podataka RZS, (2014), Nacionalni račun, Baza podata-ka, RZS, Beograd. . http://webrzs.stat.gov.rs. (08.09.2014).

4. UNIDO, (2013), Competitive Industrial Performance Report 2012/2013, The Indu-strial Competitiveness of Nations Looking back, forging ahead, UNIDO, Vienna.

5. UNIDO, (2013), Industrial Development Report 2013, Sustaining Employment Gro-wth: The Role of Manufacturing and Structural Change, UNIDO, Vienna.

Konkurentnost i izvoz industrije Srbije u uslovima ekonomske krize

Apstrakt: Dostignuti nivo razvoja industrije Srbije svrstava je u grupu ekonomija koje se industri-jalizuju, što se odražava i na njenu međunarodnu konkurentnost. Mereno UNIDO CIP kompozit-nim indeksom (Competitive Industrial Performance Index) njena konkurentnost jeste na niskom nivou, a što je povezano sa brojnim i dubokim strukturnim problemima. Svetska ekonomska kriza je uticala na fizički obim i strukturu industrijske proizvodnje, ali i na konkurentnost, obim i strukturu izvoza industrijskih proizvoda, što je i predmet analize ovoga rada. Cilj rada jeste da ukaže na činjenicu da je za povećanje konkurentnosti, a time i izvoza industrije, neophodno stvo-riti uslove i pojačati intenzitet industrijalizacije, povećati nivo tehnološkog razvoja prerađivačke industrije i njenu tehnološku strukturu i kompleksnost.

Ključne reči: nivo industrijalizacije, CIP indeks, konkurentnost, tehnološka struktura, izvoz

Competitiveness and export industries Serbia in terms of economic crisis

Abstract: The achieved level of development of the industry classifies Serbia in the group of industrializing economies. This is also reflected in its international competitiveness. Measured UNIDO CIP composite index (Competitive Industrial Performance Index) its competitiveness is low, which is associated with a number of deep structural problems. The global economic crisis has affected the physical scope and structure of industrial production, but also on competitive-ness, the volume and structure of exports of industrial products. It is the object of analysis of this study. The aim of this paper is to highlight the fact that the increase of competitiveness and hence export industry, it is necessary to create conditions and increase the intensity of industrialzation, increase the level of technological development of the manufacturing industry and its technologi-cal structure and complexity.

Keywords: industrialization level, the CIP index, competitiveness, technological structure, exports

139

Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom – Neophodnost nove strategijeDalibor Miletić*

Uvod

Početak 21. veka ostaće upamćen u srpskoj političkoj, ali i ekonomskoj istoriji. Od ideje da srpska ekonomija prođe kroz proces tranzicije što brže i bezbolnije i postane lider u regionu, danas, nakon više od decenije sprovođenja reformi sa punim pravom kažemo da se nalazimo na važnoj prekretnici. Reč kriza potpuno se odomaćila, a nosiocioma ekonomske politike dodatno otežavajuća okolnost je još uvek prisutna globalna finan-sijska kriza.

Vreme iza nas svedoči da početni dobri ekonomski rezultati nakon 2000. godine nisu bili održivi na dugi rok, jer je izostala vizija koncepta ekonomskih reformi. Osim toga, izostala je izgradnja institucija što je rezultiralo usporenim institucionalnim razvojem. Rezultat svih sprovedenih reformi ogleda se u činjenici da su se pogoršali svi makroe-konomski pokazatelji.

U tranzicionom periodu ekonomski razvoj Srbije zasnivao se na nekoliko razvojnih stra-tegija bez značajnih rezultata. Srbija kao mala zemlja trebalo bi da svoj razvoj zasniva na izvozno orijentisanoj privredi. Međutim, i u sveri spoljnotrgovinskih odnosa reč deficit se odomaćila. U ekonomskoj istoriji, ali i u bliskoj prošlosti privreda Srbije nije ostvarila suficit! Postojanje deficita u spoljnoj trgovini umanjuje potencijal održivog privrednog razvoja.

U periodu pred nama neophodno je povećanje srpskog izvoza kako bi se smanjio deficit, što bi imalo pozitivan uticaj na privredna kretanja u zemlji. Međutim, izvozni potencijal srpske privrede znatno je smanjen tokom poslednjih tranzicionih godina. U najvećoj meri pogrešan koncept privatizacije umanjio je potencijale srpskog izvoza.

U vreme bivše SFRJ veći deo srpskog izvoza bio je namenjen nekadašnjem SSSR-u. Nakon raspada SFRJ, i drugih državnih zajednica, srpski izvoz profilisao je nova tržišta i nove spoljnotrgovinske partnere. Poslednjih godina ključni spoljnotrgovinski partneri nalaze se na teoritoriji EU.

Nova konstelacija međunarodnih odnosa, nameće potrebu da Srbija definiše novu me-đunarodnu politiku. Imajući u vidu činjenicu da je neophodnost smanjenje deficita, kao logičnim nameće se potreba definisanja nove izvozne strategije. Osim postojećih tržišta, neophodno je nastojanje da se poboljšaju ekonomski odnosi sa nekada tradicionalno do-brim spoljnotrgovinskim partnerima poput Rusije, Turske...

* Fakultet za menadžment, Zaječar, Megatrend univerzitet, Beograd, dalibor.miletic@fmz.edu.rs, dalibor.miletic@gmail.com

140

Karakteristike spoljne trgovine srpske ekonomije

Kraj 20. i početak 21. veka doneli su strukturne promene ex-socijalističkim zemaljama oličene u procesu tranzicije. Mnoge države ovakvog uređenja nisu realizovale san da kroz proces tranzicije prođu brzo i bez problema. U krug takvih zemalja svrstava se Sr-bija, koja je propustila šansu da uspešno prođe kroz proces tranzicije. Može se slobodno reći da je Srbija postala najteži tranzicioni slučaj u Evropi.

Ideja da Srbija nakon završetka proseca tranzicije bude na višem ekonomskom nivou ra-zvoja nije ostvarena. Danas, nakon četrnaest godina od otpočinjanja procesa tranzicije, niti se nazire njen završetak niti su mnogi makroekonomski indikatori bolji u odnosu na prethodni period.

Mnogi ekonomisti, kako domaći tako i strani, saglasni su u ocenama da je neophodno da se proces tranzicije završi u što kraćem roku. Postoje razna rešenja ovog problema, ali svi se zalažu za bolju poziciju Srbije u međunarodnoj trgovini. Tačnije, potrebno je poboljšanje spoljnotrgovinskog bilansa Srbije.

Uvid u stanje spoljnotrgovinskog bilansa Srbije predstavlja sagledavanje nekih od osnovnih makroekonomskih indikatora. Osim toga, ukoliko želimo da sagledamo polo-žaj Srbije u međunarodnoj trgovini kao neophodnost nameće se sagledavanje najvažni-jih spoljnotgovinskih partnera. Takođe, potreban je i uvid u strukturu srpskog izvoza i uvoza.

Tokom tranzicionog perioda, Srbija je ostvarila rast GDP sve do 2009. godine. Prosečna stopa privrednog rasta u periodu 2001-2008.godine bila je 4,95%. Već naredne 2009. godine, pod dejstvom globalne finansijske krize ostvarena je negativna stopa rasta od -3,5%. Od 2010. godine u srpska ekonomija prisutna je recesija iako je na kraju 2013. godine osvarena stopa privrednog rasta od 2,5%.1

Usporavanje privredne aktivnosti usled smanjenja inostrane tražnje za domaćim proi-zvodima kao i pad cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu, uticali su na smanjenje GDP Srbije. Na teritoriji EU, našem najznačajnijem izvoznom tržištu, došlo je do sma-njenja tražnje što se negativno odrazilo na naš privredni rast ali i spoljnotrgovinsku raz-menu. Ovakvom situacijom naročito su bila pogođena izvozno orijentisana preduzeća.

Nasleđe iz prethodnog perioda je deficit u robnoj razmeni Srbije sa inostranstvom ali je takav trend nastavljen i tokom tranzicionog perioda. Narednim grafikom prikazaćemo spoljnotrgovinsku razmenu Srbije u tranzicionom periodu.

1 Svi podaci preuzeti sa: www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/2014%20septembar/Tabela%201%20Osnovni%20makroekonomski%20indikatori-(podaci%20za%20jul).xlsx

141

Tabela 1.Robni spoljnotrgovinski bilans Srbije u periodu 2001-2013. godine, mil. USD

Godina Izvoz Uvoz Deficit Pokrivenost uvoza izvozom (%)2001. 1.720 4.260 -2.540 402002. 2.740 5.614 -3.540 372003. 2.756 7.477 -4.721 372004. 3.523 10.755 -7.232 332005. 4.480 10.461 -5.981 432006. 6.431 13.174 -6.743 492007. 8.823 19.165 -10.342 462008. 10.974 24.332 -13.358 452009. 8.345 15.808 -7.463 532010. 9.794 16.471 -6.677 602011. 11.780 19.862 -8.082 592012. 11.229 18.928 -7.699 592013. 14.612 20.553 -5.941 71

Izvor: http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=235, (01.10.2014.)

Prezentirani podaci nam jasno pokazuju da je negativan bilans robne razmene prisutan u spoljnoj trgovini Srbije u posmatranom periodu. Radi korektnijeg praćenja trenda, podatke o deficitu prikazaćemo grafički.

Grafik 1.Spoljnotrgovinski deficit Republike Srbije, mil. USD

-2540-3540

-4721

-7232

-5981-6743

-10342

-13358

-7463-6677

-8082 -7699

-5941

-16000

-14000

-12000

-10000

-8000

-6000

-4000

-2000

02001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Izvor: Sopstveni grafički prikaz na osnovu podataka iz Tabele 1.

Na osnovu prikazanog grafika jasno se može uočiti da se deficit robne razmene znatno uvećao do 2004. godine u odnosu na 2001. godinu. Rastao je po prosečnoj godišnjoj stopi od oko 41% a 2004. godine u odnosu na 2001. godinu veći je preko 2,8 puta! Najniži nivo deficita ostvaren je 2008. godine kada je iznosio preko 13 milijardi USD.

142

U posmatranom periodu došlo je do povećanja izvoza za oko 8,5 puta (2013. godine u odnosu na 2001. godinu) ali se povećao i uvoz za skoro 5 puta i istom periodu. Nakon 2008. godine deficit se znatno smanjio ali ne kao rezultat strukturnih promena u srpskoj privredi. Smanjenje deficita posledica je globalne ekonomske krize jer je došlo do sma-njenja uvoza ali i izvoza usled negativnih tendencija na globalnom tržištu.

U prilog činjenice da smanjenje deficita nije rezulat strukturnih promena govori i vred-nost koeficijenta pokrivenosti uvoza izvozom. Tako recimo, u periodu 2008-2009. godi-ne, vrednost izvoza je smanjena za 24% dok je vrednost uvoza smanjena za oko 35%. U isto vreme pokrivenost uvoza izvozom se uvećala za svega 8% i iznosila 53%. Međutim, iako 2011. godine dolazi do povećanja i uvoza i izvoza, koeficijent pokrivenosti uvoza izvozom je na relativno istom nivou kao i prethodne godine. Identična situacija je i 2012. godine. Nakon 2008. godine koeficijent beleži rast a najvišu vrednost dostigao je 2013. godine i iznosio je 71%.

U kontekstu spoljnotrgovinske razmene veoma je značajno ukazati na strukturu robnog izvoza i uvoza, kako po proizvodima tako i po državama. Narednom tabelom prikazaće-mo strukturu robnog izvoza i uvoza za period 2011-2013. godine.

Tabela 2.Struktura izvoza Srbije po proizvodima 2011–2013. godine, mil. evra

IzvozVrsta proizvoda 2011. 2012. 2013.Gvožđe i čelik 710,6 287,8 306,2Obojeni metali 627,7 523,8 487,3Drumska vozila (uključujući i ACV vozila) / 469,9 1.637,2Električne mašine, aparati, uređaji 533,9 647,1 848,6Žitarice i proizvodi na bazi žitarica 526,8 648,8 498,4Povrće i voće 471,9 421 503,6Proizvodi od metala 354,9 367,3 458,2Odevni predmeti i pribor za odevanje 346,2 392,4 453,2Razni gotovi proizvodi 286,6 335,2 386,2Proizvodi od kaučuka 268,7 282,9 348,6Metalne rude i otpaci metala 228,5 / /

Izvor: http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2011.html, http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2012.html, http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojka-ma/2013.html (01.10.2014.)

Prikazani podaci nam jasno pokazuju da u strukturi srpskog izvoza dominiraju proizvo-di niže faze prerade, što je svakako otežavajući faktor razvoja privrede i proizvođača. Ovakva struktura izvoza u skladu je sa nepovoljnom konkurentnošću srpske privrede na globalnom nivou. Osim toga, može se uočiti da je odlaskom US Steel-a a dolaskom Fijata u Srbiju došlo do promene izvozne strukture. Znatno se smanjio izvoz gvožđa i čelika a povećao se izvoz drumskih vozila.

143

Tabela 3.Struktura uvoza Srbije po proizvodima 2011–2013. godine, mil. evra

UvozVrsta proizvoda 2011. 2012. 2013.Nafta, naftni derivati i srodni proizvodi 1.617,5 1.458,4 1.458,8Gas, prirodni i industrijski 859,7 843,3 693,7Drumska vozila (uključujući ACB vozila) 769,2 917,8 1.901,4Industrijske mašine za opštu upotrebu 608,3 527,3 498Električne mašine, aparati i uređaji 601,3 638,2 661,4Obojeni metali 585,5 463,6 447,6Medicinski i farmaceutski proizvodi 513,3 553,5 576,2Gvožđe i čelik 486,6 498,6 481,6Proizvodi od metala 423,3 / /Papir i proizvodi od papira 409,1 427,5 /Plastične materije u primarnim oblicima / 485,4 459,7Razni gotovi proizvodi / / 436,7

Izvor: http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2011.html, http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2012.html, http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojka-ma/2013.html (01.10.2014.)

U strukturi srpskog uvoza dominiraju nafta, naftni derivati i gas, kao i proizvodi više faze prerade. Osim što uvoz nadmašuje izvoz, nepovoljna je i uvozna struktura. Tako recimo, 2013. godine najviše smo uvezli drumskih vozila a najmanje raznih gotovih proizvoda.

Osim robne strukture uvoza i izvoza od velikog značaja je uvid u geogrfasku strukturu spoljnotrgovinskih odnosa. Ovo je naročito značajno sa aspekta definisanja strategije ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom. Narednom tabelom prikazaćemo ključne spoljnotrgovinske partnere Srbije.

Tabela 4.Geografska struktura izvoza i uvoza 2011-2013. godine, mil. evra

Izvoz UvozDržava 2011. 2012. 2013. Država 2011. 2012. 2013.

Nemačka 952,4 1.019,6 1.306,5 Ruska fed. 1.908,1 1.607,8 1.429,1Italija 936,6 931,2 1.790,7 Nemačka 1.557,6 1.602,9 1.697,8B i H 851,6 852,2 904,1 Italija 1.293,7 1.422,3 1.776,5Crna Gora 636,3 625,9 641,8 Kina 1.098,4 1.077,7 1.136,0Rumunija 583,1 703,0 590,9 Mađarska 665,4 726,8 763,9Ruska fed. 567,6 675,7 799,9 Rumunija 637,9 635,8 438,4Slovenija 377,1 328,0 359,8 Austrija 509,8 509,0 474,9Makedonija 376,5 377,1 433,7 B i H 480,5 / /Hrvatska 335,6 300,9 313,1 Slovenija 427,0 451,9 /Austrija 265,8 / / Francuska 387,4 453,6Mađarska / 245,9 / Hrvatska / 414,3USA / / 368,6 Poljska / 409,1 731,9

Izvor: http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2011.html, http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2012.html, http://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojka-ma/2013.html (01.10.2014.)

144

Na osnovu prikazanih podataka jasno se može uočiti da je Evopska unija ključni spolj-notrgovinski partner Srbije. „Na ovu integraciju otpada preko 50% ukupne razmene. U dosadašnjoj praksi EU je skoro ukinula carine za srpske proizvode, zadržavajući samo kvote za vino, šećer, goveđe meso i pojedine vrste ribe. Međutim, najveći problem srp-skih izvoznika su rigorozni standardi koje zahteva EU.“2 U poslednje dve godine najzna-čajniji srpski partner iz EU je Italija. Razlog je jednostavan – Fijat automobili Srbija sa sedištem u Kragujevcu.

Takođe značajan spoljnotrgovinski partner Srbije je Rusija. Kako se može videti na osnovu prikazanih podataka Rusija je srpski najznačajniji trgovinski partner u energet-skom sektoru. Srpski uvoz u velikoj meri uslovljen je energetskom zavisnošću Srbije u odnosu na rusku naftu i gas.

Sporazum CEFTA je od velikog značaja za spoljnu trgovinu Srbije. Iako je Hrvatska ulaskom u EU napustila ovaj trgovinski sporazum, ovo je najznačajnije tržište za izvoz srpskih proizvoda. CEFTA predstavlja jedini region gde Srbija ostvaruje suficit u trgo-vinskom bilansu

„Imajući u vidu činjenicu da je krajnji cilj procesa integracija država regiona buduće članstvo u Evropsku uniju, kao logičnim se nameće zaključak da je CEFTA samo prola-zna stanica na putu ka članstvu u Evropsku uniju. Upravo to je razlog da države članice svoje potencijale ne usmeravaju ka razvoju CEFTE, budući da je članstvo u njoj ograni-čenog trajanja, već su sve snage usmerene ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.“3

Osim pomenutih spoljnotrgovinskih partnera, važniju ekonomsku pažnju zauzima i Kina kao veoma značajan uvozni partner srpske privrede.

Na osnovu do sada izloženog, možemo zaključiti da privreda Srbije ima dugogodišnji (višedecenijski) problem u spoljnoj trgovini koji se naziva deficit. Kao i u drugim obla-stima, tako i u oblasti spoljne trgovine, nosioci ekonomske politike „nastojali“ su da pomenuti problem reše. Upravo iz tog razloga usvojena je Strategija povećanja izvoza Republike Srbije za period 2008. do 2011. godine.

Ne ulazeći u detalje pomenute Strategije, jedan od ključnih ciljeva bio je „rast izvoza robe i usluga od 25% prosečno godišnje do 2011. godine.“4 Prikazani podaci u Tabeli 1. dovoljan su dokaz da Strategija nije ispunila ključni cilj njenog donošenja. Kao i mnoge druge strategije, tako i ova predstavlja spisak lepih želja.

Imajući u vidu spoljnotrgovinsku razmenu Republike Srbije, dostignuti nivo razvoja, kao i promene na međunarodnoj političkoj sceni, sa razlogom se nameće kao neophod-nost promene spoljnotrgovinske politike Srbije sa jednim ciljem: kvalitetnije pozicioni-

2 Rapaić Stevan, Dabić Dragana, Spoljnotrgovinski aspekt pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji, Međunarodni problemi vol. 65, br. 3, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd, str. 357

3 Miletić Dalibor, Petrović – Ranđelović Marija, Uloga CEFTA sporazuma u intenziviranju regionalne sa-radnje, XIX Naučni skup Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja jugoistočne Evrope, Ekonomski fakultet, Niš, 2014. godine, str. 156

4 Vlada Republike Srbije, Strategija povećanja izvoza Republike Srbije za period 2008. do 2011. godine, Beograd, 2008. godine, str. 2

145

ranje srpske ekonomije na svetskom tržištu kako bi se smanjio deficit spoljnotrgovinskog bilansa.

Spoljnotrgovinska politika Srbije u novim uslovima

U poslednjim decenijama došlo je do radikalnog zaokreta u političkim i ekonomskim odnosima na globalnom nivou. Došlo je do ekonomskog jačanja pojedinih država poput Rusije, Kine, Indije, Brazila, Japana, Turske ali i mnogih drugih. Ranije je stvorena Evropska unija, kao jedna od svetski najvećih regionalnih udruženja država. Sve ovo utiče da se smanjuje relativna moć SAD.

Kada je reč o Evropskoj uniji, potrebno je spomenuti da već godinama traje proces nje-nog proširenja. Međutim, kada su na red došle i zemlje Zapadnog Balkana došlo je do zastoja u proširenju. Hrvatska je poslednja država koja 01.07.2013. godine postala člani-ca EU. Sredinom 2014. godine iz EU poslati su jasni signali da narednih pet godina neće biti proširenja ove evropske porodice.

Na globalnom nivou sve više su prisutne raznolike bezbednosne pretnje, poput među-narodnog i sajber terorizma. Osim toga, drugu deceniju 21.veka obeležilo je ponovno zahlađenje odnosa na relaciji SAD – Rusija zbog tzv. Ukrajinske krize.

Nakon raspada SFRJ, Srbija kao članica raznih država, nije imala konzistentnu spolj-notrgovinsku politiku. Izvozni prioriteti bili su nejasni sa čestim promenama u skladu sa promenama nosilaca političke moći koji su vodili državu. Jedan od ključnih faktora promena nosioca političke moći u Srbiji bila je upravo spoljnopolitička orijentacija.

Poznati događaji sa kraja 2000. godine, koji su doveli su do političkih i ekonomskih promena, promovisali su kao jedan od osnovnih spoljnopolitičkih prioriteta obnavljanje članstva u mnogim međunarodnim organizacijama. Ključni razlog bio je povratak Srbije u multilateralne kako monetarne tako i trgovinske sisteme, pre svega u Ujedinjene naci-je, Svetsku banku, Međunarodni monetarni fond, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku investicionu banku i mnoge druge. Osim toga, već godinama traju pregovori sa Svetskom trgovinskom organizacijom.

Ekonomska teorija ukazala je na značaj međunarodne trgovine u smislu razvoja jedne nacionalne ekonomije. Međutim, savremeni uslovi nametnuli su značajan uticaj politike u međunarodnoj trgovini. Srbija se već godinama nalazi između Zapada i Istoka, mada se deklarativno zalažemo i za Istok i za Zapad.

Dosadašnja spoljnotrgovniska iskustva ukazala su da su ključni partneri Srbije na te-ritoriji i Zapada i Istoka: EU, CEFTA sporazum, Ruska federacija . . . Osim u trgovini sa članicama CEFTA sporazuma u kojoj ostvarujemo suficit, tradicionalno sa drugim državama ostvarujemo deficit.

Imajući u vidu sadašnji trenutak, kako u ekonomskom smislu, tako i u političkom, na-meće se kao neophodnost definisanje nove strategije ekonomskih odnosa Srbije sa ino-

146

stranstvom. Osnovni razlog profilisanja nove strategije nalazi se u činjenici da nam je neophodno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita uz povećanje izvoza što bi podsticajno delovalo na privredni rast i razvoj.

Već više od decenije Srbija nastoji da postane punopravni član Evropske unije. Nakon mnoštva uslovljavanja Srbija je konačno 2012. godine postala kandidat za članstvo u EU. Ono što je sigurno jeste da rok za otpočinjanje pregovora nakon dobijanja statusa ne po-stoji. Hrvatska je čekala oko godinu i po dana, dok Makedonija, koja je status kandidata dobila 2005. godine, još nije otpočela pregovore.

Na relaciji EU – Rusija situacija je pogoršana međusobnim uvođenjem ekonomskih sankcija zbog krize u Ukrajini. Identična situacija je na relaciji SAD – Rusija. Ovo sva-kako utiče na pojavu novih ekonomskih odnosa na globalnom nivou.

Iako je EU najznačajniji spoljnotrgovinski partner Srbije, s razlogom se nameće pitanje: da li je potrebno produbiti saradnju sa drugim državama sa kojima imamo tradicionalne bilateralne odnose? U grupu takvih država spadaju pre svega Rusija, Kina, Turska.

Saradnju sa Rusijom, karakteriše međusobna bescarinska trgovina za oko 99% roba iz Carinske nomenklature prema poslednjem Protokolu, koji su potpisale vlade Rusije i Srbije 22.07.2011.godine u Beogradu, o proširenju Sporazuma o slobodnoj trgovini SRJ i RF iz avgusta 2000. godine. 5 Mogućnost bescarinske trgovine sa Rusjiom trebalo bi da je komparativna prednost Srbije u međunarodnoj trgovini.

Tako recimo, zbog uvođenja sankcija na uvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju sa te-ritorije EU otvaraju se značajne mogućnosti za povećanje izvoza. Međutim, iz EU dobili smo jasne signale da tako nešto nije primereno sadašnjim odnosima Srbije sa EU.

„NR Kina je duži niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Republike Srbije na Azijskom kontinentu. U 2013. godini, na listi 172 tržišta, na koja je Srbija plasi-rala robu, Kina je bila na 53. mestu. Na listi zemalja od kojih je Srbija uvezla robu, među 204 zemalja, Kina je bila na 4. mestu. U ukupnom izvozu iz Srbije u 2013. godini, Kina je učestvovala 0,06%, a u ukupnom uvozu sa 7,8%.“6

Država poput Kine pruža značajne mogućnosti za saradnju. U narednom periodu trebalo bi izuzetne političke odnose koje imamo sa ovom državom, da stavimo u funkciju una-pređenja ekonomske saradnje a sve u cilju povećanja srpskog izvoza.

„Jedan od važnijih spoljnotrgovinskih partnera Srbije je Turska. Iako beležimo porast ekonomske saradnje, kontinuirano povećavamo i deficit u ovim relacijama.“7 Imajući u vidu činjenicu da je Turska jedna od ekonomija koje već godinama ostvaruju privrredni rast, u narednom periodu potrebno je unaprediti ekonomske odnose sa ovom zemljom.

Ukoliko bi se uspelo u nastojanju da se unapredi ekonomska saradnja sa pomenutim državama zasigurno bi se poboljšao spoljnotrgovinski bilans Srbije. Međutim, u spolj-5 http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=51&p=1&pp=0&6 http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=73&p=1&pp=2&7 http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=53&p=1&pp=0&

147

noj politici Srbije prisutno je odsustvo spoljnoekonomske, tj. spoljnopolitičke razvojne strategije.

„Čini se da je odsustvo postojanja spoljnopolitičke strategije motivisano kako spoljnim izazovima sa kojima se suočava Srbija (pitanje Kosova, proces evropskih integracija, pitanje saradnje u Partnerstvu za mir i odnosa sa NATO, nivo i dubina saradnje sa Ru-sijom…) oko kojih je teško pronaći unutrašnji konsenzus, tako i unutrašnjopolitičkim. Njeno odsustvo ostavlja otvoren prostor političarima da spoljnu politiku tumače po volji, odnosno da u zavisnosti od okolnosti lako promene kurs ukoliko se kurs koji je domi-nantan u tom trenutku tumači kao nepovoljan po njihov rejting i rejting partije iz koje dolaze.“8

Zaključak

Republika Srbija, kao zemlja koja se još uvek nalazi u procesu tranzicije, beleži kon-stantan negativan bilans spoljnotrgovinske razmene. Održiv privredni rast nameće se kao imperativ ali u datim uslovima nije realno ostvariv. Izgleda da su mnoge propuštene šanse stigle na naplatu.

Razvojna politika privrede Srbije izvozno je orijentisana. Novonastale globalne promene ostvarile su uticaj i na srpsku ekonomiju. Upravo iz tog razloga neophodno je prilagođa-vanje spoljne trgovine Srbije kako novim ekonomskim, tako i novim političkim odnosi-ma na nivou sveta.

U cilju unapređenja spoljnotrgovinskog bilansa, neophodno je definisanje nove strategije ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom koja bi trebalo da se zaniva na sledećim odnosima:9

• Odnos prema pristupanju Evropskoj uniji i obavezama koje iz toga proizilaze, te usaglašavanje odnosa proevropske agende sa svim drugim ključnim pitanjima;

• Odnos prema pojedinačnim državama članicama Evropske unije, uključujući i ma-nje članice;

• Uzimanje u obzir činjenice o raspadu bivše Jugoslavije i položaju Srbije u odnosu na druge eksjugoslovenske republike, kao i zajednički pristup određenim spoljnopoli-tičkim pitanjima od značaja (npr. EU, Pokret nesvrstanih itd.);

• Odnosi u regionu i redefinicija položaja Srbije u regionu u pravcu regionalne sarad-nje u okviru evropskih integracija;

• Odnos sa Rusijom i definisanje prioritetnih oblasti saradnje sa ovom istorijski bli-skom državom;

• Odnos sa Kinom i novim regionalnim silama u usponu (npr. Brazilom, Indijom);• Odnos sa Turskom kao zemljom sa kojom delimo značajno kulturno nasleđe I brojne

ekonomske i političke interese;

8 Novaković Igor, Od četiri stuba spoljne politike do evropskih integracija: postoji li volja za strateško usmerenje spoljne politike Srbije?, Centar za međunarodne i bezbedonosne polove, Beograd, 2013. godi-ne, str. 15-16

9 Na osnovu: Novaković Igor, Od četiri stuba spoljne politike do evropskih integracija: postoji li volja za strateško usmerenje spoljne politike Srbije?, Centar za međunarodne i bezbedonosne polove, Beograd, 2013. godine, str. 7

148

Literatura

1. www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/tabele/2014%20septembar/Tabela%201%20Osnov-ni%20makroekonomski%20indikatori-(podaci%20za%20jul).xlsx (30.09.2014.),

2. Miletić Dalibor, Petrović – Ranđelović Marija, Uloga CEFTA sporazuma u inten-ziviranju regionalne saradnje, XIX Naučni skup Regionalni razvoj i demografski tokovi zemalja jugoistočne Evrope, Ekonomski fakultet, Niš, 2014. godine,

3. http://www.nbs.rs/internet/cirilica/80/index.html (30.09.2014.),4. Novaković Igor, Od četiri stuba spoljne politike do evropskih integracija: postoji li

volja za strateško usmerenje spoljne politike Srbije?, Centar za međunarodne i bez-bedonosne polove, Beograd, 2013. Godine,

5. http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=51&p=1&pp=0& (04.10.2014.)6. http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=53&p=1&pp=0& (04.10.2014.)7. http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=73&p=1&pp=2& (04.10.2014.)8. Rapaić Stevan, Dabić Dragana, Spoljnotrgovinski aspekt pristupanja Republike Sr-

bije Evropskoj uniji, Međunarodni problemi vol. 65, br. 3, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd,

9. ht tp://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2011.html (01.10.2014.),

10. ht tp://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2012.html (01.10.2014.),

11. ht tp://siepa.gov.rs/sr/index/podrska-izvozu/izvoz-u-brojkama/2013.html (01.10.2014.),

12. Vlada Republike Srbije, Strategija povećanja izvoza Republike Srbije za period 2008. do 2011. godine, Beograd, 2008. godine,

13. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=235 (30.09.2014.)

Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom – neophodnost nove strategije

Apstrakt: Opšte je poznato da se Srbija nalazi u tranziciji, koja je postala dugoročni i veoma komplikovan proces. Osim toga, mnogi pokazatelji ukazuju na višedecenijsku prisutnost krize u srpskoj ekonomiji. Teško je naći pokazatelj koji ima pozitivan trend, a jedno od najvećih iskušenja nalazi se u domenu spoljnotrgovinske razmene.

Uprkos prisutnoj krizi, kako domaćoj tako i globalnoj, srpska privreda ima neospornu potre-bu da poveća izvoz i pokuša da smanji deficit spoljnotrgovinske razmene. Pristutna pogoršanja u odnosima između Istoka i Zapada trebalo bi da utiču na promenu međunarodne ekonomske politike Srbije. Pred nosiocima ekonomske politike nalazi se težak zadatak: kako se prilagoditi novonastaloj situaciji?

Srbija je mala zemlja koja se nalazi u senci odnosa Istoka i Zapada i kao takva trebalo bi da u tok kontekstu promeni prioritete i geografske pravce razvoja. Cilj ovog rada je da ukaže na ključne izazove i iskušenja koje nameće neophodnost izrade nove strategije ekonomskih odnosa Srbije sa inostranstvom.

Ključne reči: ekonomski odnosi sa inostranstvom, regionalna saradnja, trgovina, strategija, Sr-bija.

149

Challenges and Temptations of Serbian Economy in the Conditions of the World Financial and Domestic Crisis

Abstract: It is generally known that Serbia is in transition, which has become a long-term and complicated process. In addition, many indicators point to the decades-long presence of the crisis in the Serbian economy. It is difficult to find an indicator that has a positive trend, and one of the biggest challenges is in the area of foreign trade.

Despite the present crisis, both domestic and global, Serbian economy has an undeniable need to increase exports and to try to reduce the foreign trade deficit. Existing deterioration in relations between East and West should be affected by the change in the international economic policy of Serbia. Economic policy makers economic have a difficult task: how to adapt to the new situation?

Serbia is a small country located in the shadow of relations between East and West, and as such should be in the flow of context change priorities and geographic developments. The aim of this paper is to highlight the key challenges and temptations posed by the necessity of developing the new strategy of economic relations between Serbia and abroad.

Keywords: international economic relations, regional cooperation, trade, strategies, Serbia.

151

„Začarani krug“ dugova SrbijePredrag Kapor*

Bankrotstvo je uvek kraj velike akumulacije duga. (Adam Smit)

Srbija se suočava sa „začaranim krugom“ (circulus vitiosus) dugova. Kada se svetska finansijsjka kriza snažnije manifestovala na srpsku privredu krajem 2008., javio se ma-njak tradicionalnog priliva inostranog kapitala (finansijskih kredita, stranih direktnih investicija, privatizacionih prihoda, donacija i sl.) kojim se finansirao sve veći budžetski deficit. Tada su, u proleće 2009., počele emisije državnih hartija od vrednosti, uglavnom denominirane u dinarima, ali i u evrima, kako bi se obezbedila stabilnost javnih finan-sija.

Medjutim, problemi ovakvog vida zaduživanja su mnogobrojni. Sa jedne strane, zbog opreza stranih investitora u pogledu boniteta države kao emitentna, a pre svega zbog dinara kao valute denominacije obaveza, najbolje su prolazile kratkoročne emisije dr-žavnih dužničkih hartija od vrednosti (tromesečni i šestomesečni zapisi). U vremenu izraženijeg kolebanja (slabljenja) kursa dinara, pojedine emisije su imale vrlo nizak pro-cenat uspešnosti, tako da je država nekoliko puta direktno ugovarala zaduživanje kod domaćih banaka (uglavnom onih sa stranim vlasnicima). Domaće banke su u uslovima sve većeg uticaja svetske finansijske krize na privredu Srbije i rasta nelikvidnosti, ali i problematičnih kredita (tzv.non-prforming loans -NPL), pojačale oprez u odobravanju novih kredita preduzećima, tako da su se sve više okretale kupovini državnih hartija od vrednosti, kao relativno najbonitetnijem dužniku. Tako je došlo i do poznatog efekta „istiskivanja“ preduzeća sa finansijskog tržišta i smanjenja kreditne podrške privrednim subjektima, što se posebno manifestovalo u 2013.g.

Da bi se podmirili rastući javni rashodi, država je sa dinarskih hartija od vrednosti, prešla na emisije hartija od vrednosti indeksiranih u evrima, a zatimi na nekoliko emi-sija tzv. evroobveznica na inostranom tržištu. U periodu od 2011.g. do 2013. prodato je 5 emisija (4 emisije uz jednu re-emisiju) obveznica, ročnosti od 5, 7 i 10. godina uz kamatnu stopu od 5,15% do 7,25% godišnje u zavisnosti od ročnosti, na koji način je prikupljeno 5,25 milijardi USD. To je dovelo do daljeg znatnog povećanja javnog duga1.

Već krajem 2012.g. sve se više postavlja pitanje koliko još će moći država da se ovako zadužuje, i pod kojim uslovima, i kakvi su mogući efekti tog zaduživanja. Neki ekono-misti tvrde da smo pred bankrotom i da nam preti „grčki scenario“, dok su drugi (i dalje) optimisti i smatraju da će se uz odgovarajuće mere, pre svega finansijske konsolidacije, ova situacija za par godina stabilizovati.2

* Fakultet za poslovne studije, Megatrned univerzitet Beograd (pkapor*megatrend.edu.rs)1 „Prodato obveznica za milijardu dolara“, Politika, 23.11.20132 „Može li se i kako sprečiti bankrot“, Preivredni pregled, 28.12.2012-7.1.2013

152

U 2014.g. i dalje se može čuti od nekih ekonomista da je tempo zaduživanja „podnošljiv“ (i pored toga što se očekuje dalji rast javnog duga u 2014.g.), te da nema govora da bi Srbija mogla bankrotirati, kao i da su neke zemlje u okruženju u goroj poziciji (navode se Hrvatska, Slovenija, BiH, pa i Crna Gora), odnosno da je „pitanje bankrotstva namet-nuto kako bi se lakše prihvatile teške mere štednje koje slede“.3

Upozorenja Fiskalnog saveta izrečena krajem jula 2014.g. kao da nisu pobudila veću pažnju.4 Naime, Fiskalni savet upozorava da su potrebne oštrije mere štednje, uz dovo-djenje u red javnih finansija, sa odgovarajućim strukturnim reformama. Prema njegovim procenama minus u državnoj kasi u 2014.g. iznosiće više od 2,6 milijardi evra, ili oko 8,3% BDP-a (što je najveći deficit u Evropi , sa izuzetkom Ukrajine), te da će javni dug do kraja godine dostići zabrinjavajućih 73% BDP-a (procene su da će javni dug u na-rednom periodu nastaviti da raste, sve do oko 80% BDP-a, čak i u slučaju da se odmah otpočne sa fiskalanom konsolodacijom). Jasno je da se ni deficit ni javni dug ne mogu finansirati u nedogled, pogotovo što Srbija svake godine mora da se zaduži za oko 5 mili-jardi evra da bi otplatila dospeli dug. Uz to se procenjuje da će 2014.g. doneti pad BDP-a od 0,5% do 1,0%, što će dodatno otežati situaciju.

U skladu sa navedenim, cilj ovog rada je da ukaže na sledeče: (1) da povećanje javnog duga utiče na usporavanje privrednog rasta, a time i na povećanje odnosa javnog duga prema BDP-u; (2) da je „kombinacija „ rasta javnog duga i spoljnog duga vrlo opasna po eksternu finansijsku poziciju zemlje; (3) da rast „unutrašnje“ zaduženosti domaćih subje-kata (preduzeća, stanovništva) kod banaka u „kombinaciji“ sa valutnim indeksiranjem domaćih obaveza (tzv. evroizacija) može da ima vrlo negativne posledice po mogućnost urednog servisiranja obaveza dužnika u slučaju veće depresijacije domaće valute.

Sam po sebi, svaki od tri navedena faktora je dovoljan da se ugrozi mogućnost urednog servisiranja (javnog i/ili spoljnog) duga, a u njihovoj zajedničkoj sprezi, bez preduzima-nja adekvatnih korektivnih mera, samo je pitanje vremena kada će do toga doći.

1. Javni dug i rast

Empirijska istraživanja ukazala su na to da je, u proseku, povećanje javnog duga za 10 procentnih poena u odnosu na inicijalni odnos (racio) duga prema BDP-u (debt-to-GDP ratio) povezano sa usporavanjem realnog BDP-a po glavi stanovnika od oko 0,2 procent-na poena godišnje, s tim što je ovaj uticaj nešto manji kada su u pitanju razvijene zemlje.5 I druge studije su ukazale na uticaj povećanja javnog duga na usporavanje privrednog rasta.6 Pored toga, povećanje javnog duga (posebno kod ZUR) utiče znatno na povećanje troškova zaduživanja domaćeg korporativnog sektora, kao i na „istiskivanje“ privatnih zajmoprimalaca sa finansijskog tržišta.7

3 „Srbija se zadužuje 3,5 miliona evra dnevno“, Privredni pregled, 11.8.2014; „Srbija se zadužuje po 3,5 miliona evra dnevno“, Politika, 11.8.2014.,

4 „Neophodno veće smanjenje plata i penzija“, Politika, 1.8.20145 Kumar M., J. Woo (2010), „Public Debt and Growth“, IMF Working Papers No. 10/174.6 Pattillo P.,H. Poirson, L. Ricci (2002), „External Debt and Growth“, IMF Working Paper, WP/02/69.7 Agca S, O. Celasun (2009), „How does Public External Debt Affect Corporate Borrowing Cost in Emerg-

ing Markets“, IMF Working Paper, WP/09/266

153

U tom kontekstu, bilo bi dobro da se upoznamo sa podacima o kretanju javnog duga, spoljnog duga i privrednog rasta Srbije u periodu 2001-2013.g., koje pruža odgovore na neka pitanja.

Tabela br. 1.Kretanje spoljnog duga, javnog duga i rasta BDP-a

u periodu 2001-2013.g.

GodinaSpoljni dug na kraju godine u milionima

EVRA

Javni dug na kraju godine u milionima DINARA

Stopa realnog rasta BDP-a (u %)

2001. 10.968 802.138 5,32002. 9.402 709.283 4,32003. 9.678 752.995 2,52004. 9.466 763.324 9,32005. 12.146 879.171 5,42006. 14.182 738.808 3,62007. 17.139 703.249 5,42008. 21.088 778.039 3,82009. 22.487 944.442 -3,52010. 23.786 1.282.536 1,02011. 24.125 1.513.796 1,62012. 25.721 2.009.522 -1,52013. 25.842 2.303.011 2,5 (procena)

Izvor: Ministarstvo finansija, „Bilten javnih finansija“, februar 2014., str. 18

Tabela br. 2.Kretanje spoljnog duga i javnog duga u odnosu na BDP i rasta BDP-a

u periodu 2001-2013.g.

GodinaOdnos spoljnog duga i BDP-a na kraju godine

u %

Odnos javnog duga i BDP-a na kraju godine

u %

Stopa realnog rasta BDP-a u %

2001. 85,6 105,2 5,32002. 58,7 79,2 4,32003. 56,0 66,9 2,52004. 49,8 55,3 9,32005. 60,1 52,2 5,42006. 60,8 37,6 3,62007. 60,2 30,9 5,42008. 64,5 29,2 3,82009. 77,7 34,7 -3,52010. 85,0 44,5 1,02011. 76,6 47,2 1,62012. 86,9 60,0 -1,52013. 80,8 63,6 2,5 (procena)

Izvor: Ministarstvo finansija, „Bilten javnih finansija“, februar 2014., str. 18

154

Evidentno je, iz podataka prezentiranih u tabelama 1. i 2. , da sa povećanjem javnog duga od 2009.g. dolazi do usporavanja realnog privrednog rasta Srbije, uključujući i njegov pad pojedinih godina, s tim da podaci za 2013.g. još nisu definitivni, ali se, po svemu sudeći, radi o privremenom oporavku, pošto za 2014.g. Fisklani savet prognozira pad BDP-a od 0,5% do 1% (prognoze NBS su da će ovaj pad biti 0,5%, a da će u 2015.g. rast biti oko nule) , što će se izgleda i obistiniti pošto je zabeležen realni pad BDP-a u drugom kvartalu 2014.g. u odnosu na isti period prošle godine, a tome bi trebalo dodati i značajniji pad poljoprivredne, industrijske i energetske proizvodnje, ali i štete izazvane poplavama8,9

Umesto visokih stopa rasta i poboljšanja pozicije, Srbija se suočava sa sve većim zao-stajanjem za velikim brojem zemalja. Naime, po prosečnoj stopi rasta BDP-a u periodu 2000-2012.g., veću prosečnu godišnju stopu rasta od 3,3%, koju je ostvarila Srbija (istu stopu rasta su imali Kamerun i Češka Republika), od 196 zemalja/ teritorija za koje po-stoje podaci Svetske banke, imale su čak 124 zemlje/teritorije (Albanija 5%, BiH 3,8%, Bugarska 4%, Hrvatska 2,1%, Madjarska 1,6%,, Makedonija 3,2%, Crna Gora 4%, Ru-munija 4,2%, Slovenija 2,5%).10

Ako se uzme u obzir stepen razvijenosti Srbije 2000.g. (posle dužeg perioda sankcija, izolacije i razaranja), onda je jasno da smo na ovom planu „izgubili korak“, iako je pro-sečna stopa rasta u tom periodu bila 2,7% (uglavnom zahvaljujući tome što su razvijene zemlje ostvarivale niže stope rasta, ali njihova privredna osnovica je neuporedivo veća).

2. Spoljni dug

Iz podataka prezentiranih u tabelama 1. i 2. evidentno je da je posle 2007.g. došlo do rasta spoljnog duga, koji je u poslednje vreme usporen, ali da prelazi granicu od 80% BDP-a, koja se obično smatra granicom visoke zaduženosti. Ovde se ne razmatra pitanje preračuna BDP-a u tekućim dinarskim cenama u devizni ekvivalent po precenjenom kursu dinara koji deformiše sliku odnosa spoljnog duga i BDP.

Ono što treba da nas zabrine je tzv. „netolerantnost prema dugu“ zemalja sa slabom institucionalnom strukturom koje pribegavaju spoljnom (i unutrašnjem) zaduživanje da bi se izbegle teške odluke o potrošnji i oporezivanju.11 „Netolerantnost prema dugu“ se definiše kao „eksterni problemi koje mnoga tržišta u nastajanju imaju na nivoima spolj-nog duga koje bi napredne privrede bez ikakvih problema mogle da izdrže“, a ti problemi obično podrazumevaju „začarani ciklus“ gubitka poverenja na tržištu, sve više kamatne stope na spoljni javni dug i politički otpor prema otplati duga stranim zajmodavcima, tako da na kraju, do prestanka otplate dugova dolazi pri odnosu duga prema BDP-u koji je znatno ispod 60%.

Prema istraživanjima koja su sproveli Rajhart i Rogof, do više od polovine svih presta-naka otplate spoljnog duga došlo je kada je njegov iznos bio ispod 60% BDP-a (BNP-a), 8 „Pad BDP od 1,1 odsto u drugom kvartalu“. Politika, 1.8.20149 „NBS: pad BDP-a od 0,5 odsto“, Privredni pregled, 14.8.2014.10 The World Bank (2014), „World Development Indicators 2014“, Washington D.C., 60-6711 Rajnhart, K., K. Rogof (2011), „Ovog puta je drugačije- osam vekova finansijske nerazboritosti“, JP

Službeni glasnik, Beograd, 64-67

155

a u 20% slučajeva kada je ovaj odnos bio ispod 40%12. Spoljni dug u trenutku prestanka otplate dugova zemalja sa srednjim dohotokom (u periodu 1970-2008.g.) bio je u proseku 69,3% BNP-a u godini u kojoj je došlo do prestanke otplate ili reprogramiranja, odnosno 229,9% odnosa spoljnog duga prema izvozu na kraju godine u kojoj je došlo do prestan-ka otplate ili reprogramiranja.

Jedno ranije istraživanje koje su sproveli stručnjaci MMF-a na uzorku od 93 zemlje u tridesetogodišnjem periodu, pokazalo je da spoljni dug ima negativan uticaj na privredni rast zemlje (pre svega zbog smanjenja efikasnosti investicija), već sa prelaskom „praga“ od 35 - 40% BDP-a i 160 - 170% vrednosti izvoza.13

Studija stručnjaka MMF-a iz 2013.g. utvrdila je da je odnos neto finansijskih obaveza zemlje prema inostranstvu u odnosu na BDP veći od 50%, značajan prediktor krize.14 S tim u vezi, podaci o medjunarodnoj investicionoj poziciji Srbije krajem 2013.g. govore da je ona imala negativnu (neto dužničku) poziciju u iznosu od 30.856,7 miliona evra ili 96,4%BDP-a, a da je neto dužnička pozicija samo po osnovu uzetih finansijskih kredita bila 17.481,2 miliona evra ili 54,6% BDP-a.15

Uz problem „netolerantnosti prema dugu“, Srbija, kao i mnoge zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, pati od „prvobitnog greha“ (original sin) - formulacija koju su dali B.Ajhen-grin i R. Hausman (1999) koji se odnosi na nemogućnost država zemalja u razvoju da se zadužuju u inostranstvu u sopstvenoj valuti (pa čak i u domaćoj valuti na domaćem tržištu na dugi rok).16 Tu je i problem „valutne neuskladjenosti“ (currency mismatch) prihoda i rashoda države (ali i privrednih subjekata na svim nivoima) koji može da oteža servisiranje duga, ako dodje do značajne depresijacije domaće valute.17

Sa tog aspekta zaduženja na evrotržištu na rok od 5 do 10 godina po kamatnim (kupon-skim) stopama od 7,25% do 5,25% (2011.g. - 2013.g.) možda neko smatra „istorijskim uspehom“ (valjda da smo uopšte uspeli da se zadužimo), kada se zemlje sa solidnim rejtingom zadužuju po stopi ispod 2%, a za Srbiju koja ima „neinvesticioni rejting“, to svakako predstavlja značajno buduće opterećenje.18

Tekući rejting Srbije za zaduživanje u stranoj valuti od BB- (Standard i Pur), B+ (Fič) i B1 (Moody’s) je samo par koraka do onog koji se označava tehničkim uvodom u bankrot (CCC i niže).19 Uostalom, dovoljno je pogledati koje još zemlje imaju identičan rejting

12 Rajnhart, K., K. Rogof (2011), „Ovog puta je drugačije- osam vekova finansijske nerazboritosti“, JP Službeni glasnik, Beograd, 64-67

13 Pattillo P., H. Poirson, L. Ricci (2002), „External Debt and Growth“, IMF Working Paper, WP/02/69.14 Catao, L., G. M. Melesi-Ferretti (2013), „External Liabilities and Crisis“, IMF Working Paper WP/13/113.15 NBS, Medjunarodna investiciona pozicija Srbije u četvrtom tromesečju 2013, 2.16 Eichengreen, B., R. Hausmann (1999), „Exchange Rates and Financial Fragility“, NBER Working Paper

7418,17 Eichengreen, B., R. Hausmann, U.Panizza (2003), „Currency Mismatches, Debt Intolerance and Original

Sin: Why they are not the same and why it matters „, NBER Working Paper 10036,18 „Istorijski uspeh, a obaveze budućnosti“, Politika, 24.9.2011; „ Novi dug za stare obaveze“, Politika,

29.1.201319 NBS, „Tromesečni pregled kretanja indikatora finansijske stabilnosti Republike Srbije za II tromesečje

2014“, 5

156

našem (BB-) prema S&P (Angola, Bangladeš, El Salvador, Gabon, Gruzija, Jordan, Ma-kedonija, C.Gora, Nigerija, Surinam,Vijetnam20

Ako se mogu izvući neke pouke iz prošlosti, onda ne treba izgubiti iz vida da je bivša SFRJ sa mnogo većim privrednim potencijalima od sadašnje Srbije ušla u krizu spolj-nog duga 1982/1983.g. kada je on bio mnogo niži od 80% BDP-a, i da je zatim usledilo reprogramiranje i refinansiranje duga koje je skupo koštalo..

3. Domaće zaduženje i evroizacija

Fenomen domaćeg zaduživanja privrede i stanovništva u Srbiji je tzv. „evroizacija“ (šire shvaćena kao preuzimanje nekih od novčanih funkcija domaće valute od inostrane va-lute) koja se manifestuje u indeksiranje dužničkih obaveza prema kursu strane valute (kod nas predominatno evro, ali i u chf). Problem leži u tome što dužnici (preduzeća, stanovništvo) svoje prihode uglavnom ili isključivo ostvaruju u domaćoj valuti, a što su obaveze vezane za kurs strane valute, tako da svako povećanje kursa strane valute koje ne prati i povećanje dohotka dužnika, znači uvećanje obaveze denominirane u dinari-ma i veći teret za dužnika, što povećava rizik neizvršenja obaveza. Generator domaće „evroizacije“ je praksa poslovnih banaka (uglavnom onih sa stranim kapitalom), koja je dozvoljena izmenama Zakona o deviznom poslovanju i mogućnošću ugovaranja tzv. valutne klauzule.u ugovorima o kreditu.

Valutna struktura kredita banaka u Srbiji je dominantno deviznog znaka, pošto je na kraju 2013.g. od ukupno odobrenih kredita 70,9% bilo denominirano ili indeksirano u stranoj valuti (od toga je kod 87,1% ta valuta bila evro, a kod 8,5% chf).21 Šta će se desiti, kada pre ili kasnije, dodje do neminovne značajnije promene kursa? Privredi i stanovni-štvu, ali i državi će trebati više dinara da podmire obaveze denominirane (ili indeksira-ne) u stranoj valuti. Preduzeća i stanovništvo neće moći u sve većem broju da izmiruju svoje obaveze, tako da će se povećati krediti u docnji i neizvršenju, što će značiti pritisak na bilanse banaka, koje više neće moći da kupuju državne obveznice, čime se stvara svojevrstan „začarani krug“.

Inače, znatno povećanje tzv. problematičnih kredita (NPL), tj. kredita u docinji ili ne-izvršenju je indikator pogoršanja kvaliteta kreditnog potfolia banaka. NPL su krajem 2010. bili 16,9% ukupnih kredita, da bi se njihovo učešće povećavalo: 2011. na 19%, 2012. na 18,6%, 2013. na 21,4% ; s tim da se 60% NPL odnosi na kredite privredi (i uče-stvuje u ukupno odobrenim kreditma privredi sa 24,5%).22 Zbog visokog učešća NPL u kreditnim plasmanima, banke su u 2013.g. smanjile svoju klasičnu kreditnu aktivnost (iznos kredita u 2013.g. smanjen za 7,4% u odnosu na 2012.) i povećale kupovine dr-žavnih hartija od vrednost (za preko 21%). Zapravo, tokom cele 2013.g. bila je prisutna tendencija transfera aktive banaka iz kreditnih ka nisko-rizičnim-visoko-likvidnim obli-cima ulaganja, što je dovelo od rast portfolija repo hartija od vrednosti NBS.

20 www.standardandpoors.com/ratings/sovereigns/ratings-list (uvid: 22.9.2014).21 NBS, „Bankarski sektor u Srbiji-Izveštaj za IV tromesečje 2013“, Beograd22 NBS, „Bankarski sektor u Srbiji-Izveštaj za IV tromesečje 2013“, Beograd

157

Kreditna aktivnost banaka je početkom 2014.g. imala trend pada, posebno kada su u pitanju pravna lica, da bi usled državnog programa subvencioniranja kredita (radi preva-zilaženja posledica poplava), došlo do odredjenog oporavka, ali je on ipak privremenog karaktera.23

Drugi problem je velika domaća zaduženost privrede i stanovništva u odnosu na njihove zaradjivačke sposobnosti. Naime, krajem 2000.g. stanje potraživanja banka po kredi-tima odobrenim privredi (preduzećima, bez javnih preduzeća) bilo je 185,6 milijardi dinara, a krajem 2013.g. 1.103,5 mlijardi dinara, dok je stanje potraživanja od sektora stanovništva bilo krajem 2000.g. 2,8 milijardi dinara, a krajem 2013.g. 674, 6 milijardi dinara.24 To znači da se od 2000.g. do 2013.g. zaduženost privrede kod banaka uvećala za 5,6 puta, a stanovništva 236,8 puta. Preračunato po krusu na kraju 2013.g. potraživanja domaćih banaka od privrede (preduzeća) bila su 8.840,8 miliona evra, a stanovnišva 5.884,1 milion evra (potraživanja od države bila su 2.938,2 miliona evra i javnih predu-zeća od 845,5 miliona evra), što je predstavljalo oko 46% BDP-a .

Nije jasno kako će privreda sa ukupnim kumuliranim gubicima krajem 2013.g. od 2.856,4 milijarde dinara, i ukupnim kreditnim zaduženjem od 3.113, 4 milijarde dinara, sa stopom prinosa na ukupna sredstva pre oporezivanja u 2013.g. od 0,9% (i negativnom stopom prinosa na sopstvena sredstva pre oporezivanja od -0,5%) ove obaveze servisirati i na kraju uredno vratiti.25

Sličan problem, se može javiti i kod sektora stanovništva, kada u sklopu mera štednje, dođe do smanjenja primanja ili pada zaposlenosti kao posledica zatvaranja jednog broja preduzeća (pre svega onih u restrukturiranju), ili značajnijeg slabijenja kursa dinara. Inače, jedna studija BIS-a iz 2014.g. utvrdila je da rast bankarskih kredita privatnom nefinansijskom sektoru preko 40% BDP-a kod manje razvijenih zemalja utiče na uspo-ravanje privrednog rasta.26

Sa druge strane, ne bi trebalo isključiti ni mogućnost da dodje do odredjenih problema u bankarskom sektoru, pre svega, zbog visokog učešća NPL u ukupnim kreditima, iako je generalno bankarski sektor likvidan i dobro kapitalizovan. Poslednjih godina oduzete su dozvole za rad 4 manje banke sa pretežno domaćim vlasnicima (to su Agrobanka, Razvojna banaka Vojvodine, Privredna banka Beogradi i Univerzal banaka, pored 34 banke koje su od ranije u stečaju i likvidaciji), ali se i još jedan broj banaka suočava sa teškoćama (u 2013.g. polovina banaka je iskazala gubitak), usled slabljenja bilansnog potencijala, stagniranja depozitne baze i rasta NPL.27

Pri tome, bankarski sektor Srbije nema veliku „kritičnu masu“, pošto je njegova celo-kupna bilasna aktiva 24 puta manja od bilasne aktive Intesa Sanpaolo, čija je afilijacija i najveća banaka u Srbiji. Problemi se mogu javiti i kod stranih matica koje imaju afilija-

23 UBS: „Kreditna aktivnost smanjena“, Privredni pregled, 15.8.201424 NBS, Statistički bilten br. 12/2013, 2625 Agencija za privredne registre (2014), „Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2013.go-

dini“, Beograd, 11. i 14.26 Gambacorta, L, J. Yang, K.Tsatsaronis, „Financial structure and growth“, BIS Quarterly Review, March

2014, 21-3527 APR (2014), „Saopštenje o poslovanju finansijskih institucija u RS u 2013.g.“, 4.

158

cije u Srbiji: KBC banaka se povukla sa tržišta Srbije, Hypo-Alpe-Adria banka se pre-struktuira i prodaje svoju aflijaciju u Srbiji (i u drugim zemljama regiona), snižen je od ranije kreditni rejting grčkih, kiparskih, slovenačkih, a od nedavno i austrijskih banaka koje imaju aflijacije u Srbiji....28

4. Zaključak

Problem Srbije nije samo narasli javni dug, ni samo visok spoljni dug, niti samo visoka domaća zaduženost privrede i stanovništva (uz predominantnu stranu valutnu indeksa-ciju obaveza); pravi problem je da se spletom mogućih okolnosti „aktivira“ kombinacija ovih problema, koji bi tada mogli da eskaliraju sa nesagledivim posledicama, uključujući i neizvršenje obaveza (na svim nivoima dužnika), u većoj ili manjoj meri, prema spolj-nim i/ili domaćim kreditorima.

