Odakle Dolaze Dabrovi latinica, Petar Matovic

8/10/2019 Odakle Dolaze Dabrovi latinica, Petar Matovic

1/90


2/90

aaan

gr

m

anagr

m

a

urednikAlen Bei


3/90

PETAR

MATOVIodakle dolaze

dabrovi

KULTURNI CENTAR NOVOG SADA, 2013.


4/90


5/90

Erozije


6/90


7/90

ZAVESE

J. Hristiu

Nou, ako na balkon izae, zvezde nee videti,

nita nee videti. Jer balkon je u gradskom jezgru,a elektrika skrila je proplamsaje objekata dubokogsvemira, koji moda vie i ne postoje. Prostranstvanastaju iz vrtoglavice, slika drhti kao na nestabilnojpovri, ne bez zebnje: ako u vidokrug ulete iviceprozora, ta ostaje izvan? ilu kucavicu ujekao eho na sonaru. Isto je oslukivati telo i kosmos,

ako se obazre. U varnici praska ostao je upamen okpoetka; luta i dalje, pregnantna u anonimnosti isvedoanstvu. Ali refleksija je neoekivani incidentpromene prostora. Misao i dim isto nestanu: Uronjenu svetlost kao u tamu. Panja se ne odvaja od obiljasjajeva. Ulino bletavilo ostaje nesmanjeno. Samo suzavese gue i bolje se navlae.

7


8/90

EROZIJA SOBE

Osmotriti, za promenu, stan spolja. Roletne

do pola sputene, sive i upljikave to u trakamaproputaju zrake, bez zavese pomerene u stranui uobiajenog torzoa u oknu.

Balkon ogoleo do eline armature: kao kljovetre ice nad prazninom. Na olucima korozijaugrizaka.

Sve tee je pamtiti unutranjost: erozijasobe! Slika nametaja u senkama raspada seu ivahnom sivilu kvarta.

Ispucala fasada zgrada ilet je za prste /mrljekrvi na zidovima opomena su za izdvojenost,kao organ to se vezala za emocije/. Rane suono to opominje da nema stubita, sobe ipovratka.

8


9/90

PRIPADANjA

Sneg sada provejava u drugoj stvarnosti

sredinom aprila, gde u jednolinom ritmuprati mesinganu ogradu onemoale seoskecrkve dok svetenik odlazi blatnjavim putemkoji ti vezuje pogled da se ne vrati ovde.

Ne puta lave u tu sliku, ivice joj se uvijajupod njim, ali nikako ne puta. I sve to

plavi te u sobi kao brze promene svetlosti

od prolenih oblaka. Naputanjem linearnostisavladane su prepreke, porozne sada su granicesvetova: nervni zavreci pale se od opaanjaekstremnih kontrasta, temperature boja itekao plinovi, kao uda: izdvojenosti redefiniu se,

uverljivosti podjednake su. Ako dopusti lave,prenue se kao telom u stranu, instinkt potvrujenepostojanje markacija, ovostranost samo je jednoprisustvo, sada se prepusti destabilizaciji zidova,njihovog belila i bledila, svetovima koji tamo pohrle.

9


10/90

KORIDOR

Putevi se rasprostiru kao talog u prevrnutoj oljici

kafe, haotine vizije. Automobili u picu: naglorazmnoavanje pantljiara po cestama: lanak samogromnog parazita, s uivanjem udiem naftnaisparenja: mir posle posla, ono u emu bih mogaoda zaspim snom pravednika: agnus dei.

Zrake bleskaju o metalik haubu, lome se o munjevite

branike. Torzoi iza oferajbni, neumorni portretiiz kancelarije, sa altera /seanje: bez razgovora,rutinski: zglob, peat retrovizor!/Tu ih spazim:istorija koja te na autoputu prestie, bez migavca.

Kakav idilini prizor: pui se asfalt, putari ufluorescentnim kombinezonima, drum drhti od mainau izmaglici miholjskog smoga. A straan je ovo koridor kilometar sat sudbinski opominje na svetoveu koje prelazi, sad ve iskusno poput hodaa na ici.

10


11/90


12/90

12

KLjUNOVI

Spori vikend junskog leta, pusta su podneva

i trotoari, u povratku iz nedeljne kupovineod cegera otkotrljaju se niz ulicu lukovina isunce, pred kraj opaanja razlue se u mnotvo:u kronje lipe ucvetale u gradu u kojem vienisi, tada te primi roj pela u sebe: prinosesvet iz medonosnog eluca u arhitekturu saa.Kada pelar otvori poklopce, rasprimo se,

ovog puta sa naraslim sporovima i mekucimau mislima. Meu nektarima u tamnim depoimakonice delovi su bili prinueni na celinu,preispitivanje. Diskontinuitet je dopustiosumnju, tmina nije deljena, tako su nastalikontinenti nepoverenja, sada to su planete

nerazumevanja bivam u drugim gradovima,pod prozorom drozdovi su: te jetke pevaiceneprekidno kljucaju, svaku klicu pred sobompozobae, ovog puta samo e se otkotrljatiputevi, bez lukovine, sunce zadrae

u svojim kljunovima i nas, i nas...


13/90

13

MAGNETNI POL

Na vrhu solitera bio je golubarnik. Vlasnika sam

viao retko: sa strau je prilazio volijerama, neopaajui me.

Bio je utljiv: vratanca bi kratko zakripala, kontrastbeline osmatrali smo u sivim neboderskim klancimakako se kruno podie, u svojim tajnim dubinama traeimagnetni pol. On ih je pratio, ja sam vebao strpljenje

due od cigarete.

Gledao sam ga i kako im prilazi dok stoje na obodukrova u povratku. Strpljivo i tiho, neno ih je hvataoi polagao u tu kavezoliku izbu, nijednog pri tomne odagnavi.

Sedeo bih na ivici, ar je goreo do prstiju: bravica bikljocnula, buni dah krila spleo se nad mojim temenom.Dim je ostajao, on i ja, poznati stranci, zdruili bismo seu tim daljinama.


14/90

14

POSLE OSVAJANjA VRHA SVETA

Trebalo je uspinjati se uz litice

sumnje, a to je tradicionalnavetina u zaviaju. Moralo seznati kako srce pumpa urazreenom vazduhu, kako radimozak u visinama, ivetinormalno u nepravilnomdelovanju organa. Pripreme

izvodili smo u otadbini.

Trebalo je savladati i grebene,te eljeve gleera koji istresusvaku vaku straha. I beline;njihova bletavost vodila biu oazu bogova. Do podne sunebesa bila pod nama, potomvrh bi okupljao oluje. Doi dodaha trebalo je, urazumiti sepri prvoj pomisli: ta sad?!

Elektrina pranjenja klicala su

pred nama, mogli smo se oslonitio munjonosne oblake. Vetar lenjo


15/90


16/90

16

DEFLACIJA, HIPERBOREJA

...Badnje je vee. Konobar, gost i

u oknu pare ulice gde karavani ubljuzgavici prokliu. A na ankubakar estine: svetlost lomivarku kaiprsta u ai: Kuda sad?Pogled se baci kroz prozordo toka to razmrska prljavi sneg.

...iroki ekran kladionice,bilijar, uramljene crno-bele

Alabamei teina praznika:kao kapilar, puca misaoo suicidu! ...Isprani, kolornitatu sevne na ruci to truleksomukloni alkoholne kapljice.

Prolaze badnjaci, kao pune isvetle porodice. Povui sena blatnjave rubove grada/rasveta tu nikada nee bitirazvedena/, farovi bodu telo.

Neto nalik tami i maloskanka za praznini mir.


17/90

17

FAMA O BICIKLISTI

Sunce pri, suhi oblaci zemlje, blickrig

bicikliste po seoskom drumu.

Naravno, nema tu nimalo poezije: muice sesudaraju sa telom, komarci bodu kao akupunkturisti/uf!, re teka kao i drum/, znoj sa ela kratko pauzirana obodima kapaka pre konanog sunovrata.

Povremeni udari otrih listova kukuruza, leto jebilo izdano u kiama, zelenilo u meanju safluorescentnim dresom sav svetluca, kao munja,

jedan ogroman svitac u zelenilu, u kiseoniku incident u razbujalosti!

