Одговори оца Саве Јањића игумана манастира Дечани члановима форума bdquoЖиве речи утехеldquo

ldquoDa li mislite da postoji opasnostda trenutne Albanske vlasti pocnu da rade ono sto rade i njihove kolege u Crnoj GoriMakedonijiHrvatskojgde vec postoje ili se pokusavaju napraviti CPCMPCHPC i gde se proteruju svestenicigde se tamnice oni koji ne pristaju na novu crkvu i poredakgde se vrsi na neki nacin odmazda prema svestenicima i ocevima nase crkvegde im se ogranicavaju prava itdrdquo

Реално постоји али то највише зависи од међународних фактора и нашег односа према њима и локалним институцијама Стално наглашавамо да присуство наше Цркве на КиМ није политичког значења и да би некоректан однос према Цркви био лош за саме Албанце који покушавају да покажу да желе у Европу и буду део западног света

Захваљујући једном врло балансираном приступу успели смо да постигнемо да ЕУ инстира од Приштие да у свом уставу призна име Српске Православне Цркве а не само Православне како су они хтели јер је то наш званичан назив Наша Црква је по косовским законима ослобођена свих пореза царинских дажбина Косово не

може да спречава долазак и боравак нашег свештенства на КиМ поштује имовину СПЦ итд Око најважнијих светиња имамо 40 специјалних заштићених зона у којима локалне општине не могу ништа да изграде без сагласности Цркве а сваки неспоразум се решава на Комисији за имплементацију у којој поред СПЦ учествују ЕУ ОЕБС и два косовска министра Овакав статус наше Цркве барем на папиру јер је примена често највећи проблем много је бољи него што је могло да буде у условима у којима смо се нашли Иронија је да је статус СПЦ барем формално гледано бољи него у Црној Гори

Наравно суочавамо се са бројним проблемима Општина Дечани не признаје 50 наше земље иако нам је Врховни суд Косова потврдио то право Зато користимо не само помоћ међународне заједнице већ и сва законом регулисана права да заштитимо своје интересе

Други важан фактор јесте да наша Црква у Албанији има назив не Албанска Православна Црква него Православна Црква у Албанији чиме се јасно показује да не може да се проширује јурисдикцијски на просторе ван Републике Албаније Са браћом и сестрама у Албанији имамо добру сарадњу и то понајбоље показује да српско-албански сукоб постоји само на нивоу националних идеологија Наравно као Црква морамо да мислимо и о мисији и сутрадан ако буде било Албанаца који желе да постану православни на Косову можемо да отворимо и парохије на албанском језику али у оквиру наше Епархије и јурисдикције СПЦ Не смемо никада да заборавимо да као Црква нисмо позвани да служимо само једном етносу већ свима који желе да уђу у пуноћу истине Христове

Небојша Јовановић on 03 Sept 2013 - 1249 каже

ldquoПомаже Бог и добродошлиоче Саво какво је стање са поглавармо Сиријиске оријентално православне цркве кога су отели исламисти причали смо о томе преко ФБ пре неки данrdquo

Веома је тешка ситуација за све хришћане у Сирији и на целом Блиском истоку Судбина архиепископа Павла нашег православног митрополита града Алепа који је киднапован заједно са сиро-хришћанским Епископом из истог града и даље је непозната Његов рођени брат Патријарх Јован стално обилази верни народ и укрепљује га речју Божијом Сви хришћански поглавари у Сирији и Либану већ су јавно саопштили да би свака војна интервенција само погоршала ситуацију и дефинитивно допринела нестанку хришћана са ових простора

У Сирији је ситуација јако компликована С једне стране председник Асад је типичан пример блиско-источног аутократе који влада земљом заједно са својом повеликом породицом Сиријска опозиција међу којима има и озбиљнијих интелектуалаца покренула је процес промена али је након жестоке реакције режима уследила радикализација исламиста који су сада преузели највећим делом сиријску опозицију Асадов режим не бира средства да се обрачуна са противницима користећи и наоружане цивиле којима командује његов рођени брат али исламисти с друге стране чине неописиве злочине против поборника председника као и против хришћана чије цркве уништавају и нападају манастире Конфликт је још више отежан уласком либанског Хезболаха и иранске револуционарне гарде тако да је попримио и димензију сукоба сунита против шиита две главне исламске секте Асад је као релативно секуларан политичар толерисао хришћанство и хришћани су били прилично заштићени Сада ако на власт дође опозиција сасвим је јасно да ће власт заправо доћи у руке најгорих

може да спречава долазак и боравак нашег свештенства на КиМ поштује имовину СПЦ итд Око најважнијих светиња имамо 40 специјалних заштићених зона у којима локалне општине не могу ништа да изграде без сагласности Цркве а сваки неспоразум се решава на Комисији за имплементацију у којој поред СПЦ учествују ЕУ ОЕБС и два косовска министра Овакав статус наше Цркве барем на папиру јер је примена често највећи проблем много је бољи него што је могло да буде у условима у којима смо се нашли Иронија је да је статус СПЦ барем формално гледано бољи него у Црној Гори

Наравно суочавамо се са бројним проблемима Општина Дечани не признаје 50 наше земље иако нам је Врховни суд Косова потврдио то право Зато користимо не само помоћ међународне заједнице већ и сва законом регулисана права да заштитимо своје интересе

Други важан фактор јесте да наша Црква у Албанији има назив не Албанска Православна Црква него Православна Црква у Албанији чиме се јасно показује да не може да се проширује јурисдикцијски на просторе ван Републике Албаније Са браћом и сестрама у Албанији имамо добру сарадњу и то понајбоље показује да српско-албански сукоб постоји само на нивоу националних идеологија Наравно као Црква морамо да мислимо и о мисији и сутрадан ако буде било Албанаца који желе да постану православни на Косову можемо да отворимо и парохије на албанском језику али у оквиру наше Епархије и јурисдикције СПЦ Не смемо никада да заборавимо да као Црква нисмо позвани да служимо само једном етносу већ свима који желе да уђу у пуноћу истине Христове

Небојша Јовановић on 03 Sept 2013 - 1249 каже

ldquoПомаже Бог и добродошлиоче Саво какво је стање са поглавармо Сиријиске оријентално православне цркве кога су отели исламисти причали смо о томе преко ФБ пре неки данrdquo

Веома је тешка ситуација за све хришћане у Сирији и на целом Блиском истоку Судбина архиепископа Павла нашег православног митрополита града Алепа који је киднапован заједно са сиро-хришћанским Епископом из истог града и даље је непозната Његов рођени брат Патријарх Јован стално обилази верни народ и укрепљује га речју Божијом Сви хришћански поглавари у Сирији и Либану већ су јавно саопштили да би свака војна интервенција само погоршала ситуацију и дефинитивно допринела нестанку хришћана са ових простора

У Сирији је ситуација јако компликована С једне стране председник Асад је типичан пример блиско-источног аутократе који влада земљом заједно са својом повеликом породицом Сиријска опозиција међу којима има и озбиљнијих интелектуалаца покренула је процес промена али је након жестоке реакције режима уследила радикализација исламиста који су сада преузели највећим делом сиријску опозицију Асадов режим не бира средства да се обрачуна са противницима користећи и наоружане цивиле којима командује његов рођени брат али исламисти с друге стране чине неописиве злочине против поборника председника као и против хришћана чије цркве уништавају и нападају манастире Конфликт је још више отежан уласком либанског Хезболаха и иранске револуционарне гарде тако да је попримио и димензију сукоба сунита против шиита две главне исламске секте Асад је као релативно секуларан политичар толерисао хришћанство и хришћани су били прилично заштићени Сада ако на власт дође опозиција сасвим је јасно да ће власт заправо доћи у руке најгорих

Небојша Јовановић on 03 Sept 2013 - 1249 каже

ldquoПомаже Бог и добродошлиоче Саво какво је стање са поглавармо Сиријиске оријентално православне цркве кога су отели исламисти причали смо о томе преко ФБ пре неки данrdquo

Веома је тешка ситуација за све хришћане у Сирији и на целом Блиском истоку Судбина архиепископа Павла нашег православног митрополита града Алепа који је киднапован заједно са сиро-хришћанским Епископом из истог града и даље је непозната Његов рођени брат Патријарх Јован стално обилази верни народ и укрепљује га речју Божијом Сви хришћански поглавари у Сирији и Либану већ су јавно саопштили да би свака војна интервенција само погоршала ситуацију и дефинитивно допринела нестанку хришћана са ових простора

У Сирији је ситуација јако компликована С једне стране председник Асад је типичан пример блиско-источног аутократе који влада земљом заједно са својом повеликом породицом Сиријска опозиција међу којима има и озбиљнијих интелектуалаца покренула је процес промена али је након жестоке реакције режима уследила радикализација исламиста који су сада преузели највећим делом сиријску опозицију Асадов режим не бира средства да се обрачуна са противницима користећи и наоружане цивиле којима командује његов рођени брат али исламисти с друге стране чине неописиве злочине против поборника председника као и против хришћана чије цркве уништавају и нападају манастире Конфликт је још више отежан уласком либанског Хезболаха и иранске револуционарне гарде тако да је попримио и димензију сукоба сунита против шиита две главне исламске секте Асад је као релативно секуларан политичар толерисао хришћанство и хришћани су били прилично заштићени Сада ако на власт дође опозиција сасвим је јасно да ће власт заправо доћи у руке најгорих

екстремиста Ал Каиде и Ал Нусре што ће бити веома лоше за хришћане јер ће уследити масовна одмазда и покољ Зато је за хришћане боље да остане на власти Асад какав год да јесте само да не дође до распада државе и доласка екстремиста на власт Наравно то није лак избор и хришћани дефинитивно не стоје иза метода које примењује Асад

Нажалост западни политичари уопште не размишљају о судбини хришћана као што то нису чинили ни у Ираку где су хришћани након војне интервенције десетковани За запад је најважније питање политичког кредибилитета и војног престижа Нема свеобухватне стратегије да се рат заустави

Једино решење је можда у томе да Русија и Америка заједно у УН покрену иницијативу мирне транзиције власти у Сирији С једне стране режим би морао да се трансформише а с друге да се исламистима не дозволи да преузму власт То изгледа јако тешко и замислити па се све више плашим да ће се ова трагедија у Сирији у којој страдају многи невини људи хришћани муслимани Курди и остали и даље наставити

Martirije on 03 Sept 2013 - 1345 каже

ldquoБлагословите Оче и добро нам дошли на ЖРУ

Пошто је покренута ова тема и мислим да би био ред да на самом почетку буде неко питање у вези живота манастира

Био сам два пута те ми колко толко познат духовни живот манастира али бих желео ради осталих чланова који нису упознати да нам опишете онолико колико имате времена - како изгледа један дан у манастиру Дечаниrdquo

Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типику иако трентуно због изградње конака у коме ће од октобра живети братија морамо да се прилагодимо постојећим потребама

Главни акценат је на заједничком животу монаха што и значи општежиће Било да смо у цркви на трпези на послушањима стално живимо у свести да као појединачне индивидуе нисмо комплетне личности и да личности постајемо тек у заједници сви међу собом и сви ми заједно у Христу Зато је евхаристија извориште нашег и постојања и наше вере

Јутарња служба почиње у 600 часова и траје до 830 (јутрење и свакодневна литургија) Потом од 845 имамо први оброк а након тога почињу послушања (кухиња економија иконопис дуборез рад са гостима продавница итд) У 230 престајемо са радом и у 1500 имамо други оброк Поподне је предвиђено за одмор иако већина братије и тада има одређених обавеза у зависности од доба године и других збивања Девети час са вечерњом почиње у 1800 а у наставку се служи и повечерје Након тога братија су поново слободна

Посебан акценат стављамо на гостољубље и у манастиру је увек много посетилаца и поколоника Такође водимо бригу о нашим сестрама монахињама у манастиру Пресвете Богородице у

Ђаковици а често служимо и у манастиру Гориоч Водимо увек и понеколико хуманитарних програма помоћи нашим повратницима и сиромашним породицама на КиМ Поред свих тих активности имамо и доста страних посетилаца дипломата војника туриста и разних добронамерника а у последње време и све више косовских Албанаца који долазе у манастир

Ово је укратко о нашем животу Оно што је најважније јесте живот у братској љубави и сталној свести да смо позвани не само овде у овом времену и простору да будемо сабраћа већ и у вечности и зато је општежиће суштински елемент нашег постојања У општежићу нема мог и твог већ све делимо заједнички свакоме према потреби са сталном свешћу да смо на земљи само пролазници и да идемо ка Царству небеском предвођени нашим заштитником Св Краљем Стефаном

Ђорђе Р on 03 Sept 2013 - 1910 каже

ldquoБлагословите оче

Шта мислите о екуменизму данас Ви сте написали књигу Екуменизам и време апостасије која је многе духове узбуркала где сте чак изјавили да је екуменизам јесрес над јересима Да ли се то мишљење у међувремену променило Да ли се можда екуменизам променио

Нека Вас Господ чува и свако доброrdquo

Да пре неколико година приредио сам књигу Екуменизам и време апостасије То је било у једном посебном тренутку када су активности на промоцији тзв фестивалског и синкретистичког

Ђаковици а често служимо и у манастиру Гориоч Водимо увек и понеколико хуманитарних програма помоћи нашим повратницима и сиромашним породицама на КиМ Поред свих тих активности имамо и доста страних посетилаца дипломата војника туриста и разних добронамерника а у последње време и све више косовских Албанаца који долазе у манастир

Ово је укратко о нашем животу Оно што је најважније јесте живот у братској љубави и сталној свести да смо позвани не само овде у овом времену и простору да будемо сабраћа већ и у вечности и зато је општежиће суштински елемент нашег постојања У општежићу нема мог и твог већ све делимо заједнички свакоме према потреби са сталном свешћу да смо на земљи само пролазници и да идемо ка Царству небеском предвођени нашим заштитником Св Краљем Стефаном

Ђорђе Р on 03 Sept 2013 - 1910 каже

ldquoБлагословите оче

Шта мислите о екуменизму данас Ви сте написали књигу Екуменизам и време апостасије која је многе духове узбуркала где сте чак изјавили да је екуменизам јесрес над јересима Да ли се то мишљење у међувремену променило Да ли се можда екуменизам променио

Нека Вас Господ чува и свако доброrdquo

Да пре неколико година приредио сам књигу Екуменизам и време апостасије То је било у једном посебном тренутку када су активности на промоцији тзв фестивалског и синкретистичког

екуменизма досегле врхунац па је у књизи доста критике таквог екуменизма за који је и Св Ава Јустин с правом говорио да је то јерес над јересима Мој став се према таквој врсти екуменизма није променио јер он не води заједничарењу у истини већ радије једном непринципијелном компромису у коме наша Црква као носилац пуноће истине Христове може бити само на губитку

Прошле године сам о питању православно-римокатоличког дијалога разговарао са једним римокатоличким теологом који ми је изложио своје виђење сједињења Источне и Западне Цркве али тако да свака од њих задржи своје учење догмате и обичаје и да једноставно само признају да раскол у суштини не постоји и наравно да се успостави интеркомунио Рекао сам му да ми то више личи на мирну коегзистенцију него на органско јединство у Христу Наравно као православни хришћани морамо да знамо да се у Цркви јединство није увек заснивало на униформности посебно не на литургијској униформности јер постојале су разне традиције Ипак веома је важно да се разјасне многа кључна питања посебно у области тријадологије и еклисиологије

Дијалог је потребан јер је важно да разговарамо како бисмо разлучили шта је од оног што нас раздваја последица историјских културних и других разлика а шта је суштински разлика у нашем веровању Мислим да је сада дијалог посебно између Православне и РКатоличке Цркве кренуо у неком смиренијем и одговорнијем правцу и да се воде веома занимљиви разговори о схватању првенства у Цркви на локалном помесном и универзалном нивоу С друге стране чини ми се да је онај фестивалски екуменизам који је преовладавао до деведесетих година више не привлачи пажњу у Православној Цркви Он је увек био највише везан за односе са протестантским групама са којима није увек лако успоставити богословски дијалог Искрено бих волео да се интензивнији дијалог

поведе са оријенталним хришћанима са којима имамо много тога што нас повезује

Екуменизам који је тако сјајно описао Св Ава Јустин и други савремени наши богослови заправо је идеологија која је страна духу Цркве али је исто тако духу Цркве страна и идеологија агресивног а посебно секташког анти-екуменизма у коме поједини православни хришћани и групе раскидају своју заједницу са Црквом и сами себе проглашавају за мерило истине Здраво ревновање за Цркву никада не води ка расколу Нажалост видели смо да се неки тзв умеренији анти-екуменисти нису вратили Цркви (нпр Кипријановци) а с друге стране прикључили су им се нови псевдо-ревнитељи који под видом ревновања за истину Цркве шире раздор и мржњу Као и увек средњи пут је златни пут и управо сам у томе говорио у последњем поглављу моје књиге истичући пример Аве Јустина и Владике Николаја који су ревновали у Цркви а не против ње

Скоро сам се нашалио и рекао да ако бих поново нешто писао овом питању написао бих можда књигу под називом Секташки анти-екуменизам и време апостасије

Жељко on 03 Sept 2013 - 2049 каже

Помаже Бог

Какви су изгледи за обнову девастираних светиња на Косову и Метохији А какви за обнову монаштва колико и да ли има нових монаха С каквим проблемима се сусрећу они који би желели да буду монаси на Косову и Метохији Да ли имате некакву визију о будућем монаштву на Косову