Naime, pravi problem je generalano visoka zaduženost po svim relevantnim aspektima, pošto je krajem 2013.g. javni duge bio 63,6% BDP-a, spoljni dug 80,8% BDP-a, a domaći dug preduzeća i stanovništva bankama (tzv. privatni dug) 46% BDP-a. Sve je to mnogo za slabu privredu i relativno siromašno stanovništvo Srbije.29

Teza da je rast javnog duga „podnošljiv“ u situaciji niskih i negativnih stopa privrednog rasta, sa visokim spoljnim dugom i domaćim privatnim dugom, je neodrživa i odraz je nedovoljnog sagledavanja ukupnog problema i svih njegovih aspekata. Milijarda dolara kredita (oko 750 miliona evra po tekućem kursu) koja je stigla u avgustu 2014.g. dodat-no će povećati javni i spoljni dug, za koji procentni poen i predstavlja samo „kupovinu vremena“, ako se ništa konkretno ne preduzme, a toga je za sada relativno malo.30 Naja-vljeno novo zaduživanje za još 750 miliona USD putem emisije državnih obveznica do kraja godine, „kako bi se iskoristila povoljna situacija za zaduživanje na medjunarodnom finansijskom tržištu“, samo će pogoršati dužničku poziciju. Tu je i najavljeni novi kredit od Svetske banke od 300 miliona dolara...31

Podatak da je krajem avgusta 2014.g. javni dug Srbije dostigao 21.883 miliona evra ili 67,9% BDP-a (u odnosu na 8.781,5 miliona evra ili 29,2% BDP-a krajem 2008.g.) kao da nije dovoljan razlog da se konačno nešto preduzme da bi se zaustavila „spirala zaduži-vanja“.32 Valja pomenuti da postoji zakonsko ograničenje od 45% BDP-a za javni dug, ali da ono ne predvidja nikakve sankcije za donosioce odluka o novom zaduživanju, već samo obavezu izrade načelnog programa konsolidacije tzv. Fiskalne strategije - a već smo imali, koliko je poznato, dva ovakva (prilično nerealna) programa, koja nisu dala najavljivane efekte.

28 „Hipo-Alpe Adria gasi poslednje račune“, Privredni pregled, 15.8.2014; „S&P snizio rejting austrijskih banaka“, Privredni pregled, 15.8.2014

29 „Stigla milijarda dolara od Emirata“, Politika, 15.8.2014., „Arapska milijarda mala za rupu u budžetu“, Politika, 16.8.2014.g.

30 „Srbija sprema petu emisiju dolarskih obveznica“, Politika, 12.9.2014.g.31 „Kredit Svetske banke u decembru“, Politika, 12.9.2014.32 Ministarstvo finansija Republike Srbije, http://www.mfin.gov.rs/pages/ article. php?id=7161 (uvid

26.9.2014.g.)

159

Posebno pitanje šta ćemo raditi ako se strani investitori, kreditori, donatori i „strateški parneri“ ne odazovu na naše stalne pozive, ili taj odziv bude slab, a nije ostalo još mnogo toga što se može prodati (ili privatizovati) po prihvatljivoj ceni, ali to je već pitanje za neki drugu analizu.

5. Literatura

1) Agca S, O. Celasun (2009), „How does Public External Debt Affect Corporate Bor-rowing Cost in Emerging Markets“, IMF Working Paper, WP/09/266

2) Agencija za privredne registre (2014), „Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2013.godini“, Beograd,

3) Agencija za privredne registre (2014),“Saopštenje o poslovanju finansijskih institu-cija u RS u 2013.g.“, Beograd

4) Catao, L., G. M. Melesi-Ferretti (2013), „External Liabilities and Crisis“, IMF Wor-king Paper WP/13/113.

5) Eichengreen, B., R. Hausmann (1999), „Exchange Rates and Financial Fragility“, NBER Working Paper 7418,

6) Eichengreen, B., R. Hausmann, U.Panizza (2003), „Currency Mismatches, Debt In-tolerance and Original Sin: Why they are not the same and why it matters „, NBER Working Paper 10036,

7) Gambacorta, L, J. Yang, K.Tsatsaronis, „Financial structure and growth“, BIS Qu-arterly Review, March 2014, 21-35

8) Kumar M., J. Woo (2010), „Public Debt and Growth“, IMF Working Papers No. 10/174.

9) Ministarstvo finansija Republike Srbije, http://www.mfin.gov.rs/pages/ article. ph-p?id=7161

10) NBS, Medjunarodna investiciona pozicija Srbije u četvrtom tromesečju 2013.11) NBS, „Tromesečni pregled kretanja indikatora finansijske stabilnosti Republike Sr-

bije za II tromesečje 2014“12) NBS, Statistički bilten br. 12/201313) Pattillo P.,H. Poirson,L. Ricci (2002), „External Debt and Growth“, IMF Working

Paper, WP/02/69.14) Rajnhart, K., K. Rogof (2011), „Ovog puta je drugačije- osam vekova finansijske

nerazboritosti“, JP Službeni glasnik, Beograd15) Pattillo P.,H. Poirson,L. Ricci (2002), „External Debt and Growth“, IMF Working

Paper, WP/02/69.16) www.standardandpoors.com/ratings/sovereigns/ratings-list17) The World Bank (2014), „World Development Indicators 2014“, Washington D.C.

„Začarani krug“ dugova Srbije

Apstrakt: Mnoge studije su pokazale da sam rast spoljnog i javnog duga utiče na usporavanje i pad privrednog rasta, što smanjuje sposobnost urednog servisiranja obaveza. Ovaj rad analizira rast zaduženosti Srbije i to po osnovu spoljnog duga, javnog duga i domaćeg privatnog duga (sta-novništva i firmi). Ocena je da su razmere zaduženosti dostigle već takav nivo da ukoliko se brzo

160

nešto ne preduzme, dalji rast ova tri vida zaduženosti, i njihovi mogući kombinovani sinergijski efekti, mogu da dovedu Srbiju u finansijsku krizu, sa nesagledivim posledicama. Uz to, Srbija ima i problem visokog stepena evroizacije domaćeg finansijskog sistema koji dodatno otežava situ-aciju dužnika sa kreditima indeksirane u stranoj valutu, dok se, sa druge strane, domaće banke suočavaju sa rastom problematičnih kredita, što ugrožava njihovo poslovanje.

Ključne reči: spoljni dug, javni dug, domaći privatni dug, evroizacija, rast

The vicious circle of Serbian debts

Abstract: Many studies have shown the negative impact of the external and public debt growth on the economic growth, which reduces the ability of regular servicing debt obligations. This paper analyzes the growth of the indebtedness of Serbia on the basis of external debt, public debt and domestic private debt (hausholds and firms). The assessment is that the scale of the indebtedness reached such level that, if something is not done quickly, the further growth of these three types of debt, and their possible combined sinergistic effect, can bring Serbia in the financial crisis with unforseeable consequences. In adition, Serbia has a problem of the high euroisation of the dome-stic financial system, which further complicates the situation of debtors with foreign currency indexed loans, while, on the other hand, domestic banks face growing problem of the non-perfor-ming loans that threatens their business performances.

Keywords: external debt, public debt, domestic private debt, euroisation, growth

161

Spoljna trgovina Srbije u izmenjenim globalnim okolnostimaGordana Milovanović*

Uvod

U uslovima globalne ekonomske krize, jasno su se ispoljile dve fundamentalne makroe-konomske neravnoteže u Srbiji. S jedne strane, u uslovima likvidnih finansijskih tržišta i lako dostupnih kredita, došlo je do suviše brzog porasta lične i javne potrošnje u odnosu na ostvareni bruto domaći proizvod, i s druge strane, do rasta nerazmenljivih dobara u stvaranju bruto dodate vrednosti, što je uticalo na povećanje spoljnotrgovinskog i teku-ćeg deficita u platnom bilansu zemlje. S obzirom na to da ne mogu da se očekuju veliki prihodi od privatizacije preostale državne imovine i da su ograničene mogućnosti daljeg prekomernog zaduživanja u inostranstvu, Srbiji je potreban novi model privrednog rasta i razvoja koji se zasniva na stvaranju povoljnog ambijenta za produktivno investiranje, i izvozu.

U godinama koje su pred nama, mikroekonomski i makroekonomski rizici će biti izraže-niji, regulatorni zahtevi na nacionalnom i međunarodnom planu će se proširiti, aktuelna fiskalna relaksacija u najvećem broju zemalja u svetu, koja je sprečila obrušavanje tra-žnje, neće dugo potrajati, a borba sa recesijom, padom izvoza, povećanom nezaposleno-šću, može da podstakne vlade i centralne banke nekih zemalja na konkurentsku depresi-jaciju nacionalnih valuta, što može da dovede do pojačanog protekcionizma, trgovinskih ratova i rastuće nestabilnosti u međunarodnim ekonomskim odnosima.

Glavna rizična tačka u finansiranju platnog bilansa je visoka stopa servisiranja duga. Po-slovna politika delimično nacionalizovanih banaka u inostranstvu će više biti okrenuta domaćim subjektima, a manje će se orijentisati na plasmane u inostranstvu.

Za Srbiju, kao i za zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope, evro zona je najvažnija izvozna destinacija. Divrgentni razvoj u zemljama evrozone u uslovima svetske finansij-ske i ekonomske krize, uticao je na izmenjenu tražnju za uvozom iz zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope.

Struktura srpskog izvoza: sirovine, repromaterijal, hrana, jasno pokazuje da je reč o izvozu tipičnom za manje razvijene zemlje. Pretpostavke da se dostignu ciljevi izvozne orijentacije su: nastavak evropskih integracija, inteziviranje ekonomske saradnje u regi-onu jugoistočne Evrope, iskorišćavanje punog potencijala za izvoz u Rusku Federaciju.

* Ekonomski fakultet, Kragujevac

162

Međunarodno okruženje i perspektive svetske trgovine

Oporavak ekonomske aktivnosti iz druge polovine 2013.godine se očekuje i 2014-2015.godine. Impulsi će dolaziti pre svega iz razvijenih ekonomija, iako njihov oporavak nije izvestan. Uz odgovarajuće monetarne uslove i fiskalnu konsolidaciju, godišnji rast će biti iznad onog u SAD i vrlo blizu rastu zemalja u jezgru evrozone. U zemljama na periferiji evrozone, prognozira se sporiji rast zbog visokog duga koji utiče na smanjenje tražnje.

Na sl.1. je prikazana ukupna trgovina robom u sedam najrazvijenijih zemalja sveta i i grupi BRIIKS koja uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Indoneziju i Južnu Afriku. Trgovina je bila stabilna u drugom kvartalu 2014.godine, sa rastom izvoza od 1,5 % i padom uvoza od 0,8 % u porđenju sa prethodnim kvartalom.1

Kretanja po pojedinim zemljama su prilično divergentna.

Slika 1.Poređenje kretanja trgovine robom

u 7 najrazvijenijih zemalja sveta i grupe BRIIKS

Izvor: www.oecd.org/std/internationaltradeandbalanceofpaymentsstatistics/quarterlytradedata.xls

U SAD izvoz je rastao po stopi od 2,2 %, a u Kanadi po stopi od 4,7% u drugom kvartalu 2014.godine. Uvoz je u tom periodu u SAD rastao po stopi od 2,7% a u Kanadi od 4,9%. Za razliku od njih, u Japanu je trgovina robom drastično pala i to uvoz 7,8% i izvoz 0,5% što je efekat aprilskog povećanja poreza na potrošnju.

U Nemačkoj, najvećoj zemlji EU, izvoz je porastao po stopi 0,5%, a uvoz opao za 1,3%. U Francuskoj su opali i izvoz (po stopi 0,6%) i uvoz (stopa 0,2%). U Italiji izvoz stagnira, dok uvoz raste (po stopi od 1,4%). U Velikoj Britaniji i izvoz i uvoz rastu u odnosu na prethodni kvartal po stopi od 0,4%, odnosno, 1,1 %.

U Kini, izvoz raste po stopi od 2,9%, a uvoz pada po stopi od 4,1%, što je delimično posledica nižih cena uvoznih proizvoda. Izvoz je porastao u Rusiji (2,8%), a uvoz opao (3,8%). U Brazilu, izvoz je rastao po stopi od 0,7%, a uvoz opadao po stopi 6,6%. U In-doneziji i Južnoj Africi pali su i izvoz i uvoz, u Indoneziji po stopi 3,4 % i 0,9% i u Južnoj Africi po stopi 3,9% i 2,0%.

1 Paris, 10 September 2014 News release OECD International Trade Statistics

163

Slika 2.Kretanje izvoza i uvoza u svetu, razvijenim i nerazvijenim zemljama u 2010-2014.

(kvartalni podaci, projekcije za 3. i 4. kvartal 2014.)

Slika 3.Izvoz u glavnim zemljama i regionima sveta u periodu 2010-2014.god.

(kvartalni podaci)

164

Tabela 1.Kretanje BDP i uvoza robe i usluga u svetu, odabranim regionima i zemljama

2012-2014.godine i projekcije i korigovane projekcije za 2015.godinuBruto domaći proizvod

Projekcije

Razlike u odnosu na

projekcije iz aprila 2014.

2012. 2013. 2014. 2015. 2014 2015. 2013 2014 2015 Svet 3.5 3.2 3.4 4.0 -0.3 0.0 3.6 3.3 3.8 Razvijene zemlje 1.4 1.3 1.8 2.4 -0.4 0.1 2.0 1.8 2.4 SAD 2.8 1.9 1.7 3.0 -1.1 0.1 2.6 1.7 3.0 Evrozona -0.7 -0.4 1.1 1.5 0.0 0.1 0.5 1.4 1.6 Nemačka 0.9 0.5 1.9 1.7 0.2 0.1 1.4 1.8 1.8 Francuska 0.3 0.3 0.7 1.4 -0.3 -0.1 0.8 1.0 1.6 Italija -2.4 -1.9 0.3 1.1 -0.3 0.0 -0.9 0.8 1.2 Španija -1.6 -1.2 1.2 1.6 0.3 0.6 -0.2 1.7 1.5 ZUR i zemlje sa tržištem u nastajanju

5.1 4.7 4.6 5.2 -0.2 -0.1 5.1 4.8 5.0

Rusija 3.4 1.3 0.2 1.0 -1.1 -1.3 2.0 -0.1 0.4 Uvoz robe i usluga (volumen) svetska trgovina 2.8 3.1 4.0 5.3 -0.3 0.0 razvijene zemlje 1.1 1.4 3.5 4.6 0.0 0.1 ZUR i zemlje sa tržištem u nastajanju

5.7 4.7 6.4 -0.3 0.1

Izvor: World Economic Outlook, April 2014:Recovery Strengthens, Remains Uneven, p.2 i Overview of the World Economic Outlook Projections

Spoljna trgovina Srbije

Rast izvoza iz Srbije, posle oštrog pada u 2009.godini, pozitivno je doprineo opravku privrede. (tabela 2) Rast je ostvaren zahvaljujući obilnoj državnoj podršci automobil-skoj industriji, industriji bakra i subvencijama za zaposlene u drugim stranim, izvoznim kompanijama. Rast izvoza je ograničen na dvadesetak industrijskih i poljoprivrednih proizvoda ( automobili i delovi, obojeni metali, derivati nafte, žitarice i voće) koji izra-zito dominiraju u strukturi razmene.2

Teško je sprovesti razvojnu strategiju kad je veći deo domaće privrede već u rukama stranih investitora koji svoju strategiju poslovanja, pa i investiranja zasnivaju na opti-mizaciji profita, što ne podrazumeva i obavezu da se bave razvojnim aspektima zemlje.3

2 Ile Kovačević, Pregled Republika Srbija, 1-2, 2013., str.60, 1663 Radovan Kovačević (2011) Izvoz kao okosnica privrednog rasta Srbije, objavljeno u: Nova strategija

razvoja privrede Srbije, Ekonomski fakultet Beograd, str. 240.

165

Tabela 2.Kretanje izvoza i uvoza 2008-2013.(I-VIII) u mil. evra

Prethodna godina = 100Januar - avgust Izvoz Uvoz Saldo Indeksi

Izvoza Uvoza

2008. 5027,2 10384,9 -5357,6 120,8 122,22009. 3820,1 7205,5 -3385,4 76,2 69,32010. 4596,7 8016,7 -3420,0 120,3 107,02011. 5566,3 9211,4 -3645,1 121,2 114,82012. 5627,4 9623,6 -3996,2 101,1 105,62013. 7022,4 9946,2 -2923,8 124,8 103,3

Podaci: Republički zavod za statistiku

U tabeli 3 je data geografska struktura srpskog izvoza. Evropska unija je najznačajnija destinacija za srpski izvoz i uvoz. Preko 60% srpskog uvoza potiče iz Evropske unije, a na tržištu EU se plasira više od 60% srpskog izvoza. Značajni spoljnotrgovinski partneri Srbije su mediteranske zemlje, Savez nezavisnih država koji uključuje Rusiju i zemlje centralne i istočne Evrope.

Tabela 3.Izvoz i uvoz po ekonomskim zonama prema klasifikaciji EU*

Udeo u % u

ukupnom izvozu

Udeo u % u

ukupnom uvozu

Saldo u mil.evra

januar- avgust 2012.

januar- avgust 2013.

januar- avgust 2012.

januar- avgust 2013.

januar- avgust 2012.

januar- avgust 2013.

Ukupno 100,0 100,0 100,0 100,0 -4003,9 -2923,8Evropska unija 61,1 63,3 60,6 62,6 -2395,6 -1780,7EFTA 0,9 0,9 1,3 1,2 -71,7 -56,1OPEK 1,1 0,8 0,3 0,3 33,6 17,8CIE 4,3 3,8 1,5 1,3 99,5 140,7MEDA 20,6 16,6 6,0 6,2 583,3 557,8NAFTA 0,9 2,8 1,6 1,6 -107,5 37,1ASEAN 0,4 0,4 1,2 1,2 -95,6 -88,6NIZ 0,1 0,3 1,1 1,0 -98,3 -79,3APEK 0,3 0,3 8,4 8,2 -794,5 -796,2SND 9,6 9,8 15,5 14,1 -970,7 -717,1

Izvor: Pregled Republika Srbija, 1-2, 2013., str.167.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – jul 2014. godine iznosi: 2.1061,8 miliona dolara – porast od 9,0% u odnosu na isti period prethodne godi-ne. Deficit iznosi 3.294,5 mil. dolara, što čini smanjenje od 5,9% u odnosu na isti period

166

prethodne godine. Izražen u evrima, deficit iznosi 2.404,2 miliona, što je smanjenje od 9,9% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 72,9% i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 69,3%. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri,pojedinačno, bili su: Italija (1661,3 mil. dolara), Nemačka (1100,9), Bosna i Hercegovina (740,7), Ruska Federacija (581,4) i Crna Gora (449,3). U uvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, pojedinačno, bili su: Nemačka (1461,4), Italija (1461,3), Ruska Federacija (1369,1 mil. dolara), Kina (906,1) i Poljska (631,6).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima pot-pisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 64,8% ukup-ne razmene.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1123,2 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih i razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda. Kada je reč o uvozu, najzastupljeniji su gvožđe i čelik, električna energija, potom kameni ugalj i briketi. Izvoz Srbije iznosi 1625,5 a uvoz 502,3 mil. dolara za posmatrani period. Pokri-venost uvoza izvozom je 323,6%.

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit u razmeni ostvaren je sa bivšim jugoslovenskim republikama: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Makedonijom. Od ostalih zemalja ističe se i suficit sa Italijom, Rumunijom, SAD, Bugarskom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (zbog uvoza telefona za mrežu stanica i laptopova) i Ruskom Federacijom (zbog uvoza energenata, pre svega, nafte i gasa). Sledi deficit sa, Poljskom (uvoz delova za motorna vozila), Mađarskom, Nemačkom, Turskom, Austri-jom, Kazahstanom.

Optimalni nivo deviznih rezervi za malu otvorenu zemlju

Optimalni nivo deviznih rezervi za malu otvorenu zemlju koja želi da se zaštiti od na-glog prekida priliva kapitala, se povećava kako raste verovatnoća iznenadnog prekida priliva kapitala, a opada srazmerno veličini oportunitetnih troškova držanja rezervi. 4

Devizne rezerve NBS krajem septembra 2012.godine su iznosile 9.833 miliona evra, što je za 2,2 milijarde evra manje u odnosu na kraj 2011.godine. Na osnovu ovog smanjenja deviznih rezervi može se zaključiti da je NBS bila primorana da interveniše na deviznim tržištu kako bi sprečila veći pad vrednosti dinara. Istovremeno, ovim intervencijama je omogućena likvidnost deviznog tržišta, tako da je jedan deo kratkoročnog kapitala na-pustio zemlju. Ovo je još jedan dokaz da je za malu otvorenu privredu važno da poseduje veći iznos deviznih rezervi kada dolazi do preokreta u tokovima kapitala.

Devizne rezerve Srbije se sastoje od sredstava banaka po osnovu obavezne rezerve i sredstava povučenih od MMF-a ( ukupan iznos ove dve stavke je 5.482 miliona evra).

4 Kovačević Radovan, (2012): Međunarodne rezerve kao faktor stabilnosti u uslovima krize, Bankarstvo, br 6/2012, str. 26.

167

Iznos neto rezervi NBS je znatno manji od njihovog ukupnog iznosa, tako da se to mora imati u vidu prilikom procene do kog iznosa se može ići u njihovom trošenju. Nivo devi-znih rezervi se približio granici ispod koje se ne može ići, pa bi stoga bilo potrebno dogo-voriti novi aranžman sa MMF-om. U strukturi deviznih rezervi Srbije, inostrane hartije od vrednosti su činile 70% njihovog ukupnog iznosa, dok se ostatak odnosio na depozite i efektivu u inostranstvu, i manjim delom, na specijalna prava vučenja. Devizne rezerve su bile dovoljne za uredna plaćanja po osnovu uvoza robe i usluga. Devizne rezerve su bile višestruko veće od obaveza po osnovu kratkoročnog duga. Indirektni troškovi držanja rezervi odnose se na mogući uticaj deviznih rezervi na inflaciju i pregrevanje kreditnog tržišta i tržišta aktiva. Sprovođenje sterilizacije u cilju neutralisanja deviznih rezervi na novčanu masu može dovesti do poremećaja u domaćem bankarskom sistemu.

Na sastanku Izvršnog odbora guvernera MMF-a održanom septembra 1997.godine pri-hvaćeno je da se sprovede jednokratna alokacija SPV koja bi udvostručila njihov iznos. Međutim, SAD se nisu saglasile sa ovim predlogom, tako da je tek 2009. godine pod naletom svetske finansijske krize, doneta odluka o novoj opštoj alokaciji SPV u iznosu od 161,2 mlrd SPV čime je iznos kreiranih SPV porastao sa 21,4 mlrd na skoro 204 mi-lijarde SPV. Zahvaljujući ovim emisijama, udeo SPV u međunarodnim rezervama bez zlata, porastao je na oko 3,2%, krajem 2010 godine.

Uticaj tražnje u evrozoni na izvoz zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope

Zemlje u tranziciji centralne i istočne Evrope su uspele da znatno povećaju učešće iz-voza robe i usluga u BDP u odnosu na stanje u 2000.godini, a pogotovu u poređenju sa 1993.godinom. Ovaj porast je posebno izražen kod Slovačke, Mađarske i Slovenije. Za razliku od ovih zemalja neke zemlje u okruženju (Hrvatska, Makedonija i Crna Gora) su smanjile udeo izvoza u BDP u odnosu na 2000.godinu. Srbija sa udelom izvoza robe i usluga od 26,6 % u BDP znatno je zaostajala 2009.godine za posmatranim zemljama.5 Međutim, udeo izvoza u BDP Srbije u 2013.godini od 44,7 %, je znatno povoljniji.

Jak uticaj eksterne tražnje iz Zapadne Evrope na ekonomski rast u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope je potvrđen u najnovijem istraživanju koje se zasniva na glo-balnom VAR modelu. (Feldkircher, 2013; and Backé, Feldkircher and Slac˘ ík, 2013). Po-rast proizvodnje u evro zoni od 1% utiče na rast proizvodnje od 0,6% u zemljama central-ne i istočne Evrope. Magnituda uzajamnog dejstva varira unutar regiona. Male, otvorene ekonomije, kao što su Slovenija, Slovačka, Hrvatska, Rumunija i Ukrajina su najosetljivije.

Usavršeni model pokazuje da je uticaj trgovine i finansija značajan za pet zemalja Cen-tralne Evrope (Republika Češka, Mađarska, Poljska, Slovenija i Slovačka). U modelu koji je razvijen u okviru MMF-a 2012.godine ocenjeno je da je 0,4% pada BDP u zemlja-ma centralne i istočne Evrope odgovor na pad od 1% BDP u zapadnoj Evropi, i to samo kroz trgovinski kanal.

Promene ekonomskih uslova u evrozoni utiču značajno na ekonomski rast u zemljama centralne, istočne i jugoistočne Evrope i to od 1/3 do 1/2 BDP. Promenjeni ekonomski

5 Isto, str.238.

168

uslovi u evro zoni utiču značajno na ekonomski rast u zemljama centralne i jugoistočne Evrope. Kada se priključila Evropskoj uniji (EU) u julu 2013, Hrvatska je morala da istupi iz Centralno evropske zone slobodne trgovine (CEFTA) i da preusmeri izvoz. Iz-među 2000. i 2012.godine značaj evrozone kao izvozne destinacije pao je za sve zemlje centralne, istočne i jugoistočne Evrope. Najveću preorijentaciju na partnere u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi su ostvarile Mađarska i Hrvatska. Dok su Nemačka i ze-mlje evrozone dominantni partneri zemljama iz centralne Evrope, zemlje jugoistočne Evrope trguju sa partnerima iz južne periferije evrozone.

3. Opis modela

Tvrdo jezgro ekonometrijskog modela se sastoji od 6 strukturnih relacija koje povezuju privatnu potrošnju, fiksni kapital, izvoz, uvoz, kamatne stope i devizni kurs.

Relacije koje se odnose na dugoročnu ravnotežu u modelu su pretežno kejnsijanske sa stabilnom potrošnjom, investicijama, stopom uvoza i izvoza, ali takođe su uključene neke neoklasične karakteristike, kao što je zavisnost od privatne potrošnje i kamatne stope.

Kratkoročna kamatna stopa se određuje Tejlorovim pravilom, a devizni kurs se zasniva na monetarnom pristupu i fleksibilnim cenama, odnosno na paritetu potrošačkih snaga. Model je dat na osnovu 6 strukturnih jednačina, kako sledi:

Model su detaljno objasnili Crespo Cuaresma et al. (2009). Privatna potrošnja (c_ priv) je determinisana odnosom potrošnja u odnosu na BDP i nominalnom kamatnom stopom (ir). Deflator su potrošačke cene(cpi).

Promenljive sa tržišta rada, nadnice u ovom slučaju, su date da bi se uključila ciklična pozicija domaćinstava i kompanija. Investicije su modelirane kao funkcija BDP gdp i kamatne stope (ir). Deflator su proizvođačke cene. Uključena je i promenljiva koja se odnosi na finansijske uslove. U uslovima kada su krediti koji se odobravaju privatnom sektoru (priv_credit) visoki, kompanije i domaćinstva koriste tu likvidnost za investira-nje. Izvoz primarno zavisi od kapaciteta ponude, što je dato kao industrijska proizvod-nja (ip), realnog deviznog kursa (er*cpi_ea/cpi) kao indikatora cenovne konkurentnosti.

169

Uključena je eksterna tražnja kao BDP evrozone GDP (gdp_ea) i izvoz evrozone. Jed-načina koja se odnosi na uvoz sadrži konstantan uvoz u odnosu na stopu BDP, gde BDP aproksimira domaću tražnju a realni devizni kurs pokriva cenovni efekat. Kratkoročna kamatna stopa se određuje na osnovu Tejlorovog pravila, i zavisi od inflacije (cpi), no-minalne kamatne stope u evro zoni (ir_ea), jaza u proizvodnji koji se dobro aproksimira prvim izvodom BDP (Δgdp), i nominalnog deviznog kursa (er). Na kraju, devizni kurs zavisi od razlike u ponudi novca i aktivnosti određene zemlje u evrozoni. Osnovni model se modifikuje da bi se prilagodio karakteristikama pojedinačnih zemalja. Na primer, koristi se stopa nezaposlenosti umesto nadnice u jednačini 1. Najveće odstupanje od modela je primenjeno za Bugarsku zbog režima valutnog odbora, ovde je devizni kurs konstantan, a kamatna stopa je modelirana u zavisnosti od kamatne stope evrozone.

Model sadrži egzogene varijable kao što su BDP evrozone, izvoz evrozone, stopa in-flacije u evro zoni i kamatna stopa u evrozoni. Podaci su uzeti iz najnovijih prognoza Evropske centralne banke (ECB).

Modifikujemo FORCEE model zamenom jednačine (3) jednačinom (3a):

eagdpcpi

eacpieripi

exp_**_***exp 41

5

1121 γϕγγ ++

+= ∑

=

(3a)

gde se BDP evro zone zamenjuje BDP pet najznačajnijih trgovinskih partnera svake ze-mlje. Najznačajniji trgovinski partneri se definišu kao oni sa najvećim udelom u izvozu svake zemlje, prosečno u posmatranom periodu. BDP evrozone u jednačini 3 se zamenju-je individualnim serijama BDP za celu evrozonu. Zatim se dodaju BDP najvećih trgovin-skih partnera van zone evra, uglavnom susednih zemalja centralne i jugoistočne Evrope.

Slika 4.Pet najznačajnijih trgovinskih partnera zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope iz EU, u % od ukupnog izvoza

170

Slika 5.5 Najvažnijih partnera Republike Srbije u izvozu

5 najvažnijih partnera RS u izvozu

0

20000

40000

60000

80000

100000

120000

140000

160000

180000

Italija Nemačka BiH Crna Gora Rusija

20122013

4. Zaključna razmatranja

U datim prikazima autori su zaključili da poboljšani model funkcioniše dobro, a u mno-gim slučajevima daje i preciznije projekcije od osnovnog modela. Model koji uključuje tražnju pet najznačajnijih trgovinskih partnera je precizniji od onog koji uzima u obzir tražnju celokupne evrozone. Šest zemalja centralne, istočne i jugoistočne Evrope: Polj-ska, Češka, Mađarska, Bugarska i Rumunija i Hrvatska, imaju različitu strukturu regi-onalne trgovine. Zbog toga je dobro uzeti tražnju najvećeg spoljnotrgovinskog partnera, mereno veličinom BDP, umesto tražnje cele evrozone. Nedostatak modela je što se veliki broj endogenih varijabli ocenjuje u kratkoj vremenskoj seriji.

Srbiji su potrebne strukturne reforme koje bi podstakle rast produktivosti, i koje bi do-prinele poboljšanju kvaliteta i asortimana izvoznih proizvoda.

Motiv saradnje Srbije sa Turskom može biti slanje poruke Briselu da ubrza integraciju celog regiona u EU, jer neki drugi igrači koji imaju više energije stoje u redu za preuzi-manje pokroviteljstva nad regionom. Najave da posle pristupanja Hrvatske sledi pauza u proširenju, ohrabruju te druge globalne aktere da popune interesni vakum i podstiču zemlje regiona da traže nove garante za rešavanje bilateralnih problema, ovaj put van okvira procesa evropske integracije.

Srbija treba da nastavi da vodi uravnoteženu politiku koja će pre svega voditi računa o interesima Srbije na Balkanu, ekonomskom razvoju i evoluciji Srbije u uspešnog i ugled-nog člana EU.

171

Literatura:

1. Paris, 10 September 2014 News release OECD International Trade Statistics2. World Economic Outlook, April 2014:Recovery Strengthens, Remains Uneven

Overview of the World Economic Outlook Projections3. Pregled Republika Srbija, 1-2, 2013.4. Kovačević, Radovan (2011) Izvoz kao okosnica privrednog rasta Srbije, objavljeno

u: Nova strategija razvoja privrede Srbije, Ekonomski fakultet Beograd, 5. Kovačević Radovan, (2012): Međunarodne rezerve kao faktor stabilnosti u uslovima

krize, Bankarstvo, br 6/2012.6. Tomáš Slačík Katharina Steiner, Julia Wörz1, Can Trade Partners Help Better FOR-

CEE the Future?Impact of Trade Linkages on Economic Growth Forecasts in Selec-ted CESEE Countries, OESTERREICHISCHE NATIONALBANK

173

Uloga zemalja BRIKS u privrednom razvoju Srbije i njenim odnosima sa inostranstvomMilena Vučićević*

Uvodne napomene

Ovaj rad predstavlja nastavak prezentiranja rezultata istraživanja započetih pre četiri godine, a delimično objavljenih u prilogu za tadašnji kragujevački naučni skup. Naslov referata je tada glasio „BRIK – nova izvozna šansa Srbije“1, u kome je bio iznet značaj pojave ove grupacije (Brazil, Rusija, Indija i Kina) na svetskom ekonomskom prostoru, prikazan njihov ljudski i ekonomski potencijal, kao i njihov mogući uticaj na među-narodne ekonomske, pa i druge odnose. Uz osvrt na njihove ekonomije u usponu, na tendenciju jačanja međusobnih ekonomskih odnosa zemalja ove grupacije, na njihove veoma dobre političke odnose sa Srbijom, sledio je tada zaključak da je to „izvozna šansa Srbije“ i da se ona uz odgovarajuću strategiju može iskoristiti, kao i da se mogu razvijati viši oblici ekonomske saradnje sa ovom grupacijom. Dakle, tema nije nova niti sasvim nepoznata. Šta je, ipak, u tome novo?

Proširenje grupe BRIK

Grupaciji se pridružila Južnoafrička Republika, pa je nastao BRIKS. Međusobna sa-radnja zemalja ove grupacije je proširena na svim poljima. Šefovi država ovih zemalja održali su šest sastanaka na najvišem nivou - šest samita: u Rusiji 2009, Brazilu 2010, Kini 2011, Indiji 2012. Južnoafričkoj Republici 2013. i opet u Brazilu 2014.(Tabela 1.). Po mišljenju ruskog stručnjaka Igora Zujeva, članstvo u BRIKS nije ograničeno samo na Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnoafričku Republiku, te da će se proširiti na račun tzv grupe MIST - Meksiko, Indonezija, Turska i Južna Koreja – pa i drugim zemljama u razvoju.2 Na poslednjem samitu, 14-16.jula 2014, u Brazilu, (Fortalesa), uzeli su učešće i lideri Unije južnoameričkih nacija (UNASUR – Union de Naciones Suramericanas) i to: Argentine, Bolivije, Čilea, Kolombije, Ekvadora, Gvajane, Paragvaja, Perua, Surinama, Urugvaja i Venesuele. BRIKS ima izuzetne uslove da formira snažan ekonomski blok i da parira Grupi 7, nakon istupanja Rusije iz nje. Međutim, ukoliko Grupa 20 stekne

* Firma FINNX1 Skraćenicu BRIK, koja u novijoj literaturi označava zemlje u ekonomskoj ekspanziji - Brazil, Rusija, In-

dija i Kina, prvi su koristili ekonomski stručnjaci Goldman Saks Grupe (The Goldman Sachs Group,Inc.). The Goldman Sachs Group, Inc. je vodeća firma, na globalnom nivou, za pružanje finansijskih usluga svojim klijentima, uključujući korporacije, finansijske institucije, vladine agencije i pojedince. Osnovana je 1869. godine sa sedištem u Njujorku. Firma ima svoje kancelarije u Londonu, Frankfurtu, Tokiju, Hongkongu, Moskvi i drugim velikim finansijskim centrima širom sveta.

2 Игорь Зуев, «Как обрушить нефтедоллар (petro-dolar)», Деловая газета «Взгляд», Internet: http://vz.ru/opinions/2014/8/29/702951.html (pristup: 12.09.2014)

174

pravo građanstva onda će zemlje BRIKS-a svoju ulogu više artikulisati u toj Grupaciji.3 Dve vodeće zemlje grupe BRIKS nastoje da intenziviraju ekonomske i druge odnose sa Šangajskom organizacijom za saradnju (Shanghai Cooperation Organization – SCO; ShOS; odnosno Шанхайская организация сотрудничества – ШОС). Šangajska orga-nizacija za saradnju (ŠOS) je osnovana 26. aprila 1996. godine. Osnivači su: Kazakhstan, Kina, Kirgizija, Rusija i Tadžikistan. Šangajskoj organizaciji se 15. juna 2001. godine pridružio i Uzbekistan. Od 2001.do danas Šangajska organizacija za saradnju je održala 14 samita šefova država i 12 samita šefova vlada. Ciljevi organizacije:

• Jačanje veza između država članica,međusobno poverenje, prijateljstvo i dobrosu-sedstvo;

• Razvoj multidisciplinarne saradnje u održavanju i jačanju mira,bezbednosti i stabil-nosti u regionu,da doprinese izgradnji novog demokratskog, i racionalnog međuna-rodnog političkog i ekonomskog poretka;

• Zajednički napori u borbi protiv terorizma,separatizma i ekstremizma u svim nje-nim oblicima, u borbi protiv trgovine drogom i trgovine oružjem, kao i drugih trans-nacionalnih kriminalnih aktivnosti i ilegalne migracije;

• Unapređivanje delotvorne regionalne saradnje u politici, trgovini-ekonomiji,odbra-ni,zaštiti životne sredine,kulturi, nauci, tehnici, obrazovanju, energetici, saobraćaju, kreditima, finansijskim i drugim oblastima od zajedničkog interesa;

• Olakšice za sveobuhvatan i uravnotežen ekonomski rast, društveni i kulturni razvoj u regionu kroz zajedničke akcije na osnovu ravnopravnog partnerstva za održivo poboljšanje životnog standarda i poboljšanje uslova života naroda država članica;

• Podstrek pri integrisanju u svetsku ekonomiju;• Promovisanje ljudskih prava i osnovne slobode u skladu sa međunarodnim obaveza-

ma država članica i njihovom nacionalnom zakonodavstvu;• Održavanje i razvijanje odnosa sa drugim državama i međunarodnim organizacija-

ma;• Saradnja u sprečavanju međunarodnih sukoba i nasilja;• Zajednička potraga rešavanja problema koji se javljaju u 21. veku.

3 Grupa od dvadeset zemalja sa najsnažnijim ekonomijama (poznata kao G-20) predstavlja forum za vlade i guvernere centralnih banaka 20 krupnih ekonomija. Obuhvata 19 pojedinačnih zemalja (Argentina, Australija, Brazil, Kanada, Kina, Francuska, Nemačka, Indija, Indonezija, Italija, Japan, Republika Ko-reja, Meksiko, Ruska Federacija, Saudijska Arabija, Južna Afrika, Turska, Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države) i Evropsku uniju (EU). EU predstavlja Evropska komisija i ECB. Zajedno, privreda G-20 čini oko 85% ukupnog bruto svetskog proizvoda (GWP), 80% svetske trgovine (ili ako se izuzme EU intra-trgovina: 75%), a obuhvata dve trećine svetskog stanovništva. Povremeno se organizuju sastanci (samiti) na najvišem nivou - šefovi vlada i država G-20, od 2008.godine naovamo.

G-20 je nastala na predlog bivšeg kanadskog premijera Pola Martina kao forum za saradnju i konsultacije o pitanjima koja se odnose na međunarodni finansijski sistem. Grupa je zvanično inaugurisana u septem-bru 1999, a održala svoj prvi sastanak ministara finansija u decembru iste 1999.godine. Ona proučava, iznosi mišljenja i promoviše raspravu na visokom nivou o pitanjima politike koja se odnosi na unapređe-nje međunarodne finansijske stabilnosti, i nastoji da se bavi pitanjima koja prevazilaze nadležnosti bilo koje jedne organizacije. Nakon samita u Vašingtonu 2008, saopšteno je da će njeni lideri od 25. septembra 2009 zameniti G8 kao glavnog Ekonomskog saveta bogatih nacija. Međutim, ta ideja nije ostvarena. Še-fovi G-20 zemalja sastajali su se dvaput godišnje između 2008 i 2011. Od samita u Kanu novembra 2011, šefovi država se ponovo sastaju jedanput godišnje. Australija trenutno predsedava G-20, a sledeći samit će biti održan u Brizbejnu u novembru 2014.

175

Značaj grupe BRIKS za zemlje u razvoju

U čemu je značaj grupe BRIKS za zemlje u razvoju, uključujući Srbiju? Zemlje BRIKS--a karakterišu sledeće osobine:

Veličina teritorije i brojno stanovništvo, kao ogroman tržišni prostor za proširenje i obo-gaćivanje međunarodnih ekonomskih odnosa; niži per capita nacionalni dohodak koji u velikoj meri utiče na konkurentnost ovih privreda u usponu; visoka stopa stranih di-rektnih investicija, kao i njihove sve obimnije investiranje u zemljama u razvoju; veoma dinamičan privredni rast, pre svega, u Kini i Indiji; ogromne devizne rezerve; visoka stopa godišnjeg rasta njihove spoljne trgovine, kao i veoma ubrzan rast međusobne rob-ne razmene i drugih viših oblika ekonomske saradnje (Tabela 2, Tabela 3. i Tabela 4). Učešće zemalja BRIKS grupe u svetskom izvozu porastao sa 8% u 2001 na 16% u 2011.4 Međutim, prema podacima Instituta za ekonomsku diplomatiju, od 2002. do 2013. go-dine trgovinska razmena izmedu zemalja ove grupacije porasla je za neverovatnih 10,44 puta! Detaljnije: u pitanju je rast sa 27 mlrd. USD – na 282 mlrd. USD. Predvidja se da će tokom 2015. godine trgovinska razmena u „BRIKS-okvirima“ dostići celih 500 mlrd USD (Blumberg). Ove zemlje poseduju preko 4.400 mlrd USD deviznih rezevi, a ostva-ruju oko 20% globalne proizvodnje. Njihov zanačaj u globalnim okvirima je nesporan.

Isto tako, sve one se zalažu za otklanjanje slabosti finansijske strukture sveta i reformi-sanje Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke.

Posle političkih i ekonomskih kriza kroz koje su prošle, zemlje grupacije BRIKS su započele fundamentalne reforme koje su transformisale njihovu privredu i uspele da podstaknu razvoj. U njima se sada pojavljuje brojna i napredna srednja klasa, koja do-stiže oko 300 miliona ljudi u Kini i oko 100 miliona u Brazilu. Uloga države u privredi zemalja BRIKS je od suštinskog značaja, ali im se, od strane razvijenih ekonomija, zamera nizak nivo regulatornog kvaliteta, vladavine prava i kontrole korupcije.5 Među najproblematičnijim faktorima u poslovanju sa ovim zemljama je korupcija i neefika-snost državne administtacije, kao i neadekvatna ponuđena infrastruktura (Tabela 6).6

Prof. Mark Sleboda, sa Moskovskog državnog univerziteta (MGU), ističe BRIKS kao model za multipolarni svet.7 Jer, grupa BRIKS je postala najvažniji politički predstav-nik interesa „ostatka sveta“- to jest, sveta izvan razvijenih zemalja Zapada (G-7 i druge zemlje EU), koji su dominirali u svetu tokom poslednje dve decenije. Ovo nije formalni savez ili blok po uzoru na stare, niti znači konfrontaciju; umesto toga, to je „organska promena globalne strukture i paradigma“. „Unipolarni svet je prošlost, njegova svetlost bledi, dok BRIKS predstavlja centre u nastajanju novog multipolarnog sveta velikih i regionalnih sila. Tokovi kapitala sa Zapada na Istok i od Severa ka Jugu omogućiće 4 Игорь Зуев, «Как обрушить нефтедоллар (petro-dolar)», Деловая газета «Взгляд», Internet: http://

vz.ru/opinions/2014/8/29/702951.html (pristup: 12.09.2014)5 Svetlana Milutinović, BRIK ili konstrukcija stagnirajućeg sveta?, Ekonomska diplomatija, br. 1, 2011, str.

62. 6 World Economic Forum, , The Global Competitiveness Report 2014-2015, Geneva 2014, pp. 134, 154, 212,

320, 340.7 Russia, China and the BRICs: How should the West respond to the new challenges? http://us-russia.org/1165-russia-china-and-the-brics-how-should-the-west-respond-to-the-new-challeng-

es.html (pristup: 02.09.2014)

176

efikasniju i pravedniju distribuciju globalnog bogatstva i moći. Globalna ekonomija je postala geopolitika“(Mark Sleboda).8

Prema padacima MMF-a, udeo dolara u međunarodnim deviznim rezervama opao je sa 55% u 1999 na 32% u 2013. godini. Udeo evropske jedinstvene valute (evro) ostao je na približno istom nivou. Takve nagle promene objašnjavaju se rastom deviznih rezervi u zemljama za koje MMF ne obezbeđuje podatke o strukturi njihovih rezervi. Dve od tih zemalja - Kina i Tajvan, akumulirale rezerve u iznosu od 4 biliona i 420 milijardi USD, respektivno. Ako izuzmemo ove zemlje, slika je sledeća: udeo dolara pao je sa 71% u 1999. na 53% u 2013, dok je udeo evra u ukupnim deviznim rezervama MMF porastao sa 17,9% u 1999 na 32,4% u 2013.godini.9

Igor Zujev, finansijski ekspert, iznosi podatak da od od početka 2014. transnacionalne kompanije dramatično povećaju upotrebu juana u trgovinskim obračunima. Naime, sada 22% od svetskih kompanija koristi juan u transakcijama sa partnerima, a 60% njih će u 2015. da poveća obim takvih plaćanja.10

Na samitu u Brazilu, Fortaleza, je odlučeno da se osnuje Razvojna banka BRIKS sa kapitalom od 50 milijardi USD u deviznim rezervama i veličinom fonda od 100 milijardi USD. Svaka zemlja učesnica će moći da dobije različite iznose iz fonda. U principu, Fond će biti bezbednostni mehanizam za zemlje u razvoju koje imaju nagla kolebanja deviznog kursa. Kreiranje rezervne kopije monetarnog fonda može biti važna prekretni-ca u preoblikovanju svetskog ekonomskog poretka. Transformacija sveta na korišćenje više rezervnih valuta i smanjenje uloge dolara se neće preko noći desiti. Za ovaj proces je potrebno vreme, a može da traje od nekoliko godina do decenija. Važno je istaći da se odnosi u svetu menjaju.

Kineski stručnjak za azijsku bezbednost i spoljnu poliiku Kine, Dingding Čen (Ding-ding Chen), prof. na Univerzitetu Makau, smatra da nije moguće da nova Razvojna ban-ka BRIKS zameni MMF i Svetsku banku u bliskoj budućnosti, jer ove institucije još uvek imaju snažnu podršku u globalnom ekonomskom poretku. Najverovatnije da odnos između njih (između BRIKS Razvojne banke i Bretonvudskih finansijskih institucija) nije komplementaran odnos, nego je na neki način u konfliktu. To je, međutim, na duže staze konkurencija između dva sveta koja će se intenzivirati, a krajnji ishod će zavisiti od odnosa snaga između dva bloka: zemalja u razvoju i razvijenog sveta. Ono što je sigurno jeste da smo u nekim zanimljivim vremenima.11

8 Russia, China and the BRICs: How should the West respond to the new challenges?http://us-russia.org/1165-russia-china-and-the-brics-how-should-the-west-respond-to-the-new-challenges.html (pristup: 02.09.2014)

9 Игорь Зуев, „Как обрушить нефтедоллар (petro-dolar)“, Деловая газета „Взгляд», Internet: http://vz.ru/opinions/2014/8/29/702951.html (pristup: 12.09.2014)

10 Игорь Зуев, «Как обрушить нефтедоллар (petro-dolar)», Деловая газета «Взгляд», Internet: http://vz.ru/opinions/2014/8/29/702951.html (pristup: 12.09.2014)

11 Dingding Chen is an assistant professor of Government and Public Administration at the University of Macau. His research interests include: Chinese foreign policy, Asian security, Chinese politics, and hu-man rights. „3 Reasons the BRICS‘ New Development Bank Matters“ Internet: http://thediplomat.co-m/2014/07/3-reasons-the-brics-new-development-bank-matters/ (10. 09. 2014)

177

O zemljama BRIKS, kao novog centara ekonomskog razvoja, počelo je da se govori u 2001. Danas, zemlje BRIKS grupe čine 26,7% zemljine teritorije, 42% svetskog sta-novništva, 28,3% svetskog BDP-a, 22% proizvodnje nafte, 40% proizvodnje poljopri-vrednih proizvoda, a poseduju devizne rezerve daleko veće od 4 biliona USD. Stepen ekonomske i trgovinske saradnje između zemalja - članica BRIKS grupe i dalje prilično je nizak, ali nedavni sporazum na samitu u Brazilu dozvoljava da se ozbiljno razmotri BRIKS kao najveći ekonomski blok i važan geopolitički akter12

Ekonomski odnosi Srbije sa zemljama BRIKS

Ekonomska saradnja Srbije sa zemljama BRIKS zaostaje za izuzetno dobrim političkim odnosima. Radi se uglavnom o robnoj razmeni, a drugi oblici saradnje su zapostavlje-ni. Ukupna vrednost izvoza Srbije u ove zemlje je u 2013. godini iznosila svega jedna milijarda i 120,2 miliona, a uvoza iz zemalja BRIKS tri milijarde i 672,9 miliona USD (Tabela 5). Dakle, one su učestviolave sa 7,7% u ukupnoj vrednosti srpskog izvoza i sa 17,9% u vrednosti ukupnog uvoza. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 30,5%.

Ruska FederacijaRobna razmena između Srbije i Rusije beležila je rastući trend izvoza i uvoza do 2008. godine, odnosno do početka svetske ekonomske krize. U 2009. godini beleži pad i izvoza i uvoza. Od 2010. robna razmena između Srbije i Rusije je u porastu.13

U 2013. Srbija je izvozila u Rusku Federaciju u vrednosti od 1,061, miliona USD i beleži-la rast od 22,5% u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost uvoza je smanjena od 2.076,6 miliona u 2012.na 1.902,8 miliona USD u 2013, što znači pad od 8,4%. Tako, Rusija je peti partner Srbije kod izvoza sa učešćem od oko 7,3%, a drugi u uvozu sa učešćem od oko 9,3%. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 51%. Nažalost, u prvih šest meseci 2014. izvoz iz Srbije beleži povećanje od samo 1,9% u odnosu na isti period prethodne

12 Игорь Зуев, «Как обрушить нефтедоллар (petro-dolar)», Деловая газета «Взгляд», Internet: http://vz.ru/opinions/2014/8/29/702951.html (pristup: 12.09.2014)

13 U 2010. godini zabeležen je značajan rast izvoza od oko 55% i povećanje uvoza za oko 9% u odnosu na 2009. godinu. U 2011. ukupna robna razmena između RS i RF dostigla je 3.461,6 miliona USD i beleži rast u iznosu od oko 29% u odnosu na 2010. Izvoz iz Srbije beleži povećanje od oko 49% u odnosu na 2010.g. i njegova nominalna vrednost iznosila je 795,7 miliona USD. Uvoz beleži povećanje za oko 24% u odnosu na prethodnu godinu sa nominalnom vrednošću od 2.665,9 miliona USD. Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom iznosio je 1.870,2 miliona USD. Pokrivenost uvoza izvozom bila je oko 30%.

Ukupna robna razmena Republike Srbije i Ruske Federacije u 2012. dostigla je 2.719,3 miliona USD i be-leži pad u iznosu od 21% u odnosu na 2011. Izvoz iz Srbije beleži rast od oko 9,5% u odnosu na prethodnu godinu i njegova nominalna vrednost iznosi 871,4 miliona USD. Uvoz beleži pad od oko 30,7% u odnosu na 2011.g. sa nominalnom vrednošću od 1.847,9 miliona USD.

178

godine, dok uvoz beleži rast od 66,6% u odnosu na isti period 2013. Tako, pokrivenost uvoza izvozom ponovo pada na 43,4%.14

KinaPrema podacima Privredne komore Srbije, NR Kina je već duži niz godina najvažniji spoljnotrgovinski i finansijski partner Republike Srbije na azijskom kontinentu. U ukup-nom izvozu iz Srbije u 2013. godini, Kina je učestvovala sa 0,15%, a u ukupnom uvozu sa 7,3%. U 2013. godini vrednost izvoza Srbije u Kinu iznosila je 21,9 miliona USD, dok je u istom periodu vrednost uvoza Srbije iz Kine iznosila 1.509,9 miliona USD. U stvari; podaci o uvozu odnose se na robu kineskog porekla, a o izvozu po osnovu destinacije. Prema podacima NR Kine oko 51% ukupnog kineskog izvoza je preradni izvoz, odno-sno pod tuđom robnom markom (uglavnom pod markom multinacionalnih korporacija čija je proizvodnja u Kini).

U izvozu Srbije u Kinu najzastupljeniji proizvodi na kinesko tržište bili su pluta i drvo, pogonske mašine i uređaji, plastične materije u primarnim oblicima i dr. Srbija iz Kine je najviše uvozila kancelarijske mašine za AOP, odeću, električne mašine, aparate u uređaje, i dr.15

IndijaIndija, kao jedan od osnivača Pokreta nesvrstanih, bila je, od sticanja nezavisnosti, među najznačajnijim privrednim partnerima SFRJ. Na osnovu poznatog Tripartitnog spora-zuma (Jugoslavija - Indija - Egipat) odvijala se intezivna robna razmena uz maksimalnu primenu carinskih olakšica. U Indiju smo izvozili plastične mase, električne mašine i opremu, hartiju i karton, bakar i proizvode od bakra, gvožđe, čelik i proizvode od čelika, aluminijum, kotlove za vodenu paru i prateću opremu, delove drumskih vozila, delove električnih akumulatora, dok su na strani uvoza bili zastupljeni: čaj, biber i drugi začini, uljane pogače od soje, organski hemijski proizvodi, sirove kože i proizvodi od kože, svila i tkanine itd.

Obim trgovinske razmena između Srbije i Indije beleži konstantan trend rasta od 2006. uz izraženi spoljnotrgovinski deficit na strani Srbije.16

14 Najveći izvoznici: Tarkett doo Bačka Palanka, Hemofarm ad Vršac, Valy doo Valjevo, FBC ad Majdan-pek, Valjaonica bakra Sevojno ad Sevojno, Tigar Tyres doo Pirot, Koncern Farmakom MB Šabac-Fabrika akumulatora Sombor, Lohr Bačka Topola, Novkabel ad Novi Sad, Grundfos Manufacturing.

Najveći uvoznici: NIS ad Novi Sad, JP Srbijagas Novi Sad, FBC ad Majdanpek, Impol Seval ad Sevojno, DOO Promist Novi Sad, Tigar Tyres doo Pirot, JP Železnice Srbije, HIP Petrohemija ad Pančevo u re-strukturiranju, Valjaonica bakra Sevojno ad Sevojno, Agrofert doo Novi Sad.

Republika Srbija i Ruska Federacija imaju potpisane sve sporazume bitne za institucionalno regulisanje bilateralnih ekonomskih odnosa. Posebno treba istaći Sporazum o slobodnoj trgovini iz 2000-te godine po kome je oko 99% proizvoda oslobođeno plaćanja carine u međusobnom prometu pod uslovom da je zadovoljena klauzula 51% domaćeg porekla proizvoda (51% ad valorem F-co fab.) ( Podaci PKS, http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=51&p=1&pp=0&)

15 Podaci PKS, http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=73&p=1&pp=2& (21.09.2014)16 Podaci PKS, http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=73&p=1&pp=2& (21.09.2014)

179

U 2013. izvoz Srbije u Indiju iznosio je svega 8,7 miliona USD, a uvoz 173,9 miliona USD.17

BrazilIako je privredna saradnja Srbije sa Brazilom slabo razvijena i svodi se na robnu raz-menu, Brazil kao vodeća zemlja Latinske je, za Srbiju, veoma značajan privredni part-ner, sa kojim Srbiju pre svega, povezuju komplementarnost privrednih struktura, ali i tradicionalni poslovni odnosi. Dosadašnji izvoz pretežno se sastojao od hemijskih i farmaceutskih proizvoda, delova za vozila i železnice i dr. Uvoz se uglavnom odnosi na poljoprivredne proizvode (kafa, kakao, soja, pamuk i dr).

Trgovinska razmena beleži progresivan rast, ali je praćena ogromnim deficitom na strani Srbije.18 U 2013.vrednost izvoza Srbije u Brazil je iznosila 25,8 miliona, a vrednost uvoza iz te zemlje dostigla je 75,2 miliona USD.

Južnoafrička RepublikaRobna razmena između Srbije i JAR je na vrlo niskom nivou. Naime, u 2013. Srbija je izvozila u ovu afričku zemlju u vrednosti od svega 2,2 miliona USD, a uvoz iz JAR je iznosio 11,1 miliona USD. Bivši predsednik Privredne komore Srbije, Željko Sertić i am-basador Južnoafričke Republike Sofonia Rapulane Makgetla, razmatrajući mogućnosti unapređenja saradnje privrednika dve zemlje, saglasili su se da bi dobar prvi korak bio organizacija prezentacije poslovnih mogućnosti te afričke zemlje u Srbiji.19

17 Tokom 2012. godine na listi proizvoda u izvozu iz Srbije u Indiju našli su se: cigarete, mašine za sortira-nje, prosejavanje, separaciju, pranje i delovi, razboji za tkanine, otpaci i ostaci od aluminijuma, heteroci-klična jedinjenja, komutacioni aparati za telefoniju i telegrafiju, pribor za cevi i creva od plastičnih masa, delovi i pribor za mašine i kalupi za gumu i plastične mase, dvd diskovi i dr. Na listi proizvoda u uvozu Srbije iz Indije našli su se: telefoni za mrežu stanica, kafa, heterociklična jedinjenja, aluminijum nelegi-rani, lekovi, predivo, ferosilikomangan, sirovi cink, seme susama, granit i dr. Izvoznici su bili PHILIP MORRIS OPERATIONS, JUGOIMPORT SDPR - Beograd, HEMOFARM - Vršac, CE-ZA-R-Beograd, NORMA GRUPA JUGOISTOČNA EVROPA - Subotica, DJOMICO - Kragujevac, PRVA ISKRA OPRE-MA - Barič i dr.

18 Najizraženiji deficit obeležio je 2008. godinu, u iznosu od preko 142 mil USD, što je u odnosu na 2008. godine više za 18 miliona USD. Od 2001. do 2009. godine, najveći izvoz Srbije prema Brazilu je zabeležen 2007. godine u iznosu od 6.31 milion USD (najveći deo izvoza se sajstojao od izvoza sirćetne kiseline u 92.17%). Nakon toga izvoz prema Brazilu naglo opada da bi tek 2010. godine dosegao preko 2,60 mil. USD, koji je veoma zanemarljiv u odnosu na deficit koji je 2010. godine iznosio 130,88 milion USD, najve-ći zabležen deficit od 2001. godine. Veliki porast trgovinskog uvoza iz Brazila je zabeležen 2007. godine, a koji u 2008. godini dostiže najveći iznos od 142,92 mil. USD. Na kraju 2010. godine, u nesto umanjenom uvozu, on je iznosio preko 111 mil. USD.

Uvoz Srbije iz Brazla je progresivno rastao od 2001. godine do danas. Prvi skok vrednosti uvoza je zabe-ležen 2007. godine, u iznosu od 131 mil. USD. 2011. godine je počeo sa smanjivanjem vrednosti uvoza, da bi na kraju 2012. godine iznosio oko 97 mil. USD. Upoređujući vrednost uvoza za period jul / 2012. godine sa jul / 2013. godine, uočeno je smanjenje uvoza za 11%.

Po poslednjim podacima PKS, jul/2013. godina, Brazil se po IZVOZu rangira na 35. mestu, od ukupno 149 zemalja gde Srbija izvozi (0.17% od ukupnog srpskog izvoza). Uzimajući u obzir UVOZ, Brazil se rangira na 36. mestu od ukupno 189 zemlje iz kojih Srbija uvozi (0.46% ukupnog srpskog uvoza).

