1

HTML

Programiranje Internet aplikacija

dr Nenad Jovanovid

FTN, 2009.god.

1

Sta je HTML?

Hipertekst

Sadrzaj

Opisivaje dokumeata

Jezici za opis hiperteksta

HTML i alati

Pojam Taga

Tag

Vrste tagova

Tag

Struktura HTML straice

Struktura HTML straice

Zaglavlje

Telo

lzgled straice

Kometar

HTML atributi

HTML i slike

DIV

Paragraf

CLASS atributi

br

Headeri

Likovi

Lik straicu koja se alazi istom serveru

Apsolute putaje

Relative putaje

Lik straicu koja se alazi istom serveru

Atribut target

Atribut m

Lik sekciju iz k druge straice

Lik e-mail

Liste

Neumerisae liste

Numerisae liste

Defiicioe liste

Ugezdea lista

Tagovi za formatitaje teksta

Slika kao lik

Pozadia

HTML Tabele

Zaglavlja u tabeli

cellpaddig i cellspacig

colspa i rowspa

Prvi red tabele

Drugi red tabele

Treci red

etvrti red

HTML forme

Atributi taga

Tag iput

Polje za uos teksta

Radio dugme

Polje za potvrdu

Padajuca lista

Dugme

Vrednosti

pozadine

Frejmovi

Tag frameset

Tag frame

Frame_a.htm

Frame_b.htm

Atributi taga frame

main.htm

meni.htm

pocetna.htm

2

ta je HTML?

HTML - HyperText Markup Language

Nije programski jezik ve je markerski jezik

HTML koristi tagove da generie dokument tipa hipertekst, odnosno da opie web stranu

HTML stranice imaju ekstenziju .html ili .htm, nalaze se na serveru

2

3

Hipertekst

... je, tekst koji sadre veze ili linkove ka drugim dokumentima ili na samog sebe.

Hipertekst je skup stranica , meusobno povezanih linkovima koje su umetnute u stranice.

Za razliku od obinog teksta, koji se ita linearno (sleva na desno, odozgo nanie), hipertekst se ita pratei hiper-veze u tekstu, dakle, ne nuno na linearan nain.

3

4

Opisivanje dokumenata

Jezici koji omoguavaju da se precizno opie izgled i sadraj jednog teksta

Od posebnog su znaaja:

SGML (Standard General Markup Language),

TeX i LaTeX,

PostScript,

RTF (Rich Text Format), ...

4

5

Jezici za opis hiperteksta

Najznaajniji jezici ove vrste su:

SGML,

HTML (HyperText MarkupLanguage),

XHTML (Expandable HTML) i

XML (Extensible Markup Language)

5

6

HTML i alati

Za generisanje HTML stranice potreban je najobiniji tekst editor Na primer Notepad

Mogu se koristiti i specijalni alati, na primer Front Page

Stranica se moe videti u okviru Web browser-a Internet Explorer

Google Chroma

Mozilla FireFox

6

7

Pojam Taga

HTML komande se piu u vidu tag-ova.

HTML tag je kljuna re u uglastim zagradama

Jedan tag je ustvari komanda koja govori browseru ta i kako da prikae sadraj stranice.

7

8

Tag

Tagovi se piu unutar oznaka " npr:

HTML tagovi dolaze u paru

i

Prvi tag je start tag, a drugi end tag

Veina tagova ima i poetni i zavrni tag. Zavrni tag se dobija dodavanjem znaka "/ i oznaava mesto na kom prestaje dejstvo poetnog taga.

8

9

Tag

HTML tagovi nisu CASE SENSITIVE

ima isto znaenje kao i

9

10

Vrste tagova

Prosti tagovi za opisivanje jednostavnih elemenata logike strukture. Oblika su:

Sloeni tagovi su zagrade oblika y kojima je opisan izgled dela teksta y.

Moguce je koristiti atribute u okviru taga y koji pruaju dodatne informacije

10

11

Tag

Ovaj tag se nalazi na poetku svakog HTML dokumenta

Govori browseru da je fajl koji je upravo poeo da uitava HTML dokument

Ovaj tag govori browseru da je to kraj HTML dokumenta.

11

12

Struktura HTML stranice

Minimalna struktura HTML-dokumenta obuhvata tagove:

, - HTML tekst;

, - zaglavlja, sadri meta-definicije HTML-dokumenta;

, - naziv HTML dokumenta i

, - telo HTML dokumenta.

