ODGOVORI NA PITANJA ZA KOLOKVIJUM-TEKSTILNA VLAKNA
1.ta je finoa?Predstavlja odnos izmeu mase i duine vlakna.2.Koja
je jedinica i definicija za finou?Jedinica je tex.Definicija: Masa
vlakana duine 1000m izraene u gramima.1tex= 3.ta je duina
vlakna?Duina predstavlja najvee rastojanje od jednog do drugog
kraja vlakna. Duina vlakna se izraava u mm i to za kratka (tapel)
vlakna, pamuna i vunena, dok se za dugaka vlakna (svile) duina
izraava u m ili km.4.ta je osnovni motiv?Deo polimera koji se
stalno ponavlja.5.ta je stepen polimerizacije?Stepen polimerizacije
predstavlja broj osnovnih motiva koji se ponavlja u polimeru.6.Kako
se izraunava molekulska masa polimera?Molekulska masa polimera se
moe izraunati pomou stepena polimerizovanja:Sp m=MSpsrednji stepen
polimerizacijemmasa osnovnog motivaMmolekulska masa polimera
7.Koje su glavne a koje sporedne veze koje deluju izmeu
molekula?Glavna veza: Kovalentna veze.Sporedna veza: Vodonina i Van
der Valsova veza.8.Kako se zovu oblasti u vlaknu u kojima su
molekuli vee sreenosti?Nazivaju se kristalne oblasti jae oblasti
vlakana.9.ta je apsorpcija,adsorpcija a ta desorpcija?Apsorpcija mo
vlakana da upije vlagu po itavoj povrini.Adsorpcija - mo vlakana da
upije vlagu po povrini vlakana.Desorpcija mo vlakana da otputi
vlagu.10.ta je vlanost vlakana?Koliina vlage koju vlakno sadri u
datim uslovima.11.ta je standardna ili normalna vlanost?Koliina
vlage koju vlakno sadri pri standardnim uslovima.Standardni uslovi:
temperatura vazduha 20 2 relativna vlanost vazduha 65% 212.Kako se
izraunava vlanost vlakna?W= 100 [%]mv masa vlanog vlaknamas masa
apsolutnog suvog vlaknaVlanost se izraunava u %.
13.Kako se vlakna dele prema sposobnosti upijanja vode
(vlage)?Prema sposobnosti upijanja vode (vlage) vlakna se dele na:
Hidrofilna velika sposobnost vlakana da upije vodu. Hidrofobna mala
sposobnost vlakna da upije vodu.14.ta je jaina vlakna?Minimalna
(najmanja) sila koja dovodi do prekidanja vlakna.15.ta je relativna
jaina vlakna?Relativna jaina vlakna (Fr) predstavlja odnos izmeu
apsolutne jaine i finoe vlakana u dtex-ima, pa e jedinica za
relativnu jainu biti (cN/dex):Fr = ()jedinica16.ta je prekidno
izduenje?Izduenje nastalo pri prekidu vlakna.Izraava se u %.I = 100
[%]lduina u trenutku prekidal0duina pre izduenja17.Koja izduenja
ine ukupno izduenje?Ukupno izduenje ine: trajno; viskoelastino i
elastino.