19 Saopštenje PKS.

180

Zaključak

Imajući u vidu napred iznete činjenice, zaključno razmatranje bi se moglo sažeti u se-dam tačaka.

Prvo, imajući u vidu ljudski i privredni potencijal zemalja BRIKS i u novije vreme ostva-rene njihove ekonomske rezultate, globalni značaj ove grupe nije više moguće ignorisati.

Drugo, grupa BRIKS stremi ka stvaranju ekonomskog bloka, na principima multipolar-nosti. Jer, po mnogo čemu predstavlja najperspektivniju ekonomsku grupaciju u svetu.

Treće, Grupa teži pravednijoj raspodeli glasačkih prava u MMF-u i Svetskoj banci, kao i pravednijim odnosima u svetkom ekonomskom poretku..

Četvrto, Srbija može mnogo da dobije u ekonomskim odnosima sa ovom grupacijom ako joj posveti dužnu pažnju i iskoristi sve prednosti koje BRIKS poseduje.

Peto, razlozi za siromašne srpske izvozne performanse na tržišta BRIKS zemalja, mogli bi se sažeti na sledeće: (1) problem u ekonomskim vezama sa ovim zemljama je u velikoj meri u tome što se one svode na robne odnose; trgovina uslugama je na niskom nivou, a drugi oblici privredne saradnje su opterećeni brojnim problemima nastalim u periodu tranzicije srpske privrede; (2) glavna smetnja srpske izvozne ponude se nalazi u skrom-noj količini proizvoda za izvoz, naročito poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda kao i njihovoj slaboj konkurentnosti; (3) veliki je problem u siromašnim marketinškim ak-tivnostima srpskih kompanija; bez ulaganja dosta rada i novaca u propagandu i reklamu je gotovo nemoguće ostvariti veći uspeh na ovim tržištima; (4) jedan od uzroka niskog prisustva srpskih kompanija na tim tržištima jeste u predrasudama, oskudici u informa-cijama, pogrešnim iluzijama.

Šesto, tržišta ovih zemalja su vrlo specifična, te se njima mora prilagoditi. Srbiji nedosta-ju: poznavanje tržišta i pristup visokokvalifikovanih stručnjaka. Poseban problem srpske privrede je njen kapacitet za privlačenje investicija iz ovih zemalja. Analiza je pokazala da zemlje BRIKS poseduju ogromni finansijski potencijal za investiranje.

Sedmo, izlaz iz sadašnje nepovoljne situacije moguće je naći samo poklanjanjem veće društvene pažnje prostranim tržištima BRIKS. Takva pažnja bi, može se slobodno reći, nametala potrebu srpske strane da se dalje osposobi da može da izdrži cenovnu i nece-novnu konkurentnost na pomenutim tržištima.

Korišćena literatura

Ajzenhamer, Vladimir (2011), „Analizirajući BRIK ’ciglu’ po ciglu. Wgo are the BRI-C(K)S of the ’Bright new world’?“, Ekonomska diplomatija, br. 1.

CIA World Factbook 2014.Chen, Dingding (2014), „3 Reasons the BRICS‘ New Development Bank Matters“ In-

ternet: http://thediplomat.com/2014/07/3-reasons-the-brics-new-development-bank--matters/ (10. 09. 2014)

Lazić, Branko (2011), „Profit ispred rizika: ulaganja u ‘BRIK’ zemlje i ulaganja ‘BRIK’ zemalja“, Ekonomska diplomatija, br. 1.

181

Milutinović, Svetlana (2011), „BRIK ili konstrukcija stagnirajućeg sveta?“, Ekonomska diplomatija, br. 1.

O'Neill, Jim (2001), „Dreaming with BRICs: The Path to 2050 „, Global Economics Paper No. 99.

„The N-11: More Than an Acronym“ - Goldman Sachs study of N11 nations, Global Economics Paper No: 153, March 28, 2007.

Privredna komora Srbije, portal: http://www.pks.rs/Republički zavod za statistiku (2013), Mesečni statistički bilten br. 12.Зуев, Игорь (2014), „Как обрушить нефтедоллар (petro-dolar)“, Деловая газета

„Взгляд“, Internet: http://vz.ru/opinions/2014/8/29/702951.html (pristup: 12.09.2014).World Economic Forum (2014), The Global Competitiveness Report 2014-2015, Geneva.

Apstrakt: Uloga grupe zemalja BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) u ekonomi-jama zemalja u razvoju se značajno i ubrzano menja. Tokom prve decenije 21.veka, ova grupa zemalja je povećala sopstveni kako ekonomski i finansijski tako i tehnički potencijal i uspostavila različite načine i sredstva ekonomske saradnje. Grupa BRIKS značajno utiče na zemlje u razvioju preko spoljne trgovine, stranih direktnih investicija i finansiranja razvoja. Na VI samitu BRIKS--a, održanom u Braziliji (Fortaleza) u julu 2014, a ova grupa je zvanično najavila stvaranje nove razvojne banke (NRB) i kontigent rezervnog aranžmana (KRA). Zvanični dokumenti potvrđuju prihvatanje ovih inicijativa, kao dopunu postojećih finansijskih i ekonomskih institucija. Među-tim, u kratkom roku, oni će promovisati veću autonomiju za zemlje u razvoju u odnosu prema Međunarodnom monetarnom fondu (MMF) i Svetsk9j banci i, na dugi rok, oni mogu predstavljati realnost novog seta principa koji će važiti u i ekonomskim odnosima među narodima u godinama koje dolaze. Srbija ima veoma dobre političke odnose sa zemljama BRIKS. Međutim, međusobni ekonomski odnosi nisu na istom nivou. U dosadašnjoj privrednoj saradnji sa Srbijom poseban doprinos su dale Rusija i Kina. Razvoj događaja sugeriše zaključak da će BRIKS imati sve zna-čajniju ulogu u privrednom razvoju Srbije i njenim ekonomskim odnosima sa inostranstvom.

KLJUČNE REČI: BRIKS, EKONOMSKI ODNOSI SRBIJE SA INOSTRANSTVOM, ROBNA RAZMENA, SDI.

Abstract: The role of the BRICS group of countries (Brazil, Russia, India, China and South Africa) in economies of developing countries is significantly and rapidly changing. Over the first decade of 21st century, BRICS have increased their economic and financial as well as technical potential and established distinct ways and means of economic cooperation. The BRICS impact on developing countries goes mostly through trade, foreign direct investment and development financing. At the VI BRICS Summit, held in the Brazilian city of Fortaleza in July 2014, this group formally announced the creation of a New Development Bank (NDB) and a Contingent Reserve Arrangement (CRA). The official documents portrayed these initiatives as complements to the existing financial and economic institutions. However, in the short term, they will promote more autonomy for the developing countries in relation to the International Monetary Fund (IMF) and the World Bank and, in the long term, they might represent the coming into reality of a new set of principles that will guide economic relations among nations in the years to come. Serbia has very good political relations with the BRIC countries. However, the mutual economic relations are not at the same level. In the previous economic cooperation with Serbia particular contribution was made by Russia and China. Contemporary events suggest the conclusion that BRIKS will play an increasingly important role in the economic development of Serbia and its economic relations with foreign countries.

KEY WORDS: BRICS, EXTERNAL ECONOMIC RELATIONS OF SERBIA, TRADE, FDI

182

Prilozi

Tabela 1.Sastanci (godišnji samiti) šefova država grupe BRIKS

Samiti Datum održavanja

Zemlja domaćina Domaćin Mesto

održavanja Primedba

1. 16. jun 2009. Rusija Dimitrij Medvedjev Jekaterinburg

2. 15. april 2010. Brazil Luis Inacio Lula Da Silva Brazilija

Gost Jakov Zuma, predsednik JAR

3. 14. april 2011. Kina Hu Intao Sania4. 20. mart 2012. Indija Manmohan Sing Njudelhi5. 26-27. mart 2013. JAR Jakob Zuma Durban

6. 14-16. jul 2014. Brazil Dilma Rusev Brazilija

Formirana Razvojna banka BRIKS o pul rezervne valute

7. 2015. Rusija Vladimir PutinIzvor: Wikipedia

Table 2.Broj stanovnika u G 7 i grupi BRIKS

(u milionima) G 7 BRIKS

Zemlja Iznos Rang Zemlja Iznos RangFrancuska 63,7 22. Brazil 198,3 5..Kanada 35,1 35. Rusija 142,9 9.Nemačka 80,8 16. Indija 1.243,3 2.Italija 59,7 23. Kina 1,360,8 1.Japan 127,3 10. JAR 53,0 24.UK 64,1 21.SAD 316,4 3.Svega 675,1 2,998,3

Izvor: World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2014-2015, Geneva 2014, p. 491.

Tabela 3.Bruto domaći proizvod (u izrazu kupovne moći)

u zemljama G7 i zemljama BRIKS, 2013. (u milijardama USD)

G 7 BRIKSZemlja Iznos Rang Zemlja Iznos RangFrancuska 2.278,0 9. Brazil 2.423,3 7.Kanada 1.526,1 13. Rusija 2.556,2 6.Nemačka 3.232,6 5. Indija 5.069,2 3.

183

Italija 1.807,8 11. Kina 13.395,4 2.Japan 4.698,8 4. JAR 596,5 25.UK 2.390,9 8.SAD 16,799,7 1.Svega 32.733,9 73,4% G7 24.040,6

Izvor: ; World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2014-2015, Geneva 2014, p. 516.

Tabela 4.Položaj zemalja BRIKS u svetu

(rang – na kome se mestu zemlja nalazi u svetu)

Kategorija Brazil Rusija Italija Kina Južmoafrička Republika

Površina 5. 1. 7. 4. 25.Stanovništvo 5. 9. 2. 1. 28.GDP (PPP) 8. 7. 4. 3. 26.GDP per capita (PPP) 106. 77. 169. 124. 108.Izvoz 25. 9. 19. 2. 42.Uvoz 23. 16. 12. 3. 34.Tekući bilans plaćanja 191. 5. 190. 1. 183.SDI 12. 14. 20. 2. 34.Devine rezerve 8. 5. 11. 1. 42.Spoljni dug 27. 22. 29. 20. 40.Javni dug 50. 145. 63. 113. 81.Potrošnja električne energije 11. 4. 6. 1. 16.Broj mobilnih telefona 5. 6. 2. 1. 19.Broj internet korisnika 4. 10. 6. 1. 54.

Izvor: CIA, World Fact Book, Internet: www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/goes/sf.html

Tabela 5.Spoljna trgovina Srbije sa zemljama BRIKS

(u milionima USD)Period januar - decembar

Izvoz iz Srbije Uvoz u Srbiju2012. 2013. Indeks 2012. 2013. Indeks

Svet 11.229,5 14.614,4 130,1 18.924,9 20.543,1 108,5Rusija 866,2 1.061,6 122,5 2.076,6 1.902,8 91,6Kina 19,8 21,9 110,6 1.385,5 1.509,9 109,0Indija 4,9 8,7 179,7 153,5 173,9 113,2Brazil 11,2 25,8 229,8 84,4 75,2 89,1JAR 2,4 2,2 90,0 11,9 11,1 93,2Svega BRIKS 904,5 1.120,2 123,8 3.711,9 3.672,9 98,9Pokrivenost uvoza izvozom 24,4 30,5Udeo u ukupnom iznosu 8,1 7,7 19,6 17,9

Izvor: Republički zavod za statistiku, Mesečni statistički bilten, br. 12, 2013, p. 53.

184

Tabela 6.Naproblematičniji faktori u poslovanju sa niže navedenim zemljama

Zemlja Najproblematičnji faktori u poslovanju Odgovori ispitani-ka u procentima Rang

BrazilPoreska regulativa 18,2 1.Restriktivno radno zakonodavstvo 15,0 2.Neadekvatna ponuđena infrastruktura 15,0, 3.Poreske stope 13,5 4.Neefikasnost državne birokratije 12,8 5.

RusijaKorupcija 14,3 1.Poreske stope 12,3 2.Pristup finansiranju 11,7 3.Poreske regulative 10,8 4.Neefikasnost državne birokratije 8,2 5.

IndijaPristup finansiranju 10,2 1.Poreske stope 8,7 2.Devizna regulativa 8,4 3.Neadekvatna ponuđena infrastruktura 8,1 4.Korupcija 8,0 5.

Kina Pristup finansiranju 15,8 1.Korupcija 12,4 2.Poreska regulativa 9,1 3.Neadekvatna ponuđena infrastruktura 8,4 4.Neefikasnost državne birokratije 6,6 5.

Južnoafrička Republika

Restriktivno radno zakonodavstvo 19,8 1.Neadekvatna obrazovna struktura radnika 16,9 2.Neefikasnost državne birokratije 14,8 3.Korupcija 11,0 4.Neadekvatna ponuđena infrastruktura 9,8 5.

SrbijaNeefikasnost državne birokratije 13,7 1.Pristup finansiranju 13,3 2.Korupcija 11,9 3.Politička nestabilnost 8,3 4.Nestabilnost vlade 6,9 5.

Izvor: World Economic Forum, The Global Competitiveness Report 2014-2015, Geneva 2013, pp. 138, 154, 212, 320, 328, 340.

185

Hrana i turizam u SrbijiBranislav Gulan* / Radovan Tomić**

Opšti osvrt na stanje u poljoprivredi

Proizvodnja hrane, prehrambena sigurnost zemlje, proizvodnja sirovina (za druge gra-ne, razmena sa svetom, socijalni, demografskii i drugi aspekti) determinišu višestruki značaj poljoprivrede Srbije. To znači da treba obezbediti dovoljno hrane za 7,49 miliona stanovnika (od kojih 3,27 miliona živi na selu), za robne rezerve deset odsto od ukupnih potreba i tržne viškove za izvoz. Na osnovu toga može se proceniti da poljoprivreda sa pratećim delatnostima, učestvuje u formiranju bruto domaćeg proizvoda Srbije (koji će 2014. godine iznositi 29,2 milijardu dolara) zavisno od godine do godine i do 30 odsto, a u izvozu zemlje sa 25 odsto.

Primera radi, u Srbiji se i pored godišnjeg pada stočnog fonda od dva odsto, proizve-de 450.000 tona mesa. Po stanovniku se troši 43 kilograma, a ponajviše svinjskog oko 289.000 tona čija je godišnja potrošnja oko 21 kilogram po stanovniku (u svetu je to više od 30 kilograma). Za veći izvoz, ali i potrošnju na domaćem tržištu bilo bi nužno pove-ćati proizvodnju i potrošnju goveđeg mesa. Jer, proizvodi se manje od 100.000 tona, a troši po stanovniku tek nešto više od četiri kilograma godišnje. Pored toga proizvede se i 20.000 tona ovčijeg i blizu 100.000 tona živinskog mesa. Sad bi bilo najnužnije povećati tov goveda, jer Evropskoj uniji godišnje nedostaje oko 700.000 tona junetine - „bebi bifa“. Srbija ima dozvolu da godišnje u EU izvozi 8.875 tona „bebi bifa“, ali je 2008. godine izvezeno samo 1.700 tona, a 2013. godine samo 600 tona! Da bi se to postiglo potrebno je u stajama imati namenski 100.000 junadi, a u Srbiji ih ima tek 15.000 do 20.000! Dakle, razlog zašto nema tog izvoza, je što nema goveda u tovu! Kao primer gde se Srbija nalazi u proizvodnji i izvozu mesa je podatak da je 1990. godine iz SFRJ u svet izvezeno 50.0000 tona „bebi bifa-a“. Od toga iz Srbije u 40 zemalja bilo plasirano 30.000 tona tog crvenog mesa! Kada bi imali pune staje goveda i dovoljno „bebi bifa“ za izvoz, bio bi obezbeđen izvozni posao za Srbiju u EU narednih pet decenija.

Međutim, danas su u Srbiji prazna sela i štale u njima. To znači da ima praznih oko 200.000 kuća, a toliko je i praznih staja za tov stoke. Dakle, vođenjem neadekvatne agrarne politike uništeno je stočarstvo Srbije. Brojke su poražavajuće: od 1980. godine broj svinja smanjio se sa pet miliona na četiri miliona 2000. godine, zatim na 3,1 mili-ona u 2013. godini. Inače, zbog pada stočnog fonda Srbija godišnje uvozi 11.000 tona, a izvozi oko 5.000 tona svinjskog mesa. Zbog vakcinacije od kuge, to meso ne možemo ni da izvozimo u EU. Iz tog razloga meso ide prvo u Crnu Goru, pa brodom do luka na severu Evrope, pa tek odatle ka Sankt Peterburgu u Rusiju. Taj transport traje 30 do 45 dana, poskupljuje naš proizvod i samim tim nismo konkurentni. Jednostavno moramo paralelno da rešavamo i zakonodavstvo sa EU. Čak i danas da kažemo nema vakcinacije,

* Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti; gulan@nscable.net** Visoka poslovna škola strukovnih studija Novi Sad

186

potrebno je da prođu tri godine kako bismo bili statusno slobodni od te bolesti. Tek onda možemo da izvozimo. Dakle, proizvodimo manje i svinjskog mesa, jedino je malo više proizvedeno pilećeg mesa u poslednje dve do tri godine, 2011. godine bilo je oko 100.000 tona, a sada je opet palo na 88.000 tona. Što se tiče živine, monitoring na salmonelu je takođe prepreka za prevoz preko teritorije zemalja EU. Smanjio se i broj grla goveda – pre 34 godine bilo ih je dva miliona, 2000. godine gotovo upola manje, a 2013. godine svega 900.000 grla. Poslednjih deceniju i po posebno su problematične. Jer, od tada ide intenzivan pad koji se meri do tri odsto na godišnjem nivou. Potpuno je pogrešna poli-tika vođenja stočarstva, a znamo da u stočarstvu najsporije ide obrt kapitala, najveća su ulaganja i najduži period za obnovu. U bruto domaćem proizvodu poljoprivrede stočar-stvo u Srbiji učestvuje samo sa 30 odsto, dok je to u svetu najmanje 60 odsto! Dug je i period od 10 godina, koliko iz državnog budžeta nije izdvojeno garantovanih pet odsto za agrar. Garancije su da bi Srbija mogla godišnje da izvozi u EU 50.000 tona kvalitetnog mesa „bebi bifa“. Ali, ona ga nema! Od postojećeg, smanjenog stočnog fonda u Srbiji se proizvede godišnje i 1,5 milijardi litara mleka. Ali, poslednjih nekoliko godina u Srbiji je pad proizvodnje „bele reke“ za 150 miliona litara. To na milijardu i po litara možda i ne deluje kao neka ogromna brojka, ali nikako nije zanemarljiva, jer je to 10 odsto manje! U Srbiji se stočarstvom danas bavi oko 330.000 domaćinstava, ali oni u stajama imaju tek po 1,9 krava mlekulja! Da je to veoma malo najbolje ukazuje primer Austrije gde 23.000 stočara u stajama imaju 436.000 grla, krava mlekulja! Sve to ukazuje da je stočarstvo Srbije danas na nivou onog koje je bilo daleke 1910. godine. Sad se navodno preduzimaju mere da se reše ovi problemi i podstakne proizvodnja.

Što se tiče biljne proizvodnje Srbija je fabrika pod otvorenim nebom. Nemamo protiv-gradne mreže u jednom slučaju, u drugom nemamo navodnjavanje (u svetu se navodnja-va prosečno 17 odsto površina, a u Srbiji samo 1,2 odsto). Gledamo u nebo i pitamo se šta će nam doći odozgo. To nije proizvodnja, i to jednostavno mora da se menja. Bez tih promena neće biti ozbiljnog posla. Pored svega toga u Srbiji se godišnje proizvede blizu tri miliona tona pšenice, oko šest miliona tona kukuruza, milion tona krompira. Srbija proizvodi i više od 420.000 tona šećera, a izvozi do 200.000 tona „slatkog kristala“, a 220.000 tona bude joj dovoljno za sopstvene potrebe i zalihe. Pored toga ona godišnje prosečno raspolaže iz sopstvene proizvodnje sa oko 200.000 tona jestivog ulja pa oko 70.000 tona može da izvozi, godišnje rodi oko 600.000 tona šljive, oko 220.000 tona jabuka, 420.000 tona grožđa... Prvi izvozni posao Srbije u SAD bio je 1897. godine kada je izvezeno 30.000 tona suve šljive za 37 miliona dolara i oko 150.000 konja u Austrougarsku. Srbija je tada imala suficit u trgovini sa svetom! Danas se izvozi tek oko 4.000 tona suve šljive godišnje, a u zemlji postoji tek oko 10.000 grla konja. Kada je o Srbiji reč, veću proizvodnju hrane onemogućava ekstenzivan način korišćenja zemljišta sa lošom setvenom strukturom uz smanjenje broja stoke za tri odsto godišnje. Smetnju predstavlja i mali posed (koji po popisu poljoprivrede iz 2012. godine iznosi oko 4,5 hektara), smanjeno unošenje organske materije zbog nedostatka stoke i stalna degrada-cija zemljišta izazvana vodom i vetrom. Inače, od ukupnih obradivih površina u Srbiji, prema poslednjem popisu poljoprivrede koristi se 3,35 miliona hektara, što znači da je značajan deo površina više od 600.000 hektara u parlogu! Inače, po stanovniku Srbija poseduje čak 0,56 hektara, što je znatno više nego u Holandiji, Nemačkoj, Francuskoj i drugim zemljama.

187

U 2009. godini izvoz hrane iz Srbije bio je vredan 1,94 milijardi dolara, a uvoz oko 1,3 milijardi dolara. U 2010. godini prihod od izvoza bio je dve milijarde dolara, ali je izvoz bio manji po količinama, a suficit je iznosio milijardu dolara. U 2012. izvezeno je agrar-nih proizvoda za 2,7 milijardi dolara, a suficit je bio 1,5 milijardi dolara. Godinu dana kasnije, 2013., vrednost izvoza hrane bila je 2,8 milijardi dolara, a suficit je iznosio 1,2 milijarde dolara. Primera radi, Holandija ima obradivih površina oko 1,6 miliona hekta-ra (kao Vojvodina), ali izvozi hrane za 70 milijardi dolara godišnje!

I pored svega, agrar je i danas jedina privredna delatnost u Srbiji sa trgovinskim sufici-tom u razmeni sa svetom. To je dobro, međutim, ako se analizira taj izvoz vidi se da se čak 62,5 odsto izvoza odnosi na nasleđeno tržište bivše Jugoslavije. I još nešto: iz Srbije se izvoze sirovine za proizvodnju hrane! To je njena tuga. Umesto da te primarne proi-zvode preradi u više faze i da ponudi gotove artikle, ona izvozi samo sirovine! Primera radi, prosečno se godišnje izveze oko 1,5 miliona tona kukuruza, a posle se uvoze finalni proizvodi (recimo čak 11.000 tona svinjskog mesa godišnje)! Takva agrarna politika je loša i vodi u dugoročnu krizu proizvodnje hrane.

Šansa Srbije je u zemljama nesvrstanog sveta. To je oko 170 zemalja sa 1,7 milijardi stanovnika, odnosno potrošača gde se godišnje obrne vrednost „halal“ hrane (što u pre-vodu sa arapskog znači dozvoljeno, ispravno) u vrednosti 600 milijardi dolara godišnje. Jer, Srbija je prva evropska zemlja sa „halal“ standardom, koji čine pravila i smernice za proizvodnju i pripremu hrane, u skladu sa islamskim verskim običajima. Zahtevi potiču iz Kurana i šerijatskog zakona, koji propisuju šta je halal – dozvoljeno, a šta hram – zabranjeno. „Halal“ je primenljiv na različite vrste proizvod i usluga, a najčešće se primenjuje u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji, kao i proizvodnji kozmetike. Za konzumiranje nije dozvoljeno mleko, meso, jaja i proizvodi koji potiču od domaćih i divljih životinja i ptica, koje su uginule ili nisu zaklane o šerijatskim propisima. Nisu dozvoljene ni namirnice, koje sadrže sirovine ili derivate genetskih modifikovanih or-ganizama. Kao rezultat višegodišnje asistencije, šest firmi – članica klastera danas nude građanima Beograda i svim gostima jedinstvene proizvode, svrstavajući srpsku presto-nicu među svetske metropole, koje neguju raznovrsnost, a otvorena je i prva prodavnica „halal“ hrane u Srbiji. Do sada je desetak firmi u Srbiji dobilo ove sertifikate za pripre-manje hrane po „halal“ propisima.

U tom svetu Srbija ima šansu i zbog toga što se danas u zemljama nesvrstanog sveta na ministarskim mestima, pre svega, u poljoprivredi nalaze ljudi koji su se obrazovali u SFRJ. Radi se o 32.000 stručnjaka koji su fakultete završili u nekadašnjoj SFRJ. Dobar deo njih sad se u svojim zemljama nalaze na odgovornim dužnostima. Dakle, oni su i pri-jateljski raspoloženi prema Srbiji za saradnju, a to je i šansa da se hrana iz Srbije prodaje na tim prostorima. Jer, u tim zemljama Srbija može da bude i konkurentna. To je posebno značajno u vreme krize da se donese takva odluka jer bi to bio i značajan izlazak Srbije sa hranom u svet, ali i privlačenje stranih turista i investitora iz tih zemalja. Ali, veoma malo je učinjeno za povratak na nekadašnja tržišta u svetu, niti su pak osvojena nova.

Proizvodnja hrane je i prvi uslov za razvoj turizma u Srbiji. Tek kada se proizvede do-voljno hrane za sopstvene potrebe, rezerve, i za izvoz, može se razmišljati o razvoju turizma. Pod uslovom da i narod u zemlji dovoljno zarađuje da može da ide da se odmara (potrebna je veća zarada od prosečne koja iznosi oko 400 evra mesečno). Naravno, hrana

188

treba da bude kvalitetna, zdravstveno bezbedna, pa će tako i postati brend Srbije. Srbija za njenu proizvodnju ima zemlju, nauku, kvalifikovane radnike, kapacitete koji su samo delimično iskorišćeni. Jer, građeni su za potrebe nekadašnje SFRJ, pa se sad koriste prosečno 40 odsto (od 15 do najviše 80 odsto (Tabela1).

Tabela 1.Raspoloživi kapaciteti u prehrambenoj industriji Srbije

Kapaciteti u 000 tona Procenat iskorišćenosti kapaciteta

Mlinsko pekarska industrija 1.600 52Prerada voća i povrća 1.000 38Prerada biljnih ulja 445 57Proizvodnja šećera 700 40Proizv.bezalk. pića (000 hl) 3.750 80Proizvodnja piva (000) 8.500 59Duvanska industrija 15 84Proizvodnja i prerada mesa 195 34Proizv. i prer. mleka i prerađevina 10.917 35Proizvodnja stočne hrane 3.250 15Konditorska industrija 260 40

Izvor:RZS (2010)

Vlada na potezu

Ukoliko bi Vlada Srbije odlučila da poljoprivredu i turizam proglasi za strateške delat-nosti, i celu Srbiju za region bez genetski modifikovanih proizvoda, povećala bi se pro-izvodnja kvalitetne hrane i iskorišćenost prehrambene industrije. Samim tim bi počeo više i da se razvija domaći i strani turizam. Međutim, za tako nešto bilo bi neophodno i da se u jačanje i osavremenjavanje poljoprivrede uloži milijardu i po evra, što bi do-prinelo da se udvostruči vrednost njene proizvodnje (koja je u 2009. godini iznosila 3,5 milijardi evra, a 2013. godine 5,7 milijardi evra, a u poslednjoj deceniji prosečno šet milijardi evra). Tada bi proizvodnja hrane zadovoljila u potpunosti domaću tražnju, rezerve, i od izvoza bi prihodovali više od četiri milijarde dolara, a uposlili bi se i ne-iskorišćeni preradni kapaciteti. Sa takvim ulaganjem razvoj bi do 2020. godine imao značajnu stopu rasta, do 10 odsto. Time bi zadovoljili tražnju na višem i kvalitetnijem nivou i obezbedili bi devizni priliv od izvoza hrane od šest milijardi dolara. Sa takvim tempom razvoja u 2030. godini, pored zadovoljenja svih domaćih potreba na najvišem nivou izvoza prihodovali bi 10 milijardi dolara. Umesto sadašnjih 631.000 gazdinstava u Srbiji bi 2020. godine bilo oko 350.000 komercijalizovanih gazdinstava sa prosečnom veličinom poseda od oko 15 hektara. Ostala sitna gazdinstva sa okućnicama, imala bi ta-kođe značajnu naturalnu proizvodnju i potrošnju, ali i proizvode za razvoj turizma. Tada bi imali i namensku proizvodnju hrane za turizam (domaći i strani). Primera radi, ako se zna da u EU ima oko 500 miliona stanovnika (deset odsto njih ili 50 miliona se izjasnilo da hoće da troši samo hranu bez GMO), onda je to značajna šansa Srbije da proizvodi i prodaje hranu za to tržište. Čak ne bi mogla ni približno da ima hrane koliko treba samo tom tržištu. Ne sme se gubiti iz vida ni da je takva hrana u svetu skuplja sa 30 do 50

189

odsto od obične. Stručnjaci veruju da bi organska hrana (koja se danas u Srbiji proizvodi na oko 8.000 hektara) mogla mnogo da pomogne srpskim seoskim domaćinstvima koja se bave turizmom. Jer, Srbija ima idealne uslove za razvoj tog vida turizma i to bi mogla da bude njena nova razvojna šansa. Prednost za razvoj tog turizma je raznolik reljef, a to su ušorena sela u Vojvodini, a razuđena u brdsko-planinskim predelima. Naročitu draž imaju i potpuno različiti mentaliteti domaćina, od Lala, preko Čarapana, do Era. Kada bi to radili, onda bi to bilo zarađivanje deviza i na domaćem tržištu. Dakle, taj turizam i cela Srbija bi po njoj postala poznati brend u svetu. Na taj način bi poljoprivreda bila i značajan agrobiznis od koga bi moglo da živi dva miliona stanovnika u zemlji koji se bave agrarom.

Poljoprivreda je i delatnost kroz koju Srbija može najbrže da stvori svoj proizvod, od-nosno brend konkurentan na svetskom tržištu. Mora se hitno delovati, na kratak rok sa proizvodima agrokompleksa, iz viših faza prerade, a oni će da pokrenu i nedovolj-no iskorišćenu prerađivačku industriju. Domaći brend se mora zaštititi, uz poštovanje svetskih standarda kvaliteta. Za odlazak srpskih proizvoda na svetsko tržište može da pomogne i do sada zapostavljena dijaspora. Ona može da bude most prema drugim ze-mljama i „transformator“ novih tehnologija, poslovnih iskustava, garant poverenja za strane investitore i kupce. Kapital kojim raspolaže srpska dijaspora (oko četiri miliona ljudi na svim kontinentima) procenjuje se na 50 do 60 milijardi dolara i samo deset odsto tog novca kada bi se investiralo u Srbiju preporodilo bi njenu privredu. Zato je Srbiji na putu stvaranja imena i brendova potrebna moć imena. Mora se priznati i to da se u ovom trenutku srpski brend za svet teško može u pravom smislu definisati. Ako bi pojasnili šta je to, onda treba reći da je to nešto kvalitetno, dobro poznato na tržištu, lepo, najčešće skupo, sa poznatim imenom. Uspešan brend mora da ima četiri karakteristike, a to je neponovljiv, besmrtan, ubedljiv i konstantnog kvaliteta. Brend Srbije, kada je hrana u pitanju morao bi da ima i znak Made in Serbia. Inače, brend pedstavlja skup odlika koji se mogu primeniti i na mesto (grad, region ili državu) i na proizvode. To je onda intelek-tualna svojina, ali on mora biti zaštićen i žigom. Ipak, brend nije samo žig (znak ili vizu-elni deo) već i dizajn, ali i kvalitet koji će da garantuje njegovo višegodišnje prisustvo na tržištu. Uz sve to geografskim oznakama porekla obeležavaju se artikli koji se proizvode na određenom geografskom području i čija su svojstva i kvalitet određeni upravo geo-grafskom sredinom koja obuhvata prirodne i ljudske faktore (podneblje, zemljište, vode ili način i postupka proizvodnje, koji je u vezi sa tim geografskim područjem).

Za turiste u svetu, ali i one koji dolaze u Srbiju najbrže možemo da idemo sa proizvo-dima koji realno imaju šansu, a to su voda, maline, šljiva, šljivovica, vino, razna piva, šunka, sremski kule, sir, kajmak, duvan čvarci, pečurke, ajvar, zlatiborski pršut, burek, kiselo mleko, sudžuk, jagnjetina, jaretina, leskovački roštilj, futoški kupus, med, kla-dovski kavijar, leskovačko roštilj meso... Do sada 58 proizvoda su dobila sertifikate da imaju geografsko poreklo. Malo je proizvođača koji su stekli domaći i svetski ugled, kao što je „žuta osa“, „sokolova rakija“, „šumadijski čaj“, pića od lekovitog bilja, ulja od tikve, proizvodi na na bazi soje, hladno ceđeno suncokretovo ulje, vršačka šunka... Za izlazak Srbije u svet i ponudu turistima, na prvom mestu su proizvodi „zdrave hrane“. U Vojvodini su prvi krenuli ka brendiranju proizvoda i već više od tridesetak takvih ar-tikala ima znak „Najbolje iz Vojvodine“. Dakle, proizvodi zaštićeni geografskim pore-klom imaju zavidan izvozni potencijal, a u svetu poslednjih godina na tržištu raste udeo proizvoda visokog kvaliteta sa dobrom reputacijom. Proizvodi sa zaštićenim poreklom

190

imaju i snagu za očuvanje nacionalnog identiteta, a imaju i izuzetnu važnost za turistič-ku ponudu. Turiste posebno interesuju i vode, a u Srbiji ima oko 400 termo-mineralnih izvora jer je ova proizvodnja vezana za određene regije. Za banje (njih 40), i proizvodnju hrane u staklenicima i plastenicima koristi se samo deset odsto potencijala termalnih izvora. Procena je da bi se iz Srbije samo na zapadnom tržištu godišnje moglo prodati prehrambene robe za najmanje 500 miliona dolara. U svetu živi više od četiri miliona ljudi iz ovih krajeva. Ako bi samo dva miliona njih trošilo po 200 dolara za srpsku robu, što je trošak njihovog jednog odlaska u super market, to bi privredu Srbije moglo da izvuče iz letargije. Kada bi im ponudili proizvode u marketima koje bi nazvali „Srpska kuća“ (u Čikagu, Torontu, Vankuveru, Beču, Minhenu, Frankfurtu, Sidneju, Stokholmu, Parizu...) u svetu gde žive, oni bi kupujući i štiteći te artikle, štitili i sebe i svoj identitet. To bi bio mudar i tih povratak Srbije sa svojim, proizvodima u svet.

Preporuka iz sveta

Republika Srbija je izrazito ruralna zemlja. Oko tri četvrtine njene teritorije čine pro-stranstva na kojima živi približno polovina stanovništva (ima blizu 7,5 miliona žitelja). Svetska turistička organizacija je preporučila - Srbiji da razvija seoski i banjski turizam. I to ne bez razloga. Geografski položaj je veoma povoljan, klima je prijatna, reljef raz-novrstan, bogat svet flore i faune, bogata kultura, folklor, tradicija... U njoj se godišnje održi oko 3.000 turističkih manifestacija. Tu je sabor trubača u Guči, Egzit u Novom Sadu, „Vinski bal“ u Vlasotincu, „Župska berba“ u Aleksandrovcu, Sabor frulaša u selu Grljan kod Zaječara, Kobasicijada u Turiji, slaninijada u Kačarevu, pršutijada na Zlati-boru, „Svetski dan hrane“ u Velikoj Plani, Roštiljijada u Leskovcu, Svetsko takmičenje u tucanju jajima u Mokrinu, kupusijade u Futogu i Mrčajevcima, Kobasicijada u Pirotu, pasuljijada u Temerinu, Dani šljive u Osečini... Inače, Srbija je mala zemlja na svetskom tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda i ne može se boriti sa konkurencijom po količini proizvodnje, već se mora raditi na proizvodnji artikala sa dodatom vrednošću. Sad je posebno mali obim proizvoda sa zaštićenim geografskim poreklom, i na ovom razvoju se čine pionirski koraci. Samo takva proizvodnja isključivo namenjena turistima može da doprinese i razvoju ove privredne grane.

Razvojem turizma i dolaskom gostiju još brže bi se menjala slika o Srbiji u svetu. Dakle, podatak da više od 70 odsto hronično gladnih u svetu živi u siromašnim ruralnim - se-oskim predelima definitivno ne važi za srpska sela: jer najposećenije manifestacije su slaninijade, kobasicijade, pasuljijade, roštiljijade, sirijade... Svi ti proizvodi zahtevaju i nov markentiški pristup - da se kaže da potiču iz Republike Srbije gde nepostoje genetski modifikovani organizmi ni proizvodi, da je njihova proizvodnja manufakturna, da se spremaju na tradicionalan način (da se rakija ne proizvodi u destilerijama, već da se peče u kazanima, zatim da se džemperi u Sirogojnu pletu ručno, a ne mašinski). Još uvek je ostalo u uskim krugovima da se u selu Zlakuse (centar Srbije) proizvodi posuđe od gline u kome se hrana priprema na tradicionalnim srpskim svadbama pod šatorom i drugim manifestacijama.

Naposletku, treba shvatiti da turizam nije samo ekonomska kategorija. Turizam čini i kultura, umetnost, obrazovanje, folklor... Sve se to prepliće kroz banjski turizam koga Srbija treba da razvija sa seoskim turizmom, koji predstavljaju jedinstvenu celinu. U svetu taj vid turizma sad nosi naziv „zeleni turizam“ jer predstavlja vraćanje prirodi.

191

Dakle, turizam je put za izlazak Srbije iz krize, put za smanjenje broja nezaposlenih i povećanje ukupnih prihoda od roba i usluga kao i put za ukupno blagostanje. Ekonomski analitičari tvrde da u uslovima globalizacije svetske privrede, u kojoj vladaju „krupne ribe“ etno proizvodi predstavljaju izvoznu šansu, pre svega, za male nacionalne ekono-mije poput srpske.

Ako bi jedno seosko domaćinstvo u Srbiji imalo dve sobe sa po dva kreveta i izdavalo ih strancima 200 dana godišnje, po 20 evra za jedan pun pansion, matematika je tu veoma tačna i pokazuje nam cifru od 16.000 evra prihoda. Pri tom treba imati u vidu da najveći deo troškova predstavlja hrana i piće koje naš seljak uglavnom sam proizvodi. Znači nema više odlaska na pijacu, troškova za benzin, zakupljivanja tezgi, gubljenja vreme-na... Kada bi se to preračunalo na Srbiju u kojoj polovina stanovništva živi u selima, onda bi se videlo da je to ogroman doprinos ne samo u novcu već i za ukupan razvoj Sr-bije. Kada bi se samo 10 odsto tih domaćinstava bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od 1,6 milijardi evra godišnje! Međutim, odmah se postavlja pitanje zašto bi jedno domaćinstvo imalo samo dve sobe i četiri ležaja ua izdavanje? Već danas ima domaćina koji imaju po desetak i više ležaja. U srpskim selima odmor bi bio odličan i zimi, tamo gde ima snega, pa bi boravak bio moguć tokom cele godine. Dalje, stranci bi u vanpansionskoj potrošnji trošili još novca ako im se ponudi kvalitetna usluga i proizvodi. I na kraju zašto bi se samo 10 odsto stanovnika seoskih područja bavilo turizmom. Zašto ne bi to činilo 30 odsto ili čak i više?! To je i šansa da se zaustavi „bela kuga“ u Srbiji, jer, u njoj svake godine nestane po jedan grad! Naime, između 35.000 i 40.000 stanovnika više umre nego što se rodi!

Učešće seoskog turizma u ukupnom turističkom prometu evropskih zemalja kreće se od 10 odsto u Španiji do čak 23 odsto u Italiji. Srbija je, u poređenju čak i sa zemljama regiona, na veoma niskoj poziciji. Lošije od nje je pozicionirana samo Albanija. Primera radi, u slovenačkom seoskom-ruralnom turizmu zaposleno je 40 odsto viška radne snage sa sela, a svake godine se u razvojne programe u ovoj oblasti ulaže 50 miliona evra. Kao primer nam može poslužiti Slovenija, koja je 15 godina intenzivno radila na promociji i popularizaciji seoskog turizma, a u okviru njega se u dobrom delu nalazio i banjski, pa se došlo do zapaženih rezultata. U Hrvatskoj je zaposlenost viška radne snage u ovom sektoru između 17 i 19 odsto, dok se ovaj procenat u Bugarskoj i Rumuniji kreće od šest do 12 odsto. Za razvoj ruralnog – seoskog turizma u Srbiji bila bi potrebna godišnja ulaganja od oko 10 miliona evra, ali je to za sada nemoguće, zbog neusaglašenih izvora finansiranja i nepostojanja razvojnih programa. Prema arhivu Turističkog saveza Srbije, pre dve i po decenije u njoj se turizmom bavilo pedesetak sela sa 3.000 kreveta i preko 800 gazdinstava. U 2005. godini je zvanično bilo upisano oko 6.000 ležajeva i to je bila najbolja godina za poslednjih deceniju i po u to vreme. Danas se veruje da ima desetak hiljada ležajeva.

Zemlja banja

Svetska turistička organizacija preporučila je Srbiji da razvija banjski i seoski turizam. Jer, na njenim prostorima postoji 40 banjskih i klimatskih lokaliteta, 25 rehabilitacionih centara i oko 400 stotine izvora termomineralne vode. Srbija se po tom bogatstvu, može s pravom nazvati - zemlja banja. Kada bi koristila to bogatstvo u turizmu ona bi na naj-bolji način valorizovala, odnosno trošila hranu koju proizvodi. To bi bilo i najisplativije,

192

jer se ona ne bi prodavala u izvozu kao sirovina već kao proizvod iz viših faza prerade. Na taj način bi razvijali i turizam. U 2013. godini prihod od stranih turista bio je veći od milijardu evra, a u 2014. godini se očekuje rast prihoda od 10 odsto.

U većini sela Srbije nalaze se i banje. Neke su sređene za prijem gostiju, a kod većine to je još uvek improvizovano, ali ipak svake godine se povećava broj gostiju kod njih. Stvari se ne mogu menjati preko noći, ali na duži rok se mogu postići zapaženi rezultati.. Kod nas je ohrabrenje što iz godine u godinu, pa čak i u vreme krize, kada se ima manje novca za turizam, povećava broj domaćinstava, koji se bave seoskim turizmom.

Te banje i sve što se nudi u seoskom turizmu Srbije (ima oko 4.600 sela) ni približno nije do sada korišćeno. Po zapisima, istorijskim podacima i arheološkim nalazima, Rimljani su prvi počeli da koriste banje na tlu današnje Srbije. Posle ratova u Dakiji, svoje legio-nare i veterane dovodili su u banje „da ih leče, da im vidaju rane bojne i da ih odmore“. Arheološki ostaci, dokazali su da su Rimljani koristili banje u Srbiji. Recimo, i danas, usred korita Crnog Timoka u Gamzigradskoj Banji postoje kade u kojima su se Rimljani kupali. Tu je dolazio da se „banja“ i rimski car Galerije, koji je u blizini Gamzigradske Banje sagradio velelepnu građevinu Feliks Romulijanu. I u vreme Nemanjića, kraljeva i careva srpskih, išlo se u banje. Nemanjići, dovitljivi ljudi, vodili su svoje supruge u banje, da tim princezama iz Vizantije, Ugarske i Francuske pokažu šta Srbija ima. Posle Nemanjića Srbija je, kako se to narodski kaže „čamila“ pod Turcima. No, uprkos neslo-bodi, srpski narod je pamtio gde se nalaze lekoviti izvori i tople vode. „Krišom“ su se ljudi kupali u jazovima, a mineralne, lekovite vode pili... Početkom XIX. veka Srbi su se pobunili protiv Turaka, a u drugoj polovini tog veka Srbija se oslobodila i počela da se obnavlja. I banje su se obnavljale po ugledu na one u Evropi. Neke srpske banje bile su, kako se onda govorilo - gospodske. Gospoda su se u takvim banjama „banjala“. Takva su vremena tada bila, takve banje i njihovi gosti...

193

Turizam u svetu i Srbiji

Uprkos usporavanju globalne ekonomije, turistička industrija u svetu je 2013. godine registrovala 53 miliona novih turista, a u 2014. godini se očekuje rast od četiri odsto. Svetska turistička organizacija (UNWTO) predviđa da se do 2030. godine može oče-kivati svake godine novih 45 miliona učesnika u međunarodnom turizmu. Govoreći statistikom, prosečan godišnji rast biće 3,3 odsto, što znači da se 2030. godine može očekivati i 800 miliona učesnika u međunarodnom turizmu.

Konstantan rast beleži i turizam u Srbiji. U njoj postoji 921 privredno društvo za ovu delatnost, odnosno 1.039 smeštajnih objekata. Od toga ukupan broj kategorisanih objekata je 330 sa 17.041 smeštajnom jedinicom. U 2013. godini zabeleženo je 2,2 miliona gostiju što je bio rast od 14 odsto. Od toga su domaći gosti 1,2 miliona, što je činilo 58 odsto od ukupnog broja gostiju. Ostvareno je 6,5 miliona noćenja. Od toga domaći turisti su ostvarili 4,5 miliona, a strani dva miliona noćenja. Ostvareni pri-hod od turizma u 2013. godini bio je veći od 2,5 milijardi dolara (milijardu dolara su ostavili strani gosti).Turizam koji je veoma žilava i otporna privredna grana, u Srbiji nije dobio mesto koje mu pripada iako ima veliki značaj i potencijal za ekonomski oporavak zemlje. Dosadašnji rezultati ostvareni su bez dovoljno ulaganja i izdvajanja države. I u 2014. godini planirano je ulaganje od samo 13 miliona evra. Kreatori eko-nomske politike u Srbiji zaboravljaju da turizam podstiče privredni rast i razvoj, te su ulaganja u poljoprivredu i turizam, investicija i prihod, a ne trošak za državu. Zato se i ističe da buduća strategija turizma mora da bude bazirana na realnim činjenicama. Učešće turizma u bruto društvenom proizvodu Srbije (koji iznosi 29,2 milijardi dola-ra) premašuje 5,5 odsto. Turizam u Srbiji se nalazi u postgripoznom stanju: klimavo, ali još uvek je na nogama. Ova privredna delatnost u Srbiji zvanično, kao ni agrar, nije strateška grana i prepušten je stihijskom razvoju, iako godišnje donosi devizni prihod od milijardu dolara. U njemu deluje 40 banja, 25 rekreacionih centara, 301 registrovani hotel (mali broj njih je vrhunske kategorije sa pet zvezdica), a ukupan sektor turizma zapošljava 170.000 ljudi. Uprkos globalnoj krizi, koja je desetkovala ulaganja u svim privrednim oblastima, u Srbiji je u poslednjih nekoliko godina ulo-žena milijarda evra u 250 novih hotela. Kada bi se više pažnje posvetilo ovoj grani, odnosno banjskom turizmu (jer Srbija nema more), on bi bio i veći potrošač hrane i mogao bi da povuče privredni razvoj Srbije. Inače, turizam se može razvijati samo na duge staze, strpljivo i planski, bez srpske karakteristike brzopoteznosti i želje da se nešto učini na brzinu. Bavljenje turizmom zahteva izvestan stepen bogatstva, znanja i kulture, otmenosti i volje za taj posao. To znači da sama lepota predela nije dovoljna za uspeh u razvoju turizma.

Banje u Srbiji su uznapredovale između dva svetska rata. Zanimljivo je da je u Vrnjačku Banju tada dolazilo više gostiju nego li u Dubrovnik, iako je on i tada slovio za elitnu turističku destinaciju. U Banju Koviljaču su dolazili mondemi, kockari, ali i članovi kraljevske porodice. U Sokobanju su odlazili intelektualci, a naročito pisci. Duhoviti Branislav Nušić je spevao pesmicu: „Sokobanja, Soko Grad, dođeš mator, odeš mlad“! I u tome ima istine. Ivo Andrić je govorio da je dovoljno da se u Sokobanji bude tri nedelje (21) dan, pa da posle celu godinu može da se radi. Eto, i ovi primeri ilustruju i potkrepljuju stav da banje oporavljaju ljude, da ih osvežavaju, a u današnja vremena - da

194

im ublažavaju stresne udare, koje im nanose mobing i „brza“ moderna vremena. Sada se oporavak banjskih gostiju obavlja pomoću velnes programa.

Privatizacija u turizmu

Kada je reč o privatizaciji u turizmu, do sada su metodom aukcije u banjskim mesti-ma prodata gotovo sva hotelsko-turistička preduzeća u Mataruškoj i Bogutovačkoj Banji, Soko Banji, Banji Koviljači, Bukovičkoj Banji u Aranđelovcu... Privatizacija HTP „Fontana“ u Vrnjačkoj banji je poništena i u narednom periodu očekuje se pono-vo pokretanje postupka. Deo banja je privatizovan, a primer gde je to valjano urađeno je Gornja Trepča kod Čačka. Ona je renovirana i u nju je uloženo pet puta više novca nego što je to bila obaveza.

Posle Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, a time i u Srbiji, najvažnija je bila radnička kla-sa, bar deklarativno. Klasa, rasa, masa, bile su ideološke postavke samoupravnog dru-štva. Banje su se pretvorile u lečilišta i odmarališta za radničku klasu. I šta? Kakvi gosti, takve banje. Siromašne, rekao bi narod, ali se ipak, u banje odlazilo. U „Titovo vreme“ političari, ali i turistički poslenici bili su naklonjeni Jadranu. Banje su upustili, ispustili i na kraju zapustili... Posle najnovijih ratova, na kraju XIX veka na ovim prostorima duh vremena su „zakačila“ i banje. I na banje, kao i na sve ostalo „udarila“ je tranzicija... Tek od 2000. godine počeo je lagani oporavak banja. Počelo je da se ulaže u njih. No, pri tom je bilo neophodno da se promeni i pristup banjama. Trebalo je iskoreniti shvatanje da ba-nje nisu samo lečilišta, nekakvi stacionari i sanatorijumi, već da one služe i za oporavak tela i duše. Ljudima je potrebna zabava, pogotovu u ova stresna vremena. Neke banje su prihvatile novi pristup. I to se brzo pokazalo kao dobro i korisno. Da je tako najbolje „govori“ podatak da se 2013. godine broj noćenja povećao za 11 odsto, a u pojedinim mestima i za više od sto odsto!

No, posla ima još dosta. Posle donošenja Zakona o turizmu, koji je usklađen sa zahtevi-ma Svetske trgovinske organizacije, treba da se (najzad) donese i novi zakon o banjama. Deklarativno Srbija se opredelila za evropske standarde u banjama, ali to teško i sporo ide. Ali, ide! Ilustracija za to, reklo bi se, jeste ponuda Kanjiže (Vojvodina), koja glasi „soba sa pogledom na Evropu“! Jer, Srbija osim seoskog i banjskog turizma, koji su ve-oma često - vezani ili su čak jedno - uz domaću hranu može jedino da ponudi turistima. Na taj način bi se u celosti iskoristilo sve ono što je priroda ponudila čovek, dogradio i stvorio, a zatim valorizovao. Jer, na taj način bi se povećala proizvodnja hrane, ona bi se prodavala domaćim i stranim turistima i tako bi se zatvorio privredni krug poljoprivre-de, kvalitetne hrane - brendova i turizma.

Pored banja gde se dolazi radi lečenja, odmora, rekreacije, postavlja se i pitanje zbog čega bi stranci (ali i domaći gosti) rado dolazili i u lepo uređena sela? Treba reći da je turizam kao pojava nastao zbog velike potrebe ljudi iz razvijenih država i gradova za pravim odmorom. Čovek se umorio od neprirodnog načina života u gradovima pa mu je potreban boravak u uslovima nezagađene prirode, gde je klima prijatna, uslovi smeštaja povoljni, gde mogu da se vide kulturno istorijski spomenici... Najbolji dokaz toga je či-njenica, odnosno, predviđanje da će u svetu 2020. godine biti 1,6 milijardi stranih turista godišnje, što je povećanje za preko 100 odsto u odnosu na 2003. godinu!

195

I na kraju postavlja se pitanje, zbog čega bi stranci rado dolazili u lepo uređena srpska sela? Treba reći da je turizam kao pojava nastao zbog velike potrebe ljudi iz razvijenih država i gradova za pravim odmorom. Čovek se umorio od neprirodnog načina života u gradovima pa mu je potreban boravak u uslovima nezagađene prirode, gde je klima prijatna, uslovi smeštaja povoljni, gde mogu da se vide kulturno – istorijski spomenici.

Zaključak

Svetska turistička organizacija preporučila je Srbiji da razvija seoski i banjski turizam, uz naglasak da su to idealni uslovi i za njen razvoj. Jer, to je i najbolji put za razvoj rural-nih regiona (kojih je u Srbiji 80 odsto) u kojima bi se zadržala tradicionalna proizvodnja u savremenim uslovima. Jer, sela Srbije su prave ekološke oaze u kojima vlada pravilo: ko jednom dođe, uvek se vraća. Već sad je u Srbiji ponuda eko-biznis i banjskog turizma značajan izvor deviza, ali i prisustva domaćih gostiju. Umornom poslovnom čoveku na kraju naporne radne nedelje (naravno kada prođe ekonomska kriza i u Srbiji) najviše će prijati pogled na zeleni pejzaž, žubor bistrog potoka ili svežina planinskog vazduha. To se može pronaći u seoskom i banjskom turizmu. Potrebno je samo da kreatori agrarne i turističke privrede shvate da su poljoprivreda i turizam strateške razvojne šanse Srbije, međusobno povezane. Jer, kroz agrar se proizvodi hrana i kroz njenu prodaju u turizmu obrće se novac i ostvaruje profit. Znači ove dve grane moraju postati strateške u Srbiji, pa će tek onda dati pun doprinos i razvoju zemlje. Međusobno se prepliću, zavisne su, i - ne mogu jedna bez druge. Dakle, proizvodnja zdrave hrane i razvoj banjskog i seoskog turizma dugoročno predstavljaju šansu Srbije na svetskom tržištu. Istovremeno razvoj poljoprivrede i turizma može da zaustavi odlazak mladih i omogući povratak u sela i banje onima koji su u gradovima, u vreme tranzicije, ostali bez posla.

Literatura

1. Agriculture Trade Preferences and Developing Countries, by John Wainio, Shahla Shaopouri, Michael Trueblood, and Paul Gibson ERS, USA, Maz 2005

2. Bajagić, B.,Poljoprivreda biz (2007): Ogromne mogućnosti seoskog turizma3. Dinić, J. (1990): Turistička Geografija, Ekonomski fakultet, Beograd4. Gulan,B. Stanković,V. (2007):Agrobiznis i seoski turizam u Srbiji, Prvo Hrvatsko

savjetovanje o ruralnom turizmu, Hvar, oktobar 2007.g.5. Privredna komora Srbije, Udruženje za turizam, (analiza o turizmu), april 2014.g.6. Pejčić, H. (2002): Periferna poljoprivreda i seoski turizam, Ekonomika poljoprivre-

de, br.1-2/2002, Savez poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije, Beograd6. Republički zavod za statistiku-godišnjak (deo o turizmu), 2013. godine, pristupljeno

4. aprila 2014. godine7. Miladinović, M., Časopis Biznis&finansije (17. mart 2006.), Seoski turizam „Prihod

od idile“8. Tomić, D. Gulan,B. (1998.):“Poljoprivreda Jugoslavije-pre i posle sankcija“, Institut

za ekonomiku poljoprivrede, Beograd9. World Agriculture Supply and Demand Estimates, Agricultural Marketing Setrvice,

ERS, Farm Service Agency, Agricultural Service, USDA (2006)

196

Hrana i turizam u Srbiji

Apstrakt: U Srbiji se godišnje na 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina pro-izvede oko 20 miliona tona agrarnih proizvoda u vrednosti do šest milijardi dolara. Od izvoza hrane, odnosno poljoprivredno - prehrambenih proizvoda u 2013. godini, u Srbiju je stiglo 2,8 milijardi dolara (što je petina njenog ukupnog izvoza), dok je uvezeno proizvoda za 1,5 milijardi dolara i ostvaren je suficit u od 1,2 milijarde dolara.

Veća proizvodnja hrane i njena realizacija uz podsticaj snažnijeg razvoja seoskog turizma može se ostvariti ukoliko bi se u ruralni razvoj Srbije uložilo oko 1,5 milijardi dolara, a ceo region proglasio za područje bez genetski modifikovanih proizvoda. To je značajno jer se 10 odsto sta-novništva EU ili blizu 50 miliona njih, izjasnilo da hoće da troši takvu hranu. Uz nova ulaganja već za tri godine Srbija bi mogla da udvostruči proizvodnju poljoprivrede, količinski i novčano i da njena vrednost dostigne 12 milijardi dolara. U tom slučaju bi i izvoz dostigao pet milijardi dolara, a do 2030. godine, uz više faze prerade, on bi iznosio sedam milijardi dolara, a deceniju kasnije i - 10 milijardi dolara.

Rast proizvodnje hrane treba da omogući razvoj turizma i opstanak srpskog sela. To bi doprinelo da se zaustavi njegovo umiranje jer od blizu 4.600 sela svako četvrto je na putu nestanka. Kada bi se stvorili isti uslovi života na selu kao i u gradu, mladi bi ostajali u njemu, da žive i rade ne samo u poljoprivredi, već i oko nje, a to je i - turizmu. Uz veliki broj geografskih brendova u hrani (58), Srbija kroz razvoj seoskog turizma (godišnje se održi oko 3.000 manifestacija) mogla bi da privuče i znatan broj gostiju. Na taj način bi se povećao i devizni priliv od turizma koji je u 2013. godini iznosio oko milijardu dolara.

U Srbiji danas polovina stanovništva živi u selima, a ima i 631.000 seoskih domaćinstava. U Srbiji se poljoprivredom bavi oko dva miliona stanovnika, ali profesionalno oko 500.000 žitelja. Kada bi se samo 10 odsto stanovnika koji žive u selima bavilo turizmom, to bi za Srbiju značilo dodatni prihod od najmanje dve milijarde dolara godišnje! Na njenim prostorima postoji 40 banja, 25 rekreacionih centara i oko 400 izvora mineralne i termalne vode, a koristi se samo 10 odsto.

Ključne reči: poljoprivreda Srbije, zdrava hrana, turizam

Agriculture and Tourism in Serbia

Apstract: About 20 million t of agricultural produce in the value of up to 6 billion EUR has been annually produced in Serbia on arable land area of 4.1 million ha. In 2013, the exported food, i.e. agricultural and food products, reached the value of 2.8 billion USD (which accounts for one fifth of the total Serbian exports), while the import was 1.5 billion USD and thus the surplus of 1.2 billion USD was recorded in this field.

Bigger food production and its realization with support to stronger rural tourism development could be realized with the investment of about 1.5 billion EUR and the entire region be proclaimed as an area without genetically modified products. This is very important because 10% of the EU inhabitants or near 50 million people say that they want to consume such kind of food. With such investments Serbia could double its agricultural production in terms of quantity and value in three years, and its value could reach 12 billion EUR. In this case, the exports would also reach five million USD, and with higher processing phases, the export could reach the value of seven billion USD by 2030. After a decade, it could reach 10 billion USD.

