OBLICI DRŽAVNE REGULATIVE

7/23/2019 OBLICI DRŽAVNE REGULATIVE

http://slidepdf.com/reader/full/oblici-drzavne-regulative 1/14

Uvod

Vrlo važna uloga države u privredi odnosi se na ustanovljavanje pravila tj. zakonskog okvira

unutar kojeg pojedinci i preduzeća ostvaruju ekonomske transakcije.Zakoni snižavajutransakcione troškove time što neutrališu i otklanjaju prepreke koje stoje na putu razmenesvojinskih prava.Država ima i aktivnu ulogu i u proizvodnji dobara i usluga.Putem širenja javnog sektora država je stekla mogućnost da neposredno utiče na nivo zaposlenosti na nivoinvesticija alokaciju resursa i ritam razvoja nacionalne privrede.Pod državnim kupovinama se podrazumeva iznos novca potrošen na dobra i usluge dostupne stanovništvu kao što je narodnaodbranajavne školeautoputevi i sl.!upovinom proizvoda i usluga država "ormira platežnutražnju za tim proizvodima i motiviše preduzeća da ih proizvode.

Porezi predstavljaju instrument "iskalne politike putem kojeg država uzima jedan deo dohotka od

"izičkih i pravnih lica bez neposredne protivčinidbe.Pored toga što služe prikupljanju prihoda za"inansiranje rashoda države porezi su značajan instrument "iskalne politike kojim se može uticatina alokaciju resursa raspodelu dohotka stabilizaciju privrednih tokova itd.#ubvencije predstavljaju novčani iznos kojim država pokriva razliku izme$u cene koju plaća potrošač itroška proizvo$ača ili državnu pomoć proizvo$ačima i potrošačima za koju država ne primanikakvu protivnaknadu a koja je uslovljena posebnom vrstom ponašanja ili delatnosti primaoca.%konomska regulacija predstavlja skup mera kojima se odre$uju cene i količine proizvoda i usluga i odre$uju pravila ulaska novih preduzeća i izlaska postojećih preduzeća stržišta.#ocijalnom regulacijom država propisuje kvalitet proizvoda i usluga odre$uje pravilazaštite i sigurnosti radnika i potrošača.

1



OBLICI DRŽAVNE REGULATIVE

1.1.Pravni propisi i regua!iva

1.1.1."a#!i!a svo$ins%i& prava

&ransakcioni troškovi su opšti pojam za sve prepreke u postupku ugovaranja i izvršenjaugovorene razmene svojinskih prava.&e prepreke mogu biti manje ili veće i deluju u svimekonomskim sistemima i tako usmeravaju kretanje resursa u pravcu manje ili večee"ikasnosti.Zakon snižava transakcione troškove time što neutrališe i otklanja prepreke koje stojena putu razmene svojinskih prava.Pravnim propisima država eliminiše opurtunističko ponašanjeugovornih strana i na taj način podstiče optimalnu upotrebu resursa.

Zakoni i drugi propisi koji regulišu ekonomske odnose odre$uju raspored prava tj. odre$uju kosnosi troškove a ko zahvata koristi od ekonosmke aktivnosti.Propisi o svojini odre$ujudozvoljene oblike svojine nad resursima i kapitalom obim vlasničkih ovlašćenja sticanje prenosgubitak i zaštitu svojinskih prava.

#vojinska prava zbog važne društvene uloge predmet su interesovanja više različitih naučnihdisciplina od ekonomije preko prava i sociologije do političkih nauka.#vojina je pravnainstitucija što znači da pravo raspolaganja resursom izvire isključivo iz "ormalnih zakona. #druge strane u ekonomskoj literaturi termin svojinskih prava ima šire značenje jer pored

"ormalnih institucija tipa ustava zakona uredbi ili regulativa uključuje i ne"ormalne institucije uvidu društvenih normi i običaja koje ure$uju alokacijukorišćenje i trans"er resursa.

#ve dok ljudi poštuju kako "ormalna tako i ne"ormalna pravila igre sistem svojinskih prava"unkcioniše na zadovoljavajući način. 'va pravila podstiču usvajanje odre$enih biheviorističkihnormi u vezi sa upotrebom stvari recimo da ne treba uzimati ono što vam ne pripada.(stovremeno ona speci"iciraju troškove koji su povezani sa nepoštovanjem "ormalnih ine"ormalnih institucija. (pakvažno je istaći da se svojinska prava ne tiču odnosa koji postojiizme$u ljudi i stvari već se pre svega odnose na ekonomske i društvene relacije koje de"inišu poziciju svakog pojedinca u pogledu koriščenja ograničenih resursa. #vojinskim pravima se de"inišui ograničavaju privilegije koje pojedinci imaju u odnosu na posedovanje speci"ičnih resursa i na taj način

se oblikuje ekonomsko ponašanje i utiču na ostvarene ekonomske rezultate.

