¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬

OBNOVLJENJEUMA

Watchman Nee

¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬

Sadržaj1. NOUS.................................................................................................1

2. OBNOVLJENJE NOUSA..................................................................9

3. NOUS I DUH....................................................................................18

4. PUT OBNOVLJENJA......................................................................27

i

1. NOUS

1. NOUS

Čovek se sastoji od duha, duše i tela. Biblija pokazuje da čovek imatelo kao i duh, i dušu kao i telo i duh. Zašto su duh i telo nedovoljni?Zašto je potrebna i duša? Duša stoji između duha i tela da im služi kaoposrednik. Šta Bog želi da znamo, učinjeno nam je poznatim u intuicijinašega duha; duh je naime organ za svesnost Boga; on namomogućuje da komuniciramo s Bogom i da ga poznajemo. Telo nam jedano od Boga da bi smo mogli biti u dodiru sa svetom te na taj načinosećati i razumeti sve na svetu. Ali je duša stvorena za samosvesnost,da bi smo mogli biti svesni sami sebe. Mi ljudska bića nismo poputanđela koji su bestelesni duhovi. Mi imamo duh i telo, zajedno s dušomkoja služi kao odbojnik između njih. Na taj se način sve što pripadanašem duhu i telu izražava kroz dušu.

Ljudsko srce

Srce je, prema mišljenju Biblije, savest ljudskog duha plus uma učovečjoj duši. Duh saobraća s Bogom i organ je za poznavanjeNjegove volje, s obzirom da je srce upravitelj duha i radi premaizražaju svega što je u duhu. Što je god u duhu, izražava se kroz srce.Srce je zbog toga spona ili mesto izmene delovanja duha i duše. Onoje poput operativnog centra telefonskog sustava gde se sve linijesastaju i povezuju. Sve što ulazi u duh, ulazi iz srca. Iz tog je razlogasrce točka povezivanja svih komunikacija. Duh dotiče dušu preko srca;kroz srce duša prenosi duhu što je pokupila od izvana. Srce je gdje jesmeštena naša ličnost. Ono smo stvarno mi. S obzirom da je srcespona između duha i duše, ono se može smatrati za naš stvarni "ja".Ako poznajemo biblijski koncept srca, možemo prosuditi njegovo

1

značenje za nas. Pročitajmo nekoliko odlomaka iz Svetoga pisma kojise bave srcem.

"Razmislite u srcima svojim na posteljama svojim, i utolite." (Ps. 4,4).Drugim rečima, srce sam ja. Iz toga sledi daje razgovor sa srcem onošto je poznato kao dogovaranje srca i usta.

"Svrh svega što se čuva čuvaj srce svoje, jer iz njega izlazi život." (Pri.4,23). Ništa drugo ne moramo činiti već čuvati svoje srce, jer iz njegaizvire život. Kakav god plod vidimo u čoveku, stvoren je srcem. Dakle,srce je čovečji stvarni ja.

"Porodi aspidini! Kako možete dobro govoriti, kad ste zli? Jer ustagovore od suviška srca. Dobar čovek iz dobre kleti iznosi dobro; a zaočovek iz zle kleti iznosi zlo." (Mt. 12,34−35). Gospod izjavljuje da ustagovore iz punine srca, jer je srce vlastiti ja čoveka. Što god nekigrešnik čini, dolazi iz srca; svi gresi izviru iz srca.

"A šta izlazi iz usta iz srca izlazi, i ono pogani čoveka. Jer od srcaizlaze zle misli, ubistva, preljube, kurvarstva, krađe, lažnasvedočanstva, hule na Boga." (Mt. 15,18−19). Ono što izvire iz srcaonečišćuje Čoveka, jer srce je nečisto.

Iako je čovek sastavljen od duha, duše i tela, nije li onda iznenađujućeda nam Bog ipak u preporodu daje nov duh i novo srce, ali ne i novudušu? Bog nam daje nov duh da bismo mogli komunicirati s Njim,oživljujući naš mrtav duh da "funkcioniše" pred Njim. On nam daje inovo srce da bi nam omogućio da živimo novim životom i da imamonovu želju.

Iako srce i duh imaju brojne stvari zajedničke, ipak Biblija ne meša todvoje, već ih drži na njihovom određenom mestu. U Jezekilju je rečeno:"I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kamenosrce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno." (Jezek. 36,26). Bog ne

2

govori: "Daću vam nov duh i novu dušu", jer drži da dušu nije potrebnoiznova stvarati. Samo čovečje srce treba biti nanovo stvoreno jer iznjega izvire život.

Što se mora učiniti s duhom i srcem vernika kad sagreši? "Učini mi,Bože, čisto srce, i duh prav ponovi u meni." (Ps. 51,10). Ovaj redakotkriva kako Bog gleda na srce i duh vernika. Ako je onečišćeno, onmora tražiti Boga da u njemu stvori čisto srce. Naše srce mora bitičisto; naš duh mora biti ispravan.

S obzirom da Biblija polaže tako mnogo pažnje na srce, i vidimo kakvovažno mesto ono zauzima u Reči. Srce je od neverovatne važnosti jerono je naš stvarni ja. Ono što je naše srce, ono je što mi stvarnojesmo. Ono je izvor života. To uključuje savest duha i um duše. Mi sBogom saobraćamo duhom, ali ono što Bog gleda naše je srce. Ono jenajvažniji deo u našem životu.

Mi kažemo da smo spašeni, ali na kraju krajeva kako smo spašeni?Kad verujemo u svom srcu. Kako sad služimo Bogu? Bogu služimosrcem. Koga Bog blagosilja? One koji su čestiti u srcu. Šta će se suditiu budućnosti? Bog će suditi skrivene stvari u srcu čoveka. Iz togarazloga moramo imati ispravno srce kad se približavamo Bogu. Alidobar um je preduslov dobrom srcu. A to nas dovodi do toga darazmišljamo posebno o ovom predmetu uma ili nousa. (NOUS = Grč."um")

Nous u Novom zavetu

Reč um dolazi od izvornog grčkog izraza nous Upotrebljena jedvadeset i četiri puta u čitavom Novom zavetu. Pogledajmo je kakosledi:

"Tada im otvori um da razumeju pismo..." (Lk. 24,45).

3

"I kao što ne marahu da poznadu Boga, zato ih Bogpredade u pokvaren um da čine šta ne valja..." (Rim.1,28).

"Ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suprotizakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnimkoji je u udima mojim." (Rim. 7,23).

"Jer ko pozna misao Gospodnju?" (Rim. 11,34).

"Svaki da bude uveren za svoju misao." (Rim. 14,5).

"... da svi jedno govorite... utvrđeni u jednom razumu i ujednoj misli." (1. Kor. 1,10).

"Jer ko pozna um Gospodnji da Ga pouči? A mi umHristov imamo." (1. Kor. 2,16).

"... da više ne hodite kao što hode i ostali neznabošci upraznosti uma svog." (Ef. 4,17).

"... i uzalud nadimajući se umom tela svog..." (Kol. 2,18).

"Da se ne date lasno pokrenuti od uma..." (2. Sol. 2,2).

"Ovde je um, koji ima mudrost." (Otk. 17,9).

"Tako, dakle, ja sam umom svojim služim zakonuBožijem..." (Rim. 7,25).

"... nego se promenite obnovljenjem uma svog..." (Rim.12,2).

4

"... a um je moj (ostaje) bez ploda..." (1. Kor. 14,14).

"Šta će se dakle činiti? Moliću se Bogu duhom, a molićuse i umom; hvaliću Boga duhom, a hvaliću i umom." (1.Kor. 14,15).

"Ali u crkvi volim pet reči umom svojim reći, da se i drugipomognu, nego hiljadu reči jezikom." (1. Kor. 14,19).

"I da se obnovite duhom uma svog." (Ef. 4,23).

"I mir Božji, koji prevazilazi svaki um..." (Fil. 4,7).

"Zaludna prepiranja onakvih ljudi koji imaju um izopačeni nemaju istine..." (1. Tim. 6,5).

"... ljudi izopačenog uma, nevešti u veri." (2. Tim. 3,8).

"... nego je opoganjen njihov i um i savest." (Tit 1,15).

"Ko ima um neka izračuna broj zveri..." (Otk. 13,18).

Odnos između nousa i hrišćanina

Kakav učinak ima taj nous na život, rad, službu, hodanje, jednoghrišćanina? Nepobitna je činjenica da svi koji veruju u Isusa imaju novduh i novo srce. Koliko god slab ili jak vernik bio, on je rođen od Boga iposeduje nov duh i novo srce. Iz toga sledi da može ljubiti ljude iz srcai služiti Bogu srcem. On je u stanju činiti sve iz srca. Ipak, iako jenjegovo srce novo, njegov deo − nous − ne mora biti obnovljen. Premaljudskoj logici, ako je čovečje srce nanovo stvoreno, savest i um, kojisu uključeni u srce, moraju isto tako biti obnovljeni. Ali to zapravo nijetako. Deo srca − savest − postaje nov u vreme spasenja, ali on ne

5

mora uvek biti nov ili se svakodnevno obnavljati nakon toga. Upravokao što je odelo kad ga kupimo novo, neće takvo ostati kasnije. Nanjemu se mora vršiti dodatno delo da bi se neprekidno čuvalo novim.Isto tako, nous je u vreme spasenja nov, ali nakon nekog vremena nemora ostati takvim.

