VISOKA KOLA ELEKTROTEHNIKE I RAUNARSTVA

SEMINARSKI RAD iz predmeta Ekonomika biznisa

OBRTNA SREDSTVA

profesor dr. Predrag Staleti

studenti Nenad Pavlovi NET-52/10 Milo Torma NET-63/10

pootpis

Beograd, 2011

SADRAJ:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Uvod.........................................................................................................................3 Pojam obrtnih sredstava....4 Upravljanjem obrtnim sredstvima.....4 Vrste i karakteristike obrtnih sredstava.....................................................................5 Klasifikacija obrtnih sredstava..7 Brzina obrtanja obrtnih sredstava..............................................................................8 Zakljuak...................................................................................................................12 Literatura i Internet sajtovi........................................................................................13

2

1

Uvod

Da bi preduzee obavilo postavljene zadatke i ostvarilo cilj postojanja mora raspolagati odreenom imovinom. Poslovna sredstva su najznaajniji deo ukupnih sredstava preduzea jer predstavljaju osnovu za obavljanje delatnosti preduzea proizvodnju, pruanje usluga ili promet robe. Prema ekonomskom definisanju imovine preduzea, sa jedne strane je skup razliitih sredstava koja se koriste i koja su u funkciji obavljanja poslovnih zadataka preduzea, a sa druge strane, to je imovina prema svom poreklu, tj. kome pripada i kome e pripadati u sluaju prestanka rada preduzea. Poslovna sredstva su neophodna za obavljanje poslovnih zadataka (poslovne delatnosti) i ona se prema svojoj funkciji (nameni) dele na: stalna sredstva obrtna sredstva.

Stalna sredstva su sredstva koja se pri korienju postepeno vrednosno troe nemenjajui svoje konkretne oblike. U njih se ubrajaju: osnovna sredstva dugorona finansijska ulaganja (ulaganja u hartije od vrednosti, udruena sredstva i banke, itd.). Obrtna sredstva u toku poslovanja preduzea menjaju svoje oblike i u celini prenose svoju vrednost na sledei oblik sredstava. U njih spadaju: gotovina zalihe (materijala, proizvoda, robe) potraivanja.

Pojam, vrste, karakteristike, brzina obrta obrtnih sredstava obradjene su o ovom seminarskom radu.

3

2

Pojam obrtnih sredstava

Obrtna sredstva preduzea predstavljaju imovinu preduzea i deo poslovnih sredstava koja se u celosti utroe u procesu reprodukcije preduzea. Pod obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troe u poslovnim procesima preduzea i ija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godinje. Njihov vek upotrebe je krai od jedne godine, a njihova vrednost se obrne u jednom ciklusu reprodukcije. Obrtna sredstva stalno menjaju svoj oblik i po pravilu nikad nemaju jedan oblik. Preteni deo obrtnih sredstava ine predmeti rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novana sredstva, gotovi proizvodi, poluproizvodi, nedovreni proizvodi, zalihe, kratkorona potraivanja i sl. Ona su u odredjenom trenutku u obliku sirovina, poluproizvoda, pomocnih i pogonskih materijala, gotovih proizvoda, novca, potrazivanja i dr., stalno krue i transformisu svoj oblik. Deo predmeta rada koje preduzee koristi se fiziki transformie u novi proizvod i ini njegovu supstancu, a jedan deo slui stvaranju novih proizvoda. To su raznovrsni pomoni i sporedni materijali. Novana sredstva i potraivanja prate tokove procesa rada i poslovanja preduzea.

3

Upravljanjem obrtnim sredstvima

Obrtna sredstva predstavljaju deo ukupnih poslovnih sredstava ili imovine preduzea. Zbog toga, racionalno upravljanje i dobro gazdovanje ukupnim obrtnim sredstvima i njihovim pojedinanim oblicima predstavlja znaajnu preokupaciju finansijskog upravljanja preduzeem. Savremeno finansijsko upravljanje obrtnim sredstvima, temelji se na racionalnoj analizi finansijskog polozaja preduzea i predstavlja veoma sloenu aktivnost za ije je sprovoenje potrebno mnogo znanja i iskustva. Osnovni cilj finansijskog upravljanja obrtnim sredstvima jeste da se odri povoljna finansijska struktura preduzea i zadovoljavajui stepen njegove likvidnosti. U okviru ukupnih poslovnih sredstava preduzea razlikovanje obrtnih sredstava, s jedne strane, i osnovnih sredstava, s druge strane, veoma je znaajno jer razlike koje postoje izmeu obrtnih i osnovnih sredstava ne zasnivaju se samo na njihovim fizikim svojstvima ve na njihovim razliitim funkcijama koje imaju u preduzeu, kao i nainu njihovog finansiranja. Postoje sledeci metodi finansiranja obrtnih sredstava: 4