Za ekonomsku analizu svojinskih prava značajan izazov predstavlja objašnjenje nastanka irazvoja svojinsko)pravnog sistema. * suštini ova oblast ekonomske analize prepoznaje dvame$usobno suprotstavljena načina kreiranja svojinskih instituta. # jedne strane institucijasvojinskih prava može nastati spontano +endogeno, kao rezultat decentralizovanog procesa

2



donošenja odluka u vezi sa izgradnjom i sprovo$enjem svojinskih aranžmana gde se putem pokušaja i grešaka u procesu tržišne selekcije manje e"ikasne svojinske strukture zamenjuju potencijalno e"ikasnijim strukturama. -eneralno posmatrano možemo reći da se literatura koja je posvećena spontanom razvoju svojinskih aranžmana smatra vrlo optimističnom jer postojitendencija da se izgradnja svojinskih instituta posmatra kao proces usmeren ka uštedi u

transakcionim troškovima. #matra se da tržišne sile doprinose eroziji svojinsko)pravnihinstitucija koje u odre$enom trenutku ne odgovaraju u potpunosti novonastalim ekonomskimmogućnostima. *koliko postojeća struktura svojinskih prava ograničava ili blokira odgovor na promenu u relativnim cenama ili tehnologiji postojanje neiskorišćenih pro"itabilnih mogućnostimotivisaće pojedince da modi"ikuju trenutne svojinske aranžmane.(majući u vidu me$utim daraspored svojinskih ovlašćenja istovremeno de"iniše distribuciju bogatstva i političke moći udruštvu na promene u svojinsko)pravnom režimu uticaće i neki drugi "aktori a ne samo težnja kaostvarivanju veće e"ikasnosti. &o pre svega znači da i država igra značajnu ulogu u izgradnjisvojinskog sistema a ne isključivo tržištu slični mehanizmi. ije preterivanje reći da '!eori$asvo$ins%i& prava ne (o)e *i!i u po!punos!i %o(pe!na *e+ !eori$e dr)ave,

/ez propisa koji štite svojinska pravasamo bi upotreba sile mogla da odvrati pojedince od kra$etu$e imovine./ez mogućnosti da zaštite svoju imovinu pojedinci ne bi imali interesa daakumuliraju i investiraju svoja sredstva. /roj ekonomskih transakcija bi se u takvim uslovimadrastično smanjio.

1.1.-.Po#!ovan$e ugovora

Pored zaštite svojinski prava država odnosno pravni sistem mora da obezbedi poštovanjeugovora.&ržišne transakcije nisu ništa drugo nego zaključivanje i ispunjavanje ugovora posebnougovora o kupovini i prodaji stvari.Propisi o vrstama ugovora načinu zaključivanja ispunjavanja

i prestanka ugovora obezbe$uju pravni okvir u kome se ostvaruje autonomija volje ugovornihstrana.

upoproda$ni( ugovoro( obavezuje se jedna ugovorna strana +prodavac, da stvar koju prodaje preda drugoj strani ili joj pribavi kupljeno pravo a druga ugovorna strana +kupac,obavezuje se da plati kupoprodajnu cenu.

*govorne strane moraju se usaglasiti oko bitnih elemenata ugovora a to su0 pred(e! i /ena.

Predmet ugovora je stvar bilo da je pokretna ili nepokretnamada mogu biti i prava ali samo poduslovom da su prometljiva +npr. pravo svojine,.

1ena je suma novca koja predstavlja protivrednost za stvar ili pravo koje se prima. 1ena mora biti odre$ena ili odrediva inače ugovor neće proizvesti nikakvo pravno dejstvo.

*govor o prodaji u cilju što potpunijeg regulisanja uzajamnih prava i obaveza stranaka trebalo bi da sadrži sledeće elemente0

)označenje ugovornih strana

3



)označenje robe +vrsta količina kvalitet i način predaje ,

)cenu

)datum ili rok mesto i način predaje

)dospelost i način plaćanja

)poreze takse i dr. troškovi

)prevoz robe i prelazak rizika

)garancije prodavca posledice neizvršenja ugovora +npr. ugovorna kazna,

)mogućnost raskida ugovora i njegove posledice

)osnove osloba$anja od odgovornosti)nadležnost suda ili arbitraže

)ukoliko se pismeno zaključuje mora sadržati potpise strana datum i mesto njegovogzaključenja.