Takvo su iskustvo iskusili mnogi vernici. Dopustite mi da vam kažemda kad se neko tek spasi, njegova je savest nova i ponovno vraćenana sebi svojstven zadatak da mrzi i prezire greh. No, hoće li ta savestuvek ostati nova? Ne bezuvetno. Jer ako osoba sagreši i nastavigrešiti, a odbije poslušati glas savesti, onda je nakon mnogih pokušajanjezina savest više neće opominjati. Ona izgubi svoju funkciju. I upravokao što je moguće da savet bude obnovljena, a onda kasnije opetizgubi svoju osetljivost, isto je moguće i za um.

Šta je nous?

Što je nous o kojem govori Novi zavet? Na ovaj predmet možemogledati iz tri različita ugla: promatrano fizički, možemo reći da miljudska bića posedujemo mozak; promatrano psihološki, imamo nous;a govoreći duhovno, imamo intuiciju. Ono što se odnosi na materiju,naziva se mozak; ono što se odnosi na intelekt ili rasuđivanje, nazivase nous. Iako se ne usuđujemo reći da nous predstavlja čitav um, onipak definitivno zauzima glavni njegov deo. Kroz intuiciju našega duhaprimamo dojmove od Boga. Nousom duše taj se dojam u intuicijitumači i objavljuje nama. Volju Božju znamo kroz intuiciju, ali s obziromda je intuicija neracionalna i nesistematična, treba biti objašnjenanousom.

Kažimo zatim i to da čovek ima tri različite organe za spoznaju. U teluje to mozak, u duhu intuicija, a u duši nous. Kad seciramo mozak, nevidimo drugo osim sive i bele supstance. A intuicija je nešto štoponekad osećamo, a ponekad ne. Ponekad ona kao da primorava, a

6

drugi put kao da zaustavlja. To je ona bit koja je duboko dolje u nama.Ali nous stoji između intuicije i mozga. On tumači značenje u intuiciji iupravlja mozak da to izrazi rečima. Ako je vernikov nous neispravan,bez obzira ima li jaku intuiciju i dobar mozak, svoj će život živeti bezikakva merila. Svoje će dane provoditi bezumno. I neće biti u stanjuizraziti što je u njemu, čak ni kad propoveda. A sve to zato što njegovnous nije obnovljen.

Nous grešnika

Pogledajmo sad nous grešnika. On ima nous koji je pokvaren (Rim.1,28; 2. Tim. 3,8), isprazan i tašt (Ef. 4,17), telesan (Kol. 2,18) i okaljan(Tit. 1,15). Takvo je stanje nousa jednog grešnika. Ali vi ste sadspašeni. No, prisetite li se svog iskustva pre spasenja, što bi se mogloreći o vašem stavu prema Bogu? Kakva je situacija nousa grešnikapred Njim?

Zamislimo da je tu neki bezuman grešnik koji gotovo ništa ne zna. Kadpočnete s njim razgovarati o Bogu, on će vam se suprotstavljati raznimargumentima. Ustrajaće na tome da Bog ne postoji. Bićete iznenađenitvrdnjama tog bezumnika. Zašto tako govori? Jer je njegov umzamračen. Njegov je nous zamračen i mrtav; njegov je duh potpuno umraku. On ni na koji način ne može poznavati Boga i nije uopštesposoban razumeti put Božji. Što ga to navodi da podiže sve teargumente protiv Boga? Njegov pokvaren, isprazan i onečišćen nous.Takvo je stanje bezumna čoveka.

Ali što je s jednim pametnim čovekom, koji može filosofski raspravljatio Bogu? On javno izjavljuje da zna sve, ali ne veruje u Boga. Pokušavapronaći mnoge razloge da ga pobije. Suprotstavlja se Bogu isto tolikokoliko i bezumnik. Iako se svetovi bezumnog i mudrog razlikuju ustotinama stvari, potpuno se slažu u toj jednoj da ne veruju u Boga. Toje samo iz jednog jedinog razloga što je nous u obojici zamračen i

7

njihov je duh mrtav. S obzirom daje njihov nous mrtav, nisu u stanjuprimiti svetlo Božje. Njihove misli postaju divlje i neispravne. Dakle, uslučaju tih grešnika Bog izjavljuje da im je "bog sveta ovog oslepirazume nevernika, da im ne zasvetli videlo jevanđelja slave Hristove,koji je obličje Boga, koji se ne vidi." (2. Kor. 4,4).

Nous i spasenje

Što se misli pod spasenjem? To jednostavno znači poznavanje Boga."A ovo je život večni da poznaju Tebe jedinog istinitog Boga, i koga siposlao Isusa Hrista." (Jn. 17,3). Večni život je sposobnost poznavanjaBoga. Biti spašen ne znači da neko može razgovarati o određenimdoktrinama; to znači imati živu spoznaju o Bogu. Ako najinteligentniji inajobrazovaniji čovek na svetu razgovara s mladim vernikom koji je tekspašen, prvi može izneti stotinu argumenata suprotstavljajući se Bogu,na koje drugi neće imati odgovor, ali ipak mladi vernik može reći:"Znam da imam život večni, znam da sam spašen."

Takva je razlika između njih. Nous nevernika je blokiran; manjka musvetlo. Ali u trenutku kad je spašen, njegov nous prima svetlo te takospoznaje Boga. Mnogima se oči otvaraju kad čuju snažno evanđelje poprvi put. Znaju da su grešnici i znaju da je Isus Hrist njihov Spasitelj.Iako još uvek nisu sposobni razumno objasniti svoje iskustvo, ipakimaju spoznaju saznanja da su bili prosvetljeni i da su sad spašeni. Taspoznaja je delo nousa.

Ono što Bog daje našoj intuiciji, saopštava se mozgu kroz nous. Čim jedelovanje Božje u intuiciji duhovnog čoveka, ono se odmah registruje unjegovom nousu i sprovodi njegovim mozgom. Nakon spasenjaposedujemo posebnu spoznaju da možemo poznavati Boga. Intuicija,nous i mozak rade zajednički i istodobno, ali smo ih radi jasnoće opisalizasebno.

8

2. OBNOVLJENJE NOUSA

2. OBNOVLJENJE NOUSA

Kad smo spašeni, naš je nous prosvetljen. Mi često držimo da nam jenovo srce dovoljno ne znajući da Biblija govori i naš nous treba bitiobnovljen. Iako je naš nous postao nov u preporodu, je li se onobnavljao i nakon toga? Bojim se da nous mnogih spašenih nijeobnovljen. Stvari su ostale iste kao i pre obraćenja.

Iskreno moram reći da misli u mnogim vernicima danas nisu bašmnogo drugačije od misli grešnika. Kako često imam osećaj da iako suduh i srce mnogih vernika novi, njihovom nousu nedostaje obnovljenje iponašaju se poput grešnika. Kako jedan vernik može očekivati da ćebiti upotrebljen u ruci Božjoj ako mu nous nije obnovljen? Naš nousmora biti ne samo nov, već i svakodnevno obnavljan.

Današnji problem leži u ovome: u trenutku kad smo spašeni, primamoogromno otkrivenje, međutim, nakon spasenja naš nous nije obnavljan.Spasenje postaje veliko otkrivenje u našem životu, no primamo li mineprekidno i druga velika otkrivenja kasnije? Bojim se da mnoginemaju nijedno veliko otkrivenje nakon onoga o spasenju. Otkrivenjespasenja nesumnjivo je najveće otkrivenje u životu jer nas ono uvodi uvečnost; no doživljavamo li mi i druga velika otkrivenja?

Kad tek poverujemo u Gospoda, kako to da smo zbog prosvetljenja ustanju priznati grehe, junački podneti progonstva i suprotstavljanjarodbine i sveta, te ostaviti svet? To je radi toga što nam je nousomogućio da spoznamo spasenje i živimo novim životom. Kad bi svetlonousa svakodnevno svetlilo u naš život, živeli bismo život istinskiosvetljen čitavim putem.