поведе са оријенталним хришћанима са којима имамо много тога што нас повезује

Екуменизам који је тако сјајно описао Св Ава Јустин и други савремени наши богослови заправо је идеологија која је страна духу Цркве али је исто тако духу Цркве страна и идеологија агресивног а посебно секташког анти-екуменизма у коме поједини православни хришћани и групе раскидају своју заједницу са Црквом и сами себе проглашавају за мерило истине Здраво ревновање за Цркву никада не води ка расколу Нажалост видели смо да се неки тзв умеренији анти-екуменисти нису вратили Цркви (нпр Кипријановци) а с друге стране прикључили су им се нови псевдо-ревнитељи који под видом ревновања за истину Цркве шире раздор и мржњу Као и увек средњи пут је златни пут и управо сам у томе говорио у последњем поглављу моје књиге истичући пример Аве Јустина и Владике Николаја који су ревновали у Цркви а не против ње

Скоро сам се нашалио и рекао да ако бих поново нешто писао овом питању написао бих можда књигу под називом Секташки анти-екуменизам и време апостасије

Жељко on 03 Sept 2013 - 2049 каже

Помаже Бог

Какви су изгледи за обнову девастираних светиња на Косову и Метохији А какви за обнову монаштва колико и да ли има нових монаха С каквим проблемима се сусрећу они који би желели да буду монаси на Косову и Метохији Да ли имате некакву визију о будућем монаштву на Косову

Хвала Богу већ је обновљен један број наших цркава и манастира Највише успеха доживела је обнова Богословије у којој сада имамо 37 ученика и ускоро ћемо имати вероватно и ученике из свих разреда Што се тиче броја монаха и монахиња број се донекле смањио одласком бившег Епископа и његових следбеника али искрено да кажем у избору између квантитета и квалитета увек ћемо се пре определити за квалитет Важно је да наши монаси не учествују у ширењу смутњи и клевета већ да буду активни чланови у животу своје Епархије и наше Помесне Цркве

Након одласка м Артемија и његових следбеника увели смо много строжије критеријуме пријема нових монаха Много је важно да се продужи период искушеништва и да се пре примања монашког чина добро провери да ли је кандидат пре свега психо-физички способан за ношење монашког позива Такође већи је акценат на чешћем причешћивању и евхаристијском начину живота Владика Теодосије је човек коме је стран култ личности и људе не везује за себе лично него за Цркву Монаси никада не смеју да забораве да су они део тела Цркве и да као такви треба да доприносе њеном јединству и мисији свако на свој начин Посебан акценат је зато стављен на јачање парохијског свештенства Нпр у манастиру Дечани људе упућујемо на своје свештенике и подстичемо их да се са њима саветују посебно ако су у браку

Ништа нема ненормалније него да се млађи монаси који су изабрали живот у девичанству баве решавањем брачних питања и чак улазе у питања брачне интиме То је заједно са гуру-духовништвом велика аномалија која нажалост још постоји у неким сегментима црквеног живота Такође је неисправно тражење беспоговорне послушности од лаика који нису у монашком чину

Плашим се да се инсистирањем на томе људи претварају у духовне дебиле који нису у стању да одговорно решавају своја животна питања Циљ Цркве јесте да људе духовно васпита као слободне и одговорне личности а не као идеолошке следбенике који врло лако могу да се окрену и против Цркве следујући својим најчешће прелашћеним гуру-духовницима

Srdjan Kotur on 03 Sept 2013 - 2032 каже

ldquoOče Savo

imate li neku preporuku kako se moliti koliko dugo koje molitve

I kako se boriti protiv straha

Hvala unapredrdquo

О молитви можете наћи веома много корисних текстова и књига Једна од најлепших дефиниција молитве јесте она од Св Теофана Затворника који каже да је то један стални духовни осећај присуства Божијег То значи да је истинска молитва изнад сваке речи и израза то је дисање душе и најприроднији покрет душе Посебно се сећам савета покојног Патријарха Павла који је наглашавао да они који се уче молитви треба да се вежбају најпре у пажњи И сам блаженопочивши Патријарх када се молио полако је изговарао речи молитава закључавајући ум у речи молитве пазећи на звук сваке речи Јачањем пажње постепено се стиче способност да осетимо дубину значења сваке речи молитве и улазимо интуитивно а не рационално у њен дубљи смисао јер она од молитве ума постаје постепено умно-срдачна молитва Највећи непријатељи молитве су фантазирање и рационално размишљање Зато велики учитељи молитве говоре о огољењу ума нпр Св Исак Сирин јер тако улазимо у простор молитвеног постојања када молитва тече спонтано и природно и постаје трајни догађај а не

Плашим се да се инсистирањем на томе људи претварају у духовне дебиле који нису у стању да одговорно решавају своја животна питања Циљ Цркве јесте да људе духовно васпита као слободне и одговорне личности а не као идеолошке следбенике који врло лако могу да се окрену и против Цркве следујући својим најчешће прелашћеним гуру-духовницима

Srdjan Kotur on 03 Sept 2013 - 2032 каже

ldquoOče Savo

imate li neku preporuku kako se moliti koliko dugo koje molitve

I kako se boriti protiv straha

Hvala unapredrdquo

О молитви можете наћи веома много корисних текстова и књига Једна од најлепших дефиниција молитве јесте она од Св Теофана Затворника који каже да је то један стални духовни осећај присуства Божијег То значи да је истинска молитва изнад сваке речи и израза то је дисање душе и најприроднији покрет душе Посебно се сећам савета покојног Патријарха Павла који је наглашавао да они који се уче молитви треба да се вежбају најпре у пажњи И сам блаженопочивши Патријарх када се молио полако је изговарао речи молитава закључавајући ум у речи молитве пазећи на звук сваке речи Јачањем пажње постепено се стиче способност да осетимо дубину значења сваке речи молитве и улазимо интуитивно а не рационално у њен дубљи смисао јер она од молитве ума постаје постепено умно-срдачна молитва Највећи непријатељи молитве су фантазирање и рационално размишљање Зато велики учитељи молитве говоре о огољењу ума нпр Св Исак Сирин јер тако улазимо у простор молитвеног постојања када молитва тече спонтано и природно и постаје трајни догађај а не

ствар тренутка када изговарамо речи или их читамо из молитвеника

МилошБГ on 04 Sept 2013 - 1006 каже

ldquoOce Savo

Vase misljenje o postojanju cenovnika u odredjenim crkvamakako vi licno gledate na tu pojavu Da li monasi imaju zabranu da u ishrani koriste meso Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njimakako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastirda li su pocinioci uhapseni

I zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njimzanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom Nesto jos iz vase biografijegde ste se skolovaligde ste se i kad zamonasiliko vas je zamonasio

Istoda li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani

hvala jos jednomrdquo

Питање ценовника у одређеним парохијама је питање које је у надлежности локалних Епископа и нисам у могућности да то коментаришем

Већина православних монаха не користи месо у исхрани иако то није експлицитно правило Месо као и све друге намирнице је благословено када се користи умерено и ван времена постова а разлог зашто се у манастирима обично не једе вероватно потиче из ранијих времена када су месо већином јели богати људи Монаси дају завет сиромаштва и у складу са тим користе већином јефтинију и лакше доступну храну

Пост је важан за све хришћане али пост је средство а не циљ Циљ и поста и молитве јесте да себе још више учврстимо као чланове црквене заједнице јер спасење долази од Цркве као тела Христовог што потврђујемо и учешћем у евхаристији а не од наших појединачних подвига и врлина или пак само правилног исповедања вере Без поста и молитве као и врлина које стичемо држањем заповести Божијих подложнији смо страстима које нас одвлаче у индивидуализам и себичност и самим тим удаљују од Цркве као благодатне заједнице Аскетизам је у потпуности у нашој Цркви у служби евхаристијског начина постојања а сам по себи нема никакву вредност јер нечастиви нити једе нити спава па опет је оно што јесте

Остали одговори следе у следећем посту

МилошБГ on 04 Sept 2013 - 1006 каже

ldquoOce Savo

Da li Albanci dolaze u manastir i kakva su vasa iskustva u razgovoru sa njimakako razmisljaju u pogledu svih tih desavanja na Kosmetu i da li se zna ko je ucestvovao u napadima na manastirda li su pocinioci uhapsenirdquo

Долазе нам и Албанци са Косова и из Албаније Као и код свих људи не може се ништа генерализовати Има добрих и добронамерних људи а има и оних који нису добронамерни и који нам праве проблеме Албанци јако мало знају о нашој Цркви и као и све што је везано за Србе гледају још политичким очима Улажемо велике напоре да покажемо да наша Црква није политичка

институција и да је њен циљ спасење свих људи и васцеле творевине Иако СПЦ на овом простору има посебну одговорност за наш српски православни народ никада не смемо да заборавимо и васељенски аспект наше вере и чињеницу да они који не познају Христа треба да у нама препознају његове слуге а не поборнике овосветских идеологија

Наш манастир је нападан након рата укупно 4 пута Имали смо два минобацачка напада 2000г па затим један минобацачки напад 2004 за време Мартовског погрома и последњи напад је био напад зољом 2007 године Ниједан напад није причинио знатнију штету нити је кога повредио и то је заиста велико чудо Божије и Св Краља Што се тиче починилаца само је пронађен онај из 2007 један локални Албанац који је на суду осуђен на затвор у трајању од 25 године Остали починиоци су највероватније неки од локалних албанских екстремиста који нам неретко прете преко медија или на друге начине

МилошБГ on 04 Sept 2013 - 1006 каже

ldquoI zanima me posto ste naveli u nekoj prethodnoj poruci slucaj bivseg episkopa i monaha koji su otisli za njimzanima me otprilike procentualno koliko je monastva otislo sa bivsim episkopom Nesto jos iz vase biografijegde ste se skolovaligde ste se i kad zamonasiliko vas je zamonasio

Istoda li se mogu negde online naruciti i kupiti neka izdanja iz manastira Decani

hvala jos jednomrdquo

Са бившим епископом Артеијем отишло је отприлике око једна трећина целокупног монаштва Епархије Рашко-призренске Сматрамо то за веома трагичан избор јер међу њима има и оних који нису сасвим без свести шта значи живети одвојен од евхаристијске заједнице Православне Цркве Искрено се надам да ће многи од њих преиспитати своју одлуку и вратити се у наручје Цркве

Основну и средњу школу завршио сам у Требињу Студирао сам енглески језик и књижевност на филолошком факултету у Београду где сам пратио и предавања на Богословском факултету иако га никада званично нисам уписао У марту 1989 постао сам искушеник у манастиру Црна Река Из тих дана у најлепћем сећању чувам тадашњег оца Артемија који нас је учио основама монашког живота али и верности Цркви преносећи нам оно што је научио од Св Аве Јустина Замонашен сам у новембру 1991 године у Црној Реци и по благослову тада већ Епископа Артемија прелазим у Призрен где сам заједно са тадашњим ђаконом Теодосијем помагао Епископу Године 1992 у марту месецу Теодосије и ја прелазимо у манастир Дечани који је обновљен доласком младог братства и од тада сам слава Богу у Дечанима

За сада наша издања имамо у манастиру и можда понеким црквеним књижарама На интернету на сајту Светосављеорг мислим да има електронска верзија Тумачења еванђеља по Матеју од Теофилакта Охридског Нажалост због свих послератних збивања и сталних проблема са којима се суочавамо мало смо стали са издавачком делатношћу али наставићемо чим се ствари мало нормализују

nlcph on 04 Sept 2013 - 1233 каже

ldquoПомаже Бог оче Саво благословите

Моје питање односи се на дивљу градњу и уништавање шума свуда око манастира и цркви Како решавате питање неовлашћене градње и заштиту животне средине око српске културне баштине При овом не мислим само на манастире који су под заштитом УНЕСКО-а нарочито мислим на оне манастире и цркве што нису под заштитом Колико је ту структура Цркве животна средина и природа нарушена Знам да је грубо нарушена него има ли ту шта да се спасава где је већина локалног становништва шиптарско становништво Хвалаrdquo

Око 40 српских православних светиња постоје тзв специјалне заштићене зоне Оне су различитих величина нпр око Високих Дечана зона је око 700 хектара а око мањих цркава зона обухвата само 100 метара у радијусу У оквиру тих зона постоји забрана за одређене активности (индустрија путеви и сл) а друге активности су под рестрикцијом и могу се спроводити само уз сагласност СПЦ Ово сада стоји у посебном закону који су косовске институције званично прогласиле У оквиру заштићених зона такође јее забрањена и сеча шуме а главни акценат је да се не дозвољава ништа што би променило амбијент око наших манастира За ово смо се активно борили још од преговора у Бечу 2007 године Трудимо се у даљим настојањима да обезбедимо дугорочне међународне гаранције да ће овај режим заштите бити поштован

wamozart on 04 Sept 2013 - 1955 каже

ldquoOče Savo blagoslovite Zanima me da li se slažete sa stavom igumana manastira Podmaine i episkopa niškog o tome da hrišćani ne bi trebalo da se kupaju u moru i letuju i opšte uzevši da se u letnjim mesecima obnažuju Hvalardquo

nlcph on 04 Sept 2013 - 1233 каже

ldquoПомаже Бог оче Саво благословите

Моје питање односи се на дивљу градњу и уништавање шума свуда око манастира и цркви Како решавате питање неовлашћене градње и заштиту животне средине око српске културне баштине При овом не мислим само на манастире који су под заштитом УНЕСКО-а нарочито мислим на оне манастире и цркве што нису под заштитом Колико је ту структура Цркве животна средина и природа нарушена Знам да је грубо нарушена него има ли ту шта да се спасава где је већина локалног становништва шиптарско становништво Хвалаrdquo

Око 40 српских православних светиња постоје тзв специјалне заштићене зоне Оне су различитих величина нпр око Високих Дечана зона је око 700 хектара а око мањих цркава зона обухвата само 100 метара у радијусу У оквиру тих зона постоји забрана за одређене активности (индустрија путеви и сл) а друге активности су под рестрикцијом и могу се спроводити само уз сагласност СПЦ Ово сада стоји у посебном закону који су косовске институције званично прогласиле У оквиру заштићених зона такође јее забрањена и сеча шуме а главни акценат је да се не дозвољава ништа што би променило амбијент око наших манастира За ово смо се активно борили још од преговора у Бечу 2007 године Трудимо се у даљим настојањима да обезбедимо дугорочне међународне гаранције да ће овај режим заштите бити поштован

wamozart on 04 Sept 2013 - 1955 каже

ldquoOče Savo blagoslovite Zanima me da li se slažete sa stavom igumana manastira Podmaine i episkopa niškog o tome da hrišćani ne bi trebalo da se kupaju u moru i letuju i opšte uzevši da se u letnjim mesecima obnažuju Hvalardquo

Бог вас благословио Преосвећени Владика Нишки и подмаински игуман о Рафаило су дивни људи и велики духовници које искрено ценим и они засигурно имају аргументе за свој став Наравно у Цркви не постоји општеобавезан одговор на ваше питање Можда нисам у праву али сматрам да у наше време није никакав грех отићи на летовање и одморити се на мору посебно са децом за коју је то велика радост Као дете сам радо ишао на море и морам да кажем да ми и сада много недостаје Сећам се да је покојни прота Арсеније у Требињу био одличан ронилац и сви смо га много волели Можда би једино монаси требало да избегавају јавне плаже и да одлазак на море евентуално користе само из здравствених разлога

nlcph on 04 Sept 2013 - 1752 каже

ldquoПомаже Бог оче Захваљујем на одговору

Такозвана косовска власт има власт над средином и може лако да постиже своје циљеве Власт је окружена људима који ће урадити било шта да удовоље истој Шиптари знају циљ њихове власти пре него их она формулише Хоћу да кажем окружено се је другима који желе нешто друго у односу на нас Србе Њихoва снага зависи од тога колико нас виде православнима и од таквог схватања који су то наши конкретни циљеви у ситуацији Погром 2004 је од таквог једног схватања зато смо имали толико порушених и спаљених цркви и манастира Сваки наш циљ биће у будућности схваћен као продужетак те слике односно да смо имали превише православних храмова

Моје друго питање Како формулишете тај циљ шиптарима ако га уопште формулишете Односно каве су наше шансе за градњу нових цркви на КиМ Као и колико од порушених и спаљених храмова је могуће обновити Пре свега да ли је уопште могуће Хвала Немам више питањаrdquo

Нисам баш сасвим разумео први део питања али мислим да је важно нагласити да је обнова цркава важна и за нас али и за косовске власти које сада желе да покажу да могу да створе услове за живот наше Цркве и народа

Обнова је за нас важна јер где год се налазе наше цркве народ је више охрабрен да остане или да се врати уколико су избегли Од укупно 150 уништених или оштећених цркава обновљено је само око једне трећине Обнова иде по фазама и посебно је много урађено у Призрену где је обновљена Богословија и неколико храмова Ове године ЕУ улаже значајна средства за обнову преосталих објеката Богословије у којој ће ако Бог да догодине бити још више ученика Обнова парохијских домова омогућава и обнову парохија па сада имамо свештенике у Пећи Истоку и Приштини Свештеници тамо живе са својим породицама и труде се да подстакну расељене на повратак а истовремено помажу онима који нису ни одлазили Истовремено се гради много нових цркава у већински српским срединама тако да Црква све нормалније живи и поред свега што смо прошли у претходним годинама

Најтежи део обнове а то је у суштини гледано и сами циљ обнове материјалних храмова јесте обнова живе Цркве То је веома тешко јер је две трећине нашег верног народа још ван Косова и Метохије и не може да се врати у места из којих су избегли Ипак наше је да чинимо као Црква што до нас стоји и да се надамо у Божију помоћ