1.1.0.Propisi i+ o*as!i radnog +a%onodavs!va i eno(en pravne dr)ave

* okviru pravnih propisa i regulative postoje i propisi kojima se reguliše odvijanje odre$ene privredne aktivnosti.Propisi iz oblasti radnog zakonodavstva odre$uju opšte uslove pod kojima"unkcioniše tržište radne snage.#vaki poslodavac koji želi da uposli nove radnike mora sa njimada zaključi ugovor o radu koji će biti u skladu sa opštim i posebnim kolektivnim ugovorom.&i propisi predvi$aju minimalnu platu za odre$enu vrstu rada dužinu trajanja radnog dana prekovremeni rad i sl.

2edan od eksternih oblika zaštite prava zaposlenih prema pozitivnom radnom zakonodavstvu jeste i zaštita koju ostvaruju inspekcijski organi. (nspekcijski organi su upravni organi pa se izaštita koju oni pružaju naziva upravna zaštita a ona se ostvaruje kroz obavljanje poslovainspekcijskog nadzora kao jednog od oblika upravnog nadzora. !ao i svaki oblik pravnog

nadzora tako se i upravni nadzor obavlja primenom upravnih ovlašćenja +upravne vlasti,.'snovna karakteristika nadzora je sistematsko posmatranje i ocenjivanje rada drugog subjekta naosnovu unapred utvr$enih merila uz mogućnost da aktivni subjekt utiče na rad pasivnogsubjekta.Prema našem pozitivnom zakonodavstvu +član 33. Zakona o državnoj upravi, upravni nadzor jenadzor koji obavljaju organi uprave nad zakonitošću rada i akata preduzeća ustanova i drugihorganizacija inspekcijski nadzor. Dakle inspekcijski nadzor se pojavljuje kao poseban

4



speci"ičan i specijalizovani oblik upravnog nadzora nad neautoritativnim aktivnostima odre$enihsubjekata.

*pravni nadzor pa tako i sam inspekcijski nadzor kao jedan od njegovih oblika može se odreditiu "ormalnom smislu kao nadzor koji realizuje uprava polazeći od toga ko obavlja upravni nadzorodnosno može se odrediti u materijalnom smislu kao nadzor putem upravnih ovlašćenja bez

obzira na subjekt koji ga obavlja polazeći od dobijenih ovlašćenja.

Zakon ovlašćuje inspektora rada +član 456. Zakona o radu, da novčanom kaznom od 47.777dinara kazni na licu mesta poslodavca sa svojstvom pravnog lica i preduzetnika0 3, ako neobezbedi vreme za odmor u toku dnevnog rada dnevni i nedeljni odmor u skladu sa odredbamaovog zakona +čl. 68. do 65,9 4, ako zaposlenom uskrati pravo na otpremninu u skladu saodredbama ovog zakona +član 3:;,9 <, ako zaposlenom uskrati pravo na otkazni rok odnosnonaknadu zarade u skladu sa ovim zakonom +član 3;=,9 8, ako zaposlenom ne vrati uredno popunjenu radnu knjižicu +član 478,. ovčanom kaznom od :.777 dinara za prethodno navedene prekršaje kazniće se odgovorno lice u pravnom licu i sl.(zrečenu novčanu kaznu inspektor rada naplaćuje na licu mesta.

'vim i sličnim propisima se stvaraju uslovi za e"ikasno privre$ivanje.

Pravna dr)ava je "enomen u kojoj se država kao celina temelji na vladavini zakona i prava. Vlast podleže nezavisnom pravosu$u.%konomisti često koriste izraz pravna država za"unkcionisanje stabilnog i predvidivog pravnog sistema.Vladavina prava podrazumevaograničavanje delovanja i pojedinaca i države.'graničavanje pojedinaca se vrši u njihovimme$usobnim odnosima kako ne bi jedan drugome narušavali slobodu i kako bi se štitila svojina iugovori a ograničavanje delovanja same države se vrši kako ona ne bi uticala na sužavanje poljaslobode delovanja pojedinaca.#am pojam pravne države je danas vrlo aktuelno pitanje a u prethodnih 37 godina bolje rećizadnju deceniju 47)tog veka je posebno aktuelno pitanje u zemljama u kojima je došlo do sloma

i propadanja koncepta real)socijalizma i socijalističkog samoupravljanja +zemlje (stočne i2ugoistočne %vrope ) preciznije zemlje članice Varšavskog ugovora i balkanske zemlje bivše#>?2,.

*pravo pojam pravne države u svom mogućem savremenom teorijskom značenju jeste ona pravno sociološka kategorija koja daje optimalne okvire za ljudske slobode jednakost ljudi ušansama za uspeh i njihovu jednakost pred državom i zakonom.Drugim rečima to je država ukojoj ne vada ni$edan po$edina/ ii grupa2 nego vada pravo i svi su o*ave+ni da sepo%orava$u !o$ vadavini. &a vladavina prava mora da počiva na metapravnim bolje rećiopštedruštvenim humanističkim principima kao što su pravda pravičnost prirodno ljudska prava

moral i demokratija.