Kakvo razoaranje: okruenje ti ni malo ne prija.Navikao si da u zamiljajima menja stvarnost.I na sterilno, isto belo u kome jedino moe da dela.


18/90

18

PALESTINSKI TRIPTIH

1. LAZAR

A okolo je pustinja. Jo jedna ovulacija.

Kazaljke udaraju po izlizanim ciframa.Nikad nije kui. Dokolica. Dnevni paklovi.

Kako se odrati, a ovo je obeani egzil?!,hasidske rese i burke lepraju na vetru,punom peska, punom mrnje.

etvrti, pijace, bombai samoubice,sirene, invazija kontrole, uaskolektiviteta! ta je sa intimom?!

Suteren: na ulazu svetlost zakripiu arkama masivnih vrata, staklo, mutna

arulja: odraz ujdurma krhotina.

Stubite, silazak, arhipelag ispranjeneambalae, reciklirajui koraci, memlai smrad skotina. Pauina ivci podruma.

Telo se slae uza zid, u oku, Oh: nozdrve

rairie se, podii u se umivena makovima:Ako te zaboravim, Jerusalime...!


19/90

19

2. JERUSALIM: disco ball

odlomci blokova crepljika

stratita malterastakla polupana

iza diskotekebila sam u okuar je kruiona udah

/u/kratko obasjavao lica

alom!

kao dimtela na podijumumehur sapunice u kojem sam

zarobljena sa meseinomdigla sam ruke od tih zidovadelim se u celinearhipelag, arhipelag!

alom!apuem i slavim

ekstaze koje me naglookruie...


20/90

3. KOSA

Tisi svuda

Tisi kolumbijski kokainporno artikulacija metalik stubplesaica u krvnim sudovimapulsacije

ovo telo raspadnuto ponavlja se u noimeu stropovima

mnoim se na pikselepo zidovimaimam neto isuvie lino sa Tobomotii u dalekobiu diodni Adam

biu diodna Eva

ja sam mainaja sam esidja sam Tvojaikona

20


21/90

KOMA

Kometa u suicidnom juriu kada probija

granicu sistema moe ostati samo da drhtiiza kapaka, u zamiljajima. Opaanje celineprivilegija je istovremenih spektara, vannjih nikada nee osetiti: kako se menja masabletave sfere, kako se oslobaaju kristaliu kosi kome, kako u sagorevanju gasa moduliraju

boje. Karneval otuenosti opomena jeza neuestvovanje, to se nee opaziti:planeta plamti elektrino. Odavde moe sepreneti ako razgrne sjajeve metropola kontaktne mree, krize istorija i ekonomija.Uoavanje je sluajnost, upozoravajuekao plin kada apue ulima.

Intrigiraju rasprostranjenja, ali postojanjetalasa, zraenja nevidljivih i reflektujuihkoji dre svemir na okupu, nee se osvestiti.Otvaranja, neprimetna i spontana, kreuiz razgradnji perspektiva, iz aorti, bez

hipertenzija.

21


22/90


23/90

Hipertenzije


24/90


25/90

25

CRVENA PIRANA

Pisak lokomotive, u tromom ubrzavanju

sipnja kotaa. U pari. Retrovizor smanjujecrvenu apku otpravnika i dnevnu svetlost.

Ova isprekidana neonka lomi, licasaputnika udvaja reljefno u oknukontura pomraenih predela.

Kondukter te drmusa, kartu uzima,njegova teka torba lee na tvoje rame,mehaniko kljocanje i poetak jeponiten: svetlo gasi odlaskomniz hodnik, ostaje pritisak noina tom ramenu: pod kapcima se umnoavajukrugovi, zeleni i plamtei, kroz njihpruga se probija i ine i pragovi propadajuna kraju nieg u beskonano: 1!, 2!, 3!:

kad se probudi, raspae se sintaksa,govor postae poezija i vie nemapogrenog razumevanja. Tad se tranice

ponovo uslonjavaju i sad je tosevernoafrika pustinja, stajalite


26/90

26

uz naftnu platformu; u pesku portret

svrgnutog diktatora:pisak!, crvena apkasmanjuje se u ogledalu kupea koje jeukradeno, i kad ponovo zatvori oi, moda jeplovidba:AzijeiJune Amerike, sipnjaod vlanosti i zelenila, babun je promakaokrajem oka, poezija je drugaija pirana,ovaj konvencija govornajloija je

komunikacija, kad se probudi, crvena apkai dalje se smanjuje, voz prolazi nedoijom,bez usporavanja.


27/90

27

ZVON BREZOV

D. Dragojeviu

No je belina i kaem neu vie.

Komarac mi fantomski kida bubnu opnu:avgust je i nemam kud osim ovim grafemamado makija dalmatinskog priobalja. Tu se rasturimna sitne muice i posne cvetove. I opet sveprovri od zujanja.

A tokom zime nita drugo nisam umeo bitido li teretni vagon na klimavim kolosecimapoduralskih oblasti. Sluao mucavo kloparanjesopstvenih tokova, nepravilni rad vazdunihkonica i mamurno hrkanje vozopratnihruskih kloara.

Bio sam i zrak koji probode nepostojeu masuunutranjosti, ali niija stigmata. Pratile su me

nepregledne ume, sluao kako breze, vitke,bez votke, zvone.

U sebi mogu dodirnuti sve, spolja nita.avoli iz neke moje dubine pakosno iskrenoapuu: Slede ti nova rasipanja, ona e tesaimati. Heklani reljef stolnjaka ostavlja

crvene brazde Marsa na mojim laktovima.No je belina i prokletinja i kaem neu vie.


28/90

ODAKLE DOLAZE

Telo poprima neprijatne oblike kreveta,

stolica, fotelja. Postaje drvenasto, i nouneznano otkud kroz sumnjive zidovedolaze dabrovi da trae grau za svojebrane. Dabrovi?!

Otresu malter sa sebe i pojure ka policama,knjigama, udovima. Lupnu repovima o njih

da podignu prainu pre nego nas odnesu.Vie ne mogu oterati taj zvuk, ni pokretomkojim pomisli odbijam.

Nestvarno prelazim put kao predmetiu njihovim zubima gubei mo zapitanosti.Nemam izbora, dolazi njihova vetinarekonstituisanja. Instinktom za sistemei strukture regulacije.

Urede ume u livade, ostrva naprave i izbena njima, gledam ih kao brana ili jezero: kakoizranjaju iz akumulacije! Iskuavam na sebi

maticu, ta voda kao da isleuje: Dabar si?Kaem: Dobro sam!

28


29/90

INE I PRAGOVI

To je mogue samo julskim prozorima.

Drhteim senkama dolaze stabla bogatareima: napokon ptice koje ne donosesunovrate i znaenja. Vetar lagano uvijau spiralu sve osim lia. I to se raspada,kao kada ine i pragovi izgube spojeve

na pustinjskim prugama. Zavese se zanesu

neprimetno, tada izbiju nepostojei prizoripod kapcima: troni ritmovi secesije, cvetnibalkoni. Traje opsada krunica, zuj muicabubri u vijugama dok se ne naseli u zid ili

krvotok. Svedoanstva evolucije su nijansesivila i nedostatak tumaenja: strahote ilarve uvek se prikriju. Umee vrednovanjaneophodno je, ne poput sunca ve morfijuma.

29


30/90

SKRETNIAR

J. Menclu

Dane provodim sam sluajui Glasa

i divlje guske sa oblinjeg jezera.U podrhtavanju podnica prepoznajemteretne kompozicije na rasklimanimkolosecima. Nekad se razleti perjeu naputenom kokoinjcu, kao snegbabe Marte. Ali toj slici neto

nedostaje. Mukatle premeteneiz seanja sa gradskih balkonai drugih postaja trepere na ragastovuovog prozora. Praha!, Praha!, ujemnajave i putnike, kao nedostajanje.Otac Elizar hrabrio me po izlaskuiz bolnice: Ukoliko eli da ima,odrekni se posedovanja. Ovaj mir nepomae pribiranju.

Imam crvenu apku, nikad stratuse:izjednae se pa nestanu u retrovizorulokomotiva. Nekad dolazi revizor

u san ili kancelariju i strogo daje miknjigu, Gilgamea: Koja je tvoja

30


31/90

31

dunost? Kako se zove? Upamti,

poezija je muka stvar. Zovem seHrma, Milo Hrma. Kako se prihvatapodrka? Skretniar sam, pripravnik.