Марко Илић on 04 Sept 2013 - 2027 каже

ldquoПомаже Бог оче

хвала на одговору на претходно просто питањеОвога пута ћу вам поставити мало компликованије питањеу стваринаписаћу Вам своје виђење екуменизма а Ви мимолим Васу Вашем одговору напишите да ли сам и зашто у заблуди што се ове теме тичеЧитајући Светоотачке књиге последњих пар годинагледајући и слушајући предавања архијерејамонаха и свештеника и друге материјалешто прошто контра екуменизма ја сам дошао до закључка даје једино Православна Црква права Христова Црква и једина има Благодат Духа Светога доказан у пракси многобројним чудиманетљеним моштима Светихмироточењемшто код других

Хришћана није случајИз књига и видео записа које сам досад прочитао и погледаоа ту би посебно споменуо Светог Владику НиколајаПреподобног Аву ЈустинаСветог Серафима СаровскогСтарца Гаврила из БошњанаСтарца ТадејаСтарца Гаврила Грузијског и многих мојих савременика монаха и свештениказакључак се нуди да је тај екуменизамблаго реченонечасна работа и да нама Православнима никаквог добра не може донети осим губљења Благодати Духа Светога и заједнице за Оцем и СиномЗар као прави следбехици Спаситељанашатј дужност наше Цркве није да позовемо браћу залуталу у јерес на покајање и повратак у Једну Саборну и Апостолску ЦрквуТу првенствено мислим на Римокатолике и Протестанте као најбројније Хришћанске јеретикеГледајући са стране Светоотачког предањате Цркве се и не разликују од Адвентиста или Јеховиних сведока на пример јер имају своју измењену Догму прилагођену својим потебама а не речју Христовој и АпостолскојЗар се саслужењем са свестенством и епископима разноразних јереси Хришћанства чак и Јудаизма не губи Благодат Духа Светога и Спаситеља Нашег Исуса ХристаУ Литургији Оглашених јасно се каже Oни који су оглашени нека изађуДа ли наши Архијереји саслуживањем са Римокатолицима признају ту јерес за цркву једнаку нашојЛично

мислим да прво наша Црква има доста унутрашњих проблема да решиод монаха Артемија и браће и сестара који су кренули за њимову нову Истинску СПЦувођење новотарија у Литургијски животнеуниформност Епархијаи још доста других проблема које разједају ткиво наше Мајке Црквепа онда Свеправославни дијалогјер и у православном свету има доста разликапочев од календара и раскола бас на тему екуменизмато су по мом скромном мишљењу прави проблеми које треба решавати а сву нашу браћу и Православну и осталих јеретичких Цркава позивати стално на покајње и повратак Христовој науциЗамолио бих Вас да прокоментаришете ово што сам написао и да ми укажете на грешке и дате објашњење истихУнапред хвала

Свако добро од Господаrdquo

Православна Црква засигурно има пуноћу спасења Притом је веома важно да на Цркву не гледамо само као организацију у овом времену и простору која има своје веровање литургијску традицију и устројство Црква Христова је један козмички догађај изнад времена и простора о чему много лепо поше Св Максим Исповедник и други Св Оци Цео свет је позван да учествује у Цркви која је тело Христово и у њој ми учествујемо кроз евхаристијски начин постојања Црква је радионица спасења у којој је све створено и пролазно позвано у вечност и нетрулежност Зато

нема Цркве и спасења без Евхаристије којом потврђујемо да смо Црква и уједно је градимо и сачињавамо као удови Христови

Постоје наравно и други неправославни хришћани који су примили тајну Крштења и верују у Господа Будући да су предање Цркве и Св Отаца помешали са људским умовањима њима недостаје пуноћа истине Али не заборавимо да Дух свети дише где хоће Сетимо се такође и црквене песме која пева Светим Духом свака душа живи и узвисује се у чистоти светли се тројичним јединством у светој тајанствености Светим Духом точе се благодатне струје напајајући сваку твар да оживи У оној мери колико је нека група хришћана одступила од пуноће православног предања у тој мери је и њихово учешће у Цркви ограниченије и више су под утицајем палих духова Главни показатељ пуне заједнице са Црквом јесте Евхаристија и због тога немамо заједничко учешће у Евхаристији са инославнима не зато што су они лоши људи или што ће отићи у пропаст (јер многи су као људи бољи и пожртвованији од нас православних) већ зато што не делимо пуноћу истине Како ће Господ оне који су рођени и одрасли у инослављу привести пуноћи Цркве не можемо да знамо али не смемо никада да потценимо милосрђе и љубав Божију Једно је сигурно уколико смо ми као православни хришћани испуњени гневом и мржњом или нездравом ревношћу толико се и сами удаљујемо од пуноће заједнице у Цркви и наше спасење долази у питање Господ не суди по људској логици и можда ће они који нису у овоме веку упознали пуноћу Христове истине али су се трудили у вршењу заповести и показивали љубав према ближњем верујући да служе Христу препознати након свеопштег Васкрсења свога Господа који ће и њих препознати и позвати у своју вечну заједницу Зато је осуђивање велики грех Не можемо тајну Цркве сместити у оквире своје ограничене логике

Стога све који нису православни или чак нису ни хришћани не смемо гледати са мржњом и презрењем јер су сви они позвани да учествују у телу Христовом и достигну пуноћу раста Христовог Они нису својом вољом најчешће бирали у којој ће вери и предању одрасти и потребно је да их привучемо љубављу и силом наше вере да у нама препознају истинске слуге Божије То је тај здрави и предањски православни ИКУМЕНИЗАМ о коме је посебно говорио и Св Ава Јустин што се може видети на основу недавно објављених записа које је сакупио Епископ Атанасије

Грешка појединих православних ревнитеља је у томе што у ревности да исправе друге православне или инославне хришћане удаљују себе од црквене заједнице и општења у Евхаристији и стварају парацрквене заједнице Пишући о томе у књизи Екуманизам и време апостасије посебно сам истакао пример Аве Јустина и њему сличних који су указивали на одређене аномалије али никада нису напустили црквену заједницу већ су остали верни Цркви до последњег свог даха

У сваком човеку било да је праведник или грешник треба гледати велику тајну Божију и видети потенцијалног сапричасника славе Божије Нема добрих и лоших људи већ оних који су духовно оздравили или су на путу оздрављења и они којима је духовни вид помрачен и не виде пуноћу истине Зато светитељи Божији нису никога мрзели већ су љубављу исправљали наравно након што су исправили саме себе покајањем

Ђорђе Р on 05 Sept 2013 - 1001 каже

нема Цркве и спасења без Евхаристије којом потврђујемо да смо Црква и уједно је градимо и сачињавамо као удови Христови

Постоје наравно и други неправославни хришћани који су примили тајну Крштења и верују у Господа Будући да су предање Цркве и Св Отаца помешали са људским умовањима њима недостаје пуноћа истине Али не заборавимо да Дух свети дише где хоће Сетимо се такође и црквене песме која пева Светим Духом свака душа живи и узвисује се у чистоти светли се тројичним јединством у светој тајанствености Светим Духом точе се благодатне струје напајајући сваку твар да оживи У оној мери колико је нека група хришћана одступила од пуноће православног предања у тој мери је и њихово учешће у Цркви ограниченије и више су под утицајем палих духова Главни показатељ пуне заједнице са Црквом јесте Евхаристија и због тога немамо заједничко учешће у Евхаристији са инославнима не зато што су они лоши људи или што ће отићи у пропаст (јер многи су као људи бољи и пожртвованији од нас православних) већ зато што не делимо пуноћу истине Како ће Господ оне који су рођени и одрасли у инослављу привести пуноћи Цркве не можемо да знамо али не смемо никада да потценимо милосрђе и љубав Божију Једно је сигурно уколико смо ми као православни хришћани испуњени гневом и мржњом или нездравом ревношћу толико се и сами удаљујемо од пуноће заједнице у Цркви и наше спасење долази у питање Господ не суди по људској логици и можда ће они који нису у овоме веку упознали пуноћу Христове истине али су се трудили у вршењу заповести и показивали љубав према ближњем верујући да служе Христу препознати након свеопштег Васкрсења свога Господа који ће и њих препознати и позвати у своју вечну заједницу Зато је осуђивање велики грех Не можемо тајну Цркве сместити у оквире своје ограничене логике

Стога све који нису православни или чак нису ни хришћани не смемо гледати са мржњом и презрењем јер су сви они позвани да учествују у телу Христовом и достигну пуноћу раста Христовог Они нису својом вољом најчешће бирали у којој ће вери и предању одрасти и потребно је да их привучемо љубављу и силом наше вере да у нама препознају истинске слуге Божије То је тај здрави и предањски православни ИКУМЕНИЗАМ о коме је посебно говорио и Св Ава Јустин што се може видети на основу недавно објављених записа које је сакупио Епископ Атанасије

Грешка појединих православних ревнитеља је у томе што у ревности да исправе друге православне или инославне хришћане удаљују себе од црквене заједнице и општења у Евхаристији и стварају парацрквене заједнице Пишући о томе у књизи Екуманизам и време апостасије посебно сам истакао пример Аве Јустина и њему сличних који су указивали на одређене аномалије али никада нису напустили црквену заједницу већ су остали верни Цркви до последњег свог даха

У сваком човеку било да је праведник или грешник треба гледати велику тајну Божију и видети потенцијалног сапричасника славе Божије Нема добрих и лоших људи већ оних који су духовно оздравили или су на путу оздрављења и они којима је духовни вид помрачен и не виде пуноћу истине Зато светитељи Божији нису никога мрзели већ су љубављу исправљали наравно након што су исправили саме себе покајањем

Ђорђе Р on 05 Sept 2013 - 1001 каже

Стога све који нису православни или чак нису ни хришћани не смемо гледати са мржњом и презрењем јер су сви они позвани да учествују у телу Христовом и достигну пуноћу раста Христовог Они нису својом вољом најчешће бирали у којој ће вери и предању одрасти и потребно је да их привучемо љубављу и силом наше вере да у нама препознају истинске слуге Божије То је тај здрави и предањски православни ИКУМЕНИЗАМ о коме је посебно говорио и Св Ава Јустин што се може видети на основу недавно објављених записа које је сакупио Епископ Атанасије

Грешка појединих православних ревнитеља је у томе што у ревности да исправе друге православне или инославне хришћане удаљују себе од црквене заједнице и општења у Евхаристији и стварају парацрквене заједнице Пишући о томе у књизи Екуманизам и време апостасије посебно сам истакао пример Аве Јустина и њему сличних који су указивали на одређене аномалије али никада нису напустили црквену заједницу већ су остали верни Цркви до последњег свог даха

У сваком човеку било да је праведник или грешник треба гледати велику тајну Божију и видети потенцијалног сапричасника славе Божије Нема добрих и лоших људи већ оних који су духовно оздравили или су на путу оздрављења и они којима је духовни вид помрачен и не виде пуноћу истине Зато светитељи Божији нису никога мрзели већ су љубављу исправљали наравно након што су исправили саме себе покајањем

Ђорђе Р on 05 Sept 2013 - 1001 каже

ldquoПод хуманизмом Лазар подразумева исто што и св Јустин и св Николај Српски као и о Сава у својој књизи Стављање човека у центар свемира nastojanja evropskog čoveka da Boga zameni čovekom

Одломак из књиге оца Саве

Istorija Crkve nas uči da se Hrišćanstvo nije nikada širilo dijalogom i kompromisima saneznabošcima već živim svedočenjem istine i borbom protiv svake laži i zablude

Da li su apostoli išli u neznabožačke hramove da bi se zajedno sažrečevima molili Bogu za mir i prinosili mu sa njima kad Ekumenisti međutimsvečano objavlјuju da su prošla vremena netrpeljivosti i sukoba Oniproglašavaju lažni mir ne onaj koji od Hrista dolazi (Mir svoj dajem vam) većmir koji je rezultat lažnog kompromisa

Iz svega ovoga jasno je da ekumenizam predstavlja važnu kariku u čitavom nizunastojanja evropskog čoveka da Boga zameni čovekom da Carstvo Božje zameniCarstvom čoveijim da istinu zameni lažju i nebesa truležnom zemljom U njemuprepoznajemo iste elemente koje možemo da primetimo u papizmu humanizmukomunizmu i mnogim drugim izmima evropskog palog čoveka A kao podloga svegatoga leži namera kneza ovoga sveta- đavola da na zemlji osnuje svoje Carstvosvoju Pseudo-crkvu i na njegovo čelo dovede svoga izabranika lažnog Hrista -Antihrista To su osnovni ciljevi i pravci ekumenističke jeresi

Може се приметити да људи који су отпали од цркве само понављају ставове изнете у овој књизи Као да књига представља манифест духовно утемељење свих оних који су отпали од цркве због синкретистичког екуменизма Чак у њој пише и то да ће доћи време када православни хришћани треба да се одвоје од пале цркве цркве пале у екуменистичку јерес Цитат Da li su apostoli išli u neznabožačke hramove da bi se zajedno sa žrečevima molili Bogu za mir i prinosili mu sa njima kad Није ли ово најжешћа критика одлазака православних (пре свега владика као наследника апостола) у неправославне храмове (синагоге и римокатоличке катедрале) и учествовање у заједничким молитвама у заједничким паљењима свећа (кад) Да не будемо неправедни па да изједначавамо незнабожачке храмове са синагогама и римокатоличким катедралама отац Сава даје цитате из канона Светих Сабора Да не копирам све чули смо их милион пута од отпале браће упале у антиекуменистичку јерес

Отац у књизи жестоко критикује Баламандски споразум и означава тај споразум као Унију у Баламанду Поставља се питање да ли су православни одбацили тај споразум или он и даље важи Чини се да се нико није одрекао тог споразума него да се преко њега прешло

Мислим да је потпуно јесно да су антиекуменизам и екуменизам две стране исте медаље две крајности које су далеко од православља Ви сте оче до сада углавном екуменизму супротстављали антиекуменизам и означавали га као покрет који није потпуно православан са свим својим застрањивањем Јасно је и да сваки екуменизам није исти и да постоји православни икуменизам Исто тако је јасно су сви људи Божија створења и да све људе треба волети како припаднике свог народа и своје вере тако и припаднике других народа и других вера

Оно што мене занима је где Ви видите прекретницу у екуменском покрету дијалогу тај заокрет од синкретистичког екуменизма ка православном икуменизму Ако би могли да нам покажате примере православног икуменизма на делу Или је православни икуменизам само намера само жеља за сведочењем православља Има ли места у православном икуменизму компромисимаrdquo

Апсолутно се слажем да се хришћанство није ширило дијалогом и компромисима на начин како то чине неки од данашњих поборника тзв синкретистичког екуменизма Међутим не смемо заборавити да је дијалога и те како било на васељенским саборима а да не помињем компромисе јер су се васељенски ороси веома пажљиво састављали и то на основу врло озбиљних дискусија Ипак није тамо било компромиса који иде ка релативизацији истине и то је сасвим јасно Хришћани наравно нису ишли у незнабожачке храмове и тамо приносили жртве али су знали са добронамерним незнабошцима да полемишу и неке чак и обрате То је велика разлика Православни клирици који се причешћују са инославнима засигурно прекорачују границу коју су оци одредили али ја такве не знам

Синкретистички екуменизам је и те како комплементаран са савременим обезбоженим хуманизмом и то је посебно видео и Св Ава Јустин али и многи други савремени православни теолози Највећи проблем јесте што Православна Црква није у самом старту поставила границе екуменизма односно аутентичног православног икуменизма па данас имамо тоталну збрку у терминологији али и у стратегији сведочења истине

Наравно да је поменута књига за неке манифест на основу кога се одвајају од Цркве Не смемо заборавити да расколници и јеретици користе не само поједине ставове православних већ и Свето Писмо као наводну потврду своје заблуде Њихов проблем јесте што истину сагледавају селективно и фрагментарно Бирају само оно што им се свиђа а не желе или неће да схвате шири контекст и културно-историјске оквире у којима се нешто догађало Наравно многе бих ствари сада прецизније и јасније рекао јер сам и двадесетак година старији од тада али суштински остајем при својим уверењима Ваљда када је човек млађи оштрије суди о поступцима појединих људи али зато је важно да сазревамо и да се стално исправљамо

Пророчанство Св Игнатија Брјанчанинова да ће доћи време када ће изоловане групе православних постојати као живо присуство Цркве у времену потпуног релативизма и апостасије не значи да ни овај светитељ наше Цркве а такође и они који га цитирају сматрају да то треба да се уради сада У случају Артемијевог раскола могли смо видети да у почетку је главни проблем био то што су сматрали да је смена Епископа нелегална и самом м Артемију није сметало да иде на Саборе и учествује у општењу са другим Епископима Када је направио кардинални канонски прекршај и служио поред забране свештенослужења а потом и формирао своју парацрквену организацију у којој рукоплоаже монаши и обавља друге

свештене радње требало је наћи ново оправдање и онда су одједном почели да говоре да је СПЦ отпала од Православља Ваљда док је он био у СПЦ Црква је била благодатна а сада више није па се удаљују од ње и не учествују у евхаристијском животу

Ова секта је типичан пример како се један конфесионалистички приступ Цркви ставља изнад евхаристијског Дакле за њих је довољно што правилно исповедају веру а то што нису у евхаристијској заједници ни са једним канонским православним Епископом за њих није проблем Такав став је последица ранијег уверења да је евхаристија само нека врста средства за постизање благодати а да се спасење тј заједница у Христу остварује правилном вером и подвигом Обоје је наравно важно али без евхаристије као суштинског елемента којим се конституише Црква нема ни праве вере ни здравог подвига Евхаристија је суштина и икона личносног односа међу члановима Цркве Причешћујемо се јер показујемо да као појединци и групице не можемо да чинимо Цркву нити смо удови Христа осим сви заједно Као што светшеник не може сам да служи литургију за себе тако ниједан клирик а посебно Епископ (а још мање рашчињени) има светотајинску заједницу у Христу ако је нема са осталим Епископима Цркве Христове А та заједница се остварује једино општењем у Евхаристији и зато је помињање Епископа или Првопрестолног Епископа (Патријарха) суштински важно и није само конвенција која се може искривљавати како је коме драго