Metod finansiranja prema ronosti vezivanja sredstava trajna obrtna sredstva iz dugoronih a povremene (sezonske potrebe) iz kratkoronih izvora. Konzervativni metod finansiranja procenjuju se ukupne potrebe za obrtnim sredstvima. Procenjene se finansiraju iz dugoronih izvora dok nepredviene iz kratkoronih izvora. Kombinovani metod pokuaj da se obezbedi i likvidnost I rentabilnost. Utvruje se prosena vrednost O.S. u toku godine to se finansira iz dugoronih izvora. Potrebe iznad prosene mesene vrednosti iz kratkoronih izvora.

4

Vrste i karakteristike obrtnih sredstava

Prema pojavnim oblicima obrtna sredstva bi se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to: 1. obrtna sredstva u novanom obliku 2. obrtna sredstva u materijalnom obliku 3. obrtna sredstva u prelaznom obliku

Obrtna sredstva u novanom obliku javljaju se kao gotov novac u blagajni i iro-raunima, namenjen za kupovinu raznovrsnih sredstava potrebnih za poslovanje preduzea, ili pak odreene finansijske transakcije preduzea na tritu. To su ekovi, menice, akceptni nalozi, obveznice, blagajniki zapisi i ostala efektivna novana sredstva. Obrtna sredstva u materijalnom obliku ine: sirovine i ostali materijali za proizvodnju, nedovrena proizvodnja i poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventara i ambalae. Sirovine i ostali repromaterijali javljaju se u obliku osnovnih, pomonih, energetskih i potronih materijala. Prema stepenu izvrenja obrade, predmeti rada se pojavljuju u vidu materijala, poluproizvoda, delova i nedovrenih proizvoda. Prema svrsi kojoj slui, reprodukcioni materijal moe biti osnovni, pomoni i sporedni. Osnovni materijal ulazi naturalno svojom supstancom u proizvod i ini njegovu osnovnu supstancu. Za razliku od materijala koji je ve bio predmet odreene delatnosti, sirovine su predmeti uzeti iz prirode koji nisu pretrpeli bitne promene u odnosu na poetni izgled i stanje. Sirovine su predmeti rada u ekstraktivnoj industriji i poljoprivredi (rude, nafta, pamuk i dr.), dok je materijal predmet rada u preraivakoj industriji.

5

Obrtna sredstva u prelaznom obliku javljaju se u vidu potranje od kupaca, za isporuenu, a nenaplaenu robu, ili usluge. Prema nainu pribavljanja i njihovom korienju obrtna sredstva mogu biti kreditno trajna, tj. sredstva za obavljanje redovnog poslovanja i obrtna sredstva za investiciona ulaganja.

OBRTNA SREDSTVA

Novac

Prelazni oblik novca u robu

Roba

Prelazni oblik robe u novac

Gotovina na iro - raun

Akontacija dobavljaima za materijale i usluge Akontacije za plaenje

Zalihe materijala i sitnog inventara Zalihe nedovrene proizvodnje i poluproizvoda Zalihe gotovih proizvoda

Potraivanja od kupaca

Gotovina u blagajni

Menice, ekovi, devize itd.

Zalihe trgovake robe

Slika. 1.1. Vrste i karakteristike obrtnih sredstava Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potranje i u obliku razgranienja. Prelazni oblici potranje mogu biti u smislu transformacije: 1. iz robne u novani oblik sredstava 2. iz novanog u robni oblik sredstava

6

Prvi sluaj nastaje u sluaju da robu ili proizvode prodajemo na kredit, kojom prilikom nastaje potranja koja e nestati u momentu kada dunik kupac doznai, odnosno isplati duni iznos. Prelazni oblik iz novanog u robni se javlja u sluaju kada potranja nastaju po osnovu unapred plaenog iznosa akontacije isporuiocu robe u svrhu pravovremenog obezbedjenja da isporuka robe bude na vreme i u traenoj koliini ili nekim drugim kupoprodajnim uslovima. Ovaj oblik obrtnih sredstava e se ugasiti u momentu kada isporuilac dobavlja isporui preduzeu robu, pri emu e se od prodajne vrednosti oduzeti iznos unapred date akontacije. Obrtna sredstva u obliku razgranienja predstavljaju prvenstveno prelazni oblik novca u trokove koji su predmet razgranienja u kratkoronom periodu. Za primer moe posluiti sluaj kada preduzee unapred plaa osiguranje za tekuu godinu ili zakupninu ili sl. U tom sluaju na relaciji transformacije novanih sredstava u trokove nastaju kratkorona razgranienja kao sastavni element grupacije obrtnih sredstava.