Bigger food production should provide for development of tourism and survival of a village in Serbia. This means that the withering away of rural areas shall be stopped, since out of 4,600 vil-lages in Serbia, every fourth village is on a way to disappear. Provided that equal living conditions are created in villages as those in towns, young people would remain to live in villages and to

197

work there, not only in agriculture but also in related sectors such as tourism. With its large num-ber of food brands (58), Serbia could attract a significant number of visitors through development of rural tourism (about 3000 manifestations have been held annually).

Today in Serbia one half of its population lives in rural areas and there are 631,000 rural house-holds. If only 10% of them would be engaged in tourism, this would bring to Serbia additional income of at least two billion EUR per year. Serbia has 40 spas and about 400 mineral or thermal mineral water springs, and only 10 percent of it is used.

Keywords: agriculture of Serbia, healthy food, tourism

199

Koncept konkurentskog identiteta brenda kao osnova nacionalnog imidža zemljeMilan Kocić* / Katarina Radaković

Uvod

U uslovima ubrzane globalizacije i postojanja sve intenzivnije konkurencije na tržištu, brend predstavlja veoma bitno sredstvo za pozicioniranje destinacije. Pravilnim kreira-njem i implementacijom strategije brendiranja omogućava se distinktivnost država koje nastoje da obezbede što bolju pozicioniranost kod stanovnika ili posetilaca. Ukoliko koncept konkurentnog identiteta države omogućava izgradnju pozitivnih asocijacija, to će datoj zemlji otvoriti nove prilike i obezbediti priliv sredstava. Ne postoji univerza-lan model u brendiranju država i izgradnji njihovog imidža. Dakle, konkretna strategija zavisiće od specifičnosti kojima je moguće izgraditi željenu poziciju. U radu su najpre dati osnovni koncepti koji se vezuju za brend i imidž države, kao i elementi koji svojom kompleksnošću utiču na njihovu izgradnju. Kako su proizvodi zemlje često njeni repre-zenti, predstavljene su mogućnosti pozicioniranja srpskih proizvoda koji bi mogli biti nosioci brenda Srbije. Samo strategija brendiranja koja se temelji na prethodnoj analizi trenutnog stanja, razmatranju pozicije države sa gledišta interne i eksterne javnosti, kao i realizaciji ciljeva koji su u skladu sa pojedinačnim komponentama države doprineće poboljšanju njenog imidža.

1. Konceptualne osnove brenda države

Pojam brenda beleži sve intenzivniju upotrebu, kako kod proizvoda i usluga koji se krei-ranjem komparativnih prednosti izdvajaju od konkurentskih proizvoda, tako i kod desti-nacija. Ukoliko se destinacije svojim specifičnim elementima razlikuju u odnosu na dru-ge one mogu biti predmet brendiranja.1 Koncept brendiranja zemlje nastao je na osnovu marketinške literature. Nekoliko glavnih marketinških kategorija koje se mogu podvesti pod ovaj pojam obuhvataju: zemlju porekla, brendiranje destinacije, imidž zemlje i iden-titet zemlje. 2 Svi ovi pojmovi su međusobno komplementarni i predstavljaju predmet mnogobrojnih istraživanja. Za brend zemlje vezuju se specifični aspekti brendiranja, s obzirom na to da on uključuje širok spektar raznorodnih kategorija i oblasti, kao što su međunarodni odnosi i javna diplomatija.

Koncept brendiranja destinacije je područje koje se sve češće nalazi u fokusu istraživača kao jedan od veoma značajnih segmenata koji određuju opstanak na globalnom tržištu. Papadopouslos i Heslop razmatrali su 766 publikacija koje se vezuju za ovu oblast u

* Ekonomski fakultet u Kragujevcu, mkocic@kg.ac.rs1 Kavaratzis, M., Ashworth, G.J. (2005), „City branding: an effective assertion of identity or a transitory

marketing trick?“, Tijdschrift voor Economische en Sociale Geografie, Vol. 96, No. 5, str. 506-14.2 Fetscherin (2010), The determinants and measurement of a country brand: the country brand strength

index, International Marketing Review, Vo l 27 Iss4, str. 466-479.

200

periodu od 1952-2001 godine, što je samo jedan od indikatora njenog rastućeg značaja u savremenim privrednim okolnostima. Velika razlika između brendiranja proizvoda i destinacije odnosi se na to da „brendiranje mesta uključuje mnogo interesnih grupa, kao što su proizvođači, turističke agencije na nacionalnom i gradskom nivou, kao i mnogo-brojne kategorije privrednog sektora“. Kreiranje brenda destinacije podrazumeva proces koji je dosta kompleksnije prirode u odnosu na brendiranje proizvoda i usluga. Krajnji cilj odnosi se na objedinjavanje interesa različitih grupa i kreiranje strategija brendiranja koje će dovesti do stvaranja jedinstvenog imidža. 3 Država kao akter na međunarodnom tržištu takođe može biti predmet brendiranja u okviru koncepta koji se odnosi na kon-kurentnost destinacija. Prethodno izrečeno potvrđuje činjenica da u brendiranju države veliku ulogu imaju i geografski, pravni, instutucionalni i infrastrukturni faktori. Ipak, i za brendiranje države, kao i za brendiranje proizvoda koncept poverenja i satisfakcije postaje imperativ.4 Građani takođe imaju interes u nacionalnom brendu, s obzirom na to da on spoljnom svetu prenosi predstavu o vrednostima koje egzistiraju u datoj zemlji. Upotrebom marketinških strategija radi promocije imidža, proizvoda i privlačnosti ze-mlje za turizam i strane direktne investicije kreiraju se prepoznatljive vrednosti zemlje kako unutar njenih okvira, tako i izvan granica. Kako bi se ostvarili ciljevi i konkurent-nost na globalnom tržištu, veoma je značajno imati jasnu predstavu o tome se da brend jedne države odnosi na različite aspekte koji u svojoj kompleksnosti čine njenu ukupnu sliku. Dakle, mnoštvo prirodnih lepota, sistema vrednosti, tehnoloških karakteristika objedinjenih i uobličenih tako da izazivaju asocijacije kod stanovnika ili posetilaca ve-zuju se upravo za pojam brendiranja zemlje.

Države koje imaju snažan i specifičan brend ističu se u odnosu na masu, zadržavaju svoj nacionalni identitet i napreduju kao istaknuti deo celine. Evropska unija ne može učiniti puno da zadrži krhke identitete država koje su njene članice. Dakle, njihov zadatak je da se same bore kako bi očuvale sopstvene interese. Upravo upravljanje konkurentnim brendom određuje koje će države ojačati, koje će osiromašiti, a koje će biti potpuno uništene. 5

Prema Braunu, Kavaratzis-u i Zenkeru6, sliku o imidžu zemlje šalju i njeni rezidenti koji predstavljaju integralni deo brendiranja destinacije i utiču na percepciju od strane eksternih grupa ili posetilaca. Predstavu o imidžu zemlje posetioci često formiraju na osnovu usmene propagande, tako da je mišljenje onih koji svakodnevno opšte u zemlji od neprocenjivog značaja. Putem usmene komunikacije stvaraju se početna očekivanja, a istraživanja su pokazala da veliki deo populacije odabir za destinaciju u koju će puto-vati zasniva upravo na ovom kriterijumu. 7 Kakav će biti imidž zemlje, zavisiće od mno-štva faktora. Kako bi se ostvarila valorizacija efekata potrebno je usklađeno upravljati determinantama koje definišu brend države. Dakle, međunarodni privredni, kreativni

3 Jaffe, D., Nebenyahl, D. (2006), Nation Image&Competitive Adventage, Copenhagen Business School Press, str. 140

4 Demirbag, M. Oznur, K. Guneri, Y. Kurtulus, K. (2010),“Branding places: applying brand personality concept to cities“, European Journal of Marketing, Vol. 44 Iss 9/10 str. 1286 - 1304

5 Skoko, B. (2009), Država kao brend, Zagreb, str. 256 Braun, E., Kavaratzis, M., Zenker, S. (2013), My city-my brand: the different roles of residents in place

branding, Journal of Place Management and Development, Vol. 6, Iss1 str. 18-28.7 Balakrishan, M. (2009), Strategic branding of destinations: a framework, European journal of Marketing,

Vol.43 Iss 5/6, str. 611-629

201

potencijali, kao i infrastrukturne karakteristike značajno opredeljuju brend države i uti-ču na njenu pozicioniranost.

Prema Anholtu, pravilno izvedenim procesom brendiranja ostvaruju se značajni ciljevi, kao što su: efektivnije pristupanje međunarodnim događanjima, promocija turističkih putovanja, produktivniji odnosi sa drugim državama, kao i jednostavniji pristup regio-nalnim telima. 8

U uslovima globalne konkurentnosti sve destinacije, bilo da su locirane u Evropi, Aziji, Latinskoj Americi trebalo bi da razvijaju nove mogućnosti na osnovu kojih će ostvariti konkurentsku prednost. Konceptom brendiranja destinacije kao imperativ se nameće ne samo privlačenje novih posetilaca, već i, što je možda još značajnije, održavanje satis-fakcije postojećih stanovnika.9 Iako će imidž destinacije svakako postojati, bilo da se preduzimaju akcije ili se on stvara spletom slučajnih okolnosti, pravilnom primenom odgovarajućih strategija vrednost brenda značajno raste, što će dovesti do unapređenja imidža.

Prema istraživanju koje sprovodi Brand Finance i koje obuhvata četiri segmenta koji re-prezentuju brend zemlje (investicije, turizam, proizvodi i usluge, ljudi) najveću vrednost brenda beleži SAD. Rezultati istraživanja predstavljeni su u tabeli 1.

Tabela 1.Rangiranje zemalja sa najvećom vrednošću brenda prema agenciji Brand Finance

Rang 2013.

Rang 2012. Zemlja

Vrednost brenda 2013

(u mlrd.USD)

Promena vrednosti

brenda u %

Promena vrednosti

brenda (u mlrd. USD)

Vrednost brenda 2012

(u mlrd. USD)1 1 SAD 17,990 23 3,349 14,6412 2 Kina 6,109 26 1,263 4,8473 3 Nemačka 4,002 3 99 3,9034 5 Velika

Britanija 2,354 8 165 2,1895 4 Japan 2,263 -11 -289 2,5526 6 Francuska 1,938 -1 -25 1,9637 7 Kanada 1,863 16 252 1,6118 8 Brazil 1,478 7 102 1,3769 9 Indija 1,366 10 119 1,24710 12 Australija 1,257 32 305 95211 11 Rusija 1,257 19 199 1,05812 10 Italija 1,043 -6 -61 1,10413 15 Holandija 997 14 125 87214 14 Švajcarska 965 9 81 88515 16 Meksiko 807 5 40 767

Izvor: Brand Finance Nation Brands, The annual report on nation brands, Decemb.,2013, str. 20

8 Anholt, S. (2007), Competitive Identity, The New Brand Management for nations, Cities and regions, Palgrawe Macmillan, New York, str. 29

9 Kaneva, N. (2011), Nation Branding: Toward an Agenda for Critical Research, International Journal of Communication 5 (2011), 117–141

202

Kao što prikazuju navedeni podaci, u 2013. godini u odnosu na 2012. situacija je uglav-nom nepromenjena kada je u pitanju rangiranje zemalja. Oscilacije se uočavaju kod Au-stralije, čija je vrednost brenda unapređena, dok je Italija zabeležila nazadovanje na rang listi prešavši sa 10. na 12. poziciju. Srbija se među navedenim zemljama nalazi na 75. mestu, dok je 2012. godine bila na 69. poziciji. Vrednost brenda u 2013. godini (31 mlrd. USD) značajno je opala, čak za 23%, sa 40 mlrd. USD, koliko je iznosila 2012. godine, što je predstavljeno na grafiku 1.

Grafik 1.Vrednost brenda Srbije prema Brand Finance Index-u

u periodu od 2011-2013.godine

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

2011 2012 2013

Izvor: Brand Finance Nation Brands, The annual report on nation brands, December,2013, str. 20

Razmatrajući vrednost brenda u 2011-oj u odnosu na 2010. godinu, uočava se tendencija rasta, sa 84 na 67. mesto. Međutim, od 2011. godine vrednost brenda nacija beleži pad. Kako bi se unapredila pozicija Srbije potrebno je investirati u različite aspekte poslo-vanja. Pre svega, mogućnosti za unapređenje imidža i poboljšanje konkurentnosti sa aspekta brendiranja treba tražiti na području poljoprivrednih proizvoda i razvoja turi-zma. Takođe, unapređivanjem poznatih brendova i usmerenošću ka razvoju novih mo-guće je nastaviti pozitivan trend izvoza, koji će se reflektovati i na imidž Srbije i njenu pozicioniranost na inostranom tržištu.

2. Brendiranje srpskih proizvoda kao preduslov poboljšanja konkurentnosti izvoza

Proces kupovine potrošača je dosta složen i zahteva detaljno informisanje o proizvodima i uslugama. Međutim, usled nedostatka vremena i potpunih informacija, na odluku o kupovini često mogu uticati podaci o već poznatoj kompaniji sa kojom postoji pozitivno iskustvo. Ne utiču samo kompanije na izbor potrošača. Kao još jedan relevantan pokaza-telj kvaliteta proizvoda često se navodi zemlja porekla. Potrošači imaju sve veće zahteve

203

kada su u pitanju karakteristike proizvoda, etička i ekološka verodostojnost. Neretko se dešava da se njihova očekivanja u vezi sa proizvodom vezuju za zemlju porekla iz koje on potiče i da ova odrednica predstavlja za potrošača značajnu informaciju prilikom donošenja odluke o kupovini. Brojni autori (Essoussi, Merunka)10 istraživali su odnos između zemlje porekla proizvoda i percepcije korisnika o njihovom kvalitetu. Dakle, ukoliko se kod ljudi javljaju pozitivne asocijacije prema imidžu zemlje iz koje proizvod potiče, to može biti inicijalni korak u procesu odlučivanja o kupovini.

Geografska oznaka porekla predstavlja snažno sredstvo privredne propagande i značaj-no doprinosi unapređenju imidža države. Prema Jezu Framptonu, (agencija Interbrand) „Brendovi koji su u uslovima drastičnih promena naučili da misle drugačije o ulozi koju igraju u životu svojih korisnika i da tu ulogu ispune do kraja, dobili su priliku da prome-ne svet na način koji je do tada bio nezamisliv“.11

Kako bi se proizvodi poreklom iz Srbije plasirali na međunarodnom tržištu, pored kvali-teta, koji je prvi i neophodan preduslov, veoma je važno definisati strategije korporativ-nog brendinga kojima će se promovisati domaći privredni subjekti. Prema istraživanju koje je sprovedeno u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i Ministarstvom spoljne i unutrašnje trgovine, na osnovu podataka o prometu, profitu, tržišnom učešću, standardi-ma kvaliteta, identifikovani su najbolji srpski brendovi (tabela 2).

Tabela 2.Najbolji srpski brendovi u 2013. godini

Najbolji korporativni brendovi Najbolji robni brendoviKoncern Bambi Victoria OilNectar Jelen pivoHemofarm MerixAlfa plam Metalac posuđeMona Extreme IntimoNIS -DIS -Energoprojekt Entel -

Izvor: Najbolje iz Srbije, Dobitnici nagrada, Privredni pregled, str. 30

U akciji njihovog izbora bilo je nominovano 175 brendova, od čega se najveći deo odno-sio na redovnu godišnju akciju izbora najboljih brendova, 21 nominacija bila je vezana za odabir decenijskog brenda, dok je za najbolje izvozno preduzeće nominovano 17 pre-duzeća. U tabeli 3 prikazani su kriterijumi na kojima se zasnivala ova analiza i odabir brendova. Ovom akcijom doprinosi se vrednovanju domaćih brendova i obezbeđuje po-drška onim koji u nedostatku budžeta ne mogu posvetiti dovoljno pažnje sprovođenju marketinških aktivnosti. Kontinuirani napori na promovisanju postojećih srpskih bren-

10 Hamzaoui, L., Merunka E.D., (2007),“Consumers‘ product evaluations in emerging markets“, Interna-tional Marketing Review, Vol. 24 Iss 4 pp. 409 - 426

11 http://www.interbrand.com/en/best-global-brands/2013/articles-and-interviews/the-new-rules-of-brand--leadership.aspx, datum pristupa 10.09.2014.

204

dova, kao i identifikovanje načina za osmišljavanje novih imaće pozitivne implikacije na rast izvoza.

Tabela 3.Kriterijumi za izbor najboljih srpskih brendova

Robni i korporativni

brendovi-osim

proizvodnih

Najbolji strani brend-poslovanje u

Srbiji

Proizvodna dobra-poslovno

tržište

Naj.brend sa zaštićenim

geografskim poreklom

Najbolji izvoznik

Standardni tržišno-finansijski kriterijumi

60 60 60 - -

Prilagođeni tržišno-finansijski kriterijumi

- - - 40 60

Glasanje potrošača i/ili stručne javnosti 30 30 30 45 30

Ocene stručnog žirija 10 10 10 15 10

Ukupno 100 100 100 100 100Izvor: Najbolje iz Srbije, Dobitnici nagrada, privredni pregled, str. 30

Tržišno-finansijski kriterijumi zasnivali su se na upitnicima kojima su dobijeni podaci o prometu, profitu, tržišnom učešću. Istraživanjem percepcije ispitanika obuhvaćene su grupe potrošača, poslovnih partnera i segmenti stručne javnosti.

Ova akcija jedan je od pozitivnih primera koji ukazuju na značaj razvijanja svesti o srpskim brendovima i mogućnostima plasiranja na inostranom tržištu. Privlačenje ciljne javnosti i preduzeća na ovakve vrste nominacija je motivišućeg karaktera i pozitivno se odražava na privrednike koji bi svakako želeli da se nađu na listi onih koji reprezentuju svoju zemlju.

Kao jedan od primera koji oslikavaju da je moguće promeniti imidž zemlje navodi se japanska Toyota, koja je u periodu od 1950. do 1980. godine promenila svoj nepovoljan status među poznavaocima ove kategorije proizvoda i postala „sinononim za kvalitet“. 12

Sve je veći broj agencija koje pružaju podršku stranim investitorima kako bi se data država pozicionirala kao mesto koje je bezbedno za ulaganje njihovih sredstava. Upravo brendiranje države kao destinacije koja privlači priliv sredstava investitora postaje jedna od ključnih strategija njenog napretka i prosperiteta. 13 U Srbiji, SIEPA (Agencija za stra-na ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije) olakšava pristup izvoznicima prilikom promocije i plasmana robe na strana tržišta. U našoj zemlji trebalo bi povećati broj ovih 12 Ille, F.R., Chailan, C. (2011),“Improving global competitiveness with branding strategy“, Journal of Tech-

nology Management in China, Vol.6, Iss1, 84-9613 Szondi, G. (2008), Pragmatic challenges of the nation-branding concept: country promotion and image

management – the case of Hungary, in Dinnie, K. (Ed.), Nation Branding, Concepts, Issues, Practice, Butterworth Heinemann Dutton, Oxford, str. 201-5

205

agencija koje će identifikovanjem potencijalnih područja za plasman srpskih proizvoda i pružanjem podrške u sprovođenju promotivnih aktivnosti značajno doprineti brendi-ranju države. Prema Giovannucci-u, osnovne funkcije ovih agencija trebalo bi da budu periodična istraživanja ekonomskih trendova, kao i uvođenje standarda kvaliteta. 14 Kao jedan od najznačajnijih izvoznih proizvoda iz Srbije ističe se Fiat, koji se u prva tri me-seca 2014. godine našao na listi najvećih izvoznika (tabela 4). Pored prodajnih rezultata, za uspeh ovog brenda značajnu ulogu imaće i slogan „Sa ponosom stvoren u Srbiji“.

Kreiranjem brendova koji će na sličan način reprezentovati Srbiju stvara se mogućnost njenog predstavljanja kao područja na kome je isplativo investirati. Naravno, kako bi se ostvarilo profilisanje i brendiranje proizvoda u nastojanju da se ostvari vodeća pozicija, pre svega je neophodno ispitati tržište, kao i mogućnosti na osnovu kojih će se kreirati strategija brendiranja.

U svetu vrtoglavih promena na konkurentskoj sceni sve je teže izboriti se za željenu vrednost brenda. Da je to tako, pokazuju i istraživanja najboljih svetskih brendova, gde je uočeno da se nakon 10 godina vodeće pozicije prema svim rangiranjima Coca Cola ne nalazi na prvom mestu, a da se kao najbolji globalni brend navodi Apple. U 2013. godini, ova kompanija je ostvarila rast vrednosti brenda od čak 28% i tako zadržala epitet ino-vatora koji izlazi u susret zahtevima i potrebama svojih korisnika.15

Tabela 4.Najveći srpski izvoznici u periodu januar-mart 2014. godine

Redni br. Naziv izvoznika Mesto Vrednost izvoza

u mil. evra1. Fiat Automobili Srbija Kragujevac 374,82. Naftna industrija Srbije Novi Sad 73,13. Tigar tyres Pirot 61,54. HIP-Petrohemija Pančevo 52,45. Gorenje Valjevo, Stara Pazova,

Zaječar 41,36. Železara Smederevo Smederevo 417. Tetra pak production Beograd 35,58. Hemofarm Vršac 32,89. Yura corporation Rača 30,610. RTB Invest Bor 28,411. Tarkett Bačka Palanka 27,712. Sirmium Steel Sremska Mitrovica 26,113. Impol Seval Sevojno 24,414. Valy Beloševac 22,815. Leoni Wiring Systems Southeast Prokuplje 22,2

Izvor: Ministarstvo finansija, Najveći srpski izvoznici, dostupno na http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/Najveci%20srpski%20izvoznici/15%20IZVOZNIKA%20-JANUAR-%20MART.pdf

14 Giovannucci, D. (2004) National Trade Promotion Organizations: Their Role and Functions in: Daniele Giovannucci,editor, A Guide to Developing Agricultural Markets and Agro-Enterprises, World Bank, Washington D.C., str.2

15 http://interbrand.com/assets/uploads/Interbrand-Best-Global-Brands 2013.pdf?_ga=1.44337319.2084145563.1409826201, datum pristupa 15.08.2014.

206

Kako je u savremenim tržišnim uslovima nezamislivo poslovati bez usvajanja standarda kojima će se konkurisati na tržištu, oni mogu biti inicijalan korak za kreiranje strategije brendiranja. Ukoliko izvozni proizvodi ispunjavaju uslove koji se očekuju na svetskom tržištu, uvažavajući zdravlje ljudi i društveno odgovoran pristup, to će znatno olakšati proces brendiranja zemlje iz koje potiču. Uz uslove koji su prethodno navedeni, veoma je značajno pozicionirati date proizvode i repozicionirati postojeće, kako bi se poboljšalo mišljenje o srpskim izvoznim proizvodima. Kako su zahtevi tržišta za zdravom hranom sve veći, srpski potencijali na ovim osnovama mogu biti veliki, ukoliko se na pravi način iskoriste. Veliki broj poljoprivrednih proizvoda koji se proizvode u Srbiji zahteva i an-gažovanje stručnjaka iz ovih oblasti koji će svojim doprinosom najpre stvoriti kvalitetan proizvod, nakon čega slede strategije brendiranja kako bi se oni predstavili svetu.

Brendiranjem proizvoda organskog porekla proizvedenih u Srbiji mogao bi se unaprediti imidž naše zemlje i doprineti boljoj oceni od strane eksternih grupa. Kao ciljna tržišta na koje je moguće plasirati ove proizvode trebalo bi izabrati mesta koja nisu zasićena ovim proizvodima. Kao najbitnija destinacija navodi se Nemačka, koja zauzima 31% ukupnog evropskog tržišta hrane, nakon čega sledi Francuska sa 17%, Velika britanija sa 10% i Italija sa 8% učešća. 16

Srbija ima priozvode i kompanije koji svojim kvalitetom mogu konkurisati na inostra-nom tržištu. Kreativnim strategijama i razvojem svesti o neophodnosti brendiranja srp-skih proizvoda, kao i uključivanjem kreativnih i inovativnih ljudi postoji mogućnost da se svetu pošalje pozitivna slika i unapredi imidž zemlje. Prema Fan-u, postoji snažna korelacija između zemalja koje proizvode snažan brend i onih koje jesu snažan brend. 17

3. Mere i preporuke za jačanje imidža Srbije

Kao što je istaknuto, na imidž zemlje i njenu pozicioniranost na svetskom tržištu utiču brojni faktori. Kreiranjem prepoznatljivog brenda ostvaruju se značajne prednosti, kao što su privlačenje stranih investitora, razvoj turizma i povećanje izvoza proizvoda. Zbog toga je jako važno imati jasnu viziju o tome da je koncept konkurentnog identiteta često opredeljujući faktor uspeha nacije. Naravno, proces brendiranja je jako složen posao. Ukoliko se prethodno ne sprovedu neophodne aktivnosti, imidž zemlje ne samo da se ne može unaprediti, već može doći u nezavidnu situaciju. Za kreiranje konkurentnog identiteta Srbije moguće je primeniti Anholtov model. 18 Pre svega, kako bi se kreirale konkurentske strategije potrebno je da postoje jasne ideje. Naravno, one bi trebalo da se zasnivaju na realnoj proceni resursa, koji u slučaju Srbije predstavljaju ograničavajući faktor. Međutim, kreativnim pristupom u različitim aspektima privrede mogu se krei-rati ideje koje će pomoći u ostvarenju definisanih ciljeva. Kada se date ideje realizuju, tek tada se može pristupiti postupku brendiranja i promotivnih aktivnosti, odnosima sa javnošću, kako bi se prenele pozitivne informacije o onome što je sprovedeno, a što se zasniva na objektivnim pokazateljima. Pored ekonomske procene brendiranja zemlje, potrebno je da postoji svest o tome da je moguće izgraditi željeni brend. 16 Siepa, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, Organska poljoprivreda u Srbiji,

2013, str.3517 Fan, Y. (2006), Branding the nation: what is being branded? Journal of Vacation Marketing, Vol 12 No.1,

str. 5-1418 Anholt, S. (2007), op.cit. str. 4

207

Kako je imidž zemlje kategorija koja je podložna promenama, kako bi se on unapredio, potrebno je angažovati prave osobe i raditi zajedničkim snagama na njegovom ostvari-vanju. Osnovni pokretači procesa brendiranja Srbije trebalo bi da budu:

• Strane direktne investicije;• Turistička ponuda;• Nagrađivanje uspešnih pojedinaca;• Podrška domaćim proizvodima.

Kako nivo stranih direktnih investicija u zemlji predstavlja značajnu odrednicu atrak-tivnosti, potrebno je preduzimati proaktivne programe i raditi na privlačenju inostranih ulagača. Na ovaj način se dodatno doprinosi poboljšanju imidža zemlje, jer će njihovo prisustvo biti i pokazatelj da je država atraktivna i za one koji donose odluku o mestu koje će biti predmet njihovog interesovanja.

Na kreiranje brenda države veliki uticaj ima razvoj turizma, koji omogućava privlače-nje posetilaca. Srbija raspolaže značajnim turističkim potencijalima, međutim, još uvek ne postoji kompletna opremljenost kako bi se u percepciji posetilaca pozicionirala kao atraktivna turistička destinacija. Visok nivo razvoja turizma često se može dovesti u vezu sa snažnim imidžom zemlje19, jer će one države koje su visoko pozicionirane imati i veliki broj turista. Potencijali Srbije u ovom delu mogli bi biti početna tačka koja će omogućiti i prepoznatljivost i konkurentnost na inostranom tržištu. Turizam u Srbiji trebalo bi da predstavlja jednu od prioritetnih privrednih grana, koja će otvoriti prilike i trasirati put novim radnim mestima, i tako poslati bolju sliku svetu.

Kako imidž zemlje može nastati i na osnovu utisaka koje ostavljaju ljudi koji iz nje dolaze, veoma je značajno identifikovati i pojedince koji svojim uspesima doprinose kreiranju prepoznatljivosti na međunarodnom tržištu. Intelektualnim, kao i sportskim uspesima država bi trebalo da posveti značajnu pažnju, jer će se ovo pozitivno reflekto-vati na eksternu predstavu Srbije.

U približavanju realnog i željenog imidža zemlje stranim državljanima proizvodima i uslugama koje Srbija nudi, moguće je koristiti brojne marketinške instrumente. Na ovaj način, može se poboljšati precepcija o proizvodima i uslugama, što će srpskim preduze-ćima obezbediti bolje pozicioniranje na svetskom tržištu. Dakle, trebalo bi organizova-ti izložbe koje predstavljaju značajne indikatore kvaliteta proizvoda i usluga koji vode poreklo iz Srbije. Postoji veliki korpus proizvoda koji su nepoznati pripadnicima koji se nalaze izvan nacionalnih granica, pa bi se na ovaj način moglo doprineti promociji srpskih proizvoda i kreiranju prepoznatljivosti u javnosti.

Zaključak

Pored fizičkih i finansijskih pokazatelja, pojam brenda sve češće postaje indikator ra-zlikovanja i prepoznatljivosti pojedinih destinacija. Kao što je navedeno, proces brendi-ranja zemlje trebalo bi da uključuje kontinuirane napore i povećanu svest o mogućnosti pozicioniranja na svetskoj sceni.

19 Fetscherin (2010), op.cit. str. 469.

208

Ograničeni resursi ne bi trebalo da budu limitirajući faktor za kreiranje brenda Srbije i jačanje imidža u svetu. Uloga Vlade u kreiranju, promovisanju i zaštiti brenda predsta-vljaće polaznu osnovu za unapređenje imidža Srbije. Značajan broj proizvoda poreklom iz Srbije mogao bi da ostvari prodor na svetsko tržište, što će rezultirati povećanjem izvoza i poboljšanjem makroekonomskih pokazatelja. Neke od najznačajnijih odrednica koje ukazuju na imidž zemlje jesu turizam, strane direktne investicije, imigracija i rast izvoza. Javne i privatne organizacije trebalo bi da shvate brendiranje zemlje kao snažan marketinški alat koji će značajno pomoći u ostvarenju nacionalnih ciljeva. Ipak, pre nego što se pristupi brendiranju države, neophodno je da postoji stabilno političko okruženje, da se poštuju ljudska prava i da se ne pristupa internim i eksternim konfliktima. Imidž zemlje može doći u nezavidnu situaciju ukoliko se izvoze proizvodi koji nisu bezbedni i provereni. Zbog toga je preduslov uspešne strategije brendiranja i koncept kvaliteta, koji predstavlja moćno oružje u prodoru na svetsko tržište. Takođe, i stanovništvo bi trebalo da bude svesno činjenice da se samo zajedničkim naporima može raditi na promovisanju zemlje. Upravo kontinuiranom edukacijom stanovništva o značaju brenda Srbije i zajed-ničkim snagama u njegovom kreiranju moguće je promovisati investicije u Srbiji, kao i turističku i kulturnu ponudu i na taj način upotpuniti sliku koju naša zemlja ima u svetu.

Literatura

1. Anholt, S. (2007), Competitive identity – The New Brand Management for Nations, Cities and Regions, Palgrave Macmillan, New York

2. Balakrishan, M. (2009), Strategic branding of destinations: a framework, European Journal of Marketing, Vol.43 Iss 5/6, str. 611-629

3. Brand Finance Nation Brands, The annual report on nation brands, December, 20134. Braun, E., Kavaratzis, M., Zenker, S. (2013), My city-my brand: the different roles of

residents in place branding, Journal of Place Management and Development, Vol. 6, Iss 1 str. 18-28.

5. Demirbag, M. Oznur, K. Guneri, Y. Kurtulus, K. (2010),“Branding places: applying brand personality concept to cities“, European Journal of Marketing, Vol. 44 Iss 9/10 str. 1286 - 1304

6. Fan, Y. (2006), Branding the nation: what is being branded? Journal of Vacation Marketing, Vol 12 No.1, str. 5-14

7. Fetscherin (2010), The determinants and measurement of a country brand: the coun-try brand strength index, International Marketing Review, Vol 27 Iss4, str. 466-479.

8. Giovannucci, D. (2004) National Trade Promotion Organizations: Their Role and Functions in: Daniele Giovannucci,editor, A Guide to Developing Agricultural Mar-kets and Agro-Enterprises, World Bank, Washington D.C.

9. Hamzaoui L., Merunka, E. D. (2007), Consumers‘ product evaluations in emerging markets, International Marketing Review, Vol. 24 Iss 4 str. 409 – 426

10. http://interbrand.com/assets/uploads/Interbrand-Best-Global-Brands 2013.pdf?_ga=1.44337319.2084145563.1409826201

11. http://www.interbrand.com/en/best-global-brands/2013/articles-and-interviews/the--new-rules-of-brand-leadership.aspx

12. Ille, F.R., Chailan, C. (2011),“Improving global competitiveness with branding stra-tegy“, Journal of Technology Management in China, Vol.6, Iss1, str. 84-96

209

13. Jaffe, D., Nebenyahl, D. (2006), Nation Image&Competitive Adventage, Copenha-gen Business School Press

14. Kaneva, N. (2011), Nation Branding: Toward an Agenda for Critical Research, Inter-national Journal of Communication 5 (2011), str 117–141

15. Kavaratzis, M., Ashworth, G. J. (2005), „City branding: an effective assertion of identity or a transitory marketing trick?“, Tijdschrift voor Economische en Sociale Geografie, Vol. 96, No. 5, str. 506-14.

16. Ministarstvo finansija, Najveći srpski izvoznici, dostupno na http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/Najveci%20srpski%20izvoznici/15%20IZVOZNIKA%20-JANU-AR-%20MART.pdf

17. Najbolje iz Srbije, Dobitnici nagrada, privredni pregled18. Siepa, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Republike Srbije, Organska

poljoprivreda u Srbiji, 201319. Skoko, B. (2009), Država kao brend, Zagreb20. Szondi, G. (2008), Pragmatic challenges of the nation-branding concept: country

promotion and image management – the case of Hungary, in Dinnie, K. (Ed.), Na-tion Branding, Concepts, Issues, Practice, Butterworth Heinemann Dutton, Oxford, str. 201-5

Apstrakt: U razvoju svetske i domaće privrede brend predstavlja nezaobilaznu marketinšku ka-tegoriju čija primena beleži tendenciju rasta. Države sve više uviđaju značaj brendiranja proizvo-da, turističke ponude, ali i intelektualnih sposobnosti i karakteristika građana koji u njima žive. Podsticanjem razvoja jakih brendova doprinosi se povećanju prepoznatljivosti na međunarodnom tržištu i poboljšava se konkurentnost.

U radu će biti analiziran značaj primene strategije brendiranja, istaći će se snaga najznačajnijih srpskih brendova i identifikovati faktori koji su od krucijalnog značaja za ostvarivanje prepozna-tljivog nacionalnog identiteta.

U nastojanju da se ostvari što povoljnije učešće u svetskoj javnosti, finansijskim i investicionim fondovima veoma je teško izboriti se za željenu poziciju. Iz tog razloga, proces brendiranja treba da bude planski i sistematičan, kako bi se opravdala sredstva i napori koji se ulažu, što će rezulti-rati i poboljšanjem konkurentnosti Srbije na međunarodnom tržištu.

Ključne reči: Srbija, brend, imidž, identitet, konkurentnost

Abstract: In the development of the world and domestic economy, the brand represents an unavo-idable marketing category the application of which has a rising tendency. States are realizing the importance of branding products, touristic offer, but also intellectual abilities and characteristics of their citizens. Enhancing the development of major brands contributes to recognizability on the international market and improves competitiveness.

The paper shall analyze the importance of applying branding strategies, emphasize the strength of the major Serbian brands and identify the crucial factors for establishing the recognizable national identity.

Striving to secure a more favorable participation in the world public, it is very difficult for financi-al and investment funds to secure a desired position. Therefore, the process of branding should be planned and systematic in order to justify the funds and efforts invested, which shall also result in the enhancement of competitiveness of Serbia on the international market.

Key words: Serbia, brand, image, identity, competitiveness

211

Značaj ljudskih resursa za konkurentnost srpske privredeMarko Slavković*

Uvod

Konkurentnost domaće privrede i pronalaženje načina i mogućnosti za njeno unapre-đenje već dugi niz godina predstavljaju jednu od najproučavanijih oblasti ekonomske nauke u Srbije. Brojne analize i sprovedena istraživanja uvek otvaraju neke nove vidike od strane stručne javnosti i akademskih krugova, ali u praktičnom smislu malo toga se i realizuje, pre svega zbog nedostatka volje političkih aktera. Inertnost donosilaca odluka iz političkog establišmenta ima posebnu težinu u situaciji kada se van okvira nacionalnih granica dešavaju promene koje imaju značajan geopolitički i ekonomski uticaj. Aktuelni trenutak društvene i ekonomske realnosti u Srbiji oslikava jednu veoma tešku situaciju: visok budžetski deficit koji zahteva radikalne rezove izdataka za zarade u javnom sekto-ru sa potencijalno velikim uticajem na pad kupovne moći, dramatičan rast učešća javnog duga u odnosu na bruto domaći proizvod, depresijacija domaće valute koja je direktna posledica rasta javnog duga i razduživanja banaka prema matičnim kompanijama u ino-stranstvu zbog stagnacije kreditne aktivnosti, veliki infrastrukturni projekti za koje su povučene strane kreditne linije se ne odvijaju predviđenom dinamikom, pad industrijske proizvodnje i ponovni ulazak u recesiju.

Uticaj pojedinih faktora iz inostranstva multiplikuje probleme: priliv stranih investicija je usporen i ne daje dovoljno impulsa oživljavanju privredene aktivnosti, spor oporavak privreda zemalja Evropske unije koji su glavni spoljnotrgovinski partner Srbije nije do-voljno brz i dodatno se usporava sa tendencijom ponovnog ulaska u recesiju što smanjuje izvoznu tražnju, izvozna šansa na tržištu Rusije nastala kao posledica međusobnih sank-cija Rusije i Evropske unije ne može da se iskoristi u punoj meri pre svega zbog slabe izvozne ponude i nemogućnosti da se odgovori na kvantitativne zahteve.

Postojeća situacija zahteva od kreatora ekonomske politike brza i kvalitetna rešenja koje mogu sprečiti ekonomski sunovrat domaće privrede. Stručna javnost i politički akteri su uglavnom saglasni da se što pre treba okrenuti održivom modelu ekonomskog razvoja koji podrazumeva reindustrijalizaciju zemlje odnosno podsticanje proizvodnje, smanje-nje sive ekonomije, pokretanje velikih infrasturukturnih projekata koji imaju značajan multiplikacioni efekat na privrednu aktivnost, rešavanje problema preduzeća u restruk-turiranju koji su generatori nelikvidnosti, restrukturiranje javnih preduzeća koja mono-polske položaje koriste za generisanje gubitaka umesto za stvaranje nove vrednosti, pod-sticanje stranih investicija i to naročito onih koje podrazumevaju ulaganje u proizvodne kapacitete i mogućnošću izvoza.

Uprkos velikom stepenu saglasnosti oko navedenih mera, jedan važan aspekt konkuret-nosti srpkse privrede koji se odnosi na ljudske resurse se svesno zanemaruje. To može

* Ekonomski fakultet, Kragujevac

212

biti posledica ekonomske miopije ili zablude koja je više formirana laičkim mišljenjem umesto realnom analizom raspoloživih podataka. I pored ustaljenog mišljenja da Srbija raspolaže sa velikim potencijalom u ljudima koji podrazumeva veliki broj kvalifiko-vanih pojedinaca za različite oblasti, analizom raspoloživih podataka se dobija nešto drugačija slika. Na taj način se dovode u pitanje i sve prethodne mere jer se postavlja realno pitanje sa kojom radnom snagom privući strane investicije, podstaći proizvodnju, kreirati novu vrednost ili podići konkurentnost domaćih preduzeća.

Teorijska osnova

Istražujući značaj ljudskih resursa za ekonomski razvoj, Appleton, Atherton i Bleaney (2008) su izneli stav da je humani kapital polazna tačka teorijskih i emprijskih modela ekonomskog rasta. U prilog tome govori veliki broj studija koji se bavio različitim aspek-tima ljudskih resursa na globalnom nivou i njihovom uticaju na ekonomski prosperitet zemlje. Ljudski resursi poseban značaj dobijaju kao nosioci znanja, veština i sposobnosti u ekonomiji zasnovanoj na znanju (knowledge-based economy) u kojoj ideje imaju veći značaj od fizičkih resursa, a primena tehnologije je važnija od fizičke transformacije dobara i usluga korišćenjem jeftine radne snage. Ekonomska stvarnost u kojoj znanje ima dominantnu ulogu je realnost na globalnom nivou koja od ljudi zahteva više znanja, sposobnosti i veština kako bi mogli da budu konkuretni na tržištu radne snage.

Ekonomija znanja se zasniva na četiri osnovna elementa (World Bank Institute, 2001):

• Režim ekonomske i institucionalne podrške koji obezbeđuje podsticaje za efikasno korišćenje postojećeg i novog znanja i ohrabrivanje preduzetnistva;

• Obrazovanu i obučenu populaciju koja kreira, deli i koristi znanje;• Dinamičku informacionu infrastrukturu koja podržava efektivnu komunikaciju, di-

seminaciju i procesuiranje informacija;• Efikasan inovacioni sistem firmi, istraživačkih centara, univerziteta, konsultanata

i ostalih organizacija koji mogu da se uključe u rastući stok globalnog znanja i koji mogu da ga prilagode lokalnim potrebama i iskoriste za kreiranje nove tehnologije.

Prema OECD (1996) izveštaju, zapošljavanje u ekonomiji baziranoj na znanju se ka-rakteriše rastućom tražnjom za visoko obučenim radnicima. Promene u tehnologiji i napredak u informacionoj tehnologiji čine da obrazovana i obučena radna snaga sve više dobija na vrednosti, dok se vrednost i značaj manje obučenih pojedinaca na tržištu radne snage ubrzano smanjuje. Zbog toga politika vlade mora da bude usmerena na ra-zvoj ljudskog kapitala kroz promociju pristupa raznim veštinama, povećanje distribucije znanja kroz kolaborativne mreže i difuziju tehnologije i obezbeđivanje i omogućavanje organizacionih promena tako da se iskoriste benefiti od upotrebe tehnologije za poveća-nje produktivnosti.

Priprema radnika za konkurentnost u globalnoj ekonomiji zahteva novi model obrazo-vanja i obuke koji je zasnovan na celoživotnom učenju (lifelong learning). On podrazu-meva učenje od ranog detinjstva do samog penzionisanja i u sebe uključuje: formalno obrazovanje (formal education), neformalno obrazovanje (nonformal education) and in-formalno obrazovanje (informal education), koji se mogu opisati ne sledeći način (World Bank, 2003):

213

• Formalno obrazovanje uključuje strukturirane programe koji su prepoznati od stra-ne formalnog obrazovnog sistema i dovode do dobijanja sertifikata.

• Neformalno obrazovanje podrazumeva strukturirane programe koji nisu formalno prepoznati od strane nacionalnog obrazovnog sistema (na primer strukturirane pro-grami obuke na poslu).

• Informalno obrazovanje uključuje nestrukturirano učenje koje se može obavljati bilo gde i koje nije prepoznato od strane formalnog nacionalnog obrazovnog sistema (na primer: nestrukturirani treninzi na poslu ili učenje kroz obavljanje posla).

Istraživanja su pokazala da sam kvalitet obrazovanja, meren onim što ljudi znaju, ima pozitivan uticaj na visinu ličnog dohotka, distribuciju prihoda i ekonomski rast (Hanus-hek i Wößmann, 2007). Aspekt kvaliteta obrazovanja je naročito bitan u domenu funk-cionalnog znanja odnosno praktične primene stečenih znanja. Da bi se identifikovao kvalitet samog znanja korišćena su brojna istraživanja, ali je najznačajnije ono koje se odnosi na PISA testiranje. Rezultati ovog testiranja su pokazali da relativno mala una-pređenja veština (funkcionalnog znanja) nacionalnog korpusa radne snage mogu imati veliki pozitivan uticaj na ekonomski rast u budućnosti (OECD, 2010). Da je obrazovanje važan faktora ekonomskog rasta pokazala su i istraživanja koje su sproveli Hanushek i Kimko (2000) i Cheung i Chan (2008).

Sledeći važan aspekt uticaja ljudskih resursa na ekonomski rast i prosperitet zemlje pola-zi od poznate Maltusove (Thomas Malthus) teoreme koja sugeriše da rast populacije ima pozitivan uticaj na ekonomski rast. Brojna istraživanja su potvrdila pozitivan uticaj rasta populacije na ekonomski rast, među kojima i istraživanje koja je sproveo Savaş (2008) na uzorku zemalja iz centralne Azije. Do sličnih rezultata je došao i Dao (2012) koji je na osnovu padataka dobijenih od Svetske Banke na uzorku od 34 zemlje u razvoju utvrdio je da je stopa rasta GDP po glavi stanovnika linearno zavisna od rasta populacije.

Pored rasta populacije odnosno prirodnog priraštaja, značajan aspekt strukture ljudskih resursa na nekom geografskom prostoru zavisi od demografskih kretanja. Veoma važan segment demografskih promena se odnosi i na migracije stanovništva, naročitu u dome-nu koji je označen kao efekat „odliva mozgova“ (brain drain). Carrington i Detragiache (1999) su u svojoj studiji analizirali obrazovnu strukturu imigranata u zemljama koje su članice Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) i utvrdili da dominantnu ulogu imaju ljudi sa tercijarnim obrazovanjem, sa učešćem većim od 50 % u ukupnoj imigrantskoj strukturi. Konstantan odliv visoko obrazovanih ljudi iz zemalja u razvoju u razvijene zemlje uslovio je specifičan vid zavisnosti njihovih ekonomija od ovog pri-liva, do nivoa u kome se preispituju mogućnosti realizacije privrednog rasta bez ovih migracija.

Ovakav demografski tok na globalnom nivou u suštini predstavlja okosnicu Treće demo-grafske tranzicije (Coleman, 2006). Razvijene zemlje Evropske Unije, ali i zemlje kao što su Kanada i Sjedinjenje Američke Države kroz precizno definisanu imigrantsku po-litiku obezbeđuju sebi potrebne ljudske resurse, koji privučeni boljim kvalitetom života napuštaju domicilne zemlje. Na taj način navedene zemlje ostvaruju dvostruki benefit: 1) povećavaju kvalifikacionu strukturu svog stanovništva, što je pretpostavka održivog ekonomskog rasta; i 2) održavaju brojnost populacije stanovništva na određenom ni-vou, čime nadoknađuju efekte negativnog prirodnog priraštaja, i na taj način obezbeđuje

214

pretpostavke za ekonomski rast. Zemlje iz kojih emigrira stanovništvo uglavnom ostaju lišene ovih benefita, a samim tim i izgleda za održiv ekomski rast.

Analiza relevatnih pokazatelja

Prethodno dat teorijski pregled omogućava sagledavanje relevatnih pokazatelja koji se odnose na ljudske resurse, a koji se mogu koristiti za poređenje sa ostalim zemljama ili poželjnim standardima. Jedan od najznačajnih je kvalifikaciona struktura stanovništva i u tom pogledu činjenice se vezuju za sledeću statistiku (Republički zavod za statistiku Srbije, 2012): (1) visoko kvalifikovani 7,5 %; (2) srednje kvalifikovani 41,1 %; i (3) nisko kvalifikovani 51,4 %. Dobar parametar za poređenje predstavlja kvalifikaciona struktura na nivou Evropske Unije (Cedefop, 2009): (1) visoko kvalifikovani 27,7 %; (2) srednje kvalifikovani 49,5 %; i (3) nisko kvalifikovani 22,8 %. Evidentno je da broj visokokvali-fikovanih u Srbiji skoro četiri puta manji nego u Evropskoj uniji što ukazuje na značajan nedostatak ljudskih resursa sa tercijarnim obrazovanjem.

Rezultati PISA testiranja koje je u Srbiji sprovedeno 2012. godine takođe otkrivaju ano-malije obrazovnog sistema i sugerišu na problem u kvalitetu ponude ljudskih resursa, kao i mogućnost za ekonomski rast. U odnosu na rezultate sprovedenog istraživanja Pavlović-Babić i Baucal (2013) navode sledeće: (1) 40 % učenika nije dostiglo nivo funk-cionalne pismenosti; (2) čitalačka pismenost je 50 % manje od proseka zemalja OECD-a; i (3) 35 % učenika nije dostiglo nivo naučne pismenosti. Ovakvi rezultati ukazuju na ni-zak nivo funkcionalnog znanja kod učeničke populacije što će se nakon nekoliko godina negativno reflektovati na kvalitet ponude ljudskih resursa.

Ulaganjem u razvoj sistema celoživotnog učenja bi se moglo uticati na promenu kvalifi-kacione strukure zaposlenih, ali su u Srbiji ta ulaganja na vrlo niskom nivo koji ne omo-gućava ostvarivanje nekih značajnijih efekata po tom osnovu. U prilog tome najbolje govore podaci o sredstvima koja se izdvajaju za finansiranje obrazovanje. U Tabeli 1 su dati uporedni podaci Danske, kao jedne od zemalja osnivača Evropske Unije, zatim Ru-munije, kao zemlje koja je kroz proces integracija priključena Evropskoj Uniji, i Srbija, koja je zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj Uniji.

Tabela 1.Finansiranje obrazovanja

Zemlja Svi nivoi obrazovanja

Osnovno obrazovanje

Srednje obrazovanje

Više i visoko obrazovanje

Obrazovanje odraslih i

ostalo obrazovanje

Danska 8.51% 1.92% 2.92% 2.72% 0.95%

Rumunija 3.53% 1.27% 0.76% 0.70% 0.80%

Srbija 3.50% 1.68% 0.87% 0.88% 0.05%

Ukupni javni izdaci za obrazovanje kao procenat BDP

Izvor: European Commission (2010) i Republički zavod za statistiku (2010)

215

Važan parametar koji ukazuje na migracije stanovništva, a naročito visokoobrazovnih pojedinaca iz neke zemlje, je brain – drain indikator. Prema izveštaju Svetskog ekonom-skog foruma (Schwab, 2010) u odnosu na ovaj indikator Srbija se nalazi na 136 mestu što ukazuje na visok odliv kvalifikovanih ljudi iz zemlje. Drugim rečima, Srbija se svrstava u deset najvećih “izvoznika” kvalifikovane radne snage, mereno brojem visokokvalifi-kovanih pojedinaca koji emigriraju iz zemlje u odnosu na ukupan broj stanovnika. Ne-gativ efekat na održiv ekonomski rast se ostvaruje po dva osnova: (1) pogoršanje kvalifi-kacione strukture stanovništva; i (2) smanjenje ukupne populacije. Dodatno, smanjenje ukupne populacije se ne nadoknađuje kroz prirodni priraštaj, nego se dodatno ubrzava kroz negativan prirodni priraštaj od 0,5 % (Republički zavod za statistiku, 2012).

Navedeni podaci se direktno reflektuju na ponudu ljudskih resursa i mnoge domaće fir-me imaju problema u pronalaženju odgovarajućih kadrova za upražnjenja radna mesta. U prilog tome govori i originalno istraživanje koje je sprovedeno na uzorku od 148 do-maćih preduzeća (malih, srednjih i velikih) koja svoje poslovanje obavljaju u sledećim gradovima: Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Niš i Novi Pazar. Rezultati istraživanja (Babić i Slavković, 2011) su pokazali da, i pored visoke nezaposlenosti, veliki broj firmi ima problema sa pronalaženjem adekvatnih kadrova. Najveći broj firmi nema problema u pronalaženju adekvatnih kadrova, ali broj firmi koji stalno ili povremeno imaju proble-ma u pronalaženju kadrova je veći od 50 % posmatranog uzorka (Slika 1).

Na osnovu ovoga može se zaključiti da kvalifikaciona struktura nezaposlenih lica nije adekvatna odnosno da njihova znanja, veštine i sposobnosti ne odgovaraju zahtevima tržišta rada. Sve ovo ukazuje na potrebu prekvalifikacije i dokvalifikacije nezaposle-nih u cilju bržeg zapošljavanja i smanjivanja nezaposlenosti u zemlji. Ovakvo stanje, sa aspekta poslodavaca, može da znači i smanjenje mogućnosti za rast i razvoj firme, što u krajnjem ishodu dovodi do usporavanja privrednog rasta.

Slika 1.Teškoće u pronalaženju odgovarajućih kadrova

Bez odgovora4.0% Nije teško

19.0%

I jeste i nije teško22.0%

Teško je55.0%

Izvor: Babić i Slavković, 2011

Sa prethodnih grafika jasno se može zaključiti da poslodavci u velikoj meri cene kod zaposlenih ostvareni stepen stučne spreme i zanimanje koje je stečeno kroz sistem for-malnog obrazovanja. Sa Slike 3 se vidi da su poslodavci veoma spremni da vrednuju i određene kvalifikacije koje nisu stečene kroz sistem formalnog obrazovanja, ali omogu-ćavaju efikasno izvršavanje radnih operacija.

216

Slika 2.Važnost određenog stepena stručne spreme

Izvor: Babić i Slavković, 2011

Slika 3.Važnost kvalifikacija (bez obzira na način sticanja)

Izvor: Babić i Slavković, 2011

Praktične implikacije i predlozi za poboljšanje postojeće situacije

Stanje analiziranih pokazatelja ukazuje na značajne slabosti u domenu trenutne ponude ljudskih resursa, ali i projekcije razvoja, na bazi prikazanih podataka, ne obećavaju bolje stanje. Kvalifikaciona struktura zaposlenih je nepovoljna i zahteva značajnija ulaganja u sve oblasti obrazovanja. Pored zahteva za povećanim ulaganjem, mora se voditi računa i o kvalitetu investicija u obrazovanje kako se one ne bi pretvorile u jednokratan trošak, a taj kvalitet pre svega treba tražiti u razvoju funkcionalnog znanja. Kreatori obrazovne politike, ukoliko nastoje da obrazovanje bude u funkciji ekonomskog razvoja, moraju promeniti modus funkcionisanja obrazovnog sistema čiji će efekat biti meren kroz PISA testiranje.

Negativan prirodni priraštaj i smanjivanje ukupne populacije negativno utiče na eko-nomski rast i zbog toga je potrebno što pre uspostaviti mehanizme za podsticanje pri-

217

rodnog priraštaja. I pored činjenice da podsticanje nataliteta zahteva određena sredstva, koja je u situaciji velikog budžetskog deficita nemoguće naći, postoje određene mere koje ne zahtevaju velika budžetska izdvajanja, a koja mogu dati vidljive rezultate (na primer: plaćeno trudnično odsustvo sa posla). Takođe, proaktivnija politika prema emigrantima koja će eliminisati faktore njihovog odlaska iz zemlje može doprineti smanjivanju broju iseljenika iz Srbije, naročito onih visokokvalifikovanih.

Zaključak

Ekonomski oporavak zemlje se do određene granice može ubrzati primenom mera koje su predložene od strane političkih zvaničnika i stručne javnosti, jer postoji rezerva nei-skorišćenog potencijala u svim resursima, pa i ljudskim resursima, koji se mogu uposliti na efektivniji i produktivniji način. S druge strane, svaka od predloženih mera za eko-nomski oporavak zemlje će efekte iscpljivati u kratkom i srednjem roku, jer će se vrlo brzo suočiti sa deficitom ljudskih resursa. Činjenica da više od 50 % poslodavaca ima problem sa pronalaženjem odgovarajućih kadrova za upražnjena radna mesta sugeriše na ozbiljnu diskrapancu između ponude i tražnje za ljudskim resursima. Zbog toga i set mera na podsticanju stranih investicija možda neće ostvariti zadate ciljeve jer realan pro-blem predstavlja pronalaženje odgovarajućih kadrova koji će biti uposleni. Taj problem se na određeni način može prevazići izborom investicija, koje će biti usmerene na zapo-šljavanje većeg broja manje kvalifikovanih ljudi, ali se na taj način ne podstiče ostanak visokokvalifikovanih pojedinaca u zemlji, već se podstiče njihov odlazak. Očigledno je da se problem strukture ponude ljudskih resursa ne može rešiti u kratkom roku, ali se čini i da je krajnje vreme da se nešto preduzme i na tom polju, naročito ako se ima u vidu da svi prikazani podaci, kao i rezultati sprovedenih istraživanja na primerima drugih zemalja, ukazuju na dugoročnu inferiornost ponude ljudskih resursa u našoj zemlji koja će uz postojeće parametre imati inhibirajući uticaj na ekonomski rast. Određene mere koje treba sprovesti traže veća ulaganja i one će verovatno imati evolutivan karakter. S druge strane, čitav niz aktivnosti se već finansira iz budžeta i potrebno ih reorganizovati ili modifikovati tako da budu u funkciji razvoja ljudskih resursa (na primer, reforma obrazovnog sistema).

Literatura

Appleton, S., Atherton, P. Bleaney, M. (2008), International school test scores and eco-nomic growth, CREDIT Research Paper, No. 08/04.

Babić, V., Slavković, M. (2011), Povezanost obrazovnog sistema i potreba privrede, u Zu-bović, J. (urednik) monografija: Aktivne mere na tržištu rada i pitanja zaposlenosti, Institut ekonomskih nauka, Beograd, str. 1-26.

Carrington, W.J., Detragiache, E. (1999), How Extensive Is the Brain Drain?, Finance & Development, Volume 36, Number 2, pp. 46-49.

Cedefop (2009), Future skill supply in Europe - Medium-term forecast up to 2020: Key Findings, Publications Office, Luxembourg

Cheung, H.Y., Chan, A.W.H. (2008), Understanding the relationships among PISA sco-res, economic growth and employment in different sectors: A cross-country study, Research in Education, No. 80, pp. 93-106.

218

Coleman, D. (2006), Immigration and Ethnic Change in Low-Fertility Countries: A Third Demographic Transition, Population and Development Review, Volume 32, Number 3, pp. 401–446.

Dao, M.Q. (2012), Population and Economic Growth in Developing Countries, Interna-tional Journal of Academic Research in Business and Social Sciences, Vol. 2, No. 1, pp. 6-17.

European Commission (2010), National actions to implement Lifelong Learning in Eu-rope, Directorate-Generale for Education and Culture, Brussels

Hanushek, E., D. Kimko (2000), Schooling, Labor-Force Quality, and the Growth of Nations, American Economic Review, No. 90, pp. 1184-1208.

Hanushek, E., Wößmann, L. (2007), The Role of Education Quality in Economic Gro-wth, Policy Research Working Paper 4122, World Bank, Washington, D.C.

OECD (1996), Knowledge – Based Economy, OECD: Paris.OECD (2010), The High Cost of Low Educational Performance: The Long-Run Econo-

mic Impact of Improving PISA Outcomes, OECD: Paris.Pavlović-Babić, D., Baucal, A. (2013), PISA 2012 u Srbiji: prvi rezultati, Institut za psi-

hologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, Centar za primenjenu psihologiju, Beo-grad.

Republički zavod za statistiku Srbije (2010), Statistički godišnjak Srbije, BeogradRepublički zavod za statistiku Srbije (2012), Statistički godišnjak Srbije, BeogradSavaş, B. (2008), The Relationship Between Population and Economic Growth: Empiri-

cal Evidence from the Central Asian Economies, OAKA, Vol. 3, No. 6, pp. 161-183.Schwab, K. (Ed.) (2010). The Global Competitiveness Report 2010–2011. Geneva: World

Economic Forum.World Bank Institute (2001), Korea and the Knowledge-Based Economy, Washington,

D.C.World Bank, 2003, Lifelong Learning in the Global Knowledge Economy: Challenges

for Developing Countries, Washington, D.C.