18.ta je stepen elastinosti?Odnos izmeu elastinog i ukupnog
izduenja izraen u % naziva se stepen elastinosti. = 100 (%)19.ta je
modul elastinosti?To je karakteristika ponaanja vlakna pri
optereenju i predstavlja optereenje vlakna u N/mm2 ili n/tex koje
je potrebno da se vlakno istegne 1% od prvobitne duine.20.ta je
otpor guvanja?Ako vlakna pruaju otpor savijanja,onda se on naziva
otpor guvanja (otpor savijanja).21.Toplotna svojstva
vlakna?Toplotna svojstva tekstilnih materijala mogu se izraziti
istim karakteristikama kao i toplotna svojstva drugih materijala:
specifinom toplotom i koeficijentom prenoenja toplote.22.ta je
kiseonini indeks?Kiseonini indeks predstavlja najmanju koliinu
O2,izraenu u %,koja je potrebna da u smei sa N2 odrava sagorevanje
ispitivanog materijala.23.Od ega zavisi uticaj kiseonika na
tekstilna vlakna?Zavisi od: koncentracija kiselina; temperature i
od vremena dejstva.24.Koja je formula celuloze?(C6h10O5)n
25.Koje su osnovne pratee materije celuloze?Osnovne pratee
materije celuloze su: hemiceluloza i lignid.26.Koji je osnovni
molekul koji izgrauje biljna vlakna?Osnovni molekul koji izgrauje
biljna vlakna je celuloza.27.Iz ega je izgraena celuloza?Celuloza
je izgraena od glukoze.28.Koliko OH-grupa sadri Sadri tri
OH-grupe-higroskopna je,ali se ne rastvara u vodi.29.ta je
egreniranje?To je odvajanje pamunih vlakana od semena.30.Kako se
zovu kratka vlakna koja ostaju na semenu posle egreniranja?Zovu se
linters.31.Nacrtati popreni presek pomunog vlakna?
32.Koji su uticaji hemijskih agenasa na pamuk?Uticaji hemijskih
agenasa na pamuk su: uticaj kiselina; uticaj baza i uticaj
rastvaraa.33.Koja su dva tipa egrenaljki?Dva tipa egrenaljki su:
Eli Vitnejeva i Makartijena34.Kako se zove spoljanji sloj pamunog
vlakna,ta sadri i koja mu je uloga?Zove se kutikula.To je vrlo
tanak spoljanji sloj pamunog vlakna, a sastoji se od votanih
mastima slinih materijala. Ima ulogu da titi vlakno od spoljanjih
uticaja. 35.Kakav je oblik poprenog preseka kod zrelih pamunih
vlakana?Oblik poprenog preseka kod zrelih pamunih vlakana moe biti:
okrugli, bubreni i pasuljasti.36.Koji su slojevi pamunih
vlakana?Slojevi pamunih vlakana su: primarni, sekundarni i
tercijarni.37.Koji sloj je najvaniji u pamunom vlaknu i zbog
ega?Najvaniji sloj u pamunom vlaknu je sekundarni sloj, jer sadri
najvie celuloze (oko 95%).38.ta se podrazumeva pod stepenom
zrelosti pamunih vlakana?Odnos prenika sveeg vlakna prema
irinikanala.39.Zbog ega mrtva i nezrela vlakna nemaju afinitet
prema bojama?Zbog malog sadraja celuloze.
40.ta je mercerizovanje?Mercerizovanje je obrada pamuka
rastvorom NaOH koncentracije 22-24% na temperaturi 18 u zategnutom
stanju.41.Koji je najpoznatiji rastvara za celulozna
vlakna?Najpoznatiji rastvara za celulozna vlakna je vajcerov
reagens (Q8) bakar-oksid amonijani rastvor.42.Koja je duina
predivog pamuka?Duina predivog pamuka je od 10-60mm.43.U koliko
klasa se prema finoi klasifikuje pamuk?Pamuk se prema finoi
klasifikuje u 5 klasa:1) vrlo fini pamuk do 1,2 dtex2) fini pamuk
1,2-1,58 dtex3) srednje fini pamuk 1,59-1,95 dtex4) grubi pamuk
1,96-2,35 dtex5) vrlo grubi pamuk preko 2,35 dtex.44.ta je stepen
zrelosti?Pamuk je zreo ako u masi vlakna ima vie od 84% vlakna koja
su zrela.45.Kolika je vlanost pri normalnim uslovima?Vlanost pri