32/90

32

VITANIJA

Beskrajni ritmovi dalekovoda u pustim predelima,

nedostaju lastavice na notnim zapisima uruavanjemonohromatskih nijansi: prizor slabi u naponskimpremiljanjima; to je nestabilnost frekvence i upad

sumnjivih umova. Ako prevede herce u boje,osluni njihovo nastajanje dok naputaju atmosferu:praznik rasplinjavanja poinje u prestajanju granica.

Samo je plamen prizma. Energija se menja pulsiranjemneoekivanih ideologija: arhitektura kontaktnih mreai naseobina. Organizmi i materijali integriu se.

Prenos tokova obezbeen je. Postoje prepreke, okantnibozoni, neophodne distinkcije kolorita kako odratipouzdanu transmisiju slika: dodirnuti emocije i seanja,vezati svetove, uspostaviti kontinuitet. Nastaviti.


33/90

33

SA GRANICE

Jer moe pisati samo na granici

katastrofe. Kad alarmno svetlo piskomkrene po polusnu. Od kojeg nateknu krvnisudovi do pucanja. Kao da pomahnitalifarovi razaraju ivice vidokruga. U paraliuembolu ganglija. Kao tokom isleivanja. Doktinjaju u tami kazaljke runog sata ispodzavrnutog rukava. Gde krv pljusne po

zidovima u prekidajuem svetlu./Sa dna mrenjae bokori se crveno.Preko beonjaa. Nikad od cvetova./

A to su samo otpori. Susedskom pozdravuprofitera povratnika. Trijumfu crvenog lakaaltera. Kreditnom ropstvu. Bolu i nenostiparkinga naputenog u recesiji. Karijernomutanju. Podrhtavanju horizonta u lobanjikada peteljka dodirne asfalt, u bucisaobraaja. Suncu koje se u zalasku povlaisa vrhova neboderskih klanaca, i asocirana detinjstvo. A trebalo je da je smiraj.

Stanje u kojem se ne pie.


34/90

TROPI

Open wide, kosmos nad gradom:

Prostranstva prostranstva i pustinje,zvezde i naputena sela, male Albanije:tuga je rairila lepa, bela albatrosna krila.

Soba: estice bleskaju u snopovimasunca, u poluokretu od kreveta je stolica,prazna kao no, odlazim i zrak, vrata

dok otvaram, ne okrznuvi me zamrzavascenu, iroko ostaju otvorena, tropipreuzimaju vidik, vidik pretvara seu nedogled.

34


35/90

RAZDVAJANjE HORIZONTA

Ona izdie. Na horizontu se ipak

nita ne dogaa. Okolnosti prirodei vremena to ne opaaju. A to nikone vidi. Oni se ve bave pitanjemsahrane. Tu priroda i ljudi bivajurazdvojeni. Kao planete.

I ona umire. Post festumrazmiljam

moda bi je jedinstvo dva kosmosaspasilo. A kad opet doe smrt, i ja uprestati da mislim na to ta je moepobediti, prepustiu se umiranju.Moda bih mogao osetiti duu kakostruji u vazduhu, ali ne predajem sepatetici. Nemam nita drugo osimiskaza; ni to vie ne smeta.

35


36/90

SLAGANjE LETA

Nije vie sigurna koliko moe dobrih rei da ispie.

Dani se mue na vrhuncu ege... Zastori su utamniiliprostor... Kolika snaga od dve ice u sijalici!

Silazi niz stepenice i obuva ute cipele sa tiklom,skraenom, na vetru haljina se pripija i ocrtava pubis,odlazi na livadu da izbrie granice lanaka i prezrele trave.

Oblaci se valjaju u tmurnim naviljcima, jo jedno letou njenim butinama: ta bescelulitna bronza, napetau lakom poskakivanju, ostala je da jo ponekad podrhti

u seanju.

Samo jo ona misli na ljubav, plodovi pucajuod zrelosti, vraa se da obuje crvene cipele pod sivimnebom jer na neobian nain uiva u slaganju boja.

Ona je poetesa, a lica-lovci zbunjuju jer joj jeneshvatljiva njihova nagla pouda... Poee da razmilja koliko jo moe dobrih rei da ispie u izdvojenostiod stvarnosti?

36


37/90

STOYA DOLL

Nikada vie neu gledati film Digital playground

produkcije, ljutit je bio otac. Mama, gortakinjaiz kotske, emancipacijom je ouvala tajnu.

ITje restaurisao stambene blokove.U osmobitnoj arhitekturi uzrastae naa ula.

Joystickpostade taktilno sredite sveta.

Dadilja je brinula o lepim vetinama: plesovimai ritmikom izgradih suptilnost neverovatnih pokreta.

Utoita intimnosti behu sintetike i svetlosnegrupe ekrani i laseri.

Menson je bio preokret, pokazao mi lepotubizarnosti: uivanje u poeziji. Spoznala sammajstorstva: kako sintaksu lomiti u opkoraenjuspontano kao telo u zahtevnim scenama. Kulminacijanije nuno seksualni in, ve umetniki.

Rime, latentno biseksualne, prenule bi me

zvunim poljupcima: u opingu, prelaenjuulice, na kastingu. Pisala sam stihove u tajnosti.

37


38/90

Grafit na stranjoj strani moje omiljene knjiare

privlaio je pesnike: My vagina is a flower,delicate flower.

38


39/90

Front: staklo, aluminijum


40/90


41/90

BRITVE

grad se otvara nou

svetlosnim trasama

farovi u dugim kolonamaizlozi reklame stanovidragstori

farovi farovi u neprekidnom nizu

plamene sablje odsecaju udovetmina

farovi farovi na mostovimapatrolni amac za samoubicehiperaktivnost sijalicatela plamte u znoju i diskotekamabukte poari u solima

ite rasvetepoklopce domova organa miljenjaotvaraju

neprekidne svetlosti pomahnitalerefleksije otrice

41


42/90

DESTINACIJE

Gde se niu bele kuice sa plavim oknima i

krovovima koji se prelivaju u puinu, izakamenih vrhova to cepaju mora, tamo seugnezdilo groblje remorkera. Oko trupovaplivaju korozija i mazut u zlatu sutona nasporim valovima. Niko ne zaviruje u utrobe,trula potpalublja, mainska odeljenja gdevrvi od kolomasti i demontiranih turbina.

Na pramac mulje veru se, sa paluba pena sepovlai, so spira zasienost farbe, zraci ne stajuda grizu ta ostarela korita odbaenu gvourijukoja se tvrdoglavo ne predaje. U kontrastu biva

uas galeb na katarci trepe, odmahuje. Uzmiei pazi da senka mu, kada se ukrupnjava u naletu,ne prekine liniju koja vodi vertikali. Da ne naruiprirodni tok odlaenja, tako misli. Mada zna da jedrugaije iza brda, gde bivaju tela na plaama ikorzoima, u brzim ekstazama. Radost potronjemora se odvojiti od ivota, pred njegovim krajem

crveni se, i to ne ispira ni more, ni sunce, ni nita.

42


43/90

NOVA HUTA: BUN

U naglim pesnicama ugljen-dioksidi

rasplinu se u pihtiji ege nad asfaltom.To je kolaps raskrsnica u avgustu,

uz spaljeni miris trave to je zaposeograd. Na trotoarima u stambenom deluponeko mre, kija u polenskoj inflaciji.

Pred zgradom je bun cvea, koje ne umemda imenujem. Ostao je neobran tokom bujanja,cvetanja i sada, dok prolazi. Ta navala bojaiznenauje u kontrastu iroke skale sivilastambenih kvartova.

Greh je ne poeleti ga, ne ubrati ga

ljudski je posedovati. Svet je takav: sijalicesa stubita, ratkapne sa felni, ahte nestaju.A on je nedirnut. Mora da su ga boje, takonestvarne ovde, uinile nevidljivim za elju,

primeujem u prolazu, ali jezik se zagrizenjegovim trnjem: to vidljivo, da li je?

A oboje je opasno i ni jednom ni drugom nijemesto na kvricama krvavim i izranavljenim.