Značaj ljudskih resursa za konkurentnost srpske privrede

Apstrakt: Talentovani pojedinci koji raspolažu setom različitih sposobnosti, veština i znanja doprinose ostvarivanju konkurentske prednosti na nivou poslovnih organizacija čime se istovre-meno podiže konkurentnost nacionalne privrede na globalnom nivou. Ponuda ljudskih resursa na nekom geografskom prostoru u značajnoj meri određuje i mogućnosti investiranja i stvaranja nove vrednosti. Cilj rada je da se kroz analizu ponude ljudskih resursa na nacionalnom nivou i komparaciju relevantnih podataka sa podacima iz drugih nacionalnih ekonomija identifikuje rele-vatnost ovog faktora konkurentnosti. Svrha rada je da se na osnovu sprovedene analize identifiku-je set mera koje mogu imati uticaj na promenu postojećeg stanja. Značaj ovakve analize posebno ima smisla u situaciji u kojoj veći deo domaće javnosti i političke elite favorizuje ljudski potencijal kao važan faktor konkurentnosti i mogućnost za privlačenje stranih investicija.

219

The importance of human resources for the competitiveness of Serbian economy

Abstract: Talents who have different set of abilities, skills and knowledge and contribute to the achievement of competitive advantages at the level of business organization which also increases the competitiveness of the national economy globally. Supply of human resources in a geographic area to a large extent determines the investment opportunities and the creation of new value. The objective of this paper is to analyze the supply of human resources at the national level and a identify the relevance of this factor of competitiveness in comparison of relevant data with data from other national economies. The purpose of this paper is that identifies a set of measures that may have an impact on changing the current situation. The significance of this analysis especially makes sense in a situation where most of the domestic public and political elite favored human capital as an important factor of competitiveness and ability to attract foreign investment.

221

Uticaj evropskih integracija na obim spoljnotrgovinske razmene SrbijeZorana Kostić / Ivana Ilić / Jelena Mladenović*

Uvod

U savremenim uslovima spoljnotrgovinski aspekt integracionih procesa naročito dolazi do izražaja. Da bi se osigurali najpovoljniji ishodi za zemlju treba valjano razmotriti pozitivne i negativne efekte na obim spoljnotrgovinske razmene koje donosi članstvo u integraciji. Permanentno postojanje spoljnotrgovinskog deficita nameće potrebu za sagledavanjem njegovog obima i strukture tj. odnosa uvoza namenjenog investicijama i potrošnji, od čega zavisi budući izvoz i sposobnost da se smanji deficit. Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita podrazumeva adekvatno upravljanje domaćom tražnjom i njenom strukturom. Proces liberalizacije i politika deviznog kursa su korektivni faktori koji doprinose rešavanju negativnog salda trgovinskog bilansa. Veliki stepen otvorenosti privrede mora biti praćen koordinacijom relevantnih politika u okviru jedinstvenog stra-teškog opredeljenja. Takođe, potreban ali ne i dovoljan uslov u ispoljavanju pozitivnih efekata ekstenzivne liberalizacije je visoka konkurentnost ukupne privrede.

Aktuelnost ove teme proizilazi iz uticaja koji proces pristupanja Evropskoj uniji ima na spoljnotrgovinsku politiku i buduće spoljnotrgovinske odnose zemlje sa dosadašnjim najznačajnijim partnerima. Predmet rada je sagledavanje značaja procesa evropskih integracija za obim spoljnotrgovinske razmene. Kako je jačanje izvozno usmerene ra-zvojne strategije imperativ za razvoj spoljne trgovine nacionalnih ekonomija, potrebno je osnažiti izvozne kapacitete celokupne privrede. S obzirom na to da je malo tržište ograničenje za obezbeđenje dugoročno stabilnog rasta, od izuzetne je važnosti osigurati pristup tržištu velike apsorbcione snage.

1. Teorijski osvrt uslovljenosti spoljnotrgovinskih odnosa ekonomskim integracijama

Ekonomske integracije predstavljaju mehanizam koji dovodo do otklanjanja različitih vrsta nameta kojima se ograničava uvoz i time štiti domaća privreda. Na taj način, one omogućavaju razvoj zajedničkog tržišta i stimulativno deluju na razvoj spoljnotrgovin-skih odnosa između različitih zemalja.

Jasno je da zemlja u početnim fazama razvoja nije spremna za ulazak u ekonomske inte-gracije jer bi iste na nju imale potencijalni negativan uticaj. Ova činjenica ukazuje da je blagotvorno dejstvo ekonomskih integracija na konkretnu zemlju uslovljeno nivoom nje-nog privrednog razvoja. Stoga i ne čudi da su čak i danas najrazvijenije privrede sveta, u početnim etapama razvoja primenjivale protekcionističke politike. Na višem stepenu

* Studenti doktorskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Nišu.

222

razvoja, za zemlju postaje poželjno povezivanje sa inostranim partnerima i izlazak na globalno tržište. Nakon određenog perioda zaštite protekcionističkim merama, proizvo-đači su dovoljno jaki da se suoče sa inostranom konkurencijom. Ukoliko protekcionizam i na višim instancama razvoja uzme maha, on postaje štetan za sve aktere – kako za proizvođače koji postaju neefikasni, tako i za kupce koji plaćaju više cene, a u krajnjem i za državu čiji privredni rast nesumnjivo biva ugušen. U tom trenutku do izražaja dolaze sve prednosti ekonomskih integracija.

Načelno posmatrano, ekonomske integracije mogu imati kako pozitivan tako i negati-van uticaj na zemlje članice. Ovu pojavu istraživao je Jacob Viner, definisavši pritom dva pojma – stvaranje trgovine (trade creation) i skretanje trgovine (trade diversion). Stvaranje trgovine će postojati i omogućiti porast blagostanja ukoliko povećana ponuda i uvoz dobara koji su od strane partnerske zemlje proizvedeni po nižim troškovima, zamenjuju više troškove domaće proizvodnje. Međutim, do skretanja trgovine doći će ukoliko povećani uvoz iz partnerskih zemalja istisne uvoz dobara iz ostatka sveta koji su proizvedeni po još nižim troškovima.1

Treba imati u vidu da razvijene zemlje i zemlje u razvoju neće ostvariti isti nivo koristi od uključivanja u ekonomske integracije. Zanemarimo činjenicu da vrlo često dolazi do zaključivanja nefer trgovinskih aranžmana gde razvijene zemlje nameću liberalizaciju za proizvode koje same proizvode, dok zatvaraju tržišta za proizvode u čijoj su proizvod-nji inferiorne. Dakle, pod ostalim nepromenjenim okolnostima zemlje u razvoju mogu ostvariti čak i veću korist od integracija u odnosu na razvijene zemlje.

Levchenko i Zhang bavili su se utvrđivanjem dobiti koje ostvaruju zemlje Zapadne Evrope i zemlje Istočne Evrope prilikom uključivanja istočnoevropskih zemalja u ra-zličite oblike evropskih ekonomskih integracija. Rezultati do kojih su došli govore da zemlje Istočne Evrope uključivanjem u različite oblike ekonomskih integracija ostva-ruju velike koristi u odnosu na pređašnje stanje zatvorenosti. Prosečna dobit za Istočnu Evropu u celini iznosi prema njihovim proračunima 9,23%, pri čemu najmanju korist ostvaruje Rusija od 2,85%, dok najvišu korist ostvaruje Estonija od 20%. Ovako velike razlike u nivou ostvarene koristi od uključivanja u ekonomske integracije mogu se obja-sniti teorijom komparativne prednosti Davida Rikarda. One zemlje koje imaju približan nivo razvoja tehnologije u poređenju sa zemljama Zapadne Evrope, ostvariće manje ko-risti od udruživanja u različite oblike ekonomskih integracija. Međutim, one zemlje koje pokazuju najvišu razliku u nivou razvijenosti tehnologije u odnosu na zemlje Zapadne Evrope, ostvariće najveću dobit po osnovu ulaska u integracije. Estonija je upravo pri-mer takve zemlje. Sa druge strane, prosek dobiti koju zemlje Zapadne Evrope ostvaruju udruživanjem u ekonomske integracije sa zemaljama Istočne Evrope je 0,16% i kreće se od 0% u slučaju Portugalije do 0,4% u slučaju Austrije. Dakle, kod ove grupe zemalja dominiraju troškovi u odnosu na dobit od trgovine sa manje razvijenim zemljama.2

Treba imati u vidu da su dobici koje jedna zemlja ostvaruje od ulaska u ekonomske in-tegracije, različito raspoređeni tokom različitih faza integrisanosti zemlje. U prvoj fazi

1 Antevski, M., „Efekti regionalne ekonomske integracije u Evropi tipa sever-sever i sever-jug”, Ekonomski anali, 2007., str. 172.

2 Levchenko, A., Zhang, J., Comparative advanteage and the welfare impact of European integration, Eco-nomic Policy, Vol. 27, Iss. 72, Oktobar 2012., str. 571.

223

ulaska u integraciju obično dolazi do rasta obima trgovine i bruto domaćeg proizvoda (BDP). Međutim, tokom perioda prilagođavanja najčešće dolazi do povećanja stope ne-zaposlenosti, što ukazuje na postojanje i negativnih strana pripadnosti ekonomskim inte-gracijama. U daljim fazama tj. srednjoročno i dugoročno posmatrano, imamo pozitivne efekte koji se ogledaju u povećanoj mobilnosti radne snage, smanjenju inicijalno pove-ćane nezaposlenosti, otvaranju novih radnih mesta i isticanju značaja ekonomije obima. U krajnoj instanci, pridruživanje ekonomskim integracijama omogućiće zemlji članici ostvarivanje višeg nivoa tehnološkog razvoja i višeg nivoa privrednog rasta i razvoja.3

Važno je istaći da spoljnotrgovinska razmena dovodi do uspostavljanja ne samo direktne veze između zemalja trgovinskih partnera, već i indirektne veze između zemalja putem određenih čvorova. Ove veze objašnjava takozvana teorija složene mreže. Naredni gra-fikon pokazuje interakcije između tri zemlje. I na jednoj i na drugoj slici postoji deficit zemlje 1 prema zemlji 2. Međutim, u zavisnosti od vrednosti deficita zemlje 2 prema zemlji 3, deficit zemlje 1 može ali i ne mora biti prenet na zemlju 3. Odatle proizilazi da je stvarni poverilac zemlje 1 u stvari zemlja 3, a ne zemlja 2. Međutim, ukoliko zemlja 3 ima deficit prema zemlji 1, sve zemlje se nalaze u globalnoj ravnoteži, iako na nivou bilateralnih odnosa postoji izvesna neravnoteža.4

Grafikon 1.Uticaj spoljnotrgovinskih odnosa na globalnu platnobilansnu ravnotežu

Izvor: Krings, G., Carpantier, J-F., Delvenne, J-Ch., Trade Integration and Trade Imbalances in the European Union: A Network Perspective, Plos One, Vol. 9, Iss. 1, 2014., str. 4.

Evropska unija kao dominantan vid regionalne ekonomske integracije savremenog doba za skoro šest decenija postojanja omogućila je značajan pomak u ekonomskom razvoju zemalja članica. Jedno od najznačajnijih polja uticaja Evropske unije odnosi se na podsti-canje konkurencije do kojeg je došlo stvaranjem zajedničkog tržišta. Širenje spoljnotrgo-vinske razmene duž celog evropskog kontinenta posredstvom Evropske unije omogućilo je benefite za mnoge interesne grupe, u prvom redu za kupce, budući da im je ostavljena

3 Antevski, M., Efekti regionalne ekonomske integracije u Evropi tipa sever-sever i sever-jug, Ekonomski anali, 2007., str. 173.

4 Krings, G., Carpantier, J-F., Delvenne, J-Ch., Trade Integration and Trade Imbalances in the European Union: A Network Perspective, Plos One, Vol. 9, Iss. 1, 2014., str. 4.

224

mogućnost izbora između više proizvoda različith proizvođača čije su cene pod priti-skom konkurencije sve niže a kvalitet sve viši.5

2. Empirijski pregled spoljnotrgovinskih odnosa Srbije

Uopšteno govoreći, ekonomske integracije imaju pozitivan potencijalni uticaj na spolj-notrgovinsku poziciju zemlje članice. Međutim, treba imati u vidu da kako teorija, tako i praksa, poznaju različite vidove ekonomskih integracija. Zato se konkretnoj zemlji kao imperativ nameće sagledavanje relativno povoljnije pozicije koja je rezultat pristupanja alternativnim evropskim ekonomskim integracijama. Kada govorimo o Srbiji, znamo da ista ima potpisane bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini sa nekoliko zemalja, ali i da teži pridruživanju porodici evropskih naroda koju simbolizuje Evropska unija. Kako pridruživanje Evropskoj uniji uslovljava prekid pomenutih sporazuma, pred Srbijom je zadatak pravljenja adekvatne cost-benefit analize prilikom izbora između ovih opcija. U ovom delu rada dat je pregled stanja spoljnotrgovinske razmene Srbije sa postojećim partnerima.

Proširenje je neminovno postepen proces, zasnovan na istrajnom i održivom sprovođenju reformi zainteresovanih zemalja.6 Politički i ekonomski zahtevi koje postavlja Evropske unija (EU) komplementarni su sa predpostavkama za uspešnu političku i ekonomsku transformaciju.

Strategija i politika spoljne trgovine Srbije određena je, pored ostalog, i sledećim faktori-ma: (1) raspoloživošću proizvodnih resursa. Kao posledica činjenice da je srpska privre-da jedna od tehnološki najmanje konkurentnih privreda Evrope, ostvaren je dramatičan rast deficit spoljnotrgovinske razmene. Uspešna strategija razvoja spoljne trgovine Srbije treba da pođe od toga da na tržištu moraju vladati uslovi konkurencije, a ne monopola. (2) privrednim i političkim ambijentom. Slobodna trgovina između zemalja, oslobođe-na restrikcija, predstavlja optimalan model trgovine. (3) reintegracijom u međunarodne trgovinske, investicione i finansijske tokove, posredstvom međunarodnih institucija kao što su: Svetska trgovinska organizacija (STO), Svetska banka (SB) i Međunarodni mo-netari fond (MMF).7

Kao ključni činioci koji ograničavaju rast izvoza Srbije su: 8

1. Nedovoljna konkurentnost izvoza,2. Nepovoljna investiciona klima,3. Nedovoljno korišćenje mogućnosti izvoza koje pruža zona slobodne trgovine u jugo-

istočnoj Evropi,

5 Crnobrnja, M., Razvoj i rezultati evropske ekonomske integracije, „Evropska unija prvih 50 godina“, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, 2007., str. 108.

6 Rapaić S., Dabić, D. Izvorni naučni rad Avgust 2013. DOI: 10.2298/MEDJP1303341R, Prema: Communi-cation from the Commission to the European Parliament and the Council“Enlargement Strategy and Main Challenges 2012-2013”, COM (2012) 600 final, European Commission, Brussels, 10.10.2012., 2013. p. 3.

7 Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Vlada Republike Srbije, 2005. str.56

8 Kovačević, R., Mogućnosti i ograničenja porasta izvoza kao faktor platnog bilansa Srbije, Međunarodni problemi, Vol. 58., Iss. 4, 2006., str. 498.

225

4. Nedovoljno zastupljeni složeni oblici međunarodne ekonomske saradnje Srbije sa inostranstvom.

Jedan od strateških ciljeva Srbije je uređen i predvidiv režim trgovinskih odnosa sa Evropskom unijom, čime bi se doprinelo boljem privrednom okruženju za poslovanje i investiranje u našoj zemlji. Osnovni cilj Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) bio je stvaranje zone slobodne trgovine između Evropske unije i Republike Srbije. SSP predstavlja pravni okvir za odnose Republike Srbije i Evropske unije sve do momenta stupanja naše zemlje u članstvo EU. Bitno je naglasiti da je Evropska unija najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije sa kojom se, prema podacima za prvu polovinu 2014. godine, obavlja 64,3% spoljnotrgovinske razmene. Srbija beleži konstantan rast izvoza na tržište Evropske unije praćen stalnim, ali smanjenim rastom uvoza iz Evropske unije. Ovo je rezultiralo manjem trgovinskom deficitu u trgovinskoj razmeni sa Evropskom unijom. Prema podacima Privredne komore, izvoz u Evropsku uniju u prvih 6 meseci 2014. godine porastao je za 16,1% u odnosu na isti period 2013. godine, dok se uvoz povećao za 4,3%. Dok je 2008. godine pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa Evrop-skom unijom bila 44,4%, u prvoj polovini 2014. godine iznosila je 76,6%, što predsta-vlja značajan napredak. Uz to, zabeleženo je smanjenje trgovinskog deficita za 21,7% u poređenju sa 2013. godinom. Evropska unija je jednostrano liberalizovala uvoz robe iz Srbije 2000. godine, dok je Srbija postepenu liberalizaciju uvoza robe iz Unije završila 1. januara 2014. Prosečna carinska zaštita na uvoz robe iz Evropske unije od početka 2014. godine do punog članstva Srbije u uniju 0,99%, dok je uvoz za 95,1% proizvoda u okvi-ru Carinske tarife u potpunosti liberalizovan. Potpuna liberalizacija nije predviđena za strateške poljoprivredne proizvode koji će zadržati carinsku zaštitu do momenta ulaska u članstvo u Evropsku uniju, a za šećer, rafinisano ulje od suncokreta i za cigarete, Srbija zadržava punu carinu.9

Kada se razmatra spoljnotrgovinska razmena Srbije sa zemljama Evropske unije, kao ključni nedostatak domaćeg izvoza na to tržište Evropske unije možemo označiti struk-turu izvoza. U strukturi ukupnog izvoza veliko je učešće proizvoda koji su produkt pri-marnih sektora, što onemogućava ostvarivanje većih izvoznih prihoda. Srbija bi trebalo da poveća učešće industrijskih proizvoda u strukturi izvoza, što bi znatno poboljšalo njen saldo spoljnotrgovinskog bilansa. Promena strukture izvoza značajna je i zbog pri-lagođavanja domaćeg izvoza svetskoj uvoznoj tražnji. Da bi se ovaj cilj ostvario neop-hodna je pomoć države. Iako su mere u vidu subvencionisanja izvoza zabranjene od stra-ne Svetske Trgovinske Organizacije, postoje druge mere ekonomske politike u funkciji podsticanja izvoza. Neke od njih su podrška promocije privrede u inostranstvu, podrška regionalnog razvoja čije će ključno obeležje biti izvozna strategija, jačanje finansijskog potencijala institucija za finansiranje proizvodnje namenjene izvozu, podsticanje nauč-noistraživačkog rada iz oblasti spoljne trgovine.10

9 Privredna komora Beograda, http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/udr_trgovine/Detaljnije.aspx?ve-za=13486 20.9.2014.

10 Kovačević, R., Mogućnosti i ograničenja porasta izvoza kao faktor platnog bilansa Srbije, Međunarodni problemi, Vol. 58., Iss. 4, 2006., str. 495.

226

Spoljnotrgovinska politika predstavlja sistem instrumenata i mera koje država primenju-je kako bi usmeravala obim, tokove, kao i strukturu svoje spoljne trgovine.11 Poglavlje 30 u pristupnim pregovorima sa Unijom (Ekonomski odnosi sa inostranstvom) se, iz-među ostalog, odnosi se na propise o Zajedničkoj trgovinskoj politici koja ima poseban politički značaj kao spoljni aspekt unutrašnjeg tržišta. Članstvo u Svetskoj trgovinskoj organizaciji predstavlja jedan od ključnih koraka integracije zemlje u moderne međuna-rodne ekonomske tokove, a istovremeno je i važan element podrške procesu unutrašnjih ekonomskih reformi, kao i neophodan korak za pristupanje Evropskoj uniji. Srbija će pristupnom integraciji biti deo carinske unije i moraće da primenjuje sve sporazume o slobodnoj trgovini, i sve zasebne (preferencijalne i nepreferencijalne) trgovinske reži-me koje Evropska unija dodeli određenim državama van EU, uključujući opšti sistem preferencijala. Srbija će danom pristupanja EU početi da primenjuje ugovore koje je EU sklopila sa trećim zemljama, što će značiti i reviziju svih ugovora koje Srbija ima sa trećim zemljama. To znači da će Srbija morati da raskine sve postojeće sporazu-me o preferencijalnoj trgovini sa državama van Evropske unije (CEFTA, carinska unija Rusija-Belorusija-Kazahstan i Turska) i da uskladi sve druge sporazume, uključujući i nepreferencijalne trgovinske sporazume, sa obavezama koje proističu iz članstva u EU.12

Tabela 1.Ekonomska tržišta sa kojima Srbija sarađuje

Tržište Trgovinski režim Broj stanovnika

Evropska unija Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju 507,890,191

Sjedinjene Američke Države Generalizovani sistem preferencijala 317,495,000Rusija, Belorusija, Kazahstan Sporazum o slobodnoj trgovini 177,254,573CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini 21, 907,354EFTA Sporazum o slobodnoj trgovini 13, 389,956Turska Sporazum o slobodnoj trgovini 76,667,864Ukupno 1,083,259,142

Izvor: Simić, J. Ekonomski aspekti strateškog partnerstva Srbije i Rusije. Novi vek br. 06, 2014. str. 25

U tabeli 1 dat je pregled tržišta sa kojima Srbija ostavruje ekonomsku saradnju i njihova veličina merena brojem stanovnika. Takođe, u tabeli je prikazan i tip trgovinskog aran-žmana koji Srbija ima sa određenim integracionim celinama i državama.

CEFTA tržište je značajno za privredu Srbije. Od ukupnog izvoza Srbije skoro jedna četvrtina se realizuje u CEFTA regionu, dok uvoz iz CEFTA čini samo 6% ukupnog uvoza Srbije, tako da u ovoj razmeni beleži značajan suficit. Na osnovu podataka u tabeli 2 može se videti da je ukupna robna razmena Srbije sa CEFTA regionom u 2013. godini iznosila 4.789,1 mln. USD što je 0,5% manje u odnosu na prethodnu godinu. Izvoz u CEFTA iznosio je 3.533,6 mln. USD i veći je za 7,1%, dok uvoz u vrednosti od 1.255,5

11 Rapaić S., Dabić, D. (2013) Izvorni naučni rad Avgust 2013. DOI: 10.2298/MEDJP1303341R, str.348. Prema: Predrag Bjelić, Necarinske barijere u međunarodnoj trgovini, Prometej, Beograd, 2004, str. 5.

12 Kancelarija za evropske intergacije Vlada Republike Srbije, http://kurs-pregovori.seio.gov.rs/?page=36, 20.9.2014.

227

mln. USD beleži pad od 17,1% u odnosu na 2012.god. Suficit u robnoj razmeni iznosio je 2.278,1 mln. USD i veći je za 27,6% u odnosu na prethodnu godinu.13

Tabela 2.Robna razmena Srbije i CEFTA potpisnica (u milionima USD)

Zemlja potpisnica

2010. 2011. 2012. 2013.Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz Izvoz Uvoz

BiH 1.093,5 542,8 1.212,3 694,4 1.111,6 487,3 1.219,9 521,5Crna Gora 809,9 151,8 901,5 112,5 814,7 108,3 862,0 160,9Makedonija 478,7 269,8 531,1 322,8 490,9 298,8 581,7 261,6Hrvatska 311,2 394,3 466,4 467,2 402,5 513,2 198,3 201,3Albanija 131,0 8,1 127,1 22,6 87,6 13,9 120,1 16,6Moldavija 5,4 22,9 9,6 66,4 13,2 80,3 14,7 79,8UNMIK/Kosovo 391,3 4,0 369,9 3,1 379,4 12,1 536,9 13,8

CEFTA ukupno 3.221,0 1.393,7 3.617,9 1.689,0 3.299,9 1.513,9 3.533,6 1.255,5

Svet ukupno 10.245,6 16.818,4 12.226,9 19.578,8 11.841,9 18.176,6 15.170,3 21.068,6CEFTA/svet 31,4% 8,3% 29,6% 8,6% 27,9% 8,3% 23,3% 6,0%Izvor: Privredna komora Beograda

Bezcarinski trgovinski sporazum sa Ruskom Federacijom je ekskuzivitet i konkurentska prednost koju Srbija ima u poređenju sa drugim zemljama. To praktično znači da roba proizvedena u Srbiji, ili ona koja je srpskog porekla (čija se preovlađujuća vrednost do-daje u Srbiji), podleže samo režimu plaćanja carinske stope od 1% prilikom ulaska na rusko tržište. Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da Srbija ima negativan bilans u trgovini Ruskom Federacijom.

Zapravo, u 2010. godini ostvaren je znatan rast srpskog izvoza na tržište Rusije od oko 55% u poređenju sa 2009. godinom. U 2011. godini izvoz iz Srbije zabeležio je rast od oko 49%. Ukupna robna razmena Srbije i Rusije u 2012. godini dostigla je 2.719,3 mili-ona dolara, što je bio pad od 21% u odnosu na 2011. Negativan saldo u trgovini Srbije i Rusije iznosio je 976,5 miliona dolara (energenti čine 57% ukupnog uvoza Srbije iz Ru-sije, ne računajući energente u trgovinskoj razmeni Srbija beleži suficit u visini od oko 77 miliona dolara). Rusija je u 2012. godini bila peti partner Srbije kod izvoza sa učešćem od oko 7,6%, a drugi u uvozu sa učešćem od oko 10,2%. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je oko 47%. U 2013. godini ukupna robna razmena Srbije i Rusije iznosila je 3.034,4 miliona dolara, što je rast od 11,6% u odnosu na 2012. izvoz iz srbije zabeležio je rekordan rezultat uz rast od 22,2% i njegova nominalna vrednost iznosila je 1.065,2 mi-liona dolara. Uvoz je bio u padu, da bi u poslednjem kvartalu ostvario znatan rast, što u ukupnom proračunu predstavlja rast od oko 6,6%, sa nominalnom vrednošću od 1.969,3 miliona dolara. Negativan saldo u trgovini Srbije sa Rusijom iznosio je 904 miliona dolara. Rusija je u 2013. godini bila četvrti partner Srbije u izvozu sa učešćem od oko 7,2%, a treći u uvozu sa učešćem od 9%. Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 54%.14

13 Privredna komora Beograda, http://www.kombeg.org.rs/Komora/udruzenja/UdruzenjeTrgovine.aspx?veza=1404, 18.9.2014.

14 Simić, J. Ekonomski aspekti strateškog partnerstva Srbije i Rusije. Novi vek br. 06, 2014. str. 23

228

Tabela 3.Robna razmena Republike Srbije i Ruske Federacije (u milionima USD)

Godina Izvoz Uvoz Ukupno Saldo2010 534.7 2,157.1 2,691.8 - 1,622.42011 795.7 2,665.9 3,461.6 - 1,870.22012 871.400 1,847.900 2,719.300 - 976.52013 1,065.154 1,969.257 3,034.411 -904.103

Izvor: Simić, J. Ekonomski aspekti strateškog partnerstva Srbije i Rusije. Novi vek br. 06, 2014. str. 23

Ovde ćemo učiniti osvrt na ekonomske implikacije potpisanog Sporazuma o slobodnoj trgovini između Republike Srbije i Republike Turske (koji se primenjuje počev od 1.sep-tembra 2010.godine). Prema podacima Privredne komore Srbije, od 2005. godine, uvoz iz Turske permanentno brže raste nego izvoz Srbije u ovu zemlju. U 2008. godini ukupna robna razmena Srbije i Turske dostigla je vrednost od 482 mil. USD. Tokom 2009. godine došlo je do smanjenja uvoza od oko 34%, dok je izvoz ostao na istom nivou kao i 2008. godine. U 2010. godini, ukupan obim razmene dostigao je 418,61 mil. USD, uz deficit Srbije u iznosu od 241 mil. USD. Na listi 156 tržišta na koja je Srbija plasirala robe i uslu-ge, Turska je bila na 23. mestu. Tokom 2011. godine ostvaren je, do sada, najveći obim razmene 588,40 mil. USD. Pri tome je srpski izvoz u Tursku dostigao rekordnih 183,06 mil. evra, što je 2,06 puta više nego u 2010. godini. Srbija je u posmatranom periodu uve-zla 22,9% više turske robe (vrednost uvoza je 405,34 mil. USD). Tokom 2012. godine, Srbija je u Tursku izvezla robe u vrednosti oko 186,88 mil. USD, a uvezla u vrednosti 429,13 mil. USD. U prvih šest meseci 2013. godine Srbija je ostvarila izvoz u Tursku u vrednosti 92,88 mil. USD (19 izvozni partner Srbije među 149 zemalja) i uvoz iz Turske u vrednosti od 264,1 mil. USD (10 uvozni partnet među 189 zemalja sveta). Praćenjem pokrivenosti uvoza izvozom u razmeni sa Turskom može se videti da se srpski deficit smanjivao, dok se pokrivenost uvoza izvozom u 2010. godini kretala oko 27% (poveća-nje od 11,3% u odnosu na 2009. godinu), a u 2011. godini dostignuta je i visoka stopa od 45,2%. Rekordna stopa pokrivenosti uvoza izvozom (51,7%) zabeležena je u prvih šest meseci 2012. godine. Tokom prvih šest meseci 2013.godine podaci beleže pokrivenosti uvoza izvozom od 28% i za oko tri puta veću vrednost izvoza na turskoj strani.15

3. Analiza sprovedenog istraživanja

Polazeći od pretpostavke da evropske integracije imaju uticaja na saldo trgovinskog bi-lansa, preciznije na obim spoljnotrgovinske razmene, u radu se izlaže analiza izabranih makroekonomskih pokazatelja za period od 2003. do 2013. godine. Za analizu su oda-brane zemlje iz posrednog i neposrednog okruženja Srbije koje su tipični predstavnici nekog od sedam krugova proširenja Evropske unije. To su Italija - zemlja osnivač Evrop-ske zajednice, Slovenija koja 2004. godine ulazi u Evropsku Uniju, Rumunija i Bugarska zemlje članice od 2007. godine i Hrvatska kao najnoviji punopravni član. Podaci kori-šćeni pri istraživanju eventualnog uticaja potiču iz baze podataka Svetske banke, stati-stičkih godišnjaka zemalja obuhvaćenih istraživanjem i izveštaja Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti.

15 Privredna komora Srbije, http://www.pks.rs/MSaradnja.aspx?id=53&p=1&pp=0&, 20.09.2014.

229

Kako bi se što bolje sagledala ekonomska snaga nacionalnih ekonomija, prvi korak u analizi jeste razmatranje ukupnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) izraženog u dolari-ma i stope privrednog rasta. Sve zemlje tokom analiziranog vremenskog perioda beleže oscilatorni trend rasta ukupnog BDP. Treba naglasiti da se padovi u rastu BDP-a javljaju tokom trajanja svetske ekonomske krize koja je pogodila sve zemlje samo u različitim razmerama u zavisnosti od veličine i stanja u kome se nalazila privreda posmatrane zemlje. Uzlazni trend rasta BDP-a karakterističan je za sve zemlje do 2009. godine, a potom nastupa opadanje koje se nastavlja i 2010. godine. Blag oporavak i povratak na ratuće vrednosti javlja se od 2011. godine. Vodeća po iznosu kupnog BDP-a je Italija, sa znatno manjim iznosom sledi je Rumunija, dok se Bugarska i Hrvatska mogu svrstati u jednu grupu koja ima bitno niži iznos bruto domaćeg proizvoda. Slovenija i Srbija su na začelju reda i njihovi ukupni iznosi BDP-a su čak 48 puta manji u odnosu na nivo bruto domaćeg proizvoda kojim Italija raspolaže. Naredni pokazatelj, stopa privrednog rasta, ima slična kretanja kao i ukupan iznos BDP-a. Nijedna od analiziranih privreda nije imala konstantno povećanje stope rasta, ali su one makar bile pozitivne do 2008. godine kada se prva Italija susrela sa negativnom stopom privrednog rasta od 1,2%. Oscilacije su naročito izražene od 2009. godine, za koju se može reći da je godina vrha kriznog perioda, kada su sve zemlje iz grupe selektovanih u istraživanju ostvarile negativnu stopu privrednog rasta. Najviše pogođena novonastalom ekonomskom situacijom 2009. godine, ako je sudeći po stopi privrednog rasta, bila je Slovenija sa stopom rasta BDP-a od -8%. Italija, Hrvatska i Slovenija još uvek se bore sa negativnom stopom rasta koja se kreće u rasponu od -1,9% do -1%. Prema ovom pokazatelju od nacionalnih ekonomija izabranih za analizu najbolje se prema poslednjim podacima iz 2013. godine kotira Ru-munija sa vrednošću od 3,5%. Pri posmatranju kretanja stope privrednog rasta za Srbiju u periodu od 2003 – 2013. godine zapaža se da je 2004. godine ostvarena najviša stopa rasta (9,3%), što je ujedno i najveći rast za tu godinu među posmatranim zemljama. Tre-nutna stopa privrednog rasta u Srbiji je na nivou od 2,5%.

230

Grafikon 2.Prikaz kretanja stopa privrednog rasta odabranih zemalja

u period od 2003. do 2013. godine.

Izvor: Svetska banka

Shodno predmetu istraživanja, izabrani su kao indikatori uvoz robe i usluga i izvoz robe i usluga koje preračunava Svetska banka, a oslikavaju kretanja spoljnotrgovinske razme-ne zemalja uzetih u analizi. Vrednosti indikatora izražene su u procentualnom udelu u bruto domaćem proizvodu.

Prema udelu izvoza robe i usluga u BDP-u tako i uvoza robe i usluga Italija ima najma-nje procentualne vrednosti među razmatranim zemljama tokom vremenskog intervala odabranog za analizu. Takođe, za Italiju je karakterističan stalan rast udela izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu, dok se kod uvoza istih uočavaju varijacije pro-centualne vrednosti, pri čemu je rekordna vrednost udela postignuta 2011. godine oko 30%. Može se zaključiti da je privreda Italije jaka i stabilna u pogledu spoljnotrgovinske razmene u čemu joj dosta doprinosi njeno članstvo u evropskim integracijama. U prilog ove konstatacije ide činjenica da je pokrivenost uvoza izvozom tokom svih godina kod Italije iznad 93%, dok je suficit spoljnotrgovinskog bilansa ove zemlje postignut 2003., 2004., 2012. i 2013. godine. Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma o globalnoj konkurentnosti iz 2014. godine prema udelu uvoza u bruto domaćem proizvodu Italija je rangirana na 122. mestu od ukupno 144 zemalja16.

16 Svetski ekonomski forum (2014) Izveštaj o globalnoj konkurentnosti 2014-2015. http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetitivenessReport_2014-15.pdf

231

Slovenija u vremenskom periodu uzetom za istraživanje beleži trend rasta udela i izvoza i uvoza robe i usluga u vrednosti BDP-a do kriznih godina (2008-2010.) kada nastupa pad procentualne vrednosti udela koji je poslednjih godina prevaziđen. Kako je ostvaren znatno visok udeo uvoza u BDP-u poslednjih godina čak preko 80%, Slovenija se nalazi na 22. mestu u svetu prema ovom indikatoru koji se sagledava u šestom stubu globalnog indeksa konkurentnosti. Ova pozicija je nezavidna ako se uzme u obzir da je Slovenija visoko razvijena zemlja (III faza razvoja privrede), a prednjači po indikatoru koji nije odlika zemalja koje razvoj baziraju na inovacijama. Što se pokrivenosti uvoza izvozom tiče iznad 95% je, da bi od 2009. godine nadalje ostvarila pozitivan saldo bilansa spolj-notrgovinske razmene. Zemlje koje su 2007. godine postale punopravne članice Evrop-ske unije, Bugarska i Rumunija, imaju promenljivo kretanje udela uvoza i izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu tokom analiziranih godina. Zapaža se da, od kako su deo evropskih integracija, procenat pokrivenosti uvoza izvozom raste i 2013. godine iznosi preko 98%. Ako se ista tendencija kretanja nastavi u narednim godinama može se očekivati da će Bugarska i Rumunija ostvariti suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni.

Analizom procentualnog udela uvoza i izvoza u bruto domaćem proizvodu za Hrvatsku je tipično smanjenje u periodu od 2003. do 2013. godine. Sa druge strane, nastalo je povećanje procenta pokrivenosti uvoza izvozom koje je u opsegu 84 – 101%. Procentu-alni udeo preko 100% ukazuje na pozitivni bilans spoljnotrgovinske razmene Hrvatske koji je ostvaren 2012. i 2013. godine. Iako je kratak period prošao od ulaska Hrvatske u evrointegracije do danas, već se uviđaju pozitivni efekti za koje se očekuje da će biti sve značajniji tokom nastupajućih godina.

Jedina među zemljama iz grupe istraživanih koja nije članica EU jeste Srbija, kod koje se uviđa znatno veći procentualni udeo uvoza robe i usluga u BDP-u nego li izvoza. Vrednosno posmatrano, procenat oba indikatora izabrana za analizu tokom vremena raste, izuzevši 2009. godinu kada je došlo do neznatnog opadanja. Izvoz robe i usluga Srbije izražen u procentima od bruto domaćeg proizvoda iznosi oko 40% po podacima iz 2012. godine dok je uvoz robe i usluga iznad 58% za isti vremenski period. Tokom svih razmatranih godina pokrivenost uvoza izvozom kreće se u intervalu od 47% do 71%. U pogledu konkurentnosti na osnovu uvoza izraženog u procentima BDP-a srpska privreda se kotira od 2011. godine (od kada se inače ovaj indikator ispituje pri izraču-navanju globalnog indeksa konkurentnosti od strane Svetskog ekonomskog foruma) na sve višim pozicijama. Jasno je da ovo nije pohvalno za našu zemlju niti je pokazatelj koji iskazuje njenu naročitu konkurentsku prednost nad ostalim zemljama sveta. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku iz jula 2014. godine ukupna spoljnotrgovin-ska robna razmena Srbije je u porastu za 4,5% u odnosu na prethodnu godinu, trenutni deficit iznosi 2.404,2 miliona evra i smanjen je u odnosu na prethodne godine, dok je pokrivenost uvoza izvozom na nivou od 72,9%. Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije na izvoznoj strani su Italija, Nemačka, Bosna i Hercegovina, Ruska Federacija i Crna Gora, dok su na uvoznoj Nemačka, Italija, Ruska Federacija, Kina i Poljska. Zato ne treba da čudi činjenica da 64,8% ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbije se obavi sa zemljama članicama Evropske unije17. Stoga, Srbija treba da ulaže sve više napora i volje da postane punopravni član Evropske unije kako bi ostvarila brojne benefite evrop-

17 Republički zavod za statistiku - Republika Srbija (2014) Spoljnotrgovinska robna razmena Republike Sr-bije, jul 2014.http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pub-Type=2&pubKey=2519

232

skih integracija, poboljšala položaj u spoljnotgovinskim odnosima sa svojim partnerima i unapredila svoju privredu kroz mogući suficit bilansa spoljne trgovine.

Grafikon 3.Pokrivenost uvoza izvozom u periodu 2003 – 2013. godina

za izabrane zemlje sveta

Izvor: Sopstveni proračun prema podacima Svetske banke

Dalja analiza usmerena je ka još jednom indikatoru ekonomskog rasta i razvoja koji izra-čunava Svetska banka, a odnosi se na procentualni udeo trgovine uslugama u bruto do-maćem proizvodu. Važnost ovog pokazatelja ogleda se u činjenici da dve trećine BDP-a visoko razvijenih zemalja čini trgovina uslugama. Raspoloživi podaci o procentualnom učešću trgovine uslugama u BDP-u datiraju od 2005. godine i sežu do 2012. godine. Po-lazeći od Italije u analizi, uviđa se da je vrednost udela trgovine uslugama u BDP-u oko 10% tokom svih godina. Zatim, prema istraživanom indikatoru Italiju sledi Rumunija gde je primetno opadanje u analiziranom vremenskom intervalu i procentno učešće iz-nosi oko 13%. Konstantan rast procenta trgovine uslugama u bruto domaćem proizvodu odlikuje Srbiju i Sloveniju koje su u 2012. godini imale udeo od 20,35% Srbija, odnosno 23,9% Slovenija. Kod Bugarske i Hrvatske vrednost ovog pokazatelja je na nešto višem nivou i dostiže u pojedinim godinama oko 30%. Iz grupe analiziranih zemalja ubedljivo najviše procentualno učešće trgovine uslugama u ukupnoj vrednosti BDP-a ostvaruje Hrvatska za istraživani vremenski period.

Zaključak

Mnogo je razloga koji govore u prilog tvrdnji o značaju ekonomskih integracija za jednu zemlju. Jedan od krucijalnih je svakako i uticaj koji one imaju na obim spoljnotrgovin-ske razmene zemlje članice. Sa druge strane, sama spoljnotrgovinska razmena jedan je od ključnih ciljeva nacionalnih ekonomija u globalizovanom svetu. U tom kontekstu, povećanje izvoza predstavlja neophodan uslov za ostvarivanje održivog rasta deviznog priliva koji će omogućiti plaćanje uvoza. Zbog podsticajnog dejstva na izvoz, ekonomske integracije predstavljaju kako poželjnu tako i neophodnu stavku u vođenju ekonomske politike savremenih privreda.

233

Istraživanje je pokazalo da je privreda Italije jaka i stabilna u pogledu spoljnotrgovinske razmene, u čemu joj dosta doprinosi njeno članstvo u evropskim integracijama. Nije teško izvesti zaključak o nesumnjivom doprinosu višedecenijskog članstva Italije u EU njenom kotiranju kao jedne od najrazvijenijih evropskih privreda. Zemlje koje su 2007. godine postale punopravne članice Evropske unije, Bugarska i Rumunija, imaju pro-menljivo kretanje udela uvoza i izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu tokom analiziranih godina. Zapaža se da od kako su deo evropskih integracija procenat po-krivenosti uvoza izvozom raste i 2013. godine iznosi preko 98%. Ako se ista tendencija kretanja nastavi u narednim godinama može se očekivati da će Bugarska i Rumunija ostvariti suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Što se tiče Hrvatske, iako je kratak period prošao od njenog ulaska u evrointegracije do danas već se uviđaju pozitivni efekti za koje se očekuje da će biti sve značajniji tokom nastupajućih godina.

Izvršena analiza izloženih makroekonomskih pokazatelja i razmatranje njihovog kre-tanja tokom vremena za zemalje članice Evropske unije, naglašava se pozitivan efekat evropskih integracija. Srbija treba da teži punopravnoj integraciji u Evropsku uniju čime bi svoju sliku ekonomskog rasta i razvoja poboljšala u budućem periodu. Našu privredu trenutno karakteriše nizak nivo ukupnog BDP-a i nedovoljna pokrivenost uvoza izvo-zom u poređenju sa zemljama članicama unije. U skladu sa ovim, za srpsku privredu bi bilo povoljno uključivanje u evrointegracije, a time i vrlo verovatno ostvarivanje pozitiv-nog salda u bilansu spoljne trgovine.

Literatura

1. Antevski, M., Efekti regionalne ekonomske integracije u Evropi tipa sever-sever i sever-jug, Ekonomski anali, 2007.

2. Crnobrnja, M., Razvoj i rezultati evropske ekonomske integracije, „Evropska unija prvih 50 godina“, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, 2007.

3. Kancelarija za evropske intergacije Vlada Republike Srbije, http://kurs-pregovori.seio.gov.rs/?page=36 (pristupljeno: 20.9.2014.)

4. Kovačević, R., Mogućnosti i ograničenja porasta izvoza kao faktor platnog bilansa Srbije, Međunarodni problemi, Vol. 58., Iss. 4, 2006.

5. Krings, G., Carpantier, J-F., Delvenne, J-Ch., Trade Integration and Trade Imbalan-ces in the European Union: A Network Perspective, Plos One, Vol. 9, Iss. 1, 2014.

6. Levchenko, A., Zhang, J., Comparative advanteage and the welfare impact of Euro-pean integration, Economic Policy, Vol. 27, Iss. 72, Oktobar 2012.

7. Nacionalna strategija Srbije za pristupanje Srbije i Crne Gore Evropskoj uniji. Vla-da Republike Srbije, 2005.

8. Privredna komora Beograda, http://www.kombeg.org.rs/aktivnosti/udr_trgovine/Detaljnije.aspx?veza=13486 (pristupljeno: 20.9.2014.)

9. Rapaić S., Dabić, D. Izvorni naučni rad Avgust 2013. DOI: 10.2298/MEDJP1303341R, Prema: Communication from the Commission to the European Parliament and the Council“Enlargement Strategy and Main Challenges 2012-2013”, COM (2012) 600 final, European Commission, Brussels, 10.10.2012., 2013.

234

10. Rapaić S., Dabić, D. Izvorni naučni rad Avgust 2013. DOI: 10.2298/MEDJP1303341R, Prema: Predrag Bjelić, Necarinske barijere u međunarodnoj trgovini, Prometej, Beograd, 2004.

11. Simić, J. Ekonomski aspekti strateškog partnerstva Srbije i Rusije. Novi vek br. 06, 2014.

12. Svetska banka, www.data.worldbank.org/indicator (pristupljeno 17.9.2014.)13. Svetski ekonomski forum, http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetiti-

venessReport_2010-11.pdf (pristupljeno: 18.9.2014.)14. Svetski ekonomski forum, http://www3.weforum.org/docs/WEF_GCR_Re-

port_2011-12.pdf (pristupljeno: 18.9.2014.)15. Svetski ekonomski forum, http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetiti-

venessReport_2012-13.pdf (pristupljeno: 18.9.2014.)16. Svetski ekonomski forum, http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetiti-

venessReport_2013-14.pdf (pristupljeno: 20.9.2014.)17. Svetski ekonomski forum, http://www3.weforum.org/docs/WEF_GlobalCompetiti-

venessReport_2014-15.pdf (pristupljeno: 20.9.2014.)18. Svetska banka. http://www.worldbank.org/en/country/serbia (pristupljano: 18.9.2014.)19. Republički zavod za statistiku- Republika Srbija (2014) Spoljnotrgovinska robna

razmena Republike Srbije, jul 2014. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/Publi-cationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=2519

Uticaj evropskih integracija na obim spoljnotrgovinske razmene Srbije

Rezime: U savremenom globalizovanom svetu, koncept male otvorene privrede dobija na znača-ju. U tom kontekstu, spremnost nacionalne ekonomije za pridruživanje integracijama od velikog je uticaja na saldo spoljnotrgovinskog bilansa jedne zemlje. Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom su, istorijski posmatrano, najvećim delom bili vezani za zemlje članice Evrop-ske unije. Važnost spoljnotrgovinskih odnosa Srbije sa Evropskom unijom argumentuje činjenica da polovinu njenog uvoza i izvoza čine proizvodi i usluge iz ovih zemalja. Prema najnovijim po-dacima, preko 60% ukupne spoljnotrgovinske razmene Srbija ostvaruje sa zemljama članicama Evropske unije. Kvalitet spoljnotrgovinske saradnje Srbije sa Evropskom unijom govori o ozbilj-nosti Srbije na njenom putu pridruživanja porodici evropskih zemalja. Međunarodna trgovinska razmena je od vitalnog značaja za nacionalnu ekonomiju s obzirom na to da ista utiče na ključne makroekonomske pokazatelje. Cilj ovog rada je analiza promene salda trgovinskog bilansa zemlje prilikom pristupanja evropskim integracijama.

Ključne reči: spoljnotrgovinska razmena, trgovinski bilans, evropske integracije, makroekonom-si pokazatelji

The Impact of European Integration on Volume of Foreign Trade

Abstract: In the globalized world, the concept of a small open economy has a big importance. In this context, the willingness of the national economy to access to the process of European integration has a great impact on the balance of trade of the country. Historically speaking, eco-nomic and financial relations Serbia with foreign countries, have been mostly related to european countries. The importance of foreign trade relations of Serbia with the European Union argues the fact that half of its imports and exports are goods and services from these countries. According to the latest data, more than 60% of the total foreign trade of Serbia is carried out with European

235

Union member states. The quality of foreign trade of Serbia‘s cooperation with the European Union is complementary to the seriousness of Serbia on its way to joining the family of European countries. International trade is vital to the national economy due to it affects key macroecono-mic indicators. The aim of this study is to analyze changes in the balance of trade balance of the country when joining the European integration.

Keywords: foreign trade, balance of trade, European integration, macroeconomic indicators

237

Srbija i Međunarodni monetarni fondDejan Jovović*

Uvod

Posle 2000. godine i obnavljanja članstva, naša zemlja je sklopila nekoliko kreditnih aranžmana sa MMF, najvažnijom i najuticajnijoj svetskom finansijskom institucijom. Tako je u decembru 2000. godine u okviru „ hitne postkonfliktne pomoći“, MMF odo-brio našoj zemlji iznos od 185 miliona USD. Zatim je 2001. godine zaključen stand-by aranžman vrednosti 317 miliona USD. Naredne 2002. godine sa MMF je dogovoren trogodišnji finansijski aranžman u iznosu od 829 miliona USD. Odobreni stand-by aran-žman MMF od 15.maja 2009. godine od oko 2,9 milijardi evra (2,6 milijardi specijalnih prava vučenja - special drawing rights), što iznosi 560% nacionalne kvote (468 miliona SPV) u ovoj instituciji, koji je istekao 15. aprila 2011. godine (zamenio aranžman od 16.januara 2009.), koristio se za podršku vladinom ekonomskom programu i deviznim rezervama, u uslovima snažnijeg uticaja svetske finansijske krize od očekivanog. Po-vlačenje tranši kredita MMF, trebalo je da obezbedi veću podršku vladi u ispunjiva-nju dogovorenih ciljeva sa ovom institucijom i doprinese stabilizaciji privrede. MMF je odobrio 935 miliona SPV u okviru stand-by kredita od septembra 2011. do marta 2013., ali nisu povlačena njegova sredstva (http://www.imf.org/external). Prema nekim ranijim istraživanjima, svaki dolar kredita koji su povlačili od MMF, omogućavao je zajmotra-žiocima sa dugovima i platnobilansnim problemima, da dobiju u proseku 3–5 dolara iz drugih finansijskih izvora u svetu (Jovović D.,1997).

Restriktivna monetaristička politika MMF

Poznato je da se MMF, iako mu to nije posao, dosta upliće i u političke procese u ze-mljama sa kojima ima sklopljene kreditne aranžmane. Tako je postao politički akter u mnogim zemljama, jer se bavi kratkoročnim i dugoročnim strukturnim reformama privrede i društva u vremenu kada je kriza ozbiljna, a novca sve manje. Doktrina MMF, u kome SAD imaju pravo veta, bazira se na neoliberalizmu, gde se, između ostalog, tra-ži svođenje države na minimum regulatornih funkcija u oblasti privrede. Zemljama sa dugovima i deficitima nameće se liberalizacija trgovine, cena, kursa nacionalne valute, kamata, stranih investicija, zatim privatizacija, smanjenje javne potrošnje, veća štednja, otpuštanje viška radne snage, smanjenje plata u javnom sektoru i penzija i dr.

Neoliberalizam danas, zapravo, formuliše tzv. „Vašingtonski konsenzus“ (iz 1990), ob-jedinjujući osnovne principe na kojima treba da počiva ekonomska politika, a bazira se na „stabilizaciji, liberalizaciji i privatizaciji”. Ova danas veoma poznata i često ozlo-glašena fraza u raspravama o trgovini i razvoju se često smatra kao sinonim za neo-liberalizam i globalizaciju, a Džon Vilijamson je njen tvorac (Williamson J., 2002.) U formulisanju ovih principa ključnu ulogu su imali MMF, Svetska banka i Ministarstvo

* Redovan član NDES

238

finansija SAD, sa sedištem u Vašingtonu, pa otuda i naziv. Vašingtonske institucije u deset tačaka preporučuju: budžetsku disciplinu; usmeravanje javne potrošnje u oblasti koje daju visoku stopu ekonomskog povraćaja i imaju potencijal za pravedniju prera-spodelu prihoda, poput ulaganja u primarnu zdravstvenu zaštitu, primarno obrazovanje i infrastrukturu; poresku reformu kojom se smanjuju poreske stope, a proširuje osnov za oporezivanje; ukidanje ograničenja kod formiranja kamatnih stopa, odnosno njihova liberalizacija; politiku konkurentnih deviznih kurseva; liberalizaciju trgovinskih toko-va; liberalizaciju stranih direktnih ulaganja; privatizaciju; deregulaciju tržišta; zaštitu privatne svojine. Ekonomske politike, prvenstveno zemalja u razvoju, koje su se bazirale na ovim principima, uglavnom su dale slabe rezultate.

Receptura prilagodjavanja MMF bazira se na tradicionalnom monetarnom pristupu analizi platnog bilansa, koji predstavlja teorijsko-analitičku osnovu makroekonomske politike i uslovljenosti korišćenja njegovih sredstava(Rhomberg R.,Heller R.,1977, str.1-14.). U literaturi je prihvaćen naziv da je pristup MMF „monetaristički”, a teorijski je fundiran na monetarnom pristupu platnom bilansu. U njenoj osnovi leži kratkoročni karakter prilagodjavanja i restriktivnost monetarne i fiskalne politike, jer monetarizam pretpostavlja poreklo platnobilansne neravnoteže u ex ante višku ponude novca. Platni bilans se posmatra kao isključivo monetarni fenomen, gde deficit nastaje kao rezultat neuskladjenosti monetarnih varijabila ponude i tražnje novca. Poznato je da je osnovni restriktivni monetaristički pristup MMF usmeren kako će zadužena zemlja da vraća dugove, a manje ga zanima razvojna komponenta i pitanje zaposlenosti. Dobar primer su baltičke zemlje, koje su sledeći recepturu MMF drastično morale da smanje zarade, a kao rezultat primenjenih mera imale su veliki pad BDP. Uloga MMF, čija politika je u funkciji globalnog kapitala, je da odobrava kredite pojedinim zemljama pod uslovom da prihvate sprovođenje neoliberalne ekonomske doktrine, što se na kraju, po ocenama mnogih kritičara, svodi na politiku „ekonomskog neokolonijalizma“. Najveće koristi od ovakvog pristupa imaju velike multinacionalne korporacije i banke, a ne građani zemalja koje sprovode tranziciju. Politika „stezanja kaiša“ koju primenjuje MMF već duži niz godina predmet je raznih kritika u svetu.

Tako na primer poznati američki ekonomista, nobelovac profesor Džozef Štiglic, ukazu-je da njegov program štednje i smanjenja troškova nije dao pozitivne rezultate, već vodi padu privredne aktivnosti i recesiji (Štiglic Dž.,2002). Svojim rigidnim, jednostranim i nefleksibilnim pristupom, koji traži makroekonomsku stabilnost a zamemaruje razvoj, MMF je pokazo da svoj krizni model ne prilagođava specifičnostima pojedinih zemalja. Poznati su primeri njegovih neuspelih programa u Indoneziji, Tajlandu, Južnoj Koreji, Rusiji, Brazilu, Argentini i sl., koji su tamo samo pogoršali ekonomsku situaciju i poka-zalo se da MMF više brine o interesu finansijskih tržišta, nego o razvoju zemlje-članice koju treba da pomogne. Od bivših socijalističkih zemalja koje su prošle tranziciju, Slo-venija, Češka i Slovačka izbegle su diktat MMF i našle sopstveni model razvoja, dok je recimo Rusija počela ubzano da se razvija kada je prekinula saradnju sa njim. Pojedine azijske zemlje su ostvarile visoke stope privrednog rasta, bez saradnje sa MMF.

Štiglic nema poverenja u MMF i tvrdi da su drastične mere štednje koje propisuje svojim klijentima „pogrešno rešenje”, koje ne funkcioniše na pozitivan način u kriznim uslo-vima. Više puta je od početka 2012. godine oštro kritikovao MMF zbog politike prema Grčkoj i drugim prezaduženim državama evrozone, optuživši tu globalnu finansijsku

239

organizaciju da te zemlje gura u još dublju krizu. On tvrdi da se kriza dugova u zoni evra nikako ne može rešiti restrikcijama potrošnje. Umesto toga trebalo bi, podstaći privrednu ekspanziju, putem stimulisanja državne potrošnje. Prema njegovoj formuli, države koje se suočavaju sa dužničkom krizom ne treba da slušaju savet MMF, koji za-hteva ograničenje budžetske potrošnje, već sve snage treba da usmere na rast privredne aktivnosti i zaposlenosti.

Kao veliki pobornik protiv inflacije, MMF lako prihvata recesiju i pad proizvodnje u zemlji, a zanemaruje nezaposlenost i siromaštvo. U svim ključnim oblastima gde je in-tervenisao, kao što su razvoj, vođenje finansijske krize i tranzicija, njegova liberalna doktrina nametnuta zemljama u teškoj ekonomskoj situaciji, pokazala je krupne gre-ške. Striktno nametanje ekonomske ortodoksnosti kada je u pitanju liberalizacija tržišta, smanjenje budžetskog deficita i druge mere, nije poštedelo zemlje u kojima je interveni-sao teških finansijskih potresa, pa se postavlja pitanje da li je „ umesto vatrogasca postao piroman“. Njegovi krediti za strukturno prilagođavanje (koji treba da budu u nadležno-sti Svetske banke), pokazali su se prilično neefikasnim u sprečavanju valutnih kriza i obezbeđenju stabilnog privrednog rasta u prezaduženim zemljama u razvoju. Jasno se pokazalo da MMF nema više onu kontruktivnu ulogu u svetskoj privredi, koju je imao niz godina posle Drugog svetskog rata i da „sistem i institucije iz Breton Vudsa“ moraju da budu temeljno reformisani.

MMF je priznao još jednu grešku iz serije neadekvatnih mera nametnutih Grčkoj u procesu izvlačenja iz krize(Stamenić-Pavlović,2014.). U poslednjem izveštaju MMF iz 2014. godine, priznaje da su drastične mere štednje i smanjenje primanja bili kontrapro-duktivni i rezultirali „tragičnim socijalnim implikacijama”. U izveštaju se kaže da oštre fiskalne mere, kresanje budžeta i smanjenje plata i penzija i do 50 % na koje su među-narodni poverioci primorali grčku vladu nisu dali očekivane rezultate i da su doveli do pada produktivnosti. Eksperti MMF, tako, priznaju još jednu u seriji grešaka učinjenih prema Atini pravdajući se činjenicom da su njihova očekivanja kada je reč o privrednom rastu bila previše optimistička, da model primenjivan prema drugim zemljama i kada je reč o smanjenju broja zaposlenih u „grčkom slučaju” nije dao očekivane rezultate nego je otvorio niz novih problema.

