Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXV 1. decembar 2014.

ZakquËak iz 10 taËaka Bæeæinskovih instrukcija

Previawe veze demokratije i kapitala - propaganda bezazlenosti NSP

U ovoj Iskri donosimo napis: Desetinstrukcija (Bæeæinskog) o politici SAD (1978)prema komunistiËkoj SFRJ, za koje smo rekli da suprepoznatqive i u savremenoj globalnoj politiciNovog svetskog poretka (NSP).

Niæe Êemo da ukaæemo na te `prepoz-natqivosti`, ako se iz instrukcija izostavi wiho-vo vezivawe za komunistiËku Jugoslaviju.

U taËki 1. Bæeæinski kaæe: „Стално идосљедно указивати на стаљинистичке тенден-ције у совјетској политици и тиме застрашивати...комунисте и друге љевичаре у земљи и свијету”.Dakle, razlozi ukazivawa na bauk staqinizma nisumoralne prirode, wegovi objektivni zloËini, nitipovreda danas pomodnih `qudskih prava`, veÊ `zas-traπivawe` komunista i leviËarar u svjetu, tj. pro-pagandni prodor i stvarawe breπe, podela, razbi-jawe jedinstva, kako u redovima protivnika, sled-benika komunizma, tako i meu drugim politiËkimkrugovima u svetu.

Nije li isti metod jasno uoËqiv u savre-menim `potezima` NSP, od obojenih revolucija i`proleÊa` do wegovih nelaganih, objavqenih ineobjavqenih, ratova? U svim sluËajevima, pro-tivnik i neprijateq (nezavisno od wegovihzlodela, ako ista stvarno postoje) se dodatno pro-pagandno ocrwuje i satanizuje. JuËe Sadam(prethodno saveznik protiv Irana), potom Srbiuopπte, zatim Gadafi i legalno izabranipredsednik Egipta, Mursi (Muslimanska braÊa)danas predsednik RF Putin, itd. Vaæno je nepobit-no utvrditi, da iza ovih `demokratskih interven-cija` NSP svuda (namerno) ostaje daleko gore staweod onog prethodnog - nered, podela, zavada,nejedinstvo, haos, terorizam, graanski rat. Zardanaπwe stawe u Iraku, Siriji, Avgnistanu,zemqama `arapskog proleÊa`, Egiptu, Libiji,Ukrajini, itd. nije gore nego ranije? Ili joπ boqe,navedite dræavu koju je NSP nasilno pokuπao da`demokratizuje` gde je stawe boqe nego prethodno.

Друга мера - „Систематски помагати идавати публицитет разним опозицијским група-ма, `рекламирати` разне дисиденте... не морајубити изразити (protivnici napadnutog reæima),можда је и боље да су више хуманистички ори-

Pedesetdeveti Meunarodni beogradski Sajam

VREME JE ZA KWIGU1243

јентирани”. „Те акције треба максимално повези-вати с кампањом `о људским правма` и с`Poveqom из Хелсинкија”... слободном циркула-цију људи и идеја...

Nije li sve ovo tako oËigledno u svim pro-pagandnim napadima NSP? Moæe se reÊi da je todanas iskustveno usavrπeno. Argumente klijentskestrane zapadni mediji prenose kao apsolutnuistinu. U sluËaju Ukrajine, objavquje se samo onoπto je neki zapadni dræavnik toboæe najoπtrijerekao Putinu, a ovaj kao da je nem, sve to oÊutao.Tvrdwe NATO, jedne od zaraÊenih strana, seprenose kao neosporne Ëiwenice. U oruæanim bor-bama u istoËnoj Ukrajini stalno se pomiwu preko4000 nevino pobijenih civila, kao da su to samoærtve otpora ruskih ustanika. U izveπtajima saterena objavquju se prevashodno svedoËanstvaukrajinskog stanovniπtva. Svaki ruski odgovor iliargumenat se obavezno etiketira kao neistina.Putin se, mimo svake meunarodne pristojnosti,uporeuje sa Hitlerom i otvoreno naziva laæovom.

Mерe бр. 3 i 4: „У интересу је САД дапомаже централистичке снаге... спремне наотпор. Истодобно, једнако је важно помагати исве сепаратистичко-националистичке снаге, јерсу оне природни непријатељ centralista iwihove ideologije. Tа тактика истодобног пома-гања и централистичких и сепаратистичких тен-денција” има своје дубоко оправдање, што се већпоказало... Хисторија јасно показује како је идејанационализма јача од ideologija. За то нисудоказ само трвења унутар појединих комуни-стичких земаља (Руси и Украјинци у СССР, Срби иХрвати у Југославији, Чеси и Словаци у ЧССР итд.),него још више трвења и сукоби, па и ратови,између појединих комунистичких земаља (СССР -Кина, Вијетнам - Камбоџа). Зато на ту карту требаиграти на дуги рок... како би се ангажирањемразних националистичких тенденција ослабилаотпорност (protivnika)”...

Ova taktika nije upotrebqena samo urazbijawu SFRJ. NSP je stalno upotrebqava, gdegod mu je potrebno da razbije i razdrobi neËijejedinstvo; da potpali ako je potrebno i rat ovakopodeqenih snaga. Najboqi primer je opet Bosna.

Sajam kwiga u Beogradu je ove godineposetilo, po zvaniaËnim podacima , preko 164000qudi. Organizatori Sajma su istakli da je u odno-su na prethodnu godinu, svakodnevno bilo po nekahiqada posetilaca viπe.

59. Meunarodni beogradski Sajam kwiga jetrajao od 26. Oktobra do 2. Novembra. Gost domaÊinovaj put je bila Kina, a predstavnici najmnogoqud-nije dræave sveta su predstavili i svoja izdawa,naglasivπi da u Srbiji imaju træiπte za kineskukwiæevnost. Ambasodor Kine, Li ManËang se obra-tio gostima na srpskom jeziku i poruËio da Êe iiduÊi put, kad domaÊin bude Rusija, produbitisaradwu sa Srbijom u oblasti izdavaπtva. Ruskiambasadorn »epurin je naveo da poËiwe pripremeza naredni sajam kwiga odmah, jer neÊe biti lakodostojno predstaviti svoju dræavu, posle sjajnognastupa Kine ove godine.

Najviπe nagrade za izdavaËke poduhvate suopet dobili ''Vulkan'' i ''Laguna'', ali se i drugiizdavaËi, sa znatno skromijim buxetima uspeπnobore da ponude nova kvalitetna izdawa, poputizdavaËke kuÊe Bernar, koja nam i ove godine nudinove prevode ruskih i britanskih autora, mawepoznatih u Srbiji, ali zahvaqujuÊi ovom izdavaËu,sve popularnijih, sve Ëitanijih, poput: Iqina,Buwina, Qeskova ili »estertona.

Naravno, kako su Ëitaoci ''Iskre'' veÊnavikli, osvrnuÊemo se i na duhovnu literaturu,koja je posledwih godina sve zastupqenija na Sajmukwiga. Za razliku od vremena pre nekih dvadese-tak godina, kada se jako teπko dolazilo do kwigaovakve sadræine, u posledwe vreme je put ovakonaklowenom Ëitaocu svakako u mnogome olakπan.

Pravoslavni izdavaËi, poput manastiraHilandar, ''Besede'' iz Novog Sada, ArhiepiskopijeBeogradsko KarlovaËe, Eparhije ÆiËke, ''ObrazaSvetaËkog'', ''IstoËnika'' su veÊ jako dugo zas-tupqeni na beogradskom sajmu. I kada se ponekegodine desi da izau sa mawe novih naslova, oviizdavaËi uvek obraduju svoju ËitalaËku publiku,obnavqawem najpopularnijih naslova svogizdavaπtva.

Takav je sluËaj bio ove godine na πtanduSvetoga manastira Hilandara i HilandarskeZaduæbine. Zbog razumqivih razloga vezanih zaobnovu Hilandara, jer su monasi carske Lavreprezauzeti drugim poslovima, ove godine nije bilonovih naslova. Umesto toga, posetioci ovog πtandasu zaista bili radosni zbog moguÊnosti da povoqnonabave obnovqena izdawa najËitanijih naslova izedicije ''Hilandarski Putokazi''.

Zaduæbina Svetog Manastira Hilandara jena Sajmu predstavila dve nove kwige.

''Od akademije do Atosa'' je izvrsan putopisSvetog VelikomuËenika Ilariona Troickog, koji

nas podseÊa da hodoËasniËka putovawa u mnogomeoplemewuju qudske duπe. Zanimqiva je i konsta-tacija autora vezana za putovawa Rusa van zemqe,jer narod, koji ima tako veliku zemqu, za razlikuod nekih, kojima je granica na par sati putovawa,teπko shvata potrebu za putovawem van granica, ai tada zamiπqa takav put kao neπto izuzetnonaporno i beskrajno daleko.