43


44/90

44

GRADSKO ZELENILO

Vidno polje rastae se po rubovima, preliva

u asfaltne slojeve, u sivilo serijskih etvrti.Niz strme ulice sputa se tramvaj, tranicepod meseinom. Prizori gube boje u prekidimafrekvence. /Kokain je Menhetn u svetlosnom

zagaenju./ Prepusti se naletu perspektive:ukrupnjavaju se kupole hramova i gromobrani,

rotaciona bleskanja i alarmi.

Politika koegzistencije izbrisae granicetela i okruenja: mi smo jedan puls. Sa jatimagradskih ptica i betonom povezati se, bivatiu preletu nad trgovima, u strujanjima meukulama solitera. Utoita slede u mrei

antena na ravnim krovovima, u mrtvimuglovima razvija se pauina, tu se nalazineophodna patina: da se niti ne pokidaju,da zraci ne dosegnu. Nikad neemo bitisvesni kao telo dok ga proimaju talasi.

Samo je naizgled sve isto, golubije sivo,ali tako liava se otuenja, tako biva grad.


45/90

45

KORPORATIVNI NOMADI

Grad, svereflektovan trijumfalnim oknima,

streljao je odblescima kad bi naputalikorporativne solitere na kraju radnogvremena. Katkad uplaili bi jato gradskihptica da se raspukne u nebo, ostajali dugopod pevom kao u svetlosti: sretali su takoglasove nezahtevne spram sveta domorodaca.Razdeljeni na nekoliko jezika i trita,

izmeu virtuelnih mrea otadbine inapornih seanja, u ritmu:

Od metropole do metropole,od korporacije do korporacije neumorni ofisi!

Linije zidova ivice monitora /poslednjeodbrane intimnosti/:paralele umiru tiho.Biti izvan jezika na poetku znailo je samoodmoriti se.


46/90

46

KONTRASTI

To je pitanje boja, nedostajue dinamike / kontrasta

ara dadevnjaka, ako nema drvoreda i naboranih korau kretanju du avenija, tu su lica na skverovima

i trgovima. Iz pozadine prati ih ritmino kretanjegraevinskih kranova kroz izmaglicu gradskog smogai modulacije zvukova mainskih i ljudskih, sada

koloritni neboderi smenjuju sivoobraznost socijalneizgradnje: frontovi stakla i aluminijuma odblescicvetaju na njima!Ali to prezasienje boja donosi ne-

poverenje: menjaju se izvori svetlosti emotivnogdodira; jo samo na rubovima ostaju berbernice imleni restorani patiniranog linoleuma, ta dolazi

od neopranih stolnjakai jakih mirisa kuhinje?,egzotika smenjuje nostalgiju, vetar koji ti preko licapree na raskrsnici pokrene propelere neuzemljenog

ventilatora iz nekog drugog vremena, roj a-ha

muica: tako se remeti linearnost, tako se ulaziu ume i klance, tako se kae da je sve u redu.


47/90

47

GROMOVITE

Asfaltnom trakom ulice ivica televizijske slike

izbijena je, sada su to pomeane dimenzije. Polensilicijuma koncentrie energiju. Svet dolazi

iz utinice. Samo taj zvuk kao srca u grudnom kouatlete pravi smetnje u pojavi hologramskog okruenja:redova etaa, putanje drvoreda i ivinjaka.

Biosimulacije ne dolaze iz laboratorije ve iz emocija,boje pucaju u ivcima, impulsi su prepunili aorte, telopreobraava se u gromovite: raspreni kao svetlost,

transpersonalnost nas saima. Neni smo transmiteri,plutamo u zracima lasera bezbedno kao u posteljici,van frekvence vaseljene. Mi smo jeres, i teimo se time.


48/90

48

KRAKWKATOWICE /BALICE/

Minimalizam stie uzletanjem avionskogokna: nedugo jo u razaznavati vertikaletvornikih dimnjaka, njihove ugljene dahovekako goje nebesa, oluju neu doekati:munje odaju mreu crvenih signala predajnika,otkrivaju obrise: nema vie gradova, samonepregledna konglomeracija. Renesansni trg,

pojaan blescima sa crkvenih kupola, sad jeperiferija, prevazien je centar / okupljanjaizazivaju podozrenja. iroki frontovi asfaltaza neometani transport radnika, nesagledive

jednoobrazne proizvodne hale, u njimagrmljavina se obezvuava: ovde me dostie

sunce i fabriki osmesi osoblja nad oblacima,iza kapaka ostaju apsolutna sivila: tako cvetajubesmrtni pogoni lezije. Ne zavaravajte se,

ove svakodnevne apokalipse varke su

na koje smo navikli. Postoje samo obine,neobjanjive ljubavi i prozori kojim se vraamo.


49/90

49

HRASTOVI ILI KIPOVI

/VEZE/

Ptice naseljavaju oblakodere i tornjeve hramova, pevoponaa biotehnologije i maine: to nisu komarnevizije, samo prihvatanja. I organi primaju zraenja

baznih stanica: signali blete alarmno u elijama.Mapiranje organizma je u prepoznavanju velegrada.Veze nastaju u neuhvatljivim ritmovima, impulsi

prenose se u zidove tkiva i graevina, krvotokei kontaktne mree, kroz njih pamte se bionikeideologije: iroka skala sivila prerasla je u zasien

kolorit jeftinih displeja: svet i dalje opstojavau okantnim opsezima. Na raskrsnicama i krunim

tokovima dominiraju hrastovi ili kipovi svetaca:

pod njima tinjaju svee, van toga postoje samografiti: itulje premetaju se na fasade jarkimbojama. Samo pred smru sve manje crveni se,

tako otpoinje potpuna sinteza: poput sunca

u vetrovitom proleu kada iznenadno preleti licem,grad blesne u vas, kao u samo malo drugaijeg sebe.


50/90

50

SA KRAJOLIKA

Industrijskim pejzaima dominirae crno-beli

hramovi zlatnih kupola i fluorescentnih krstova.Drava: pogon u beskraju.

Magnetne oluje razbijae piksele u digitalnimvizirima proletera. Hidrauline prese usporavae sedo frejma: slika i repetitivni ritam bivae razdvojeni.

Naa potomstva spavae u metalnim opiljcima.Sterilnost je u laboratorijama za proizvodnjuvremena i boja.

Nomadske naseobine biomehanikih radnikaustalie se u krajolicima jezera tenog metana.Zatitni kombinezoni reflektovae jezike plamenovaiz visokih pei:poar u praskozorja!Monohromatskiskafander birokrate kontrolisae izdrljivostu mehanikim zvukovima alarmnog svetla.

Istorija e ostati bez depoa. Naftna isparenja, ugalji spaljena guma: tako je sve poelo, tako je mirisalo

detinjstvo.


51/90

51

Kada bude proao pored polietilenskog kipasveca, novi od uranijuma ubaci mu u rupicu

na bradi, zasvetlee mu oi i usne to kau:Dodirni me, dodirnue proizvodni proces!


52/90


53/90

Putovati u Utreht


54/90


55/90

55

UTREHT

Bili smo u Utrehtu, bejae tamo

strano stratite limuzina: sve jevrvelo od karoserija, skrenihi ispeglanih.

Ko se ogledao u njima? Albanci,Rusi i Jugosi! Nigde Holananina,Flamanca, nigde tanog Evropljanina!

Kakva je ovo pijaca? Kakva je ovopoast dilera i lovaca u mutnom?!Kupuju automobile na tone! Delove na dakove!Gume na prikolice!

Doli su kako nikad nisu:sa novanicama u plastinim kesama,

muzejskim leperima, doli susa svojim prostitutkama,piritusima, brljuama i krompiruama,doli su da trguju naim ubretom,bez elje da se zadre, a da se vrateu svoje istone i june nesree, bez zavisti,doli su da obave transakcije i odu u sopstvene

brloge jer varvari jesu varvari, a reenjasvima su nepotrebna.


56/90

56

JUGONOSTALGIJA

Kreem se kroz poludivljinu, rastinje

koje se nemilosrdno razbujalo u batamave deceniju-dve naputenog zaseoka.

To je dodirnuta priroda: tu su ljiviikoji probijaju plastiku zguvanih flaai najlon dakova; u intimnom spletu zmijei kablovi sruene elektrike; gljive elino

zagrljene felnama; ra i barica motornogulja: krvavi hibrid duge.