Međutim, u poslednje vreme naziru se određeni pokušaji u formiranju nove politike MMF, gde bi on sem uloge svetskog finansijskog policajca postao i „finansijski saobra-ćajac, propuštajući ili zaustavljajaući one nacionalne fiskalne politike i modele rasta, koji pogoduju ili prete globalnoj ekonomskoj harmoniji“(Jovović D.,2011. str 132.). S tim u vezi, u aprilu 2011.godine, raniji generalni direktor MMF Dominik Štros Kan bio je najavio fundamentalni zaokret u ekonomskoj filozofiji, koju je ova institucija zastupala od svog osnivanja, a to je da umesto slobodnog delovanja tržišta, to treba da bude kombi-nacija tržišta i državne regulative. Naveo je da je globalizacija donela dosta toga dobrog, ali ima i rastući jaz između bogatih i siromašnih. Zatražena je veća državna regulativa tržišta, koja bi donela pravedniju distribuciju prihoda i veću ulogu centralnih banka u sprečavanju finansijskih kriza. Očigledno, radi se o zanimljivom predlogu, ali od toga do sada nije ništa uradjeno u tranformaciji MMF, koga kontrolišu najbogatije zemlje na čelu sa SAD.

240

Usvajanjem novog zakona o finansiranju koji ne predviđa izdvajanja neophodna za refor-mu upravljanja MMF, američki Kongres razočarao je mnoge zemlje zahvaćene krizom i ostavio bez očekivane pomoći(Vujić T. ,2014.). Naime, pred Kongresom je bio predlog da odobri transfer 67 milijardi USD koje su SAD još 2010. sa odvojenog računa stavile na raspolaganje MMF, ali među zakonodavcima u Kongresu prevagnula je sumnja zbog načina na koji je MMF izdašno pomagao gašenje kriza u evrozoni, ali i zbog protivljenja da se sredstva američkih poreskih obveznika ulažu u takve i eventualno nove poduhvate. Predviđeno je i da osnivački kapital MMF, namenjen gašenju finansijskih kriza po svetu, bude dupliran na 756 milijardi USD. Dogovor je bio i da se dva od 24 direktorska mesta u Upravnom odboru MMF oduzmu Evropi i dodele novonaraslim ekonomskim silama. Bez neophodne saglasnosti SAD, kasa MMF ostaje nedovoljno puna da se uhvati uko-štac sa tekućim finansijskim krizama niza članica. Kina je lišena najavljenog dupliranja glasačkih prava, kojim bi postala treća sila u MMF. Mnoge zemlje zahvaćene krizom neće moći da računaju na pomoć MMF koju su očekivale. Realizacija dogovora zapela je na političkom terenu SAD, jedine članice MMF sa pravom veta i najvećim procentom glasačkih prava (16,7 %).

Najnoviji sukob BRIKS ( Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika) i SAD izbio je na prolećnom zasedanju MMF i Svetske banke aprila 2014. u Vašingtonu, jer je zbog veta američkog Kongresa propala delimična reforma MMF, koja je bila dogovorena još 2010.( Srna, 12. 05. 2014. – Blic novine).Tada su članice MMF postigle dogovor o tome da zemlje u razvoju dobiju malo veću težinu prilikom glasanja. Radilo se o “prebacivanju” 6% prava glasa, zbog sve većeg značaja zemalja u razvoju u svetskoj ekonomiji. U po-slednjih dest godina porastao je udeo država BRIKS u globalnom BDP sa 18% na oko 28%. Cilj grupe BRIKS je da promeni dosadašnji poredak u kojem SAD nastupaju kao hegemonistička, odnosno jedina “super sila”.

SR Jugoslaviji, odnosno Srbiji nametnut je neoliberalni program privrednih reformi, a glavni akteri u tom nametanju bili su NATO, SAD i MMF, kao neposredni „izvršilac radova“(Kovačević M., 2013). U periodu od pojave i eskalacije svetske ekonomske krize MMF se svojim optimističkim prognozama o rastu svetske privrede, privrede EU, evro-zone, SAD i najvažnijih zemalja u razvoju dodatno iskompromitovao.To važi i za njego-ve projekcije koje su lansirane krajem 2012. i kasnije, jer je svakom novom prognozom rasta priznavao da je njegov raniji optimizam o pozitivnom preokretu – bio neopravdan. Neoliberalizam je u dubokoj krizi, a on je u Srbiji, pod palicom diktata MMF, postao glavni ekonomski princip.

Nerealizovani stand-by aranžman iz predostrožnosti sa MMF

U pregovorima u avgustu 2011. godine koje je inicirala srpska strana, vlada Srbije i misija MMF koja je posetila Srbiju, dogovorile su novi „stand-by aranžman iz predostrožnosti“ (Precautionary Stand-by Arrangement), koji podrazumeva mogućnost korišćenja nje-govih sredstava za popunu deviznih rezervi u nekim nepredviđenim okolnostima (IMF Press Release,August 31,2011.). Ovaj „novac u rezervi ili dozvoljeni minus“ formalno je odobrio Odbor izvršnih direktora MMF 29. septembra 2011. godine, a kao uslov Srbija je trebala da dostavi parlamentu predloge zakona o rebalansu budžeta za 2011. godinu i o restituciji sa „fiskalno odgovornim ograničenjima isplata“. To znači da se ne obećava više nego što može da se plati bivšim vlasnicima za vraćenu imovinu. Trajanje novog

241

aranžmana za „ekonomsku sigurnost“ je, kako se i očekivalo, 18 meseci uz pristup sred-stvima MMF u iznosu od 1,1 milijardu evra (935 miliona SPV), što je 200% kvote Srbije u ovoj instituciji. Ovim aranžmanom Srbija dobija dodatni fiskalni kredibilitet i zbog njega cena finansiranja javnog duga može da bude niža. Značajan je i za održavanje kre-ditnog rejtinga, privlačenje stranih investitora, održavanje makroekonomske stabilnosti zemlje i finansijske discipline, odnosno da obezbedi poštovanje „fiskalno odgovorne po-litike“ domaćih vlasti. Aranžman sa MMF ima tri glavna cilja. Prvi je da da se njime Srbija obezbedi od lošeg uticaja moguće nove krize, drugi da bude podrška realizaciji fiskalne politike, a treći da utiče na poboljšanje investicione klime u zemlji.

Povodom odobravanja ovog aranžmana sa Srbijom, MMF je početkom oktobra 2011. izdao dokument, u kome je navedeno da je cilj održavanje makroekonomske i finansijske stabilnosti, tako što će se zemlji pružiti dodatne garancije protiv spoljnih rizika(IMF Country Report,October 20,2011.). Dalje је navеo da dosta visok nivo deviznih rezervi Srbije, fleksibilan kurs dinara i relativno bezbedni indikatori bankarskih fondova rizika, pružaju dobru prvu liniju odbrane. Međutim, i pored toga, rizici prelivanja rizika iz re-giona su visoki i relativno značajan iznos aranžmana treba da ojača finansijsku poziciju Srbije. MMF je tražio da se ustanovi novi okvir fiskalne odgovornosti u Srbiji, jer je usvojen populistički zakon o fiskalnoj decentralizaciji, koji je dodatne poreze u visini od 1,25% BDP prebacio na lokalne vlasti, i pored izričitog protivljenja Fiskalnog saveta. To pokazuje da su nova fiskalna pravila i dalje izložena „političkim izazovima“. Aranžman treba da pomogne razvoju lokalnih finansijskih tržišta da bi se ojačale „brane deviznog kursa“ i održala adekvatna likvidnost i bezbednost kapitala u bankarskom sistemu. U slučaju lošeg scenarija, program bi verovatno morao da se prilagodi, kako bi se uključio i privatan sektor, naveo je MMF. On je ocenio da Srbija sprovodi odgovarajuću monetarnu politiku i politiku kursa dinara, uz konsatataciju da smanjenje inflatornih pritisaka može da stvori prostor za postepeno ublažavanje monetarnih mera. Preporučio je dalje vođenje oprezne politike, kako bi se inflacija vratila u granice dozvoljenog odstupanja od utvrđe-nog cilja koji je utvrdila NBS. Ocenio je da je spoljna pozicija Srbije povoljnija u odnosu na period pre krize 2008-09. godine, zbog smanjenog tekućeg platnobilansnog deficita, konkurentnijeg kursa dinara i zadovoljavajućeg nivoa deviznih rezervi zemlje, ali su povećani rizici eventualnog prelivanja aktuelne finansijske krize iz regiona. MMF je ukazao na potrebu ubrzanja strukturnih reformi neophodnih za razvoj izvoznog sektora i prelaska na model rasta koji će omogućiti otvaranje novih radnih mesta, što podrazu-meva restrukturiranje i privatizaciju državnih preduzeća, povećanje fleksibilnosti rada i bolju zaštitu imovinskih prava.

U novembru 2011. godine obavljeni su pregovori predstavnika Srbije i misije MMF po-vodom prve (od ukupno šest) revizije (razmatranje rezultata) aranžmana iz predostro-žnosti(IMF Press Release, November 16, 2011.). Razmotrena su tekuća makroekonom-ska kretanja u zemlji i izgledi za privredni rast u 2011. i 2012. godini, kao i sprovođenje monetarne politike i primena dogovorenih mera fiskalne politike u kontekstu jačanja fiskalne odgovornosti. Posebna pažnja je bila usmerena na formulisanje okvira budžeta za 2012. godinu usaglašenog sa fiskalnim pravilima, kao i na mere ekonomske politike radi ublažavanja spoljnih rizika i eventualnog prenošenja efekata svetske krize u Srbiju.

Kao što se i očekivalo MMF je bio prilično mek i popustljiv i tokom ove runde pregovora ,i ako pokušava da zavede red u domaće javne finansije, odobrio je Srbiji veći javni dug.

242

Lako je prihvatio povećanje budžetskog deficita u 2012. sa 3,9% na 4,25% BDP. Ovaj de-ficit primeren je okolnostima, a kreatori fiskalne politike imaju pravni osnov u Zakonu o budžetskom sistemu (član 27a), gde stoji da će se u „godinama kada je stopa rasta manja od očekivane, ostvarivati fiskalni deficit koji je veći od ciljanog“. Sa okončanjem prve revizije, Srbiji bi bilo stavljeno na raspolaganje 190 miliona evra (od ukupno 1,1 milijar-du evra), koji se neće povlačiti sem u slučaju neodložnih platnobilansnih potreba, koje bi narušile finansijsku stabilnost zemlje. Jedina stvar koja praktično nije bila na dnevnom redu su strukturne reforme da se tada ne bi stvarale političke tenzije , a o kojima bi se razgovaralo nakon formiranja nove vlade posle izbora 2012.

Međutim, Odbor izvršnih direktora MMF je dva puta odlagao reviziju dogovorenog aranžmana iz predostrožnosti (u decembru 2011. i januaru 2012.) , jer je u buđžetu Sr-bije za 2012. premašen dogovoreni nivo zaduživanja. MMF je naveo da izdavanje dr-žavnih obveznica i garancija i projektovana primena investicionih projekata u 2012.godini premašuju granice deficita i javnog duga, predviđene ugovorenim programom na osnovu kojeg je Srbiji odobren aranžman. Naime, problem je nastao zbog garancija javnim preduzećima od 45 milijardi dinara, što je čak 15 milijardi dinara više nego što je dogovoreno sa MMF. On je upozorio da su nova zaduženja Srbije u budžetu za 2012. godinu planirana za više od 1% BDP iznad dogovorene granice, što je oko 30 miliona evra. Ovakva njegova reakcija je najverovatnije posledica činjenice da se MMF oseća odgovornim prema Zakonu o fiskalnoj odgovornosti, u čemu je on bio čvršći u odnosu na srpsku vladu. Od časa kada je MMF prvi put odložio donošenje odluke bilo je jasno da će mu biti teško da stavi potpis na ovaj sporazum.

To je potvrđeno i tokom posete tehničke misije MMF u februaru 2012., koja nije ima-la kapacitet za pregovaranje, kada nije postignut konkretan dogovor sa vladom Srbije, što će smanjiti kredibilnost njene ekonomske politike (IMF Press Release,February 10, 2012.). MMF je saopštio da je završetak prve revizije aranžmana iz predostrožnosti od-ložen, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa. Odstupanja su posebno izražena kada je reč o javnom dugu, uključujući i državne garancije, ali i projekte finansirane iz domaćih izvora. Predstavnici MMF su insistirali, pre svega, na veličini garancija za zajmove javnim preduzećima i ukazali na opasnost da se kroz dodatno zaduživanje ne ugrozi zakonski okvir javnog duga.. Misija MMF tražila je da se obećanja da državne garancije javnim preduzećima neće premašiti 30 milijardi di-nara na neki način i formalizuju, što bi značilo da se potvrde rebalansom budžeta i da parlament usvoji takav dokument. Takav scenario nije bio moguć zbog dešavanja na srpskoj političkoj sceni, zbog koje vlada nije mogla da obezbedi većinu, pa se Sporazum formalno ne može odmrznuti do rebalansa budžeta, što do tada otvara mogućnost za povećanje potrošnje. Takođe, predlaganje rebalansa budžeta samo mesec i po dana pošto je Skupština usvojila plan prihoda i rashoda za 2012. godinu, bilo bi uoči izbora vladino priznanje da je predložila loš budžet. Znači, као uslov za reviziju prve runde aranžmana iz predostrožnosti , MMF је navеo obavezno prekrajanje državne kase. MMF tada nije prekinuo aranžman sa Srbijom, njegov status ostao je nepromenjen, ali je on zamrznut, i njegova revizija se odlaže do uspostavljanja punog kapaciteta političkog funkcionisanja nove vlade u 2012., i dok se rebalansom budžeta ne utvrdi ono što je dogovoreno da će se u praksi sprovoditi sa stanovišta ekonomske politike vlade, saopštili su njeni zvaničnici. MMF je ovog puta, za razliku od dosta mekog odnosa prilikom ranijih pregovora, vrlo oštro upozorio kakve posledice može da ima odstupanje od programa.

243

Misija MMF po povratku u Vašington izdala je poseban dokument sa preporukama vla-di Srbije (IMF Aide Memoire, February 9,2012.). U njemu se jasno otkriva u koliko se teškom ekonomskom trenutku i ranjivom položaju nalazi Srbija zbog krize u svetu. Slabljenje globalnog rasta i aktuelne turbulencije na finansijskim tržištima predstavljaju izazov za Srbiju. Nakon kratkog perioda oporavka, rast je usporen i nezaposlenost je do-stigla veoma visoke nivoe. Konstatuje se da je završetak prve revizije odložen, jer budžet za 2012. nije u skladu sa dogovorenim fiskalnim programom. Dogovoreno je da deficit budžeta bude 4,25 % BDP i da garancije vlade za nove kredite ne budu veće od 1% BDP. Međutim, usvojeni budžet uključuje garancije koje iznose skoro 2% BDP, stoji u ovom dokumentu iz čega se jasno vidi za koliko je prekršen dogovor.

Zamrzavanje aranžmana sa MMF je, u svakom slučaju bila loša vest za zemlju, jer je MMF međunarodnoj zajednici poslao poruku da Srbija ne vodi kredibilnu ekonomsku politiku i nije u potpunosti ispunila dogovor.To nije dobra poruka za investitore i nega-tivno se odražava na uslove zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu, što može da ugrozi konkurentnost i izvoz. Kreditni rejting je nastavio sa padom, pa je i zaduživanje države i privrede kod potencijalnih inostranih kreditora otežano. Stvara se i dodatna nestabilnost u privlačenju stranih investitora, pošto je Srbija na listi zemalja za koje se traže dodatne garancije da bi neko došao i investirao. Povremeno dolazi do bekstva kratkoročnog kapitala, što vrši pritisak na devizni kurs, a Srbija bi mogla da se suoči i sa ozbiljnim problemima u vezi spoljne likvidnosti.

U susret novom aranžmanu sa MMF

Raniji stalni predstavnik MMF u Srbiji, založio se za rebalans budžeta koji će omogućiti dostizanje ciljanog deficita, kao i ograničavanje dodatnog zaduživanja države(Magazin Biznis, maj 2012.). Drugo, smatrao je da je potrebno da se donese kredibilan program fiskalnog prilagođavanja, kojim bi se javni dug vratio u održive okvire. Treće, trebalo bi primeniti i veliku strukturnu reformu u cilju pokretanja ekonomskog rasta. Takodje, rečeno je da je program, koji nije ni zaživeo u okviru zamrznutog aranžmana iz predo-strožnosti, „mršav,“ i da treba napraviti novi.

Misija MMF, koja je posetila Beograd u oktobru 2013.godine, smatra da se Srbija suo-čava sa velikim ekonomskim izazovima, uključujući slabu privredu i velike unutrašnje i spoljne neravnoteže(IMF Press Release, October 8,2013.). Slaba kreditna aktivnost u privatnom sektoru i smanjenje domaće potražnje utiču na usporavanje ekonomskog opo-ravka. Očekivalo se da u 2013. godini deficit opšteg sektora države (uključujući troškove rešavanja pitanja problematičnih banaka, otplate docnji i plaćanja po aktiviranim ga-rancijama) dostigne oko 7,5% BDP. Inflacija je trebalo da se uskoro vrati u granice cilja NBS, ali stopa nezaposlenosti koja iznosi oko 25% i dalje predstavlja veliki društveni i socijalni problem. Ambiciozna fiskalna konsolidacija i strukturne reforme u cilju zausta-vljanja brzog rasta javnog duga i podsticanja održivog ekonomskog rasta predstavljaju hitne strateške prioritete. Planovi vlade za fiskalnu konsolidaciju dati u nacrtu srednjo-ročne strategije, identifikuju niz mera čiji je cilj da javne finansije vrate na održivu osno-vu. Konkretno, napori da se obuzda fond zarada u javnom sektoru i subvencije, kao i mere za jačanje naplate prihoda, su prihvatljivi. Puna primena ovih mera počev od 2014. godine predstavljala bi važan korak u pravom smeru i signal rešenosti srpskih vlasti da se pozabave ekonomskim izazovima. U isto vreme, potrebno je identifikovati i primeniti

244

dodatne sveobuhvatne i trajne mere konsolidacije kako bi se stabilizovao i zaustavio porast udela javnog duga u BDP u narednih nekoliko godina. U tom smislu, potrebno je maksimalno iskoristiti raspoložive mogućnosti finansiranja pod povoljnijim uslovima za smanjenje troškova otplate dugova umesto u svrhe koje bi usporile dinamiku fiskalne konsolidacije i time ugrozile održivost javnog duga. Široka lepeza strukturnih refor-mi bi trebalo da podrži fiskalno prilagođavanje. Potrebni su koraci u cilju unapređenja poslovne klime i smanjenja uloge države u ekonomiji, čime bi se podstakle investicije, ekonomska diverzifikacija i održiv rast privatnog sektora u cilju otvaranja novih radnih mesta. U tom smislu, misija MMF pozdravlja početak dugo odlaganog restrukturiranja društvenih preduzeća. Planovi Vlade da reformiše tržište rada i unapredi poslovnu kli-mu takođe su ohrabrujući. U ovim oblastima će od ključne važnosti biti pravovremene izmene zakonodavstva i uporno sprovođenje sveobuhvatnih reformi. Takođe, potrebno je bez daljeg odlaganja započeti ostale strukturne reforme, poput reforme penzionog sistema, državne uprave, zdravstva i obrazovanja. Misija pozdravlja dalju opredeljenost NBS za okvir targetiranja inflacije. Sa relaksacijom monetarne politike se zastalo, što predstavlja ispravan potez s obzirom na ponovnu nestabilnost na finansijskom tržištu, a sa istom bi moglo da se nastavi kada se fiskalna konsolidacija stabilizuje i ojača pove-renje na tržištu.

MMF je procenio da bi uz snažna fiskalna prilagođavanja i strukturne reforme, Srbija mogla da održi model „rasta ekonomije“ sa izvozničkim sektorom kao pokretačem. Nje-gove preporuke prethodnoj vladi Srbije svodile se na: smanjenje fiskalnog deficita za 2% BDP; usvajanje reformi koje bi garantovale smanjenje deficita u narednim godinama; povećanje niže stope PDV sa 8% na 10%; ukidanje raznih olakšica kod poreza na dobit; zamrzavanje penzija i plata; smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru; reformu pen-zijskog sistema; smanjenje subvencija privredi (Jovović D., 2013.).

Misija MMF posetila je Beograd poslednji put, u periodu od 26. februara do 13. marta 2014.godine, uoči samih vanrednih parlamentarnih izbora, radi otpočinjanja razgovora sa srpskim vlastima o mogućem novom programu koji bi podržao MMF. Razgovori su bili na nivou tehničkih eksperata , o tekućim ekonomskim i finansijskim kretanjima.

Globalne finansijske organizacije, MMF i Svetska banka, koje uvek imaju rigorozne za-hteve za štednju, kao prvo, traže uštedu od 400 miliona evra u budžetu do kraja godine (smanjenje budžetskog deficita za 1%), i da nova vlada u narednom periodu smanji pen-zije za 25%, a plate u javnom sektoru za 20% da hitno smanji troškove na svim nivoima, pooštri uslove za penzionisanje, zaustavi nove garancije za državne firme, reši problem preduzeća u restrukturiranju i sl.,otpusti 15% zaposlenih u javnom sektoru, a do 2017. budžetski minus bi trebalo smanjiti sa sadašnjih preko 7% na 2% do 2,5%(Lakić S., 2014.). Prema izjavi predstavnika vlade Srbije u septembru 2014., MMF sada navodno traži smanjenje zaposlenih u javnom sektoru za 5%.

MMF je u aprilu 2014. godine „zvanično izjavio da ne traži od nas smanjenje plata i pen-zija, što je neiskreno, jer oni upravo to traže od nas.”(Rabrenović J. 2014., str. 11.). Pošto MMF ne želi da mu se kaže kako on nameće svoja rešenja zemljama, ova institucija u stvari očekuje da srpska strana formalno predloži smanjenje plata i penzija, a MMF to onda prihvati. Opšte je poznato da MMF nameće svoja rigidna rešenja zemljama koje mu se obrate za pomoć, pa će teško da nam odobri aranžman bez kresanja plata i penzija.

245

Povećanje nekih namenskih poreza mogla bi da eventualno bude alternativa tom sma-njenju. Nova vlada je krajem aprila i početkom maja 2014. godine predstavila set novih ekonomske mere, prvenstveno za sredjiivanje stranja u javnim finansijama. Po mišljenju pojedinih ekonomskih analitičara, ove najavljene mere su „zapravo striktno sprovodje-nje politike osterizma ...., koju MMF nameće svim prezaduženim zemljama sa ciljem da zaštiti interese kreditora” (Fuks L., 2014., str.8.).

Vlada je spremna za pregovore sa MMF o novom (trogodišnjem) aranžmanu iz predo-strožnosti, koji podrazumeva dogovor o programu reformi, ekonomskih i fiskalnih mera, čiju će realizaciju pratiti MMF, i uz stavljanje na raspolaganja određene sume novca, koja ne mora da se povlači. Konkretno, Srbija će tražiti da ima na raspolaganju sumu dva puta veću od njene kvote u MMF, što je oko 1,5 milijardi USD(Tanjug, 8.5.2014-Blic novine). Pregovori su trebali da počnu u maju 2014. godine, ali su zbog katastrofalnih poplava u Srbiji , utvrdjivanja štete, kreiranja nove ekonomske politike štednje i rebalan-sa budžeta odloženi za jesen.

Srbija bi se novim aranžmanom obavezala da će u narednom trogodišnjem periodu spro-voditi određenu ekonomsku strategiju. Da bi joj bio odobren kredit, koji investitori sma-traju ključnim znakom posvećenosti vlade ograničenju rasta budžetskog deficita, nova srpska vlada moraće pre svega, da sredi stanje u javnim finansijama, reformiše javni sektor i smanji subvencije gubitaškim državnim kompanijama.

Devizne rezerve su na adekvatno visokom nivou (ukupne devizne rezerve preko 10 mi-lijardi evra, a rezerve države 7 milijardi evra) i nećemo težiti sklapanju aranžmana koji bi podrazumevao zaduživanje, već samo da imamo tzv. monitoring mera koje dogo-vorimo sa MMF, navela je NBS(Tanjug, 5.5.2014.-Kurir novine). Novi aranžman nije Srbiji potreban za jačanje deviznih rezervi, ali je potreban aranžman iz predostrožnosti, kao podrška najavljenim strukturnim reformama i jačanju poverenja stranih investitora u Srbiju. NBS je ocenila da bi aranžman sa MMF doprineo da se Srbija lakše i uz što manje posledica prilagodi promenama u medjunarodnom okruženju i bude otpornija na potencijalne spoljne škokove(Tanjug, 14.5.2014.- Blic novine). Aranžman će značiti sigurnost za dalja ulaganja u Srbiji i osnov za ugovaranje novih kredita sa inostranim po-veriocima. Sporazum sa MMF omogućiće nam da povučemo i kredit od Svetske banke od 250 miliona dolara za rešavanje statusa 157 preduzeća u restrukturiranju, a i zajam od 200 miliona dolara od Ruske Federacije nam je uslovljen sporazumom sa MMF ( Rabrenović J.,2014.).

S obzirom na velike probleme u privredi i javnim finansijama, pojedini naši stručnjaci misle da bi nam više odgovarao konkretan stand-by aranžman, koji bi omogućio po-vlačenje kredita od MMF (Rabrenović J., 2014.). Oni upozoravaju da sada Srbija nema problema sa visinom deviznih rezervi, ali je moguće da se taj problem ispolji u naredne tri godine. Posebno, jer banke i preduzeća više iznose novac iz zemlje nego što da unose, pa je jedini generator priliva deviza u zemlju zapravo država, ali je pitanje koliko dugo će to moći da traje.

Sa aranžmanom s ovom međunarodnom finansijskom institucijom mogli bismo da raču-namo na jevtinije zaduživanje, a da ćemo i dalje morati da se zajmimo sasvim je izvesno. U 2014. godini potrebna su nam sredstva od četiri do pet milijardi evra za finansiranje

246

deficita i refinansiranje starih dugova i jasno je da se ona mogu obezbediti zaduživanjem i prodajom imovine.

Stručnjaci IZIT ( Institut za istraživanje tržišta) smatraju da od toga kako će se napravit program sa MMF zavisi dalji razvoj ekonomske slike Srbije, i da ne treba odlagati bol-ne reforme(Tanjug, 6.2.2014-V.Novosti). Ako Vlada Srbije ugovori aranžman sa MMF, mogli bi se obezbediti jeftiniji izvori finansiranja i prebroditi period teških zahvata u re-formama javog sektora. Ako se skorije ne zaključi aranžaman sa MMF, koji bi bio garant sprovođenja dugo najavljivanih reformi, bićemo svedoci erodiranja vrednosti dinara i topljenja domaćih deviznih rezervi. Projekcija je da će stopa inflacije u 2014. biti do 5,5% i ukoliko ne bude odstupanja od najavljene reformske politike u javnom sektoru, uz po-dršku MMF, ova projekcija posebno u uslovima niskog životnog standarda stanovništva može biti ostvarena. Zato je u interesu Srbije da se konačno što pre napravi kredibilan program mera ekonomske politike preko jasnih zakonskih okvira podržan od međuna-rodnih finansijskih institucija, čime bi se otvorila perspektiva za ostvarenje dugoročno održive makroekonomske stabilnosti.

Prema ranijim procenama pojedinih stručnjaka okupljenih oko časopisa MAT (Makroe-konomske analize i trendovi), potrebno je da Srbija pored produženja aranžmana iz pre-dostrožnosti sa MMF, koji nije dovoljan za prevazilaženje preteće krize duga u javnim finansijama, zaključi i novi, jer će biti problema u servisiranju dospelih rata spoljnog duga, čak i da se primene mere kratkoročne fiskalne konsolidacije( MAT, jun 2012.). U okviru tog novog kreditnog aranžmana sa MMF, trebalo bi predvideti i mogućnost re-programiranja ili čak otpisa dela postojećeg spoljnog duga, u situaciji kada je koeficijent zaduženosti zemlje (odnos prihoda od izvoza roba i usluga i dospele glavnice duga i kamata) preko 30%, a kritično je kada pređe 25% (www.vibilia.rs,10.7.2012.).

Zaključak

Propuštena je vrlo povoljna prilika da veliki priliv inostranog kapitala u Srbiju u prote-kloj deceniji bude znatno više iskorišćen, da se poboljšaju razvojne performanse srpske privrede. Do sada se dugo živelo daleko iznad mogućnosti, pa će uz pomoć MMF, glav-nog rigidnog „svetskog revizora“, i našeg poverioca, koji insistira na održavanju makro-ekonomske i finansijske stabilnosti i ravnoteži u sektoru javnih finansija, morati da se preusmeri na kolosek održivog privrednog razvoja i vraćanje u okvire sopstvenih resur-sa. Postoji veliki jaz u javnim finansijama, penzionom i zdravstvenom sistemu zemlje. Potrebna je reforma privrednog i finansijskog sistema sa novom razvojnom strategijom, što zahteva nova odricanja u sektoru lične, a naročito javne potrošnje, a njeno sprovođe-nje odvijaće se u dosta nepovoljnim uslovima.

MMF stalno upozorava da zadržavanje dosadašnjeg ekonomskog koncepta zasnovanog na zaduživanju i potrošnji na svim nivoima, Srbiju vodi u veoma teške godine. Nada se da će vlasti u Srbiji uspeti da donesu prave odluke sa novim razvojnim pristupom, a po njegovom mišljenju, Srbija treba da ima osnovni smer u razvoju, a to je podsticanje, pre svega, izvozne privrede.

Prisustvo MMF je korisno, jer povećava kredibilitet i rejting zemlje i otvara dodatnu mo-gućnost finansiranja, odnosno povlačenja njegovih sredstava, ako za njima ima potrebe.

247

Neki političari nisu za ovakvu vrstu dalje saradnje sa MMF, jer u uslovima raširenog populizma svaki sporazum sa njim doživljavaju kao smetnju koja ograničava diskreci-onu moć vlade.

Što se Srbije tiče, izgleda da je saradnja sa MMF „bezuslovna“ i predstavlja nužno zlo. Bez podrške vašingtonske institucije mi, verovatno, ne bismo mogli da obezbedimo sredstva za otplatu državnog duga, koji iznosi oko 62% BDP ( znatno iznad zakonske granice od 45% BDP). MMF je institucija za „nedisciplinovane zemlje“, kao što je Srbija i za naše kreditore „dokaz da umemo da se kontrolišemo“ kada moramo. Sa MMF treba da se osigura makroekonomska stabilnost i ojača poverenje inostranih investitora. Time se šalje poruka da Srbija vodi odgovornu ekonomsku politiku, a pozitivan stav MMF direktno utiče na procenu rizika zemlje i na uslove zaduženja na međunarodnom finan-sijskom tržištu.

Ako se već zadužujemo, jer imamo minus u budžetu, koji iznosi preko 7% BDP, MMF nam daje nešto malo kredibiliteta što nam obezbeđuje zajmove po povoljnijim kamata-ma. MMF nam je neophodan zbog pokrivanja minusa u budžetu, ali i zbog mogućnosti redovnog servisiranja javnog duga. Budžetski deficit Srbije veći je od planiranog zbog pada budžetskih prihoda, jer je i privredni rast manji od planiranog. Prihodi su precenje-ni, a rashodi potcenjeni, zbog čega je neophodan rebalans budžeta.

MMF nam je neophodan zato što se saradnja sa njima zasniva na donošenju programa fiskalne konsolidacije, koji podrazumeva zaustavljanje rasta javnog duga, ali i njegovo smanjenje na srednji i duži rok. Naše javne finansije danas bi izgledale drugačije da nije bilo MMF. Javni dug bi brže rastao, a kako se uvećava dug tako rastu i kamate, tako da bi se postavilo pitanje mogućnosti servisiranja naših obaveza, koje se ionako teško obavljaju.

Srbija mora nastaviti saradnju sa MMF, a jedan od važnih razloga jeste to što je već posle februara 2012. godine osetila šta znači izostanak te saradnje, kada je dinar počeo naglo da slabi. Za Srbiju je jako važno da relevantne svetske institucije, a pre svega MMF, daju svoju ocenu i pozitivno mišljenje, kako bi međunarodno finansijsko tržište pozitivno reagovalo u smislu priliva dodatnog kapitala u zemlju.

Svako odsustvo aranžmana sa MMF znači pogoršavanje slike o Srbiji, kao zemlji koja dugoročno uspeva da održi prihode i rashode pod kontrolom. Prestanak saradnje sa MMF bi svakako uticao i na rast cene kojom Srbija finansira vlastiti spoljni dug.

Neophodna je veoma čvrsta kontrola javne potrošnje, veći napori prilikom prikupljanja poreza, ali i neporeskih prihoda (kao što su na primer dividende javnih preduzeća). Budžet mora biti pod kontrolom kako bi se održalo poverenje investitora, a to je kod nas teško postići bez nadzora MMF.

Srbija ni ubuduće neće moći bez saradnje sa MMF i pored niza slabosti koje on ispolja-va, jer nije ekonomski dovoljno jaka da sama sprovede nužne reforme. Ali treba imati u vidu da njegove jednostrane šablone i univerzalne „lekove” ne treba uvek bezrezervno prihvatati, jer je praksa pokazala da je njihovo striktno sprovođenje u mnogim zemljama dovodilo do krize, sloma privrede i socijalnog raslojavanja.

248

Obnova pregovora sa MMF nužna je, u cilju zaključenja aranžmana (iz predostrožnosti) za popunjavanje deviznih rezervi po potrebi, jer je, između ostalog, manjak u državnoj kasi bio veći od dogovorenog. Njime bi se obezbedila sredstva koja bi Srbija mogla da koristi u slučaju produbljivanja ekonomske krize. Aranžman sa MMF treba da bude ga-rancija poštovanja pravila fiskalne odgovornosti i kredibiliteta poreske politike, što ima direktan uticaj na pad premije rizika zemlje. On omogućava dostupnost povoljnih spolj-nih finansijskih linija i finasiranje javnog duga zemlje. Zamrzavanjem ranije dogovore-nog, a ne realizovanog, stand-by aranžmana iz predostrožnosti , MMF je međunarodnoj zajednici poslao poruku da Srbija ne vodi kredibilnu ekonomsku politiku, što je imalo efekte kroz povećanja kamata i manji priliv stranih investicija i negativne posledice po devizno tržište i tržište javnog duga, kao i na odredjeni broj makroekonomskih parame-tara. MMF je, inače, poslednjih desetak godina nekoliko puta odlagao revizije aranžma-na sa Srbijom zbog nepoštovanja dogovorenih budžetskih stavki i ekonomskih reformi.

Uspostavljanje pune saradnje sa MMF bio bi pozitivan signal stranim investitorima, jer ekonomski oporavak zemlje, dovođenje u red javnih finansija i stabilizacija dinara nije moguća bez priliva inostranog kapitala. Za inostrane kreditore bila bi bitna ocena MMF da Srbija vodi tzv. „održivu fiskalnu politiku“.

Nema sumnje da je MMF „stečajni upravnik“ nad svakom zemljom - članicom u koju dođe, a Srbija je zemlja u recesiji i u ekonomskoj, socijalnoj i društvenoj krizi. Sledi joj neminovno smanjenje javne potrošnje, temeljna reforma javnog sektora, poreskog i penzionog sistema, smanjenje rashoda i povećanje budžetskih prihoda i sl., pa je za to neophodan mentor, kao što je MMF.

Ova institucija ocenjuje da su prvi koraci koje bi srpska vlada trebalo ozbiljno da razmo-tri kako bi održala pod kontrolom budžet: smanjenje deficita u državnoj kasi, subvencija, zamrzavanje plata u javnom sektori i penzija, smanjenje broja zaposlenih u državnoj upravi, penziona reforma i dr. Važno je da se uradi realan i štedljiv rebalans budžeta, usvoji plan koji će pod kontrolom da drži javni dug, kao i program za pokretanje privred-nog rasta. Nije bitan samo novac koji MMF potencijalno može da obezbedi ili da privuče investitore, već i efikasan paket mera koji će pomoći da privreda zemlje izađe iz krize. Ako bi se odustalo od štednje, Srbiji sledi produbljenje krize javnog duga, inflacija, ne-kontrolisano slabljenje domaće valute, pad standarda i zaposlenosti.

Literatura

1. Annual Report 2013, IMF.2. Fuks L.: „Postepeni oporavak ili oštri rezovi – pitanje je sad! „, Danas (dodatak -

Biznis str. 8.), 19.maj 2014, Beograd.3. „Guvernerka NBS: Sa MMF sklapamo aranžman iz predostrožnosti”, Tanjug, 5.maj

2014.-Kurir novine, Beograd.4. „IZIT: Od MMF zavisi izlazak iz ambisa”,Tanjug, 6.februar 2014. - Večernje Novo-

sti, Beograd.5. Jovović D. : Međunarodne finansijske institucije, Službeni list SRJ, Medjunarodna

politika, Pravni fakultet, IMPP, Fakultet političkih nauka, 1997, Beograd. 6. Jovović D. : Dinar i devizni kurs, Prometej, 2011, str.132, Beograd

249

7. Jovović D. : „Možemo li bez MMF-a?“, Politika, 3.avgust 2012, Beograd.8. Jovović D.: „ Srbija i Medjunarodni monetarni fond”,Tržište-Novac-Kapital,

br.3/2012, Beograd.9. Jovović D.: „Privreda Srbije, deficit budžeta i antikrizne mere”, MAT, jun 2013,

Beograd.10. Kovačević M.: „Živimo po diktatu MMF-a i to će nas koštati”, nedeljnik Svedok,

11.jun 2013, Beograd.11. „Krstić: Pregovori sa MMF-om, bez fiksnih datuma”, Tanjug, 8 . maj 2014.- Blic

novine, Beograd.12. Lakić S.: „MMF-Štedite i samo štedite”, Blic novine,14.mart 2014, Beograd.13. MAT (Makroekonomske analize i trendovi ), jun 2012, Ekonomski institut, Beo-

grad.14. „Na pomolu je novi svetski poredak, a ovo su lideri”, Srna , 12. 05. 2014. – Blic no-

vine, Beograd.15. „Novu vladu čekaju: rebalans, smanjenje javnog duga i strukturne reforme”, Maga-

zin Biznis, maj 2012, Beograd.16. Press Release: IMF Reaches Staff-Level Agreement on a Precautionary Stand-By

Arrangement with Serbia, No.11/319, August 31, 2011,IMF. http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11319.htm

17. Press Release: IMF Reaches Staff-Level Agreement on First Review of Precautiona-ry Stand-By Arrangement with Serbia, No.11/414 , November 16, 2011, IMF. http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2011/pr11414.htm

18. Press Release: Republic of Serbia: Conclusions of an IMF Staff Visit, No. 12/45, February 10, 2012, IMF. http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2012/pr1245.htm

19. Press Release: Statement at the Conclusion of an IMF Staff Visit to Serbia, No.13/395, October 08, 2013, IMF. http://www.imf.org/external/np/sec/pr/2013/pr13395.htm

20. Rabrenović J.: „Došli u kampanji otišli u tišini”, Politika, 15.mart 2014, Beograd.21. Rabrenović J.: „Pregovaramo s MMF-om, ali bez obećanja”, Politika, 9.maj 2014,

str.11, Beograd.22. Republic of Serbia: Request for Stand-by Arrangement - Staff Report; Staff State-

ment; Press Release; and Statement by the Executive Director for the Republic of Serbia, Series: Country Report No. 11/311,October 20, 2011, IMF. http://www.imf.org/external/pubs/ft/scr/2011/cr11311.pdf

23. Republic of Serbia: Aide Memoire, February 9, 2012, IMF. http://www.imf.org/external/country/SRB/rr/2012/021412.pdf

24. Rhomberg R., Heller R. : „The Introductory Survey“, The Monetary Approach to the Balance of Payments, 1977, pp.1-14, IMF.

25. Serbia, Republic of: Financial Position in the Fund as of April 30, 2014,IMF. http://www.imf.org/external/np/fin/tad/exfin2.aspx?memberkey1=1072&date-1key=2014-04-30.

26. Serbia, Republic of: Transactions with the Fund from May 01, 1984 to April 30, 2014. http://www.imf.org/external/np/fin/tad/extrans1.aspx?memberKey1=1072&endDa-te=2014-05-17&finposition_flag=YES

27. „Srbiji neophodan aranžman sa MMF“, izvor B92, www.vibilia.rs, 10.jul 2012.28. Stamenić-Pavlović J.: „MMF pogrešio u Grčkoj“, Politika, 24.jul 2014, Beograd.

250

29. Štiglic Dž.: Protivrečnosti globalizacije, SBM-x, 2002, Beograd.30. „Tabaković: Inflacija u granicama cilja, BDP oko jedan odsto“, Tanjug, 14.maj 2014.-

Blic novine, Beograd.31. Vujić T.: „SAD usporile reformu MMF-a“, Politika, 16.januar 2014, Beograd.32. Williamson, J.: “Did the Washington Consensus Fail?” Outline of Remarks at CSIS,

Institute for International Economics, November 6, 2002, Washington.33. World Economic Outlook, Transitions and Tensions, October 2013, IMF.

Rezime: Naša zemlja imala je, do sada, vrlo razvijenu finansijsku saradnju sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF). Sredstva MMF korisila su se za podršku vladinom ekonomskom programu i deviznim rezervama zemlje i bilo je više kreditnih aranžmana sa ovom finansijskom institucijom. Bilo je dogovoreno zaključenje kreditnog aranžmana iz predostrožnost 2011, koji je zamrznut 2012. godine, zbog probijanja okvira buđžetske potrošnje. Prikazana je i doktrina MMF, koja se bazira na neoliberalizmu, u čijoj osnovi je restriktivni tzv. monetaristički pristup, koji treba da obezbedi vraćanje dugova zaduženih zemalja, a koja se pokazala neuspešnom u većem broju zemalja u razvoju. Vlada je spremna da pregovara sa MMF o novom (trogodišnjem) aranžmanu iz predostrožnosti, koji podrazumeva dogovor o programu reformi, ekonomskih i fiskalnih mera, čiju će realizaciju pratiti MMF, i uz stavljanje na raspolaganja određene sume novca, koja ne mora da se povlači. Da bi joj bio odobren kredit, koji investitori smatraju ključnim znakom posvećenosti vlade ograničenju rasta budžetskog deficita, nova srpska vlada moraće pre svega, da sredi stanje u javnim finansijama i reformiše javni sektor. Srbija, ni ubuduće neće moći bez saradnje sa MMF i pored niza slabosti koje on ispoljava, jer nije ekonomski dovoljno jaka da sama sprovede nužne reforme.

Ključne reči: MMF, Srbija, stand-by, izveštaji MMF, nerealizovani aranžman iz predostrožnosti, neoliberalizam, monetaristički pristup, kritika MMF, novi kreditni aranžman, nužnost saradnje Srbije sa MMF.

251

Savremena ekonomska diplomatija – Modeli podrške internacionalizaciji nacionalne privrede

Miroslav Raičević*

Uvod

Savremena ekonomska diplomatija se nalazi u periodu burnog teorijskog i praktičnog razvoja. Zbog njene višedimenzionalne prirode, retki su koherentni pokušaji razvoja sveobuhvatnog koncepta. Razlikama u razumevanju ovog fenomena doprinosi i slože-nost odnosa između ekonomije i politike u međunarodnom kontekstu.

Istorija povezanosti spoljnopolitičke delatnosti sa ekonomijom zadire u daleku prošlost. U antičko vreme, diplomatija se bavila i trgovinskim pitanjima.1 Prema G.C.de la Car-riere-u, ona je tokom vekova bila u službi ekonomije na različite načine, obezbeđujući garancije za slobodu trgovačkih puteva, otvaranje tržišta, stvarajući zone uticaja, posti-žući trgovinske sporazume i aktivno podržavajući rad trgovačkih kompanija. Institut konzulske službe je, smatra ovaj autor, bio uveden, uglavnom, radi zaštite konkretnih, i to pre svega trgovačkih interesa.2 Iz toga proizilazi da se ekonomska diplomatija javila pre nego što je ustanovljeno njeno ime.3 U istorijskom smislu, razvoj međunarodne trgo-vine, specijalizacija, dinamizacija finansijskih tokova i zaoštravanje konkurentske borbe na svetskom tržištu uslovili su značajnije mesto ekonomskog faktora u visokoj politici, što je doprinelo njegovom snažnijem prodoru u sferu spoljnopolitičkih aktivnosti.

Na međunarodnoj sceni danas je teško odvojiti ekonomiju i politiku zbog ogromne ulo-ge ekonomskih činilaca u definisanju i realizaciji nacionalnih interesa. Ova činjenica je često i neopravdano zapostavljana.4 Međutim, međusobni odnosi ekonomije i politi-ke su postali predmet opsežnijih istraživanja tek u drugoj polovini XX veka (Baldwin, Polachek, Орнатский, Van Bergeijk, i drugi), kada se i pojavila sintagma „ekonomska diplomatija.“

Istraživači su, u najvećoj meri, fokusirali njene različite aspekte, što je čest pristup i da-nas. Odatle proističu različitosti u teorijskim rešenjima, ali i razlike između sveta teorije i sveta prakse. * Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd. Ovaj rad obuhvata i deo eseja „Ekonomska diplomatija“

(u: Leksikon ekonomske diplomatije i medjunarodnog poslovanja, Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2013 (str.5-19)

1 Maaike Okano-Heijmans, Conceptualizing Economic Diplomacy: The Crossroads of International Rela-tions, Economics, IPE and Diplomatic Studies (u: Economic Diplomacy – Economic and Political Per-spectives, MNP, Leiden – Boston, 2011,p. 7-36);

2 Guy Carron de la Carriere, La diplomatie economique – le diplomate et le marche, Paris, Economica, 1998 (rusko izdanje: Экономическая дипломатия – Дипломат и рынок, Москва, РОССПЭН, 2003)., str. 19-21.)

3 Maaike Okano-Heijmans, citirano delo, p. 7-36).4 Opširnije: Henri Hauser, Economic et Diplomatic, Libraire du Recueil Sirey, Paris, 1937.

252

Različitosti konceptualnih okvira

Okano-Haijmans (M.Okano-Heijmans) posmatra ekonomsku diplomatiju kao spoljno-političku praksu i strategiju, koja je zasnovana na pretpostavci da ekonomsko-trgovinski i politički interesi jačaju jedni druge, i da bi ih trebalo posmatrati u tandemu. U pitanju su široki nacionalni interesi koji uključuju političke, strategijske i ekonomske dimen-zije.5 Stoga ne čudi što se kao glavno pitanje spoljne politike danas postavlja pitanje ekonomske diplomatije i ekonomske bezbednosti.6 Ovom načinu posmatranja možemo priključiti Zonovu (Т.В.Зонова), koja smatra da obezbeđivanje efektivnog funkcionisa-nja nacionalne privrede u kontekstu svetskog tržišta predstavlja jedan od prvostepenih zadataka diplomatije.7 Osim toga, u svetu međunarodnog poslovanja je odavno ustano-vljeno pravilo: uslovi u kojima funkcionišu kompanije u inostranstvu, snažno zavise, s jedne strane, od politike svoje (matične) zemlje, i sa druge, od zemlje domaćina.8 Odatle i proishodi stav da je diplomatija prethodnica biznisa, jer bez diplomatskih odnosa, ne bi mogla biti uspostavljena efikasna privredna saradnja, niti bi se mogla razvijati.9

Na relaciji ekonomija–politika, svaka država sa stanovišta svojih nacionalnih interesa, određuje tačke preklapanja ekonomskih i političkih faktora i sprovodi niz aktivnosti – što, prema Okano-Haijmans, čini ekonomsku diplomatiju, u konceptualnom smislu, mrežom koja obuhvata različite aktivnosti, na različitim nivoima. Kako se ne radi o slučajnom, haotičnom delovanju brojnih aktera na različitim nivoima, ekonomska diplo-matija se, organizaciono, može razumeti kao kompleksan, koordiniran sistem, koji ima svoje jasne okvire. De la Carriere upravo ističe da kompleksnost rada u sferi ekonomske diplomatije uslovljava „koordinaciju visokog stepena“, što je u svetu uglavnom insti-tucionalizovano na nacionalnim nivoima, kroz definisanje nadležnosti, jasno utvrđene odgovornosti, infrastrukturu i ostale resurse. Imajući u vidu mišljenje ovog i drugih au-

5 Maaike Okano-Heijmans, Conceptualizing Economic Diplomacy: The Crossroads of International Rela-tions, Economics, IPE and Diplomatic Studies (u: Economic Diplomacy – Economic and Political Per-spectives, MNP, Leiden – Boston, 2011,p. 34).

6 Opširnije: Van Bergeijk, Peter; Moons, Selwyn; “Economic diplomacy and economic security”, New frontiers for economic diplomacy, Carla Guapo Costa, ed., Instituto Superior de Ciéncias Sociais e Politi-cas, 2009, str. 37-54.

7 Татьяна Владимировна Зонова, Экономическая дипломатия, ВЭС, No 6 - jun 2005, No 1- mart 2006.8 John D. Danniels, Lee H. Radelaugh, International Business – Environments and Operations (sixth edi-

tion), AWPC – Delo, Moskva, 1998, str. 396.9 Татьяна Владимировна Зонова, citirano delo.

253

tora, i pre svega praksu, institucionalizacija ekonomsko-diplomatske aktivnosti je njena važna karakteristika.10

U sve bogatijoj literaturi izdvajaju se dva relativno zaokružena shvatanja ekonomske diplomatije i aktivnosti u ovoj oblasti.

Prvi koncept, karakterističan za anglosaksonske autore, jeste nova ekonomska diplo-matija. Ova sintagma je potekla od Vulkoka i Bejna koji su ekonomsku diplomatiju najpotpunije analizirali u značajnoj knjizi Nova ekonomska diplomatija11, naglašavajući ovim naslovom koliko se ekonomsko-diplomatska aktivnost promenila tokom prethodne dve decenije.

Vulkok i Bejn smatraju da u savremenim uslovima treba obratiti pažnju na proces me-đunarodnog ekonomskog odlučivanja, kojeg nazivaju ekonomskom diplomatijom. U tom kontekstu se ekonomska diplomatija bavi interakcijom između međunarodnih i domaćih faktora, i između ekonomskih i političkih problema. Smatraju da u ekonomskoj diplo-matiji vlade pokušavaju da pomire tri tenzije: 1) tenziju između ekonomije i politike; 2) tenziju između međunarodnih i domaćih pritisaka; 3) tenziju između vlade i ostalih faktora društva, kao što su privatna preduzeća i nevladine organizacije (NVO).

Prema ovim autorima „...ekonomsku diplomatiju najbolje definišu, ne njeni instrumenti, već ekonomska pitanja koja obezbedjuju njen sadržaj. Pratimo iste kategorije koje je ko-ristio Odel prilikom određivanja opsega ekonomskih pregovora - politiku koja se odnosi na proizvodnju, razmenu roba, usluge, investicije (uključujući razvojnu pomoć), novac, informacije i propise koji sve to regulišu“.12 Osobito se naglašava da je distinktivna ka-rakteristika ekonomske diplomatije njena osetljivost na razvoj tržišta.

Prema konceptu Vulkoka i Bejna, novu ekonomsku diplomatiju karakteriše pojava no-vih učesnika i usložnjavanje nivoa njenog delovanja. Oni učesnike nove ekonomske di-plomatije razvrstavaju na: učesnike iz nacionalne države (izvršna vlast, zakonodavna

10 U današnje vreme, ministarstva spoljnih poslova nemaju monopol na ekonomsku diplomatiju, niti se eko-nomskom diplomatijom bave isključivo diplomate. U ovoj oblasti često dominiraju drugi resori kao što su ministarstva privrede i finasija i njima srodni resori (Francuska, Srbija, Nemačka; kineska ekonomska di-plomatija se implementira kroz sledeće institucije: Ministartsvo trgovine, Ministartsvo spoljnih poslova, Kinesku izvozno-uvoznu banku, Kinesku banku za razvoj i Ministarstvo finansija). Dakle, institucional-ni okviri ekonomske diplomatije nisu istovetni u svim zemljama, ali se, u opštem smislu, mogu razumeti kao sistemi čije funkcionisanje prate nacionalne razlike u ciljevima, dizajnu, resursima i efikasnosti. Uprkos razlikama između ekonomsko-diplomatskih sistema, moguće je generisati njihovu opštu karakte-ristiku. Naime, ovi sistemi su sastavljeni iz dva podsistema: internog podsistema, koji je lociran u zemlji, a čine ga državne institucije i druge organizacije koje su nosioci odgovornosti za nacionalnu ekonomsku diplomatiju, i eksternog podsistema, u inostranstvu, koji obuhvata diplomatsko-konzularna predstavni-štva i različite organizacije, saglasno izboru države i drugih aktera. Između ovih podsistema, ali i unutar njih, najčešće se odvija složena aktivnost koordinacije koju sprovodi, i za istu snosi odgovornost, jasno utvrđen akter internog podsistema ekonomske diplomatije.

11 Nicholas Bayne, Stephen Woolcock, The New Economic Diplomacy - Decision Making and Negotiation in International Economic Relations, ASHATE, 2003, p.3-20.

12 Nicholas Bayne, Stephen Woolcock, The New Economic Diplomacy - Decision Making and Negotiation in International Economic Relations, ASHATE, 2011, p.1-15.

254

vlast, političke stranke, regionalne državne i lokalne vlasti, institucije koje vrše ulogu nadzornog ili regulatornog tela u državi); nedržavne učesnike (interesne grupe iz sfere biznisa, privredne asocijacije i organizacije potrošača); transnacionalne učesnike (glo-balno građansko društvo, internacionalni biznis, međunarodne organizacije, epistemske zajednice).

Nivoi njenog delovanja su: unilateralna, bilateralna, regionalna, plurilateralna i multi-lateralna ekonomska diplomatija. Sa stanovišta međunarodnog pregovaranja potrebno je imati u vidu interakciju između više nivoa, ali i Patnamovu metaforu „igre na dva nivoa“ (domaći i međunarodni nivo).13

Derivati nove ekonomske diplomatijeU radovima anglosaksonskih autora (Naray, Huub, Zuidema, Okano-Heijmans i drugi) susreću se stavovi o pojavi „derivata“ savremene ekonomske diplomatije (komercijalna diplomatija, trgovinska diplomatija, finansijska diplomatija, biznis diplomatija...). U tom kontekstu, najcelovitiji prikaz daju Justinek i Sedej (Slika 1).

Slika br. 1.Ekonomsko-diplomatske aktivnosti

Izvor: Justinek, G. and Sedej, T. ‘Measuring export support performance in Slovenia’, Int. J. Diplomacy and Economy, Vol. 1, No. 1, 2012, p. 82.

Prema ovim autorima, kompleksnost savremene ekonomske diplomatije je doprinela pro-filisanju njenih podoblasti, na koje smo ukazali. Kostecki i Narai (M.Kostecki, O.Naray) definišu komercijalnu diplomatiju kao servis koji vlada (država) pruža poslovnoj zajed-nici, sa ciljem razvoja benefita od međunarodnih poslovnih poduhvata. Prema njihovoj proceni, danas u svetu operiše oko 20.000 komercijalnih diplomata i njihovog osoblja,

13 Opširnije: Miroslav Raičević, Ekonomska diplomatija, Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd,2006, str.125-129.

255

a na njihove aktivnosti se troši najmanje 500 miliona dolara godišnje.14 Za razliku od trgovinske, komercijalna diplomatija predstavlja specifičnu podršku biznisu i obuhvata aktere iz samog državnog vrha (predsednik, premijer, ministri, članovi parlamenta), po-tom ambasadore i druge „niže“ diplomatske činovnike, poput trgovačkih predstavnika, ekonomskih savetnika ili komercijalnih diplomata. Hub i Zuidema smatraju da se multi-lateralnim trgovinskim konsultacijama i rešavanjem sporova u trgovini, bavi trgovinska diplomatija.15

Biznis diplomatija se odnosi na upravljanje odnosima između globalne kompanije i dru-gih brojnih aktera, s jedne strane (kao što su nevladine organizacije, vlade, političke stranke, mediji i ostali predstavnici civilnog društva) i spoljnih aktera sa druge (Saner i Yiu). U osnovi, biznis diplomatija doprinosi većoj interakciji korporacija s vladama (zemalja-domaćina), pri čemu može da im obezbedi više uticaja na zakonodavne i re-gulatorne procese, čime se stvaraju povoljniji uslovi za njihovo poslovanje u različitim multikulturnim uslovima u svetu.

Drugi koncept savremene ekonomske diplomatije lansirao je poznati francuski nauč-nik i diplomata Guy Carron de la Carriere u svojoj knjizi „La Diplomatie Economique – le diplomate et le marche“ (1988, Pariz, Economica). De la Carriere ne posmatra savre-menu ekonomsku diplomatiju kroz mutacije ili formiranje njenih derivata, već kroz seg-mentiranje ekonomske diplomatije na makroekonomsku i mikroekonomsku diplomatiju, što se, u razvojnom smislu, dogodilo krajem XX i početkom XXI veka.

Slika br. 2.Koncept savremene ekonomske diplomatije (Guy Carron de la Carriere)

Autorova shema, prema konceptu De la Carriera

14 Opširnije: Michael Kostecki, Olivier Naray, Commercial Diplomacy and International Business (Discus-sion Papers in Diplomacy, www.clingendael.nl); Olivier Naray, Commercial Diplomats in the Context of International Business, The Hague Journal of Diplomacy, 6 (2011) 121-148 (brill.nl/hjd) www.clingenda-el.nl/); Huub Ruël and Lennart Zuidema, The Effectiveness of Commercial Diplomacy - A Survey Among Dutch Embassies and Consulates, Business (Discussion Papers in Diplomacy, Netherlands Institute of nternational Relations ‘Clingendael’, No. 123. March 2012; www.clingendael.nl).

15 Opširnije: Michalel Kostecki,Olivier Naray, citirano delo.

256

Ovaj autor smatra da je u prošlim vremenima ekonomska diplomatija bila prosto trgovin-ska. Njegovom mišljenju se pridružuje i Šćetinin.16 Stav argumentuju činjenicom da je trgovina robom, ne tako davno, bila osnovni sadržaj međunarodnih ekonomskih odnosa, a da su među ciljevima spoljne politike bili i obezbeđivanje dostupnosti i bezbednosti saobraćajnih puteva, dostupnosti tržišta i sloboda poslovanja. De la Carriere nastanak ekonomske diplomatije vezuje za pojavu knjige Džona M. Keinsa „Ekonomske posledice mira“ (John Maynard Keynes, The Economic Consequences of the Peace, 1919). U njoj Kejns na prvo mesto međunarodnih odnosa, koje je do tada isključivo pripadalo politici, postavlja ekonomiju. Pojava ovog rada, tvrdi De la Carriere, predstavlja osnovopolaganje novog koncepta međunarodnih odnosa i prelazak trgovinske u ekonomsku diplomatiju.17 U ovom kontekstu, a u funkciji analize, možemo ovaj razvojni lanac predstaviti na sle-deći način: trgovinska diplomatija (do 1919. godine) – klasična ekonomska diplomatija (od 1919. do kraja XX veka) – savremena ekonomska diplomatija (nastanak krajem XX i početkom XXI veka).

De la Carriere savremenu ekonomsku diplomatiju definiše kao ostvarivanje ekonom-skih ciljeva sredstvima diplomatije, nezavisno od toga pribegava li ona ili ne ekonom-skim instrumentima radi njihovog dostizanja.18 Prema ovom autoru, visoka politika nije usmerena samo na zaštitu nacionalnih ekonomskih interesa, već služi strateškim makroekonomskim i mikroekonomskim ciljevima zemlje, koji predstavljaju važan deo realizacije nacionalnih interesa. Spoljna politika u sve većoj meri predstavlja pouzdan oslonac uspeha ekonomije jedne zemlje. Diplomatija stoji na straži ekonomije i čuva je u inostranstvu gde ekonomski i politički prostori nisu uvek bezbedni, gostoljubivi i ci-vilizovani.19 Iz ovih stavova, u velikoj meri, proishode karakteristike njegovog koncepta savremene ekonomske diplomatije, koji, osim u Francuskoj, ostvaruje bitan uticaj na shvatanje ekonomske diplomatije i u drugim zemljama (kao, na primer, u Rusiji).