9

Jedna je žena ljubila svet više od svega. Nizašto ga nije mogla ostaviti.Jednoga je dana čula nekog čoveka kako propoveda u crkvi.Propovedanje ni na koji način nije bilo posebno, ali jest redak koji jepročitao iz Pisma: "Jer svaki koji je rođen od Boga pobeđuje svet; ivera je naša ova pobeda koja pobedi svet." (1. Jn. 5,4). Ova je rečzahvatila njeno srce. Čula je kako čovek spominje tu reč sedam iliosam puta. Nikada ranije nije razumela šta je svet, ali je onoga danavidela kroz svet. I slomila ga je na komadiće onoga istog dana. Takvaspoznaja je spoznaja nousa.

Mnogi nisu u stanju odbaciti stvari jer njihovom nousu nedostaje svetloda vide kroz te stvari. Ako naš nous ne surađuje, naše slušanje Reči inaša služba biće uzaludni. Svaki put kad čujemo Reč, potrebna nam jesaradnja nosa. Pre spasenja, odbijamo verovati usprkos snažnomuveravanju. Ali jednoga dana poverujemo jer nous počinje spoznavati,a to ne možemo odbaciti. Poznavati jedinog pravog Boga i Isusa Hristakojega je Bog poslao − to je večni život.

Stanje neobnovljenog nousa

Koja su stanja neobnovljenog nousa? Možemo ih promatrati u tripravca: prema ljudima, prema Bogu i prema samom sebi. Videćemokako neobnovljen nous deluje na čoveka u njegovom stavu i reakciji uta tri pravca.

1. Neobnovljen nous prema ljudima

Ako nous jedne osobe nije obnovljen, imaće vrlo netačnu zamisao odrugima. Čudan stav koji dolazi na videlo jeste da nikada nikome nemože verovati. Uvek je sumnjičava. Sve primedbe koje izlaze iz nje,kritičke su i žestoke. Sklona je ocrnjivati vrednost drugih ljudi.Jednostavno pitanje o tome što misli o nekoj drugoj osobi prilično

10

uspešno može odrediti stanje njena nousa. Biblija otkriva da Isusnikada nije prosuđivao onim što su Njegove oči videle i uši čule jer jesve uvek zaključivao svojih duhovnim osećanjem. Međutim, danasvernici prosuđuju druge na temelju onoga što vide i čuju! Kad bismopoput Pavla sve ispitali, bili bismo mnogo srećniji. U PoslaniciFilemonu nalazi se jedan dragocen stih:

"Čuvši ljubav tvoju i veru koju imaš ka Gospodu Isusu i k svimasvetima..." (Flm. 5). Ako neki vernik omalovažava druge, njegov jenous zasigurno izobličen. Dakle, zapitajmo sami sebe oduzimamo liuvek vrednost drugih ljudi?

Poznavao sam brata koji je običavao držati darove jeftinijima odnjihove izvorne cene. Na primer, ako mu je neko dao dar koji je biovredan dva dolara, on bi procenio njegovu vrednost da vredi samotrideset centi. Ili ako je primio dar od trideset dolara, on bi izjavio da jenjegova vrednost samo malo više od deset dolara. Bezbrojni vernicirazmišljaju na isti način. Zašto? Zato što je njihov nous stari i svetovan.Ljudi ovoga sveta uvek misle loše o drugima. Druge sumnjiče da jednomisle, a drugo govore. Hrišćani ne bi smeli razmišljati na taj način. Akotako čine, to samo dokazuje da njihov nous još nije obnovljen; zbogtoga sotona može raditi u njihovom umu jer neobnovljen nous služi kaooperativni centar za neprijatelja. Što god pripada Adamu, postajeprirodno tlo za sotonsko delovanje.

2. Neobnovljen nous prema Bogu

Primećujući sledeće karakteristike, neobnovljen nous vernika može seotkriti. On nije u stanju staviti svoje pouzdanje u Boga niti je u stanjuspoznati Boga kao što je jednom spoznao Gospodina Isusa kao svogaSpasitelja. Pun je sumnji. Sumnja u silu, mudrost i ljubav Božju. Te tritačke tvore njegov stav prema Bogu. On sumnja u Božju silu pitajući seje li On moguć; on sumnja u Božju mudrost misleći da On možda greši;

11

on sumnja u Božju ljubav misleći da On nije voljan.

Šta više, taj vernik ne može razumeti Bibliju niti učenje Božje. Njegovje nous isprečen i u tom smislu nije u stanju primati svetlo Božje. On jezapravo bio prosvetljen u vreme spasenja, ali da je njegov nous nakontoga svakodnevno bio otvoren za Boga, danas ne bi bio takobespomoćan i napet kao što jest.

Da svi imamo otkriven nous, imali bismo mnogo svetla. Naš je nousoštećen ako mi sami ne primamo nešto novo od Boga već idemonapred jedino onim što primamo od drugih. Ne kažem da ne smemoimati druge da nam pomognu. I ja sam sam vrlo sretan što primampomoć drugih ljudi. Ali kažem da je naš nous neispravan ako nismo ustanju primiti nešto izravno od Boga. Naš nous Bog mora osvetliti te ćetada naša poruka zauzvrat osvetliti nous drugih ljudi i uistinu impomoći. Iz toga sam razloga rekao da svako sam treba primati neštood Boga u svoj nous.

Onaj čiji nous nije obnovljen ne zna volju Božju. Njegovu odluku onmože dosegnuti sredstvima logike, ali nije u stanju spoznati volju Božjusvojim nousom. Volju Božju treba spoznati upravo kao što je u vremespasenja spoznao Hrista kao Sina Božjega i kao što je znao za sebedaje spašen. Poznavanje volje Božje treba biti unutrašnja spoznaja.Često puta je znamo, ali je nismo u stanju objasniti. Kad bi neki neukičovek, koji je tek poverovao, bio doveden pred intelektualca nevernika,mogao bi satima biti pod napadom na svoju veru a da se ne bi znaosuprotstaviti napadu, ali bi taj neuki vernik još uvek znao da je spašen.Na isti se način zna i volja Božja.

Danas mnogi ljudi ne znaju volju Božju. Zaključujem daje to radi nekognedostatka u organu za poznavanje volje Božje. U radio industriji danGospodnji je jedan od najzaposlenijih. Mnoge velike crkvene grupe uEvropi i Americi emituju svoje propovedi. Ti radio talasi dosežu daleko iširoko. Zašto ih mi ovde u Kini ne čujemo? Jedan od razloga je

12

pomanjkanje snažnih radio prijemnika. Na isti je način i volja Božjanajrazgovetnija i najjasnija, ali radi nekog nedostatka u organu zanjeno primanje, neki nisu u stanju znati Njegovu volju. Jednom samrekao da je vernik u stanju znati volju Božju upravo kao što je u stanjurazlučiti pšenicu od kukolja. Zašto je, onda, neki ne znaju? Radinedostatka obnovljena nousa.

A što da kažemo o našim mislima? One su pokvarene. Nakonspasenja, mi hrišćani priznajemo da trebamo imati dobro srce.Sablažnjavamo Boga ako imamo ikakvu mržnju ili greh u svom srcu.Zbog toga se podsjećamo da uvek čuvamo srce od greha. Alizaboravljamo da i naše misli moraju biti dobre. Jesu li naš um, govor,interesi i izgled isti kao pre spasenja? Ne želim ispipavati motive inamere srca. Samo pitam je li naš um bio podvrgnut promeni. Kakočudno da je i nakon spasenja naš um zbunjen kao i pre. U našemgovoru i mislima nema promjene. Ako ne pobedimo u mislima, bićemosasvim poraženi.

Jednom je jedna sestra pisala drugoj: "Ako sotona uspe zahvatiti našživot misli, zarobiće čitav naš život." To je činjenica. Ta je reč bilaiznesena nakon više od pedeset godina dubokog iskustva s Bogom.Braćo, nemojte misliti da je dobra namera dovoljna. Ako naše misli inaše procene ljudi i događaja ostaju nepromenjene nakon spasenja,još smo uvek u zahvatu neprijatelja i ni na koji način ne možemopobediti sotonu.

3. Neobnovljen nous prema nama samima

a) Ne može nadzirati naše misli. Oni koji imaju neobnovljen nous,apsolutno nemaju nadzor nad svojim vlastitim mislima. Mnogi suhrišćani potrošili svu svoju silu razmišljanja. Ako naše ruke mogu raditisamo osam sati, ali oni su potrošeni na rad neispravnih stvari, uzaludtrošimo ne samo svoju snagu, već zanemarujemo i naš uobičajni rad.

13

Isto tako, ako svoju mentalnu snagu potrošimo na beznačajne ineispravne stvari, nećemo biti u stanju razmišljati o pravim stvarima.Jedan me je brat pitao zašto se ne može usredotočiti. Rekao mi je danakon molitve od pet minuta njegov um počinje lutati. Zauzvrat sam gapitao lutaju li njegove misli samo u molitvi ili se to događa i tokomdana?