Kroz kadar zamaene oferajbnevrebaju te proleterske oi ispodrashodovane radnike kape.


57/90

57

ALIBI

To je miris gume, benzina i krompira

spaljenog u mastina obodu / margini grada,gde su perionice i vulkanizerske radnje,radnike barake i izbeglike,socijalna stanovanja skandinavskih vlada.

Pocrnele i ogrubele ruke

domaica, otrih pazuha.Naoare za sunce / katalozi / minke,mlade / razvedene / pune dece,spratovi / nokti / grudi / kosenadograeni, spratovi jarkih boja.

Dvorita kraj tranzita, plastenicipod kuama. Pesticidi, gare,sprenost i zemlja alibi jearhetipskih rtava / okida jeu stolu okrugle dokolice krize / tranzicije / prezaduenosti:sricanje zavere Jevreja / pedera / bogalja

/ bankara, u melosu plastinom.


58/90

58

Modernost prodire oljicama kafeekolokom sveu: koliko dugo truli hartija,

a ne ideologije?!


59/90

59

BUDIMPETA

Zidovi se jutrom oslanjaju na mnogobrojne senke:

to ketmani na zavode za zapoljavanje biciklima kreu.Po nevidljivim spojevima, bez oslonca ostavi, pucajufasade. Svakodnevno angaovani su moleri, na izmakumaterijal je za glazure: birokratije e podesiti cifre,transparentni bie ispuni. Opasnost vreba iz tumaenjanepostojanja.

Dodirni se i bie ti dobro, odjekuje sa razglasana trgovima, vremena su recesije.Ko ima luksuzneverovanja?

Buja buka mlitavih lanaca, nepodmazanih zupanika,tako preko zavesa u spomen stamben blokove ulazesvetonazori, sistemi i komari. Svesnost se gojiu potpornim stubovima: hvala strepnjama jer susnoplja slabe trske okupili.

Sa zvunika na skverovima promiu jutarnji aplauzi.Jata golubova lepetima u dalekomet odu i raspuknu seu srednjoevropsku oblanost. Reenja su laka, ali

po navici i inerciji, radi ravnotee, nee se, niko,farbe i biciklist odrei.


60/90

60

MURTI BING /Helm edition/

Gigantske razmere spomenika kao pred antikim

hramovima ne menjaju se, samo orua: to su herojinacija, rada i korporacija, sa maevima, zupanicimai aktovkama. U njihovim okriljima crvene senkeneuverenih na trgovima. Katkad tu ne razaznaju lepet

gradskih golubova od aplauza iz tronih razglasagovornicima na ultra-wide skrinovima. Neprirodna

rumenila naminkanih obraza, zato uverljivija suu prezasienim bojama okruenja; nema bora, vidljivihtragova prolaznosti dok saimaju prvo lice mnoineu sebe, razdraljivo: Mi! To je pakao, osmeh bivaironijom, vedrina se motri sa razlogom.

Kolhozi miljenja i saoseanja graane preuzimajudobrovoljno; kako svariti muninu?Organska promenasvetonazora sada se odigrava u umeoj tehnologiji.Zamisli itanje mehuria kao uzvieni apat u vanomtrenutku bogosluenja /odagnaj leptiricu sumnjeod votanice, ne cvre krila, samo mozak/ prikloni seneprekidnim paradama istina i progresa, dugi marevi

tako te prihvataju, u kolonama postie toplinu: nas euvek podravati aplauzi sa javnih razglasa.


61/90

61

KOTLINA

Ovde svetlost provejava kroz ve na balkonu

i vetar lista stranice knjige odbaene u oak.Otrenjujue je blago sunce podneva u domu.Vrata otvorena su i zavesa nadima se. Tu supokreti koje ne uje, ali moe ih osetiti iakonisi tu. Zuj pela saima neprisustva u lipovimkronjama oblinjeg drvoreda.

Iz pozadine dopire umirovljeni bariton spikeraDnevnikadravnog radija, sa kuhinjskim mirisimasusedstva, u iskusnoj tenziji prema godinjimmenama. Podseanja, asocijacije i kumulusi prizornadrastaju. U emuse deava prolee? irokimfrontom stie sivilo, oprezno, i strogo kontrolisano.

Krakov, 2. april 2013.


62/90

VITA BREVIS

uta magla poderala se po vrbacima,

svetlost visi u pramenovima, lepetkrila patke ostao je u njima zarobljen.To je movara: prizori se, kao malarije,odatle pokreu.

Kada se razie maglutina, ostanenaputena palanka: kue i kratke zgrade,

oronule sa novim sustanarima, ivuljkama,farba je oljutena, stolarija izjedena,ujutro izlaze kloari i put prestonice kreu,u predveerje se vrate i greju na vatriideja i vokala.

Vazduh je slobodni surfer u domovima,usamljenik bez zapreke. Beton se kruniu nevidljivim esticama, razara ga trajnostbez intencije. Rad lezda pretpostavljen jeu smoli na korama stabla. Tako sklopiti

pakt sa tiinom? Udalji se da oseti kakoutati biva spektaklom.

62


63/90

STAKLO, ALUMINIJUM

Pogledaj!, zima prolazi, led se povlai

sa okana autobusa to stiu sa periferija,ne prepoznaje samo lica pealbara ve ipomeane melodije drugih jezika u picu/tolerancija jo opstojava meu doljacima/;po staklenim kulama plove nebesa i konturestambenih etvrti iz daljina, iznutra sluajnaneonka razbija monolitnost refleksije: ponovo

dolaze doseljenici u Galiciju, ali Jevrejinikad vie /samo za praznike moe ih videtikao performanse seanja/: Dani kulturaiezlihzajednica u katedralama, turiste okupljajucentri manjina, sinagoge preobliene su u markete,i gavranovi, svedoci oe, napokon naputajuova mesta. Ali prestajem da se bavim znaenjemdok ih gledam kako irokih bokova tromoposkakuju i posle sedamdeset godina. Kada seizgrade kompleksi nebodera multinacionalnihkompanija, tada nastaju reflektujui klanci,prolost se prerasta, kroz njih ogledae senevremena, nikako istorija.

63


64/90

PROLEE U GALICIJI

Ostajemo sami. Mi i aure na nasipu zaboravljene

od rata. Reka je to izbacila. Rodi je probijeno kriloi krvari sada u polju zbog neopreznih lovaca. Nasnegu koji ubrzano kopni. Okolo su borove ume,odatle pristiu vozovi. Kilometri po asu raznesu

huku i vetar to probije kapute, kosti i meso. Naglipoluokret od pruge i pramenovi se uvijaju, lome.

U brzometnoj refleksiji koloritne mrlje profili/ konture to blede u oknima. To smo mi. Raspreniu oseanjima koja ne dopiru van. Kao ni svest

o ovim predelima, o Galiciji. Ozelenee, ali naegprisustva nee biti u zamiljaju. Brujae prastarapoljoprivredna mehanizacija, srea seljaka poljskihi ukrajinskih opaala bi se u dimovima motora

sumnjivog zvuka i lula nigde ne bih uo toliko pticaiz klasja, bunova, umaraka kao tada, video tolikorai kako se povija na suncu / vetru / avgustu.

Plodovi oranica narastaju im u licima, ispod osmehanema rovova, aura, masovnih grobnica, izbledelog

64


65/90

jidia na sruenim spomenicima kao na tim poljima,

tu je samo radost pluga to prevre zemlju, postoje

koloseci negde,etve su ovde izdane, tetada propadnu,dok ima cvetanja, korenovi se ne ispituju,uje li zrikavceu noi, nita se nije poremetilo,kraja sveta nije bilo, zaista nije bilo.

65


66/90


67/90

67

Pod osvetljenjem ne bleska

nijedna estica, nita: iza staklenogfronta guraju se koferi.

Posebni popusti prevoznikana povratne karte do Osvjenima.

Planina obue u vakuumu

iz jednog koraka nestala bi.Nikada se ti onovi nisu istroili.

U malom gradu nisam imao izboranego itati o Holokaustu.

Sada ivim u Krakovu, svuda susuveniri. Neu o Auvicu. Kadapomislim na zaviaj, zautim.


68/90

MERKANTILNA HIRURGIJA

Zamirio sam i ekao da me ubiju.