5

Klasifikacija obrtnih sredstava

U okviru ukupnih obrtnih sredstava potrebno je praviti razliku izmeu razliitih tipova obrtnih sredstava. S tim u vezi, diferenciranje obrtnih sredstava se vri prema: a. b. vremenu u kome se obrtna sredstva koriste funkcijama koje treba obrtna sredstva da ispunjavaju

U kontekstu navedenog, osnovna klasifikacija obrtnih sredstava sastoji se u njihovoj podeli, na sledee: 1) 2) stalna obrtna sredstva promenljiva obrtna sredstva

Stalna obrtna sredstva jesu ona obrtna sredstva koja ostaju investirana u preduzeu za sve vreme dok ono posluje. Preciznije reeno, to je onaj iznos obrtnih sredstava koje preduzee mora imati da bi se obezbedio minimum poslovnih aktivnosti preduzea. Stalna obrtna sredstva se uglavnom odnose na najvanije oblike obrtnih sredstava kao to su: novana sredstva, zalihe i kupci.

7

Promenljiva obrtna sredstva jesu onaj deo tekue aktive koji se poveava ili smanjuje u skladu sa potrebama preduzea. Te potrebe su uglavnom uslovljene sezonskim ili ciklinim kretanjima kojima je podlono poslovanje preduzea.

8

6

Brzina obrtanja obrtnih sredstava

Obrtanje obrtnih sredstava zapoinje nabavkom potrebnih materijala (sirovina ili poluproizvoda u industriji, namirnica, pia u ugostiteljstvu itd) i to je pretpostavka za poetak prizvodnje. Preduzee mora najpre posedovati vrednost u obliku novca pa se kruenje obrtnih sredstava moe prikazati i ovako:

Slika.1.2. Kruenje obrtnih sredstava Obrtna sredstva se u jednom proizvodnom ili poslovnom ciklusu koliinski utroe i vrednosno ulaze u nove proizvode. Ciklus obrtanja sredstava zapoinje se novcem, koji slui za kupovinu sirovina, repromaterijala i drugih materijala potrebnih za rad i poslovanje preduzea. Uz pomo ostalih faktora reprodukcije (radna snaga i osnovna sredstva) u procesu rada (tehnolokom procesu) stvara se gotov proizvod ili usluga. Gotovi proizvodi se prodaju realizuju na tritu i za to se dobijaju novana sredstva, koja se, ponovo, upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje. Na taj nain se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzea i to na poetnoj taki - novanim sredstvima, kao univerzalno raspoloivih za bilo koju namenu. U svakom obrtnom ciklusu obrtna sredstva u preduzeu prolaze kroz tri faze: fazu nabavke, fazu prizvodnje, fazu realizacije.

9

Slika. 1.3. Faze obrtnih sredstava Da bi se reprodukcija obrtnih sredstava uspeno obavila, to znai zadovoljila sve naznaene uslove uspeno obavljenog ciklusa reprodukcije, vano je i maksimalno uskladiti trajanje pojedinih faza krunoga toka sredstava. To je vano zbog toga jer se postie vei ekonomski efekat to se bre odvija svaka faza za sebe i sve zajedno, budui se angairana sredstva krae zadravaju u svakoj pojedinoj i svim fazama ukupno i bre se ostvaruje temeljni smisao reprodukcije da se na kraju ostvare vea sredstva od uloenih, a to znai odgovarajua zarada. Znai, to je bre kretanje obrtnih sredstava, uz ostale povoljne elemente poslovanja, mogue je ostvariti veu rentabilnost poslovanja, pa se zbog toga nastoji ubrzati obrtaj obrtnih sredstava. Odnos izmeu utroenih i korienih obrtnih sredstava predstavlja brzinu obrtanja tih sredstava u odreenom periodu. Brzina obrtanja ukupnih sredstava preduzea dobija se uporeivanjem ostvarenog obima obrtnih sredstava sa prosenim stanjem korienih, odnosno angaovanih obrtnih sredstava. Pod pojmom obrtanja podrazumeva se odnos dveju veliina od kojih jedna predstavlja kretanje sredstava, a druga je odreena prosenim stanjem obrtnih sredstava. Trajanje obrtaja obuhvata vreme koje protekne od momenta ulaganja novanih sredstava u materijal za obavljanje delatnosti, do trenutka naplate prodate robe ili proizvoda. Najjednostavniji nain izraunavanja prosenog stanja obrtnih sredstava je kada se poetno stanje i konano stanje obrtnih sredstava saberu i podele sa dva. Meutim, u sluajevima znaajnih oscilacija tokom godine, zbog neravnomernog nabavljanja materijala, izrade i prodaje gotovih proizvoda, proseno koriena obrtna sredstva se mogu utvrditi na sledei nain:

10

Koeficijent obrtaja ukupnih obrtnih sredstava predstavlja meru za ocenu uspenosti upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima. Koeficijent obrtaja je broj koji pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog vremenskog perioda (najee u toku jedne godine). Vreme trajanja obrtanja ukupnih obrtnih sredstava utvruje se deljenjem broja dana u godini sa koeficijentom obrtaja. Ono predstavlja vrememski period, odnosno broj dana u kojima je odreena masa obrtnih sredstava vezana (blokirana) u pojedinim oblicima obrtnih sredstava. Kao merna veliina brzine obrtanja obrtnih sredstava najee se koristi koeficijent obrtaja, koji se utvruje iz odnosa vrednosti ostvarenih rezultata izraenih ukupnim prihodom i angaovanih (uloenih) obrtnih sredstava, to se moe prikazati preko jednostavne matematike formule:

Ko =gde je: Ko koeficijent obrtaja,

Up

Pos

Up ukupan prihod preduzea u jednoj godini, Pos proseno raspoloiva obrtna sredstva preduzea u jednoj godini. Primer: neko poduzee je ostvarilo godinji promet od 1,000.000 novanih jedinica, a da proseno koristi 200.000 novanih jedinica obrtnih sredstava, tada je koeficijent obrtaja toga poduzea 5 jer to proizlazi iz ranije prikazane formule:

Ko =

1,000.000 =5 200 000

to je koeficijent obrtaja vei, to se angaovani kapital bre reprodukuje sa kraim vremenom trajanja pojedinih faza ciklusa reprodukcije i time se poveava broj ciklusa reprodukcije u jedinici vremena. Vreme obrtanja predstavlja broj dana vezivanja ili broj dana angaovanja kapitala u obrtnim sredstvima. 360

Hobs =

Ko11

Ovaj indikator je u direktnoj srazmeri sa koeficijentom angaovanja kapitala u obrtnim sredstvima, a to je i logino, u obrnutoj srazmeri sa koeficijentom reprodukcije angaovanog kapitala u istim obrtnim sredstvima. to je koeficijent angaovanja kapitala u obrtnim sredstvima manji, to je koeficijent obrtaja kapitala vei, vreme angaovanosti kapitala u obrtnim sredstvima krae, a efekat po kvalitet ekonomije uspeniji.

7

Zakljuak

Obrtna sredstva (imovina) su kratkorona sredstva koja mogu brzo i lako biti pretvorena u novac. Najbitnije stavke su gotovina, kratkorona potranja i plasmani, zalihe i invetar. Kratkorona potraivanja su obaveze koje kupci imaju prema kompaniji koja je predmet analize. Kratkoroni plasmani su najee plasmani u kratkorone hartije od vrednosti kao to su komercijalni zapisi i ostale hartije od vrednosti koje mogu u svakom trenutku biti unovene. Preduzea nabavljaju brojne materijale koje se troe radi proizvodnje proivoda ili usluga. Ovi se materijali u procesu obavljanja proizvodnje utroe, a prodajom naplauje se i vrednost utroenih materijala. Tako dobijena novana sredstva slue za ponovnu nabavku materijala koji se, kao to je vidljivo, obrnu u kraem vremenskom intervalu i ostvare vie krunih kretanja tokom jedne godine, pa se iz toga razloga i nazivaju obrtnim sredstvima.

12

8 Literatura :- Ekonomika preduzea, Blagoje Paunovi, Ekonomski fakultet, Beograd 2008. - Osnovi ekonomije, dr. Branko Medojevi, Ekonomski fakultet Beograd 2006 -Ekonomika preduzea principi i ciljevi, dr. Dragana Popovic, Beograd 2006.

Internet :http://www.sarovic.com/obrtna_sredstva.htm

13