Mogao sam za njega odgovoriti da njegove misli moraju biti razbacanei da lutaju svetom i tokom čitavog dana. Kako bi se mogao usredotočitiu molitvi kad mu je um zbunjen i dvanaest sati na dan? On nije u stanjuzamisliti ni jednu dobru misao od jutra do večeri. Kao posledica toga,vernik čiji nous nije obnovljen nije u stanju nadzirati svoje misli. Mogu lionda naglašeno reći da takav vernik nije od velike koristi u Božjoj ruci.Da bi postali dobri vernici, hrišćani moraju imati obnovljen nous.

b) Samoispitivanje. Jedna od najvećih bolesti vernika jesamoispitivanje. On može držati daje samoispitivanje dobro, ali ononikada stvarno ne pomaže da bi spoznao sam sebe. Niko nikada nedolazi do samospoznaje gledajući u sebe. Samospoznaja dolazi jedinokroz svetlo Božje. U Njegovom svetlu mi svetlo vidimo (vidi Ps. 36,10).Sva samokritika i samoanaliza, bez obzira hvali li ili osuđuje naš ja,doneće nemir umu. Nije ispravno tajno uspoređivati sebe s drugimljudima. Svaki put kad neki vernik gleda u sebe, njegov napredakzastaje. Zamislite samo kako bi neko trebao mirno stajati poželi lipogledati u sebe dok hoda. Ne može ići svojim putem i u isto vremegledati u sebe. Svi koji se okreću da pogledaju u sebe, dovešće se unepokretno stanje ili okrenuti natrag. To je posebno istina u duhovnomnapretku. Ko se god okreće u sebe, postaće vrlo obeshrabren. Stavićese u opasnost ako se niko ne nađe da mu pomogne da ide dalje. Čakmože zamisliti da nije ni bio spašen ili daje izvršio neoprostivi greh.Može biti prevaren misleći da ga je Bog odbacio. Takva je posljedicaneobnovljena uma.

c) Nismo u stanju prenositi Reč Božju. Ako naš nous nije obnovljen,

14

nećemo biti u stanju davati drugim ljudima ono što je Bog dao nama.Neki vernici su prilično pričljivi. Oni imaju prvu reč za stotinu stvari iuživaju ih opisivati. Za njih se može reći da su rečiti. Ali kad serazgovor okrene na duhovne stvari, nisu u stanju protumačiti ni jednuod njih. Zašto je to tako? Zato što njihov um nije koristan Bogu. Njihovum je slab kao dečja ruka koja ne može podići ni pet kilograma. Iakoimaju mnoge misli, njihove su misli zbrkane i ne znaju koja dolazi odBoga, a koja ne. Oni sami razumeju što su primili intuitivno, ali neposjeduju sposobnost da protumače svoje intuitivno znanje i ispričajuga drugima. Sve je to radi pomanjkanja obnovljenja njihovog nousa.Bog će svakako dati reči ako želi da ljudi govore Njegovu reč. Ipak, bezobnovljenog nousa niko ne može izraziti što je u sebi primio.

Vernik treba obnovljen nous da bi ga vodio u njegovom svakodnevnomhodanju, inače će pretrpeti veliki gubitak; može pogrešno razumjetiljude, ne poznavati volju Božju ili čak zloupotrebiti sam sebe. Zbogtoga nije u stanju živeti dobro. Svi mi moramo tražiti da iskusimo ovajkorak obnovljenja nousa. Svi ljudi ovoga sveta podeljeni su u spašene iu nespašene, u preporođene i u nepreporođene, u one koji su u Hristui u one koji su u Adamu. Takva je razlika apsolutna i vrlo značajna. A taje razlika i jasno određena. Ako smo spašeni, moramo i naš nousobnavljati, i to ne samo jednom, već svakodnevno.

Jednom je Dwight L. Moody hodao ulicom. Iznenada je nekogkućevlasnika molio da mu dozvoli da upotrebi njegovu gornju sobu.Dobio je dopuštenje. Moddy se popeo u gornju sobu i molio: "O Bože,zadrži svoju ruku jer ovo je više nego što mogu podneti." Ako je našnous svakodnevno obnavljan, otkrićemo da je ono što je Bog daonašem nousu više nego što možemo obuhvatiti. Dopustite da ponovnokažem: ovo se obnavljanje nousa treba posebno tražiti upravo kao štosmo u prošlosti tražiti novo rođenje. I upravo kao što je novo rođenjepromenilo naš život, tako će i obnovljeni nous preobraziti našsvakodnevni život.

15

Nemojte misliti da prirodno pametan čovek napreduje brže u spoznajiBoga od prirodno manje pametnog. Kad bi se duhovan napredak merioprirodnom mudrošću, čitava bi stvar pala u područje tela. Vašnapredak nema ništa s vašom prirodnom mudrošću. Ako je vaš nousobnovljen, bit ćete u stanju spoznati Boga i stvari Božje. Najpametnijičovek pored vas ne mora shvatiti što ste vi shvatili. Radi toga iskrenotražite obnovljenje svoga nousa jer inače nećete biti u stanjunapredovati duhovno.

Pre svoga spasenja, niste voleli ljude. Međutim, otkad verujete uGospoda, vrlo ste napredovali u svojoj ljubavi prema njima. Ako setakav fenomen ne pojavljuje, sumnjam da ste uopšte spašeni. Ako steuistinu spašeni, bićete drugačiji u stvarima kao što su ljubav za ljude,strpljivost i služenje drugima od srca. Nekad ste hteli biti veliki, a sadste voljni pretrpeti i suzdržati se. Sve je to radi vašeg novog srca. Idrugi će ljudi zapaziti vašu promenu. Priznaće da ste drugačiji nego štoste bili nekada. Ipak, ja bih vas htio pitati je li i vaš um promenjen?Jeste li u stanju više se usredotočiti i sistematski razmišljati? Ili je vašum ostao nepromenjen? Ako je ovo poslednje, to pokazuje da vašnous nije obnovljen.

Vernik, bio mudar ili ne, treba imati bolji nous i bolje srce. Bog ne gledako je ko. On će uništiti mudrost mudrih i ukloniti pamet pametnih. Onmudre i nemudre stavlja u isti položaj. Nous mudrih treba obnovljenjekao i nous glupih. Tek kad je vaš nous obnovljen, bićete u stanjuspoznati Boga i Njegovu volju te videti i tumačiti ono što vam je Onpokazao. Na taj ćete način napredovati na putu koji leži pred vama.

Razlika između obnovljenog i neobnovljenog nousa jeste kao što jerazlika između blistavog i uprljanog prozorskog stakla. Neobnovljennous vernika nije u stanju misliti i činiti ono što je obnovljeni nous ustanju. Njegov obnovljeni nous povećaće barem nekoliko puta svojusposobnost razmišljanja. Njegova snaga razmišljanja silno će sepotvrditi. Razlika između obnovljenog i neobnovljenog nousa jest kao

16

razlika između života i smrti, između neba i zemlje. Budemo li se istimžarom pozabavili našim nousom kao što smo jednom tražili spasenje,živećemo pod otvorenim nebom.

17

3. NOUS I DUH

3. NOUS I DUH

(Reč nous u srpskoj je Bibliji prevedena kao um, razum, shvatanje,misao, mišljenje, misli, pamet. Op. prev.)

Bog s nama komunicira u našem duhu, a ne kroz dušu i telo. Mimoramo održavati otvoren i osjetljiv duh pred Njim da bismo mogliodržavati živu vezu s Njim. Ali ono čime se sada bavimo jeste odnosizmeđu našega duha i nousa Kad god je nous zatvoren, i duh jezatvoren. Ako je nous zatvoren, Božje se svetlo neće očitovati u duhujer neće biti izlaza onoga što je duh dobio. Drugim rečima, ako je umhrišćanina neispravan, njegov će se duh prilagoditi tome. Ali nije tako stelom. Hrišćanin može fizički biti bolestan, međutim njegova bolest nemora doticati njegov duh. Mnogi hrišćani leže u krevetu čitavu godinu,ali su i tada još uvek u stanju osećati volju Božju, biti poslušni Bogu imoliti se. Ali kad nous jednog hrišćanina oslabi, i njegov se duhporemeti, jer nous ima trenutni učinak na duh.

Dva su odlomka u Bibliji koja nam govore o potrebi obnavljanja nousa.Bez tog obnavljanja mi vernici otkrićemo da je teško ići napred sGospodom. Pogledajmo u prvi od ta dva odlomka; drugim ćemo sebaviti u narednom poglavlju.

"Ovo dakle govorim i svedočim u Gospodu da više nehodite kao što hode i ostali neznabošci u praznosti umasvog, koji imaju smisao tamom pokriven, i udaljeni su odživota Božijeg za neznanje koje je u njima, zaokamenjenje srca svojih. Koji ostavivši poštenjepredadoše se besramnosti, na činjenje svake nečistote ilakomstva. Ali vi tako ne poznaste Hrista. Jer Ga čuste i

18

u Njemu se naučiste, kao što je istina u Isusu, daodbacite, po prvom življenju, starog čoveka, koji seraspada u željama prevarljivim.I da se obnovite duhomuma svog, i obučete u novog čoveka, koji je sazdan poBogu u pravdi i u svetinji istine." (Ef. 4,17−24).