normalnim uslovima (relativna vlanost vazduha 60%, temperatura 20),
je 8,5% a moe da upije i do 20% vlage a da se to ne oseti pod
prstima.46.Koje su faze u procesu dobijanja vlakana iz
stabljike?Faze u procesu dobijanja vlakana iz stabljike su: moenje;
suenje; trlenje i greberanje.47.ta omoguava moenje?Moenje treba da
omogui izdvajanje vlakana iz stabljike bez oteenja.48.ta je
kotonizovanje?Kotonizovanje je razlaganje vieelijskih vlakana na
elementarna.Elementarna vlakna koja su nastala zovu se
kotonina.49.ta je povesmo a ta kuina?Povesma su dugaka vlakna koja
se dobijaju trlenjem, a kuina su kratka vlakna.50.ta je
trlenje?Trlenje je mehanika operacija u kojoj odvajamo vlakna od
drvenastog dela pozder.51.Po emu se razlikuju lan i konoplja od
pamunih vlakana?Razlikuju se: po pravcu i uglu fibrila; pamuk ne
sadri lignin a lan i konoplja sadre; lan i konoplja sadre
kutikulu.52.Kolika je duina tehnikog lanenog vlakna?Duina tehnikog
lanenog vlakna je od 30-90 cm.53.Kolika je finoa elementarnih
vlakana lana?Finoa elementarnih vlakana lana je od 1-5
dtex.54.Kolika je prosena jaina lana?Prosena jaina lana je od 40-60
cN/tex, a u mokrom stanju je vea.55.Koliko je prekidno izduenje
lana?Prekidno izduenje lana je 1,5-4,5%.56.Kolika je vlanost lana
pri normalnim uslovima?Pri normalnim uslovima vlanost je 8-10%, pri
100% vlanosti vazduha moe da upije i do 20% vlage.57.Kolika je
duina tehnikog vlakna konoplja?Duina tehnikog vlakna konoplja je
1-3m, koje se see na 65cm.58.Kolika je finoa elementarnog vlakna
konoplja?Finoa elementarnog vlakna konoplja se kree od 2-6
dtex.59.Kolika je prekidna jaina konoplja?Prekidna jaina konoplja
je 50-90 cN/tex.60.Koliko je prekidno izduenje konoplja?Prekidno
izduenje konoplja je 1-6% u suvom stanju, a poveava se u mokrom
stanju.61.Kolika je normalna vlanost konoplja?Normalna vlanost
konoplja je 12%, a moe da upije i do 30% vlage a da se nema oseaj
vlanosti.62.Koja su zajednika svojstva vlakana iz stabljike tj.
likinih vlakana?Zajednika svojstva vlakana iz stabljike tj. likinih
vlakana je velika jaina koja se poveava u mokrom stanju, malo
prekidno izduenje, sklonost guvanju, to je dobrim delom posledica
krtosti i male elastinosti.63.Kako se vlakna prema jaini mogu
poreati?Prema jaini vlakna se mogu poreati:1) ramija;2) konoplja;3)
lan i4) juta.
64.Kako se zove protein vune a kako protein svile?Protein vune
se zove keratin, a protein svile fibroin.65.Kako se zove osnovna
jedinica proteina?Osnovna jedinica proteina zove se
aminokiselina.66.Koje vlakno je jae vune ili svile i zato?Jae
vlakno je vlakno svile i iznosi 25-50 cN/tex, u mokrom stanju jaina
se smanjuje za 10-25% jer se poprene veze razgrauju. Jaina vune u
suvom stanju kree se od 10-20 cN/tex, a jaina mokre vune je za
10-20% manja od suve.67.Dejstvo alkalija na proteinska
vlakna?Alkalije deluju vrlo agresivno na vunu,naroito na poveanoj
temperaturi.68.Vrsta vlakana vune?Na samoj ovci mogu biti
zastupljena vlakna raznog oblika i kvaliteta pa ih svrstavamo u
puh, prelazna, osjasta i mrtva vlakna.69.Vrsta ovaca?1. Merino ovce
2. eviot3. Ukrtena ili krosbred4. Pramenka5. Cigaja70.Izvori
dobijanja vune?Vuna se dobija strianjem ili ianjem ovaca. 71.ta je
sirova vuna?Vuna dobijena strianjem ovaca zove se striena ili
sirova vuna.Ona nije ista i sadri razliite neistoe.