''Savremenost u svetlosti reËi Boæije'' jezbornik beseda, propovedi i Ëlanaka arhiepiskopaAverkija Xordanvilskog. Ovaj izuzetni crkvenivelikodostojnik Ruske ZagraniËne Crkve nas usvojoj kwizi opomiwe na opasnosti, na prevelikaiskuπewa sa kojima se u svakodnevnom æivotusuoËavamo, podseÊajuÊi nas da je za spasewe samojedno dovoqno i ako se mi smuÊujemo mnogim ovoze-maqskim brigama. Podsetio nas je otac Averkije ina previπe domiπqawa i ËoveËijih mudrovawa,koja nas ometaju da prepoznamo pogreπne puteve nakoje nas mogu dovesti. Mnogi kaæu da sadaπwevreme nije niπta izuzetno i da je tako svagda bilo.Da, greh je svagda bio svojstven Ëoveku, ali nikad utakvim razmerama i nikada tako ciniËno i drsko,kao u naπe dane. Sve je viπe, raπËoveËewa,poæivotiwewa, pa Ëak i osatawewa, jer kad poËi-wu da veruju da potiËu od majmuna, qudi streme dato i dokaæu svojim æivotom, gazeÊi svoje uzviπenoËoveËije dostojanstvo i kaqajuÊi sliku Boæiju,kojom je Gospod udostojio Ëoveka pri wegovomstvarawu.

U pitawu je svakako delo koje Êe nas pod-setiti na neophodnost preispitivawa samih sebe,koliko smo i da li smo stvarni HriπÊani, iliobiËni fariseji, licemeri, za koje nema niËeg sve-tog.

Sama poruka ovogodiπweg Sajma ''Vreme jeza kwigu'', u vreme interneta i savremenih komu-nikacija, pomaæe nam da prevaziemo jaz izmeumoderne tehnologije i dobre stare pisane reËi.Podsetimo se da Êe nam dobra kwiga uvek bitiveran prijateq i neÊe zameriti πto joj neretko,slabo posveÊujemo paæwu. Mlad Ëovek, Ëovekdanaπwice u prkos ubrzanom vremenu i stalnoj jur-wavi, uspeva da pronae i neki trenutak da Ëita,obrazuje se i izgrauje i usavrπava sebe na sliËannaËin, kao i wegovi preci.

A, oni koji ga na to podstiËu su pravi sled-benici Svetog apostola Pavla i wegovog uËenikaTimoteja :

'' Propovedaj reË, nastoj u vreme i nevreme,pokaraj, zapreti, uteπi, sa svakom strpqivoπÊu ipoukom''.Koliko u tome i uspevamo ne moæemo samiprosuditi, ali je dovoqno da sve ovo, ako je moguÊeËinimo Ëasno, po savesti i bez pristrasnosti isvakako uzdajuÊi se u Boæiju milost.

Zoran AxiÊ

2

Previawe veze...

Srbi centralisti hteli su da zadræe podjarmqenumuslimansku Bosnu u sastavu navodno VelikeSrbije (nadahnuti ideologijom neke srpskeizuzetnosti). Separatisti Boπwaci, inspirisanideologijom ekstremnog islamizma, hteli su da BiHuËine nezavisnom, wome dominiraju podËiwavajuÊikako srpsku tako i hrvatsku mawinu. NSP ih jenahuπkao i bacio jedne na druge i izazvao ipodræao graanski rat. Rezultat je, kao i uvek gdese umeπa NSP, loπije stawe nego prethodno - dej-tonska BiH, podeqena u dva rivalna entiteta,nacionalno i verski suprotstavqena, joπ uvekzapadni protektorat, nesposoban da u bilo Ëemuiskaæe jedinstvo.

TaËke 5,6 i 8 su sliËne u svojim namerama imogu se razmotriti zajedno:

„Изузетну важност у идеолошкој борбиима културно-идеолошка инфилтрација путемсредстава масовних комуникација: штампа,радио и телевизија... утјецаје путем америчких иопћенито западних филмова, ТВ-емисија, прије-водне литературе итд.”... „У идеолошкој борбизначајно je потицати и потрошачки менталитет”.„Искуство показује да је потрошачки менталитетготово немогуће зауставити; кад се једном поја-ви, он пробија све теорије егалитаризма бољенего многе политичке акције. Зато у оквиримаекономске политике треба пажљиво бирати онемјере што повећавају пласман роба које јачајупотрошачки менталитет и ту избјегавати билокаква ограничења.”

Ovakav kulturno-ideoloπki i potroπaËkinasrtaj NSP, ne samo na markiranog neprijateqa,veÊ u svetu uopπte, je tako oËigledan da jenepotrebno navoditi primere.

TaËka 7: „Велики дугови земљама Запада,као и они које ће se и убудуће узимати, изузет-но су погодно средство економског и политич-ког притиска на ту земљу. Стога је пораст дуго-вања, дугорочно гледано, користан за америчкеинтересе, и не би требало спречавати нове кре-дите - макар то имало привремено и негативнеефекте за зајмодавца, јер се то лако компензи-ра економско-политичким мјерама.”

Primer `duæniËkog ropstva' kao savre-menog sredstva dominacije NSP najboqe pokazujesluËaj Argentine, o Ëemu je u UN govorila wenapredsednica, ga Kirπner. Weno izlagawedonosimo u ovoj Iskri. Vaæno je zapaziti da se toËini uz pomoÊ `leπinarskih fondova` kojispreËavaju otplatu duga, a na takvo permanentnozaduæewe naplaÊuju super-lihvarski interes, teda sve to odobrava ameriËko sudstvo.

Najzad taËka 8 i 10: „Већу пажњу ваљапосветити грађанима који се враћају у земљунакон боравка у иноземству. Њих треба користи-ти као несвјесне и свјесне пропагаторе америч-ког и западног начина живота”. „Такви задациполитике САД захтијевају и одређене политичкесавезнике унутар земље”. „Искуство показује дасе најбољи савезници налазе међу имућнијимслојевима друштва, а то су у првом реду припад-

ници либералне интелигенције. „Свима њима”,закључио је Бжежински, „треба пружити макси-малну подршку која ће охрабрити и њих и њихо-ве потенцијалне присташе”.

Najboqi primer ovakvog delovawa NSP jesavremena Srbija - od wene posluπniËke vlasti dosvemoÊnih NVO koje finansiraju ili stranci ilisama dræava.

©ta je daqe bitno zakquËiti iz izlagawaBæeæinskog?

Najvaænije, da je to ameriËka politika,danas NSP. »iwenica da je on wene `finese`izrekao 1978, pokazuje da politika NSP nije odjuËe, da je ona vrlo dugo pre toga postojala iiskustveno se usavrπavala; da i daqe traje, te je idanas u potpunosti primewiva. Ta politika je isu-viπe `stara` i dugoroËna da bi mogla bitiObamina, ili bilo koga drugog predsednika SAD.Joπ mawe - Fukujamina. Kisinxerova iliBæeæinskog. Najmawe je to politika Demokratskeili Republikanske stranke, Pentagona, Cije ilibilo koje druge znaËajne dræavne ili druπtveneustanove. A kako bi i mogla wihova biti, kadpredsednik SAD najduæe `vlada` 8 godina (dva man-data). Posle toga je ukrasna figura na komemoraci-jama. Nije sluËajno πto ustav zahteva predsedniËkeizbore svakih 4 godina. To je i predostroænostprotiv moguÊe qudske slabosti, da neki predsed-nik ne pomisli da mu mandat daje pravo na nekusvoju politiku. »iwenica da je predsedniku dode-qeno da pred javnoπÊu iznosi `stav` i o mawevaænim stvarima od visoke dræavne politike,stvara utisak jedinstva i jednoduπnosti - podiæeautoritet dræavnoj politici i samom predsedniku.

Politika NSP je kao dobro ustrojena i pod-mazana maπina u kojoj su svi weni delovi usmerenifabrikovawu najveÊeg broja svojevrsne dobre robe.NSP i jeste to. Trovekovno iskustveno usavrπavanproizvod demokratije, politiËkog naliËja visokogsvetskog kapitalizma. Dobro koordiniran, disci-plinovan, shodno finansijsko-ekonomskoj moÊi,strogo hijerarhijski ustrojen poredak. Ko to jedin-stvo previa ili neÊe da vidi i politiku NSPpripisuje nekom SAD predsedniku, wegovom savet-niku i bilo kojoj dræavnoj ili druπtvenoj ustanovi,nesvesni je propagandista wegove bezazlenosti.

V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. decembar 2014. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: TrajankaDarda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers- Paris.

IZ SADRÆAJA

Bæeæinskove instrukcije (1978) i danas u NSP. . . . . . 3

Borba za dominaciju NSP na Pacifiku. . . . . . . . . . . . . 5

Finansijski terorizam nad Argentinom. . . . . . . . . . . . . 7

OdluËuju u kuluarima i `lakiraju` demo. procedurom. .11

Druπtveni pad i narodni preporod. . . . . . . . . . . . . . .13

Rusko oruæje i Juæni tok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

Najboqi nacionalizam je za dobro naroda. . . . . . . . . . 19

Crni orlovi nad Srbijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Wihove ekselencije meu uroenicima . . . . . . . . . . . . 29

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. decembar 2014.