U ovom je odlomku nous spomenut dvaput, i to je ono o čemu ćemogovoriti. Reč "razum" u 18. stihu u izvornom je dianoia, a dolazi iz istogkorena u grčkom kao nous, s neznatnom promenom. Koja je razlikaizmeđu reči nous i noia? Nous je organ, dok je noia funkcija − upravokao što je oko organ, dok je gledanje njegova funkcija. Dakle, stih 17.govori o prirodi tog organa nousa, a stih 18. opisuje stanje njegovafunkcionisanja.

"... udaljeni su od života Božijeg za neznanje koje je u njima, zaokamenjenje srca svojih..." (18.). Srce je ovde naš stvarni ja, našasama ličnost.

"... ostavivši poštenje predadoše se besramnosti..." (19.). To značipostati bezosjećajan, neosetljiv. Takav se izraz često koristimedicinski. Svi će nam lekari reći da neke povrede mogu biti takobolne da kod pacijenata mogu doseći tačku neosetljivosti. Iako njihoverane trunu, ne osećaju više bol. Isto tako, i ljudsko srce može takootvrdnuti kao da je prazno od svakog osećanja.

"... da odbacite, po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada uželjama prevarljivim..." (22.). Ovo znači da ste, s obzirom da ste čuliistinu o Isusu, odložili staroga čoveka. Iz tog biste razloga trebali činitiono što je opisano od 25. stiha nadalje.

"... da se obnovite duhom uma svog..." (23.). Ovo nam dalje govori štovernici već poseduju u Hristu prema istini u Isusu. Nismo samo odložilistaroga čoveka, već se i duh našeg nousa neprestano obnavlja. Duhnašeg nousa treba neprestano obnavljanje upravo kao što je stari

19

čovek zauvek pokvaren.

"... obučete u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinjiistine." (24.). Ovo se razlikuje od 22. stiha. On nam isto tako govori oonom što je bitno u Gospodu. Tako stihovi 22−24. govore opostignutim činjenicama koje imamo u Hristu, dok je od 25. stih nadaljenalog kako se trebamo ponašati ubuduće.

Ovaj odlomak nam dakle pokazuje tri važne stvari: naš duhovni život,naše srce i naš nous.

Srce je prvo pokvarena

Usredotočimo se sad na ono što govore reci 17 i 18. Nous nevernika jeisprazan, a srce je tako pokvareno da nema više osećaja. Ali kako sveto započinje? Ako znamo u kojem je delu njegova pokvarenostzapočela, bićemo u stanju pozabaviti se tim određenim delom. Je li tonous čoveka, život čoveka ili srce čoveka koje je prvo pokvareno? Akose koren svega bolesnog treba naći u srcu, onda ćemo se najprepozabaviti srcem; ako je nous, onda nousom; a ako je život, onda semoramo pozabaviti životom.

Dva nam stiha otkrivaju poredak našeg pada. Apostol potiče da vernicine hodaju poput neznabožaca koji hodaju u ispraznosti svoga nousa.Zašto mi ne bismo smjeli tako hodati? Jer je njihova noia(razumevanje) zamračena. Zašto je njihova noia zamračena? Jer suotuđeni, odnosno isključeni iz života Božjega. A zašto je njihov živototuđen od života Božjega? Radi neznanja u sebi; radi tvrdoće svogasrca. I tako otkrivamo da bolest započinje u srcu.

Zbog otvrdnuća srca život je otuđen od Boga, a radi otuđenja od životaBožjega, noia je zamračena. Braćo i sestre, sva pokvarenost čoveka jeu srcu. Ja često svojim suradnicima kažem da je srce, a ne glava,

20

pokvareno. Ljudi obično misle da je glava pokvarena; ali ja tvrdim da jesrce ono koje je pokvareno.

Neznabošci ne veruju u svom srcu. Znate li zašto neznabošci ne verujuu Gospoda Isusa i iznose mnoge argumente? Je li to radi toga što mine iznosimo dovoljno dobre razloge da bi verovali u Boga i Hrista?Uopšte ne. Mi imamo vrlo dobre razloge. Ali psalmista govori: "Rečebezumnik u srcu svom: Nema Boga." (Ps. 14,1). Ne radi se o tome danjegov um nije ispravan, već njegovo srce govori da Boga nema.Gospod Isus je rekao Jevrejima kad nisu verovali u Njega: "I nećete dadođete k meni da imate život." (Jn. 5,40). To je stvar srca, a nerazuma. Srce je ono koje ne želi verovati.

Neki se ljudi slažu s mnogim razlozima koje im dajem, kao na primer,zašto postoji Bog i zašto je Isus Spasitelj, međutim, ipak ne veruju uBoga i u Gospoda Isusa. To dokazuje da je srce, a ne glava, pogrešno.Iz tog razloga Pavle govori da "se srcem veruje za pravdu." (Rim.10,10). Gospod nam govori da ko god "ne posumnja u srcu svom,nego uzveruje da će biti kao što govori: biće mu šta god reče." (Mk.11,23). Glava nije stvaran problem; dovoljno je ako srce veruje. Tosrce je naš stvaran ja naša ličnost. Zato Biblija govori o "pokvarenom,nevernom srcu", (Jev. 3,12); ona ne govori o zloj neverničkoj glavi.Srce je, a ne glava, pokvareno. Zbog toga nevernici ne veruju zaspasenje. Čovečji je nous zamračen, jer je njegovo srce prvopokvareno.

Srce i nous hrišćanina

Ovo nije istina samo za nevernike; to je istina i za hrišćane. Mnogihrišćani ne znaju volju Božju; ne mogu mu se pokoriti i nisu u stanjurazumeti Bibliju jednostavno zato što je nešto pogrešno s njihovimsrcem. Neispravan je nous samo simptom; pogrešno je srce uzrok togasimptoma. Ne kažem da je nous potpuno bez bolesti, ali ovde želim

21

naglasiti da je srce moralo biti prvo bolesno! Ako je srce ispravno, ifunkcija će nousa biti ispravna. Beskorisno je baviti se simptomom;delotvorno je jedino kad se dotakne uzrok. Pogledajmo sad ukratkonekoliko primera u kojima možemo videti da će se neispravan nousispraviti ako je srce ispravno.

(1) U stvarima poslušnosti. Za primer uzmimo stvar vodenog krštenja.Sveto pismo nam daje jasno i točno otkrivenje o krštenju. Zašto ondamnogi vernici nisu poslušni učenju Svetoga pisma, već umesto togaiznose mnoga suprotna mišljenja? Uzrok je u srcu, a ne u glavi. Kadčuje poruku o tome da je krštenje nešto biblijsko i da je to ono što jeBog izrazito tražio od ljudi, vernik bi trebao poći Bogu u molitvi: "OBože, ako je ta stvar od Tebe, voljan sam joj se pokoriti." Dok istražujeBibliju, spoznaje volju Božju i pokorava mu se. Ali što ako neki drugivernik pusti to kao besmislicu? Bude li kasnije čitao nešto u Pismu štose odnosi na to, neće razumeti. Jer kad bude slušao da nekopropoveda ovu istinu, njegova će reakcija biti reakcija poput advokatana sudu. Prva je misao advokata kako da opovrgne drugu stranu. Onne ispituje ima li druga strana dobar argument; on samo tera svojargument. Zbog toga se kroz pogrešan motiv srca ne razumu mnogabiblijska pitanja tj. učenja.

(2) U stvarima slušanja poruke. Kad slušamo poruku koja sepropoveda drugačije od onoga što naučeni verujemo, trebali bismopitati Boga je li ono što se propoveda pogrešno; a ako nije, onda bismose trebali raspitati kod Njega za razlog zašto smo u zabludi. Naše jesrce ispravno ako smo u stanju biti ponizni i dati se poučiti predBogom. Ako su naše misli možda i bile neko vreme pogrešno vođene,one će ubrzo biti ispravljene. Ali ako je naše srce drugačije sklono −želimo se samo prepirati − onda ćemo u Bibliji otkriti jedan ili dva stihakoja će se suprotstavljati onome što nam se propoveda. Mnogi hrišćaničitaju Bibliju kao što advokati studiraju pravo. Njihov je cilj zaštiti svojevlastite (denominacijske) interese. Dakle, opet se radi o srcu koje jepogrešno, a ne o glavi. Ali ne zato što oni ne mogu misliti, već zato što

22

je njihovo srce već sklono zlu. Na taj način oni odvlače svoj um pa ičitavo svoje biće u opasnu zonu.