ЛазарД on 05 Sept 2013 - 0325 каже

ldquoПомаже Бог

Занима ме како сте од борца против екуменизма и хуманизма постали екумениста и хуманиста ldquo

Отац у књизи жестоко критикује Баламандски споразум и означава тај споразум као Унију у Баламанду Поставља се питање да ли су православни одбацили тај споразум или он и даље важи Чини се да се нико није одрекао тог споразума него да се преко њега прешло

Мислим да је потпуно јесно да су антиекуменизам и екуменизам две стране исте медаље две крајности које су далеко од православља Ви сте оче до сада углавном екуменизму супротстављали антиекуменизам и означавали га као покрет који није потпуно православан са свим својим застрањивањем Јасно је и да сваки екуменизам није исти и да постоји православни икуменизам Исто тако је јасно су сви људи Божија створења и да све људе треба волети како припаднике свог народа и своје вере тако и припаднике других народа и других вера

Оно што мене занима је где Ви видите прекретницу у екуменском покрету дијалогу тај заокрет од синкретистичког екуменизма ка православном икуменизму Ако би могли да нам покажате примере православног икуменизма на делу Или је православни икуменизам само намера само жеља за сведочењем православља Има ли места у православном икуменизму компромисимаrdquo

Апсолутно се слажем да се хришћанство није ширило дијалогом и компромисима на начин како то чине неки од данашњих поборника тзв синкретистичког екуменизма Међутим не смемо заборавити да је дијалога и те како било на васељенским саборима а да не помињем компромисе јер су се васељенски ороси веома пажљиво састављали и то на основу врло озбиљних дискусија Ипак није тамо било компромиса који иде ка релативизацији истине и то је сасвим јасно Хришћани наравно нису ишли у незнабожачке храмове и тамо приносили жртве али су знали са добронамерним незнабошцима да полемишу и неке чак и обрате То је велика разлика Православни клирици који се причешћују са инославнима засигурно прекорачују границу коју су оци одредили али ја такве не знам

Синкретистички екуменизам је и те како комплементаран са савременим обезбоженим хуманизмом и то је посебно видео и Св Ава Јустин али и многи други савремени православни теолози Највећи проблем јесте што Православна Црква није у самом старту поставила границе екуменизма односно аутентичног православног икуменизма па данас имамо тоталну збрку у терминологији али и у стратегији сведочења истине

Наравно да је поменута књига за неке манифест на основу кога се одвајају од Цркве Не смемо заборавити да расколници и јеретици користе не само поједине ставове православних већ и Свето Писмо као наводну потврду своје заблуде Њихов проблем јесте што истину сагледавају селективно и фрагментарно Бирају само оно што им се свиђа а не желе или неће да схвате шири контекст и културно-историјске оквире у којима се нешто догађало Наравно многе бих ствари сада прецизније и јасније рекао јер сам и двадесетак година старији од тада али суштински остајем при својим уверењима Ваљда када је човек млађи оштрије суди о поступцима појединих људи али зато је важно да сазревамо и да се стално исправљамо

Пророчанство Св Игнатија Брјанчанинова да ће доћи време када ће изоловане групе православних постојати као живо присуство Цркве у времену потпуног релативизма и апостасије не значи да ни овај светитељ наше Цркве а такође и они који га цитирају сматрају да то треба да се уради сада У случају Артемијевог раскола могли смо видети да у почетку је главни проблем био то што су сматрали да је смена Епископа нелегална и самом м Артемију није сметало да иде на Саборе и учествује у општењу са другим Епископима Када је направио кардинални канонски прекршај и служио поред забране свештенослужења а потом и формирао своју парацрквену организацију у којој рукоплоаже монаши и обавља друге

свештене радње требало је наћи ново оправдање и онда су одједном почели да говоре да је СПЦ отпала од Православља Ваљда док је он био у СПЦ Црква је била благодатна а сада више није па се удаљују од ње и не учествују у евхаристијском животу

Ова секта је типичан пример како се један конфесионалистички приступ Цркви ставља изнад евхаристијског Дакле за њих је довољно што правилно исповедају веру а то што нису у евхаристијској заједници ни са једним канонским православним Епископом за њих није проблем Такав став је последица ранијег уверења да је евхаристија само нека врста средства за постизање благодати а да се спасење тј заједница у Христу остварује правилном вером и подвигом Обоје је наравно важно али без евхаристије као суштинског елемента којим се конституише Црква нема ни праве вере ни здравог подвига Евхаристија је суштина и икона личносног односа међу члановима Цркве Причешћујемо се јер показујемо да као појединци и групице не можемо да чинимо Цркву нити смо удови Христа осим сви заједно Као што светшеник не може сам да служи литургију за себе тако ниједан клирик а посебно Епископ (а још мање рашчињени) има светотајинску заједницу у Христу ако је нема са осталим Епископима Цркве Христове А та заједница се остварује једино општењем у Евхаристији и зато је помињање Епископа или Првопрестолног Епископа (Патријарха) суштински важно и није само конвенција која се може искривљавати како је коме драго

ЛазарД on 05 Sept 2013 - 0325 каже

ldquoПомаже Бог

Занима ме како сте од борца против екуменизма и хуманизма постали екумениста и хуманиста ldquo

Синкретистички екуменизам је и те како комплементаран са савременим обезбоженим хуманизмом и то је посебно видео и Св Ава Јустин али и многи други савремени православни теолози Највећи проблем јесте што Православна Црква није у самом старту поставила границе екуменизма односно аутентичног православног икуменизма па данас имамо тоталну збрку у терминологији али и у стратегији сведочења истине

Наравно да је поменута књига за неке манифест на основу кога се одвајају од Цркве Не смемо заборавити да расколници и јеретици користе не само поједине ставове православних већ и Свето Писмо као наводну потврду своје заблуде Њихов проблем јесте што истину сагледавају селективно и фрагментарно Бирају само оно што им се свиђа а не желе или неће да схвате шири контекст и културно-историјске оквире у којима се нешто догађало Наравно многе бих ствари сада прецизније и јасније рекао јер сам и двадесетак година старији од тада али суштински остајем при својим уверењима Ваљда када је човек млађи оштрије суди о поступцима појединих људи али зато је важно да сазревамо и да се стално исправљамо

Пророчанство Св Игнатија Брјанчанинова да ће доћи време када ће изоловане групе православних постојати као живо присуство Цркве у времену потпуног релативизма и апостасије не значи да ни овај светитељ наше Цркве а такође и они који га цитирају сматрају да то треба да се уради сада У случају Артемијевог раскола могли смо видети да у почетку је главни проблем био то што су сматрали да је смена Епископа нелегална и самом м Артемију није сметало да иде на Саборе и учествује у општењу са другим Епископима Када је направио кардинални канонски прекршај и служио поред забране свештенослужења а потом и формирао своју парацрквену организацију у којој рукоплоаже монаши и обавља друге

свештене радње требало је наћи ново оправдање и онда су одједном почели да говоре да је СПЦ отпала од Православља Ваљда док је он био у СПЦ Црква је била благодатна а сада више није па се удаљују од ње и не учествују у евхаристијском животу

Ова секта је типичан пример како се један конфесионалистички приступ Цркви ставља изнад евхаристијског Дакле за њих је довољно што правилно исповедају веру а то што нису у евхаристијској заједници ни са једним канонским православним Епископом за њих није проблем Такав став је последица ранијег уверења да је евхаристија само нека врста средства за постизање благодати а да се спасење тј заједница у Христу остварује правилном вером и подвигом Обоје је наравно важно али без евхаристије као суштинског елемента којим се конституише Црква нема ни праве вере ни здравог подвига Евхаристија је суштина и икона личносног односа међу члановима Цркве Причешћујемо се јер показујемо да као појединци и групице не можемо да чинимо Цркву нити смо удови Христа осим сви заједно Као што светшеник не може сам да служи литургију за себе тако ниједан клирик а посебно Епископ (а још мање рашчињени) има светотајинску заједницу у Христу ако је нема са осталим Епископима Цркве Христове А та заједница се остварује једино општењем у Евхаристији и зато је помињање Епископа или Првопрестолног Епископа (Патријарха) суштински важно и није само конвенција која се може искривљавати како је коме драго

ЛазарД on 05 Sept 2013 - 0325 каже

ldquoПомаже Бог

Занима ме како сте од борца против екуменизма и хуманизма постали екумениста и хуманиста ldquo

свештене радње требало је наћи ново оправдање и онда су одједном почели да говоре да је СПЦ отпала од Православља Ваљда док је он био у СПЦ Црква је била благодатна а сада више није па се удаљују од ње и не учествују у евхаристијском животу

Ова секта је типичан пример како се један конфесионалистички приступ Цркви ставља изнад евхаристијског Дакле за њих је довољно што правилно исповедају веру а то што нису у евхаристијској заједници ни са једним канонским православним Епископом за њих није проблем Такав став је последица ранијег уверења да је евхаристија само нека врста средства за постизање благодати а да се спасење тј заједница у Христу остварује правилном вером и подвигом Обоје је наравно важно али без евхаристије као суштинског елемента којим се конституише Црква нема ни праве вере ни здравог подвига Евхаристија је суштина и икона личносног односа међу члановима Цркве Причешћујемо се јер показујемо да као појединци и групице не можемо да чинимо Цркву нити смо удови Христа осим сви заједно Као што светшеник не може сам да служи литургију за себе тако ниједан клирик а посебно Епископ (а још мање рашчињени) има светотајинску заједницу у Христу ако је нема са осталим Епископима Цркве Христове А та заједница се остварује једино општењем у Евхаристији и зато је помињање Епископа или Првопрестолног Епископа (Патријарха) суштински важно и није само конвенција која се може искривљавати како је коме драго

ЛазарД on 05 Sept 2013 - 0325 каже

ldquoПомаже Бог

Занима ме како сте од борца против екуменизма и хуманизма постали екумениста и хуманиста ldquo

Мислим да себе никада нисам могао назвати борцем против екуменизма јер то није моје суштинско опредељење Ја сам православни хришћанин и монах а синкретистички екуменизам сматрам за јерес и лаж Подржавам добронамерни дијалог и не мрзим припадника ниједне друге вере или традиције јер нико није могао да изабере где ће се родити и у каквим околностима Дефинитивно нисам поборник ни идеологије екуменизма као ни идеологије анти-екуменизма јер те као и друге идеологије сужавају моју слободу у Христу као човека

Да ли себе сматрам хуманистом Засигурно нисам присталица обезбоженог хуманизма који све вредности види само у човеку и овом свету и веку Као и друге идеологије и тај хуманизам је стран хришћанству Ми хришћани треба да живимо за богочовечанске вредности Човек без Бога је трагично створење и једино у Богу добија свој прави смисао и вредност Другим речима у овом веку ми смо на путу ка остварења и оцелотворења наше личности која једино у Христу и са Христом може да уђе у вечно постојање

wamozart on 05 Sept 2013 - 1446 каже

ldquokad smo već kod ekumenizma da li se slažete sa rečima V Solovjova o istom

httpmotivacioniwordpresscom20130828506 ldquo

Цела поставка је веома чудна јер су у питању различите ствари Римокатолици су хришћани који имају крштење и друге тајне али нису у евхаристијској заједници са Православном Црквом (они о нама имају мање више сличан став) Јеврејској вери недостаје

Христос Син Божији који управо својим животом и страдањем даје смисао ономе што они верују

Помирење које је могуће јесте да једни друге не мрзимо и не чинимо зло другима и то треба да вреди за све друге религије Што се тиче помирења у нашем веровању наравно оно је увек могуће уколико сви прихватимо Христа у пуноћи Његове истине истине за коју ми Православни верујемо да је чувамо од апостолских времена

Соловјев и Булгаков су велики мислиоци и имају више философски и хуманистички приступ овом питању тако да их треба вредновати са тог становишта

Давидова on 08 Sept 2013 - 0830 каже

ldquoБлагословите оче

Врло сам непријатно изненађена и много тужна што сте за време Јосиповићевог боравка у манастиру изјавили да заједничким трудом можемо да сачувамо ХРИШЋАНСКУ баштину која постоји на овим просторима

Зашто сте избегли да кажете српску баштину Колико сам чула шиптарске власти хоће да српску баштину претворе у некакву своју шиптарску хришћанску баштину Овакве изјаве само иду томе на руку

Ако ми сами нећемо своје светиње да назовемо срском баштином зашто би то радио било ко другиrdquo

Када би ово била моја јадина изјава онда бисте свакако имали право Ових година ми у Дечанима али и сво наше свештенство и монаштво на Косову и Метохији води велику борбу управо да сачувамо и наш идентитет Захваљујући тој борби косовске институције су под притиском међународне заједнице прихватиле у свом Уставу да је наша Црква Српска православна Црква

Овај пут сам употребио шири али и најлепши назив - хришћанске светиње - апелујући на г Јосиповића као хришћанина да сутрадан Хрватска и у ЕУ каже коју реч о заштити хришћана на КиМ Г Јосиповић је претходно посетио Јањево село у коме живе Хрвати римокатолици који се неретко такође суочавају са проблемима од стране Албанаца Имамо јако добре контакте са свештеником Дон Матом који гледа како се његово стадо све више смањује јер се и они исељавају И њихове цркве треба да буду сачуване а не само наше и ми као хришћани морамо у томе да покажемо солидарност а не у свему да гледамо парцијалне националне или конфесионалне интересе Уосталом порука је највише упућена хришћанима у свету како би и они показали солидарност и учинили да ове наше светиње остану сачуване

Сваком нашем посетиоцу кажемо да смо оно што јесмо српски православни манастир Али исто тако наша мисија на овом простору не исцрпљује се само у оквирима нашег етноса Главни циљ наше Цркве је био и остао да сабира (сазива повезује и отуда реч црква) све на спасење и вечни живот Ако бисмо само упорно и агресивно наглашавали тај аспект нашег идентитета а запостављали овај шири и васељенски изгубили бисмо ону со коју као хришћани треба да имамо Наше сведочанство треба да буде сведочанство о Сину Божијем који је постао човек нас ради да би нас учинио синовима Божијим и никада не смемо да заборавимо

да када се год Црква сводила на идеологију увек је губила свој смисао и своју виталност

Један од главних разлога зашто албански екстремисти желе да наше цркве прогласе за албанске и одузму нам наш идентитет јесте у томе што они нас гледају као политичку институцију Управо показивањем да ми нисмо политичка институција већ да будем слободан рећи козмичка институција која у свим условима и у сваком времену може да сведочи Јеванђеље оваплоћеног Сина Божијега одузима им овај аргумент пред многим разумним људима који у нама мање гледају опасност а више оно што и јесмо саставни део овог друштва А у том друштву нама је много посла за нашу духовну мисију не само међу нашим православним народом већ и међу Албанцима Зато ове године у нашој Богословији с благословом Св Синода почиње и факултативно учење албанског језика

јер Агапије on 08 Sept 2013 - 1224 каже

ldquoДавидова можда се овде налази одговор на то што желиш да питаш нашег игумана

httpkatodnacevsvetrpiblogspotcom201309blog-posthtml ldquo

Хвала вем Ово се свакако не односи само на мене лично већ и на све нас који покушавамо да нађемо смисао своје вере у данашњем смутном времену Највећа опасност за хришћане али уопште и за сваког мислећег човека јесте да прихвати један шематизовани црно-бели поглед на свет у коме су сви одговори унапред дати Лепота Еванђеља јесте управо у томе да у сваком времену и

да када се год Црква сводила на идеологију увек је губила свој смисао и своју виталност

Један од главних разлога зашто албански екстремисти желе да наше цркве прогласе за албанске и одузму нам наш идентитет јесте у томе што они нас гледају као политичку институцију Управо показивањем да ми нисмо политичка институција већ да будем слободан рећи козмичка институција која у свим условима и у сваком времену може да сведочи Јеванђеље оваплоћеног Сина Божијега одузима им овај аргумент пред многим разумним људима који у нама мање гледају опасност а више оно што и јесмо саставни део овог друштва А у том друштву нама је много посла за нашу духовну мисију не само међу нашим православним народом већ и међу Албанцима Зато ове године у нашој Богословији с благословом Св Синода почиње и факултативно учење албанског језика

јер Агапије on 08 Sept 2013 - 1224 каже

ldquoДавидова можда се овде налази одговор на то што желиш да питаш нашег игумана

httpkatodnacevsvetrpiblogspotcom201309blog-posthtml ldquo

Хвала вем Ово се свакако не односи само на мене лично већ и на све нас који покушавамо да нађемо смисао своје вере у данашњем смутном времену Највећа опасност за хришћане али уопште и за сваког мислећег човека јесте да прихвати један шематизовани црно-бели поглед на свет у коме су сви одговори унапред дати Лепота Еванђеља јесте управо у томе да у сваком времену и

простору налазимо смисао еванђелске истине опет и опет се враћајући Христу кроз предање Цркве

Након страдања нашег народа и многих несрећа које су задесиле и друге и нас на овим нашим балканским просторима остало је много горчине и бола Тешко ми је када видим младе људе који су опијени том горчином и који не могу да без цинизма реагују на било шта што се дешава око њих Ово је велика опасност за читаву једну генерацију а ми као хришћани морамо да на то нађемо духовни одговор Наравно истински пут је једино покајање односно преумљење промена начина сагледавања реалности Без тода једини избор је да се препустимо таласу масе која тражи одговорност свих осим самих себе