12

13

Struktura HTML stranice

Svaki HTML dokument se sastoji od dva dela:

zaglavlja (head) i

tela (body).

Zaglavlje se odvaja tagovima i

Telo se odvaja tagovima : i .

13

14

Zaglavlje

Sve ono to se napie u zaglavlju dokumenta nee se prikazati u prozoru browsera ve obino slui samo da prui neke informacije o stranici.

14

15

Telo

Sve ono to je napisano izmeu tagova i predstavlja telo dokumenta i pojavie se kao sadraj prezentacije u prozoru browsera.

15

16

Izgled stranice

ovde je naziv prezentacije ovde se unosi sve ono sto zelite da se vidi u prezentaciji

16

17

Komentar

Dodatna opcija omogudava da se obelei komentar u HTML obeleenom tekstu koji se nede videti u vizuelizaciji dokumenta.

Na primer:

17

Korak 01

18

19

HTML atributi

HTML elementi mogu imati atribute

Atributi definiu dodatne informacije o elementima

Atributi se uvek specificiraju u start tagu

Opti oblik atributa:

ime_atributa = vrednost

19

20

HTML i slike

U HTML-u slike su definisane tagom

Za prikaz slike koristi se atribut src

20

DIV

HTML tag je sekcija (oblast) unutar koje je mogude pisati neki sadraj.

Unutar taga moete pisati takoe drugi tag, ili neki drugi HTML tag.

Koridenjem tagova mogude je lake organizovati prikazivanje sadraja stranice.

tagovima mogude je dodeliti id ili klasu i zadati im stil.

21

Korak 02

22

23

Paragraf

levo

centrirano

desno

23

CLASS atributi

Atribut CLASS se koristi za povezivanje elementa sa definisanim stilom.

Najede se koristiti kada imamamo stil definiran u CSS-u.

Ako u nekom CSS stilu imamo definisan stil za klasu pasus.

Tada u HTML fajlu napiemo

&nbsp

nbsp (non-breaking space) - predstavlja prazno mesto

25

br

- prelazak u novi red (line break)

26

27

Headeri

Naslovi (headers) se kodiraju prema relativnoj dubini ciframa od 1 do 6. Opti oblik naslova je:

Naslov nivoa n

gde n uzima vrednosti od 1 do 6.

27

28

Headeri

Naslov H1

Naslov H2

Naslov H3

28

29

Primer 1- Naslovi

naziv prezentacije

Naslov H1

Naslov H2

Naslov H3

29

30

Primer 2

naziv prezentacije

levo

centrirano

desno

30

31

Primer 3: HTML linije

levo

centrirano

desno

31

32

Primer 4: Font

Ovaj tekst je u fontu "Comic Sans MS" .

Ovaj tekst je crven,

Korak 03

ISTORIJAT

INTERGALAKTIK-TRADE je osnovan 01.01.2001 godine kao deonicarsko drustvo sa ogranicenom odgovornoscu....

33

34

Linkovi

HTML veze se nazivaju linkovi ili hiperveze

One omogudavaju prelazak sa jednog mesta na stranici na drugo mesto unutar same stranice ili na neku drugu stranicu

34

35

Linkovi

HTML link se definie tagom

Na primer

36

Link na stranicu koja se nalazi na istom serveru

Kod ove vrste linkova koristi se tag sa atributom href i nazivom stranice na koju elimo da skoimo

37

Apsolutne putanje

Odredina stranica u optem sluaju ne mora da se i fiziki nalazi u istom direktorijumu gde i polazna stranica.

Postoje dva reenja ovog problema, a to je rad sa apsolutnim i relativnim putanjama

Koridenje apsolutnih putanja podrazumeva navoenje pune putanje do odredine stranice,

na primer: href=c:\Aplikacije\Poslovne\Klijent\Prva.htm

37

38

Relativne putanje

Koridenje relativnih putanja je mnogo podesnije, jer se zasniva na kretanju u odnosu na direktorijum stranice sa polaznom pozicijom

Neka direktorijum A sadri stranice a1 i a2, B stranicu b3, a C stranicu c4

38

39

Relativne putanje

Za stranicu a1,

relativna adresa stranice a2 je a2.htm;

relativna adresa stranice b3 je B/b3.htm;

relativna adresa stranice c4 je B/C/c4.htm;

Za stranicu b3,

relativna adresa stranice a1 je ../a1.htm (simbol .. oznaava direktorijum iznad direktorijuma gde se nalazi stranica sa polaznom pozicijom);

relativna adresa stranice c4 je C/c4.htm;

Za stranicu c4,

relativna adresa stranice a2 je ../../a2.htm;

relativna adresa stranice b3 je ../b3.htm.