NA∏IM SARADNICIMA I ˘ITAOCIMA KOJI SLAVE DAN HRISTOVOGRO≈ENJA 25. DECEMBRA - SRETAN BO◊I¯ I NOVA GODINA!

U Hinkse, NemaËka umro je 10. novembra 2014. posle duæe bolesti,naπ poznati drug i bivπi srpski dobrovoqac, Milan –oreviÊ (94).

Milan je u tragiËnim okolnostima stupio u dobrovoqce. Pre toga bioje pitomac Vojne akademije. Posle kratkog Aprilskog rata 1941. bio je demo-bilisan i æiveo u Kragujevcu. U nemaËkim racijama u pripremi za streqawebio je uhapπen i zajedno sa svojim starijim bratom Milutinom, veÊ vojno-sud-skim oficirom, zatoËen u ©umaricama. Obojicu iz odbrojane grupe za stre-qawe, spasao je Marisav PetroviÊ, komandant Drugog dobrovoqaËkog odre-da, uz pomoÊ takoe dobrovoqca Miloπa VojnoviÊa (Lautnera) koji je dobrovladao nemaËkim i bio mu glavni tumaË. Neposredno posle streqawa,Miloπ VojnoviÊ je na Drini obrazovao Deseti dobrovoqaËki odred, koji setokom 1942. istakao u spasavawu velikog broja izbeglica, qudi, æena i dece,koji su beæeÊi iz Bosne od ustaπkog terora i ubijawa, paniËno gazili Drinu.Oba brata, Milan i Milutin, odmah su stupili u dobrovoqce i vojniËki veÊobrazovani, bili od velike pomoÊi Miloπu u formirawu i obuci Desetogodreda. Milutin je ostao u vojno-sudskoj struci kao islednik, dok je Milanod vodnog oficira u Desetom odredu, koji je kasnije postao 4. bataqon, apotom i »etvrti puk SDK, uznapredovao do Ëina kapetana i viπegodiπwegkomandira Ëete.

Milan je od stupawa u dobrovoqce do posledweg dana æivota ostaonaπ poærtvovan i odan drug, sposoban i hrabar oficir, koji je vodeÊi svojedobrovoqce, proπao kroz sve borbe svojih jedinica od Drine do Slovenije.Posle kratkog ratnog `izbegliπtva` u Koruπkoj, odakle je u sastavu (tri pukaSDK) borbene grupe TataloviÊ, zajedno sa 3000 drugih dobrovoqaca i oko10,000 slovenaËkih domobranaca, od strane Engleza verolomno izruËen ivraÊen u Sloveniju Titovim xelatima. U svom stradalnom æivotu, Mi-lan –oreviÊ je doæiveo izuzetno retku `slavu`. Izbegao je u posledwem Ëasudva streqawa - prvo u pomenutim ©umaricama; drugo, kada su veÊ voæeni nastratiπte u KoËevju, dobrovoqac Radojko –uriÊ razoruæao partizanskogstraæara i wime razbio vrata kamiona, te tako omoguÊio bekstvo Milanu idvadesetku drugih dobrovoqaca da pobegnu i izbegnu klanicu.

+ Milan –oreviÊ

Posle muËnog probijawa kroz opasnosti u begstvu kroz Sloveniju isevernu Italiju, Milan dolazi u sastav naπeg vojno-izbegliËkog logoraForli, sredwa Italija, te neπto kasnije i veliki logor svih izbeglihnacionalnih snaga, Eboli. U oba logora aktivan je u obrazovnom i stva-ralaËkom radu dobrovoqaca. Posle mira sa Italijom, `saveznici`, selebivπe vojno stanovniπtvo Ebolija u zapadnu NemaËku i raseqavaju u viπemawih logora i ubrzo prevode u civilni satus `raseqenih lica` (DP). Tako sei Milan naπao u NemaËkoj, sreo i oæenio Ursulu i sa wome svio svoje `gwez-do` u gradiÊu Hinkse. Verna i voqena Ursula je i razlog πto Milan, poputostalih mlaih dobrovoqaca, nije krenuo u druge sreÊnije zemqe, iz tadarazorene i osiromaπene NemaËke. Iako prostorno udaqen, pomagao je radstarijih drugova u Minhenu oko ureivawa i πtamparije Iskre. Redovan jeuËesnik na svim naπim saborima i πirim skupovima, ZnaËajna je i wegovauloga u odræawu naπe zajednice u Ëitavom svetu, jer je od 2006. do svoje smrtipredsednik `Udruæewa bivπih srpskih dobrovoqaca`, jedine pravno re-gistrovane naπe ustanove.

Milan je sahrawen 13. novembra u Hinkse. Ostavqa za sobom poÊerkuMiπel kojoj smo izjavili naπe sauËeπÊe. Opelo je obavio o. DuπkoSpasojeviÊ. Naπem dragom drugu Milanu slava i hvala. Molimo se vaskrslomGospodu da mu podari rajsko naseqe!

Iskra

+ Milivoje RanËeviÊOvog oktobra umro je u

staraËkom domu u Istbornu, juænaEngleska, naπ drug i bivπi dobrovo-qac Milivoje RanËeviÊ (90+). Opeloi sahrana obavqeni su na srpskomgrobqu u Brukvudu kod Londona.Dobar Ëovek i drug, Milivoje je svusvoju imovinu uglavnom ostavio decisvojih drugova dobrovoqaca.

Naπem plemenitom druguMilivoju slava i hvala i veËan pomenu Carstvu Hristovom!

Iskra

PRILOZI ISKRIRajkoviÊ Mihaina $ 10Dimitrije N. QotiÊ $ 160

Za pokoj duπe i seÊawe na dragu druga-ricu Nadu PropadoviÊDanica Pavlica K$ 40

Za pokoj duπe dobrog i dragog drugaMilana –oreviÊa - `KapetanËeta`Danica Pavlica K$ 50

Umesto voπtanice na grob Mila-na –oreviÊa - `KapetanËeta`Vera PopadiÊ K$ 25

Na dan 1. novembra navrπilo se 7 godinaod kako je prestalo da kuca plemenitosrce mog voqenog Ranka. VeËna mu pamjat!Vera PopadiÊ K$ 50

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Wihove ekselencije...

ко им данас смета, да се воле? Љубав се води наместима удаљеним од очију јавности. та се делат-ност не показује на трговима и пред камерама.Тешкоће су, у тој области, правично распоређене.Што се добија на једној, губи се на другој страни.Свакоме према потребама, од сваког према могућ-ностима, како гласи гесло напуштене утопије.

А понос? Тешко ће га ико освојити подпокровитељством оних који су нас засули бомбамаса ослабљеним уранијумом. Хомосексуалност једосуда; њени носиоци нису ни криви, ни заслужни,што су такви дошли на свет. Не желе ваљда да свипођемо њиховим стопама? Из којих би се извора.у том случају, обнављала „популација”?

Циркус би могао бити и симпатичан кад гане би пратиле две тамне сенке: стилски плагијат, иполитички контекст. Однос према том питању се уБриселу узима као пробни тест кандидатима заулазак у друштво изабраних. Одрећи се Косова.ући у љубљени НАТО, прихватити идеју општегрелативизма вредности и опредељења! Као данеко у тзв. Међународној заједници ужива ушокирању нашег простодушног света. Оно штозахтева од Србије, Велики брат никад не бизатражио ол Саудијске Арабије. Сa нафтом немашале.

Које су праве побуде подстрекача уличногперформанса?

Биће да се међу бриселским хуманистимаскупио поприличан број упражњивача ове врстељубави. Легализација и омасовљење покрета 6и ихослободили осећања кривице која их, уза сву еман-ципованост, мучи.

Друго: побуда је реваншистичке природе.Ваља угушити последња жаришта отпора којатињају у „заосталим” друштвима, попут нашег.

Трећи чинилац је навика умишљених ибахатих „просветитеља" да се мешају у све врстенаших послова. Прва два мотива нису искљученани код појединаца међу њима.

Напослетку, практично питање: Како сепоставити према будућим парадама?

Најбољи одговор је: надмоћна равнодуш-ност. Организовати тиху кампању под називомпрaзне улице. Против демонстрације су лудост,доказ да смо се изнервирали, што они управо желеда постигну. Ношење икона: употреба тешке арти-љерије против комараца.

Замислите призор: хиљаду-две демон-страната у пролазу кроз опустели град. Око њихнишки полицајци, очајни што немају кога дамлате. Одостраг наступају амбасадори, машућизаставицама својих држава. Наслов краткомет-ражног филма би гласио: „Њихове екселенцијемеђу урођеницима”.

SIEM, 30.10.2014. МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ(Podvukla - Iskra)

Neki ideoloπko... (sa str. 28)изгубила око 31.000 војника и официра.