(3) U stvarima proučavanja Biblije. Postoje li među nama braća i sestrekoji imaju veliku pamet, a da ne poznaju Bibliju? Tvrdim da mi nepoznajemo Bibliju jer je naše srce neispravno; Duh Sveti nas naimevodi u svu istinu. Pitam se zašto neki ljudi ne mogu razumeti Svetopismo. Ako nije radi pogrešne sklonosti njihova srca, što još može biti?Neki su možda previše pristrani da bi svetlo Reči Božje moglo zasjatina njihov nous. Ipak, srce je ono koje je prvo pokvareno, jer se nousprilagođava. Srce s predrasudama kvari um.

Neko je rekao da Evin pad zapisan u 1. Mojsijevoj 3. nije započeo utrenutku kada je zagrizla u zabranjen plod, već sa pogrešnom željomnjena srca; njeno je srce već bilo nezadovoljno s Bogom i zbog togapokvareno kad je razgovarala sa sotonom. 1. Mojsijeva 6,5 zbog togaizjavljuje da "I Gospod videći da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji,i da su sve misli srca njihovog svagda samo zle." Nous je zao jer jesrce prvo to koje je pokvareno.

Jedan je brat jednom istaknuo da je Eva već pala pre nego je zagrizlau zabranjeni plod jer je u svom razgovoru sa sotonom Reči Božjojdodala: "ne dirajte u nj..." Ovo ukazuje da je njeno srce već bilo sklonozlu. Bog nije rekao daje čovečja pomisao zla do 1. Mojsijeve 6. Srce jenaime ono koje je prvo sklono zlu; zatim se čovek otuđi od životaBožjega i konačno je njegova misao pokvarena. Hrišćanin čije je srceispravno u stanju je primati Božje svetlo iz Biblije, lako spoznati voljuBožju i dobiti od Njega obilje milosti.

(4) U stvarima slušanja drugih. Kroz razgovor s nekom osobom možese odrediti je li um te osobe ispravan ili ne. Onaj koji je u stanju slušatiima zdrav um. Um je nekih hrišćana poput točkova koji se beskrajnookreću čitavog dana. On nije u stanju slušati niti primiti što mu ljudigovore; njegov um radije postavlja pitanja nego što prima rečenu im

23

istinu. Takvo stanje dokazuje da je njegov um neispravan. Aneispravan um jednostavno pokazuje da je srce bolesno. Ponekadneko voli upadati tokom razgovora i prekidati reči drugih ljudi. I tootkriva srce puno problema. Iako se povremeno može dopustitiprekidanje i dodavanje reč ili dve tokom razgovora da bi se iskazaloodobravanje ili neodobravanje, onaj koji to često čini pokazuje dokazozbiljnog problema srca.

Ako se misli vaše glave bez prestanka vrte čitavog dana, vaš nousmora biti neispravan. U takvom stanju niste u mogućnosti čuti što vamBog govori ili što vam govore drugi ljudi. A razlog te bolesti leži uvašem srcu. To je zato što imate samozadovoljno srce koje sepouzdaje samo u sebe i misli da je uvek u pravu i najpametnije. Akonegujete misli unapred stvarajući zaključke, naravno da niste u stanjučuti reči drugih. Ova nesposobnost slušanja simptom je neispravnognousa zbog pogrešnog srca.

Znamo da što god smo čuli od napolje, mora se uneti unutra. Samoćemo na taj način moći razumeti što smo čuli. To delo unošenja iliprenošenja slično je prevođenju. Ako neko ne razume engleski koji ječuo, potreban mu je neko da mu prevede na njegov jezik. A to se deloprevoda u nama događa vrlo brzo. U slučaju da neko ne razume što ječuo, to je zbog toga što nous nije uspeo prevesti. Ako je čuo, alipogrešno, to pokazuje da je nous protumačio pogrešno.

Jednom sam propovedao na jednom mestu. Rekao sam slušateljimada smo spašeni po onome što je Hrist za nas izvršio, a ne po našimvlastitim delima. Među slušateljima su bila dva taoista koja su kasnijenekima rekla da ono što sam propovedao nije ništa drugo negonagovaranje ljudi da čine dobro. Mnogi ne mogu prihvatiti Reč Božjujer je njihova unutrašnjost sasvim ispunjena. Oni nikada neće biti ustanju razumjeti Reč Božju ako ono što je u njima ne bude izbačeno.Naše srce pred Bogom mora biti poput srca deteta − ponizno poučljivo.Naša molitva bi trebala biti: "O Bože, ne znam je li reč koja se

24

propoveda dobra ili loša, ispravna ili pogrešna. Molim Te, pomozi mi daprosudim što je ispravno, a što pogrešno." S takvim ćemo stavomvideti ono što Bog želi da vidimo. Mnogi misle da ne razumu istinu jerim je um manjkav, a ne shvataju da je koren uzroka njihovo pogrešnosrce.

(5) U stvarima misli. Neki umovi misle previše dok su drugi previšeprazni. Povremeno ljudi previše misle, a povremeno su pretupi da biuopšte mislili. Uopšteno, um je hrišćanina u jednom od ta dva stanja.Ako nije u beskrajnim mislima, onda je bez ikakve misli uopće. Nekivernici ništa ne mogu upamtiti i zavise od svojih beleška po kojimažive. Ja lično nisam protiv korišćenja beležaka, ali ako jedan verniksvakodnevno mora zavisiti o tom sredstvu da ga podseća, nešto jepogrešno s njegovim umom. Vernici ne bi smeli biti robovi svojihbeleški, kao što je rekla Jessie Penn−Lewis. Svakako, svi mipovremeno zaboravljamo. Neke stvari ne ostavljaju dubok utisak naum i zbog toga se brzo zaboravljaju. To je prirodno. Ali ako je dojamdovoljno dubok i još se uvek ne može upamtiti, nešto mora bitineispravno.

Ne biti u stanju upamtiti i uvek zaboravljati to su nenormalna stanja.Svaki onaj koji ne može misliti, neispravan je u svom umu. Ako nismooduzeti, možemo koristiti obe ruke i noge. Na isti način, ako naš umnije bolestan, moramo biti u stanju koristiti ga. Osoba postaje pasivna uumu ako ništa ne može svojevoljno smisliti, već joj sve moraju odreditineki drugi ljudi. Vernikov je um bolestan ako ne može misliti; njegov jeum jednako bolestan ako uvek misli. Biti nesposoban pokrenuti misli ibiti nesposoban zaustaviti misli, neispravno je. Umovi nekih su radiropstva tako tupi da ni o čemu ne mogu razmišljati, dok su umovidrugih tako aktivni da uopšte ne mogu zaustaviti svoje misli. I jedni idrugi su bolesni.

25

Opasnost od neobnovljenog uma

Ukratko sam spomenuo samo neke simptome bolesnog nousa. Svimase njima može slediti trag do srca. Mnogi nalaze svoj um tupim imalodušnim jer im je srce ljeno. To je slično pacijentima koji vole bitibolesni nakon drugog perioda bolesti. Oni će radije biti bolesni nego dase dignu i rade. Kad je nečiji um umoran i preopterećen, više ne možemisliti. Potreban mu je odmor. Ali ako nikada ne voli raditi, to otkrivakoliko lenjo njegovo srce mora biti. Previše razmišljati ili uopšte nerazmišljati dokaz je neispravnog nousa, što je dokaz neispravnog srca.

U Efescima 4. apostol izjavljuje da su zbog otvrdnuća srca neznabošciotuđeni od života Božjega te svetlo Božje ne može zasjati u njihovasrca. Bez svetla života Božjega, njihov nous postaje isprazan i njegovofunkcioniranje zamračeno. Ali njihov nous pada u takvo strašno stanjejer je njihovo srce otvrdnulo. Takvo je stanje neznabožaca. Opasnost skojom se vernici suočavaju pred Bogom jeste pasti u isto neugodnostanje kao i neznabošci.

26

4. PUT OBNOVLJENJA

4. PUT OBNOVLJENJA

Sad ćemo sami sebi postaviti pitanje: kako nous može biti obnovljen?Imamo nov život; imamo novo srce; naš je nous Bog barem jednomobnovio i prosvetlio. Naša je sadašnja potreba da svakodnevno imamootvoren nous za Boga da primimo sve što je od Njega, da poznamoNjegovu volju, da dokučimo Njegovo srce i da razumemo Njegovoučenje. Braćo, želite li znati Božju volju? Božje srce? Učenje Biblije?Ako uistinu to želite, vaš nous mora biti obnovljen.

