NERVNI SISTEMNERVNI SISTEM

NERVNI SISTEMNERVNI SISTEM

CENTRALNI NERVNI SISTEM

PERIFERNI NERVNI SISTEM

Mozak: prednji, međumozak,

srednji mozak, mali mozak, produžena moždina

Kičmena moždina

•12 pari glavenih nerava

•31 par moždinskih

nerava

GanglijeNervi

ULOGA: upravlja telom

Uloga nervnog sistema

• Kontroliše sve procese u organizmu

• Prima informacije od receptora, obrađuje ih i obezbeđuje adekvatan odgovor (reakciju) organizma

Receptorsko-efektorski sistem

• Refleksne reakcije ostvaruju se preko receptorsko-efektorskog sistema koji čine 3 komponenete:

1. RECEPTORI (primaju draž i pretvaraju je u nadražaj)

2. NERVNE ĆELIJE (sprovode nadražaj – nervni impuls)

3. EFEKTORI (organi koji reaguju na draž: mišići, žlezde)

Refleks povlačenjaReceptor za bol

Senzitivni neuron

Centar u kičmenoj moždini

Motorni neuron

MišićSve ćelije u refleksnom luku su nadražljive!

Imaju sposobnost da primaju, stvaraju i sprovode AKCIONI POTENCIJAL

RECEPTORIRECEPTORI• Čulne ćelije: imaju sposobnost da

registruju promenu u spoljašnjoj ili unutrašnjoj sredini (draž), i da je pretvore u nadražaj – akcioni potencijalakcioni potencijal, koji se dalje prenosi nervnim ćelijama

EKSTEROCEPTORI INTEROCEPTORI

Primaju draži iz spoljašnje sredine

Primaju draži iz unutrašnje sredine,

iz samog organizma

Mehanoreceptori

Primaju mehaničke draži. Nalaze se u čulu dodira, čulu sluha i ravnoteže

Termoreceptori

Primaju termičke draži, reaguju na

promene temperature

Fotoreceptori

Primaju svetlosne draži. Nalaze se u

čulu vida

Hemoreceptori

Primaju hemijske draži. Nalaze se u čulu ukusa i čulu

mirisa

Podela receptoraPodela receptora

Receptori reaguju samo na adekvatnu draž (stimulus)

25ºC

Prag draži i šifra frekvencijePrag draži i šifra frekvencije

30ºC

Draž - temperatura

Frekvencija akcionih

potencijala

Učestalost akcionih potencijala koje proizvodi receptor proporcionalna je jačini stimulusa

Da bi receptor reagovao, draž mora da ima određenu jačinu – prag draži

Kako razlikujemo osećaje, kada se svi oni svode na nervne impulse koji stižu u mozak?

Percepcija dražiPercepcija draži

Kora velikog mozga u kojoj se tumače osećaji podeljena je na različite zone: vidnu, slušnu, somatosenzornu...

Informacije koje stižu u vidnu zonu tumače se kao slika, informacije koje stižu u slušnu zonu tumače se kao auditorne informacije, itd.

NERVNE ĆELIJENERVNE ĆELIJE

• Neuroni – sprovode nervni impuls

• Neuroglije – potporne ćelije nervnog tkiva

Građa neuronaGrađa neurona• Telo neurona• Nastavci: dendriti, akson• Mijelinski omotač koji stvaraju Švanove ćelije

dendritizavršni dugmići

telo neurona

mijelinski omotač

akson

jedro

nodus

internodus

Tipovi neuronaTipovi neurona

• Senzitivni neuroni – sprovode impuls od receptora do CNS-a

• Motorni neuroni – sprovode impuls od CNS-a do efektora

• Interneuroni – povezuju senzitivne i motorne neurone

prema funkciji

Tipovi neuronaTipovi neuronaprema građi

bipolarni multipolarni pseudounipolarni

Akcioni potencijalAkcioni potencijal

• Kratkotrajna promena membranskog potencijala koja se prenosi duž neurona u jednom smeru - od inicijalnog segmenta do završnih dugmića