39

40

Primer: Main.htm

This is my Main Page

This is some text.

Ovo je link do stranice1

Ovo je link do stranice 2

40

41

Page1.htm

Stranica 1

Neki tekst.

41

42

Page2.htm

Stranica 2

Neki tekst.

42

43

Link na stranicu koja se ne nalazi na istom serveru

U ovom sluaju je potrebno navesti celu web adresu te stranice. Opti oblik adrese koja se pojavljuje kao vrednost href atributa je:

scheme://server.domen [:port]/putanja/ imeDokumenta

Link ka Tehnickom fakultetu

43

44

Atribut target

Atribut target definie gde de dati dokumenat biti otvoren

Visit W3Schools!

Prethodni primer pokazuje da de se dati dokumenat otvoriti u novom prozoru

44

45

Atribut name

Omogudava link na istu stranicu

Za ovu vrstu linkova prvo se napravi oznaka na mestu na stranici gde se nalazi krajnja pozicijia. Oznaka se dobija pomodu atributa name u tagu:

Pozicija 1

na polaznoj poziciji navodi se tag sa imenom krajnje pozicije:

Skok na poziciju 1

45

46

Primer

Link u okviru iste stranice

Tenis

Novak Djokovic

Ana Ivanovic

Jelena Jankovic

Novak Djokovic

................

................

Ana Ivanovic

................

................

Jelena Jankovic

................

................

46

47

Link na sekciju iz neke druge stranice

Ako se eli da se uspostavi veza sa nekom drugom stranicom, ali ne sa poetkom te stranice, ved nekim drugim delom, potrebno je koristiti i prvu i drugu vrstu linkova.

Definie mesto odakle se eli nastaviti sa pregledom pomodu atribut href u tagu sa navoenjem imena stranice, ali se dodaje deo #sekcija, da bi se pozicioniralo na sekciju

48

Link na e-mail

Posaljite e-mail poruku!

Pored adrese na koju se eli poslati poruka mogu se podesiti jo neki parametri, kao to su naslov ili tekst poruke

Posaljite e-mail!

48

mailto:pera@ftn.rsmailto:pera@ftn.rsmailto:pera@ftn.rs

49

Primer

Stranica sa koje je moguce poslati mail

Neki tekst.

Posaljite e-mail!

49

50

Liste

Liste u jeziku HTML slue za navoenje, popisivanje odreenih delova teksta

Liste mogu biti

nenumerisane,

numerisane

neureene liste.

50

51

Nenumerisane liste

Nenumerisane liste koriste tag (unordered list)

Svaka stavka se unosi tagom

Kafa

Mleko

Secer

51

52

Nenumerisane liste

Da se promeni okruglo dugme moe se regulisati odgovarajuim atributom.

Atribut je type moe uzeti vrednosti:

circle - okruglo dugme

disc - ispunjeno okruglo dugme

square - kvadratno dugme

52

53

Primer

ponedeljak

utorak

sreda

cetvrtak

petak

53

54

Numerisane liste

Numerisane liste koriste tag

Kafa

Mleko

Secer

54

55

Numerisane liste

Atribut type: A - velika slova

a - mala slova

I - rimski brojevi

i - mali rimski brojevi

55

56

Primer

ponedeljak

utorak

sreda

cetvrtak

petak

56

57

Definicione liste

Je lista stavki, sa definicijom svake stavke Ovaj oblik liste se dobija sa tagom. Svaka stavka ovakve liste se sastoji iz dva dela:

termina koji se definie i njegove definicije.

Termini poinju tagom, Opis temina poinje tagom. Termini se poravnavaju uz levu marginu a njihove

definicije se pojavljuju u novom redu i pomerene su za odreen broj mesta.

