Literatura: Hajdiger M. Doba slike svetaSutinske pojave novog
veka su:1. Nauka shema predmetnog podruja, istraivanje I
eksploatacija2. Mainska tehnika predstavlja sutinu novovekovne
tehnike
3. Ulazak umetnosti u estetiku- umetniko delo postaje predmet
doivljaja, pa se umetnost smatra izrazom ovekovog ivota.
4. Ljudsko delovanje se realizuje kao kultura- ostvarivanje
najviih vrednosti negovanjem najviih ovekovih dobara.
5. Obezboenje- ne predstavlja ateizam, ve se najpre slika sveta
pripisuje beskonanosti, apsolutnosti i bezuslovnosti, i pored toga
hrianstvo postaje jedan 'pogled na svet' koji se prilagoava novom
dobu. Obezboenje je stanje neodlunosti u vezi sa Bogom ili
bogovima. Upravo ta distanca predstavlja obezboenje. Nastala
praznina se popunjava istorijskim i psiholokim istraivanjem
mitova.
ta je smisao tih pojava? ta je smisao novovekovne nauke?
Pojam nauke je definitivno razliit od grkog 'episteme' ili
srednjevekovne 'scientia' ili 'doctrina'. Dodue ne trebamo
'uporeivati' novovekovni nain miljenja sa prethodnim ni po
sistematinosti ni egzaktnosti. To su tehniki pojmovi koji odreuju
preciznost izraza, dok sam izraz zavisi od epohe u kojoj je
stvoren. Tako je Aristotelov stav da laka tela tee na gore sasvim
egzaktan u okviru njegove epohe.
Sutina sadanje nauke je istraivanje. ta je sutina istraivanja? U
tome da saznanje organizuje samo sebe u nekoj oblasti bivstvovanja,
prirode ili istorije. Istraivanje projektuje emu prirodnih procesa
u odreenoj oblasti prirode tako da dobijamo naune discipline.
Najranija nauka koja je projektovana u novom veku je matematika
fizika. Ona se zove 'matematika' zato to 'matematiko' znai 've
poznato iz iskustva'. To su injenice telesnost tela, biljnost
biljaka, ivotinjskost ivotinja, ovenost oveka, i pored toga
brojevi.Fizika je najpre saznanje prirode, pa zatim saznanj
materijalno telesnog u njegovom kretanju. Sada u novom obliku
smatra se da se kroz nju utvruje neto a priori ve-poznato. To
poznato je ve utvren model prirode: u sebi zatvorena dinamika
meusobna veza mnotva taaka spregnutih u prostoru I vremenu. U tu
emu se unose odreenja: kretanje znai promena mesta. Nijedno
kretanje I pravac kretanja nemaju prednost nad drugim. Svako mesto
jednako je svakom drugom. Nijedan trenutak nema prednost u odnosu
na drugi. Svaka sila se odreuje preko njenih posledica po kretanju,
to znai promeni mesta u jedinici vremena. Sve u prirodi mora se
smestiti u tu shemu prirode.Svako istraivanje prirodnih nauka mora
poi od te eme i mora se povezati sa njom kako bi bilo egzaktno.
Nasuprot tome, nijedna duhovna nauka, da bi ostala nauka u strogom
smislu, mora biti neegzaktna. U drutvenim naukama se sasvim
drugaije projektuje predmetno podruje.Pored projekta, druga bitna
crta istraivanja je objanjenje. U naunom postupku se gomilaju
injenice, i stvaraju se zakoni koji predviaju odreene promene na
jedan fiksiran nain. Istraivanje injenica u prirodi je
uspostavljanje i uvanje pravila i zakona. Objanjenje ima dve
strane, ono najpre neto nepoznato utemeljuje preko neeg poznatog, a
zatim to poznato opravdava preko nepoznatog. Objanjenje se vri u
istraivanju. Istraivanje se vri posmatranjem, merenjem i
eksperimentom. Ni srednjevekovna scientia ni antiko episteme nisu
nauka upravo zbog toga to nisu doli do istraivanja. Kod Aristotela
imamo tragove istraivanja: posmatranje stvari, njihovih svojstva,
promena i kako se ponaaju pod odreenim uslovima. Ali takvo
posmatranje 'experimentum', se sutinski razlikuje od istraivanja i
istraivakog eksperimenta.Eksperiment poinje uzimanjem nekog zakona
za osnovu, predstaviti uslov gde e iz toga nuno slediti neki
rezultat. Postavljanje zakona se, pak, vri s obzirom na shemu
predmetnog podruja. Ta ema daje meru i oekivane rezultate uslova.