Увек ме је одушевљавало како у тексту Јеванђеља нема горчине а говори се о тешким и претешким стварима страда Син Божији издан распет на крсту Зар може бити већег ужаса а опет у речима апостола еванђелиста ни трага горчине ни трага осуде ни трага мржње већ радост Откуда таква радост Знамо да та духовна радост долази једино из живе свести да страдање Христово није крај већ почетак Пропадљива и трулежна људска природа узлази о десну страну Бога Оца небо се сједињује са земљом пролазно са вечношћу смрт губи смисао јер постаје само двер кроз коју пролазимо ка вечној радости која почиње још у овом веку и свету и наставља се бескрајно Од нас се само очекује да својом вољом и васцелим својим бићем (дакле и телесним подвигом и испуњавањем заповести Господњих) прихватимо тај дар спасења и читав свој живот саобразимо са животом који имамо у Христу у кога смо крштени

Међутим када немамо те вере када видимо сва исходишта једино у овом времену и простору у земаљском благостању сили територијама и др наравно да ћемо стално бити испуњени горчином и разочарењем јер све што је пролазно пропада Рани хришћани су живели као путници-ходочасници и свака земља им је била отаџбина а у савакој су били странци као што каже посланица Диогнету На сваком литургијском сабрању постојала је жива свест да је спасење ту већ са нама и да Господ долази - Маран ата Неки објашњавају да су хришћани очекивали да ће други долазак бити ускоро па када се то није догодило полако су престали да то очекују на сваком сабрању Мислим да није тако долазак Господњи је увек актуелан на свакој Литургији ми доживљавамо долазак Царства небеског и знамо да је оно ту и већ бива међу нама Живећи стога у тој литургијској свести сталног присуства Царства небеског које се из Литургије и кроз литургију у евхаристијском начину постојања преноси у наш породични живот наше заједнице наш свакодневни рад и живот сасвим неопходно мењамо и начин гледања на овај свет око нас Не постајемо неосетљиви али муке и патње овог времена постају безначајне према вечној радости која је већ ту са нама Ако нас потерају из једног града идемо у други јер свуда је земља Господња ако нас прогоне благосиљамо и полако се учимо да вршимо најтежу запосвест која је и највећи израз љубави - да волимо и непријатеље своје јер ако нам и чине неко зло то чине јер не знају шта раде

Косово је за нас православне Србе хришћане пре свега духовни простор који се не може земаљском силом ни бранити али ни земаљском силом а псоебно неправдом одузети Духовне димензије овог простора надилазе територију и зато је за нас Косово увек било и остаће икона оног Царства за које живимо и које проживљавамо у Литургији Отуда и поред свих страдања и мука наш народ који живи у тој вери није изгубио радост и нема горчину нема ни мржњу према другима већ осећа радост која

надјачава све оне људске туге и забринутости Некоме је то можда тешко разумети али живећи овде и пролазећи све што смо прошли и ми и они око нас упознајемо свет на један други начин Полако духовно сазревамо у уверењу да је једино право ропство и неслобода када смо овладани мржњом и злом а једина истинска слобода у Христу и њу нам нико не може одузети осим ми сами својим погрешним избором

ИгорМ on 08 Sept 2013 - 1404 каже

ldquoАко се добро сећам Јосиповић се изјаснио као агностик Био је неки чланак у политици прошле године поводом пописа становништва а позивајући се на Сплитску Слободну Далмацију Међутим мислим да то не умањује значај Цркве која је изнад националног идентитета да сабира на спасење како рече о Сава

Искрено сагледавајући околности које их окружују могу само да им овим путем изразим поштовање за веру и храбростrdquo

Хвала вам Тешко је поверовати да уопште има човека који је потпуни агностик Неки људи заиста кажу да не верују у Бога или да он непостоји и заиста у њиховом искуству не постоји и нису га упознали и говоре истину Много је људи који су на погрешан начин упознали Бога и доживљавају веру хришћанску као гушње слободе креативности или је виде као опијум за народ Нажалост погрешне интерпретације хришћанства у историји директно су произвеле данашње форме атеизма

Ипак ниједан човек не може бити индиферентан према Богу Чак и познати атеиста Ричард Докинс стално говори о Богу и просто човек стиче утисак да би он јако много волео да доживи веру у Бога али се не осећа способан због своје огромне љубави према самом себи и свом рационалналном интелекту

Међутим када немамо те вере када видимо сва исходишта једино у овом времену и простору у земаљском благостању сили територијама и др наравно да ћемо стално бити испуњени горчином и разочарењем јер све што је пролазно пропада Рани хришћани су живели као путници-ходочасници и свака земља им је била отаџбина а у савакој су били странци као што каже посланица Диогнету На сваком литургијском сабрању постојала је жива свест да је спасење ту већ са нама и да Господ долази - Маран ата Неки објашњавају да су хришћани очекивали да ће други долазак бити ускоро па када се то није догодило полако су престали да то очекују на сваком сабрању Мислим да није тако долазак Господњи је увек актуелан на свакој Литургији ми доживљавамо долазак Царства небеског и знамо да је оно ту и већ бива међу нама Живећи стога у тој литургијској свести сталног присуства Царства небеског које се из Литургије и кроз литургију у евхаристијском начину постојања преноси у наш породични живот наше заједнице наш свакодневни рад и живот сасвим неопходно мењамо и начин гледања на овај свет око нас Не постајемо неосетљиви али муке и патње овог времена постају безначајне према вечној радости која је већ ту са нама Ако нас потерају из једног града идемо у други јер свуда је земља Господња ако нас прогоне благосиљамо и полако се учимо да вршимо најтежу запосвест која је и највећи израз љубави - да волимо и непријатеље своје јер ако нам и чине неко зло то чине јер не знају шта раде

Косово је за нас православне Србе хришћане пре свега духовни простор који се не може земаљском силом ни бранити али ни земаљском силом а псоебно неправдом одузети Духовне димензије овог простора надилазе територију и зато је за нас Косово увек било и остаће икона оног Царства за које живимо и које проживљавамо у Литургији Отуда и поред свих страдања и мука наш народ који живи у тој вери није изгубио радост и нема горчину нема ни мржњу према другима већ осећа радост која

надјачава све оне људске туге и забринутости Некоме је то можда тешко разумети али живећи овде и пролазећи све што смо прошли и ми и они око нас упознајемо свет на један други начин Полако духовно сазревамо у уверењу да је једино право ропство и неслобода када смо овладани мржњом и злом а једина истинска слобода у Христу и њу нам нико не може одузети осим ми сами својим погрешним избором

ИгорМ on 08 Sept 2013 - 1404 каже

ldquoАко се добро сећам Јосиповић се изјаснио као агностик Био је неки чланак у политици прошле године поводом пописа становништва а позивајући се на Сплитску Слободну Далмацију Међутим мислим да то не умањује значај Цркве која је изнад националног идентитета да сабира на спасење како рече о Сава

Искрено сагледавајући околности које их окружују могу само да им овим путем изразим поштовање за веру и храбростrdquo

Хвала вам Тешко је поверовати да уопште има човека који је потпуни агностик Неки људи заиста кажу да не верују у Бога или да он непостоји и заиста у њиховом искуству не постоји и нису га упознали и говоре истину Много је људи који су на погрешан начин упознали Бога и доживљавају веру хришћанску као гушње слободе креативности или је виде као опијум за народ Нажалост погрешне интерпретације хришћанства у историји директно су произвеле данашње форме атеизма

Ипак ниједан човек не може бити индиферентан према Богу Чак и познати атеиста Ричард Докинс стално говори о Богу и просто човек стиче утисак да би он јако много волео да доживи веру у Бога али се не осећа способан због своје огромне љубави према самом себи и свом рационалналном интелекту

надјачава све оне људске туге и забринутости Некоме је то можда тешко разумети али живећи овде и пролазећи све што смо прошли и ми и они око нас упознајемо свет на један други начин Полако духовно сазревамо у уверењу да је једино право ропство и неслобода када смо овладани мржњом и злом а једина истинска слобода у Христу и њу нам нико не може одузети осим ми сами својим погрешним избором

ИгорМ on 08 Sept 2013 - 1404 каже

ldquoАко се добро сећам Јосиповић се изјаснио као агностик Био је неки чланак у политици прошле године поводом пописа становништва а позивајући се на Сплитску Слободну Далмацију Међутим мислим да то не умањује значај Цркве која је изнад националног идентитета да сабира на спасење како рече о Сава

Искрено сагледавајући околности које их окружују могу само да им овим путем изразим поштовање за веру и храбростrdquo

Хвала вам Тешко је поверовати да уопште има човека који је потпуни агностик Неки људи заиста кажу да не верују у Бога или да он непостоји и заиста у њиховом искуству не постоји и нису га упознали и говоре истину Много је људи који су на погрешан начин упознали Бога и доживљавају веру хришћанску као гушње слободе креативности или је виде као опијум за народ Нажалост погрешне интерпретације хришћанства у историји директно су произвеле данашње форме атеизма

Ипак ниједан човек не може бити индиферентан према Богу Чак и познати атеиста Ричард Докинс стално говори о Богу и просто човек стиче утисак да би он јако много волео да доживи веру у Бога али се не осећа способан због своје огромне љубави према самом себи и свом рационалналном интелекту

Од атеиста много можемо да научимо Шта је то што људе тера да не прихвате Бога кога хришћани исповедају Најчешће разлог је у самим хришћанима који нису сами упознали Бога љубави и пројектују сопствену личност или идеологију на простор вере Отуда и крсташки ратови и инквизиција и прогони Јевреја у Европи Русији отуда и повезивање хришћанства са крајњим десничарским идеологијама Зар неки нису тврдили да хришћанство оправдава робовласништво да сиромашни треба да живе у беди а богати да уживају све материјалне добробити зар и данас немамо оних који бране традиционални морал тако што позивају на линч оних који су посрнули итд Увек исто то Бог каже или како су крсташи говорили Deus lo vult Проблем је у томе што то Бог нигде не говори већ други уместо њега

У православној традицији имамо неизмерно богатство духовног искуства сусрета са живим Богом неизмерно много сведочанстава светитеља исповедника мученика који нам помажу да познамо вољу Божију и у нашем времену Изнад свега имамо самог Господа и његове речи и дела његово страдање и васкрсење Сигуран сам зато када бисм ми као хришћани били бољи сведоци свога Бога много би мање било атеиста Зато атеистима не треба прилазити са острашћеном мржњом већ са свешћу да они у наше речи никада неће поверовати ако претходно то ми сами не учинимо и потврдимо их својим делима

Давидова on 08 Sept 2013 - 1459 каже

ldquoОче Саво

Мислила сам да је моја последња порука имала довољно полемичког набоја да бисте на њу одговорили Изгледа да сам се преварилаrdquo

Мислим да је у комуникацији веома важно да увек знате која је примарна циљна група Наша потешкоћа јесте у томе што комуницирамо са људима са различитих страна и немогуће је увек свима угодити У току посете председнику Јосиповићу говорио сам о историји манастира о Немањићима али и о проблемима са којима се суочавамо на КиМ и то много детљаније него што се може наслутити на основу кратке изјаве Нарочито сам говорио о потреби да ЕУ треба да оснажи гаранције које су нам дате преко неких косовских закона и које између осталог гарантују управо очување нашег идентитета

Моји ставови о овом питању су већ верујем познати и не говорим ни о светињама ни о Косову први пут у јавности Прилкиком давања изјаве највећи број новинара су били из Хрватске и са Косова и тако је интонирана порука То не значи да за свакога имам посебну причу већ једноставно сама порука се артикулише према циљној групи Знате када слушате било коју изјаву са намером да у њој нађете недостатак увек ћете то успети јер се у једној реченици никада не може све рећи и рећи на најбољи могући начин Мислим да је највећи проблем за добар број критичара уопшпте сам долазак Јосиповића у Дечане Ја сматрам да је то веома важно јер прво имамо шта да покажемо друго Хрватска је чланица ЕУ и њено мишљење као и других земаља чланица није безначајно и треће Хрватска већ има одређени степен политичког сензибилитета за ситуацију на Косову јер ту постоји и хрватска мањина која постепено нестаје

Говорећи о хришћанским светињама и њиховом очувању на Косову и Метохији мислио сам и на те хришћанске цркве које нису православне Када идентификујете заједнички интерес са

саговорником имате веће могућности да остварите већи степен разумевања Не знам колико се разумемо али већ годинама разговарам са људима често и са онима који имају велике предрасуде према нашем народу и Цркви и више пута сам могао да разумем да правилан приступ може да промени у позитивном правцу став саговорника Ако хоћемо да се свађамо то је увек лако Зато ако жели те да циљну групу којој се обраћате придобијете за своје аргументе морате и те како пазити како се обраћате Искрено речено нашем народу не треба говорити ове приче јер једноставно ми јако добро знамо и ко смо и шта смо а добронамерни надам се после оволико година разумеју да ми овде не продајемо веру за вечеру већ да сведочимо своју веру и предање онако како је то најбоље и често једино могуће

Архимандрит Сава Јањић каже

Још бих додао да је овај приступ веома важан и у нашој духовној мисији На пример када разговарате са муслиманима веома је важно да покажете поштовање према њиховој вери јер ако поштујемо човека треба да покажемо да поштујемо његову слободу да верује у оно што верује Потребно је свакако наћи и заједничке тачке нашег веровања и вредности које делимо Бог нас учи да поштујемо сваког човека и његову слободу

Наравно аргументовано можемо да идемо у поједина питања и подстакнемо размишљање о аспектима неке истине о којима саговорник није размишљао Такође је веома важно да упознамо директно и непосредно шта други верују јер најгоре је некоме држати лекцију мислећи да знамо шта други верује и да му само прочитамо све шта је погрешно као неку оптужницу Ту нема ни

саговорником имате веће могућности да остварите већи степен разумевања Не знам колико се разумемо али већ годинама разговарам са људима често и са онима који имају велике предрасуде према нашем народу и Цркви и више пута сам могао да разумем да правилан приступ може да промени у позитивном правцу став саговорника Ако хоћемо да се свађамо то је увек лако Зато ако жели те да циљну групу којој се обраћате придобијете за своје аргументе морате и те како пазити како се обраћате Искрено речено нашем народу не треба говорити ове приче јер једноставно ми јако добро знамо и ко смо и шта смо а добронамерни надам се после оволико година разумеју да ми овде не продајемо веру за вечеру већ да сведочимо своју веру и предање онако како је то најбоље и често једино могуће

Архимандрит Сава Јањић каже

Још бих додао да је овај приступ веома важан и у нашој духовној мисији На пример када разговарате са муслиманима веома је важно да покажете поштовање према њиховој вери јер ако поштујемо човека треба да покажемо да поштујемо његову слободу да верује у оно што верује Потребно је свакако наћи и заједничке тачке нашег веровања и вредности које делимо Бог нас учи да поштујемо сваког човека и његову слободу

Наравно аргументовано можемо да идемо у поједина питања и подстакнемо размишљање о аспектима неке истине о којима саговорник није размишљао Такође је веома важно да упознамо директно и непосредно шта други верују јер најгоре је некоме држати лекцију мислећи да знамо шта други верује и да му само прочитамо све шта је погрешно као неку оптужницу Ту нема ни

дијалога и љубави и такав приступ доноси потпуно супротне резултате јер показујемо се као самоуверени и претенциозни и наш саговорник све више увиђа разлику између оног што желимо да кажемо и оног што сами јесмо а то је најгоре Дијалог је увек тражење и покушај личног сусрета а не декламовање дефиниција фраза итд

Увек много научим у разговору са људима других вера и осећам се увек богатији иако наравно не намеравам да променим своју веру Други није увек опасност и не требамо га тако доживљавати јер то је као и свака агресивност мржња и вулгарност знак слабости и личног комплекса Веома је погрешно некоме рећи да лажно верује јер свако своје веровање формира на основу сопственог искуства Бога и заједнице са њим Радије можемо да кажемо да је нечије веровање непотпуно или да има неких недостатака Сетимо се чувене поуке старца Силуана о том питању како треба разговарати са римокатолицима Старац је то тако једноставно и лепо рекао јер он говори из искуства заједнице са Богом љубави а не из гнева или жеље да се пред неким докаже у својој ревности

У разговору са многим страним људима приметио сам да су многи испуњени јаким предрасудама према нашем народу и први мој циљ јесте да покажем да ни ја ни многи други не мислимо тако Тада се отвара много шири простор да саговорник заузме свој слободан став о нама и оним вредностима иза којих стојимо Ништа се неће постићи ако кренемо да се агресивно убеђујемо са другим показујући се храбрим борцима за истину пред својим истомишљеницима То је јако рудиментаран ниво комуникације у коме нема дијалога

Marjanovic on 08 Sept 2013 - 1536 каже

Оче Саво имао бих једно питање

Да ли и у којој мери Православна Црква (али и друге цркве и верске заједнице) могу допринети миру и помирењу на простору бивше Југославије То питање је веома важно не само због односа према прошлим ратовима и данашњег процеса помирења већ и у контексту спречавања будућих евентуалних конфликата

Мислим да много можемо допринети јер се конфликт на овом простору великим делом манифестује као конфликт вера и сукоб цивилизација иако је суштински реч о сукобу националних идеологија које овакву форму имају од 19 века У оквирима ових идеологија развија се посебна интерпретација историје па многи људи верују да су се Срби и Албанци вековима мрзели да су Срби и Хрвати природни непријатељи и слично Историјска грађа сваком објективном читаоцу пружа веома много материјала да разуме како национална свест ни нашег ни других народа није била статична Етногенеза је динамичан процес и ко зна како ће се развијати у будућности Етничка припадност је ствар конвенције јер савремена генетика показује да нема суштинских разлика између савремених народа на просторима бивше Југославије Сви народи поседују коктел различитих генетских хаплогрупа и нити су Срби и Хрвати само словенског порекла иако говоре словенским језиком нити су Албанци само потомци Илира који немаји везе са Словенима