57

58

Primer 1

Kafa

Crno toplo pice

Espreso

Kapucino

Mleko

Belo hladno pice

58

59

Ugnezdena lista

Ugnezdena lista h4> Kafa aj Crni aj Zeleni aj Mleko

59

Korak 04

OSTALI PROIZVODI

K U P C I

M A P E

KONTAKT

NARUCI

FORUM

61

Korak 05

GALERIJA

Ambalaza

KOnfekcija

Ostalo

63

LINKOVI

HOME

Drzavne institucije

Banke

Firme

64

65

Tagovi za formatitanje teksta

Tag Description

Defines bold text

Defines big text

Defines emphasized text

Defines italic text

Defines small text

Defines strong text

Defines subscripted text

Defines superscripted text

Defines inserted text

Defines deleted text

Deprecated. Use instead

Deprecated. Use instead

Deprecated. Use styles instead

65

http://www.w3schools.com/tags/tag_font_style.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_font_style.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_phrase_elements.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_font_style.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_font_style.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_phrase_elements.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_sup.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_sup.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_ins.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_del.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_strike.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_strike.asphttp://www.w3schools.com/tags/tag_u.asp

66

Primer

Link u okviru iste stranice

Tenis

Ovo je bold tekst

Ovo je big tekst

Ovo je amphasized tekst

Ovo je italic tekst

Ovo je small tekst

Ovo je strong tekst

Ovo je subscript tekst

Ovo je superscript tekst

66

67

Slika kao link

Slika u HTML dokumentu moe predstavljati i polazni vor u hipervezi. Dolazna adresa se tada navodi kao kod obinog linka, a umesto teksta koji se moe aktivirati navodi se tag IMG.

"tag IMG za eljenu sliku"

67

68

Pozadina

ili ili ili

68

69

HTML Tabele

Tabele se definiu tagom

Tabele se dele na redove pomodu taga

Redovi se dele na delije pomodu taga

Delije mogu da sadre tekst, slike, liste, paragrafe, forme...

69

70

Primer 1

red 1, celija 1

red 1, celija 2

red 2, celija 1

red 2, celija 2

70

71

Zaglavlja u tabeli

Zaglavlja se u tabeli definiu tagom

71

72

Primer 2

sadrzaj naslova tabele

sadrzaj prve celija headera

sadrzaj poslednje celije headera

sadrzaj prve celije prvog reda

sadraj poslednje celije prvog reda

sadraj prve celije poslednjeg reda

sadraj poslednje celije poslednjeg reda

72

73

Primer 3

Ime :

Prezime :

Zanimanje :

Petar

Petrovic

Prodavac

73

74

cellpadding i cellspacing

Pomodu cellpadding atributa definie se rastojanje izmeu sadraja delije i njene granine linije.

Pomodu cellspacing atributa se moe odrediti rastojanje izmeu pojedinih delija tabele.

75

colspan i rowspan

HTML doputa mogudnost da se pojedine delije tabele proteu du vie redova ili kolona tabele.

Ovakav efekat se moe postidi pomodu atributa colspan i rowspan, koji se ubacuju u ili tag one delije koja se eli posebno da formatira.

Vrednost ovih atributa se zadaje brojem kolona ili redova tabele du kojih treba da se prostire data delija.

75

76

Primer

76

77

Prva

Druga

Treca

Cetvrta

Peta

Sesta

77

Korak 06

Kreirati HTML dokument ambalaza.htm

Isto kao index.htm

Promeniti centralni deo

78

Korak 06

Korak 06

101

Kese za domacinstvo 1/30

(170x250)x30 kom

50

102

Kese za domacinstvo 2/30

(200x300)x30 kom

50

80

Korak 06

81

82

Zadatak 1

Napisati HTML kod sledede stranice:

82

83

84

Dodajemo tabelu

85

Prvi red tabele

Dodajemo jedan red, koji se sastoji od jedne delije

width = 100%, odreuje relativnu veliinu delije

cellspacing odreuje rastojanje

izmeu pojedinih elija tabele

cellpadding definie rastojanje izmeu

sadraja elije i njene granine linije

colspain = 4, spaja etiri kolone u

prvom redu

width = 100%, odreuje relativnu

veliinu elije

86

Drugi red tabele

87

U okviru ovog reda, dodaje se prva delija rowspan = 2, spaja dva reda u prvoj

koloni

li nova stavka liste

ol - Numerisana lista

88

Druga delija (25%)

89

Trea delija (30%)

rowspain = 3, spaja tri reda u tredoj koloni

ul - Nenumerisana lista

90

etvrta celija (20%)

rowspain = 2, spaja dva reda u etvrtoj koloni

91

Tredi red

non-breaking space

92

etvrti red

Dodaju se dve kolone u etvrtom redu

colspain = 2, spaja dve kolone u etvrtom redu

93

HTML forme

Formu ini skup elemenata forme

Elementi forme su elementi koji dozvoljavaju korisniku da unosi podatke

Forma se definie pomodu tagova

. elementi .