72.ta je runska vuna?Runo nije istog kvaliteta na svim delovima
tela , odnosno koe. Sa osnovnog dela ili jezgra runa ravnomernog
kvaliteta, potie vuna poznata na tritu pod nazivom ,,runska
vuna".73.ta je randman ili prinos pranja?Prinos pranja ili randman
predstavlja odnos izmeu mase oprane i neoprane vune izraene u % i
kree se izmeu 30-75%.74.ta je karbonizovanje?Potapanje vune u
razblaeni rastvor H2SO4 i zagrevanjem.75.Koji oblici pramena
postoje?Prameni mogu biti: cilindrini, konusni, levkasti i
biasti.76.Koji oblik je najbolji i zato?Cilindrini pramenovi su
najbolji jer su iste irine pri osnovi i vrhu, a runo koje se
sastoji od ovakvih pramenova je zatvoreno i povrina mu je ravna.
Zatvoreno runo je najbolje jer titi vlakna od kie i snega, a time
poveava sjaj,mekou i gipkost vune.77.Nascrati popreni presek vlakna
vune i obeleiti delove?
78.Iz ega se sastoji korteks i kakav moe biti?Korteks
predstavlja glavni deo vunenog vlakna i nalazi se ispod krljuti. On
je sastavljen iz vretenastih elija meusobno povezanih
tonofibrilima. elije su poreane u nekoliko nizova, paralelno jedan
drugome, u pravcu ose vlakna. Korteks je sastavljen iz dva sloja od
kojih jedan predstavlja ortokorteks a drugi parakorteks.79.Kako se
oznaava kovrdavost vlakana?Vunena vlakna po svojoj duini imaju vei
ili manji broj kovrda. Broj i oblik kovrda je razliit kod raznih
tipova vune i predstavlja faktor pri odreivanju kvaliteta vune i
njene namene. Broj talasa moe biti od 12-14 na 1cm.80.Kakvu vunu
daju merino ovce?Merino ovce daju puhnasta vlakna.81.Kolika je
duina vlakna merino ovce?Merino ovce daju vunu duine 150mm (fina
vuna).82.Kolika je finoa vune i kako se izraava?Finoa vune iznosi
12-70 m i izraava se u m, a prema Bradfordskoj klasifikaciji
oznaavanje se vri brojem i malim slovom s (28 s).83.Koliko kovrda
ima na 1cm vlakna?Ima 12-14 kovrda a kod nas 1-2.84.Kolika je jaina
vune?Jaina vune iznosi 10-20 cN/tex.85.Koliko je izduenje vlakna
vune?Izduenje vlakna iznosi 25-60%.86.Kolika je normalna
vlanost?Normalna vlanost iznosi 17%, a moe da upije i do 40% vlage
a da se to opipom ne oseti.87.Od ega se dobija svila?Svila je
prirodno proteinsko vlakno koje se dobija iz aura, kokona, larvi
dudove svilobube.88.ime se hrani svilena buba?Hrani se dudovim
liem.89.ta je sirova svila ili gre?Sa aure, kokona, se moe odmotati
od 3000-3500m svilene niti. Ove niti poznate su pod nazivom svilene
niti ili gre svila.90.ta je ista svila ili degumirana?Proces
uklanjanja sericina iz sirove svile naziva se degumiranje, a
dobijena svila degumirana svila.91.ta je oteavanje svile i kakvo
ono moe biti?Gubitak mase se nadoknauje naknadnom obradom svilenih
tkanina solima raznih matela. Ovaj proces je poznat kao oteavanje
svile. Oteavanje svile moe biti pari, podpari iili nadpari.92.Kako
se moe izvriti guenje kokona?Guenje kokona se moe izvesti na vie
naina:1. pomou toplog vazduha2. vodenom parom i3. pregrejanom
vodenom parom.93.Iz ega se sastoji svila?Svila se sastoji iz aure
ili kokona.94.Nacrtaj popreni presek vlakna svile i obeleiti
delove?
95.Koliko iznosi duina svilenih vlakana u auri,a koliko se moe
odmotati?Duina svilenih vlakana u auri iznosi 3000-3500m, a moe se
odmotati 1000m.
96.Kolika je jaina vlakna svile?Jaina vlakna svile iznosi 25-50
cN/tex.97.Koliko je prekidno izduenje vlakna svile?Prekidno
izduenje kod svile iznosi 30%. U mokrom stanju izduenje je
vee.98.Kolika je normalna vlanost?Normalna vlanost iznosi 11%, a
moe da upije i do 30% vlage.13