U našem odlomku u Efescima, apostol nas upućuje da moramopraktikovati šta smo naučili s obzirom da smo čuli za Isusa i da smo bilipoučeni da je istina u Njemu. Zbog toga su svo ohrabrenje od 25. stihanadalje temeljeni na pouci od 20−24. stiha. Drugim rečima, stihovi20−24. nam pokazuju položaj koji hrišćanin ima u Gospodu, dok namstihovi od 25. nadalje govore o ponašanju koje jedan hrišćanin, kojiposeduje takav položaj, mora imati u svetu. Činjenica je da smo mi uGospodu već odložili starog čoveka; ali to ne znači da u iskustvu višenećemo videti senku staroga čoveka. S obzirom na položaj, naš jenous već učinjen novim, ali to ne znači da naš um ne treba neprestanobiti obnavljan. Naprotiv, obnavljanje nousa neprestana je potreba.

"... odbacite, po prvom življenju, starog čoveka, koji se raspada uželjama prevarljivim. I da se obnovite duhom uma svog..." (Ef.4,22−23). Duh nousa pokazuje poseban odnos između nousa i duha.Da bi se duh našega nousa obnovio, potrebno je da odložimo starogačoveka. Ako iskustveno nismo odložili staroga čoveka, nećemo biti ustanju doživljavati neprestano obnavljanje uma.

Odlaganje staroga čoveka nešto je određeno. Ako neki vernik želi pitati

27

sam sebe je li njegov nous obnovljen ili ne, potrebno je da se samoupita je li jednom, što se tiče njegova načina života, neopozivo odložiostaroga čoveka i obukao se u novoga. Prema tome, ovaj nam odlomakpokazuje da moramo konkretno odložiti staroga čoveka ako želimo našum i nous imati obnovljen. A da bismo osigurali neprestanoobnavljanje, potrebno je trajno odlaganje staroga čoveka. Upravo kaošto skidanjem odlučujemo odložiti svoju odeću, isto tamo moramovežbati svoju volju da odbaci staroga čoveka. Što god pripada staromčoveku, bilo da se radi o reči, pomisli ili delu, neprestano mora bitiodbacivano. Što god je greh, nečistoća ili naš ja, to treba bitiodbačeno. U drugu ruku, isto tako moramo jasno tražiti i čitavim srcemverovati da će Duh Sveti obnoviti naš nous. Ovo obnovljenje nousadelo je Duha Svetoga. Rešimo li se prepreka odloživši staroga čoveka izatim se pouzdamo u Duha Svetoga za delo obnovljenja, On će to zanas učiniti.

Želim da obratite pozornost na jednu stvar. Ono što je rečeno uRimljanima 6. u pogledu staroga čoveka, drugačije je od onoga što jerečeno ovde. Rimljanima 6. govori o ostvarenoj činjenici u Gospodu,što će reći, da je naš stari čovek bio raspet. To zahteva da smatramo,odnosno da verujemo. Ovde se, međutim, ne radi o činjenici da smobili raspeti, već se umesto toga razmatra činjenica odlaganja. Da smobili raspeti, to je nešto što moramo verovati, što znači da je to stvarvere. U drugu ruku, odlaganje je stvar volje. Da bismo nešto odložili,potrebno je da primenimo volju. Dakle, ne možemo samo verovati dajenaš stari čovek bio raspet, već moramo i odbaciti toga svoga starogačoveka, pokazujući na taj način našu volju. Nećemo postići uspeh akoimamo samo veru, a ne i volju da odložimo staroga čoveka. Volja jeneophodna kao i vera.

Bavljenje grehom u srcu

Na još jednu stvar moramo obratiti pozornost: s obzirom da sva

28

neispravnost nousa dolazi iz čovečjeg srca, srce s predrasudama morase ispraviti pre nego se nous može obnoviti. Neispravno srce možesprečavati svetlo Božje. Upravo kao što jedan list može sprečavatisvetlo, tako i mali greh može prikriti svetlo Božje. Mnogi imaju greh usvom srcu. Ako se s takvim grehom ispravnp pozabavimo, srce postajeispravno i vernik može upoznati volju Božju. Svaki onaj koji ne poznajevolju Božju nalazi pre svega da je njegovo srce pokvareno.

Ko je čovek kojega Bog može poučiti? To je čovek koji mu je voljanreći: "O Bože, hvala Ti ako ćeš me sada poučiti; ali ako me u ovomtrenutku i ne poučiš, voljan sam čekati." Onaj ko se da poučiti od Boga,kad sluša poruku, ispitivaće Boga u pogledu te stvari: "O Bože, da li jagrešim? Je li ono što se propoveda ispravno?" Slušanje poruke moževrlo dobro testirati ispravnost srca.

Ono što je najdragocenije u obnovljenom nousu jest da on možeotvoriti ili zatvoriti misli. Obnovljen nous je u stanju, u odnosu na Boga,upoznati volju Božju; u stanju je, u odnosu na nas same, nadzirati našuvlastitu misao; u stanju je, u odnosu na druge, raspravljati i razumetišto je rečeno.

Oblačenje u novoga čoveka

"... obučete u novog čoveka, koji je sazdan po Bogu u pravdi i u svetinjiistine." (Ef. 4,24). Ovo se odnosi na pozitivno ponašanje. Ako želimoimati obnovljen nous, i to uvek obnovljen, potrebno je da se i praktičnoobučeno u novoga čoveka. I to je čin volje. Što znači obući se unovoga čoveka? Naš je novi čovek stvoren u pravednosti i svetostiistine prema slici Božjoj. Ukratko, osobine su tog novog čovekapravednost i svetost istine. Pravednost se odnosi na put Božji, asvetost ukazuje na narav Božju.

Bog je poznat po slavi, svetosti i pravednosti. Slava pokazuje samog

29

Boga; svetost Božju narav, a pravednost Njegov način vršenja stvari.Istina je da smo mi stvoreni na Božju sliku, ali to je ograničeno naBožju pravednost i svetost. Mi ne možemo deliti Božju slavu, s obziromda je slava Njegovo božanstvo; ali imaćemo Božju svetost ipravednost. Da bismo bili poput Njega, moramo dopustiti da Božjanarav deluje u nama i na Njegov način.

Koliko vernika danas ima dubok osećaj greha? Stidim se priznati damoja osetljivost prema grehu nije dovoljno duboka. Gospođa Barberbila je osoba koja je zaista znala što je greh i što je svetost Božja.Mogli ste biti ponosni i zavidni čitav svoj život, a da ne biste shvatili štosu zapravo ponos i zavist sve dok ne biste došli pred tu sestru. Tadabiste postali svesni onoga čega pre niste bili. Ona je strahovito mrzelagreh i vrlo je vešto i strogo s njim postupala. S obzirom daje bila vrlostroga prema sebi, mogla je biti krajnje iskrena i sa drugima. Čim stedošli u njenu prisutnost, mogli ste videti što je ponos i zavist. Ta jesestra uistinu poznavala Boga. Mnogo puta ne naučimo istinu iz onogašto se propoveda, već iz nečijeg života.

Ako preko greha pređete jednom, zatim drugi put pa ponovno, izgubiteosećaj za njega. Ali ako nazovete greh grehom i u prvom se slučajupozabavite njime kako treba, bit ćete u stanju pozabaviti se njime isledeći put. Svi oni koji ne znaju šta je greh, ne znaju ni šta je svetost.Jer svetost je spoznaja greha. Pre nego su Adam i Eva sagrešili,njihovo je stanje bilo nepristrano, a ne sveto. Tek kad su spoznali greh,bili su dovedeni do razumevanja značenja svetosti.

Što je nepravednost? Nepravednost je ono što se ne bi smelo činiti. Janisam znao što je nepravednost dok u nekim novinama nisam pročitaojednu priču. Neki je čovek otišao u crkvi slušati nekog propovednika.Kad je propovednik završio svoju poruku, sišao je s podijuma i seo uznjega. Ali dok je sedao, nenamerno je stao na kišni ogrtač koji jepripadao gospođi u redu ispred. Odgurnuo ga je nogom bez da jepokušao otrti prljavštinu, a nije se ni izvinio vlasnici ogrtača. Čovek je

30

izneo svoj sud o tom događaju rekavši da je propovednik bionepravedan. Šta je nepravednost? Dugovanje nečega ljudima. Ako neželite gospođi nadoknaditi štetu, barem joj pokušajte očistiti kaput, jerinače ćete joj pred Bogom uvek nešto dugovati.

U tom smislu, naš je nous blisko povezan s našim životom predBogom. Kad god pređemo preko greha, nepravedni smo. Ne možemokomunicirati sa Bogom, a da je u isto vreme naš nous zamračen. Nanegativnoj strani, vernici bi trebali ukloniti svu nečistoću, pokvarenenamere i nepravednost; a na pozitivnoj, trebali bi se obući u novogačoveka. Braćo, mi moramo proći kroz ta vrata. Obnovljenje nousa jenešto čime bismo se morali konkretno pozabaviti. Nemojte misliti daćemo u to postupno urasti.