Stoga istraivanje ne moe poeti i zavriti se sa eksperimentom. Zbog
toga Roder Bekon (srednji vek) nije poetnik nauke novog veka kako
mu mnogi pripisuju, ve nastavlja Aristotela.
Svaka nauka, kao istraivanje, se temelji na projektovanju
ogranienog predmetnog podruja. To ogranienje (specijalizacija) nije
nedostatak, ve nunost nauke. Specijalizacija nije rezultat, ve
temelj napretka istraivanja. Eksploatacija je jo jedna bitna odlika
nauke, i rezultat je njene institucionalizacije. Naunik nestaje,
stvara se istraiva koji radi u istraivakim preduzeima. Ta preduzea
odreuju njegov rad, ona mu daju informacije koje e obraivati na
kongresima, a raspravlja o problemima na simpozijumima. Potpisuje
ugovor sa izdavaem i izdava bira koju e knjigu istraiva pisati.
Istraiva postaje tehniar.Koja je metafizika osnova novovekovne
nauke i istraivanja? Priroda i istorija. Nauka pokuava da svojim
istraivanjem prorauna u budunosti ta e se desiti, ili u prolosti da
naknadnim raunom sazna ta je bilo. To raunanje hoe da oveku
predstavi sigurnost u pogledu bivstvujueg. Nauka se pojavljuje tek
kada istina postane izvesnost predstavljanja. U Dekartovoj
metafizici se prvi put tako definie bivstvujue kao predmet
predstavljanja a istina kao izvesnost predstavljanja. Sva
novovekovna metafizika se kree u tom okviru dekartove
metafizike.
Novi vek je sa sobom doneo ogroman preokret u odnosu na srednji
vek, jer u novom veku dolazi do izraaja jedan individualizam. ovek
se oslobaa stega starog veka. Istovremeno novi vek stvara
objektivizam koji se naizmenino smenjivao sa subjektivizmom u jedan
novi vid kolektivizma. U emu se pokazuje ta promena u oveku? U
novovekovnoj slici sveta. ta je slika sveta?
ta je svet? Svet je priroda, kosmos ali i istorija. Ujedno
priroda i istorija ne iscrpljuju skroz pojam 'svet', jer se pored
toga smatra osnova sveta.
ta je slika? Slika je opis, ali pod pojmom 'slika sveta' misli
se na opis prirode u celini onakvim kakav se nama priinjava. Imamo
sliku o neemu, koju posmatramo sa nae take gledita. Slika sveta ne
znai imati sliku o svetu, ve svet shvatiti kao sliku. Gde nastaje
slika sveta donosi se sutinska odluka o bivstvujuem u celini. Gde
se bivstvujue ne tumai tako, svet se ne moe premestiti u sliku.
Nije od srednjevekovne nastala novovekovna slika, ve je sutina
bivstvovanja promenjena u novu sliku. Za srednji vek sutina
bivstvovanja je 'ens creatum' ono to je bog stvorio. Antiko doba je
predstavio Parmenid 'To gar auto noein estin te kai einai'
Bivstvujue posmatra oveka u neskrivenosti, ovek skuplja i spaava
ono oko sebe razabirajui. Grki svet nije mogao da postane slika,
ali je poslao poruku 'razabiranja' to u novom veku postaje
representacija, stavljanje naspram sebe. Tako svet postaje slika
nasuprot oveku - subjektu. To to je ovek postao subjekt znai da moe
predstaviti svet kao sliku. Tu se pojavljuje humanizam, kada svet
postaje slika. Humanizam u uem smislu je moralno-estetska
antropologija.
Osnovni proces novog veka je osvajanje sveta kao slike. Slika tu
znai tvorevina predstavljakog proizvoenja. Nauka je forma u kojoj
ovek sebe smeta u svetu, i postaje uesnik u ispunjenju svoje
sutine. Takvo razmiljanje nije dostupno svima. Rad ga u znatnoj
meri umanjuje.