Остаје неизречен одговор на питање заштоје ова војска кренула тежим путем, а не северно одСаве према Загребу? Мој одговор је, зато што би се,да је кренула овим правцем, сусрела са десетинамахиљада хрватских хитлероваца, католичких загри-жењака, који би се против православног Руса огор-чено борили. Мој одговор је и то да би на овом путунаишла на хрватске логоре смрти, у првом редуЈасеновачки, који су још увек радили пуном паром,чиме би биле демистификоване деценијске анти-српске обмане Совјетије и Стаљина.

У Београд су после одласка Црвене арми-је према северу, биле задржане само неке југо-словенске јединице са задатком да главни градочисте од српске „реакције”: Прва Пролетерскадивизија и Шеста Личка. Главни предводници„чистача” били су лидери ОЗНе на челу саСлободаном Пенезићем Крцуном, МилошемМинићем, Вељком Мићуновићем, ЈовомКапиџићем. Они су само за неколико месециуништили велики део београдског горњег слоја,око 30.000 Срба. Ван Србије и у другим српскимземљама ови титовски дресирани, убили су око100.000 људи. И у овом погледу Тито је следио ста-љинску праксу: у Русији је после Октобарске револу-ције, неки аутори наводе, убијена трећина горњегслоја друштва, трећина је натерана у бекство, а пре-остала трећина, стицајем тешких околности, билаупућена да служи режиму. Слично се десило иСрбима, чак је био идентичан и класно револуцио-нарни критеријум који је на власт доводио многелумпен пролетере и лумпен сељаке, анационалнељуде, тзв. интернационалисте.

У завршници истичем: Улога Црвенеармије у ослобођењу Београда била је доминант-на; то је чињеница важнија од свега онога што сеСрбима потом дешавало, јер за оно што се тадазбивало није био одговоран Руски народ негоњегова доктринарна бирократија.

Резонујући на нивоу епилога процеса, којисе збио у задњој деценији XX и у првој половини XXIвека, усуђујем се да устврдим да су захваљујућиразличитим употребама, односно злоупотребама,антисрпске Русије Срби доживели трагедију,после косовске (из 1389.) највећу у својој истори-ји. Стаљински ученик Тито искористио јеСовјетију, односно српско русофилство парти-занског покрета, да оствари антијугословенске иантисрпске и антиинтернационалистичке циље-ве, односно да, користећи се српском и рускомпобедом, створи велику Хрватску на углавномсрпском етнојезичком простору. На тој основинастајала је нова друштвена свест, и код Руса и кодСрба, производећи генерације које су титовске,односно стаљинске намете прихватале као истини-те.

Полазећи од таквог уверења моја маленкостпредлаже да се у првим месецима 2015., поводомпобеде над фашизмом, у Москви организује научнискуп о руско-српским односима у XX веку, у коме биучествовали само они научници који знају да резо-нују на нивоу целокупног нововековног процеса, јеррезоновањем на догађајном нивоу све је могућедоказати.

(Саопшетње на српско-руском научном скупуповодом 70-годишњице ослобођења Београда).

(Podvukla - Iskra)

330

Zbigwev Bæeæinski: O politici SAD (1978) prema komunistiËkoj SFRJ

DESET INSTRUKCIJA PREPOZNATQIVIHU SAVREMENOJ GLOBALNOJ

POLITITICI NSP Tekst koji sledi je deo tri puta

duæeg Ëlanka objavqenog u hrvatskom`Globusu`, koji je u celosti preneo `NoviStandard`. Mi smo iz wega izostavili sveono πto skreÊe paæwu sa jedino bitnog ivaænog u wemu. To je izlagawe ZbigwevaBæeæinskog ne o svojoj ili presednikaKatrtera politici, Ëiji je savetnik u tovreme (1978) bio, veÊ o ameriËkoj poli-titici prema tadaπwoj komunistiËkojJugoslaviji. Deset taËaka, stvarnorukovodeÊih naËela ameriËke spoqnepolitike, koje je Бжежински na tajnomsastanku izloæio ameriËkim polaznicimana jedan veliki i znaËajan meunarodnisusret, su tako uopπteni i πiroki, da sewihov duh, primena i aktuelnost, mogujasno prepoznati i u daπwoj politici NSPna Ëelu sa SAD, Ëiji je druπtveno-poli-tiËki vid kapitalistiËka demokratija.

Iskra---------------------

Од 14. до 19. коловоза 1978. у шведскомеграду Упсали одржавао се 9. сусрет социологана којем је судјеловао велик број (више одтри тисуће) социолога и студената социоло-гије из читавог свијета, па тако и изЈугославије. Уочи конгреса Бжежински је одр-жао један подужи брифинг америчким судиони-цима тог значајног међународног скупа (међукојима су били и аутори пројекта „Стваратељијавног мишљења у сувременом свијету”), којимих је детаљно упознао са службеним америч-ким погледима и стратешким процјенама наодређена вањскополитичка питања. Дио тогњегова излагања односио се и наЈугославију...

Тај говор Бжежинскога одржан је у САД-у - прије одласка америчких социолога уШведску. И о њему нитко ништа у Југославијиније знао - све до 1987, када је, одједанпут, цје-локупан његов садржај исцурио у јавност...

Објавио га је, наиме, сплитски омладин-ски лист „Омладинска искра”, чији је главни иодговорни уредник био Звонимир Крстуловић.„Искра” је то, штовише, учинила двапут: најпри-је у броју од 15. свибња 1987, а други пут годи-

ну и пол дана касније - у броју од 28. листопада1988.

„Крајњи циљ УСА у Југославији јесте - укла-њање комунистичке владавинe у било кojoj

форми”.

А то, заправо, и јест била главнаБжежинскијева порука у том његову супер-повјерљивом излагању, из коловоза 1978.

Бжежинскијев говор из 1978. у цијелостиодише реторичким питањем које се попут лајт-мотива провлачи кроз све његове саставне дије-лове: што ће бити с Југославијом када дођетзв. „дан Д”, тј. када Тито умре? То је питањеочито опсједало и Бжежинскога и цјелокупнитадашњи амерички политички врх. И коликогод да су се пред Титом, када их је у ожујку1978. посјетио, претварали да га неизмјернопоштују и да силно држе до њега и његова дјела- заправо су се, потајице, припремали за ври-јеме када њега више не буде...

Највећу тежину ипак има други диоговора З. Бжежинског, у којему је он врлоотворено изложио америчку стратегију премаЈугославији, како на ближи тако и на даљирок, када Тита више не буде...

„Kрајњи циљ САД-а у Југославији” је,нагласио је Бжежински, нешто сасвим друго, тј.нешто кудикамо веће и амбициозније, а то је,како се изразио - „уклањање комунистичке вла-давине у било којој форми”. Дакле, рушењекомунизма као идеологије и као владајућегсустава. Али, по Бжежинскоме, „тај се циљ удогледно вријеме не може остварити и његовареализација зависи не само о стању у тој земљи(тј. у Југославији - м.о.) него и о стању у глобал-ним, свјетским односима”. Стога се Картеровсавјетник за националну сигурност у наставкусвог излагања концентрирао искључиво на онемјере које је могуће подузимати „у оквиру кон-кретне стратегије статуса кво”.

Набројао је укупно 10 таквих мјера - ионе, заправо, чине бит његова обраћања аме-ричким социолозима уочи њихова одласка наконгрес у Упсали.

Прва је мјера, како је рекао - „стално идосљедно указивати на стаљинистичке тен-денције у совјетској политици и тиме застра-шивати југославенске комунисте и друге

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Deset instrukcija...

љевичаре у земљи и свијету”.Друга је мјера - „систематски помагати

и давати публицитет разним опозицијскимгрупама у Југославији”. Бжежински је казао да„у вези с тим треба много више `рекламирати`разне југославенске дисиденте, на исти начинкао што се то чини са совјетским и чехословач-ким дисидентима”, упозоривши притом да „тидисиденти не морају бити изразито антико-мунистички обојени, можда је чак и боље дасу више хуманистички оријентирани”. Каопримјер такве оријентације, Бжежински је спо-менио „праксисовце и њима сличне”.

Усто је нагласио: „Те акције треба мак-симално повезивати с кампањом `о људскимправма` и с `трећом кошаром` из Хелсинкија”- при чему је конкретно мислио на слободнуциркулацију људи и идеја на релацији Исток- Запад, што је била једна од најважнијих точа-ка Завршног документа Конференције о еуроп-ској сигурности и сурадњи (ОЕБС), одржане уХелсинкију 1975.

Особито је занимљива мјера бр. 3 која уцијелости гласи: „У интересу је САД да помажеоне централистичке снаге у Југославији којесу спремне на отпор СССР. Истодобно, једна-ко је важно помагати и све сепаратистичко-националистичке снаге, јер су оне природнинепријатељ комунизма као идеологије.”