1.1.3."ada!a% i !ro#%ovi pravni& propisa i regua!ive

Zadatak pravnih propisa i regulative je da stvori uslove za e"ikasno odvijanje procesa privre$ivanja tj. obavljenje ekonomskih transakcija i "unkcionisanje ekonomije u jednoj državi. ?egulatorna re"orma u ?epublici #rbiji kao način i oblik pravne re"orme zasnovan na principu

5

http://hr.wikipedia.org/wiki/Zakon

http://hr.wikipedia.org/wiki/Pravo

http://hr.wikipedia.org/wiki/Pravo

http://hr.wikipedia.org/wiki/Zakon



@bolje regulative@ predstavlja bitan složen i aktuelan segment i proces razvojne politikeodnosno re"ormisanog pravnog ekonomskog i upravnog sistema. Državna uprava u oblikovanju politike izradi nacrta odnosno predloga zakona i drugih propisa i njihovoj primeni i praćenjustanja u vitalnim oblastima društvenog delovanja ima značajnu "unkciju i odgovornost zaunapre$enje i razvoj stanja u svim oblastima društvenih odnosa. # tim u vezi Vlada ?epublike

#rbije je saglasno #trategiji re"orme državne uprave za period od 4778. do 477;. godine iAkcionom planu +@#l. glasnik ?#@ br. 33<B78, donela #trategiju regulatorne re"orme u ?epublici#rbiji za period od 477;. do 4733. godine sa Akcionim planom +@#l. glasnik ?#@ br. =8B7; , radi prevazilaženja postojećeg stanja odnosno problema u oblasti regulative u okviru razvojnog procesa multidisciplinarno povezanih dugoročnih društvenih ciljeva. Vlada je obrazovala i novi#avet za re"ormu državne uprave kao svoje centralno strateško telo za ovu oblast re"orme +@#l.glasnik ?#@ br. 4=B7=, čiji je zadatak pored ostalog i da razmatra i daje prethodno mišljenjeVladi o strategijama razvoja nacrtima zakona i drugim aktima koji se odnose na organizaciju irad Vlade organa državne uprave i službi ili tela Vlade.

Pravni sistem ?epublike #rbije je još uvek sa velikim brojem i uglavnom me$usobnoneuskla$enim propisima nekonzistentnom pravnom terminologijom i pravnim prazninama jer suneke oblasti nedovoljno ili neadekvatno regulisane a druge su prenormirane ili sa nedostatkomodgovarajućih propisa. aime pojedini propisi ili njihove odre$ene odredbe se ne mogu uspešno primenjivati ili je njihova implementacija otežana zbog pravnih rešenja koja nisu uskla$ena sarealnim potrebama ili mogućnostima društva i države. &o često dovodi do teškoća ili usporavanjau ostvarivanju javnih i privatnih interesa povećanja troškova kod gra$ana privrednih subjekata idrugih učesnika na koje se propisi odnose uvećanja administrativnih i birokratskih procedura ikorupcije pravne nesigurnosti i dr.

Zato se dobrom regulatornom politikom unapre$uju pravni sistem i upravni kapaciteti kojiomogućavaju0 3, analizu postojećeg stanja 4, transparentnost postupka izrade i primene propisa i<, pronalaženje alternativnih regulatornih rešenja. * tom smislu je regulatorna re"orma kaosistemski pristup i utvr$en skup pravnih ekonomskih organizacionih tehnoloških i drugihelemenata usmerena na povećanje kvaliteta regulative kroz donošenje i primenu novih propisa i potpuno ili delimično uklanjanje propisa kao delova jedinstvenog procesa stvaranja prava uskladu sa realnim potrebama i mogućnostima društva i me$unarodno usvojenim pravnimstandardima i kriterijima.

Pravna regulativa nije besplatna i ona podrazumeva nastanak odre$enih troškova koji mogu bitidirektni i indirektni.Dire%!ni !ro#%ovi su troškovi državne aktivnosti u vezi sa donošenjem i primenom pravnih propisa.Indire%!ni !ro#%ovi ogledaju se u mogućem gubitku alokativnee"ikasnosti ukoliko pravna regulative ne poštuje ekonomsku logiku.