93

94

Atributi taga

ACTION koji sadri adresu (URL) programa na serveru

METHOD kojim je opisana metoda prenosa argumenata programa. Ovaj atribut moe imati vrednosti GET ili POSTM

94

95

Tag input

Najupotrebljavaniji tag u formi jeste tag

Tip ulaznog elementa se specificira pomodu atributa ovog taga

Polje za unos teksta

Radio dugme

Polje za potvrdu

Dugme

Padajuda lista 95

96

Polje za unos teksta

Atribut type mora da ima vrednost text

Atribut name definie ime elementa pomodu koga drugi elementi aplikacije (JavaScript, serverski deo aplikacije) mogu da itaju ili da menjaju unetu vrednost

Atribut value definie poetni tekst koji de se pojaviti u tekst polju

Atribut size zadaje maksimalan broj karaktera koji se mogu uneti u okviru ovog elementa

96

97

Primer 1

Unesi ime:

Prezime:

97

98

Radio dugme

Radio dugmad se definiu koridenjem taga i njegovog atributa type sa vrednodu radio

98

99

Primer 2

DA

NE

99

100

Polje za potvrdu

Polje za potvrdu se definie tagom input sa vrednou atributa type checkbox

100

101

Primer 3

Ja imam bicikl:

Ja imam auto:

Ja imam jahtu:

101

102

Padajuda lista

Padajuda lista se definie pomodu taga i opcija

Tag opisuje izbor izmeu moguih vrednosti navedenih u okviru taga

Atributi uz tag su:

size kojim je opisan broj elementa u opcijama koje de biti prikazane

multiple kojim se omogudava izbor vie opcija u istom trenutku

102

103

Primer 4

Moj omiljeni predmet je:

Matematika

Fizika

Informatika

103

104

Dugme

Type button definie dugme opteg tipa.

Akciju se mora definisati u okviru samog taga.

Najede je to Java Script funkcija koja izvrava odreene provere pre samog slanja podataka na server

104

105

Type submit - definie dugme pomodu koga se podaci alju na server.

106

Primer 5

107

Tag < textarea> prikazuje tekst u odvojenom tekst prozoru sa scrollbarovima.

Dimenzije prozora su odreene atributima rows (broj redova teksta) i cols (broj kolona).

Atribut name dodeljuje simboliko ime podruju u kome se nalazi tekst.

... neki tekst ...

107

108

Boje

Svi elementi stranice rad sa bojama organizuju identino

Boja se definie

pomodu preredefinisanog engleskog naziva boje (npr. "yellow" za utu boju)

Ili preko heksadecimalne RGB vrednosti ispred koje obavezno treba staviti simbol # (npr. #ffff00)

108

109

Vrednosti boja

Color Color HEX Color RGB

#000000 rgb(0,0,0)

#FF0000 rgb(255,0,0)

#00FF00 rgb(0,255,0)

#0000FF rgb(0,0,255)

#FFFF00 rgb(255,255,0)

#00FFFF rgb(0,255,255)

#FF00FF rgb(255,0,255)

#C0C0C0 rgb(192,192,192)

#FFFFFF rgb(255,255,255)

109

110

World Wide Web Consortium (W3C) je definisao imena za 16 boja za HTML i CSS:

aqua, black, blue, fuchsia, gray, green, lime, maroon, navy, olive, purple, red, silver, teal, white, and yellow.

Za ostale boje mora se definisati keksadecimalna vrednost boje

110

111

Boja pozadine

Boja pozadine se odreuje atributom bgcolor u okviru taga.

U sluaju da se prilikom navoenja taga BODY izostave opisani atributi, ita im dodeljuje predefinisane vrednosti.

111

112

Pored pozadine, moe se menjati i boja teksta, pomou atributa text

113

Pozadina u obliku slike se definie pomou atributa background u BODY tagu.