Stopala su zaboljela od hladnih ploica.Dok su odnosili le, krv se slivala meumoje none prste.

Operiraju mrtvaca, organi se smrzavaju,elisa se zahuktava, oh!, letjet u prekooceana u runim friiderima.

kripa arki, sijalica me oamarilapo kapcima, unervozio sam se, vojnik jemirno otpuhao dim u moj visoki tlak.

Koliko staje jetra, srce, posebice zalisci,bubrezi mlai, stariji, puaki-nepuaki?A otpad: kosti, vene, utroba, crijeva? Mogunostreciklae? Koliko njih e me posjedovati?!

Biblijski sam se tjeio: telo se dekonstruie,perspektive se umnoavaju.

68


69/90


70/90

70

PLI

Utapam se u pocepani pli, istanjene sunere

i oslabljene federe u kupeu: to je gvozdenagranica. Tu me sabija koncentrisani glas

svih njih. Strahovi /gmizavci pod koom/nevina su zabava za saputnike: tako senasmee i podele tople hlebove gostoljublja.

Kada je trebalo buniti se, zajedno sa ostalimanisam se bunio. Mogu se odavde premestitisamo u zrak koji prodire kroz gusto lie lipe

na kraju leta, negde u seanje to objanjivoiskrsava sada kao bedem ili rov. U tajnimpregradama vagona nema vie ilegalnih cigareta

ni subverzivnog saoseanja prema susedima.Stradanja u prolostima obuzimaju prizoreu oknu: bujne padine zelenila dezintegriu se

u pustinje: kada tajno pogledam u ivice usana

govornika, ujem otkucavanje tempirane zime: nitane cveta, izvrnuto korenje, vetar brie istinom.


71/90

71

SUVENIR

Z. Herbertu

Taj govor jo uvek moe uti kod zanatlija

pred penzijom sa periferije srednjoevropskihprestonica, i ove starice to prodaje cvee na trgu

u Krakovu /mada nedostaju sagovornici koji sunestali u metamorfozama: tranzicijama domovimaza nezbrinute korporacijama/, turisti ga oslukuju

panoramski i bez znaenja, uzeli bi ga kao suvenir,ali ta uiniti sa govorom parabole i solidarnostiu vitrini? Sada vetar razvejava polen iz ovih krunica

a ne oblanost, pred njom se misli na jug i sudbinukad se progovori o istoriji.


72/90


73/90

POEZIJA JE DRUGAIJA PIRANA

Prethodnom zbirkom Koferi Dima DarmuaPetar Ma-tovi je pruio sloeni pesniki svet u kom su teita postup-na samoposmatranja i samopreispitivanja u kamernim okvi-rima, detektovanje rasapa vrednosti oscilovanjem izmeurezignacije i bunta, i fino profilisanje (i ironizovanje) emo-tivnosti podstaknute ljubavnim situacijama ili seanjemna preminulog oca. Mnogo toga je drugaije u novoj Ma-tovievoj knjizi, uz prepoznatljiv zajedniki imenitelj i u

zbirci Odakle dolaze dabrovinadograuje se, prevrednujei (pre)oblikuje visokomodernistiko pesniko naslee lali-evske i radovievske provenijencije, uz bitno prekrajanjenjihovog injela senzibilitetom i postupcima bliim aktu-elnom pesnikom trenutku.

Koje to promene u Matovievom pesnikom svetu dono-se Dabrovi? Putovanje ije su stanice pomno organizova-

ni ciklusi moe da otkrije kako pesnik postupno proirujehorizonte svog (pesnikog) iskustva i raspakujui koferesmelije ispituje uglove svoje subjektivnosti kao i odnosprema (politikoj i drutvenoj) stvarnosti. Ve pesma Za-vese, uvodna pesma prvog ciklusa (Erozije), nagovetavairenje perceptivnog radijusa u okviru kog se pronalazepodsticaji za dinamiku unutranjeg ivota. Krenuvi od Hri-

stievog dijaloga sa predmodernim doivljajem postojanja(Nou, izai da gleda zvezde, gleda sudbine), Matovi

73


74/90

preinauje tu perspektivu u depatetizujui, latentno nihili-stiki ugao gledanja (Nou, ako na balkon izae, zvezdenee videti,/ nita nee videti). Takav iskorak iz intimi-stiki intonirane poetike sobe dominantne u Koferima, bojen

je obnavljanjem susreta uenja i zebnje pred svetom,ovoga puta prelomljenog kroz subjektivitet koji se iznova

posuvrauje u sebe, suoavajui se sa sopstvenim solipsi-zmom (Prostranstva nastaju iz vrtoglavice) i prepozna-vanjem stare/nove analogije izmeu nedostupnih kosmi-kih prostora i somatskog plana (slika drhti kao na nesta-bilnoj/ povri, ne bez zebnje: ako u vidokrug ulete ivice/prozora, ta ostaje izvan? ilu kucavicu uje/ kao eho nasonaru. Isto je oslukivati telo i kosmos).

U tako postavljenom odnosu unutranje i spoljanje sfe-re refleksija je neoekivani incident/ promene prostora,kljuni regulativni inilac pri formiranju mnogobrojnihopisa u Dabrovima. Upravo u ravni deskripcije moe se tra-iti prepoznatljivost Matovievog umetnikog postupka predoavanje stvarnosti razlae se u metonimijske detalje,metaforine konstrukcije koje ne zaguuju reenini tok,

fragmente prostora/ambijenta koji iniciraju impresiju, ili pakbivaju pojaani do perceptivnog bleska, esto zatam-njujui okruenje izdvojene percipirane sitnice. Sve toneretko biva generisano rekonfiguracijom opne svesti ko-

ja u posmatranom pronalazi podsticaj za kontemplaciju,pruajui, od pesme do pesme, raznolike stepene poro-znosti i meanje unutranjeg i spoljanjeg, dozvoljavajui

esto da se u opisanim komadima stvarnosti nasluti pri-guena parabolina nit.

74


75/90


76/90

delovi su bili prinueni na celinu,/ preispitivanje. Cikluszatvara pesma Koma, u kojoj se jo jednom potcrtavajudva lica promena u odnosu na Kofere najpre, linija ho-rizonta moe da se pomeri u kosmike prostore, ime seojaava univerzalna dimenzija oblikovane situacije. Drugastrana tog postupka zapravo je nastavak introspektivnihtendencija iz prethodne zbirke, sa izrazitijom sveu dapercipirano biva nadometeno zamiljajima, imaginativ-nim radom: Kometa u suicidnom juriu kada probija/ gra-nicu sistema moe ostati samo da drhti/ iza kapaka, u za-miljajima.

Naredni ciklus Hipertenzije donekle nastavlja preoku-pacije zaete prethodnim ciklusom (transformacije lirskogJa i dominacija razlomljenih i subjektivizovanih deskripcija),i to u pesmama Zvon brezov i Odakle dolaze, uz pojaa-ne reflektore usmerene na razgradnju unutranjeg ivota.Meutim, dve podteme daju specifinu nijansu tom ciklusu to su refleksija o inu pisanja i njegovoj egzistencijalnojteini, i izdvajanje enskih autsajderskih figura, uz preplita-nje ta dva motivska arita. Pogotovo prva (nezaobilazna)opsesija predstavlja smisaonu osovinu uvodne pesme ci-klusa, Crvena pirana, u kojoj neki od inicijalnih stihova(p)odravaju deskriptivni manir postuliran prethodnim pe-smama (Ova isprekidana neonka lomi, lica/ saputnikaudvaja reljefno u oknu/ kontura pomraenih predela), dokse u nastavku ve sugerisana deobjektivizacija percepcijeizrazitije uslovljava oscilovanjem do sna i natrag, bez poisto-veenja doivljavanja sveta sa empirijskom opipljivou

76


77/90

77

(pod kapcima se umnoavaju/ krugovi, zeleni i plamtei,kroz njih/ pruga se probija i ine i pragovi propadaju/ na kra-

ju nieg u beskonanog: 1!, 2!, 3!). U narednim stihovimanad-instanca opisuje stanje subjekta koji je u fokusu, doknjegovo premetanje u prostoru postaje parabolini okvirunutranjeg putovanja pri procesu pisanja, uz zadranumogunost referencijalnih osnova (kad se probudi (...)sad je to severnoafrika pustinja (...) i kad ponovo zatvorioi, moda je/ plovidba: Azije i June Amerike, sipnja/ odvlanosti i zelenila).