6



-.1.Proi+vodn$a i %upovina do*ara i usuga

-.1.1 Pro/es na/ionai+a/i$e i priva!i+a/i$e

Na/ionai+a/i$a podrazumeva proces prelaska preduzeća iz privatnog u državno vlasništvo dokpriva!i+a/i$a podrazumeva obrnuti proces tj. prelazak preduzeća iz državnog u privatnovlasništvo. 'va mera može uključiti odgovarajuću ili delimičnu naknadu a može biti i bez ikakvenaknade.Predmet nacionalizacije osim industrijskih objekata može biti i sva druga pokretna inepokretna imovina u valsništvu gra$ana ) stambene zgrade poslovni prostor zemljište vozilaitd.acionalizacija predstavlja jednu od prvih i najradikalnijih privredno)političkih mera gotovosvih totalitarnih država posle preuzimanja vlasti. 'duzeta sredstva za proizvodnju i druganepokretna imovina postaju materijalna baza za izgradnju totalitarne države i sredstvo podupiranja takvog sistema.'va mera može se sprovesti u slučajevima rata ili prirodnih

katastro"a kada obično ima privremeni karakter.

Država ima aktivnu ulogu u proizvodnji dobara i usluga.Povećanje državnog sektora prvenstveno je ostvarivano putem nacionalizacije i kon"iskacije ali je država pribegavala i osnivanjusopstvenih preduzeća.* početku je država obuhvatala one grane za koje privatni kapital nije biozainteresovan ili je bio nedovoljno centralizovan.* mnogim zemljama država je nacionalizovalaželeznicu poštu proizvodnju i distribuciju električne energije i gasa a kasnije se proširila i nadruge privredne grane kao što su proizvodnja uglja crna metalurgija i sl.Privatni kapital se pokazao potpuno nesposobnim da reši zadatak radikalne modernizacije pojedinih privrednihgrana u skladu sa potrebama privrede kao celine.* isto vreme poslovanje velikih preduzeća nijemoglo da bude ostavljeno na milost i nemilost tržištu jer ona zahtevaju stabilnu proizvodnju istabilno tržište i zato su ona bila na udaru nacionalizacije.*z pomoć nacionalizacije i širenja javnog sektora država je stekla mogućnost da neposredno utiče na nivo zaposlenosti na nivoinvesticija alokaciju resursa i ritam razvoja nacionalne privrede.

Vremenom su državna preduzeća nagomilala znatne gubitke a u životu su opstajala samozahvaljujući državnim subvencijama i povoljnim kreditima.Podržavanje nee"ikasnosti državnih preduzeća doprinelo je istiskivanju privatnih investicija sa tržišta usled rastućih javnih dugova ikamatnih stopa na tržištima kapitala.* Velikoj /ritaniji je u periodu od 3=;4)3=;6. došlo dovelikog talasa privatizacije a kasnije od 3=;6. i u >rancuskoj.

-.1.- Dr)avna %upovina do*ara i usuga

Pod državnom kupovinom podrazumeva se iznos novca koji je potrošen na dobra i uslugedostupne stanovništvu kao što su javna odbrana obrazovanje održavanje mreže puteva

7

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%98%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B5_%D0%B7%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B5&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80&action=edit&redlink=1

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%A2%D0%BE%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82



vatrogasna zaštita i sl.!upovinom proizvoda i usluga država "ormira platežnu tražnju za njima imotiviše preduzeća da ih proizvode.Država kupuje dobra i usluge koja su proizvela privatna preduzeća ali i prodaje jedan deo onoga što je proizvela +električna energija, privatnim preduzećima i drugim potrošačima.

0.1.Pore+i i su*ven/i$e

0.1.1.Pore+i

Pore+i predstavljaju instrument "iskalne politike putem kojeg država uzima jedan deo dohotka od"izičkih i pravnih lica bez neposredne protivčinidbe.Pored toga što služe prikupljanju prihoda za

"inansiranje rashoda države porezi su značajan instrument "iskalne politike kojima se možeuticati na alokaciju resursa raspodelu dohotka stabilizaciju privrednih tokova i sl.

!ao oblik prihoda države porezi doživljavaju razvoj tek u kapitalizmu. (z perioda liberalnogkapitalizma treba dati na prvom mestu objašnjenje oporezivanja "rancuskog teoretičara PaulCero /eaulieu koji stoji na stanovištu da porez predstavlja @učešće svakog građanina u državnim teretima svih vrsta na bazi nacionalne solidarnosti @. Prema koncepcijamaekonomskog liberalizma porezi predstavljaju obavezna davanja bez odgovarajuce

protivnaknade javno-pravnih tela u cilju pribavljanja sredstava za pokriće rashoda.