Odnos između nousa i duha

Pre nekoliko godina pročitao sam u nekom časopisu ove reči JessiePenn−Lewis: "Ako je vaš duh zatvoren, to je zato što je vaš nouszatvoren." Drugim rečima, duh je zatvoren zbog toga što je nouszatvoren. U to sam vreme odmah znao kako su dragocene te reči iakotada još nisam video njihovu preciznost radi plitkosti mog duhovnogživota. Sasvim je istina da je duh jedne osobe zatvoren ako je njennous zatvoren, jer duh izražava svoje misli kroz nous. Ako je nousblokiran, duh nema izlaz.

Kao primer možemo uzeti električnu struju. Koliko je god struja snažna,ne može dati svetlo ljudima ako je vlakno u sijalici prekinuto. Elektranaproizvodi struju, ali struja ne može poteći kroz sijalicu. Isto tako, ako jenaš nous zatvoren, duh nema puta i nema sile da bi se izrazio. Uistinune znam kako bih to rekao da shvatimo tu duboku istinu da primimoobnovu našega nousa.

Ne mislim reći da naš um može pomoći u Božjem delu, jer bi to onda

31

bila samo snaga duše. Ipak, moram reći da ako nous jednog vernikanije obnovljen, njegov duh nema izlaza i prema tome Bog ne možeupotrebljavati toga čoveka. Petar je na Dan Pedesetnice rekao daučenici nisu pijani. Da su bili pijani, njihovi umovi ne bi bili bistri; a daim umovi nisu bili bistri, ne bi imali otvoren duh i ne bi bili upotrebljeniod Boga. Koliko ja znam, svi oni koje Bog vrlo upotrebljava, ljudi su čijisu duh, nous, razumevanje, misao i razmišljanje bistri. Imaju li oniveliko znanje ili ne, druga je stvar, jer svi koji su upotrebljavani od Bogane poseduju i veliko znanje.

Ako je naš nous obnovljen, naše će razumevanje biti duboko. Tadaćemo poznavati volju Božju, um Božji i Reč Božju.

Posvećenje i obnovljenje nousa

Sad smo došli do drugog odlomka u Bibliji koji govori o potrebi da našnous bude obnovljen.

"Molim vas, dakle, braćo, milosti Božije radi, da datetelesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu Bogu; to dabude vaše duhovno bogomoljstvo. I ne vladajte seprema ovome veku, nego se promenite obnovljenjemuma svog, da biste mogli kušati koje je dobra i ugodna isavršena volja Božija." (Rim. 12,1−2).

Reč "um" u izvorniku je ovde nous. Još jednom to je obnovljenjenousa. Pavle vruće moli vernike da prinesu svoja tela Bogu da bi muslužili. Obnovljenje nousa je temelj posvećenja.

Prijatelji, postoji li išta što vas drži na tlu? Ako ste to u stanju posvetiti,položivši to na oltar, vaš će obnovljeni nous Bog dvostruko osnažiti damožete poznavati Njegovo srce i volju, misliti i razumeti stvari Božje.Tu stvar morate konkretno obaviti. Tada ćete biti u stanju dokazati što

32

je volja Božja.

Mnogi uopšteno govore da su voljni pokoriti se u svemu Bogu,međutim ostaje činjenica da oni ne znaju šta zaista govore, jer sudaleko od savršene poslušnosti. Uoči Gospodnje smrti, Petar je hrabroizjavio: "Da bih znao i umreti s Tobom neću Te se odreći." (Mt. 26,35).Mnogi su poput Petra. Mi ne znamo što Bog od nas traži, zbog toga nerastemo duhovno. Da bi se doneo sud o stupnju duhovnog napretkanekog vernika, samo je potrebno ispitati što Bog u određenom trenutkuzahteva od njega.

Na primer, od tek spašenog grešnika Bog će zahtevati da ostavipušenje, kocku i druga spoljašnja rđava dela. Znamo da je to tek prvikorak u duhovnom životu; tu još ne postoji mnogo dubine. Postupno ćenovom verniku biti pokazano da su i zavist, ponos i stvari te prirode istotako loše; i tako će on učiniti daljnji napredak. A još kasnije, Bog će gapoučiti da mora odložiti i svoje vlastito mišljenje u Božjem delu; topokazuje još jedan korak napred.

U jednoj reči, zahtjev Božji čitavo vreme ide dublje. Neki hrišćani znajuda ne bi smeli pušiti i kockati se; drugi znaju da ne bi smeli biti ponosnii zavidni, ali ne znaju ništa više. Bogu trebamo prinositi ono što znamoi na taj će način naš nous biti obnovljen. A u isto će nam vreme našobnovljeni nous reći šta dalje trebamo prineti Bogu.

Nakon obnovljenja

Nous mnogih hrišćana je poput kuhinjskog prozora koji je pokrivenmasnom prljavštinom. Kad je nous obnovljen, on postaje poput čistogprozora koji sasvim propušta svetlost sunca. Vernik je tada u stanjusve više i više shvatiti što Bog od njega zahteva. Njegov je nous oštar ibudan. On može jasno raspoznati što Bog od njega zahteva. Razlogzašto mnogi hrišćani ne poznaju volju Božju jeste taj što nemaju

33

ispravan prijemnik. Oni mogu samo pretpostavljati i nagađati što jevolja Božja. Ali ako je njihov nous obnovljen, biće u stanju sve jasnije ijasnije poznavati volju Božju.

(1) Na primer, u odnosu na prosuđivanje. "Tako jedan razlikuje dan oddana, a drugi drži sve dane da su jednaki: svaki da bude uveren zasvoju misao." (Rim. 14,5). "Misao" je ovde nous. Kako donosite sud oispravnom i pogrešnom? Svako prosuđuje prema svom vlastitomnousu.

(2) U odnosu na razumevanje. "Tada im otvori um da razumeju pismo."(Lk. 24,45). Reč "um" ovde je ponovno nous. Zašto je Isus otvorionjihov nous? Da bi mogli razumeti Sveto pismo. Upamtite, mirazumemo Bibliju tek kad nam Isus otvori naš nous. Kad je nousotvoren, Sveto pismo se može razumeti. Kad god čitate Bibliju, trebalibiste moliti Boga: "Dolazim ponizno pred Tebe poput deteta. Ne znamniti ne razumem značenje ovoga odlomka. Molim Te, prosvetli me."

Nije nužno da će vam Bog omogućiti da razumete ili saznate istinu uisto vreme dok čitate Reč. Ponekad dok hodate ulicom, nešto radite,spremate se u krevet ili se dižete iz kreveta Bog otvara vaš nous iomogućuje vam da razumete tu istinu. Jednom kad vam otvori vašnous, znaćete sve više i više.

Prema mom vlastitom iskustvu kao i iskustvima mnogih drugih, Bognikada odjednom ne otkriva istinu u svoj njenoj celovitosti. Ono štoprvo dobijamo iz čitanja Pisma samo je jedan delić, ali postupnodolazimo do spoznaje čitave istine Božje. Uzmimo kao ilustraciju istinuo autoritetu. Poznajem čoveka u Gospodu koji se četiri ili pet mesecizadržavao na toj istini. Bog mu je sve više i više pokazivao istinu gledeautoriteta kao što je izneto u Bibliji.

(3) U odnosu na propovedanje. Jednom me neko pitao treba li sepripremiti za propovedanje. Moj je odgovor bio da bi trebao biti

34

pripremljen svakoga dana. Mi svakodnevno moramo primati od Boga.Kad nam je u našem nousu pokazana istina koju nam Bog da je unašem duhu, spoznaćemo u kraćem ili duljem razdoblju čitavu istinu.Jedna se osoba ne priprema za propovedanje dva sata. To bi bilobeskorisno. Mnogi su duhovni ljudi u stanju čitavu godinu od Bogaprimati veliku i sistematičnu istinu u svoj jasnoći. Bog te istine pokazujenjihovom nousu da bi mogli hraniti sebe i druge ljude.

Sadržaj misli

I na kraju, u pogledu napretka u ovoj stvari obnove uma, postoji vašdeo koji morate učiniti, kao i deo koji mora učiniti Bog. Setimo se dasvaki obnovljeni um mora biti stavljen pod samokontrolu (čuvanje).Svako mora naučiti započeti i prestati misliti. On mora biti u stanjunadzirati sam sebe na najprirodniji način. Ne dopustite da spoljašnjemisli vladaju nad vama; ako je tako, vaša je misao bolesna. Time se,svakako, ne misli se da biste neprestano trebali analizirati svoje misli;jer ako budete to činili, patićete od žestoke glavobolje, to je nemoguće.

Nadzor misli treba biti prirodan − upravo kao što zatvaranje i otvaranjeočnog kapka ne zahteva razmišljanje niti zapovest, već se to činisasvim prirodno. Isprva će biti potrebno uložiti neki napor, ali će tokasnije biti sasvim prirodan proces. Mi moramo nadzirati (čuvati) svojemisli, ali to trebamo postići prirodno.

35

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

36