Vana je imanentna poetika koja se iz takvog postupkamoe itati ne elei da njena svojstva formira u strogojanalogiji semantikog i izraajnog plana (to bi podrazu-mevalo reaktiviranje neoavangardnog naslea i iskustvapoezije loma jezika), pesnik dubinski rad pesnikog je-zika posreduje metaforama nomadskog kretanja upuu-

jui na svojevrsno predvodnitvo lirskog govora, ija ne-svodivost sugestivnije zahvata dinamiku subjektiviteta i slo-enost sveta nego stroije kodifikovani diskursi. Drugimreima, iako je dat iskaz koji inspiraciju pronalazi u dekon-strukcijsko-avangardnom iskustvu (raspae se sintaksa/,govor postae poezija), reenina fraza ostaje stamena ipregledna, svedoei da je Matovi u osnovi pesnik reflek-sije i prevoenja u kontinuirani izraz razgraujuih svojstava

jezika/subjekta. (Samo)svest o rasipajue-diseminacionimprocesima u (pesnikom) jeziku posreduje se metaforamakoje e, osim znaenja o prirodi pesnikog govora, zahva-tati i tropian opis diskontinuiranog, dezintegriueg stanja


78/90

sopstva. To je posebno podrano ukrtanjem osobina bud-nog stanja i snova (kada se subjekt probudi, raspae sesintaksa/, govor postae poezija): ono to je specifino zasan noeno metaforinim nabojem pripisuje se svesnomstanju i (sa)uestvuje u opisu subjekta.

Otud se moe rei da Matovi nenametljivo dinamizujerefleksivni pesniki izraz, manir vaan za nae savremenopesnitvo i uopte za modernu srpsku liriku, nastojei daostane u onome to mu je imanentno ispitivanje konfigu-racije sopstva preglednim pesnikim izrazom uz svestda sam rad jezika i obostrano krivudanje pesnikog govorai egzistencijalnog iskustva, ne obezbeuju uvek ukrtanjetih putanja po volji subjekta. Poezija je drugaija pira-na, kae se takoe u zavrnici pesme Crvena pirana, neona ije osobine jasno poznajemo i koja moe poprimitialegorijsku funkciju, ona/poezija prodire stvarnost natee predvidljiv nain i odvodi subjekt nedoijom,/ bezusporavanja.

Izrazitijeg egzistencijalnog naboja je pesma Sa granice,u kojoj se obnavlja ideja da su rubna stanja duha i graninaiskustva najpodesnija za pesniko stvaralatvo, i u kojoj setakoe priziva stanje sna, ili, preciznije, stanje izmeu javei sna (zvui poznato) kao analogon kreativnom inu (Jermoe pisati samo na granici/ katastrofe. Kad alarmno sve-tlo piskom/ krene po polusnu (...) Kao tokom isleivanja.Dok/ tinjaju u tami kazaljke runog sata). Pesma Slaganjeleta, pak, implicira neto drugaiju viziju pesnike figure,ironino intoniranu prikazuje pesnikinju u eterinom,

78


79/90

zanetom stanju duha, ispod ega se nazire i njena nejaka pe-snika imaginacija (Nije vie sigurna koliko moe dobrihrei da ispie/ (...) Samo jo ona misli na ljubav, plodovi pu-caju/ od zrelosti, vraa se da obuje crvene cipele pod si-vim/ nebom jer na neobian nain uiva u slaganju boja./(...)/ Ona je poetesa (...) Poee da razmilja/ koliko jomoe dobrih rei da ispie u izdvojenosti/ od stvarnosti).U tom srastanju ironije i empatije Matovi krijumari i deoautopoetikih principa, sugeriui da se u neposrednijemivotnom iskustvu, u ne uvek privlanoj stvarnosti, moguojaati imaginativne snage. Pogled iz autsajderske pozici-

je, takoe ne bez autopoetikog naboja, proima i pesmuStoya Doll, u kojoj lirski glas posreduje ispovest porno-grafske glumice i njenu naklonost prema poeziji, pri emuse postupno gradi analogija izmeu seksualnog ina i na-stanka pesme.

Naredna dva ciklusa pruaju u vidljivijem obliku onoto je nagoveteno prethodnim pesmama iskorak u svet

je primetan, opseg percipiranog se iri (grad se otvaranou/ svetlosnim trasama, poetni stihovi pesme Britve,kojom se otvara trei ciklus karakteristinog naziva Front:staklo, aluminijum). Ve sami naslovi sugeriu rasprenu iekstenzivnu motivsku mapu: Destinacije, Korporativninomadi, Krakw- -Katowice /Balice/, Sa krajolika. Uvidu pesme pokazuje da urbana sredina izraenije postaje po-prite meusobne korekcije percepcije i refleksije, pri emusu, u odnosu na prethodne pesme, uoljivije due deskriptiv-ne deonice u kojima je pozicija posmatraa stabilizovanija,

79


80/90

kadriranje iroko a rakurs podoban statinijoj, fokusira-nijoj perspektivi lirskog Ja. Osim toga, diskretno raste prisu-stvo reakcije na nunost koegzistencije u zajednici, pri emugrad postaje pogodna metafora za sve protivrenosti, pri-nude, i mogunosti koje nosi drutveni ivot. U toj takise lagano oformljuje angaovanost i politinost Matovie-vog rukopisa, ali ne u nekom transparentnom vidu, u oblikuposrednike uloge poezije radi iznoenja razvijenih ideo-lokih uverenja. Pre je re o individualizovanom stanovitukoje nije jednoznano odreeno, koje ima svoje mene i pre-live, i koje za lirskim mi posee da bi se ispoljile mnogezablude i stremljenja kolektiviteta.

To se, recimo, prepoznaje u pesmi Gradsko zelenilo:Politika koegzistencije izbrisae granice/ tela i okruenja:mi smo jedan plus. Sa jatima/ gradskih ptica i betonompovezati se, bivati/ u preletu nad trgovima, u strujanjimameu/ kulama solitera (...) Samo je naizgled sve isto, golubijesivo,/ ali tako liava se otuenja, tako biva grad. PesmaSa krajolika proiruje prethodne slike urbane egzistencijedonosei dramatiniju notu: Industrijskim pejzaima do-minirae crno-beli/ hramovi zlatnih kupola i fluorescentnihkrstova./ Drava: pogon u beskraju (...) Nomadske naseo-bine biomehanikih radnika/ ustalie se u krajolicima je-zera tenog metana (...) Istorija e ostati bez depoa. Naftnaisparenja, ugalj/ i spaljena guma: tako je sve poelo, tako

je mirisalo/ detinjstvo. Uoljivo je da Matovi u treem ciklu-su nastoji, i kada proiri kontekst svog lirskog govora pose-ui za iskazima koji zadiru u nadline, drutvene i istorijske

80


81/90

81

procese, da ne sklizne u diskurzivnost koja brani jasno pro-filisan ideoloki bastion njegova perspektiva je pre indi-vidualizovano-rezignirana, nenametljivo etina, ali bezsamozadovoljnog pada u uivanje u marginalizovanosti inemoi. Gotovo analitiki odabir detalja u razgranatim de-skriptivnim deonicama i uvidi koji ne preteu na stranueksplicitnijeg lamentiranja nad krizom drutva, spreavajusvaku mogunost da se pesme poviene drutvene (samo)-svesti itaju kao jednosmerna i stereotipna kritika proetapatosom rtve. U treem ciklusu pesnik se pre svega za-drava na odmerenom stoicizmu, postupno pripremajui(poetiki) prostor za specifinost poslednjeg ciklusa.