Бжежински није пропустио рећи да је „татактика истодобног помагања и централи-стичких и сепаратистичких тенденција” -како се точно изразио - „протурјечна”, али јетоме додао да она „има своје дубоко оправда-ње, што се већ показало и у другим прилика-ма (разбијање комуниста у Индонезији)”.

Под точком 4. Бжежински је додатнопојаснио што заправо мисли под помагањемнационалистичко-сепаратистичких снага уЈугославији па је дословце казао: „Посљедњихдесетак година (дакле, од 1968. до 1978. - м.о.)чини се да хисторија јасно показује како јеидеја национализма јача од идеје комунизма.За то нису доказ само трвења унутар поједи-них комунистичких земаља (Руси и Украјинциу СССР, Срби и Хрвати у Југославији, Чеси иСловаци у ЧССР итд.), него још више трвења исукоби, па и ратови, између појединих кому-нистичких земаља (СССР - Кина, Вијетнам -Камбоџа). Зато на ту карту треба играти надуги рок и кад је Југославија у питању како бисе ангажирањем разних националистичкихтенденција ослабила отпорност комуниз-ма.”...

Под точком 5. Бжежински је експлици-рао: „Изузетну важност у идеолошкој борбипротив комунизма у Југославији, и другдје,има културно-идеолошка инфилтрација

путем средстава масовних комуникација:штампа, радио и телевизија.” Бжежински јеупозорио да под тим не мисли само „на разнеемисије упућене југославенским слушатељима,већ прије свега на утјецаје путем америчких иопћенито западних филмова, ТВ-емисија,пријеводне литературе итд.”.

Тај је свој став овако образложио:„Југославија је особито погодно тло за туврсту идеолошке инфилтрације због изузетнеотворености својих граница и због великепопуларности америчких филмова код југо-славенске публике, затим музике итд. Топотврђује и анализа југославенског филмскогрепертоара у којем далеко највећи дио чинеамерички филмови поријекла са Запада”.

Бжежински је био потпуно у праву. Удругој половици 1970-тих примјерице уЗагребу, тј. у загребачким кинима, вртјели су сеу великој већини управо амерички филмови.

Везано за мјеру бр. 6, Бжежински је рекаода је „у идеолошкој борби против комунистазначајно потицати и потрошачки ментали-тет”, што је овако аргументирао: „Искуствопоказује да је потрошачки менталитет готовонемогуће зауставити; кад се једном појави, онпробија све теорије комунистичког егалита-ризма боље него многе политичке акције. Затоу оквирима економске политике премаЈугославији треба пажљиво бирати оне мјерешто повећавају пласман роба које јачајупотрошачки менталитет и ту избјегавати билокаква ограничења.”

Господарског је карактера иБжежинскијева мјера бр. 7, која је гласила овако:„Велики су југославенски дугови земљамаЗапада, нарочито онима у Европској економ-ској заједници (ЕЕЗ). Ти дугови, као и они којеће Југославија и убудуће узимати, изузетно супогодно средство економског и политичкогпритиска на ту земљу. Стога је пораст југосла-венских дуговања, дугорочно гледано, кори-стан за америчке интересе, и Југославију неби требало спречавати да узима нове креди-те - макар то имало привремено и негативнеефекте за зајмодавца, јер се то лако компен-зира економско-политичким мјерама.”

- То је доиста цинизам - прокоментираоми је пету, шесту и седму мјеру З. Бжежинскогњегов некадашњи колега и знанац МатеМештровић. - Дајте им да гледају каубојскефилмове и презадужите их - та што је то негоцинизам? Али то је, рекао бих, истодобно иреализам, односно, како би то реклиФранцузи - raison d’État. Они раде оно што је уњихову садашњем интересу - а сутра ћерадити оно што ће бити сукладно њиховимсутрашњим интересима. Дугорочни је циљ,

(Kraj na str. 6/2)

294

Odlomci iz Dnevnika - pronicqivo i duhovito viewe gej-parade

ЊИХОВЕ ЕКСЕЛЕНЦИЈЕ МЕђУУРОђЕНИЦИМА

Дође и прође невесела геј-парада. Иза њеостаде једна окрвављена глава и неколико неначе-тих питања. Ко је управник циркуса? Коликокошта улазница и каква je вредност представе? Које утврдио да се однос према хомосексуалцимаима сматрати за мерило отворености једне сре-дине према другима и друкчијима? Како стоји стом отвореношћу у другим земљама, савезница-ма и пословним пријатељима оних у којима јерођена идеја парадирања? Колико je провоцира-ње „конзервативног" јавног мњења прикладнаметода његовог модернизовања? Није ли наглаша-вање једног господског проблема, код толикогброја незапослених и осиромашених, увредљиво заизвесно осећање друштвене пристојности? Коликоје све ово масло страног фактора, а колико плодстварне жеље једног дела наших суграђана? Уједну реч: ко је отац детега, ко плаћа издржавање,ко је луд, ко збуњен, и ко се с ким спрда?

Нисам велики поштовалац топле браће, анисам ни њихов противник и презиратељ. Не волимда их гледам кад се љубе, али то је она врста гад-љивости која долази из црева, не из главе. Животима свакојаких навика, потреба и искушења; трпи-мо их, избегавајући ближу умешаност и везу.Принуђени смо на толеранцију, не и на одушевља-вање оним што нам је туђе.

Чиме се то људи (и жене) са посебним сексу-алним склоностима поносе? Својом судбином. Аљудска судбина је, према завештању великих писа-ца и мислилаца, по дефиницији несрећна. Свака,свачија, па и њихова. Свог се положаја - личног,колективног, националног - најчешће стидимо.Ретки су тренуци у којима, превазишавши толикаограничења и ускраћења, нађемо повода за понос.

Pride - није ишло без англицизма - јеболни крик против постиђености, мађијска фор-мула за излазак из усамљеничке муке. То можебити подстицајно у писању стихова и романа, не иза разумну политичку акцију. Шифроване порукезабрањене љубави изучаваоци налазе уШекспировим „Сонетима", Кавафијевој лирици иПрустовом „Трагању". Забрана отвореног имено-вања даје посебну снагу и тензију књижевномизразу, док политика, по природи вулгарна, немаслуха за естетику тајне. Просвећена Европа је,колико до јуче, била сурова према овом слојусвоје популације. Њену широкогрудост су у тамни-ци искусили неки велики писци, од Оскара Вајлдадо Жана Женеа, док су наши „примитивци" својурезервисаност према топлој браћи изражаваликроз добродушан подсмех.

Семантичко поље речи gay врло је широко,иде од невине радости до раскалашног разврата.Gay lady је лака жена, gay woman гадура, а gai saber,данас gai savoir, на провансалском је означавао тру-

бадурску поезију, што је Ниче преузео у наслову Diefrohliche Wissenschaft. На овој лествици значењахомосексуалцима је додељено подстанарско ћоше,и gay pride дође као басма против злог усуда.

Бриселски хуманисти, уз подршку нашегосведоченог пријатеља Џозефа Бајдена, упозора-вају да су хомосексуалци у специфичном друшт-веном положају, па им зато ваља указиватипосебну пажњу.

А која затворена групa, која ретка профе-сија, то није? Како је тек лирским песницима у вре-мену које се грози поезије? Сваки осетљиви живиствор вуче неку муку коју нема с ким да полели.

Хомосексуалцима је, због упућености наисти пол живот компликован: ни наш, окренутсупротном полу, није лак и једноставан. Приморанисмо на заметање трагова, мучени љубомором ииздајствима, истраумирани разводима. Коме ми дасе жалимо? Кад би понижена већина људског родатражила излаз у парoлама и маршевима, улицевеликих градова би биле непрестано закрчене.Замислите марш мужева рогоња, или остарелихсупруга које су згодне секретарице истиснуле избрачних постеља... Кад ће до бриселских човекољу-баца допрети вапај сексуално изгладнелих гастар-бајтера које, са свих зидова европских престоница,изазивају голишавe и неприступачне лепотице? Штасу предузели против те, љуте неравноправности?

Живот је напоран подухват, и сви су људиизузеци. Ко ћe задовољити толике посебне тежње?Толеранција различитости је погодба цивилизова-ног суживота. Поштовање свачије осетљивости сеподразумева, за увиђавност према ближњиманису нам потрсбне препоруке бриселских коми-сија. Наслућујемо да сваки човек окреће по једангорак, несварљив залогај у својим устима.Бриселским саветницима то није довољно. Онитраже нешто много више од толеранције: очекујуучлањење у весело друштво. Млади и неопреде-љени би, ваљда, требало да пођу за њиховимпримером. У програму је и заснивање бракова,као и могућност усвајања деце. Сиротиња ће, поћумезима, правити потомство, она и није низаштадруго, а добростојећи хомосексуалци ће усвајатидецу да би задовољили саморазумљив (гле, гле!)родитељски нагон...