Религија игра веома важну улогу у том процесу етногенезе као један од суштинских елемената идентитета Према теорији сукоба цивилизација коју је први потпуније изложио Хантингтон још 1993 период сукоба политичких и економских идеологија тј капитализма и комунизма који је обележио период након 2

Marjanovic on 08 Sept 2013 - 1536 каже

Оче Саво имао бих једно питање

Да ли и у којој мери Православна Црква (али и друге цркве и верске заједнице) могу допринети миру и помирењу на простору бивше Југославије То питање је веома важно не само због односа према прошлим ратовима и данашњег процеса помирења већ и у контексту спречавања будућих евентуалних конфликата

Мислим да много можемо допринети јер се конфликт на овом простору великим делом манифестује као конфликт вера и сукоб цивилизација иако је суштински реч о сукобу националних идеологија које овакву форму имају од 19 века У оквирима ових идеологија развија се посебна интерпретација историје па многи људи верују да су се Срби и Албанци вековима мрзели да су Срби и Хрвати природни непријатељи и слично Историјска грађа сваком објективном читаоцу пружа веома много материјала да разуме како национална свест ни нашег ни других народа није била статична Етногенеза је динамичан процес и ко зна како ће се развијати у будућности Етничка припадност је ствар конвенције јер савремена генетика показује да нема суштинских разлика између савремених народа на просторима бивше Југославије Сви народи поседују коктел различитих генетских хаплогрупа и нити су Срби и Хрвати само словенског порекла иако говоре словенским језиком нити су Албанци само потомци Илира који немаји везе са Словенима

Религија игра веома важну улогу у том процесу етногенезе као један од суштинских елемената идентитета Према теорији сукоба цивилизација коју је први потпуније изложио Хантингтон још 1993 период сукоба политичких и економских идеологија тј капитализма и комунизма који је обележио период након 2

светског рата у току деведесетих долази до преокрета Заправо рушењем берлинског зида и падом Совјетског Савеза улазимо у сферу сукоба који постају сукоби засновани на културном и цивилизационом коду По тој теорији Срби су кодирани на природну заједницу са православним културама Хрвати на заједницу са западним римокатоличким или протестантским културама а муслимани Бошњаци иако аутохтони Европљани своје савезнике налазе у муслиманским народима Арапима и другим То је потпуно нова ситуација у којој религија одједном игра посебну улогу За Хрвате је Католичка Црква стожер западне цивилизације којој припадају Срби са Русима (а донекле са Грцима који су као ЕУ земља прилично изван тих токова) представљају носиоце православне цивилизације а Бошњаци као муслимани одједном су и од Хрвата и од Срба сагледани као стран елемент на овим вековним српским или хрватским просторима (зависно како ко тврди) и нашли су се у ситуацији да своје најближе пријатеље треба да траће не међу онима са којима живе и говоре исти језик већ са неким далеким народима

У тој ситуацији цркве и верске заједнице су се нашле у крајње тешкој ситуацији Десетинама година стеране на маргине комунистичког друштва сада одједном политичке елите већином и сами бивши или још активни комунисти траже подршку својих цркава политичари заузимају прве редове у храмовима и џамијама и сукоб бивших Титових ученика и дојуче атеистичких интелектуалаца преноси се на духовни простор Одједном Хрвати настављају свој свети крижарски поход против источних шизматика Срби свој рат против злих Латина а и једни и други своју борбу против муслимана које називају Турцима иако деле са њима исто етничко порекло У целни гледано и најблаже речено нисмо се никако добро снашли у томе Јако сам поносан на изјаве појединих наших духовника и посебно нашег Патријарха али има доста простора и за самокритику У Хрватској је Црква и даље

главни носилац националистичког домољубља а прилично умерени ислам на балканским просторима почиње да постпено клизи ка радикалним исламским идеологијама које немају везе са овим простором и културом

Зато је сада прилика да се ствари исправљају и да се цркве и верске заједнице дистанцирају од политике колико је то могуће и успоставе ниво комуникације и сарадње у оним областима у којима имамо заједничке интересе наша права заштита наше баштине хуманитарне активности заштита моралних вредности породице итд У противном религија ће остати и даље средство политичких интереса и шовиниста пошто религија омогућава јак степен хомогенизације у друштву Веома је важно да упознамо наша узајамна веровања и да се дистанцирамо од верских екстремиста и фанатика који мрзе мислећи да то Бог од њих тражи Не суочавамо се само данас са опасношћу исламског фундаментализма Имамо га и са хришћанске стране у јако ружним формама

Зашто мени као православном хришћанину треба да смета мој комшија који верује другачије Ако једни према другима имамо људски однос и као грађани поштујемо закон имамо добре услове да живимо у миру Фанатицима сметају други јер су несигурни у своју веру и аргументима силе замењују недостак силе аргумената Све зависи од нашег приступа Када чујемо позив мујезина на џамији за човека који је испуњен мржњом прве мисли ће бити када ће једном припадници те вере отићи са ових хришћанских простора и оставити нас на миру И фанатици муслимани када чују звоно помисле сигурно нешто ружно о хришћанским каурима Ипак можемо размишљати и другачије када чујемо молитву са џамије пет пута дневно добро је подсетити се да и ми помислимо о нашем Богу и помолимо му се (јер често то заборвљамо и по цео дан) Добро је да се сетимо како свака жива душа тежи свом творцу и

тражи га вапајем Дакле позитивним мислима и осећањима сузбијамо оно што је негативно и што и нас и њих удаљује од Бога

Укратко на верским вођама је велика одговорност да ли ћемо ићи опет ка мржњи и неком новом крвопролићу или ћемо научити да живимо једни поред других са нашим разликама поштујући слободу коју нам је Бог даровао да верујемо онако како мислимо да треба Никада не смемо да заборавимо да се наша вера у Бога не испољава само у тачним дефиницијама вере и нашим верским обредима И једно и друго је важно али има зациљ да у нама изгради здрав и правилан однос према Богу који се опет манифестује у односу према ближњем Ако свог ближњег пријатеља или непријатеља православног или муслимана не видимо као икону Божију нисмо упознали Бога кога нам је Христос открио и нема у нама љубави Божије Ако тога нема никакве користи немамо ни од зилотизма ни од ритуала

Odahviing on 08 Sept 2013 - 1700 каже

ldquoImam ja jedno pitanje koje se ne tiče mnogo vere već života na kosovu U stvari znam kako se živi pošto sam i sam sa Kosova odnosno moji su odande i često idem tamo Međutim tamo gde ja sever u južnim krajevima nisam bio odavno još otkad su moji napustili Kosovo Polje

Ono što neme zanima je odnos Srba i KFORa Dok gledam vesti čitam novine dobijam utisak da postoji neka mržnja i netrpeljivost međusobna Međutim pošto kao što rekoh često idem za Kosovo znam da je barem tamo situacija drugačija Pre nekih mesec ipo dana bio sam u okolini Zubinog Potoka (tamo imam kuću) pa proveo sam dvadesetak dana I situacija koju sam zatekao je skroz drugačija nego što se po Srbiji misli Na primer deca iz sela i KFORovi vojnici imaju bdquodilldquo naime svaki dan imaju tačno određeno vreme kada vojnici krenu u patrolu nađu se sa decom podele im slatkiše sokove itd Onda dok je bila ona frka i kada su svi išli zaobilaznim putem iako je to bilo zabranjeno recimo moj stric koji je vozo kombi zaglavio se u snegu vojnici KFORa su ga izvukli sa brda i

главни носилац националистичког домољубља а прилично умерени ислам на балканским просторима почиње да постпено клизи ка радикалним исламским идеологијама које немају везе са овим простором и културом

Зато је сада прилика да се ствари исправљају и да се цркве и верске заједнице дистанцирају од политике колико је то могуће и успоставе ниво комуникације и сарадње у оним областима у којима имамо заједничке интересе наша права заштита наше баштине хуманитарне активности заштита моралних вредности породице итд У противном религија ће остати и даље средство политичких интереса и шовиниста пошто религија омогућава јак степен хомогенизације у друштву Веома је важно да упознамо наша узајамна веровања и да се дистанцирамо од верских екстремиста и фанатика који мрзе мислећи да то Бог од њих тражи Не суочавамо се само данас са опасношћу исламског фундаментализма Имамо га и са хришћанске стране у јако ружним формама

Зашто мени као православном хришћанину треба да смета мој комшија који верује другачије Ако једни према другима имамо људски однос и као грађани поштујемо закон имамо добре услове да живимо у миру Фанатицима сметају други јер су несигурни у своју веру и аргументима силе замењују недостак силе аргумената Све зависи од нашег приступа Када чујемо позив мујезина на џамији за човека који је испуњен мржњом прве мисли ће бити када ће једном припадници те вере отићи са ових хришћанских простора и оставити нас на миру И фанатици муслимани када чују звоно помисле сигурно нешто ружно о хришћанским каурима Ипак можемо размишљати и другачије када чујемо молитву са џамије пет пута дневно добро је подсетити се да и ми помислимо о нашем Богу и помолимо му се (јер често то заборвљамо и по цео дан) Добро је да се сетимо како свака жива душа тежи свом творцу и

тражи га вапајем Дакле позитивним мислима и осећањима сузбијамо оно што је негативно и што и нас и њих удаљује од Бога

Укратко на верским вођама је велика одговорност да ли ћемо ићи опет ка мржњи и неком новом крвопролићу или ћемо научити да живимо једни поред других са нашим разликама поштујући слободу коју нам је Бог даровао да верујемо онако како мислимо да треба Никада не смемо да заборавимо да се наша вера у Бога не испољава само у тачним дефиницијама вере и нашим верским обредима И једно и друго је важно али има зациљ да у нама изгради здрав и правилан однос према Богу који се опет манифестује у односу према ближњем Ако свог ближњег пријатеља или непријатеља православног или муслимана не видимо као икону Божију нисмо упознали Бога кога нам је Христос открио и нема у нама љубави Божије Ако тога нема никакве користи немамо ни од зилотизма ни од ритуала

Odahviing on 08 Sept 2013 - 1700 каже

ldquoImam ja jedno pitanje koje se ne tiče mnogo vere već života na kosovu U stvari znam kako se živi pošto sam i sam sa Kosova odnosno moji su odande i često idem tamo Međutim tamo gde ja sever u južnim krajevima nisam bio odavno još otkad su moji napustili Kosovo Polje

Ono što neme zanima je odnos Srba i KFORa Dok gledam vesti čitam novine dobijam utisak da postoji neka mržnja i netrpeljivost međusobna Međutim pošto kao što rekoh često idem za Kosovo znam da je barem tamo situacija drugačija Pre nekih mesec ipo dana bio sam u okolini Zubinog Potoka (tamo imam kuću) pa proveo sam dvadesetak dana I situacija koju sam zatekao je skroz drugačija nego što se po Srbiji misli Na primer deca iz sela i KFORovi vojnici imaju bdquodilldquo naime svaki dan imaju tačno određeno vreme kada vojnici krenu u patrolu nađu se sa decom podele im slatkiše sokove itd Onda dok je bila ona frka i kada su svi išli zaobilaznim putem iako je to bilo zabranjeno recimo moj stric koji je vozo kombi zaglavio se u snegu vojnici KFORa su ga izvukli sa brda i

тражи га вапајем Дакле позитивним мислима и осећањима сузбијамо оно што је негативно и што и нас и њих удаљује од Бога

Укратко на верским вођама је велика одговорност да ли ћемо ићи опет ка мржњи и неком новом крвопролићу или ћемо научити да живимо једни поред других са нашим разликама поштујући слободу коју нам је Бог даровао да верујемо онако како мислимо да треба Никада не смемо да заборавимо да се наша вера у Бога не испољава само у тачним дефиницијама вере и нашим верским обредима И једно и друго је важно али има зациљ да у нама изгради здрав и правилан однос према Богу који се опет манифестује у односу према ближњем Ако свог ближњег пријатеља или непријатеља православног или муслимана не видимо као икону Божију нисмо упознали Бога кога нам је Христос открио и нема у нама љубави Божије Ако тога нема никакве користи немамо ни од зилотизма ни од ритуала

Odahviing on 08 Sept 2013 - 1700 каже

ldquoImam ja jedno pitanje koje se ne tiče mnogo vere već života na kosovu U stvari znam kako se živi pošto sam i sam sa Kosova odnosno moji su odande i često idem tamo Međutim tamo gde ja sever u južnim krajevima nisam bio odavno još otkad su moji napustili Kosovo Polje

Ono što neme zanima je odnos Srba i KFORa Dok gledam vesti čitam novine dobijam utisak da postoji neka mržnja i netrpeljivost međusobna Međutim pošto kao što rekoh često idem za Kosovo znam da je barem tamo situacija drugačija Pre nekih mesec ipo dana bio sam u okolini Zubinog Potoka (tamo imam kuću) pa proveo sam dvadesetak dana I situacija koju sam zatekao je skroz drugačija nego što se po Srbiji misli Na primer deca iz sela i KFORovi vojnici imaju bdquodilldquo naime svaki dan imaju tačno određeno vreme kada vojnici krenu u patrolu nađu se sa decom podele im slatkiše sokove itd Onda dok je bila ona frka i kada su svi išli zaobilaznim putem iako je to bilo zabranjeno recimo moj stric koji je vozo kombi zaglavio se u snegu vojnici KFORa su ga izvukli sa brda i

dišlepali maltene pred srpski punkt bez problema Nije to samo sada i pre nego što je Tači proglasio nezavisnost sećam se kada je jedan deo Danskih vojnika odlazio kućama napravili su koševe golove postavljali po selu napravili žurku doneli da se jede pije igrao sam fudbal sa njima dog dana ne samo ja nego veliki broj ljudi je tu bio što Srba što

Danaca Zatim takođe sam pio pivo sa Dankinjama (nije ono što mislite duga priča ) Evo sada su napravili neke kao punktove po putevima kada prolaziš svaki put se jave ono kulturno mahnu rukuom ne zaustavljaju nikoga iako bi po propisu morali itd

Većina njih je čini se veoma mlada što bi rekao moj tečo nisu se ni dva puta obrijali a već ih šalju u daleke zemlje Isto desilo se jednom kada na prelazu kada nam kola nisu htela da se upale vojska je gurala kola neki crnac (njega sam upamtio) i još par ljudi isto u uniformama

Sve u svemu situacija barem ovo što sam ja video kroz ovih godina imam utisak da postoji dosta sloge i poverenje između KFORa i Srba izuzev Nemaca Oni pre nikada nisu bili onde uglavnom sam Dance viđao ali prvi put kada su došli desika se ona pucnjava na Srbe

E sad kakav je ovaj odnos u južnim delovima da li je slično sa ovim što sam gore opisao ili ipak postoji neki jaz i nepoverenje ldquo

Као што сам говорио у претходним одговорима ништа се не може уопштити С једне стране знамо како је НАТО односно КФОР дошао на Косово и Метохију и разумем људе којима то није свеједно јер ни мени није свеједно када идем на смене команданата и када видим све друге заставе и контингенте осим нашег С друге стране могу с правом да кажем да није било КФОР-а на КИМ ни наши манастири ни наш народ не би преживели Од самог почетка само у Дечанима успоставили добре контакте са КФОР-ом Могу да кажем да смо прилично срећни што смо имали Талијане јер сам

упознао овај предивни народ и њихову културу са којима имамо толико много сличног Много је случајева где су нам помогли у свему што је потребно Нису они неки ратници и не дај Боже да ико од тих младића и девојака треба да погине ради нас Али увек су били ту када је требало обезбедити намирнице лекове медицинску помоћ грађевинску помоћ и све остало Са неким официрима сада већ пуковницима и генералима успоставили смо дуготрајно пријатељство и пет пута сам био у Италији где су се увек отимали како да нас што боље угосте као пријатеље

Како већ рекох важно је да сваком човеку приступимо као према јединственој личности и без предрасуда Најстрашније је када уопштавамо и све стављамо у одређене категорије (Италијани су комуникативни Немци су неосетљиви Швеђани су хладни итд) Упознали смо припаднике тих народа који потпуно одударају од ових стереотипа наравно већином у позитивном смислу И они су долазили са предрасудама посебно у почетку да су Срби неки злотвори да смо ми монаси нека специјална јединица и слично али с временом упознали смо се као људи и настала су и пријатељства која трају годинама

Наша отвореност је много помогла јер да смо КФОР у почетку дочекали на нож као окупаторе сигурно и они би били затворенији То су већином млади људи из средње имућних или већином из сиромашнијих породица али и традиционалнијих породица који имају своје идеале радости и интересовања као и сви млади људи на свету Трудили смо се да наш манастир увек доживе као и своју кућу јер то и треба да буде кућа Божија Неки од њих су се заинтересовали за православље и примили нашу веру други су понели утиске својим сродницима У целини гледано људи позитивно реагују на наш народ Када се раскраве предрасуде и

када и ми мало постанемо отворенији успоставља се природно пријатељство

Иако бих више волео да није морала да долази страна војска на КиМ с друге стране сам Богу благодаран што нам је преко тих људи омогућио и помоћ и заштиту а исто тако и прилику да упознамо боље друге људе и они нас Човек је богатији са сваким новим пријатељством

Гледано политички највећи део нашег народа (преко 200000) је отишао управо у условима када је овде дошла међународна војска Наши људи нису отишли због њих већ забринути због освете и насиља који су уследили након порвратка великог броја албанских избеглица (по неким проценама УНХЦР преко 500000) и њихових наоружаних формација ОВК Сада када размишљам жао ми је што КФОР није учинио више да заштити наш народ Сећам се када смо британског генерала и првог команданта КФОР-а Џексона молили да уведе полицијски час али владао је хаос Најтеже је било по градовима јер да је било и стотине хиљада страних војника није било лако зауставити пљачку и насиље Тек је почетком 2000г ситуација донекле стабилизована али су тада Срби практично једино остали у енклавама То је све велика трагедија у којој нажалост и наше тадашње власти имају огроман удео али то је већ шире политичко питање и историја ће дати много објективнији суд о свему што се збивало