Makroekonomska diplomatija se ogleda u „kvalitetu“ aktivnog učesnika međunarodnih pregovora, snosi odgovornost za njihov ishod i upotrebljava vlast koju joj je delegirala vlada. Svet makroekonomske diplomatije je svet državne službe.

Mikroekonomska diplomatija se, u prvom redu, odnosi na preduzeća i deluje isključivo u funkciji pružanja podrške privrednim subjektima, ali ne istupa kao strana u najvažnijim međunarodnim pregovorima. Njena delatnost ne izlazi iz okvira konkurencije i tržišta. U tom smislu, podrška privredi je fokusirana na podršku uspešnim internacionalno ori-jentisanim programima (izvoz, investiranje, i sl). Suštinski zaokret „od preduzeća - ka projektu“ u osnovi znači podršku preduzetničkoj inicijativi, kreativnosti, inovacionom radu i rezultatu, nasuprot „stečenim pozicijama“ preduzeća (na tržištu, u „političkom okruženju“). Ovaj pristup značajno doprinosi definisanju fokusa mikroekonomske di-plomatije. Koncept, u kojem je najočiglednija veza između visoke i niske politike u jed-noj zemlji, često je ekspliciran u dokumentima od najvećeg državnog značaja – kao što je to učinjeno u Nacionalnoj strategiji izvoza SAD, formulisanoj u septembru 1993. godine.20 16 В. Д. Щетинин, citirano delo, str.31. 17 Guy Carron de la Carriere, citirano delo, str. 6118 Isto, str. 52. 19 Guy Carron de la Carriere, citirano delo, str. 48.20 Opširnije: Guy Carron de la Carriere, citirano delo, str. 208)

257

Iako postoje razlike u konceptima ekonomske diplomatije, moguće je utvrditi načelo prema kojem država ima ulogu ključnog aktera u ovoj aktivnosti. Stvaranje resursnih i organizacionih preduslova za strateško usmeravanje, koordinacija i efikasno delovanje u ovoj sferi, u najvećoj meri, takođe pripada državi. Ukoliko se uporede najopštije karak-teristike oba koncepta, uočiljiva je, u teorijskom i praktičnom smislu, izvesna sličnost između nove ekonomske diplomatije (koncept kojeg lansiraju Vulkok i Bejn) i makroe-konomske diplomatije (koncept De la Carriere-a) u smislu strateškog odlučivanja i pre-govaranja u medjunariodnim ekonomskim odnosima. Između komercijalne diplomatije, kao derivata (nove) ekonomske diplomatije (koju sveobuhvatno objašnjavaju Kostecki, Naray, i drugi) i mikroekonomske diplomatije (koncept De la Carriere-a, Zonove), po-stoje određene sličnosti, pre svega u kontekstu podrške biznisu.21

Takođe, potrebno je naglasiti da ekonomski rezultat predstavlja osnovnu razliku izme-đu ekonomske i klasične diplomatije.22 Ekonomsko-diplomatska praksa potvrdjuje ovaj stav. Primera radi ukazujemo na dobru praksu Indije. Prema mišljenju K. Rane, Indija je na teži način naučila lekciju o značaju ekonomske diplomatije, kada je naftni udar iz 1973. godine teško pogodio njenu privredu. Suočena sa izazovima globalizacije, Indija sve više pažnje posvećuje ekonomskoj diplomatiji, nastojeći da ostvari projektovanje imidža Indije kao „ekonomije u usponu“, unapređenje ekonomskih pregovora na multi-lateralnom nivou, razvijanje multilateralne, regionalne i bilateralne trgovinske saradnje, bolji pristup stranim resursima, transfer iz uloge „primaoca“ strane pomoći na ulogu „davaoca“ strane pomoći, saradnju sa brojnom indijskom dijasporom, promociju izvo-za, promociju indijskog biznisa u inostranstvu, privlačenje stranih investicija, i - samu promenu u načinu spoljnopolitičkog razmišljanja zemlje.23 U tom kontekstu, Indija ulaže veliki trud kako bi uvela inovacije u načinu razmišljanja svojih diplomata obučavanih u duhu tradicionalne diplomatije. Oni se „obučavaju i upućuju da budu aktivniji na polju ekonomske i komercijalne delatnosti, da budu više na raspolaganju indijskim izvozni-cima.“ Posebno je zanimljivo da su, u okviru nekih diplomatsko-konzularnih predstav-ništava, kako navodi Rana, osnovani zasebni biznis centri, koji stoje na raspolaganju indijskim izvoznicima i privrednim delegacijama ove zemlje.

Ova rešenja se, u načelu, podudaraju sa stavom Iglbergera24 koji, između ostalog, sma-tra da: 1) država (SAD) treba da podržava svoja preduzeća u nastupu na svaki segment svetskog tržišta; 2) biznisu treba obavezno garantovati pomoć od strane dobro pripre-mljenih i osposobljenih specijalista, u svakom inostranom predstavništvu SAD. Među-tim, ovome treba priključiti veoma značajnu nacionalnu potrebu formiranja epistemskog potencijala angažovanog na analizama, procenama i projektovanju aktivnosti u oblasti ekonomske diplomatije.

21 Ovim nisu iscrpene sve sličnosti ovih koncepata, osobito u sferi prakse. 22 Guy Carron de la Carriere, citirano delo, str. 51. Slične ili istovetne stavove susrećemo i kod drugih autora.23 Opširnije: Kishan S. Rana, Economic Diplomacy in India: A Practitioner Perspective, International Stu-

dies Perspective, 5/2004, pp. 66-70.24 Raniji državni sekretar SAD. (Prema: В. Д. Щетинин, Экономическая дипломатия, MO, Moskva,

2001., str. 55-56; detljnije: BCIU. Building effective business patterns with trading partners around the world.-11/1/89 – 9/1/90 Report, - p.4.) Akademik I. D. Ivanov, komentarišući radove iz domena teorije ekonomske diplomatije, zastupa još oštriju poziciju po ovom pitanju: on smatra da je pitanje poznavanja ekonomskih interesa sopstvene zemlje i njenih prioritenih (nacionalnih) ekonomskih interesa pitanje pis-menosti diplomate (Opširnije: Guy Carron de la Carriere, citirano delo)

258

U konstrukciji modela ekonomske diplomatije Srbije, ova iskustva (kao i druga, koja mogu biti od koristi), treba sa velikom pažnjom uzeti u obzir.

Ekomska kriza, kao nova realnost, pred kreatore ekonomsko-diplomatskih aktivnosti postavilja složena pitanja na koja svaka zemlja, u skladu sa svojim interesima i mo-gućnostima, nastoji da odgovori. Kriza u Ukrajini je doprinela daljem usložnjavanju medjunarodnih ekonomskih i političkih prilika, pojašnjavajući sliku geopolitičkih i geo-ekonomskih promena u svetu i dodatno ih dinamizujući. U takvim uslovima dolazi do značajnih promena u odnosima medju zemljama i regionima, i, posledično, do bitnih promena u kompleksnoj matrici medjunarodnih poslovnih aktivnosti. Sve to se odraža-va i na ekonomsko-diplomatske aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Imajući to u vidu, podsećamo da je odnos prema stvarnosti, kako naglašava G. Karon, veoma bitna karakteristika savremene ekonomske diplomatije, njenog funkcioni-sanja, efikasnosti i rezultata. U tom smislu će se i kretati očekivana praktična i teorisjka rešenja u ovoj oblasti.

Ekonomsko-diplomatska praksa Srbije: stanje i problemi

U savremenim uslovima, i Srbija je započela aktivnosti usmerene na razvoj ekonomske diplomatije i njeno modeliranje. Zakonom o ministarstvima iz 2007, 2008. i 2011. godine i Sporazumom sa Ministarstvom spoljnih poslova, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja dobilo je vodeću, institucionalizovanu, ulogu u ekonomskoj diplomatiji. Eko-nomska diplomatija je svrstana u jedan od četiri spoljnopolitička prioriteta Republike Srbije. Za njen cilj je lansirana strateška, organizovana podrške nacionalnoj privredi i razvojnim ciljevima zemlje.25 Tokom 2012. godine, institucionalni okvir ekonomske diplomatije Srbije je delimično izmenjen: nadležne institucije bile su: Ministarstvo spolj-ne, unutrašnje trgovine i telekomunikacija (delegiranje ekonomskih savetnika, koordi-nacija), Ministarstvo finansija i privrede (koje ima pravo usmeravanja rada ekonomskih savetnika u kontesktu stranih investicija i delokruga rada ministarstva) i Ministarstvo spoljnih poslova.

Nakon poslednjih izbora, principijelno su zadržane nadležnosti u oblasti ekonomske di-plomatije: Ministarstvo trgovine i telekomunikacija je, u osnovi, nadležno i aktivno na svim nivoima ekonomske diplomatije (multilateralnom, bilateralnom, regionalnom i plu-rilateralnom), uz učećšće ostalih resora vlade i drugih aktera ekonomsko-diplomatske aktivnosti, čiji „spisak” nije bitno izmenjen u odnosu na raniji period.

U medjuvremenu, otvorena je snažna debata o rezultatima ekonomskih diplomata, svr-sishodnosti ovog projekta i načinima organizacije ove aktivnosti. Umesto „biranja stra-na” u ovoj polemičkoj raspravi, pokušaćemo da ovom otvorenom pitanju damo doprinos oslanjajući se na mišljenje privrede (anketiran je ograničeni uzorak) i sprovedene inter-vjue u institucijama, nadležnim za ekonomsko-diplomatsku aktivnost Srbije.

25 U skladu sa ovim polaznim osnovama Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je raspisalo javni konkurs, primilo 28 ekonomskih savetnika, od kojih je 2010. godine njih 27 (posle višemesečne obuke u raznim oblastima) delegirano u diplomatsko konzularna predstavništva Srbije, u 24 zemlje. Izbor zemalja se oslanjao na: 1) obim investicija poteklih iz tih zemalja u Srbiju, 2) najznačajnija izvozna tržišta srpske privrede.

259

Prvo, analiza institucionalnih okvira ovih kompleksnih aktivnosti ukazuje na problem preplitanja nadležnosti ključnih aktera, što otežava uspostavljanje neophodnog, efika-snog sistema institucionalizovane koordinacije, a što je u suprotnosti sa ključnim princi-pom uspostalvjanja „jedinstvenosti u cilju” i efikasnosti ekonomsko-diplomatske aktiv-nosti jedne zemlje. Naime, u istaživanjima sprovedenim u periodu 2006 - 2013. godine nastojali smo da utvrdimo indikator o postojanju koordinacije izmedju: 1) ključnih akte-ra ekonomske diplomatije Srbije i 2) domaćih preduzeća u funkciji izvozne ekspanzije, privlačenja stranih investicija i dobijanja konkretnih spoljnotrgovinskih poslova. U tu svrhu je anketirano 1450 domaćih preduzeća sa izvoznom orijentacijom. U statističkom smislu, značajno se povećao broj preduzeća koja smatraju da koordinacija postoji (rast od 330% u 2013. godini, u odnosu na 2006), smanjen je broj preduzeća koja smatraju da koordinacije nema (za 4,2%), a povećan je broj preduzeća koja smatraju da je koordina-cija delimična (sprovodi se preko pojedinih resora, ali nije u dovoljnoj meri objedinjena na nivou ključnog aktera nacionalne ekonomske diplomatije). Prema ovim indikatorima ostvaren je napredak. Medjutim, ostaje činjenica da se samo 3,3 % preduzeća opredelilo za stav da koordinacija postoji, što je izrazito zabrinjavajući nivo. Nije moguće ospo-riti izvestan napredak, ali on nije ni izdaleka zadovoljavajući. Ukoliko uvažimo rela-tivnu verodostojnost ovog indikatora (zbog ograničenosti uzorka), moguće je zaključiti da pred konstruktorima i realizatorima ekonomsko-diplomatske aktivnosti naše zemlje predstoje veoma značajne i zahtvene aktivnosti, usmerene na rešavanju ovog problema.

Dalje, u istraživanjima sprovedenim tokom 2009. godine (zahuktavanje ekonomske krize) i 2013. godine (nakon uspostavljanja novog institucionalnog modela ekonomske diplomatije Srbije) sprovedena je anketa u sličnom broju preduzeća (cca 1400), sa ci-ljem utvrdjivanja indikatora o kvalitetu informacija koje preduzeća dobijaju od ključnih aktera ekonomske diplomatije, ukljućiv i diplomatsko konzularna predstavništva. Kva-litet informacija smo definisali kao njihovu upotrebljivost, odnosno doprinos detekciji medjunarodnih poslovnih prilika, realizaciji konkretnih izvoznih poslova i privlačenja stranih direktnih investicija (Grafikon br. 1)26.

Grafikon br. 1.Kvalitet informacija koje preduzeća dobijaju od ključnih aktera ekonomske

diplomatije, (nadležni resori i diplomatsko konzularna predstavništva)

KLJUČNI DELIM. OP.INF. NEG.ISK. BEZ DOPR. NEMA ISK.2013 10 35 43.3 3.3 5 3.42009 1.8 16 42.8 5.4 7.2 26.8

05

101520253035404550

%

26 Pri utvrdjivanju rezultata, imali smo u vidu statistički vrlo nisku polaznu osnovu.

260

Za ključni doprinos ovakvih informacija, opredelilo se 10% anketiranih preduzeća, što je 5,55 puta više u odnosu na 2009. godinu. Za kategoriju „delimičnih doprinosa“ opre-delilo se u 2013. godini 35% preduzeća, što je 2,25 puta bolje u odnosu na 2009.g.

Napredak je uočljiv, ali se može označiti samo kao prvi važan korak u dobrom pravcu, jer je i dalje vrlo nizak nivo realne korisnosti informacija. Osim toga, oko polovine anketira-nih preduzeća (43,3%) smatra da su ove informacije opšteg karaktera, malo upotrebljive u realnom biznisu, a 5% da su beskorisne – što sve zajedno govori o ogromnom procentu informacija koje vrlo malo doprinose realnom biznisu. Stanje pogoršava i činjenica da su preduzeća imala i negativna iskustva (5% u 2013, u odnosu na 7,2% u 2009). Dalji napredak je otežan postojećim i nasledjenim nedostacima: opštost informacija, njihova mala korisnost; u većini slučajeva pasivan odnos prema „radu na terenu“; i dalje izražena potreba za kvalitetnijom profesionalnom pripremom za rad na „ekonomskim pitanjima“ u DKP-ima, u čemu se treba rukovoditi medjunarodnim iskustvima koja daju seriozne rezultate ...). Na otklanjanju ovih problema treba raditi brzo i sistematično.

Sa druge strane (prema rezultatima sprovedenih intervjua), analiza distribucije infor-macija koje dostavljaju ekonomski savetnici ukazuje na poboljšanje u odnosu na raniji period. Informacije se u istom koraku dostavljaju na više aktera (nadležni resori, agen-cije, sistem privrednih komora, preduzeće izvoznik), koji su posredno ili neposredno uključeni u realizaciju konkretne medjunarodne poslovne operacije, ili u traženje novih poslovnih prilika. Dalje aktivnosti po dobijenim informacijama su opterećene njihovim kvalitetom i potrebom efikasne kooradinacije.

Primeri prvih rezultata su: podrška Klasteru modne i odevne industrije Srbije u proši-rivanju saradnje sa partnerima iz Skandinavije, podrška u nastupu na Bugarsko tržište, otkalanje problema u realizaciji izvoznih poslova (Rusija, Makedonija), privlačenje stra-nih investicija (Bemaco s.r.o; Boral aluminyum). Pozitivnih primera ima još, ali ima i neuspeha.

Tokom ove godine (2014) u najavi su značajni rezultati, uključiv aktivne razgovore sa više od 40 stranih kompanija o realizaciji različitih investicionih projekata, što je ohrabrujuće. Posmatrano sa stanovišta preovladjujućih modela ekonomske diplomati-je, formalno, sadašnja ekonomsko-diplomatska aktivnost Srbije se može razumeti kao snaženje komercijalne diplomatije (kao derivata ED, anglosaksonska škola ED), ili kao intenzivno uključivanje makroekonomske diplomatije u njen mikroekonomski segment (Francusko-Ruska škola ED). U tom kontekstu, u ovoj oblasti treba sačekati rezultate, kako bi bilo moguće dati njihovu analizu.

Diskusija o ostalim problemimaa) U izveštajima ekonomskih savetnika se ukazuje na poseban problem. Radi se o ne-

profesinalnom radu dela srpskih izvoznika (kasna reakcija, neodgovaranje na ponu-de, kašnjenje sa isporukama, isporučivanje robe lošijeg kvaliteta od ugovorenog ili apsolutno nesaobrazne robe ugovoru i uzorcima). Neposlovnost pojedinih izvoznika negativno utiče na rezultate srpske ekonomske diplomatije. Otežava napore amba-sada i ekonomskih savetnika na planu promocije zemlje kao poželjnog partnera. Takodje, nanosi štetu ugledu drugih izvoznih firmi iz Srbije.

261

b) Sa druge strane, danas ne postoji normativno uređen sistem praćenja poslovnih je-dinica srpskih preduzeća u inostranstvu u pogledu njihovog osnivanja, aktivnosti i geografske disperzije. Ranije pomenuta devastacija spoljnotrgovinske mreže (SR Jugoslavije) nakon 2000. godine je počela intenzivno da se obnavlja. Već trogodi-šnje nepostojanje evidencionog pregleda spoljnotrgovinske mreže sužava analitički potencijal konstruktora ekonomsko-diplomatske aktivnosti po sledećim osnovama: 1) umanjuje obim prijema i distribucije saznanja o interesima, potrebama nacionalne privrede i njihovoj granskoj i geografskoj disperziji, 2) sužava saznanja o potencija-nim poslovnim prilikama, 3) redukcija informacija smanjuje objektivnost analitike, 4) doprinosi smanjenoj sposobnosti efikasnog granskog i geografskog fokusiranja po tačno utvrđenim poslovnim prilikama. Rešavanje ovih problema je sistemsko pitanje. Koliko je važno ponovno uspostavljanje sistema praćenja ove aktivnosti na-cionalnih preduzeća, pokazuju sledeći podaci (koji su nekada bili dostupni i njima je raspolagalo nekadašnje Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, ali je vodjenje ove evidencije isto ministarsvo i ukinulo): srpska preduzeća su tokom 2008. godine osnovala 13,5 puta više sopstvenih preduzeća u inostranstvu nego u 2003. godini. Usled ekonomske krize, pad privredenih aktivnosti u zemlji i okruženju odrazio se i na internacionalizaciju njihovih aktivnosti: u 2010. godini osnovano je 23,8 puta manje preduzeća u inostranstvu u odnosu na 2008. U istom periodu, osnovano je 12 puta manje ogranaka u inostranstvu, a predstavništava 10 puta.27

c) Prema odluci Ministarstva za trgovinu i telekomunikacije (nadležnom za ekonom-sko-diplomatske poslove u skladu sa ranijim Sporazumom između Ministarstva spojlnih poslova Srbije i Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj Republike Srbije), tokom 2013. godine u zemlju je vraćeno više ranije delegiranih ekonomskih diplomata i to iz: Sarajeva (BiH), Zagreba (Hrvatska), Skoplja (Makedonija), Podgo-rice (Crna Gora), Ljubljane (Slovenija), Budimpešte (Mađarska) i Kijeva (Ukrajina). Iste godine, odnosno 2013, Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preuzelo je jednog ekonomskog savetnika (ekonomskog diplomatu) koji je delegiran po osnovu konkur-sa 2010. godine, na posao ekonomskog diplomate u Italiji (Milano).

Osim ovog „osipanja broja“ delegiranih ekonomskih diplomata (28), tokom 2013. godine vraćeno je i troje ekonomskih diplomata usled isteka mandata i to iz Pekinga (Kina), London (Velika Britanija) i Praga (Češka). Pored toga, tokom 2014. godine dvoje ekonomskih diplomata koji su bili delegirani u SAD (Čikago) i Kanadu (To-ronto), na spostveni zahtev, prekinuli su svoju misiju ekonomskog diplomate.

U konačnom, od 28 ekonomskih diplomata koji su delegirani 2010. godine, u ovom trenutku ostalo ih je 15 aktivnih. Pri tome, posebno treba naglasiti da ovih 15 eko-nomskih diplomata radi uz produženje mandata do kraja 2014. godine (jer im je mandat već istekao). Razlog za produženje mandata vezan je za očekivani „pronala-zak sistemskog rešenja“ koje će ekonomsku diplomatsku aktivnost konačno urediti u skladu sa dogovorom između Ministarstva inostranih poslova i Ministarstva trgo-vine i telekomunikacija, naravno uz saglasnost Vlade i ostalih nadležnih državnih institucija.

d) Sa stanovišta geografske disperzije, u ovom trenutku ekonomske diplomate deluju u sledećim sredinama: Moskva (Rusija), Berlin, Minhen, Štutgart (Nemačka); Milano (Italija); Atina (Grčka); Pariz (Francuska); Brisel (Belgija); Tokio (Japan); Bukurešt (Rumunija); Sofija (Bugarska); Istanbul (Turska); Bratislava (Slovačka); Beč (Austri-ja) i Stokholm (Švedska).

27 Izračunato prema podacima ranijeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Srbije.

262

Analiza geografske disperzije delegiranih ekonomskih diplomata koji u ovom tre-nutku obavljaju svoju dužnost u skladu sa ranije predviđenim ciljevima i zadacima koji su proklamovani 2010. godine, može se zaključiti sledeće: od 15 aktuelnih eko-nomskih diplomata, njih 10 obavlja dužnosti u zemljama Evropske unije, pri čemu ih je troje u Nemačkoj; u zemljama BRIKS-a u ovom trenutku funkcioniše 1 delegirani ekonomski diplomata (u Moskvi), 1 u Japanu i 1 u Turskoj. Imajući u vidu i aktiv-nosti komorskog sistema Srbije, ovom broju delatnika na terenu možemo dodati i 6 predstavništava PKS u inostranstvu: Ruska Federacija - Moskva ; Belgija - Bri-sel; Francuska - Pariz; Italija - Milano; Nemačka - Frankfurt ; Austrija - Beč.

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Republike Srbije za januar – jul 2014. go-dine28 bila najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobod-noj trgovini, a Zemlje članice Evropske unije čine 64,8% ukupne razmene. U tom kontekstu, disperzija delovanja ekonomskih diplomata delimično prati aktivnosti i potrebe naše privrede, ali ostaje nejasno sledeće: u sadašnjem periodu u zemljama BRIKSa (posmatrano strogo formalno, sa stanovišta ranije delegiranih ekonomskih savetnika) deluje 1 ekonomski diplomata. Takodje, SAD, Kanada, Afrika i Bliski Istok su „nepokriveni“ kao i niz segmenata svetskog tržišta sa kojima tek treba gra-diti intenzivnije ekonomsko-finansijske odnose.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u raz-meni od 1123,2 mil. dolara (januar – jul 2014. godine), koji je rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda (žitarice i proizvodi od njih, razne vrste pića), kao i izvoza raznih gotovih proizvoda.29 Iz ovog regiona je Srbija povukla ekonomske di-plomate, što smatramo kontraproduktivnim. Zašto? Prema podacima WTO, tokom 2011. godine (imamo u vidu ekonomsku krizu), trgovinske tokove karakteriše domi-nacija regionalne trgovine: Evropa je izmedju sebe trgovala sa 72% svoje trgovine; više od 50% izvoza Azije ostajalo je u njenim okvirima, a 48% izvoza iz Severne Amerike završavalo je u regionu.30 Ukoliko u ovom svetlu posmatramo povlačenje ekonomskih diplomata Srbije iz regiona u kojem ostvarujemo suficit, može se ustvr-diti da se radi o svojevrsnom paradoksu.31

e) Posmatrajaću poslednji četvrogodišnji period, može se konstatovati da Srbija ne samo da nema dovršen model ekonomsko-diplomatskog delovanja, već se nalazi u raskoraku izmedju objektivnih potreba i efekata u ovoj oblasti. Potrebno je: u naj-skorije vreme, da se pristupi usaglašavanju nacionalnih interesa i u skladu sa nji-ma formulišu ključni ciljevi ekonomske diplomatije naše zemlje; definisanju njenog modela i nosioca (pri čemu imamo u vidu očekivani dogovor Ministarstva trgovi-ne, turizma i telekomunikacija i Ministarstva spoljnih poslova Srbije). Osim toga, resursna ograničenja, usporavanje ekonomije u zemlji i okruženju i složene spolj-nopolitičke prilike (uključiv krizu u Ukrajini) doprinose ekspanziji sve tri tenzije u ekonomskoj diplomatiji Srbije (koje, sa stanovišta nove ekonomske diplomatije, definišu Vulkok i Bejn: 1) tenzije između ekonomije i politike; 2) tenzije između međunarodnih i domaćih pritisaka; 3) tenzije između vlade i ostalih faktora društva, kao što su privatna preduzeća i nevladine organizacije (NVO). Redukcija ovih ten-zija predstavlja jedan od najvećih izazova u daljem jačanju ekonomsko-diplomatske

28 Prema podacima PKS.29 Isto.30 WTO, World Trade Report, Geneva: WTO, 2012.31 Povlačenje bi bilo opravdano ako su izostali rezultati ekonomskih savetnika (posmatrano svakog od njih,

ponaosob), ali to ne znači da treba ostaviti trajno upražnjene njihove pozicije u zemljama regiona.

263

aktivnosti zemlje. Radi se o stvaranju dobrih polaznih osnova za efikasno, strateški fokusirano delovanje u ovoj sferi, što uključuje infrastrukturno, organizaciono, re-sursno, kadrovsko i epistemsko jačanje postojećeg (ili novouspostavljenog) sistema ekonomske diplomatije, oslonjenog na usaglašene, prioritetne nacionane interese.

Parafrazirajući K. Ranu (Rana, 2004) može se reći da je i Srbija na veoma težak način spoznavala značaj ekonomske diplomatije. To nije moguće označiti kao prednost, ali neka iskustva stečena u proteklih više od dve decenije mogu doprineti dobroj strateškoj orijentaciji u vremenu koje dolazi.32

Praksa potvrđuje nesporni značaj ekonomske diplomatije za zemlje u velikom razvoju, ali njen značaj nije ništa manji za zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji, već naprotiv. Naravno, značaj ekonomske diplomatije za „klub najrazvijenijih“ je, u odnosu na ove zemlje, specifičniji i dobija na važnosti u sadašnjim globalnim uslovima. Ekonomska diplomatija je najefikasnija, smatra Okano-Heijmans, kada je zasnovana na inkluziv-nom strateškom mišljenju. Pitanja konteksta, korišćenih instrumenata, scene na kojoj se odvijaju ekonomsko-diplomatske aktivnosti i procesa njihove ralizacije odgovaraju na pitanje „zašto“ ekonomska diplomatija postoji kao strategija kojom države teže eko-nomskom prosperitetu i političkoj stabilnosti.33 Ova težnja je neostvariva bez saradnje, u nacionalnom i internacionalnom kontekstu.

Zaključak

Danas se u svetu, u sve bogatijoj literaturi, izdvajaju dva relativno zaokružena shvatanja ekonomske diplomatije. Prvi koncept, karakterističan za anglosaksonske autore, jeste nova ekonomska diplomatija. Ova sintagma je potekla od Vulkoka i Bejna koji su novu ekonomsku diplomatiju najpotpunije analizirali u značajnoj knjizi Nova ekonomska di-plomatija34. U radovima anglosaksonskih autora (Naray, Huub, Zuidema, Okano-Heij-mans i drugi) susreću se stavovi o pojavi „derivata“ savremene ekonomske diplomatije (komercijalna diplomatija, trgovinska diplomatija, finansijska diplomatija, biznis diplo-matija). Drugi koncept savremene ekonomske diplomatije lansirao je poznati francuski naučnik i diplomata Guy Carron de la Carriere u svojoj knjizi „La Diplomatie Economi-que – le diplomate et le marche“ (1988, Paris, Economica). Carron De la Carriere ne po-smatra savremenu ekonomsku diplomatiju kroz mutacije ili formiranje njenih derivata, već kroz segmentiranje ekonomske diplomatije na makroekonomsku i mikroekonomsku diplomatiju, što se, u razvojnim smislu, dogodilo krajem XX i početkom XXI veka.

Ekomska kriza, kao nova realnost, pred kreatore ekonomsko-diplomatskih aktivnosti postavlja složena pitanja na koja svaka zemlja, u skladu sa svojim interesima i moguć-nostima, nastoji da odgovori. Kriza u Ukrajini je doprinela daljem usložnjavanju me-

32 Opširnije: Miroslav Raicevic, Serbian economic diplomacy in the context of historical change and the global crisis, Int.J. Diplomacy and Economy (Vol.1, Nos.3/4, 2013, pp. 274-290; Inderscience Enterprises Ltd, Geneve)

33 M. Okano-Heijmans, Conceptualizing Economic Diplomacy: The Crossroads of International Relations, Economics, IPE and Diplomatic Studies (u: Economic Diplomacy – Economic and Political Perspectives, MNP, Leiden – Boston, 2011, p. 23.

34 Nicholas Bayne, Stephen Woolcock, The New Economic Diplomacy - Decision Making and Negotiation in International Economic Relations, ASHATE, 2003, p.3-20.

264

djunarodnih ekonomskih i političkih prilika, pojašnjavajući sliku geopolitičkih i geoe-konomskih promena u svetu i dodatno ih dinamizujući. Menjaju se odnosi snaga, dolazi do promena u dinamičnoj matrici internacionalnog biznisa, menja se i globalna eko-nomska arhitektura. Posledično, ekonomske politike, razvojni i spoljnoekonomski ci-ljevi nacionalnih ekonomija trpe promene. To se odražava i na ekonomsko-diplomatske aktivnosti, što se u Srbiji potvrdjuje kroz redizajniranje ED-modela u kontekstu novih ciljeva i pritisaka usmerenih na rezultat. Medjutim, rezultati koje Srbija ostvaruje na ovom planu su početni i nedovoljni. Problemi sa kojima je suočena posledica su sta-nja u privredi i društvu, kao i rastuće složenosti medjunarodnog poslovnog okruženja. Tenzije, karakteristične za ekonomsku diplomatiju su visoke. To, sve zajedno, otežava uspostavljanje koherentnog ekonomsko-diplomatskog sistema zemlje. Ovome doprinose i sledeći problemi: 1) još uvek nisu jasno utvrđeni okviri modela ekonomske diplomatije kojeg zemlja primenjuje, što se negativno odražava na efikasnost koordinacije i dopri-nosi kontraproduktivnom preplitanju nadležnosti; 2) i dalje postoje resursna i kadrovska ograničenja; 3) nepostojanje evidencione baze o spoljnotrgovinskoj mreži zemlje sužava analitičku obradu informacija „sa terena“ i korišćenje njenih efekata u fokusiranju eko-nomsko-diplomatske aktivnosti; 4) opstaje nedovoljna uključenost epistemske zajednice u sferi analitičkih i strateških poslova. Prevazilaženje ovih problema moguće je kroz ustanovljavanje koherentnog, institucionalno i resursno zaokruženog sistema čije je de-lovanje uskladjeno sa primarnim nacionalnim interesima, interesima privrede i ostalih ključnih aktera ekonomske diplomatije.

Literatura:

Lekiskon ekonomske diplomatije i medjunarodnog poslovanja, Institut za ekonomsku diplomatiju, Beograd, 2013.

Miroslav Raicevic, Serbian economic diplomacy in the context of historical change and the global crisis, Int.J. Diplomacy and Economy, Inderscience Enterprises Ltd, Ge-neve (Vol.1, Nos.3/4, 2013, pp. 274-290)

Huub Ruël and Lennart Zuidema, The Effectiveness of Commercial Diplomacy - A Sur-vey Among Dutch Embassies and Consulates, Business (Discussion Papers in Diplo-macy, Netherlands Institute of nternational Relations ‘Clingendael’, No. 123. March 2012; www.clingendael.nl).

WTO, World Trade Report, Geneva: WTO, 2012.Nicholas Bayne, Stephen Woolcock, The New Economic Diplomacy – Decision Making

and Negotiation in International Economic Relations, Ashgate, Burlington, 2011.Maaike Okano-Heijmans, Conceptualizing Economic Diplomacy:The Crossroads of In-

ternational Relations, Economics, IPE and Diplomatic Studies, The Hague Journal of Diplomacy 6 (2011) 7-36

Olivier Naray, Commercial Diplomats in the Context of International Business, The Ha-gue Journal of Diplomacy, 6 (2011) 121-148 ( brill.nl/hjd) www.clingendael.nl/);

Raymond Saner, Lichia Yiu: International Economic Diplomacy – Mutations in Post--modern Times (Discussion Papers in Diplomacy, Netherlands Institute of Internati-onal Relations „Clingendael“, ww.clingendael.nl).

Robert B. Reich, Government in Your Business, Harvard Business Review, July-August 2009.

265

Ronald Heifetz, Alexander Grashow, Marty Linsky, Leadership in a (Permanent) Crisis, Harvard Business Review, July-August 2009.

Miroslav Raičević, Ekonomska diplomatija, Institut za ekonomsku diplomatiju, Beo-grad, 2006.

Татьяна Владимировна Зонова, Экономическая дипломатия, ВЭС, No 6 - jun 2005, No 1- mart 2006.

Kishan S. Rana, Economic Diplomacy in India: A Practitioner Perspective, Internatio-nal Studies Perspective, 5/2004, pp. 66-70.

Nikolas Bayne and Stephen Woolcock, The New Economic Diplomacy, APL, 2003.Guy Carron de la Carriere, La Diplomatie Economique – le diplomate et le marche, (ru-

sko izdanje, Moskva, 2002. str. 48.) В. Д. Щетинин, Экономическая дипломатия, MO, Moskva, 2001.John D. Danniels, Lee H. Radeaugh, International Business – Environments and Opera-

tions (sixth edition), AWPC – Delo, Moskva, 1998 (rusko izdanje).Peter A. G. Van Bergeijk, Economic Diplomacy, Trade and Commercial Policy, Edward

Elgar Publishing Limited, 1994;И.А. Орнатский, Экономическая дипломатия, MO, Moсква, 1985.Henri Hauser, Economic et Diplomatic, Libraire du Recueil Sirey, Paris, 1937.

Internet sajtovi:http://www.bls.gov/http://www.bbc.co.uk/news/10150081www.economist.comwww.economywatch.comhttp://www.weforum.org/events/world-economic-forum-annual-meeting-2011www.edmgr.com/hjdwww.clingendael.nl

Savremena ekonomska diplomatija – Modeli podrške internacionalizaciji nacionalne privrede

Apstrakt: Kretanja u svetskoj privredi, stanja i potrebe nacionalnih ekonomija bitno utiču na formulisanje primenjenih ekonomsko-diplomatskih modela. Najšire prihvaćena rešenja na koji-ma se danas oslanjaju shvatanja, konstrukcija modela i mesto ekonomske diplomatije u nacio-nalnim ekonomijama i savremenim medjunarodnim (ekonomskim) odnosima teme su ovog rada. U tom kontesktu, autor fokusira dva koncepta: novu ekonomsku diplomatiju i njene derivate (An-glosaksonska škola ED) i savremenu ekonomsku diplomatiju, segmentiranu na makroekonomsku i mikroekonomsku diplomatiju (Francusko-Ruska škola ED), uz sažet osvrt na ekonomsko-diplo-matsku praksu Srbije, njeno stanje, domete i probleme.

Ključne reči: ekonomska diplomatija, modeli, podrška,internacionalizacija, nacionana privre-da, Srbija

266

New Economic Diplomacy – Models of Support for Internationalization of National Economies

Abstract: Global economic processes along with the state and needs of the national economies significantly affect the formulation of applied economic-diplomatic models. This work will be devoted to widely accepted solutions in economic diplomacy which support understanding, con-struction and place of economic diplomacy in national economies and current international rela-tions. Following this context, the author focuses on two main concepts: new economic diplomacy and its derivatives (Anglo-Saxon school) and modern economic diplomacy, segmented into ma-croeconomic and microeconomic diplomacy (French-Russian school), along with a concise over-view of the economic and diplomatic practice of Serbia, its condition, achievements and problems.

Keywords: economic diplomacy, models, support, internationalization, national economy, Ser-bia

267

Prilog

Uloga računovodstva u finansijskoj krizi*Lekcije za budućnost

Geneza globalne finansijske krize

Dva nepovoljna događaja tokom 2000. i 2001. godine doprinela su nastanku globalne finansijske krize. Došlo je do provaljivanja važnih tehnoloških tajni tokom 2000 godine, koje su značajno pogoršale pozicije nacionalne privrede SAD; a ubrzo posle toga, do-godio se poznati teroristički napad 11. septembra 2001 godine. Ovi događaji značajno su uticali na slabljenje poverenje i rezervisanost investitora na globalnom finansijskom tržištu. Posle ovih događaja ozbiljno je uzdrmano globalno finansijsko tržište. Ranije dostignuti visoki indeks NASDAQ na dan 10 marta 2000 od 5.132 poena opao je 21 septembra 2001 godine na 1.454 poena, što je bio najniži nivo indeksa od oktobra 1998 godine. Ovi događaji zajedno su doprineli početku velike recesije i početku globalne finansijske krize u SAD i svetu.

Kao odgovor na nastale privredne poremećaje, relativno nova Bushova administracija, u to vreme, kao i Federalna Rezervna banka na čelu sa Alan Greenspan preduzeli su zna-čajne mere u fiskalnoj i monetarnoj politici kako bi se sprečio dalji razvoj recesiju. Njiho-va trodimenzionalna strategija podrazumevala je smanjenje poreza, smanjenje kamatnih stopa, kako bi se građani ohrabrili za podizanje bankarskih kredite i devalvacija dolara u cilju jačeg podsticanja izvoza i širi razvoj međunarodne trgovine1. U to vreme, mnogi su mislili da su ove mere mudre i dobre jer su brzo doprinele povećanju ekonomskog rasta u narednih sedam godina. Od 2001. do 2007. godine, država je uživala u ogromnom pora-stu ličnog bogatstva stanovništva, sa najnižim stopama nezaposlenosti u poslednje četiri decenije, kao i dinamičnom porastu bruto domaćeg proizvoda2. Snižene kamatne stope i povećani prihodi od zaposlenosti stanovništva omogućilo je velikoj grupi Amerikanaca da kupuju kuće ili stanove, stvarajući tako veću potražnju za građevinskim materijalom, trajnim potrošnim dobrima i finansijskim uslugama.3 Efekat slivanja novca sa vrha na dole (trickle-down effect) doveli su do rasta bruto proizvoda u ovim delatnostima, što je podstaklo dinamičan rast proizvodnje u svim drugim pratećim sektorima privrede SAD. Na primer, relativno jeftin dolar doprineo je značajnom izvozu globalnog ekonomskog razvoja, što je privlačilo veliki broj turista i posetilaca u SAD, i time za uzvrat podsti-

* Ovo istraživanje nastale globalne krize 2008.godine izvršili su američki profesori .S.P. Kotheri i R.Le-ster sa Masačusets instituta. Tekst njihovog istraživanja preveli su i pripremili za objavljivanje u ovoj publikaciji Dragutin P. Dragojević, predsednik Odbora za javni nadzor nad radom revizije u Srbiji pri Ministarstvu finansija i Tatjana Miljević, ekspert za međunarodne uporedne finansije i računovodstvo.

1 Devalvacija dolara bila je posledica snižavanja kamatni stopa, lakih kredita i sprecavanje recesije u SAD.2 Nezaposlenost se kretala između samo 4-5% tokom ovog perioda, a prosečan kvartalni rast bruto nacio-

nalnog proizvoda je bio 2,7%, sa rastom u nekim periodima 2003. i 2006. godine između 5% i 7% (Biro za ekonomske analizu Sjedinjenih Država 2011.; Zavod za radnu statistiku Sjedinjenih Država 2011.).

3 Kupovina stanova je porasla sa 1,6 miliona 2001. na preko 2 miliona godišnje 2004. i 2005. Industrijska proizvodnja je porasla sa 2,4 milijarde dolara dodatne vrednosti proizvodnje 2002. godine na 3,3 mili-jarde u 2007. godini (Biro za cenzus Sjedinjenih Država 2011.; Federalne rezerve 2011.).

268

calo porast usluga u hotelskoj industriji, industriji zabave, ugostiteljstvu i maloprodajnoj trgovini4.

Opušteni kriterijumi pozajmljivanja i drugorazredne hipotekarne zaloge

Nažalost, nije svaki deo politike ekonomskog razvoja bio na dobrim osnovama. Tokom ovog perioda, finansijske institucije u SAD počele su da plasiraju u značajnom obimu ri-zične kredite i to u većim pojedinačnim iznosima, sa primamljivim kamatnim stopama, koje su davane građanima, čak i sa manjom kreditnom sposobnošću. Zbog olabavljenih kriterijuma pri odobravanju kredita građanima, za mnoge pojedince bilo je prihvatljivo polaganje hipotekarnih zaloga. Shodno tome, nova klasa kupaca kuća i stanova obuhva-tala je ne samo one koji su zaista bili kvalifikovani u skladu sa tradicionalnim zahtevima odobravanja hipotekarnih kredita, već i one koji su bili dugoročno u nemogućnosti da otplaćuju uzete kredite5. Za odobravanje rizičnih hipotekarnih kredita, koji su se još na-zivali i „krediti bez dokumentacije“, nije bio potreban visoki kreditni rejting, niti značaj-no sopstveno učešća ili drugi uverljivi dokazi o kreditnoj sposobnosti, ili mogućnostima redovne otplate mesečnih rata uzetog zajma. Banke su često, neadekvatno, prihvatale čak i lažne zahteve za odobrenje kredita, budući da su neki od podnosilaca zahteva svesno navodili netačne informacije neophodne za kvalifikaciju kreditne sposobnosti (stalno zaposlenje itd.). Brokeri rizičnih hipotekarnih zajmova nisu proveravali ključne informacije koje je pružao kupac stana ili kuće (npr. podatke o zaposlenju ili informacije o kompenzacijama itd.). Međutim, čak i u slučajevima kada je bilo izvesno da pojedini korisnici kredita neće biti u mogućnosti da otplaćuju svoje kredite, u nekom budućem periodu. Verovalo se da će pojedini vlasnici stanova ili kuća, na kraju, biti u mogućnosti da prodaju svoje stanove ili kuće, na odgovarajućem tržištu nekretnina, po višoj ceni i stekli veći prihod i dobit, koji bi upotrebili za otplatu preostalog duga, i ostvarili čak i neku zaradu od ulaska u takve rizične finansijske transakcija?

Lako dobijanje kredita, za kuće i stanove tokom ovog perioda, omogućavalo je pojedi-nim kućevlasnicima da lako i prosto odu, odnosno „odšetaju“ iz postojećih nekretnina sa ne otplaćenom hipotekom i budu u mogućnosti da lako obezbede dodatno finansiranje za kupovinu novih kuća ili stanova6. Laka dostupnost stambenim kreditima uticala je na povećanje potražnje stambenih kredita za rentiranjem, što je naduvalo cene rentiranja

4 Na primer, mesečna maloprodaja porasla je sa 250 milijardi dolara u Januaru 2001. na preko 425 milijardi na kraju 2007.

5 Popularni hipotekarni instrument u to vreme je bio hipoteka sa promenljivom kamatnom stopom (ARM) koja je nosila nisku kamatnu stopu, ali samo za određeni vremenski period (obično 5 ili 7 godina). Ova druga grupa korisnika kredita je možda i mogla da priušti sebi otplatu ovakve hipoteke sve dok su ka-matne stope ostajale niske; međutim, od momenta kada bi ove kamatne stope porasle, ovi korisnici kredita ne bi mogli više da plaćaju mesečnu kamatu i osnovnu ratu.

6 Pojedinci mogu obično da podnesu zahtev za stečaj u skladu sa Poglavljem 7 ili Poglavljem 13 Zakona o stečaju Sjedinjenih Država. U Poglavlju 7 Stečaj, određene vrste imovine od dužnika zaplenjuje i prodaje stečajni upravnik (zastupnik stečajne mase), koji zatim prosleđuje prihode izvornom kreditoru. Ukoliko kućevlasnik ne ispuni svoje obaveze vezane za hipoteku, vrlo je verovatno da će on/ona podneti zahtev za stečaj u skladu sa Poglavljem 7 a njegov/njen kreditni rejting će se značajno smanjiti. Međutim, to-kom ovog perioda, kriterijumi kreditiranja su bili toliko dramatično labavi da prethodno neizvršavanje obaveza možda nije imalo značajan efekat na mogućnost nabavke budućeg stambenog kredita.

269

kuća i stanova. Negativni efekti labavih bankarskih standarda kreditiranja i kredita koji su se mogu lako pribaviti bili su dvostruki:

(1) napumpano tržište nekretnina izazvalo je neizbežan drastičan pad vrednosti nekret-nina, i

(2) nemogućnost mnogih vlasnika stanova/kuća u SAD da uredno isplaćuju svoje me-sečne rate za uzete stambene kredite zbog izgubljene kreditne sposobnosti usled dejstva recesije.

Ideja o odobravanju „kredita bez pouzdane dokumentacije“ jasno ukazuje da su mnogi vlasnici stambenih kredita bili prilično rizični za kreditore. Po pravilu, banke ne odo-bravaju rizične stambene kredite jer bi bankarske institucije na kraju bile odgovorne za bilo kakav finansijski gubitak koji bi nastao ako korisnik kredita nije u mogućnosti da ispuni svoje ugovorne obaveze vezane za isplatu dospelih anuiteta. Međutim, u prvim godinama koje su usledile nakon pucanja naduvanog kreditnog mehura i terorističkog napada 11. septembra, banke su počele da menjaju svoju politiku odobravanja hipote-karnih kredita. Jedan od bitnih razloga zbog kojih su banke snizile svoje kriterijume za odobravanje stambenih kredita bila je njihova sposobnost brzog prenosa tih rizika od potencijalnih gubitka od plasiranih kredita bez dokumentacije emitovanjem derivata finansijskih instrumenata, kao novi „proizvod“ za finansijsko tržište, od vrednosnovanja ranije nepovoljno plasiranih kredita (detaljno u narednom odeljku). Glavni zagovornici ove nove bankarske prakse bili su: Fannie Mae i Freddie Mac kao krajnji vlasnici veli-kog broja vrednosnovanih hipotekarnih kredita. Poznati finansijski ekspert Ryan (2008) navodi nekoliko razloga pokretanja ove nove bankarske prakse nastalom eksplozijom plasiranih rizičnih hipotekarnih kredita, uključujući: stratešku promenu poslovne poli-tike banaka, kada su odlučili da pređu sa klasičnih komercijalnih bankarskih poslova na poslove sa stanovništvom zbog dinamičnog rasta cena stanova i kuća; očekivanja manjih kreditnih rizika od gubitaka; niskih kamatnih stopa hipotekarnih kredita, koje su nasta-vila da padaju tokom 2003. Rentiranje nekretnina učinilo se vrlo primamljivim uprkos aprecijaciji tržišta; smanjenja prihoda od primarnih hipotekarnih kredita; opadanje po-tražnje za drugim vrstama kredita; i nezapamćena finansijska likvidnost na globalnom finansijskom tržištu usmeravale su investitore u potražnji za novim visoko prinosnim investicionim poduhvatima.

Vrednosnovanje – pretvaranje priznatih potraživanja u hartije od vrednosti

Kao što je napred istaknuto, banke su počele sve češće sa uvođenjem vrednosnovanja rizičnih hipotekarnih kredita. Ovom novom vrstom bankarskih transakcija prenosio se kapitalni rizik iz bilansa stanja kreditora na zajedničke fondove rizika investitora emito-vanjem derivata finansijskih instrumenata. Ovaj novi bankarski postupak, koji se naziva vrednosnovanje rizičnih hipotekarnih kredita obuhvata sledeće:

1. Institucije koje daju hipotekarne kredite i obezbeđuje se drugorazrednom hipotekar-nom zalogom od novom vlasniku kuće/stana po „opuštenim“ kriterijumima krediti-ranja.

270

2. Subjekti koji vrši vrednosnovanje – ili institucije koje daju hipotekarne kredite ili posebne institucije koja su preuzele kredit od te institucije – prenosi hipoteku na posebno pravno lice poznato kao prenosilac za posebne namene (QSPE), ili na kva-zi-vladine subvencionisane institucije poput Fannie Mae ili Freddie Mac.

3. Prenosilac za posebne namene (Fannie Mae/ili Freddie Mac) kombinuje rizične hi-poteke sa drugim hipotekama koje je kupio, a zatim deli kredite u tranše na osnovu redosleda rizika i otplate kredita.7 Najviša tranša je strukturisana tako da dobija najviši rejting od rejting agencija. Najniža tranša se često naziva akcijska tranša, budući da snosi najveći kreditni rizik vezan za gubitke od vrednosnovanih hipoteka i prva će se eliminisati u slučaju neispunjenja obaveza.

4. Analitičari ocenjuju različite tranše, a pojedinačne hartije od vrednosti koje su po-vezane sa svakom tranšom se prodaju investitorima; ova vrsta hartija od vredno-sti je često poznata pod nazivom hartije od vrednosti kao sredstvo (MBS). Tranše sa niskom kamatnom stopom su često prepakivane (nekad i više puta) i prodavane kao kolateralizovane dužničke obaveze (CDO). Hartije od vrednosti prodate iz ovih naknadnih vrednosnovanja obično dobijaju veći rejting od onog izvornog rejtinga hartija od vrednosti kao sredstva.

5. Institucija koja odobrava hipotekarni kredit, subjekt koji vrednosnuje takve kredite, Fannie Mae ili Freddie Mac, ili osiguratelj trećih lica obezbeđuje garancije za har-tije od vrednosti kao sredstva, što olakšava dobijanje većeg rejtinga od ekonomskih analitičara8. Institucija koja odobrava hipotekarni kredit i/ subjekt koji vrednosnuje odobreni kredit takođe zadržavaju akcijske tranše kao dalje osiguranje kredita.

Vrednosnovanje se primenjuje godinama na tržištima kapitala i istorijski je bilo uspe-šno u prenošenju rizika od ne izvršitelja obaveza na druge subjekte. Osnovni principi vrednosnovanja ima dobru stranu u ekonomskom smislu jer kompenzacije investitorima za rizične investicije odgovaraju njihovoj averziji prema rizicima. Međutim, kada su investitori kupci hartije od vrednosti kao sredstvo i kolateralizovane dužničke obaveze nisu dobro procenili osnovne hipotekarne zaloge i uslovima porasta potražnje na tržištu kapitala za visoko prinosnim investicijama, banke počinju da se fokusiraju manje na obezbeđenje odgovarajuće finansijske sposobnosti postojećih korisnika kredita, već su više fokusirane na „proizvodnju“ i plasman novih kredita. Ova praksa brzo „proizvodi“ visoku dobit kroz unosne provizije od transakcija servisiranja vrednosnovanja, kao i kroz ostvarenu dobiti od samog vrednosnovanja, koja se priznate kao prihod u skladu sa važećim računovodstvenim načelima i standardima. Nažalost, vrednosnovanjem kredi-ta, banke su efektivno postale posrednik koji nije više snosio većinu rizika vezanih za originalne rizične hipotekarne kredite. Prvobitni rizik od ne izvršenja obaveze vezan za hipoteke sada snose zajednički fondovi investitora, koji su kupili hartije od vrednosti kao sredstva ili kolateralizovane dužničke obaveze. Zbog magnitude novih kredita do-stupnih za vrednosnovanje (od 7 triliona dolara hipotekarnih kredita pre 2003. do više od 10,5 triliona dolara krajem 2008.), prihodi banaka od naknada za vrednosnovanje znatno su uvećani (Barr, 2009). U suštini, procena rizika od ne izvršenja obaveza je bila ugrožena jer su troškovi pokretanje naplate rizičnih hipoteka porastao sa otprilike 8% od

7 Rizici vezani za ove hipoteke mogu biti rizici od neizvršenja obaveza/ne otplaćivanja kao i rizik od plaćanja unapred. Tranše mogu razdvojiti plaćanja investitoru na ona koja su povezana sa otplatom glavnice, otplatom kamate, itd.

8 Osiguratelji treće strane koji obično obezbeđuju garancije emitentima određenih instrumenata se obično nazivaju „jednovrsnim“ osigurateljima.

271

ukupnog aktiviranja stambenih hipoteka u periodu od 2001.-2003. na preko 20% svake godine od 2004. pa sve do početka 2007. godine (Ryan, 2008).

Ostali faktori koji su doprineli izazivanju krize

Dve ključne finansijske institucije koje su preuzele rizične kredite bile su Fannie Mae i Freddie Mac, kvazi vladina tela čije su se akcije kotirale na berzi. Federalna Vlade SAD stvorila je Fannie Mae i Freddie Mac 1938 godine i 1970 godine sa prvobitnom svrhom da lokalnim bankama pružaju svež savezni novac za finansiranje stambenih kredita radi povećanja nivo individualnog vlasništva stanova/kuća, kao i veću dostupnost kupovini, po pristupačnim cenama, za nove stanove/kuće u SAD. Vlasništvo nad sopstvenim sta-nom/ili kućom uopšte smatralo se vrednim društvenim ciljem i sredstvom poboljšanja susedstva u lokalnim zajednicama. Osim toga, uzevši u obzir stalni rast cena kuća/i stanova, investiranje u sopstvene kuće ili stanove smatralo se pametnom idejom, kao dodatnom štednjom za penziju. Posmatrajući istorijski, vladine mere zahtevale su da kredite koje uzimaju Fannie Mae i Freddie Mac na sekundarnom tržištu hipoteka ispune određene minimalne zahteve. Međutim, za vreme pod Klintonovom i Bušovom admini-stracijom sredstva za izgradnju stanova i kuća po pristupačnim cenama, odobravana su opuštenim standardima, pa su finansijske organizacije bile podsticane da preuzimaju ri-zične hipoteke u značajnom obimu9. Činjenica da su finansijske agencije čije su se akcije kotirale na berzi bile u mogućnosti da prema važećim računovodstvenim standardima prikazuju u svojim bilansima povećanje prihoda, akcionari nisu dovodili u pitanje takvu praksu u ovim institucijama. Fannie i Freddie su investirali preko 515 milijardi dolara u rizične hipoteke u periodu od 2003.-2006. godine (Leoning, 2008).

Kao što je napred navedeno, ni investitori ni treća lica, koja su prodala vrednosnova-ne kredite investitorima nisu pažljivo proveravali osnovne hipoteke kako bi pouzdanije procenili rizik od ne izvršenja obaveza koje nosi njihova investicija. Po svoj prilici, ove grupe su se oslanjale na renomirane rejting agencije, koje su izdavale potvrde o najvišem rejtingu za mnoge tranše vrednosnovanih kredita. Međutim, u određivanju rejtinga, ove agencije nisu temeljno proveravale sve odobrene kredite, kao ni sposobnost korisnika kredita da ih uredno otplaćuju, posebno u slučaju porasta kamatnih stopa (posebno za hipoteke sa promenljivom kamatnom stopom) (Lowenstein, 2009).

Osim toga, analitičari rejting agencija su neobjašnjivo pretpostavili da je malo verovatno da će doći do pada cena stanova i kuća. Kao posledica toga, izgleda da analitičari rejtin-ga agencija nisu uspeli da izvrše procenu potencijalnog rizika od ne izvršenja kreditnih obaveza, kojim bi se verovatno smanjio iznos kapitala koji je investiran u finansijske derivative.

Relevantni računovodstveni standardi

Računovodstveni tretman procenjivanja bilansnih stavki metodom fer vrednosti povezan je sa vrednosnovanjem. Po mišljenju autora ove studije, računovodstvo je potencijalno doprinelo nastanku globalne finansijske krize, budući da su registrovani prihodi i dobici

9 Stečajni Kodeks Sjedinjenih Država, Dokument 12, Poglavlje 46, Odeljci 4501 i 4562 su revidovani tokom mandata predsednika George H. W. Bush-a i Bill Clinton-a.

272

u transakcijama vrednosnovanja u stvari naduvane zarada i stanja vrednosti sredstva u aktivi bilansa stanja. Postavilo se pitanje, kako je moguće prodati neku nekretninu koja je prvobitno registrovana sa jednom vrednošću mogle da „proizvedu“ dodatni prihod i povećaju stanje aktive u bilansu stanja nakon jednostavnog transfera ove nekretnine dru-gom licu? Ova tvrdnja je izgleda u suprotnosti sa ekonomskom suštinom koja se nalazi ispod navedenih transakcija, ali je bila direktan rezultat pogrešne primene računovod-stvenog standarda o procenjivanju nekretnina primenom metode fer vrednosti. Osim toga, ovo je podsticano činjenicom što su se menadžerske naknade često određivale na osnovu određenih referentnih tačaka procene prihoda i akcijskog kapitala. Menadžment u finansijskim institucijama bio je motivisan da se maksimalno angažuje u transakcija-ma vrednosnovanja, koje su bile u skladu sa „mlakim“ računovodstvenim standardima i donosili velike prihode.

U ovom delu istraživačkog rada detaljnije su obrazloženi relevantni računovodstveni standardi, naročito u kontekstu negativnih efekata strukture menadžerskih naknada koje su uticale na regularnost finansijskog izveštavanja, a naročito ispravne procene bilansnih stavki. Polazeći od opšte prihvaćenih računovodstvenih pravila za vrednosnovanje, u nastavku obrazlaže se primer kako su registrovani prihodi i dobici u finansijskim izve-štajima institucije koja daje hipotekarni kredit, subjekti koji vrši vrednosnovanje kredita u takvoj transakciji. Zatim, kako se priznaje računovodstveni tretman finansijskih in-strumenata od strane onoga koji uzima kredit/ i korist ovog izveštavanja od ispunjava-nja određenih regulatornih cenzusa. Na kraju, objašnjava se kako su delovali podsticaji menadžmenta i za subjekte koji vrše vrednosnovanje kredita, odnosno institucija koja odobrava hipotekarni kredit i za one koji uzimaju kredite/investitori održavali nadmoć ovih transakcija.

Vrednosnovanje i računovodstvo fer vrednosti

Odbor za standarde finansijskog računovodstva (FASB), autori navode da Saopštenje broj 140 precizira: Računovodstvo za transfere i servisiranje finansijskih sredstava i iz-mirenje obaveza (FASB 2000.), određuje kako bi trebalo registrovati vrednosnovanje. U okviru ovog standarda, institucija može priznati vrednosnovanu transakciju kao (1) pro-daju, (2) finansiranje, (3) ni kao prodaju ni kao finansiranje, (4) delimičnu prodaju ili (5) delimičnu prodaju/ i delimično finansiranje. U mnogim slučajevima, banke su tretirale takve transakcije kao prodaju i registrovale odgovarajući prihod i dobit (Dechow i ostali, 2010.)10. Da bi se utvrdio iznos dobiti, kao i odgovarajući efekti transakcije u bilansu stanja, rukovodstvo mora odrediti fer vrednost predmetnih sredstava.