Promena membranskog potencijalaPromena membranskog potencijala

Depolarizacija

Hiperpolarizacija

Ulazi Na+

-60mV

-50mV

-70mV

Smanjenje razlike

potencijala

Povećanje razlike

potencijala

-60mV

-60mVIzlazi K+

-60mV

Faze akcionog potencijalaFaze akcionog potencijala

1. Depolarizacija

2. Uzlazna faza

3. Silazna faza

4. Hiperpolarizacija2

1

3

4

Potencijal mirovanja

Faze akcionog potencijalaFaze akcionog potencijala

2

1

3

4

Potencijal mirovanja

1. Depolarizacija: otvaraju se ligand-zavisni kanali za Na+, natrijum ulazi u ćeliju

2. Uzlazna faza: otvaraju se voltažno-zavisni kanali za Na+, natrijum ulazi u ćeliju

3. Silazna faza: zatvaraju se kanali za Na+, otvaraju se voltažno-zavisni kanali za K+, kalijum izlazi iz ćelije

4. Hiperpolarizacija i repolarizacija: Na-K pumpa izbacuje Na+ van ćelije, a K+ ubacuje u ćeliju.

SINAPSASINAPSA

• Sinapsa je veza između nadražljivih ćelija, preko koje se prenosi akcioni potencijal - sa presinaptičke na postsinaptičku ćeliju

Vrste sinapsiVrste sinapsi

Sinapsa između dva neurona

Nervno-mišićna sinapsa

Sinapsa između neurona i žlezdanih ćelija

Vrste sinapsiVrste sinapsi

Hemijska sinapsaElektrična sinapsa

AP se prenosi direktno preko jonskih kanala

AP se prenosi preko neurotransmitera

Nervno-mišićna sinapsaNervno-mišićna sinapsa

• Veza između motornog neurona i mišićne ćelije; hemijska sinapsa

• Motorna jedinica: jedan motoneuron + mišićne ćelije koje on inerviše

Građa nervno-mišićne sinapseGrađa nervno-mišićne sinapse• Presinaptička membrana – membrana motornog

neurona• Sinaptička pukotina• Postsinaptička membrana – membrana mišićne

ćelije

neuron

mišićna ćelija

sinaptička pukotina

1. AP stiže u završni dugmić

2. Otvaraju se kanali za Ca2+, ulazi Ca2+

3. Vezikule sa acetil-holinom kreću se ka membrani

4. Egzocitoza ACh u sinaptički prostor

5. ACh se vezuje za receptor na membrani mišićne ćelije. Receptor je ligand zavisni kanal za Na+

6. Na+ ulazi u mišićnu ćeliju, izaziva depolarizaciju

7. Otvaraju se voltažno zavisni kanali za Na+, ulazi još Na jona: stvara se AP u mišićnoj ćeliji: potencijal motorne ploče

Mišićna ćelijaMišićna ćelija

membrana

jedra

miofibrili

sarkoplazmatični retiklum (rezervoar Ca2+)

U mišićnoj ćeliji prisutan je posebno građen citoskelet sastavljen iz proteinskih vlakana - miofibrila

Građa miofibrilaGrađa miofibrila

miozinski filamenti

aktinski flamenti

sarkomera

SarkomeraSarkomera

• Miofibrili se sastoje od sarkomera

• Sarkomera je gradivna i funkcionalna jedinica (jedinica kontrakcije) miofibrila

• Sastoji se od debljih miozinskih i tanjih aktinskih filamenata koji se delimično preklapaju

KontrakcijaKontrakcijasarkomera

sarkomera

miozin

aktin

Prilikom kontrakcije aktinski filamenti

ulaze dublje među miozinske filamente,

i sarkomera se skraćuje

Za ovaj proces neophodni su joni

Ca2+ i ATP

Centralna sinapsa

• Veza između neurona u CNS-u

• Hemijski tip sinapse

presinaptički neuron postsinaptički neuron

Akso-dendritska sinapsa

Vrste neurostransmitera

Amini Acetil-holin, noradrenalin, serotonin

Aminokiseline GABA, glicin, glutamat, aspartat

Peptidi Supstanca P, enkefalin

Purini Adenozin, ATP

Nastanak sinaptičkog potencijala

Vezivanje neurotransmitera, koji luči presinaptička ćelija, za membranu

postsinaptičke ćelije - izaziva otvaranje ligand-zavisnih jonskih kanala i nastanak

SINAPTIČKOG POTENCIJALA

Vrste sinaptičkog potencijalaEPSP -

Ekscicatorni postsinaptički

potencijal

IPSP – Inhibitorni postsinaptički

potencijal

Depolarizacija postsinaptičke

membrane

Hiperpolarizacija postpsinaptičke

membrane

Ulazak Na+

Izlazak K+

-60mV

-60mV

Sabiranje sinaptičkih potencijala

Prostorno sabiranje

Vremensko sabiranje

Više akcionih potencijala stiže

istovremeno na neuron

Akcioni potencijali stižu u kratkom vremenskom

razmaku na neuron

Više sinaptičkih potencijala koji stižu na jedan neuron – sabiraju se.