Ocena Radne Sposobnosti u Psihijatriji

7/22/2019 Ocena Radne Sposobnosti u Psihijatriji

1/22

OCENA RADNE

SPOSOBNOSTI U

PSIHIJATRIJI


2/22

Radna sposobnost

Radna sposobnostje harmonian odnos izmeumorfoloko-anatomskih i funkcionalnih osobina isposobnosti linosti, s jedne, i zahteva radnog

mesta, s druge strane.

Ocena radne sposobnosti (RS) ima za cilj da kod

zdravih ili bolesnih osoba, proceni postojee,

odnosno preostale mogunosti za maksimalnoefikasan rad, ali bez tetnih posledica po postojeezdravstveno stanje.


3/22

Radna sposobnost

Radna sposobnost moe biti: privremeno poremeena (bolovanje)

trajno ili ireverzibilno izmenjena (invaliditet)

Bolovanje moe trajati najdue godinu dana.

Odluku o bolovanju donosi lekar opte medicine ili

spec. medicine rada, najdue do 15 odnosno 30dana, a due od toga lekarska komisija Fonda.


4/22

Radna sposobnost

Ukoliko se terapijskim postupcima u periodu od

godinu dana odobrenog bolovanja ne postigne

izleenje ili poboljanje zdravstvenog stanja u

stepenu da se bolesnik moe ukljuiti u rad, ord.lekar upuuje bolesnika invalidskoj komisiji.


5/22

Radna sposobnost

Invalidska komisija moe da utvrdi: Da ne postoji invalidnost

Da nema osnove za utvrivanje invalidnosti, jer

leenje nije zavreno Da ispitivanje bolesnika nije zavreno, odnosno da su

potrebna dodatana ispitivanja da bi se pristupilo oceni

RS

Da postoji neposredna opasnost od nastupanjainvalidnosti

Da postoji invalidnost


6/22

Radna sposobnost

Akutna ili trajana psihopatoloka stanja mogu bitivaan inilac koji blokira elju i motivaciju za radom,to uslovljava privremenu ili trajnu radnu

nesposobnost.

Rad kao bioloka, socijalna i psiholoka kategorija jeod izuzetne vanosti za duevne bolesnike, jer je

ouvana ili reuspostavljena RS osnovno merilouspeha u leenju i rehabilitaciji psihijatrijskihbolesnika.


7/22


8/22

Ocena privremene radne nesposobnosti Kod neurotskih simptoma nastalih kao posledica

traumatogenih faktora ili problema iz radne sredine

Kada je potreban psihoterapijski tretman

Kod anksioznih neuroza bez obzira na njihovu genezu Kod anksiozno-depresivnih stanja

Kod izraene konverzivne simptomatologije

Kod neurasteninog poremeeja (kraa bolovanja)

Kod hroninih neurotskih stanja sa akutnimdekompenzacijama


9/22

Ocena privremene radne nesposobnosti

Treba izbegavati utvrivanje bolovanja kod onihbolesnika koji imaju tendenciju da koriste uestala ili

prolongirana bolovanja, jer na taj nain dolazi doslabljenja odbrambenih mehanizama bolesnika ihronifikacije neurotskog poremeaja.


10/22

Ocena trajne radne nesposobnosti

Kod tzv.jezgrovnih neuroza gde sve dostupne mere nisudovele do poboljanja ili rehabilitacije

Kod OC poremeaji izraenog stepena koji traju barem3-5 godina

Kod fobinih poremeaja dueg trajanja Kod konverzivnog ili nekog drugog poremeaja koji traje

barem 6-10 odina, ako bolesnik esto koristi bolovanja ilei se manje ili vie kontinuirano

Kod onih bolesnika koji obavljaju takve poslove dapostojei neurotski poremeaj moe da ugrozi ivotpacijenta ili tue ivote


11/22

SHIZOFRENIJA

Procena RS shizofrenih bolesnika je od velike

vanosti, kako za samog bolesnika, tako i zadrutvenu zajednicu.

Ovi bolesnici su teko ugroeni: Zbog prirode psiholokog procesa koji uglavnom ima

hronian tok i dovodi do tekih oteenja linosti

Zbog poetka bolesti u najranijoj mladosti tako da bolestspreava sticanje neophodnih profesionalnih znanja


12/22


Posle akutnog sch uba paranoidnog ili katatonogoblika kada se uspostavi dobra remisija (u cilju

stabilizacije remisije).

Ukoliko posle uba zaostaju pojedini simptomi, sa

ciljem da se terapijom oni uklone, a oteenje linostiumanji

Trajanje privremene radne nesposobnosti zavisi i od

vrste posla koji bolesnik obavlja

esti recidivi dolaze zbog patogenog uticaja socijalnihfaktora kada je indikovano krae odsutvo iz radnesredine uz terapiju.