Манимо се шале. Ова „популација” је,очигледно, употребљена у кампањи која се, већчетврт века, води против нашег народа. Нађена јеосетљива тачка нашег менталног склопа, или сенекоме учинило да ју је нашао. Јер, за разлику одотаџбине Frau Меркел где су, у не тако давнојпрошлости, хомосексуалци, заједно са масонима,Јеврејима и комунистима, слати у конц-логоре,код нас таквих прогона није било. Ко им је сметао,

28 Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014. .

Neki ideoloπko...личност сугерисао му је да се лично обратиМоскви, односно да лично позове Црвену армијуда уђе у Србију. Титов изненадни лет са Виса уМоскву ради сусрета са Стаљином, септембра 1944,вероватно је био у вези са овим, али, потоње његовопонашање је показало, да је свом вођи Стаљинусугерисао да се на Србију треба гледати као на„последње упориште фашизма”. Неки Титовисарадници говоре да им је поручивао да се и онитако понашају. „Такав план, пише Тито Стаљину 05.јула 1944., осујетио би многе планове на Балкану састране оних који желе да помоћу раздора учврстесвоје позиције” (Веселин Ђуретић, Савезници иЈугословенска ратна драма,||, Београд 1992., стр.512). Сремски фронт Немце није зауставио али јеизазвао још једну српску кланицу, погинуло јеоко 30.000 људи (међу њима и несрби). Шумадијаје била "окићена" црним барјацима.

Тешко је и поверовати да све ово није билодоговорено са Стаљином, будући да је Црвенаармија већ била планирала свој поход премаБалкану да би спречила одступницу Хитлерове јужнеармијске групе односно да би ослободила залеђеглавног продора - према Берлину. Да је то билодоговорено показују и Титова наређења својимкомандантима да одлучно осујете сваки десант,као и да спрече сваки контакт Англоамериканацаи четника. Прва жртва ове политике био јеМихаjиловићев елитни командант ВојиславЛукачевић, чију су јединицу у Херцеговини напализаједно и партизани и Немци, да би онемогућилињен пут према мору ради сусрета са Енглезима.

Стаљин је, потоњи догађаји су показали,овом великом завршном игром био осујетио иЧерчилове потоње планове, нарочито онај, изразитонаивни, да прихвати Тита као заједничког партнера,што је он урадио преко употребе српског краља -„Нејаког Уроша”, упућујући га да сам позове ЈВуО даприхвати Тита као врховног команданта.Прослављени Енглез показао се као наивни полити-чар, када је мислио да ће повезивањем краља и Титаобновити монархију.

Зашто тврдим да је Црвена армија ослоба-ђајући Београд изазвала и нову српску трагеди-ју, зато што је доводећи на власт човека који је,потоњи догађаји су показали, био и антијугосло-вен и антисрбин?

Српски сусрет са Црвеном армијом на гра-ници показао је да су биле уродиле плодом свераније антисрпске употребе неруске Русије нарочи-то титовске, које су сејане током читавог Другогсветског рата. Показало се да совјетски ослободио-ци нису знали да ће их, после ступања на тло Србиједочекати братски народ, у црно завијен, геноцидносатрвен и масакриран и у време многих хитлеров-ских одмазда изазваних титовском екстремистич-ком политиком. Црвеноармејци нису знали да су итада на територији НДХ пуном паром радиле хрват-ске „фабрике смрти”, гутајући нове десетине хиља-да Срба.

Српски националисти су дочекујући награници Русе као браћу били запрепашћени кадасу видели да их Црвеноармејци не виде у аутен-тичној православно - словенској светлости, да суих тамо уместо загрљаја сачекала наређења да серазоружају, или да прихвате Титову команду. Уунутрашњости Србије такви сусрети били су јошвише запрепашћујући, јер су се дешавали и после

заједничких ослободилачких акција, нпр. уКрушевцу, Краљеву и др. Запрепашћењу и тузиније било краја када су сазнали да се иза ове великевојске креће Југословенска интернационална брига-да под командом потпуковника Марка Месића,човека који се антисрпски доказао још 1941., па је одПавелића био одређен да буде предводник „хрват-ских јунака” на Стаљинград. Прича се да је овајпосле уласка у краљевски Бели двор пуцао у право-славну икону. Како су тек били згранутиМихајловићеви команданти када их је овај у имекраља Петра позивао да се ставе под његовукоманду.

Сва Србија је била изненађена послеоваквих сазнања, али мање Недићевци иЉотићевци, јер су у току дуге сарадње са рускимбелогардистима сазнали да после Октобарскереволуције није било више православне и сло-венске Русије. Стога су се, да се не би сукобили са„руском браћом”, пре уласка Црвене армије уБеоград повукли према северу. У титовској про-паганди то је представљено као бекство идео-лошких савезника.

Са закашњењем повлачила се према северувелика групација под командом ђенералаМихаиловића, којој су се прикључиле и снаге изЦрне Горе, Херцеговине и Босне. Био је то још једансрпски пут голготе. Повлачећи се преко снегомзавејаних планина многи су скапали од зиме, многиод тифуса. На северном делу Босне група је биларазбијена на два дела: један део је наставио премасеверу, док се главнина окренула према југу -према Србији. Оне који су кренули премаХрватској, Словенији и Аустрији сачекали су„преваспитане” усташе, али и снаге НОВЈ.Команданти ових четничких формација П.ђуришић, П. Баћовић, књижевник Д. Васић, нашлису смрт у јасеновачком крематоријуму.Михаjиловићева група на путу повратка изгинула јена Сутјесци и у долини Дрине и над њима су сеиживљавале „преваспитане” усташе. ЂенералМихаjиловић је после скривања од потера доведенпред Титов суд, осуђен и бачен подивљалим псимада га поједу.

Тако је био уклоњен један борбенослобо-дарски део српског друштва. На северу, уСловенији, десио се још један масакр над Србима,али и над многим хиљадама словеначких домо-брана. У завршници ове трагедије десила се трагич-на иронија српске судбине; заједно са овим часнимљудима нашао је смрт и део усташких кољача који јеуспео да се повуче према северу, неколико хиљадаљуди. Главне коловође геноцида на челу саПавелићем ватиканским „пацовским каналима” пре-бачени су на тло демократског запада. Неки од овихкасније ће постати Туђманови министри.

Вратимо се Београдској операцији. У главниград Југославије је 20. октобра 1944. ушла Црвенаармија бројчаности између 300.000 и 380.000 вој-ника; уз садејство око 35.000 партизана, којима јекомандовао, формално генерал Пеко Дапчевић астварно Сретен Жујовић. Командант Црвене арми-је био је маршал Толбухин. После ослобођенаБеограда Црвена армија се повукла према северу,преко Војводине и делова Славоније, премаМађарској. На широком току Дунава, код Батинепогинуло је више хиљада њених војника. Заједно сањом у овим борбама учествовале су и бројне једини-це НОВЈ. Совјетска војска је борећи се на Југославије

(Kraj na str. 30/2)

рички заменик. Вашингтон свим средствимаподстиче растућу војну улогу Јапана у Азији, којаје јасно усмерена против суседне Кине. То одго-вара мустри, према којој Пентагон савезникекористи као своје заменике, иимајући у виду дасе буџет САД за одбрану у следећих десет годи-на смањује због растућих државних дугова ивисоких дефицита.

Сви знамо како се завршио Други светскират. Јапан га је „дебело” платио. Иако је већкапитулирао - капитулација, ипак, није билабезусловна (као немачка) - САД су искористилеприлику да покажу СССР-у шта све имају у свомарсеналу оружја. Атомску бомбу. Након што судве бомбе за масовно уништавање бачене наНагасаки и Хирошиму, за САД су тестови успеш-но положени, а Јапан потпуно уништен.Амерички бомбардери су - чак и без атомскихбомби - скоро све велике градове претворили уугљенисану пустињу. Ипак, од стране САД дик-тирани пацифистички члан 9. јапанског Устава,ускоро није више одговарао циљевима САД урегиону.

Како је америчка империја одувек радослала своје `савезнике` у ватру, то се десило иовде: две недеље након што је избио рат уКореји, Мек Артур је наредио регрутацију јапан-ских „полицијских резервиста” од 75.000 људи.Године 1951. Американци су захтевали форми-рање јапанске армије. Употребљена је „језичкакозметика” и тенкови се нису називали тенкови,него „специјална возила”. Јапан је данас на сед-мом месту светске ранг листе издвајања за вој-ску, са тенденцијом раста (Међународни инсти-тут за стратешке студије). У азијском просторуЈапан је иза Кине, на другом месту. Тзв. „борбенеснаге за самоодбрану” Јапана су у ствари високонаоружана High-Tech армија. Борбене снаге суобразоване путем учествовања у свим конфлик-тима које су у протеклих двадесет годиназапочеле САД. Осим тога, јапанске „мировнаснаге” су активно учествовале у мисијама УН уАфрици и Азији, где су могле да сакупљају бор-бено искуство.