Op#!e %ara%!eris!i%e pore+a4) u osnovi poreza leži prinuda9) porez predstavlja davanje bez direktne protivnaknade.) porez predstavlja takav prihod kod kojeg nije unapred utvr$ena svrha za koju će se upotrebiti9) naplaćuju se isključivo u novcu samo izuzetno u naturi9) orijentacija prema van"iskalnim ciljevima.

* najvećem broju zemalja porezni prihodi predstavljaju osnovni vid prihoda. Pribavljanje"inansijskih sredstava državi i drugim telima usko je vezano za sam pojam poreza. 'vo jetzv."iskalni cilj oporezivanja koji je dugo vremena dominirao u poreskoj politici.Pored "iskalnogcilja u savremenim "inansijama porez predstavlja e"ikasan instrument politike države i uostvarenju ekonomsko)političkih i socijalno)političkih zadataka kao i drugih zadataka. 'stvarenje"iskalnog cilja oporezivanja predstavlja realizaciju samo jednog od ciljeva oporezivanja koji se u principu postavljaju pred poreznu politiku. Van"iskalni ciljevi oporezivanja se mogu podeliti na0ekonomsko)političke ciljeve socijalno)političke ciljeve kao i ostale ciljeve oporezivanja.

8



#to se tiče klasi"ikacije poreza oni se dele na opšte koje karakteriše široka poreska osnovica+ porez na dohodak opšti porez na potrošnju, i posebne tzv. poreze sa uskom poreskomosnovicom + posebni porez na potrošnju porez na "aktore proizvodnje,.

Poreska politika u našoj zemlji sprovodi se na principu "iskalnog "ederalizma što praktično znači

da se politika javnih prihoda i rashoda de"iniše i sprovodi na više nivoa vlasti kao što je pokrajina grad i opština.

'snove našeg poreskog sistema ure$ene su Zakonom o osnovama poreskog sistema kojeobuhvataju0

• vrste poreza na teritoriji #rbije

• predmet oporezivanja

• poreskog obveznika

• poresku osnovicu

• vrstu i visinu poreskih stopa

• poreska oslobo$enja i olakšice.

'vim sistemskim zakonom je pokušano da se stvore uslovi da naše tržište "unkcioniše jedinstveno +naročito kod ure$enja poreskih stopa i olakšica, kako bi se poreska evazija svela na

minimum.

Vrste poreza kod nas su 0

• porez na promet ) gde spadaju porez na promet proizvoda usluga i akciza

• porez na dobit preduzeća

•

porez na dodatu vrednost

• porez na dohodak gra$ana

• porez na imovinu) gde spadaju porez na imovinu u @statici@ porez na nasle$e i poklon porez na prenos apsolutnih prava porez na "inansijske transakcije

• porez na upotrebu držanje i nošenje odre$enih dobara

9



• porez na "ond zarada.

Pores%i o*ve+ni% je "izičko ili pravno lice koje je dužno da plati porez znači ne mora svako lice biti poreski obveznik. Poreski obveznik je uži pojam od poreskog dužnika jer ovaj drugi obuhvatai poreskog platca posrednika destinatora i jemca. Poreski platac je ono "izičko ili pravno lice

kojeg zakon obavezuje da obračuna i uplati propisani porez +poslodavac koji isplaćuje porez banka koja isplaćuje kamatu,. Poreski posrednik je dužan da sa računa poreskog dužnika+poreskog obveznika ili poreskog platca, na osnovu njihovog naloga za prenos sredstava obustavii po odbitku uplati utvr$eni porez na odgovarajući račun poreskog obveznika odnosno poreskog platca.

Poreski destinator postoji kod posrednih poreza kao npr. poreza na promet. amera jezakonodavca kod odre$ivanja ove vrste poreza da poreski teret ponese krajnji potrošač +kupac, ane prodavac koji je odre$en za poreskog obveznika.

Poreski jemac odgovara za poresku obavezu drugog lica. Poreskim propisima naše zemlje kao poreski obveznik je odre$en pojedinac tj. primenjuje se individualno oporezivanje s tim što se pružaju poreske olakšice za bračnog druga i izdržavane članove porodice što je administrativno jednostavnije od zajedničkog oporezivanja.

Poslovni rezultat pravnih lica podleže oporezivanju posebnim porezom porezom na dobit preduzeća bez obzira da li se radi o društvu lica ili kapitala. !od društva kapitala dividendeodnosno udeli dvostruko su oporezovani i to jedan put na nivou društva porezom na dobit i drugi put na nivou akcionara porezom na dohodak "izičkih lica kao prihod od kapitala.