ЛазарД on 11 Sept 2013 - 1505 каже

ldquoХвала на одговору

упознао овај предивни народ и њихову културу са којима имамо толико много сличног Много је случајева где су нам помогли у свему што је потребно Нису они неки ратници и не дај Боже да ико од тих младића и девојака треба да погине ради нас Али увек су били ту када је требало обезбедити намирнице лекове медицинску помоћ грађевинску помоћ и све остало Са неким официрима сада већ пуковницима и генералима успоставили смо дуготрајно пријатељство и пет пута сам био у Италији где су се увек отимали како да нас што боље угосте као пријатеље

Како већ рекох важно је да сваком човеку приступимо као према јединственој личности и без предрасуда Најстрашније је када уопштавамо и све стављамо у одређене категорије (Италијани су комуникативни Немци су неосетљиви Швеђани су хладни итд) Упознали смо припаднике тих народа који потпуно одударају од ових стереотипа наравно већином у позитивном смислу И они су долазили са предрасудама посебно у почетку да су Срби неки злотвори да смо ми монаси нека специјална јединица и слично али с временом упознали смо се као људи и настала су и пријатељства која трају годинама

Наша отвореност је много помогла јер да смо КФОР у почетку дочекали на нож као окупаторе сигурно и они би били затворенији То су већином млади људи из средње имућних или већином из сиромашнијих породица али и традиционалнијих породица који имају своје идеале радости и интересовања као и сви млади људи на свету Трудили смо се да наш манастир увек доживе као и своју кућу јер то и треба да буде кућа Божија Неки од њих су се заинтересовали за православље и примили нашу веру други су понели утиске својим сродницима У целини гледано људи позитивно реагују на наш народ Када се раскраве предрасуде и

када и ми мало постанемо отворенији успоставља се природно пријатељство

Иако бих више волео да није морала да долази страна војска на КиМ с друге стране сам Богу благодаран што нам је преко тих људи омогућио и помоћ и заштиту а исто тако и прилику да упознамо боље друге људе и они нас Човек је богатији са сваким новим пријатељством

Гледано политички највећи део нашег народа (преко 200000) је отишао управо у условима када је овде дошла међународна војска Наши људи нису отишли због њих већ забринути због освете и насиља који су уследили након порвратка великог броја албанских избеглица (по неким проценама УНХЦР преко 500000) и њихових наоружаних формација ОВК Сада када размишљам жао ми је што КФОР није учинио више да заштити наш народ Сећам се када смо британског генерала и првог команданта КФОР-а Џексона молили да уведе полицијски час али владао је хаос Најтеже је било по градовима јер да је било и стотине хиљада страних војника није било лако зауставити пљачку и насиље Тек је почетком 2000г ситуација донекле стабилизована али су тада Срби практично једино остали у енклавама То је све велика трагедија у којој нажалост и наше тадашње власти имају огроман удео али то је већ шире политичко питање и историја ће дати много објективнији суд о свему што се збивало

ЛазарД on 11 Sept 2013 - 1505 каже

ldquoХвала на одговору

када и ми мало постанемо отворенији успоставља се природно пријатељство

Иако бих више волео да није морала да долази страна војска на КиМ с друге стране сам Богу благодаран што нам је преко тих људи омогућио и помоћ и заштиту а исто тако и прилику да упознамо боље друге људе и они нас Човек је богатији са сваким новим пријатељством

Гледано политички највећи део нашег народа (преко 200000) је отишао управо у условима када је овде дошла међународна војска Наши људи нису отишли због њих већ забринути због освете и насиља који су уследили након порвратка великог броја албанских избеглица (по неким проценама УНХЦР преко 500000) и њихових наоружаних формација ОВК Сада када размишљам жао ми је што КФОР није учинио више да заштити наш народ Сећам се када смо британског генерала и првог команданта КФОР-а Џексона молили да уведе полицијски час али владао је хаос Најтеже је било по градовима јер да је било и стотине хиљада страних војника није било лако зауставити пљачку и насиље Тек је почетком 2000г ситуација донекле стабилизована али су тада Срби практично једино остали у енклавама То је све велика трагедија у којој нажалост и наше тадашње власти имају огроман удео али то је већ шире политичко питање и историја ће дати много објективнији суд о свему што се збивало

ЛазарД on 11 Sept 2013 - 1505 каже

ldquoХвала на одговору

Имао бих још једно питање поводом овог одговра да ли постоји синкретистички екуменизам у ПЦ ако постоји наведите примереrdquo

Колико знам све православне Помесне Цркве држе се чврсто догматског предања и ниједна није прихватила било какво учење које га релативизира или меша са другим религијама или вероисповестима То се јасно показује у чињеници да не постоји интеркомунио са неправославним црквама и заједницама иако са тим хришћанима имамо доста тога заједничког и водимо дијалог Претходних година могли смо да видимо да поједина свештена лица могу да мање или више пређу границе канонског предањас али такви ставови и поступци ипак нису прихваћени званично и саборно ни од једне помесне Цркве За разлику од претходних деценија када се чешће залазило на простор синкретистичког екуменизма чини ми се да данас постоји много већа осетљивост по том питању и свест да је то неканонски и погрешно Све више се показује да учествовање у екуменистичким фестивалима да их тако назовем не доприноси повратку појединих заједница аутентичном хришћанском предању већ још више ствара тензије у међуправославном јединству Православна Црква може веома много да учини и већ је много и учинила да омогући да наше богато предање буде што доступније и боље разумљивије неправославним заједницама и у том погледу важан је дијалог и коришћење сваке прилике да исповедимо своју веру и изнесемо конструктивно и у духу љубави наше ставове

Највише је напредовао разговор са Римокатолицима јер је пред нама веома напоран процес да се озбиљно сагледају разлике које нас раздвајају Које су од тих разлика последице

различите културе историјских кретања или ментатлитета карактеристичног за Запад односно за Исток а које су суштинске богословске разлике које угрожавају наше поимање Свете Тројице домостроја спасења и Цркве Озбиљан студијски рад бројних теолога са Истока и Запада показује да те суштинске разлике нису толико велике колико се оне чине на нивоу свакодневног живота и искуства Добар део предрасуда последица је такође и неразумевања специфичности које су дефинисале развој Цркве на Западу посебно од раног средњег века али и непознавања православног предања у ширем континуитету

Древна Црква првих десет векова била је јединствена али не и униформна Штавише јединство се никада у Цркви није испољавало у униформности обреда и обичаја У првим вековима постојале су различите литургијске форме различите уметности али такође и различите богословске школе које су основна питања наше вере осветљавале више са једног или другог аспекта иако њихова учења нису неопходно и суштински била увек различита Нажалост од 11 века имамо много већу централизацију цркве око Рима и Цариграда и униформизацију обичаја и обреда како на Истоку тако и на Западу У том контексту одређене разлике још више су се кристалисане и претвориле нарочито након 4 крсташког рата и пљачке Цариграда 1204г у непомирљиве две традиције у оквиру којих се створила искључивост и одсуство жеље за истинским помирењем у духу предања док су разлике посебно пренаглашаване и увећаване бројним предрасудама

Хришћански Исток који се развијао у културном окриљу древне Грчке и Византије увек је био склон спекулативном

размишљању и зато је остварио највеће домете на пољу богословља Запад је с друге стране увек био склон више римској прагматичности организацији и дисциплини Оба менталитета су јако важна за Цркву Како је један богослов рекао када поменете сто Грк одмах размишља шта је тај сто по суштини и каква је разлика између његове суштине и његовог видљивог облика Западњак се више бави питањем како се тај сто што боље може искористити за нешто корисно колико људи може да седне за тај сто и који је облик најпрактичнији за одређене потребе Западни Filioque је управо изнедрила жеља латинских богослова да се нагласи однос личности Св Тројице у времену и притом се није направила јасна разлика између нивоа вечности и времена Исток је с друге стране и пре свега наглашавао вечни однос Оца и Сина и Оца и Духа Светога Разумевање ових различитих богословских менталитета веома је важно како би се расплело ово компликовано питање

Узмимо један одличан пример Св Максим Исповедник у свом писму презвитеру Марину у 7 веку PG 91136 на пример ово учење неких западних отаца не види као нерешив проблем јер га посматра са свешћу како су о њему тада западњаци размишљали Он тврди да Латини знају да је Отац једини узрок и Сина и Духа једнога рођењем а другог исхођењем (ἐκπορεύεσθαι) али користе овај израз (филиокве) како би објаснили (про)излажење Духа (προϊέναι дакле не ἐκπορεύεσθαι) кроз њега и на овај начин показали јединство и истоветност природеldquo Не смемо заборавити да се Filioque појавио управо у процесу анти-аријанске борбе у одлукама сабора у Толеду (397-400) Аријанци тврдили да уколико су Отац и Син једносушни како онда Дух Свети исходи само од Оца За источне богослове увек је било јасно да постоји разлика у вечном исхођењу и чињенице да је Дух

Свети својствен Сину и преко Сина се даје у времену Западни богослови су ова два нивоа поистоветили и за две грчке различите речи ἐκπορεύεσθαι и προϊέναι употребили исту латинску реч procedere Пут до промене у Символу вере био је отворен (Filioque улази у Символ вере у Риму 1014) јер су Западни сматрали да је то само додатно појашњење а не ново учење Ова проблематика је рецимо посебно последњих година заокупила пажњу поново и западних и источних богослова и Ватикан је издао једно ново објашњење схватања овог питања на које је Митрополит Пергамски Јован одговорио краћим текстом остављајући значајан простор за даљу богословску дискусију

Врло је занимљиво како је неслагање око овог питања довело до продубљивања разлика Западни богослови су ову формулацију која је једно време пре раскола постојала на Западу без неке посебно гласне критике са Истока убрзо одвели у потпуну крајност што је крајње отежало даљи дијалог На другом Лионском сабору 1272 који је требало да буде сабор помирења и превазилажења раскола Западњаци уводе формулацију да Дух Свети вечно происходи из обојице (Оца и Сина) из једног принципа и јединственог процеса спирације (происхођења) (Ab utroque aeternaliter tamquam ab uno principio et unica spiratione procedit) За Исток било је јасно да ово јеретичко учење потпуно подрива тројично учење Цркве опасно мешајући лична својства Свете Тројице јер Отац је једини узрок и Сина и Духа Светога Ако је Св Максим шест векова раније тврдио да Латини тако не гледају на ово питање јасно је да је једно непрецизно артикулисано учење поникло у локалној традицији Запада довело до потпуно неистинитог учења кога се Запад од тада никада суштински није одрекао

Праштајте на дужини одговора али сам покренуо ову тему да покажем у ком правцу може да иде један здрави богословски дијалог конкретно са Римокатолицима у овом случају Слично је и са другим темама

Nebojsa on 11 Sept 2013 - 1656 каже

ldquoОче Саво

Благословите Имам потребу да поставим једно питање

На који начин Хришћанин треба да буде храбар

Шта је храброст из Хришћанског угла

Да ли порука Јеванђеља да негинему улудо ограничава Хришћанина да буде храбарrdquo

Бог благословио брате Небојша

Храброст као и све друге врлине у хришћанству морају да буду са расуђивањем Хришћански пут је средњи пут и у томе се хришћани ослањају и на древне јелинске философе Аристотел је у другој књизи Никомахове етике дефинисао храброст као средину између дрскости тј несмотрености (θράσος) и кукавичлука (δειλία)

Цитирао бих овај незаборавни пасус великог философа bdquohellipТако је такође и у случају умерености и храбрости и других врлина Јер човек који бежи и плаши се свега и није спреман да заузме став постаје кукавица Човек пак који се ничега не боји већ трчи да се суочи са сваком опасношћу постаје дрзак

различите културе историјских кретања или ментатлитета карактеристичног за Запад односно за Исток а које су суштинске богословске разлике које угрожавају наше поимање Свете Тројице домостроја спасења и Цркве Озбиљан студијски рад бројних теолога са Истока и Запада показује да те суштинске разлике нису толико велике колико се оне чине на нивоу свакодневног живота и искуства Добар део предрасуда последица је такође и неразумевања специфичности које су дефинисале развој Цркве на Западу посебно од раног средњег века али и непознавања православног предања у ширем континуитету

Древна Црква првих десет векова била је јединствена али не и униформна Штавише јединство се никада у Цркви није испољавало у униформности обреда и обичаја У првим вековима постојале су различите литургијске форме различите уметности али такође и различите богословске школе које су основна питања наше вере осветљавале више са једног или другог аспекта иако њихова учења нису неопходно и суштински била увек различита Нажалост од 11 века имамо много већу централизацију цркве око Рима и Цариграда и униформизацију обичаја и обреда како на Истоку тако и на Западу У том контексту одређене разлике још више су се кристалисане и претвориле нарочито након 4 крсташког рата и пљачке Цариграда 1204г у непомирљиве две традиције у оквиру којих се створила искључивост и одсуство жеље за истинским помирењем у духу предања док су разлике посебно пренаглашаване и увећаване бројним предрасудама

Хришћански Исток који се развијао у културном окриљу древне Грчке и Византије увек је био склон спекулативном

размишљању и зато је остварио највеће домете на пољу богословља Запад је с друге стране увек био склон више римској прагматичности организацији и дисциплини Оба менталитета су јако важна за Цркву Како је један богослов рекао када поменете сто Грк одмах размишља шта је тај сто по суштини и каква је разлика између његове суштине и његовог видљивог облика Западњак се више бави питањем како се тај сто што боље може искористити за нешто корисно колико људи може да седне за тај сто и који је облик најпрактичнији за одређене потребе Западни Filioque је управо изнедрила жеља латинских богослова да се нагласи однос личности Св Тројице у времену и притом се није направила јасна разлика између нивоа вечности и времена Исток је с друге стране и пре свега наглашавао вечни однос Оца и Сина и Оца и Духа Светога Разумевање ових различитих богословских менталитета веома је важно како би се расплело ово компликовано питање

Узмимо један одличан пример Св Максим Исповедник у свом писму презвитеру Марину у 7 веку PG 91136 на пример ово учење неких западних отаца не види као нерешив проблем јер га посматра са свешћу како су о њему тада западњаци размишљали Он тврди да Латини знају да је Отац једини узрок и Сина и Духа једнога рођењем а другог исхођењем (ἐκπορεύεσθαι) али користе овај израз (филиокве) како би објаснили (про)излажење Духа (προϊέναι дакле не ἐκπορεύεσθαι) кроз њега и на овај начин показали јединство и истоветност природеldquo Не смемо заборавити да се Filioque појавио управо у процесу анти-аријанске борбе у одлукама сабора у Толеду (397-400) Аријанци тврдили да уколико су Отац и Син једносушни како онда Дух Свети исходи само од Оца За источне богослове увек је било јасно да постоји разлика у вечном исхођењу и чињенице да је Дух

Свети својствен Сину и преко Сина се даје у времену Западни богослови су ова два нивоа поистоветили и за две грчке различите речи ἐκπορεύεσθαι и προϊέναι употребили исту латинску реч procedere Пут до промене у Символу вере био је отворен (Filioque улази у Символ вере у Риму 1014) јер су Западни сматрали да је то само додатно појашњење а не ново учење Ова проблематика је рецимо посебно последњих година заокупила пажњу поново и западних и источних богослова и Ватикан је издао једно ново објашњење схватања овог питања на које је Митрополит Пергамски Јован одговорио краћим текстом остављајући значајан простор за даљу богословску дискусију

Врло је занимљиво како је неслагање око овог питања довело до продубљивања разлика Западни богослови су ову формулацију која је једно време пре раскола постојала на Западу без неке посебно гласне критике са Истока убрзо одвели у потпуну крајност што је крајње отежало даљи дијалог На другом Лионском сабору 1272 који је требало да буде сабор помирења и превазилажења раскола Западњаци уводе формулацију да Дух Свети вечно происходи из обојице (Оца и Сина) из једног принципа и јединственог процеса спирације (происхођења) (Ab utroque aeternaliter tamquam ab uno principio et unica spiratione procedit) За Исток било је јасно да ово јеретичко учење потпуно подрива тројично учење Цркве опасно мешајући лична својства Свете Тројице јер Отац је једини узрок и Сина и Духа Светога Ако је Св Максим шест векова раније тврдио да Латини тако не гледају на ово питање јасно је да је једно непрецизно артикулисано учење поникло у локалној традицији Запада довело до потпуно неистинитог учења кога се Запад од тада никада суштински није одрекао

Праштајте на дужини одговора али сам покренуо ову тему да покажем у ком правцу може да иде један здрави богословски дијалог конкретно са Римокатолицима у овом случају Слично је и са другим темама

Nebojsa on 11 Sept 2013 - 1656 каже

ldquoОче Саво

Благословите Имам потребу да поставим једно питање

На који начин Хришћанин треба да буде храбар

Шта је храброст из Хришћанског угла

Да ли порука Јеванђеља да негинему улудо ограничава Хришћанина да буде храбарrdquo

Бог благословио брате Небојша

Храброст као и све друге врлине у хришћанству морају да буду са расуђивањем Хришћански пут је средњи пут и у томе се хришћани ослањају и на древне јелинске философе Аристотел је у другој књизи Никомахове етике дефинисао храброст као средину између дрскости тј несмотрености (θράσος) и кукавичлука (δειλία)

Цитирао бих овај незаборавни пасус великог философа bdquohellipТако је такође и у случају умерености и храбрости и других врлина Јер човек који бежи и плаши се свега и није спреман да заузме став постаје кукавица Човек пак који се ничега не боји већ трчи да се суочи са сваком опасношћу постаје дрзак