Кабинет владе Јапана усвојио је 1. јула2014. године „нову интерпретацију” пацифи-стичког послератног устава. Јапану би садасасвим официјелно требало да буде дато правона „колективну самоодбрану”. То би значило даЈапан у могућим конфликтима може да се борина страни САД, чак, и ако земља није директнонападнута. С обзиром на непријатељску дина-мику у односима између САД и Кине (а и Русије),то је врло важна вест. Посебно што су у званич-

5

Да би се Нови светски поредак (НСП)разумео на прави начин, потребно је, пре свега,бацити поглед и ван свог дворишта. Из тог раз-лога желео бих да укажем на неке моменте, којитек на други поглед откривају сав свој конф-ликтни потенцијал и опасност.

Наиме, оружани конфликти у Украјини,Сирији и Израелу публицистички скривају другекризе и дешавања у свету, који остају ван пажњеполитичког извештавања и медијски нам се пре-зентују тек као споредне вести, јер (још) не летеракете и страдају људи. Међутим, и те кризе се убудућности могу заоштрити. У тексту„Последице недовољног познавања НСП” у авгу-стовском издању „Искре” је, иако само успут,једно такво политичко дешавање кратко забеле-жено. Реч је о промени јапанског Устава. У овомтексту желим да се ближе позабавим овим пита-њем.

Јапан никада више не сме да води рат: тоје написала сила победница - САД 1947. у јапан-ском Уставу. Ово би се, према америчкој жељи,ипак, требало променити. То није први пут даСАД некада поносној и свесној острвској државидиктира шта треба да уради.

Забрану коју је сам себи наметнуо о изво-зу оружја, Јапан је управо укинуо. Велики кон-церни јапанских војноиндустријских комплекса,као што су Mitsubishi Heavy Industries Ltd., KawasakiHeavy Industries Ltd. � Fuji Heavy Industries Ltd. очеку-ју много већу тражњу и налоге за испорукунаоружања, него у прошлости. Исти је случај и саамеричком индустријом оружја, којој је хитнопотребна потражња из иностранства. Из овогразлога, чињеница да је Јапан треутно најзаду-женија држава на свету појављује се у посебномсветлу. ММФ процењује стопу задуженостиземље на 244% БДП (стање у априлу 2014).Дугови земље су тако седам пута већи од годиш-њих прихода. Чак и у Грчкој дугови су од прихо-да већи четири пута. Када је последњи пут Јапандоживео сличну ситуацију, то је било током дугепривредне депресије и у вези са капиталистич-ком светском привредном кризом. Било је токрајем 20-тих година прошлог века и завршилосе јапанским превентивним ударом на ПерлХарбур у децембру 1941. Тада су Рузвелт иЧерчил желели свим средствима да испровоци-рају Јапан да нападне САД, како би придобилинеодлучну америчку јавност за рат противЈапана, Немачке и Италије.

Данас, Вашингтон јасно покушава да иза-зове Кину, при чему, сада Јапан фунгира као аме-

SAD reæirana uloga Japana protiv Kine

BORBA ZA ODRÆAVAWE DOMINACIJE NSP NA PACIFIKU

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Borba za...

ном јапанском позиционирању САД већ названесавезником.

Кинеска Централна банка је 20. новембра2013. објавила да више није у интересу Кине даповећава своје девизне резерве. Наравно да јетоме великим делом допринео и долар. Кина,друга на свету привредна сила и један од нај-већних увозника нафте, жели да своје нафтнепослове са главним лиферантима - Русијом,Саудијском Арабијом, Ираном и Венецуелом,убудуће обавља у одговарајућој домаћој валути. Већ неколико година се Кина бори противфинансијске превласти САД, која се заснива, пресвега, на томе да долар служи као светскарезервна валута, односно као опште признатоплатежно средство у међународном сaобраћају.Имајући у виду претећу презадуженост САД,превласт долара већ одавно није оправдана. Сведок је долар светска резервна валута, рекорднозадужене САД се могу даље задуживати.

Кинеска намера да смањи део својих, 3,5билионских америчких долара резерви, као и дасвоју куповину нафте спроводи у одговарајућимдомаћим валутама, представља не само озбиљнупретњу за досадашњу власт америчког-петро-долара, него и за укупну, свакако презадужену иоптерећену тешким друштвеним проблемима,америчку економију. Према виђењу владајућихкругова у Вашингтону, ове активности Кинеравне су економском рату. На њих се уВашингтону реаговало агресивном антикинес-ком кампањом, све уз помоћ Јапана. Јапан, каоклијент САД и вековни непријатељ Кине, служиза одбрану и обезбеђење глобалне доминацијекапиталистичке демократије. И с обзиром да је,као што је већ речено, слање у ватру својихсавезника амерички специјалитет, овакав мане-вар не чуди.

Иако је америчка агресивна геополитичкастратегија према Кини почела давно пре њенеoдлуке да смањи своје доларске резерве, САД судодатно интензивирале и убрзале стратегијунаоружања и потстрекивања Јапана против Кине.Политика америчке Владе „заокрета премаАзији”, која је подигнута на ниво геостратешкогпрограма, има за циљ да Кину, најважнијег еко-номског ривала САД, привредно и дипломатскиизолује и војно - уз подршку помоћника као штоје Јапан - окружи и тако ублажи привреднуугроженост САД уз помоћ војних игрица. Дакле,не мора се бити видовит да би се схватило начије подстицање Јапан мења свој Устав и додат-но се наоружава. Једно је већ сада очигледно: сапостепеном изменом јапанског уставног паци-физма, повезаном са масивним наоружавањем,од стране САД иницирана борба моћи наПацифику ступа у једну нову, опаснију фазу -одбрану глобалне доминације капиталистичкедемократије.

Јаков Бабић

Deset instrukcija...(sa str. 4)

међутим, био да се сруши комунизам као ривал-на идеологија.

У склопу мјере бр. 8 Бжежински је истак-нуо: „Већу пажњу ваља посветити југославен-ским грађанима који се враћају у земљунакон боравка у иноземству. То не значи да ихтреба претварати у терористе, чему теже екс-тремне групације југославенске фашистичкеемиграције, него их треба користити каонесвјесне и свјесне пропагаторе америчког изападног начина живота.”

Као девету мјеру Брзезински је навео да„на међународном плану треба и даље ције-пати Покрет несврстаних земаља”, уз напоме-ну да би се „на том плану још боље могаокористити блок латинско-америчких земаљакоје су најбољи `тројански коњ` СједињенихАмеричких Држава унутар Покрета несврста-них - као што СССР има Анголу, Кубу итд.”.

И напосљетку, у оквиру точке (или мјере)бр. 10 главни је Картеров савјетник напоменуода „такви задаци политике САД премаЈугославији захтијевају и одређене политич-ке савезнике унутар земље”, те је на то додао:„Искуство показује да се најбољи савезнициналазе међу имућнијим слојевима југосла-венског друштва, а то су у првом реду при-падници либералне интелигенције, који сузаинтересирани за индивидуалне слободе,неограничену слободу штампе, умјетничкогстварања итд.”

„Свима њима”, закључио је Бжежински,„треба пружити максималну подршку која ћеохрабрити и њих и њихове потенцијалнепристаше, па макар таква политика изазвала ирепресалије од стране владајућих комуниста”.

Ових сам се дана поновно састао с МатомМештровићем, који је овај иступ З. Бжежинскогиз 1978., као и цјелокупну америчку политикупрема Југославији у задњих неколико десет-љећа, прокоментирао овим ријечима:

- Негдје око 1956., упитао сам професо-ра Филипа Мозлија, који је тада био директорРуског института на Свеучилишту Колумбија:„Добро, зашто ви Американци подржаватекомунистичку Југославију, кад истовременоводите кампању против комунизма?”Одговорио ми је, отприлике: „То је тренутачноу нашем интересу, али кад дође вријеме,ријешит ћемо се и њих!” Под ријечју „њих”Мозли је, наравно, мислио на југославенскикомунизам и Тита.

Глобус/Стање ствари (Preneo Standard)13. 11. 2014.

Podvukla - Iskra) Дарко Худелист

276

ДР ВЕСЕЛИН ђУРЕТИЋ

НЕКЕ ИДЕОЛОШКО - ИСТОРИОГРАФСКЕКОНТРАВЕРЗЕ ВЕЗАНЕ ЗА ОСЛОБОђЕЊЕБЕОГРАДА ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ (2)

Обманути западни савезници су се и послевеликог ратног обрта у својој политици премаЈугославији напајали са стаљинских пропаганди-стичких извора. Радио станица „СлободнаЈугославија”, инсталирана у Тбилисију, сејала је посвету лажи и обмане, засноване углавном наТитовим доставама, а оне су показивале да се савез-нички понашају само његове снаге, а да суМихајиловићеве колаборационистичке и профаши-стичке. Узимајући у обзир принцип борбености каокритеријум савезничке вредности, Тито се и Истокуи Западу представљао као "јунак без мане и страха",па је на Западу био проглашен за "Балканског РобинХуда". На основи оваквих приказа југословенскеситуације деловала је и Техеранска конференцијавеликих из краја 1943., дајући преимућство титов-ском отпору, убрзо и обилату помоћ, а све вишеодбацујући његовог конкурента ђенералаМихајловића, толико да се нису виделе ни оне чет-ничке, по савезнике врло значајне активности накомуникацијама у моравско-вардарској долини,које су водиле према југу. Иако су Черчилови емиса-ри то често истицали, као нпр. Мајкл Лиз (СиловањеСрбије, Београд 1991.), Стаљину овакве Титовеобмане, ако је за њих знао, нису као такве моглесметати, јер су оне одговарале његовом револуцио-нарном принципу „циљ оправдава сва средства”.