#a stanovišta nauke o "inansijama pores%i o*$e%a! predstavlja materijalni osnov za uvo$enje poreza odnosno odraz ekonomske snage koju treba oporezivati. &o mogu biti prihodi imovina potrošnja i dr. #a stanovišta poreskog prava poreski objekat predstavljaju odre$ene činjenice kojesu preduslov za nastanak poreske obaveze odnosno sve što može da mani"estuje poreskuekonomsku snagu koja se može oporezivati. &o znači da bi nastala poreska obaveza neophodno jeda se ostvari neki prihod ili da se stekne imovina ili obavi neka transakcija što će dovesti poreskog obveznika u položaj da plati porez. &reba napomenuti da porez najčešće nosi naziv svogobjekta porez na dobit na dohodak na promet na imovinu i dr. 'd poreskog objekta trebarazlikovati pores%i i+vor koji čine sva dobra iz kojih obveznik može platiti porez. Plaćanje

poreske obaveze iz nekog izvora podrazumeva da se umanjuju obveznikovi neto prihodi tj.dohodak kao izvori koji se obnavljaju a ne i samo imovina pa i kada je u pitanju porez naimovinu jer je tad poreski objekat imovina ali je izvor prihoda obveznika. (zuzetno se porez naimovinu plaća iz same imovine kao što je slučaj u vanrednim okolnostima posle rata kadzakonodavac zahvata imovinu ratnih pro"itera.

10



Pores%a osnovi/a predstavlja kvantitativno odre$en iznos predmeta oporezivanja za svaki poreski oblik. Primenom poreske stope na utvr$enu poresku osnovicu dobija se iznos poreza koji je obveznik dužan da plati. Eože biti stvarna poreska osnovica koja se utvr$uje na osnovu podataka koji odražavaju ekonomsku snagu poreskih obveznika i pretpostavljena na osnovu pretpostavke da je obveznik ostvario tj. mogao ostvariti prihod ili dohodak kao i u slučaju kada

obveznik nije podneo poresku prijavu ili u slučaju paušalnog oporezivanja.

( podsticaji čine sastavni deo poreskog sistema i predstavljaju jedan od instrumenata poreske politike. 'ne predstavljaju ustupak koji država čini obveznicima a koji se mani"estuje krozumanjene poreske osnovice umanjenje obračunatog poreza ili njihovo odlaganje. 'bveznicimase pružaju poreski podsticaji radi stimulisanja privrednog rasta ulaganja starog kapitala poboljšanja ekološke situacije ili pak ravnomernije raspodele nacionalnog dohotka.

0.1.-.5u*ven/i$e

* užem smislu subvencija predstavlja novčani iznos kojim država pokriva razliku izme$u cenekoju plaća potrošač i troška proizvo$ača.* najširem smislu subvencije predstavljaju državnu pomoć proizvo$ačima ili potrošačima za koju država ne prima nikakvu protivnaknadua koja jeuslovljena posebnom vrstom delatnosti i ponašanja primaoca.Proizvo$ač koji je primiosubvenciju snižava svoje troškove proizvodnje dok potrošač koji od države dobije subvenciju povećava svoj raspoloživi dohodak.#ubvencije mogu biti e%spi/i!ne i podrazumevaju direktantrans"er novca iz državnog budžeta nekoj grani ili pojedincu i i(pi/i!ne+skrivene, kod kojih

neposredan novčani izdatak nije prisutan.* implicitne subvencije spadaju0 niže kamatne stope nakreditedržavne garancije poreske olakšice i sl.

'snovna svrha subvencije jeste da se njihovom primenom podstaknu promene u privrednojaktivnosti u skladu sa ciljevima ekonomske politike.1iljevi primene subvencija su0 brži privredniraste"ikasnije korišćenje retkih resursa u uslovima postojanja tržišnih neuspehauravnoteženje platnog bilansa ili pravednija raspodela dohotka.Proizvo$ačke subvencije deluju tako da se rad ikapital sele u subvencionirane sektore na štetu sektora koji ne primaju subvencije.Ee$utim u timsektorima ovi "aktori proizvodnje daju mnogo manji obim proizvodnje a pored toga subvencijeutiču i na smanjenje podsticaja za povećenje produktivnosti i rentabilnosti što vodi smanjenju

ukupne e"ikasnosti privrede.

11



3.1.Regua/i$a !r)i#!a

3.1.1.E%ono(s%a i so/i$ana regua/i$a !r)i#!a?egulacija tržišta predstavlja skup državnih mera kojima se direktno ograničavaju ili kontrolišuodluke pojedinih preduzeća ne bi li se tako zaštitio društveni interes.