Na ovom putovanju kroz Dabrovezavrni ciklus Puto-vati u Utreht dovodi do ukrtanja i meusobnog interferi-ranja dva skupa koncentrinih krugova preokupacije sapoetka zbirke (unutranji ivot uokviren percepcijom ko-smikih prostora) sada se susreu sa subjektom oko kogase ire prostori centralne Evrope, toponimi se umnoavaju iznaenja pesama izrazitije su uslovljena kulturnim i istorij-skim kontekstom. Sudbine razliitih zajednica (emigranataiz jugoistone Evrope, Jevreja u Poljskoj) tematizuju se usvetlu irih globalno-politikih promena, u procepu izmeudanas neizbene (implicitno opresivne) nunosti identiteta, injegove kljune kodifikacione uloge pri procesima uklju-ivanja/iskljuivanja. U pesmama Staklo, aluminijum iProlee u Galiciji Matovi pokazuje kako metamorfozesavremenog sveta i ivot svakodnevice mnogima postup-no zamuuju seanje na Holokaust i svest o razmerama i


82/90

82

prirodi tog zloina; naravno, ne radi se u potpunom zabo-ravu kulturno pamenje je danas osveeno na mnogimnivoima (Dani kultura iezlih/ zajednica u katedralama,turiste okupljaju/ centri manjina, sinagoge preobliene suu markete) ve je posredi (ne)svesno prenebregavanjestepena traginosti dogaaja ije je neposredno iskustvostrano dolazeim generacijama (Kada se/ izgrade kom-pleksi nebodera multinacionalnih/ kompanija (...) kroz njihogledae se/ nevremena, nikako istorija; etve su ovdeizdane, teta/ da propadnu (...) kraja sveta nije bilo, zaistanije bilo). Matovieve pesme sugeriu da i najstranija isku-stva modernih vremena, sa daljim razvojem savremenogsveta simulacije i otuenja, esto dobijaju svoj odjek tek uturoj interpretaciji mesta seanja i artefakata kojima sekondenzuje (kolektivno) pamenje. Pomenute dve pesmeu korespondenciji sa pesmom Neu o Auvicu formirajufinu ironijsku osovinu poslednjeg ciklusa odbijajui dapie o Holokaustu na predvidljiv nain, Matovi nastoji dabude veran sopstvenom iskustvu i neposrednije govori oratnim dogaanjima sa prostora bive Jugoslavije, te iztog jezgra i nastaje pesma Merkantilna hirurgija, u kojojse posreduju slike ekstremnih oblika nasilja i oduzimanjaljudskog dostojanstva.

Posebno mesto u zavrnom ciklusu poseduje pesmaBudimpeta, u kojoj se tematizuje, u intertekstualnoj vezisa esejom eslava Miloa, fenomen ketmana, ve u tekstupoljskog nobelovca diferenciran u vie kategorija i poten-cijalno univerzalnog vaenja. Sama tematizacija figure


83/90

83

ketmana onog ko, naelno kazano, samu egzistenciju za-menjuje glumom prihvatljivih oblika ponaanja, potpunosrastavi sa svojom ulogom predstavlja zaokruenje po-litiko-angaovane dimenzije Matovievog rukopisa. Iakomogu imati razliite oblike, u Budimpeti ketmani na za-vode za zapoljavanje biciklima kreu, u sistemu u kom,iako reenja su laka, ali/ po navici i inerciji, radi ravnotee,nee se, niko,/ farbe i biciklista odrei. Svojstva ketmanaproimaju sam drutveni sistem, ne samo pojedince, stva-rajui jednu preutnu urotu nepromenjenog stanja u komsvako, jednako nadreeni i marginalizovani, ima nekakveinterese. Umesto smetanja na irokoj skali politikih opcijaiji polovi su ekstremna desna i leva pozicija (skali koja vieskriva nego to otkriva), Matovieva poezija moe se opi-sati kao primer kako se, uz nesumnjivo ouvanje estetskogkvaliteta, moe odmereno i nepretenciozno sugerisati inert-nost savremenog drutva, pri emu sama pozicija pesnikogsubjekta osciluje izmeu stianog stoicizma i diskretne po-bune zbog protivrenosti savremenog sveta.

Na kraju putovanja kroz Dabrovejasno je da je pesnikformirao jedan kompaktan rukopis, odravajui i kontinui-tet njegovog linearnog razvoja, i specifino dozivanje kru-gova motiva oko dva profila lirskog Ja refleksivnog subjek-ta koji intenzivnije percipira svet irei kontekst/prostorsvoje egzistencije, i politiko-etikog subjekta koji ostajesa estetski prihvatljive strane demarkacije izmeu suge-stivnog govora o nalijima savremenog sveta i upotrebnefunkcije knjievnosti u ideoloke svrhe. Sve to zapravo daje


84/90

84

povoda da novu Matovievu knjigu vidimo i kao mali testza kritiku i pesniku javnost da li e se, s obzirom nanjeno evidentno oslanjanje na magistralni visokomoder-nistiki tok srpskog pesnitva, pri njenoj recepciji naglasitiono to je inovativno i razlikovno u odnosu na tu tradicij-sku osnovu, ili e se (i) u njoj traiti replika onog to je veostvareno, potvreno, i to ima svoje neosporno mesto,ali to se takoe opire (jo jednom) recikliranju? Vana zadalji Matoviev pesniki put, ali i za upuivanje na distink-tivna svojstva itavog novog talasa srpskog pesnitva, zbir-ka Odakle dolaze dabrovisvakako je jedna od onih koje eobeleiti tekuu pesniku godinu i otvoriti prostor za di-naminije poetike dijaloge.

Goran Korunovi


85/90

85

O PESNIKU

PETAR MATOVIroen je 1978. godine. Zavrio je stu-dije srpske knjievnosti u Beogradu. Pie poeziju i eseje.Objavio je dve zbirke pesama: Kamerni komadi i KoferiDima Darmua(izdanja na drugim jezicima: Walizki Jima

Jarmusha, Maximum, Krakw, 2011; Les maletes de JimJarmusch, La Cantarida, Palma de Mallorca, 2013). Obja-vljuje u periodici: Polja, Letopis Matice srpske, Koraci, Beo-gradski knjievni asopis, Sarajevske sveske, Zarez, Knjievni

magazin, Quorum, Fragile, Portret, The Caf Review...Zastu-pljen je u vie antologija, pesme su mu prevedene napoljski, katalonski, nemaki, francuski i engleski. Dobitnik jenagrade Treeg trga za poeziju. Knjiga poezija Odakle do-laze dabroviuobliena je u Krakovu, tokom stipendijskogprograma GaudePolonia 2013Ministarstva kulture Repu-blike Poljske.


86/90


87/90

87

SADRAJ

EROZIJE

ZAVESE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7EROZIJA SOBE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8PRIPADANjA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9KORIDOR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10HIPERMARKET . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11KLjUNOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12MAGNETNI POL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

POSLE OSVAJANJA VRHA SVETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14DEFLACIJA, HIPERBOREJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16FAMA O BICIKLISTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17PALESTINSKI TRIPTIH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18KOMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

HIPERTENZIJE

CRVENA PIRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25ZVON BREZOV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27ODAKLE DOLAZE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28INE I PRAGOVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29SKRETNIAR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30VITANIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

SA GRANICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33TROPI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34


88/90

RAZDVAJANJE HORIZONTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35SLAGANJE LETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36STOYA DOLL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37

FRONT: STAKLO, ALUMINIJUM

BRITVE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41DESTINACIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42NOVA HUTA: BUN . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43GRADSKO ZELENILO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44KORPORATIVNI NOMADI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45KONTRASTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46GROMOVITE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

KRAKWKATOWICE /BALICE/ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48HRASTOVI ILI KIPOVI /VEZE/ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49SA KRAJOLIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50

PUTOVATI U UTREHT

UTREHT . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55JUGONOSTALGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56ALIBI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57BUDIMPETA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59MURTI BING /Helm edition/ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60KOTLINA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61VITA BREVIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62STAKLO, ALUMINIJUM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

PROLEE U GALICIJI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64NEU O AUVICU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66


89/90

89

MERKANTILNA HIRURGIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68ZEMLJA OBEANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69PLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70SUVENIR . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Poezija je drugaija pirana(Goran Korunovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

O pesniku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87


90/90

Petar MatoviODAKLE DOLAZE DABROVI

izdavaKulturni centar Novog SadaKatolika porta 5, Novi Sadtel: 021 528 972faks: 021 525 168e-mail: [email protected]

za izdavaaDr Andrej Fajgelj

likovni urednikMaja Erdeljanin

grafiko ureenjeMarija Crveni

pripremaVladimir Vati

tampaArtprint Media, Novi Sad

tira300 primeraka

CIP Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

Documents

Odakle Dolaze Dabrovi latinica, Petar Matovic