Odbor za standarde finansijskog računovodstva (FASB) u Saopštenje broj 157 precizira: Za procenjivanje pravične vrednosti (FASB 2008), obezbeđuje smernice za određivanje pravične vrednosti klasifikovanjem sredstava u tri kategorije – Nivo 1, Nivo 2 ili Nivo 3. Sredstva koja spadaju u Nivo 1 imaju evidentne tržišne cene. Sredstva Nivoa 2 nemaju evidentne tržišne cene ali imaju elemente koji su bazirani na tim cenama. Sredstva Nivoa 3 nemaju evidentne elemente tržišta i, iz tog razloga, rukovodstvo određuje vrednovanje na osnovu internih procena i modela. Finansijski izveštaji moraju sadržati napomene 10 U svom dokumentu, Dechow i ostali (2010) navode: „ ove efekte od prihoda [od prodaje sredstava u vred-

nosnovanju] nazivamo „dobit“ budući da je dobit tipična. (Wall Street termin za SFAS br. 140 pravila koja upravljaju računovodstvom vrednosnovanja je računovodstvo „dobiti od prodaje“).

273

vezane za ove procene i metode procene koje je primenilo rukovodstvo, zatim kako je došlo do vrednovanja sredstava. Postojanje tržišta za neka od sredstava registrovana na osnovu vrednosnovanja ( pravo na servisiranje hipoteke, kao i zaostale neplaćene kama-te) ne postoji, u tim slučajevima, procene izvršene od rukovodstva korišćene su da bi se došlo do pravične vrednosti za ova sredstva11.

U nastavku je izložen primer obračuna dobiti od vrednosnovane transakcije i primer knjiženja u dnevniku, kako bi se u finansijskom izveštaju obuhvatile ove transakcije. Pretpostavlja se da je pravična ili fer vrednosti izračunate odvojeno na osnovu procene menadžmenta12.

Primer vrednosnovanja*

Ukupna nominalna vrednost zajedničkih sredstava 100.000.000Neto knjigovodstvena vrednost 99.000.000Vrednost pružanja usluga 700.000Klasa IO (trezorske STRIPS obveznice) po pravičnoj vrednostic 1.500.000Klasa R (Preostala kamata) po pravičnoj vrednostid 1.000.000Inicijalni troškovi transakcijee 1.000.000

Struktura transakcije

Nominalna vrednost Cenaf Fer vrednost

Klasa AKlasa B

96.000.0004.000.000

10095

96.000.0003.800.000

Ukupno 100.000.000 99.800.000

Osnovna alokacija 99 miliona $ po knjigovodstvenoj vrednosti g

Pravična vrednost

% Pravične vrednosti

99 miliona $ x %

Vrednost prodatih sredstava

Zadržana sredstva

Klasa A i BUsluge servisiranja Klasa IOKlasa R

99.800.000700.000

1.500.0001.000.000

96,89%0,68%1,46%0,97%

95.924.272672.816

1.441.748961.164

95.924.272672.816

1.441.748961.164

Ukupno 103.000.000 100,00% 99.000.000 95.924.272 3.075.728

11 FASB 157 je objavljen kako bi se obezbedile smernice za način određivanja pravične vrednosti. Mnoga od FASB saopštenja se pozivaju na upotrebu pravične vrednosti, ali pre objavljivanja FASB 157, ni jedna metoda nije bila objavljena. Prema tome, FASB 157 se primenjuje kada se druga FASB saopštenja poziva-ju na upotrebu pravične vrednosti ili za aktivu/pasivu koja treba da se zabeleži po pravičnoj vrednosti. U ovom dokumentu mi razmatramo upotrebu FASB 157 kod primene FASB 140 i FASB 115.

12 Primer uzet iz Deloitte (2005).

274

Obračun dobiti h

Prihodi od transakcijeUmanjeno za troškove transakcijeProdat iznos

99.800.000(1.000.000)

(95.924.272)Dobit od prodaje 2.875.728

Knjiženje u dnevniku – registrovanje vrednosnovanjaNovčani prihod od transakcijeUsluge servisiranjaKlasa IOKlasa R

99.800.000672.816

1.441.748961.164

Neto knjigovodstvena vrednost zajmaDobit od prodaje pre oporezivanjaInicijalni troškovi transakcije

99.000.0002.875.7281.000.000

Knjiženje u dnevniku – fer vrednosti zadržane kamatei

Klasa IOKlasa R

58.25238.836

Glavnica ( kapital – OCI i AFS) 97.088*Uzeto iz Sedmog Izdanja Deloitte brošure finansijskih usluga „Securitization Accounting“a Neto knjigovodstvena vrednost je jednaka osnovnom iznosu + obračunata kamata + premija od kupovine + odloženi troškovi odobravanja – odložena naknada za odobravanje – popust na kupovinu – rezerve u slučaju gubitka.b Pružanje usluga (finansijskim) ustanovama koje prodaju aktive ukoliko dobiti od pružanja usluga (tj. nakna-de vezane za usluge servisiranja kredita) premašuju troškove. Ovo postaje posebna aktiva kada se ugovorom odvoji od tekućih aktiva putem vrednosnovanja. I dobit i troškovi se procenjuju na osnovu pravične vrednosti.c „Trezorska STRIPS obveznica“ ili „IO“ se vezuje za određeni prihod koji prima subjekt koji vrši vrednosno-vanje kredita pored naknada za usluge koje su specifikovane ugovorom. Na primer, razlika između prikuplje-ne kamate i kamate koja treba da se isplati investitorima može se zadržati i takva kamata će se smatrati za IO.d Preostala kamata („Klasa R“) se vezuje za deo vrednosnovane aktive koju zadržava institucija koja daje hipotekarne kredite/subjekt koji vrši vrednosnovanje kredita. Ova kamata se takođe može nazvati učešće u kapitalu.e Obuhvata troškove poput troškova za potpisivanje emisije hartija od vrednosti, pravnih i računovodstvenih troškova, troškove rejting agencija i štampanja, itd. f Cena od 95$ za Klasu B je odraz riskantnije prirode ove tranše.g Ukupna pravična vrednost sredstva iznosi 103 miliona dolara. Ovaj iznos se mora dodeliti iznosu od 99 miliona dolara knjigovodstvene vrednosti na osnovu relativnog procenta svakog sredsva u odnosu na ukupnu vrednost od 103 miliona $.h Dobit se računa samo za sredstva koja su zaista prodata.i Zato što pravična vrednost sredstava Klase IO i Klase R premašuje iznos po kojoj su sredstva knjiženja, neophodan je dodatni unos kako bi se vrednost ovih sredstava namerno povećale do iznosa fer vrednosti. Ako se sredstva čuvaju kao sredstva sa kojima se trguje, unos za poravnanje kredita biće Prihod. Ako su sredstva slobodna-za-prodaju, unos kredita biće kao“ Ostali prihodi“ u delu Akcijski kapital u Bilansu stanja.

Ovaj primer pokazuje sledeće:

• Fer vrednost stvarno prodatog sredstva iznosila je 99.800.000 dolara, ali je alokacija 99 miliona dolara knjigovodstvene vrednosti rezultirala u osnovi od ovog sredstva samo 95.9 miliona dolara. Nakon troškova transakcije od 1.000.000 dolara, prodaja

275

sredstva je imala rezultat u dobiti od skoro 2.9 miliona dolara (99.8 miliona – 1 mi-lion – 95.9 miliona dolara), što je obuhvaćeno u bilansu uspeha.

• Kao što je napred napomenuto, pretpostavlja se da je rukovodstvo institucije pro-cenilo da je pravična vrednost pružanja usluga finansijskim institucijama kojima se prodaju sredstva, IO kamate i preostale kamate iznose 700.000 dolara, 1.5 miliona dolara i 1 milion dolara. Iz dva knjiženja u dnevnik, ova sredstva su registrovana u bilansu stanja a približno 100.000 dolara je registrovano kao ostali prihodi u bilansu uspeha za usklađenu fer vrednost prema utvrđenoj klasifikaciji osnovnih hartija od vrednosti institucije.

U suštini, transakcija vrednosnovanja rezultira kao dobiti obuhvaćena u bilansu uspeha, po odbitku knjižena vrednosti sredstva u bilansu stanja. Samo prodajom sredstva dru-gom povezanom pravnom licu, prihod se stvara i povećava vrednost sredstva u bilansu stanja. Ovo ne izgleda baš sigurno sa ekonomske tačke gledišta. Deo dobiti ili naduvana vrednost sredstva u bilansu stanja može se povezati sa netačnim procenama; na primer, menadžment može netačno vrednovati pravo raspolaganja vrednostima hipoteke, delom koji se odnosi na obračunati ugovorenu kamatu, kao i preostalu kamatu iz sledećih ra-zloga:

• Prodaja potraživanja koja se reflektuju uslugom vrednosnovanjem uslovljava ultima-tivno izvršenje prethodno određenih obaveza, poput prikupljanja i obrade otplata hi-potekarnih kredita, utvrđivanje ugovorenih iznosa otplata i osiguranje eventualnih hipotekarnih gubitaka. Rukovodstvo uvek koristi ovaj pristup na osnovu značajnih subjektivnih pretpostavki rizika vezanih za prihode koje institucija na kraju treba da primi za ove usluge, kao i za troškove vrednosnovanja potraživanja za /instituci-ju koja plasirala hipotekarne kredite. Potraživanje kao sredstvo se knjiži samo ako su procenjene koristi onome koji pruža uslugu premašila troškove. U slučaju da su ove pretpostavke netačne ili ako rukovodstvo ne analizira ponovo ove pretpostavke u budućnosti, radi provere ispravnosti, onda servisiranje prava na potraživanja po hipotekarnim zajmovima bila bi naduvana.

• Slično tome, razdvajaju se obveza koje se odnose na kamatu i prihod, koji prima su-bjekt vrednosnovanja u slučaju prekomernih naknada za usluge navedenih u ugovo-ru. Na primer, subjekt koji vrši vrednosnovanje kredita/instituciji koja odobrava hi-potekarne kredite može zadržati razliku između naplaćene kamate i stvarne kamate koja je otplaćena investitorima (ovaj iznos se smatra IO). Moguće je da menadžment procenjuje ovaj iznos u periodu vrednosnovanja i zato registrovani iznos može biti predmet značajne greške ako su procene netačne ili ako se procene ne proveravaju periodično.

• Na kraju, procena preostalih zadržanih kamata može biti netačna zbog istih subjek-tivnih pretpostavki koje su korišćene prilikom procene vrednosti usluga finansijskim institucijama koje prodaju potraživanja IO klase. Bez postojanja tržišta za razmenu takvih kamata, menadžment obično zasniva procenu za ove hartije od vrednosti na interno izvedenim procenama. Diskontna stopa koja je dostigla vrednost za preosta-lu kamatu treba da odražava činjenicu da ove hartije od vrednosti bitno nose najveći rizik i zato bi trebala da bude znatno viša od diskontne stope koja se primenjuje na najviše transakcije ili sveukupnu hipoteku.

276

Osim toga, bilansi stanja institucija koje plasiraju hipotekarne kredite mogu biti „ulep-šan“ ili „naduvani“ budući da određene obaveze ne registruju na regularan način. Na primer, institucija koja plasira hipotekarne kredite, odnosno subjekt koji vrši vrednosno-vanje kredita može prikazati obaveze kao kreditne garancije radi osiguranja od budućih kreditnih rizika. Ukoliko plasirani krediti ne ispunjavaju određene zahteve koji su nave-deni u dokumentu o vrednosnovanju, subjekt koji vrši vrednosnovanje kredita može biti prinuđen da ponovo otkupi sopstvene kredite, što verovatno izazva gubitak. U periodu originalnog transfera, subjekt koji vrši vrednosnovanje bi trebalo da registruje obavezu za kupovine potraživanja, na sličan način kako je napred izloženo u tekstu. Ove obaveze procenjuju menadžment institucije koja vrši vrednosnovanje.

Za kredite koji nisu vrednosnovani već zadržani radi daljeg investiranja, institucije koje plasiraju hipotekarne kredite treba da ih registruju kao rezervisanje za slučaj pokrića eventualno nastalih gubitaka do kojih može doći u slučaju neizvršenje obaveza. S obzi-rom na iznos rizičnih hipotekarnih kredita, očekivani iznos gubitka usled ne izmirenja kreditnih obaveza može biti vrlo značajno. Međutim, do te mere su bile procene gubit-ka bazirane na istorijskom izvršavanju prvorazrednih hipotekarnih kredita na tržištu, gde se obaveze nepotpuno prikazuju. U FASB Staff Implementation Guidance, Primena FASB saopštenja 5 i 114 na Portfolio kredita (FASB 1999) navodi se:

„Gubitke ne bi trebalo priznati pre nego što bude izvesno da su nastali, čak iako može biti izvesno na osnovu prethodnog iskustva da gubici mogu nastati i u budućnosti. Neprikladno se smatraju mogući ili očekivani budući trendovi koji mogu dovesti do dodatnih gubitaka“.

Shodno tome, u skladu sa postojećim računovodstvenim standardima, menadžment možda nije ustanovio dovoljno rezervi za pokriće eventualnih gubitka kredita u vreme preuzimanja kredita.

U suštini, finansijski izveštaji za institucije koje plasiraju hipotekarne kredite i subjekte koji vrše vrednosnovanje najčešće prikazuju doterane (naduvane) prihode iz dobiti od vrednosnovanja. Naročito je uočeno doterivanje vrednosti potraživanja, kao sredstva u bilansu stanja zbog netačnog procenjivanja, zatim netačnog prikazivanja prava na ser-visiranje hipotekarnih zaloga, IO kamata i preostalih kamata, kao i umanjene obaveza u bilansu stanja prilikom registrovanja ponovne kupovine potraživanja i rezervisanja za pokriće gubitka kredita.

Ekonomski gledano, ova računovodstvena neregularnost dovodi do toga da vrednost ra-zličitih stavki sredstava u toku vrednosnovanja premašuju vrednost originalnog kredita. Štaviše, ukoliko je u delu koji je bio predmet vrednosnovanja pogrešno određena cena, ili ako je vrednost rizika koji je zadržala banka davalac kredita bila podcenjena, u tom slučaju, finansijski izveštaji neće tačno prikazati vrednosnovane transakcije.

277

Investiranje u hartije od vrednosti po fer vrednosti i kolaterizovane dužničke obaveze

Brojni investitori kupovali su rizične hartije od vrednosti kao sredstvo i kolateralizovane dužničke obaveze. Takođe, i banke su kupovale hartije od vrednosti kao svoje dugoroč-ne investicije, u skladu sa odredbama računovodstvenog standarda FASB 115, Računo-vodstvo za određene investicije u dužničke hartije od vrednosti i vlasničke hartije od vrednosti (FASB 1993). Ove hartije od vrednosti klasifikovane su kao jedna od sledećih:

• Hartije od vrednosti kojima se trguje. Kupuju se i čuvaju prevashodno u svrhu prodaje u bliskoj budućnosti. Kupljene hartije od vrednosti registruju se u poslovnim knjigama po pravičnoj vrednosti, a svaka promena vrednosti ovih sredstva knjiži se kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha.

• Hartije od vrednosti dostupne za prodaju (AFS) kupuju se sa namerom, ne da se njima aktivno trguje, već da se mogu prodati kada se ukaže povoljna prilika. Slično hartijama od vrednosti kojima se trguje, AFS hartije od vrednosti se knjiže po pravičnoj vrednosti. Promena vrednosti ovih hartija od vrednosti knjiži se i kao dobitak ili gubitak u Ostalim prihodima (OCI) u pasivi kao stavka vlasničke glav-nice u bilansu stanja, ukoliko rukovodstvo smatra da je ta promena „sve samo ne privremena“, a dobit ili gubitak priznaje u bilansu uspeha.

• Hartije od vrednosti koje se drže do dospeća (HTM) kupuju se sa namerom da se hartije od vrednosti zadrže do datuma dospeća. Hartije od vrednosti se knjiže po istorijskoj ceni koštanja, ali se podvrgavaju periodičnoj proveri umanjenja vredno-sti. Pravična vrednost mora biti naznačena u napomenama uz prezentirane finansij-ske izveštaje.

Laux i Leuz (2010) primetili su da su velike bankarske holding kompanije obelodanile približno 36% svoje aktive obračunate po pravičnoj vrednosti sa dodatnih 50% aktive (dati krediti i hartije od vrednosti koje se drže do dospeća) takođe naznačene u napome-na uz finansijske izveštaje obračunata po pravičnoj (fer) vrednosti. Ove organizacije su određivale fer vrednost koristeći zvanična uputstva izdata u FASB 157, gde se za veći deo aktive smatra da je Nivo 2.

Kao što je napomenuto, u bilansu stanja subjekata koji vrši vrednosnovanje kredita, od-nosno institucije koje plasiraju hipotekarne kredite bili su ulepšati (naduvani). Nažalost, bilansi stanja za ove investitore (bankarske holding kompanije i druge finansijske in-stitucije) bili su takođe „doterani“ zbog ovih sumnjivih investicija. Prvo, neka od ovih sredstva su bile stavke aktive Nivoa 3 koje je menadžment vrednovao na osnovu internih procena, koje obično prikazuju istorijsku cenu koštanja i stalnom tendencijom rasta sa tržišnim promenama. Drugo, vrlo je verovatno da su knjiženja, koja obuhvataju unos efekata vrednovanja sredstava Nivoa 2, bila takođe pogrešno navedena, budući da rizik za drugorazredne hartije od vrednosti kao sredstvo i kolateralizovane dužničke obaveze nisu uzete u obzir jer im nije određena ni cena.

Neispravni izveštaji banaka o adekvatnosti kontrolnog kapitala

Vrlo često kontrola adekvatnosti kapital banaka vršena je upotrebom modifikovanih pokazatelja iz njihovih finansijskih izveštaja, pa je samim tim nepravilno prikazana i

278

adekvatnost (kontrolnog) kapital banaka. Sa neispravnim bilansima stanja, banke koje su investirale u hartije od vrednosti kao sredstvo i kolateralizovane dužničke obaveze, kao i institucije koje plasiraju hipotekarne kredite počele su da dolaze u vrlo riskantnu poziciju, a kontrolni kapital prikazan kao dovoljan. Da bi se adekvatno kapitalizovale banke u skladu sa zahtevima regulatorne agencije Federalne banke, bankarske holding kompanije morale su imati koeficijent kapitala Prag 1 najmanje 4%, kombinovani koefi-cijent kapitala Prag 1 i Prag 2 najmanje 8% i koeficijent zaduženosti najmanje 4%. Nije bilo dozvoljeno da se nekom direktivom, naredbom ili pismenim ugovorom veštački ispuni određeni nivo adekvatnosti kapitala.

Vlasnička glavnica banaka koja obuhvata osnovni kapital, sa korekcijom prinosa ili gu-bitka distribuiran na akcionare čini kapital Prag 1., kapital Prag 2 , uključujući statutarne rezerve, revalorizacione rezerve i određena rezervisanja13. Koeficijenti se računaju de-ljenjem iznosa Prag 1 (ili kapitala Prag 1 i Prag 2) sa iznosom sredstava usklađenih za rizike. Težina usklađivanja sredstava za rizike uzima u obzir rizičnija sredstva koja za-htevaju postojanje više kapitala na raspolaganju. Međutim, trezorske hartije od vrednosti ne sadrže nikakve terete od rizika, dok. hipotekarne nose 50% tereta, a ostala sredstva (krediti koji se plasiraju klijentima) nose 100% teret rizika.

U nastavku, prikazani su primer kako se manipulisalo sa težinom rizika radi promene potrebnog kapitala.

Obračun adekvatnosti ili kontrolnog kapitala banaka

Scenario 1: Hipoteke sa 50% ponderisanog rizika

Scenario 2: Hartije od vrednosti kao sredstvo sa 100% ponderisanog rizika

Scenario 3: Hartije od vrednosti kao sredstvo sa 50%ponderisanog rizika

Aktiva Pasiva Aktiva Pasiva Aktiva PasivaBondovi 25 Dugovi 196 Bondovi 25 Dugovi 196 Bondovi 25 Dugovi 196

Hipoteke 175 Hipoteke 100 Hipoteke 100 MBS 75 MBS 75

Kapital 4 Kapital 4 Kapital 4Ukupno 200 196 Ukupno 125 196 Ukupno 125 196

Koeficijent kapitala Koeficijent kapitala Koeficijent kapitalaUkupni kapital 4 Ukupni kapital 4 Ukupni kapital 4Rizikom ponderisani kapital Rizikom ponderisani kapital Rizikom ponderisani kapital Bondovi 25 0% - Bondovi 25 0% - Obveznice 25 0% - Hipoteke 175 50% 87,5 Hipoteke 100 50% 50,0 Hipoteke 100 50% 50,0

MBS 75 100% 75,0 MBS 75 50% 37,5Ukupno rizikom ponderisani kapital 87,50

Ukupno rizikom ponderisankapital 125,00

Ukupno rizikom ponderisani kapital 87,50

Koeficijent kapitala Prag1 4,57% Koeficijent kapitala Prag 1 3,20% Koeficijent kapitala Prag 4,57%

13 Neobračunate rezerve prikazuju se kao zarađena dobit, ali ne kroz redovno poslovanje; međutim, da regulatori ove rezerve ne prihvataju uvek kao Prag 1. Revalorizacione rezerve prikazuju neka povećanja vrednosti aktive kompanije. Opšte odredbe prikazuju očekivane gubitke gde nije poznata tačna priroda gubitka.

279

• U Scenariju 1, ponderisan rizik banke vezano je za hipoteke, koje su 50 % pokrivene rizikom. Sa kapitalom od samo 4 dolara, banka može da ispuni zahteve za koefici-jent kapitala Prag 1.

• U Scenariju 2, banke imaju dve vrste sredstava prilagođenih za rizike – hipoteke i hartije od vrednosti kao sredstvo. Hipoteke su prilagođene za rizik na 50% dok su hartije od vrednosti podržane sredstvima prilagođenih na 100%. Shodno tome, sa istim kapitalom od svega 4 dolara kao i u Scenariju 1, banka neće ispuniti zahtev koeficijent kapitala Prag 1 od 4%.

• Scenario 3 prikazuje isti profil aktive kao i u Scenariju 2, osim što je banka rizikom ponderisala hartije od vrednosti kao sredstvo sa samo 50%. Verovatno je rukovod-stvo banke obrazložilo težinu ovog rizika zbog vrednosnovanja hipotekarnog kredi-ta, pretpostavljajući da su otplate strukturisane tako da su najviše otplate (sa najvi-šim rejtingom) pretegle u odnosu na najniže otplate. Kroz proces vrednosnovanja i smanjenje ponderisanja rizika banka je u mogućnosti da ispuni zahtevane cenzuse za Prag 1.

Slično tome, kako je napred navedeno, postojanje preterivanja u proceni vrednosti sred-stava, tako isto postoje u neispravnim finansijskim izveštajima i preterivanje u proceni obaveza u pasivi što takođe može iskriviti cenzuse za Prag 1..

Nastavak primera obračuna adekvatnosti ili kontrolnog kapitala banaka

Scenario 4: Bez rezervisanja za gubitke kredita Scenario 5: Rezervisanja za gubitke kredita (i Rashodi za rezervisanja) za 2 dolara

Aktiva Pasiva Aktiva PasivaBondovi 25 Dug 196 Bondovi 25 Dug 196Hipoteke 100 Hipoteke 100 Gubitak

kredita 2

Hartije od vrednosti kao sredstvo

75 Hartije od vrednosti kao sredstvo

75

Kapital 4 Kapital 2Ukupno 125 196 Ukupno 125 198

Koeficijent kapitala Koeficijent kapitalaUkupni kapital 4 Ukupni kapital 2Rizikom ponderisani kapital

Rizikom ponderisani kapital

Bondovi 25 0% - Bondovi 25 0% -Hipoteke 100 50% 50,0 Hipoteke 100 50% 50,0Hartije od vrednosti kao sredstvo 75 50% 37,5

Hartije od vrednosti kao sredstvo 75 50% 37,5

Ukupno ponderisani rizik kapitala

87,50 Ukupni ponderisani rizik kapitala

87,50

Prag 1 Koeficijent ka. 4,57% Prag 1. Koeficijent ka. 2,29%

Uticaj visokih novčani podsticaji korporativnog rukovodstva

Viši korporacijski menadžment, čije se naknade često povezuju sa ostvarenim prihodom korporacije imali su manje podsticanje: (1) da bi ograničili obim kreditiranja rizišnih hi-poteka i vrednosnovanja za koje su bile angažovane institucije za plasiranje hipotekarnih kredita, ili (2) da pažljivo ispitaju odgovarajuće dobitke od usklađivanja fer vrednosti sa kojima je knjiženo povećanje prihoda – posebno ako su se zahtevani koeficijenti adekl-

280

vatnosti kontrolnog kapitala održali. U suštini, proces vrednosnovanja sa pratećim ra-čunovodstvenim pogodnostima obezbedio je značajne podsticaje višem korporativnom menadžmenta institucija koje su plasirale hipotekarne kredite kako bi maksimalno po-većali broj hipoteka koje su preprodate trećim stranama. Kao što je napred napomenuto, prenošenje rizika preko procesa vrednosnovanja nije bilo neprikladno, ali je mogućnost da kompanije unapred registruju dobit u stvari „naduvavanje“ aktive koristeći nepreci-znosti računovodstvenih standarda za vrednosnovanje. Time je masovno podsticano sa-stavljanje lažnih finansijskih izveštaja. Sa ovim su zatim „naduvane“ osnove za obračun visokih nezarađenih menadžerskih naknada. Pored toga, ove koristi su motivisale više korporativno rukovodstvo da izdaje naloge za temeljno proveravanje kupljenih hartija od vrednosti ili da se detaljno provere izvršene procene vrednosti koje su proizašle iz kupljenih hartija od vrednosti.

Jedan primer lošeg upravljanja sa rizičnim hipotekarnim kreditima je Angelo Mozilo, bivši generalni direktor kompanije „Countrywide Financial“. Tokom kongresnog saslu-šanja koja su usledila nakon kolapsa kompanije „Countrywide“, 2010 godine, Mozilo je naveo da je u početku bio skeptičan po pitanju prakse vezanih za rizične hipotekarne kredite devedesetih godina prošlog veka:

Navodi, „kada sam prvi put predstavio kredite [za one pojedince koji su bili manje kre-ditno sposobni] u kancelariji, rekli su: „Odlepeo sam, ti si lud, ne radi to. Postoje razlozi za odbijanje takvih klijenata.“ (Protess 2011).

Međutim, tokom naredne decenije, kompanija je počela masovno da odobrava rizične hipotekarne kredite kako bi se takmičila sa drugim kreditnim institucijama. Mozilo je tada pravdao prakse verovanjem da je“ Countrywide“ pomagao u rušenju rasnih i eko-nomskih barijera vezanih za vlasništvo nad stanovima i /kućama“ (Protess 2011). Mozilo je imao lične koristi od finansijskog uspeha korporacije. Tržišna vrednost akcija njegove kompanije značajno su porasle, pet godina pre početka finansijske krize i zaradio je 470 miliona dolara na korporacijskim stimulacijama. Od ove sume primio je u gotovom 92 miliona dolara, a 378 miliona dolara primio je u akcijama korporacije (Maremont 2008). Mozilo je priznao riskantnost kreditiranja sa rizičnim hipotekama 2006 godine u e-mai-lu koji je objavila SEC Komisija za Hartije od vrednosti 2009. godine. Mozilo je izjavio, „Tokom svih ovih godina koliko sam ja u ovom poslu, nisam video otrovniji bankarski proizvod. Pored ovog priznanja, „Countrywide“ je nastavila plasiranjem rizičnih hipo-tekarnih kredita, pri čemu je Mozilo dodatno profitirao rastom cena akcija koje je pret-hodno primio kao naknadu za postignute „pokvarene“ rezultate u prethodnom periodu.

Nakon kolapsa „Countrywide“, SEC- Državna Komisija za hartije od vrednosti pokre-nula je krivičnu istragu protiv Mozila i na kraju bio je i kažnjen. Već 15.10.2010 Mozilo je pristao da delimično isplati štetu u iznosu 67,5 miliona dolara kako bi se „oslobodio“ optužbe da su on i rukovodstvo Countrywide obmanuli investitore u trenutku nastajanja finansijske krize. Iznos je bio najveća kazna koju je jedan generalni direktor javnog akci-onarskog preduzeća ikada isplatio u nagodbi sa SEC Državnom Komisijom za hartije od vrednosti. Robert Khuzami, direktor Odeljenja za sprovođenje sankcija SEC Komisije za hartije od vrednosti izjavio je: „Rekordna kazna koja je izrečena Mozilu predstavlja adekvatnu sankciju za jednog korporativnog generalnog direktora koji je namerno za-nemario svoje dužnosti prema investitorima, naročito za prikrivanje činjenica koje je

281

video i znao iz svoje direktorske fotelje – predviđanje katastrofe svoje korporacije „Co-untrywide“ pod težinom nastalih rizičnih hipoteka, gomilajući gubitke od ne izvršenja, propusta, i pogrešnog modela poslovanja koji su doveli do raspada i bankrotstva korpo-racije.“ (Komisija za hartije od vrednosti, 2010).

Sumarni pregled faktora koji su doprineli finansijskoj krizi

Očigledno je da su revizori banaka, regulatori, i institucije treće strane trebali još u po-četku osporiti izvršene neregularne procene metodom fer vrednosti koje su masovno ko-rišćene pri obračunu dobiti od vrednosnovanja. Trebali su da provere svoje pretpostavke vezane za pogrešnu primenu metode fer vrednosti, ili da zahtevaju ponovnu procenu rizikom prilagođene ponderisanju za neke od hartija od vrednosti kao sredstva u aktivi. Nažalost, neki revizori koji su bili uključeni u provere prihoda od izdavanja rizičnih hipotekarnih kredita zažmurili su na otkrivene netačne informacije u dokumentima za odobravanje kredite i doprineli stvaranju kompromisa sa primenom računovodstvenih standarda vezanih za objavljivanje kreditnih rizika.. Ostali javni akteri nisu ocenili po-trebu provere izvršenih pogrešnih procena sredstva i obaveza iz vrednosnovanja koje je nametnuo korporativni menadžment. Sudski sporovi u vezi loše izvedenih revizija procesa kreditnih rizika, kao i ostalih pogrešnih finansijskih transakcija tokom trajanja finansijske krize upravo su počeli (McCool 2010)14.

Ukratko, period od kraja 2001. godine do početka 2008. godine je bio period značajnog prosperiteta u SAD, ali ono što je znatno doprinelo tom prosperitetu bilo je bogatstvo (ili ekonomska aktivnost) generisano kroz lošu praksu kreditiranja i velikih regulatornih propusta. Mnogi Amerikanci su kupovali kuće i stanove koje prosto nisu mogli da ot-plate. Računovodstveni standardi su omogućili finansijskim institucijama da registruju rekordne prihode iz plasmana visoko rizičnih stambene kredit. Kupci kuća i stanova nisu tražili pomoć i savete od revizora, konsultanata i drugih stručnjaka.

Osim toga, labava regulativa vezana za plasiranje rizičnih hipotekarnih kredita i po-sle toga uvođenje vrednosnovanja kao spasa za propale kredite postali su popularni i u mnogim drugim zemljama koje su došle u sličnu situaciju. Na kraju, kriza sa rizičnim hipotekama postala je globalni problem, bilo da je to direktno zbog loše bankarske prak-si kreditiranja u zemljama poput Engleske, Irske i Španije ili zbog neodrživog rasta u zemljama poput Indije i Kine.

Početak finansijske krize i posledice

Snažan ekonomski rast signalizirao je da niske kamatne stope nisu više neophodne. Upravni odbor Federalnih rezervi počeo je postepeno da povećava kamatne stope sa 4% prvorazrednih stopa iz perioda 2002-2004 na preko 5% početkom 2005., sa povećanjem do 8,25 % 2007. Ova povećanja kamatnih stopa bila su predvidiva uzimajući u obzir krivu dinamičnog rasta kapital prinosa u to vreme. U međuvremenu, vlasnici rizičnih hipotekarnih kredita sa promenljivom stopom kamata počeli su masovno da ne izvrša-

14 Transakcija koja se navodi u ovom članku vezano za Lehman Brothers i Ernst & Young nije direktno povezana sa hipotekarnim kreditima ali jeste primer finansijske transakcije koja se dogodila ali nije na odgovarajući način opravdana.

282

vaju svoje kreditne obaveze. Većina korisnika kredita prosto nije bili više u mogućnosti da otplaćuje svoje mesečne rate koje su se, u nekim slučajevima bile udvostručene ili čak utrostručene. U pojedinim saveznim državama poput Kalifornije, Floride i Nevade gde je uzimanje kredita bilo nepromišljeno, došlo je do masovne zaplene kuća i stanova, što je odmah uticalo na obaranje tržišne cene stanova i kuća u susedstvima, što je bio početak velike krize. Banke su počele da trpe katastrofalne gubitke usled masovnog ne izvršavanja kreditnih obaveza od strane brojnih klijenata sa rizičnim hipotekarnim kre-ditima. Ryan (2008) navodi informacije iz 2007 godine koje je objavio „ New Century Financial“, druga najveća institucija u SAD koja je odobravala rizične hipotekarne kre-dite u SAD. Kompanija je bila prinuđena da ponovno preispita svoje finansijske izveštaje za prva tri kvartala 2006 godine, što je bilo prvo upozorenje na nailazak prvog talasa ve-like recesije. Ponovno utvrđivanje finansijskih efekata odnosilo se na ranije neadekvatne obračune naknade za obaveze otkupa sve više ne naplaćenih potraživanja. Konkretno, kompanija je (1) imala neadekvatne rezerve za pokriće „neizvršavanja početnih obave-za po datim kreditima“, gde vlasnici kuća/stanova nisu izvršavali svoje obaveze već u prvom mesecu nakon uzimanja kredita, i (2) potcenili su gubitke nastale posle završene iskorišćenosti kredita, koje je kompanija otkupila, u skladu sa svojim ugovornim obave-zama. Ubrzo nakon toga, kompanija je proglasila bankrotstvo, a ostali brokeri rizičnih hipoteka su prestali sa izdavanjem novih kredita i počeli da otpuštaju znatan broj svojih zaposlenih službenika.

Kriza se ubrzo prenela i na investitore - kupce hartija od vrednosti kao sredstvo i ko-lateralizovane dužničke obaveze. Na primer, dva fonda za osiguranje od gubitaka, na prvom mestu „Bear Stearns“ sa značajnim obimom najnižeg nivoa kolateralizovanih dužničkih obaveza primili su ogromnu finansijsku infuziju od svoje matične banke u junu 2007godine, kako bi se održala solventnost. Međutim, ovaj potez je bio bezuspešan uzevši u obzir magnitudu pozicija kolateralizovanih dužničkih obaveza i nastalih gubi-taka vezanih za njih. U narednih nekoliko meseci, investitori sa sličnim rizičnim hipote-karnim kreditima iskazali su takođe velike gubitke. Zbog toga su velike bankarske hol-ding kompanije bile prinuđene da objave ogromne otpise vezane za rizične hipotekarne kredite, čak i za one hartije od vrednosti vezane za poslednje tranše kreditnih otplata. Ryan (2008) navodi da je Merrill Lynch objavila 5 oktobra 2007 gubitak od 4,5 milijardi dolara zbog ne naplativosti rizičnih hipotekarnih kredita, a 5 novembra 2007. objavila da je nastali gubitak povećan na 7,9 milijardi dolara. Citigroup objavila je gubitak od 1,8 milijardi dolara u svom izveštaju od 5. novembra 2007. Istovremeno, dogodili su se drugi značajni događaji vezani za tržište kapitala: (a) pojavili su se i veliki gubici osiguranja finansijskih garancija za rizične kolateralizovane dužničke obaveze; (b) hitan otkup fi-nansijske kompanije“Bear Stearns“ od strane JP Morgan Chase; (c) zatim krah giganta Lehman Brothers; i (d) na kraju donošenje hitnog program sanacije problematične aktive finansijskih institucija (TARP), koji je potpisao predsednik Bush 3 oktobra 2008 godine.

Kriza u finansijskom sektoru je imala strahovite posledice na celu privredu. Nestala je potražnja za izgradnjom novih kuća i stanova. Takođe je nestala i potražnja u trgovini nepokretnostima, smanjena potražnja za uslugama broker u vezi hipotekarnih zaloga kao i za brojnim drugim bankarskim uslugama. Finansijsko tržište (prema Dow Jones Industrial indeksu) kao polazne tačke naglo je opao sa preko 14000 poena u oktobru 2007 na svega 7000 poena u martu 2009. Dogodio se pad od skoro 2000 poena samo u jednoj nedelji na kraju druge polovine septembra 2008 godine. Iz straha od recesije,

283

stanovništvo SAD počelo je masovno da se suzdržava u kupovinama dobara i usluga. Kompanije su počele sa otpuštanjem radnike u velikom broju, što je dodatno uticalo na smanjenje potrošnju. Masovno reduciranje poslova u privredi izazvali su ogromne finansijske gubitke budući da su sve industrijske grane bila pogođene izazvanom kri-zom. U SAD nastao je dramatičniji porast nezaposlenosti od 4,6% 2007. godine na 9,3% 2009. godine (Biro za radnu statistiku SAD 2011). Efekti talasa nastale recesije u SAD 2008 godine preneli su se brzo širom sveta i deluju vrlo razarajuće. Prve najveće žrtve su Grčka, Španija, Portugal, Irska, Island, Litvanija itd.. Pretpostavlja se da je trodimen-zionalna strategija razvoja, koja je sprovedena od početka 2000 godine da bi se održao privredni rast u SAD, zapravo otišla predaleko u svom pokušaju da se izbegne ranija očekivana recesija. Interesantno je to da su neke od tih ranih ekonomskih politika ( niske poreske i kamatne stopa) bile ponovo uvedene kako bi se pokrenuo ponovni privredni oporavku SAD. Prema tome, pitanje nije da li su te politike bile efektne već u kom obimu su one trebale biti iskorišćeni, gde su postojale mogućnosti, a ne da prouzrokuju stva-ranje drugih i većih privrednih problema. Nova kreditna politika, uključujući politiku podsticajnih kamatnih stopa treba biti dostupnija privrednicima i u funkciji ponovnog bržeg pokretanja ekonomskih tokova.

Doprinos računovodstva finansijskoj krizi

Neregularna primena računovodstvenih standarda, posebno izvršene procene sredsta-va i obaveza pogrešnom primenom metode fer vrednosti i neadekvatno vrednosnova-nje rizičnih hartija od vrednosti korišćenjem računovodstva za „legalizovanje“ takvih transakcije uticali su na sastavljanje i prezentaciju neispravnih i naduvanih finansijskih izveštaja, posebno u aktivi i pasivi bilansa stanja, naročito kod davalaca rizičnih hipo-tekarnih kredita. Kada su vlasnici kuća i stanova počeli da ne izvršavaju svoje obaveze za uzete hipotekarne kredite, sredstva u aktivi bilansa stanja ovih kreditora jednostavno, preko noći, je nestala. Banke nisu imale dovoljno svog kapitala da pokriju ove gubitke. U originalnom Scenariju 1 (prikazanom u nastavku), za plasirane hipotekarne kredite smatralo se da su 50% pokriveni za rizike u ponderisanja, a banka je jedva ispunila cen-zuse za Prag 1.. Međutim, u slučaju ne izvršenja kreditnih obaveza, hipotekarni krediti koji su registrovani kao sredstvo u aktivi više nisu postojala. Banka je postala kompletno nelikvidna, odnosno neplatežna sa značajnim negativnim kapitalom (Scenario 6).

Scenario 1: Hipoteke sa 50% ponderisanja rizika Scenario 6: Hipoteke za koje nisu izvršene obavezeAktiva Pasiva Aktiva PasivaBondovi 25 Dug 196 Bondovi 25 Dug 196Hipoteke 175 Hipoteke -

Hartije od vrednosti 75 Kapital 4 Kapital -171

Ukupno 200 196 Ukupno 25 196

Koeficijent kapitala Koeficijent kapitalaUkupni kapital 4 Ukupni kapital -171Rizikom ponderisani kapital Rizikom ponderisani kapital Obveznice 25 0% - Obveznice 25 0% - Hipoteke 175 50% 87,5 Hipoteke 100 50% 87,5Ukupno rizikom ponderisani kapital 87,50

Ukupno rizikom ponderisani kapital 87,50

Koeficijent kapitala Prag 1 4,57% Koeficijent kapitala Prag 1 -195,43%

284

Drugi primer je akvizicija „Countrywide“, gigantskog kreditora hipoteka od strane Bank of America 2008 godine. Nakon akvizicije, od Bank of America se zahtevalo se da se krediti „Countrywide“ procene i registruju po pravičnoj, odnosno fer vrednosti čime je kompletno eliminisan sav akcijski kapital u „Countrywide“ (The Economist, 2008).

Od bankarskih holding kompanija, koje su značajno investirale u hartije od vrednosti kao sredstvo i kolateralizovane dužničke obaveze, zahtevano je usklađivanje bilansa uspeha i akcijskog kapitala u bilansu stanja, prema važećem računovodstvenom stan-dardu FAS 157, od momenta kada su kupljene hartije od vrednosti počele da gube vred-nost. Na primer, kada je vrednost registrovanih sredstava Nivoa 2 počela opadati, banke su bile obavezne da otpišu nenaplative hartije od vrednosti sa kojima se trgovalo na organizovanom tržištu hartija od vrednosti, a koje su bile dostupne za prodaju. Ove promene direktno su uticala na prikazane rezultate u bilansu uspeha, i na iznos glavnice (akcijskog kapitala) u bilansu stanja. Mnoge banke koje su pre investirale u hartije od vrednosti kao sredstva i kolateralizovane dužničke obaveze u odnosu na raspoložive drugorazredne hipoteke takođe su imale veliki pad sopstvenog kapitala i bile su prinu-đene da prodaju ostala likvidna sredstva u aktivu kako bi ispunili regulatorne zahteve adekvatnosti kapitala na Pragu 1 i Pragu 2. Mnogi su nazvali ove negativne efekte kao „zarazu“ procikličnost banaka. U slučajevima, gde je bio veći pad kapitala bankama bilo neophodno pristupiti prisilnoj rasprodaji sredstava, kako bi sačuvalo nešto kapitala. Međutim, prodajom aktive po znatno sniženim cenama, dolazi do toga da su polazne osnove za obračun pravične (fer) vrednosti još više smanjile, pa je to zahtevalo ubrzanje još jednog krug prisilne rasprodaje likvidnih sredstava. Mnoge banke su radije počele da koriste menadžerske pretpostavke za Nivoa 3, kako bi bolje procenili vrednost svoje aktive, pre nego da se oslone na tržišne cene, što nije dovelo do „urednosti“ transakcija, kako je zahtevano u odredbama računovodstvenog standarda FAS 157.

Da li je računovodstvo fer vrednosti doprinelo krizi?

Mnoge rasprave su vođene u vezi sa ovim pitanjem. Na panel raspravi održane okto-bra 2008 godine u SEC (Državnoj Komisije za hartije od vrednosti i finansijska tržišta SAD) o računovodstvu pravične (fer)vrednosti William Isaac, raniji predsednik FDIC-a od 1978-1985. godine, rekao je „Moram reći da ne mogu smisliti ni jedan drugi razlog, osim da postojeći računovodstveni sistem previše utiče na uništavanje kapitala, kada je smanjen kreditni potencijal banaka u SAD za 5 triliona dolara. Na ovu situaciju uticao je prevashodno neadekvatan računovodstveni sistem koji je primenjen u praksi, a ja nisam u mogućnosti da pronađem drugo uverljivija objašnjenje“ (Katz, 2008.).

Protivnici ovog mišljenja navode da je kriza bila posledica neuspeha u primeni pogre-šnih politika upravljanja rizicima, neažurnošču i aljkavošću zakonodavnih i profesio-nalnih regulatora računovodstva, nepažljivih ekonomskih analitičara, ne informisanih

285

korisnika kredita i pozajmljivača novca15. Ovi protivnici takođe navode činjenicu da je računovodstvo pravične vrednosti, kada se sprovodilo „pravično“, zapravo obezbeđiva-lo jasniju i blagovremenu informaciju investitorima o finansijskom „zdravlju“, odnosno poziciji banaka kada je počela finansijska kriza. U ovom kontekstu, teško je poverovati da bi istorijsko računovodstvo troškova bilo pogodnije ili relevantno, odnosno pouzdani-je za procenu obima „teškoća“ u bankama nastalih sa problematičnim plsamanima pre-konormalnih rizičnih hipotekarnih kredita. Takva pitanja u vezi primene neadekvatnih kreditnih politika banaka od 2000 do 2007 godine identifikuju se kao ključni problem.

Postojeći računovodstveni standardi koji regulišu primenu metode fer vrednosti nisu bili računovodstveni krivac za finansijsku krizu. Računovodstveni standardi su izraz najbo-lje računovodstvene prakse i uvek odražavaju određenu tenziju između postojećih raču-novodstvenih standarda koji su napisani da bi objektivno prikazali protekle događaje, sa jedne strane, i podržavali aktuelne zahteve za odgovarajućim tržišnim indikatorima, sa druge strane. Smatralo se da računovodstvo (fer) pravične vrednosti treba da bude most između ova dva zahteva. Međutim, nedosledna implementacija i pogrešna prime-na računovodstvenog standarda za procenu fer vrednosti od strane institucija koje su odobravale hipotekarne kredite, kao i subjekti koji su vršili vrednosnovanje tih kredita, zajedno sa investitorima koji su kupovali rizična potraživanja bili su u stvari neposredni izazivači globalne finansijske krize i to:

• Prvo, kada je odobravanje kredita bilo nepromišljeno, zatim pogrešno izveštavanje o neposrednoj dobiti od vrednosnovanja podsticalo je odobravanje još više rizičnih hipotekarnih kredita. Da su računovodstveni standardi o utvrđivanju fer vrednosti HOV bili odmah pravilno primenjeni dobiti od vrednosnovanja bila bi minimalna, a odgovarajući iznos rezervi u slučaju ne naplativosti kredita i obaveze za ponovnu kupovinu nenaplativih prodatih potraživanja bili bi pravilno obračunati i prikazani u finansijskim izveštajima. Sprečilo bi se naduvavanje fiktivnih iznosa aktive. U finansijskim izveštajima takođe se ne bi se prikazivale naduvane zarade u bilansima uspeha. Namere korporativnog menadžmenta u daljem nastavljanju sa preduzima-njem rizika od rizičnih hipotekarnih kredita i vrednosnovanje rizičnih hartija od vrednosti svakako bi bilo manje.

• Drugo, zbog nepravilne primene računovodstvenih standarda za utvrđivanje pravič-ne vrednosti, prikazana adekvatnost kapitala na Pragu 1 i Pragu 2, koje su koristile kao repere finansijske institucije bili su netačni. Kada je počelo masovno ne izvrša-vanje kreditnih obaveza, finansijske institucije počele su da koriste procene pravične vrednosti na Nivou 3 umesto da izvrše prilagođavanje repera na Nivou 1 i Nivou 2. Sposobnost institucija da pređu na primenu upravljanja internim procenama u svr-

15 Profesor Ray Ball sa Univerziteta u Čikagu je citiran na istoj SEC raspravi kao i Issac da kaže: „Smatram da bi bila velika šteta da upucamo glasnika i ignorišemo poruku“ da računovodstvo pravične vrednosti saopštava trenutno stanje banaka. Laux i Leuz (2010) smatraju da je dokaz uticaja na promene pravične vrednosti u prihodu banke i regulatornom kapitalu bio ograničen. Izveštaj i preporuke u skladu sa Odelj-kom 133 Zakona o hitnoj ekonomskoj stabilizaciji iz 2008. god.: Studija o računovodstvu pravične vred-nosti koju je izradio SEC (2008) zaključuje da „nije izgledalo kao da računovodstvo pravične vrednosti igra značajnu ulogu u greškama i neuspesima banaka koji su se dešavali tokom 2008. god. Pre će biti da su neuspesi banaka u Sjedinjenim Državama bili izgleda rezultat rastućih mogućih gubitaka od kredita, brige o kvalitetu aktive, i u nekim slučajevima, poverenja između investitora i onog koji uzima kredit koje se mrvilo. Izgleda da za propale banke koje su priznale velike gubitke pravične vrednosti ovo prijavljiva-nje gubitaka nije bio razlog kraha banke.

286

he procene pravične vrednosti sredstva dalje je podsticalo nastavljanje preuzimanje povećanih kreditnih rizika. Zloupotrebe u primeni procene metodom fer vrednosti, odložile su neophodne i hitne regulatorne intervencije. U suštini, zbog neažuriranja procene na Nivou 1 i Nivou 2, kao i ne primenjivanje računovodstvenog konzervati-zma dovoljno brzo, finansijska kriza se pogoršala.

• Na kraju, neizbežno priznavanje postojanja gubitaka na Pragu 1 i Pragu 2, raču-novodstveni standardi o pravilnoj primeni procene po fer vrednosti uticali su na povećanu prodaju nenaplativih potraživanja i time neregularno povećali fiktivnu vrednost kapitala banaka. Finansijske institucije nastojale su da brzo ponovo proce-ne i prodaju rizična sredstva kako bi formalno ispunila regulatorne zahteve. Pogre-šna primena postojećih računovodstvenih standarda praćeno značajnim kašnjenjem u regulatornom usklađivanju računovodstvenih standarda sa uočenim nedostacima pojačali su efekte krize.

Faktori kao što su nemarno rizično kreditiranja i nedostatak efikasnog regulatornog nad-zora sigurno su značajni razlozi za pojavu recesije. Pogrešna primena računovodstvenog standarda procene vrednosti metodom fer vrednosti bila je ključni faktor izazivanje i produžavanja velike recesije. Činjenica da entiteti nisu masovno ispravno primenjivali računovodstvene standarde za primenu metode pravične vrednosti u vreme plasiranja drugorazrednih hipotekarnih kredita stvorile su neodgovarajuće podsticaje korporativ-nom menadžmenta da nastave sa pogrešnom praksom.

Sa prividnom mogućnošću da mogu registrovati dobit od vrednosnovanja, korporativni menadžment je profitirao od zarada prikazujući veće, u stvari, nezarađene dividende, kojima su povećavani berzanski indeksi, što je doprinelo značajnom povećanju cena akcija, i za uzvrat povećalo njihove kompenzacije primljene u gotovini i plaćanjem akci-jama. Kada se jednom pravična vrednost sprovela neregularno i stvori neregularna dobit onda se odlažu aktivnost na proverama procene kreditnih rizika. Posle toga, nastavlja se neregularna primena računovodstvenog standarda za procene metodom pravične vred-nosti i dovodi do napred pomenutih negativnih efekata računovodstvene „zaraze“, što je još više pogoršalo opštu privrednu situaciju. U vreme kada metoda pravične vrednost neregularno primenjivala, povećavao se obim teškoća i problema unutar finansijskih in-stitucija i dovelo do osećaja „da su preveliki da bi propali“. Takva situacija u bankarskom sektoru zahtevala je hitne državne intervencije. Da su računovodstveni standard procene metodom pravične vrednosti primenjivani ispravno od početka, neki od efekata koji su uticali na izazivanje krize mogli su biti izbegnuti.

Zaključci i lekcije za budućnost

Prvo, može se zaključiti, da je više faktora uticalo na izazvanje finansijske krize. Vrlo je verovatno da je pogrešno sprovođenje i neregularna primena računovodstvenih stan-darda, pre svega, pogrešnom primenom metode fer vrednosti i iz toga sastavljanjem netačnih i lažnih finansijskih izveštaja u značajnoj meri doprinelo je izazivanju kri-ze. Neophodno je ključne računovodstvene standarde ponovo detaljno razmotriti i re-definisani, posebno računovodstvene postupke koji se odnose na regulisanje budućih očekivani prihod koji dovode do neregularnog uvećavanja prihod u bilansu uspeha, sa jedne strane i nerealnog povećavanja iznosa sredstva u bilansu stanja, sa druge strane. Izmene računovodstvene regulative generalno i u tome računovodstvenih standarda tre-

287

ba fokusirati na većem naglasku odgovornosti za doslednu i ispravnu primenu važećih računovodstvenih standarda. Zahteva se od svih regulatornih računovodstvenih organa permanentno praćenje ispravnosti primene računovodstvenih standarda u praksi. Otkri-vene neregluarnosti primene, a naročito namerno pogrešna primena računovodstvenih standarda treba odmah javno obelodaniti i sankcionisati.

Blagovremeno prikazivanje nastalih gubitaka obezbedilo bi veću transparentnost inve-stitorima u sagledavanju budućih investicionih rizika na osnovu stvarnim performansi njihovih investicija. Revidovani računovodstveni standardi trebali bi da omoguće uvo-đenje inovacija i brži razvoj računovodstva za obezbeđenje ispravnih i ažurnih perfor-mansi entiteta kroz tačan prikaz istorijskih finansijskih performansi, „zdravlja“ i buduće izvesnosti poslovanja kompanije sa preciznijim obrazloženjima obračuna procene meto-dom pravične vrednosti, datim u fusnotama ili drugim delovima finansijskih izveštaja.

Drugi predlozi za revizije računovodstvenih standarda sadrže dodatno obavezivanje ba-naka da povećaju realni cenzus adekvatnosti kapitala u povoljnijim ekonomskim vre-menskim ciklusima kako bi obezbedile dovoljne rezerve u akcijskom kapitalu, za sluča-jeve pada poslovnih aktivnosti, za odvajanje nastalih gubitaka od plasiranih kredita i kod drugih promena pravične vrednosti na sredstvima i kapitalu u finansijskim izveštajima.

Ovakvi ciljevi se mogu postići preko prekomponovanih odgovarajućih računovodstve-nih standarda koji će pratiti nove potrebe savremene računovodstvene prakse, obezbediti čvršću praksu revizije, veću obazrivost i brzu reakciju svih računovodstvenih regula-tornih organa u narednom periodu. Ovi predlozi verovatno će se uzeti u obzir, prilikom usklađivanja međunarodnih računovodstvenih standarda i integracije FASB i IFRS stan-darda.

Reference:

Prilikom istraživanja i obrade ovog dokumenta korišćena je sledeća dokumentacija i literatura:

(01) Barr,C. 2009. The $ 4 trilion housing headache, Available at: http://money,cn-n,com/2009/05/27/news/mortgage.overhang.fortune/index.htm

(02) Dechow. P., L., Myers, and C. Shakespeare, 2010. Fair value accounting and gains from assets securitizations: A convenient earnings management tool with compen-sation side-benefits. JournAl of Accounting and Economics 49: 2-25.

(03) Deloite, 2005. Securitization accounting: The ins and outs (and some do's and don'ts ) of FASB 140, FIN 46R, IAS-39 and more..., Available at: http://atc.bently.edu/me-dia/gujarathi/SecuritizationAccounting.pdf

(04) Economist, The , 2008. All's fair: The crisis and fair value accounting. Available at: http://www.economist.com/node/12274096

(05) Federal Reserve. 2011. Industrial Production:Market and Industry Groups. Was-hington, DC, Fed. Reserve.

(06) Financial Accounting Standards Board (FASB) 1993, Accounting for Certain Invest-ments in Debt and Equity Securities, SFAS No. 115, Norwalk, CT: FASB.

288

(07) Financial Accounting Standards Board (FASB) 1999, Application of FASB State-ments No. 5 and No. 114 to a Loan Portfolio, Statements of Financial Accounting Standards. EITF D-80, Norwalk, CT: FASB.

(08) Financial Accounting Standards Board (FASB) 2000. Accounting for Transfers and Servicing of Financial Assets and Extinguishments of Liabilities. SFAS No.140. No-rwalk, CT: FASB.

(09) Financial Accounting Standards Board (FASB) 2008. Fair Value Measurements, SFAS No. 157 (amended) Norwalk, CT. FASB.

(10) Katz. D. 2008, Former FDIC chief: Fair value caused the crisis. Available at: http://www.cfo.com/article.cfm/12502908

(11) Laux. C., and C. Leuz. 2010: Did fair-value accounting contribute to the financial crisis? Journal of Economic Perspectives 24: 93-118.

(12) Leonnig.C.,2008: How HUD mortgage policy fed the crisis. Vail. at: http://www.washingtonpost.com/wp-dyn/content/article(2008/06/09/AR2008060902626.html

(13) Lowenstein. R., 2009, Triple-A failure. Available at: http://www.nytimes.com/2008/04/27/magazine/27Credit-t.html?pagewanted=all

(14) Luhby. T., 2009. Americans' wealt drops $1.3 trilion. Available at: http://mo-ney.cnn.com/2009/06/11/news/economy/Americans_wealth_drops/?postversi-on=2009061113

(15) Maremont. M., Hechinger. J., and Tamman. M., 2008: Before the bust, these CEOs took money off the table Available at: http://www.shareholderforum.com/sop/Libra-ry/20081120_WSJ.htm

(16) McCool, G. 2010. N.Y. AG sues Ernst & Young over Lehman's collaps. Available at: http.//www.msnbe./msn.com/id/40766932/

(17) Protess, B. 2011. Long after fall, Countrywide's Mozilo defended his legasy. Avai-lable at: http://dealbooknytimes.com/2011/02/17/long-after-fall-countrywides-mozi-lo-defended-his-legasy/

(18) Ryan, S. 2008, Accounting in and for the subprime crisis. The Accounting Review 83 (6): 1605-1638,

(19) Securiries and Exchange Commission (SEC) 2008, Report and Recommendation Pursuani to Section 133 of the Emergency Economic Stabilization Act of 2008: Study on Mark-to-Market Accounting. Washington, D.C., SEC.

(20) Securities and Exchange Commission (SEC). 2010, Former Countrywide CEO An-gelo Mozilo to Pay SEC's Largest Ever Financial Penalty Against a Public Company Executive. Washington D.C.: SEC.

(21) U.S. Bureau of Economic Analysis, 2011, Percent (GDP) Change from Preceding Period, Washington D.C.: U.S. Bureau of Economic Analysis.

(22) U.S. Bureau if Labor Statistics, 2011. Employment Status of the Civilian Noninstitu-tional Population, 1940 to Date, Washington, D.C., U.S. Bureau of Labor Statistics.

(23) U.S.Census Bureau. 2011, New Privately Owned Housing Units Started. Washing-tin, D.C.:U.S.Census Bureau

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

339.9(497.11)(082)339.5(497.11)(082)338:339.137.2(497.11)(082)

STANJE i perspektive ekonomsko-finansijskih odnosa Srbije sa inostranstvom / redaktori Mlađen Kovačević, Vladimir Grečić. - Beograd : Ekonomski fakultet, 2014 (Beograd : Čugura print). -288 str. : graf. prikazi, tabele ; 24 cm

Na vrhu nasl. str.: Naučno društvo ekonomista Srbije sa Akademijom ekonomskih nauka. -Tiraž 230. - Napomene i bibliografske reference uz tekst. - Bibliografija uz svaki rad.

ISBN 978-86-403-1384-11. Ковачевић, Млађен [уредник]a) Међународни економски односи - Србија - Зборници b) Спољна трговина - Србија - Зборници c) Привреда - Конкурентност - Србија - ЗборнициCOBISS.SR-ID 210756876