13/22

Radno sposobnibolesnici Koji su preboleli akutni psihotini ub sa dobrim

ishodom, posle sprovedenog medicinskog postupka

Kod kojih je posle ponovljenog psihotinog uba

dolo do dugotrajne remisije sa dobrim ishodom

Koji su preboleli nekoliko psihotinih ubova sadobrim ishodom i bez vidljivih oteenja linosti

Kod kojih je prisutan izolovan paranoidni sindrom saouvanom linou i pozitivnom radnom motivacijom


14/22


Bolesnici sa uestalim psihotinim ubovima, uzperzistiranje psihotine simptomatolofije, izraziteokupiranosti sumanutim doivljajima i izrazitog

nedsotatka motivacije za rad

Bolesnici sa estim recidivima i izrazitim oteenjemlinosti

Hronino-progredijentan tok bolesti koji je praendezintegracijom linosti


15/22

POREMEAJI RASPOLOENJA

Radna sposobnost bolesnika od bipolarnog oblika

zavisi od njihovog ivotnog doba, oblika bolesti,duine slobodnih intervala i uestalosti recidiva.

Danas su u prvom planu depresivni poremeaji kojisu u porastu, imaju razliite etioloke faktore, uokviru kojih su znaajni socijalni inioci za njihov

nastanak i tok, kao i znaajne socijalne posledicekoje uslovljavaju ovi poremeaji.


16/22


Kod prve manifestuje bolesti bolovanje treba utvrditi

onoliko dugo dok se ne povuku simptomi, kao i za

neki period kasnije stabilizacije psihikog stanja.

Ukoliko nije dolo do potpune remisije ili postojepatogeni socijali faktori, treba produiti trajanjeprivremene radne nesposobnosti.


17/22

Radno sposobnibolesnici Kod bolesnika mlaeg ivotnog doba sa vieepizoda bolesti izmeu kojih su dui periodi remisije Kod starijih bolesnika koji su imali etiri epizode u

poslednje dve godine

Kod bolesnika koji u svakoj epizodi pokazuju brzodgovor na antidepresive, a epizode su krae Kod bolesnika sa vie blaih depresivnih ili

hipomaninih faza i dobrim rekcijama na terapiju

Kod bolesnika sa depresivnim ili maninim fazamakod kojih socijalni faktori pokreu psihozu, na ijiishod se uspeno terapijski utie


18/22


Bolesnici sa uestalim epizodama bolesti (najmanjedve godinje) i duim trajanjem epizoda zbog loegodgovora na terapiju

Bolesnici sa uestalim epizodama bolesti i loimodgovorom na terapiju

Bolesnici sa prvom pojavom bolesti u 50-imgodinama ivota uz nepovoljne socijalne faktore.

Bolesnici sa telesnim bolestima koje intenziviraju

psihike smetnje Bolesnici gde profilaktika terapija solima litijuma

nije znaajno uticala na tok bolesti


19/22

ALKOHOLIZAM


Privremena radna nesposobnost za rad utvruje sekod alkoholiara koji obavljaju poslove koji mogu bitiopasni po njih ili po druge ljude i okolinu.

U vreme bolovanja treba sprovoditi leenje

Leenje alkoholiara se sprovodi uz rad

Nije preporuljivo da se bolesnici dugo dre nabolovanju


20/22

ALKOHOLIZAM


Alkoholizam dovodi di gubitka radne sposobnostiprimarno i/ili sekundarno

Primarna invalidnost uslovljena je optim propadanjemlinosti alkoholiara

Sekundarna invalidnostje uslovljena oteenjemorgana i organskih sistema (jetra, srce, bubrezi i dr.)

Trajna i potpuna radna nesposobnost alkoholiara se

utvruje kada je karakter i stepen svih oteenja takavda je i pored preduzetih mera leenja dolo doireverzibilnih oteenja na psihikom i socijalnomplanu.


21/22

POREMEAJI LINOSTI

Ocenu radne sposobnosti PL oteava injenica dapostoje razliiti i nepouzdani kriterijumi zadijagnostikovanje, kao i mogunost izraenevarijabilnosti moguih ispoljavanja ovog poremeaja.

U principu PL se esto u mlaem dobu javljaju naprocenu radne sposobnosti.

Uopteno, radna sposobnost PL je kraa od osoba saneurotskim poremeajima.

Trajna i potpuna radna nesposbnost se utvruje kodPL sa izraenim i tvrdokornim izmenama socijalnogponaanja i prilagoavanja, ukljuujui i radnu sredinu.


22/22

DIJAGNOZNI MINIMUM ZA OCENU

RADNE SPOSOBNOSTI

Psihijatrijsko ispitivanje

Socijalnopsihijatrijsko ispitivanje

Psiholoko ispitivanje

Telesno ispitivanje

Sintezu sveukupnog ispitivanja

Documents

Ocena Radne Sposobnosti u Psihijatriji