размишљању и зато је остварио највеће домете на пољу богословља Запад је с друге стране увек био склон више римској прагматичности организацији и дисциплини Оба менталитета су јако важна за Цркву Како је један богослов рекао када поменете сто Грк одмах размишља шта је тај сто по суштини и каква је разлика између његове суштине и његовог видљивог облика Западњак се више бави питањем како се тај сто што боље може искористити за нешто корисно колико људи може да седне за тај сто и који је облик најпрактичнији за одређене потребе Западни Filioque је управо изнедрила жеља латинских богослова да се нагласи однос личности Св Тројице у времену и притом се није направила јасна разлика између нивоа вечности и времена Исток је с друге стране и пре свега наглашавао вечни однос Оца и Сина и Оца и Духа Светога Разумевање ових различитих богословских менталитета веома је важно како би се расплело ово компликовано питање

Узмимо један одличан пример Св Максим Исповедник у свом писму презвитеру Марину у 7 веку PG 91136 на пример ово учење неких западних отаца не види као нерешив проблем јер га посматра са свешћу како су о њему тада западњаци размишљали Он тврди да Латини знају да је Отац једини узрок и Сина и Духа једнога рођењем а другог исхођењем (ἐκπορεύεσθαι) али користе овај израз (филиокве) како би објаснили (про)излажење Духа (προϊέναι дакле не ἐκπορεύεσθαι) кроз њега и на овај начин показали јединство и истоветност природеldquo Не смемо заборавити да се Filioque појавио управо у процесу анти-аријанске борбе у одлукама сабора у Толеду (397-400) Аријанци тврдили да уколико су Отац и Син једносушни како онда Дух Свети исходи само од Оца За источне богослове увек је било јасно да постоји разлика у вечном исхођењу и чињенице да је Дух

Свети својствен Сину и преко Сина се даје у времену Западни богослови су ова два нивоа поистоветили и за две грчке различите речи ἐκπορεύεσθαι и προϊέναι употребили исту латинску реч procedere Пут до промене у Символу вере био је отворен (Filioque улази у Символ вере у Риму 1014) јер су Западни сматрали да је то само додатно појашњење а не ново учење Ова проблематика је рецимо посебно последњих година заокупила пажњу поново и западних и источних богослова и Ватикан је издао једно ново објашњење схватања овог питања на које је Митрополит Пергамски Јован одговорио краћим текстом остављајући значајан простор за даљу богословску дискусију

Врло је занимљиво како је неслагање око овог питања довело до продубљивања разлика Западни богослови су ову формулацију која је једно време пре раскола постојала на Западу без неке посебно гласне критике са Истока убрзо одвели у потпуну крајност што је крајње отежало даљи дијалог На другом Лионском сабору 1272 који је требало да буде сабор помирења и превазилажења раскола Западњаци уводе формулацију да Дух Свети вечно происходи из обојице (Оца и Сина) из једног принципа и јединственог процеса спирације (происхођења) (Ab utroque aeternaliter tamquam ab uno principio et unica spiratione procedit) За Исток било је јасно да ово јеретичко учење потпуно подрива тројично учење Цркве опасно мешајући лична својства Свете Тројице јер Отац је једини узрок и Сина и Духа Светога Ако је Св Максим шест векова раније тврдио да Латини тако не гледају на ово питање јасно је да је једно непрецизно артикулисано учење поникло у локалној традицији Запада довело до потпуно неистинитог учења кога се Запад од тада никада суштински није одрекао

Праштајте на дужини одговора али сам покренуо ову тему да покажем у ком правцу може да иде један здрави богословски дијалог конкретно са Римокатолицима у овом случају Слично је и са другим темама

Nebojsa on 11 Sept 2013 - 1656 каже

ldquoОче Саво

Благословите Имам потребу да поставим једно питање

На који начин Хришћанин треба да буде храбар

Шта је храброст из Хришћанског угла

Да ли порука Јеванђеља да негинему улудо ограничава Хришћанина да буде храбарrdquo

Бог благословио брате Небојша

Храброст као и све друге врлине у хришћанству морају да буду са расуђивањем Хришћански пут је средњи пут и у томе се хришћани ослањају и на древне јелинске философе Аристотел је у другој књизи Никомахове етике дефинисао храброст као средину између дрскости тј несмотрености (θράσος) и кукавичлука (δειλία)

Цитирао бих овај незаборавни пасус великог философа bdquohellipТако је такође и у случају умерености и храбрости и других врлина Јер човек који бежи и плаши се свега и није спреман да заузме став постаје кукавица Човек пак који се ничега не боји већ трчи да се суочи са сваком опасношћу постаје дрзак

Свети својствен Сину и преко Сина се даје у времену Западни богослови су ова два нивоа поистоветили и за две грчке различите речи ἐκπορεύεσθαι и προϊέναι употребили исту латинску реч procedere Пут до промене у Символу вере био је отворен (Filioque улази у Символ вере у Риму 1014) јер су Западни сматрали да је то само додатно појашњење а не ново учење Ова проблематика је рецимо посебно последњих година заокупила пажњу поново и западних и источних богослова и Ватикан је издао једно ново објашњење схватања овог питања на које је Митрополит Пергамски Јован одговорио краћим текстом остављајући значајан простор за даљу богословску дискусију

Врло је занимљиво како је неслагање око овог питања довело до продубљивања разлика Западни богослови су ову формулацију која је једно време пре раскола постојала на Западу без неке посебно гласне критике са Истока убрзо одвели у потпуну крајност што је крајње отежало даљи дијалог На другом Лионском сабору 1272 који је требало да буде сабор помирења и превазилажења раскола Западњаци уводе формулацију да Дух Свети вечно происходи из обојице (Оца и Сина) из једног принципа и јединственог процеса спирације (происхођења) (Ab utroque aeternaliter tamquam ab uno principio et unica spiratione procedit) За Исток било је јасно да ово јеретичко учење потпуно подрива тројично учење Цркве опасно мешајући лична својства Свете Тројице јер Отац је једини узрок и Сина и Духа Светога Ако је Св Максим шест векова раније тврдио да Латини тако не гледају на ово питање јасно је да је једно непрецизно артикулисано учење поникло у локалној традицији Запада довело до потпуно неистинитог учења кога се Запад од тада никада суштински није одрекао

Праштајте на дужини одговора али сам покренуо ову тему да покажем у ком правцу може да иде један здрави богословски дијалог конкретно са Римокатолицима у овом случају Слично је и са другим темама

Nebojsa on 11 Sept 2013 - 1656 каже

ldquoОче Саво

Благословите Имам потребу да поставим једно питање

На који начин Хришћанин треба да буде храбар

Шта је храброст из Хришћанског угла

Да ли порука Јеванђеља да негинему улудо ограничава Хришћанина да буде храбарrdquo

Бог благословио брате Небојша

Храброст као и све друге врлине у хришћанству морају да буду са расуђивањем Хришћански пут је средњи пут и у томе се хришћани ослањају и на древне јелинске философе Аристотел је у другој књизи Никомахове етике дефинисао храброст као средину између дрскости тј несмотрености (θράσος) и кукавичлука (δειλία)

Цитирао бих овај незаборавни пасус великог философа bdquohellipТако је такође и у случају умерености и храбрости и других врлина Јер човек који бежи и плаши се свега и није спреман да заузме став постаје кукавица Човек пак који се ничега не боји већ трчи да се суочи са сваком опасношћу постаје дрзак

Праштајте на дужини одговора али сам покренуо ову тему да покажем у ком правцу може да иде један здрави богословски дијалог конкретно са Римокатолицима у овом случају Слично је и са другим темама

Nebojsa on 11 Sept 2013 - 1656 каже

ldquoОче Саво

Благословите Имам потребу да поставим једно питање

На који начин Хришћанин треба да буде храбар

Шта је храброст из Хришћанског угла

Да ли порука Јеванђеља да негинему улудо ограничава Хришћанина да буде храбарrdquo

Бог благословио брате Небојша

Храброст као и све друге врлине у хришћанству морају да буду са расуђивањем Хришћански пут је средњи пут и у томе се хришћани ослањају и на древне јелинске философе Аристотел је у другој књизи Никомахове етике дефинисао храброст као средину између дрскости тј несмотрености (θράσος) и кукавичлука (δειλία)

Цитирао бих овај незаборавни пасус великог философа bdquohellipТако је такође и у случају умерености и храбрости и других врлина Јер човек који бежи и плаши се свега и није спреман да заузме став постаје кукавица Човек пак који се ничега не боји већ трчи да се суочи са сваком опасношћу постаје дрзак

Слично сваки човек који ужива у сваком задовољству и у ничему се не уздржава постаје самоугодник док опет човек који бежи од сваког задовољства постаје на сваки начин неосетљив Умереност и храброст се губе претеривањем и недостатком а средњим путем се чувају (φθείρεται δὴ σωφροσύνη καὶ ἡ ἀνδρεία ὑπὸ τῆς ὑπερβολῆς καὶ τῆς ἐλλείψεως ὑπὸ δὲ τῆς μεσότητος σῴζεται)

Древни философи и мислиоци нису познавали целину и пуни смисао Божанског откровења али ипак су посматрајући свет око себе и логосност Божије творевине улазили у познање мудрости Божије Зато су и хришћански оци а посебно свети подвижници видели умереност и средњи пут као златни пут који води познању воље Божије

У даљем разматрању ове теме обратимо пажњу на следећи пасус из Еванђеља у коме можемо да нађемо одговор на ваше питање (Матеј 10 16-23 Зач 36)

Етоја вас шаљем као овце међу вукове Будите дакле мудри као змије и безазлени као голубови А чувајте се од људи јер ће вас предати судовима и по синагогама својим тући ће вас И пред старешине и цареве изводиће вас мене ради за сведочанство њима и незнабожцима А кад вас предаду не брините се како ћете или шта ћете говорити јер ће вам се у онај час дати шта ћете казати Јер нећете ви говорити него ће Дух Оца вашега говорити из вас А предаће брат брата на смрт и отац сина и устаће деца на родитеље и побиће их

И сви ће вас мрзити због имена мога али који претрпи до краја тај ће се спасти А кад вас потјерају у једном граду бјежите у други Јер заиста вам кажем Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечијиldquo

Једном сам слушао блаженопочившег Патријарха Павла који је говорио о томе како треба да будемо мудри као змије и безазлени као голубови Сећам се да је тада рекао да ако смо само мудри а нисмо безазлени онда постајемо лукави и зли Ако смо с друге стране само безазлени а немамо мудрости (тј расуђивања) онда смо наивни Ово је јако леп пример како Господ указује на средњи пут пут мудрости једноставним речима

Ради бољег разумевања ове теме препоручујем да прочитате тумачење горњег евенђелског пасуса из књиге Патријарха Павла - Пут у живот httpwwwsvetosavljeorgbibliotekaDuhovnoUzdizanjePutUZivotPatrijarhPavleLat_PutUZivotPatrijarhPavle10htm

Victus on 12 Sept 2013 - 0114 каже

ldquoПомаже Бог Оче Саво

дали поседујете документе терористичке државе косово

Хвала унапред на одговоруrdquo

И ја и велика већина монаштва и свештенств Епархије (посебно јужно од Ибра) поседујемо косовске документе Узимање

И сви ће вас мрзити због имена мога али који претрпи до краја тај ће се спасти А кад вас потјерају у једном граду бјежите у други Јер заиста вам кажем Нећете обићи градова Израиљевих док не дође Син Човјечијиldquo

Једном сам слушао блаженопочившег Патријарха Павла који је говорио о томе како треба да будемо мудри као змије и безазлени као голубови Сећам се да је тада рекао да ако смо само мудри а нисмо безазлени онда постајемо лукави и зли Ако смо с друге стране само безазлени а немамо мудрости (тј расуђивања) онда смо наивни Ово је јако леп пример како Господ указује на средњи пут пут мудрости једноставним речима

Ради бољег разумевања ове теме препоручујем да прочитате тумачење горњег евенђелског пасуса из књиге Патријарха Павла - Пут у живот httpwwwsvetosavljeorgbibliotekaDuhovnoUzdizanjePutUZivotPatrijarhPavleLat_PutUZivotPatrijarhPavle10htm

Victus on 12 Sept 2013 - 0114 каже

ldquoПомаже Бог Оче Саво

дали поседујете документе терористичке државе косово

Хвала унапред на одговоруrdquo

И ја и велика већина монаштва и свештенств Епархије (посебно јужно од Ибра) поседујемо косовске документе Узимање

косовских докумената није акт признања Косова већ неопходност на терену где морамо да обављамо основне послове Те документе има и већина нашег верног народа која је одлучила да овде остане и живи и бори се за своја права и будућност Тако је било и у турско време када је манастир имао чак и печате са арапским писмом као и у друга тешка времена Такође имамо и косовске регистрације како бисмо могли несметано да се крећемо по територији Косова и Метохије

Иван Дабижљевић on 11 Sept 2013 - 2350 каже

ldquoПоставио сам питање отворио тему али нема одговора па се надам да ћу га добити од вас Како то да Црква колико знам осуђује зилотизам а прослављамо на пример светог Симона зилота Има ли разлике у зилотизму или је свети Симон ревновао другачије од данашњих зилота ldquo

Мислим да сте на крају питања већ дали и одговор на ваше питање Али да кренемо од самог апостола Симон Кананит који је познат као и Симон Зилот или Ревнитељ добио је то име по свему судећи због свог ревновања за Христа и његово учење Код Матеја 104 и Марка 318 стоји Σίμων ὁ Κανανίτης (Симон Кананит) а код Луке 615 стоји Σίμων ὁ Ζηλωτής (Симон зилот ревнитељ) Неки тумачи су повезали име Кананит са градом Каном Али у том случају Симон би се звао Κανάιος По другима је реч о Кананејцу жетељу Канана што такође није исправно Новији истраживачи порекла овог имена уочили су да се у јеврејском Талмуду ревнитељи називају kannaim по речи kanna ndash ревност завист жар и то је право порекло назива једног од Дванаесторице

Ревнитељство у вери је веома похвално али наравно када је по разуму Ревнитељство које није по разуму производ је гордости и води неслози или расколу и јереси Ревнитељство по разуму се обично препознаје по томе што смо строги према себи али имамо љубави и снисходљивости према слабостима других Они који жестоко суде друге обично су попустљиви према својим личним слабостима и ревновањем против грехова и заблуда других прикривају пред собом и другима сопствену несигурност и духовну раслабљеност

Данас се име зилота обично користи у овом другом смислу У Грчкој зилотима се често називају екстремни старокалендарци који су из ревновања према једном елементу традиције отишли у раскол са Црквом који траје већ десетинама година

Навео бих диван пример ревности која је разблажена с љубављу и расуђивањем Реч је о разговору Св старца Силуана са једним младим архимандритом о римокатолицима Засигурно сте читали али бих поновио овај пример расуђивања светог старца

bdquoСећамо се једног његовог разговора са неким архимандритом који је вршио мисионарску службу међу неправославним хришћанима Овај је много ценио старца и за време боравка у Светој Гори посећивао га је неколико пута Једном га је старац упитао како он проповеда Још млад и неискусан архимандрит је стао да гестикулира и узбуђено одговори

Ја им кажем ваша је вера заблуда код вас је све изопачено лажно и ако се не покајете нема за вас спасења

Саслушавши га старац га упита

Реците оче архимандрите да ли они верују да је Господ Исус Христос истинити Бог Да верују

А да ли поштују Мајку Божију

Поштују али имају неправилно учење о Њој

- Да ли поштују светитеље

- Поштују их но какви светитељи могу постојати за њих откако су отпали од Цркве

Врше ли богослужења у храмовима читају ли реч Божију

- Да постоје код њих и цркве и службе али требало би да видите какве су то службе у поређењу са нашима Каква хладноћа и бездушност

- Значи оче архимандрите они су убеђени да правилно поступају што верују у Исуса Христа што поштују Мајку Божију и светитеље што их призивају у својим молитвама Међутим ако им ви кажете да је њихова вера заблуда они вас неће слушати Међутим ако народу будете говорили да је добро што верују у Бога што поштују Богородицу и светитеље што иду у цркву на богослужења и што се кући моле што читају реч Божију и остало али да у нечему греше и да те грешке треба да исправе и па ће све бити добро онда ће се Господ радовати због њих те ћемо се сви спасти милошћу Божијом Бог је Љубав Зато и проповед треба да извире из љубави Онда ће она бити на корист ономе који проповеда и ономе који слуша А када осуђујемо нећемо имати користи и људи неће слушати

Реците оче архимандрите да ли они верују да је Господ Исус Христос истинити Бог Да верују

А да ли поштују Мајку Божију

Поштују али имају неправилно учење о Њој

- Да ли поштују светитеље

- Поштују их но какви светитељи могу постојати за њих откако су отпали од Цркве

Врше ли богослужења у храмовима читају ли реч Божију

- Да постоје код њих и цркве и службе али требало би да видите какве су то службе у поређењу са нашима Каква хладноћа и бездушност

- Значи оче архимандрите они су убеђени да правилно поступају што верују у Исуса Христа што поштују Мајку Божију и светитеље што их призивају у својим молитвама Међутим ако им ви кажете да је њихова вера заблуда они вас неће слушати Међутим ако народу будете говорили да је добро што верују у Бога што поштују Богородицу и светитеље што иду у цркву на богослужења и што се кући моле што читају реч Божију и остало али да у нечему греше и да те грешке треба да исправе и па ће све бити добро онда ће се Господ радовати због њих те ћемо се сви спасти милошћу Божијом Бог је Љубав Зато и проповед треба да извире из љубави Онда ће она бити на корист ономе који проповеда и ономе који слуша А када осуђујемо нећемо имати користи и људи неће слушати