Na primer, ako se eli da se kao pozadina stavi slika sl1.jpg" tada e odgovarajui tag izgledati:

113

114

Zadatak 2 line informacije

115

116

DIV tag definie sekciju unutar HTML dokumenta. Obino se koristi za grupisanje elemenata, da bi se isformatirali istim stilom

117

Prvi red tabele

118

Drugi red tabele

119

Tredi red tabele

120

etvrti red tabele

121

Peti red

122

esti red

123

Sedmi

124

Osmi

125

Deveti red

Skriveno polje. Nije vidljivo za korisnika. Koristi se za prenos informacija o stanju klijenta ili servera

126

Deseti red

127

Frejmovi

Sa frejmovima moemo da prikaemo vie od jednog HTML dokumenata i istom prozoru browser-a

Svaki dokumenat se prikazuje u posebnom frejmu

127

128

Tag frameset

Tag frameset definie kako se prozor deli na frejmove

Tag ima atribute:

COLS za vertikalnu podelu prozora i

ROWS za horizontalnu podelu prozora

128

129

Tag frame

Tag frame definie koji HTML dokumenat se prikazuje u datom frejmu

Tag frame ima atribute:

SRC, preko koje se zadaje adresa dokumenta koji de biti prikazan u zoni tog taga i

MARGINWIDTH i MARGINHEIGHT

129

130

Primer (index.htm)

130

131

Frame_a.htm

Frame A

131

132

Frame_b.htm

Frame B

132

133

Atributi taga frame

SRC: definie adresu dokumenta koji e se uitati u okviru frejma.

BORDERCOLOR: Definie boju za ivicu frejma.

FRAMEBORDER: Vrednost '1' ili 'yes' ovog atributa prikazuje granicu frejma, dok vrednost '0' ili 'no' ne prikazuje.

MARGINWIDTH: Definie veliinu praznog prostor izmeu leve i desne strane frejma i njegovog sadraja izraen u pikselima.

MARGINHEIGHT: Definie veliinu praznog prostor izmeu vrha i dna frejma i njegovog sadraja izraen u pikselima.

133

134

Atributi taga frame

NAME: Specificira ime frejma koje se moe koristiti u okviru drugih programskih modula, kao to su JavaScript ili VBScipt.

NORESIZE: Aktivnom vrednou ovog atributa se spreava korisnik da menja zadatu veliinu frejma. Ovaj atribut se samo navodi bez ikakve vrednosti.

SCROLLING: Vrednosti ovog atributa su 'YES', 'NO' i 'AUTO'. Ako je vrednost 'YES' scroll bar e se pojaviti bez obzira da li je potreban iline, 'NO' e spreiti

134

135

Primer

Korienjem frejmova i linkova moe se omoguiti promena jednog dela stranice, dok bi preostali deo stranice ostao nepromenjen.

Kod definicije linka (koji se nalazi na drugom frejmu) se navede atribut target sa vrednou koja predstavlja ime frejma iji se sadraj menja Promena frejma

135

http://www.google.com/

136

main.htm

137

meni.htm

138

pocetna.htm

Ovo je stranica ciji ce se sadrzaj

promeniti ako se aktiviraju linkovi iz menija

138

139

140

Zadatak

1. Napisati HTML kod stranice kontakt.htm koja je po horizontali podeljena na tri dela (koja su u odnosu 15%:70%:15). U prvom delu stranice od vrha prikazana je stranica A.htm. Drugi deo stranice od vrha je podeljen vertikalno na tri dela (koja su u odnosu 15%:70%:15%), u kojima se izvravaju stranice B.htm, forma.htm i C.htm. U tredem delu od vrha prikazana je stranica D.htm.

140

141

kontakt.htm

142

a.htm

143

Zadatak

143

144

Zadatak

144

Naslovna stranaSadrajta je HTML?HipertekstOpisivanje dokumenataJezici za opis hipertekstaHTML i alatiPojam TagaTagVrste tagovaTag Struktura HTML straniceZaglavljeTeloIzgled straniceKomentarHTML atributiHTML i slikeDIVParagrafCLASS atributi&nbspbrHeaderiLinkoviLink na stranicu koja se nalazi na istom serveruApsolutne putanjeRelativne putanjeLink na stranicu koja se ne nalazi na istom serveruAtribut targetAtribut nameLink na sekciju iz neke druge straniceLink na e-mailListeNenumerisane listeNumerisane listeDefinicione listeUgnezdena listaTagovi za formatitanje tekstaSlika kao linkPozadinaHTML TabeleZaglavlja u tabelicellpadding i cellspacingcolspan i rowspanPrvi red tabeleDrugi red tabeleTrei redetvrti redHTML formeAtributi taga Tag inputPolje za unos tekstaRadio dugmePolje za potvrduPadajuda listaDugmeBojeVrednosti bojaBoja pozadineFrejmoviTag framesetTag frameFrame_a.htmFrame_b.htmAtributi taga framemain.htmmeni.htmpocetna.htmZadatak