Zemlje Zapadne %vrope su u cilju obuzdavanja tržišne moći preduzeća prihvatile uglavnommodel nacionalizacije tako da država poseduje i rukovodi poslovanjem monopolskih preduzeća.#AD su pribegle regulaciji monopolskih preduzeća i u tom cilju osnovane su brojneagencije koje regulišu cene kvalitet proizvoda i usluga ili proizvedenu količinu dobara odre$ujustandarde poslovanja preduzeća iz oblasti radija i di"uzije vazduhoplovnog saobraćaja

železničkog saobraćajaeklektroprivrede itd.Enoga preduzeća u navedenim granama nisu čistimonopoli ali se veruje da poseduju toliku tržišnu moć da je regulacija preduzeća u društvenominteresu.

E%ono(s%a regua/i$a predstavlja skup mera kojima se odre$uju cene i količine proizvoda iusluga i odre$uju pravila ulaska novih preduzeća i izlazak postojećih preduzeća s tržišta.'snovnirazlog ekonomske regulacije je postojanje monopola.ajčešći oblik ekonomske regulacije jeodre$ivanje cena.ačelo optimalnog raspore$ivanja cena zahteva da cena proizvoda ili usluge bude izjednačena sa graničnim troškom.

5o/i$ano( regua/i$o( država propisuje kvalitet proizvoda i usluga odre$uje pravila zaštite i

sigurnost radnika i potrošača.'vom regulacijom se odre$uje nužan nivo kvaliteta proizvoda iusluga +prehrambeni proizvodi kozmetika lekovi, a donose se i mere neophodne za zaštitučovekove okoline i zaštitu radnika na radu.

'blast zaštite prirode normativno je regulisana Zakonom o zaštiti prirode i drugim zakonskim i podzakonskim aktima koji se neposredno ili posredno odnose na prirodu i prirodna dobra.&ako$e za normativno regulisanje ove oblasti značajna su i podzakonska akta odnosno pravilnici uredbe +napr. *redba o zaštiti prirodnih retkosti, naredbe +napr. aredba oustanovljavanju lovostaja za pojedine vrste riba, rešenja o zaštiti prirodnih dobara itd. * toku jeharmonizacija pravnih propisa iz oblasti zaštite životne sredine i prirode sa propisima %vropskeunije. Eaja 477=. godine doneto je 36 zakona iz oblasti zaštite životne sredine i prirode čime jetaj proces značajno odmakao

?egulacija često gubi svoju početnu svrhu pa umesto da služi zaštiti potrošača počinje da služiregulisanim preduzećima.'va preduzeća mogu svoju ekonomsku moć iskoristiti da preko političkog procesa utiču na aktivnost države u s"eri regulacije.

12



"a%$u6a%

!omplementarnim delovanjem državne i tržišne regulativestvaraju se optimalni uslovi zae"ikasno i stabilno "unkcionisanje ekonomskog sistema. Država je jedan od ekonomskihsubjekata i ima speci"ične potreberesurse i mogućnosti kojima se odre$uje karakter javnogizbora.Državna regulativa podrazumeva sistem socijalnogorganizovanogpravnog i političkoguticaja na stvaranje makroekonomskog ambijenta.

#vaka ekonomija ima svoje nesavršenosti čime je uslovljenja državna regulativa u cilju povećanja e"ikasnostiobezbe$enja jednakosti i podržavanja makroekonomske stabilnosti iekonomskog rasta.euspeh tržišta rezultira nee"ikasnom proizvodnjom ili potrošnjom zbog čega je potrebna korektivna uloga države.Fak i u situacijama kada tržišni mehanizam "unkcioniše na

naje"ikasniji naćin to ne predstavlja garanciju da se neće proizvesti pogrešan ishod nejednakostu raspodeli.

Država ima široke mogućnosti i ovlašćenja u smislu kreiranja privrednog sistema i izborainstrumenata i mera ekonomske politike.Veći e"ekat ima posredna državna regulativa jer se na tajnačin unapre$uje i privredno "unkcionisanje i sam tržišni mehanizam.&ržišna ekonomija seneprekidno suočava sa privrednim poremećajima zbog čega je potrebna neophodna državnaintervencija.

13



C(&%?A&*?A

+D.!itanovićD.Petrović i .-olubović'snovi ekonomije %konomski "akultet iš4775.,

+ikolić Cj. GG'snovi ekonomijeGG #pektar iš 4778.,

+2ovanović A. GG *vod u ekonomsku analizu pravaGG *niverzitet u /eogradu Pravni "akultet 3==;.,

+(lić /. GG Politička ekonomijaGG /eograd 4777.,

+/egg D>ischer #Dornbusch ?H%conomicsI"ourth edition Ec-raJ KillCondon3==8.,

+/linder A /aumol AI%conomicsIeJ Lork3==3.,

+Popov M#tanković > IPolitička ekonomijaIovi #ad 3==4.,

14

Documents

OBLICI DRŽAVNE REGULATIVE