После капитулације Италије и Техеранскеконференције НОВЈ је постајала све већа сила, аТито је и даље строго водио рачуна да она будеприхваћена као свејугословенска формација,иако су све до пред крај рата Срби сачињавалиоко 90% њеног састава. Хрват Тито је водио рачу-на и да у својим депешама често говори о свомсукобу са „четничким великосрбима”, и да избе-гава наводе о непрестаној геноцидној активностиНДХ. Претпоставити је да је деловао чак и у дослухуса Павелићем, чак и са одређеним католичким кру-говима, о чему посебно говори чињеница да није нипокушао да нападне логор у Јасеновцу, кланицу сто-тина хиљада Срба и других. У Титовим извештајимасрпске партизанске јединице у Хрватској све више супредстављане као хрватске, што је у Москви прима-но са неким разумевањем, јер су на челу ових једи-ница били постављени ретки чланови КП Хрватске.

После англо-америчког десанта наАпенинско полуострво покрет под Титовим вођ-ством постао је масовнији. Појављивале су се многенове бригаде и дивизије, не само у приморју, него иу свим српским подручјима НДХ, па се стицао утисакда је његова војска апсолутни господар југословен-ске ситуације. Због чега је Черчил 1944. нашао засходно да тражи разграничење између Титових иМихајловићевих снага на Копаонику, иако су тадаснаге ЈВуО контролисале, не само Србију, него ивелике делове Црне Горе, Херцеговине и српскихподручја НДХ.

Велику ратну прекретницу донела је немачкаофанзива уперена против оба југословенска покретаотпора, из краја 1942. и из маја 1943., нарочито опе-

рација „Шварц” - битка на Сутјесци. У овим офанзи-вама хитлеровци и мусолинијевци, у страху одсавезничког десанта на Јадрану, хтели су да уништеобе ове снаге. Ни англоамериканци ни Совјетинису знали да је Тито тада са немачким официри-ма био постигао договор тајновитим путем о заје-дничкој акцији у случају да дође до англоаме-ричког десанта.

Битка на Сутјесци била је прекретница,захваљујући извештајима Черчиловог емисара БилаДикина, иако се радило о великом поразу титовскихснага. Дикин је ову битку представио као великуоперацију што је потискивало дотадашње предста-ве о партизанима као малобројним, свуда разбаца-ним групацијама. На овој основи британски преми-јер је кренуо у сусрет Титу, упућујући код њега ипредставнике највиших чинова, чак и свог синаРандолфа.

Наведени Титови преговори са Немцимапоказивали су да су се иза овог човека налазили несамо Совјети него и одређени великохрватски кру-гови, који су знали да евентуално искрцавање савез-ника доноси победу Михајиловићевом покрету и датиме осујећује хрватске планове ради стварањаантисрпске Југославије, засноване на коминтернов-ским антисрпским пројекцијама које су српскинарод свестрано комадале, што је била прва етапака стварању независне Хрватске.

Али, показало се да ни велике ратне пре-кретнице нису створиле услове за ширење НОВЈпрема Србији, и поред неколико покушаја да сепређе река Дрина. Продор је успео тек крајем 1944.,онда када су четници, сазнавши да неће бити англо-америчког десанта за који су били потпуно војно-организационо спремни, били из темеља поколеба-ни. И народ Србије био је догађајима толико збуњенда је почео масовно да прелази на страну НОВЈ:широм Србије формиране су бројне бригаде, диви-зије и корпуси. Оваквом обрту прво је допринелакапитулација Италије, потом и повлачење Немачкеса Косова и Метохије, па су се и у Старој и јужнојСрбији и Македонији појављивале многе партизан-ске групације.

Највећи удар Михајиловићевци су доживели12. септембра 1944., када је черчиловски употребље-ни краљ Петар Други, своју ЈВуО позвао да прихватиТитову команду. Краљ је тиме срушио свој престо.

Прихватајући Тита као свога Стаљин је, да бига учинио партнером великих савезника, повео игругеостратешког карактера, с циљем осујећивањадесанта англоамеричке армије на Јадрану.Предложио је да Титу, као равноправном партнеру,доделе Средишњи фронт (Сремски), а да они самотактички интервенишу у Југославији: западњаци наобали, а Совјети на истоку, и да се после уништењанемачке јужне групације повуку. Стаљин је, уства-ри, надиграо партнере, тиме што је добио задатакда противника убије на главу, у Београду, и датиме доведе на власт свог човека Јосипа БрозаТита. Да би овога представио као самосталну

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Na privremenom...

neπto usijanih glava i da se pruæi otpor policiji.Dokle smo doπli? Posle svega, nakon svih ovih go-dina, nakon sveg truda da Srbija bude normalnadræava, mi moramo da razmiπqamo o ovome",naglasio je ministar Vulin.

Povodom navoda da Êe premijeru AleksandruVuËiÊu savetovati da preispita spoqnu politiku,Vulin je rekao da diplomatija jeste sloæena stvar,ali da treba da razmislimo o onome � πta radimo.

"Ovo jeste moj liËni stav, hteo sam da kaæemistinu onako kako je ja vidim. Sebe sam izloæiolinËu, znao sam da Êe tako biti. Na VuËiÊa sada zbogmene vrπe pritisak, ali razgovaraÊemo i o tome",navodi Vulin.

On je dodao da ovim izjavama ne osporavapolitiku premijera, ali da na taj naËin æeli da pre-doËi da moramo viπe da razmislimo o sebi. (Blic)

Ове његове речи изазвале су оштре реакци-је опозиције. И Демократска странка иДемократска странке Србије позвале су министраВулина да објасни своју изјаву. Из ДСС-а су затра-жили да каже које то стране обавештајне служ-бе желе да дестабилизују Србију док је ДСзатражила од Вулина доказе о „завери” запад-них сила против премијера Србије АлександраВучића или да, у супротном, поднесе оставку. ДСје, пак, у саопштењу навела да Вулин мора дакаже ко је то са Запада тражио да Србија мењаполитику према Русији, као и ко је уцењиваодестабилизацијом прилика у Србији због посетепредседника Русије Владимира Путина.

„Уколико има доказе, та особа или особеморају добити статус персона нон грата у Србији, ауколико је реч о лансирању још једне теорије заве-ре против премијера, министар рада би морао даподнесе оставку због лажног узбуњивања јавно-сти”, оценио је ДС.

За разлику од Вулина, Зоран Бабић, шефпосланичке групе Српске напредне странке уСкупштини Србије, не верује да би Шешељевповратак могао да дестабилизује владу, анарочито не политика која је одавно превази-ђена.

„Ту су само њени рестлови који служе зато да дају подршку покрајинској влади и БојануПајтићу да и даље влада и да политички прежи-ви са шест одсто подршке грађана. То смо виде-ли на делу пре неколико дана...

Социјалисти се јуче нису много, бар у јав-ности, бавили Шешељем. На наше питање да про-коментарише евентуални развој ситуације наполитичкој сцени Србије, Бранко Ружић, пред-седник Извршног одбора СПС-а, каже да му јекао искреном социјалисти, хуманисти и заговор-нику владавине права, драго да се барем фрагмен-тарно исправља историјска неправда премаСрбији и једном од њених грађана. Он није желеода коментарише политичке импликације евен-туалног повратка Шешеља. „Политички опонентии партнери се мењају, али је људско право универ-залног карактера”, подвукао је Ружић.

Уз опаску да разни центри моћи наЗападу стално желе да дестабилизују Србију,аналитичар Драгомир Анђелковић каже да сеипак у овом случају првенствено ради о нечем

другом. „Не желе да им се нешто деси саШешељем у Хагу. Они су свесни колика је што јењему учињено злоупотреба правног система иједна врста судског злочина. И сад кад је у овак-вом стању не желе да се оно најгоре деси код њих,па покушавају на овај начин да се перу”, оцењу-је Анђелковић. Б. Ч. - Ј. Ц. - М. Ч.

Поводом повратка лидера СРС-а из Хашкогтрибунала у Србију и најаве политичког ангажова-ња на политичкој сцени, председник Лиге соци-јалдемократа Војводине Ненад Чанак за„Политику” каже:

„Човек који је отишао, није овај човек којисе враћа. Земља из које је отишао, није земља у којусе враћа. Људи који су га испратили, нису људикоји ће га дочекати. Војислав Шешељ мора најпреда разуме у коју реалност долази. Док то схвати,проћи ће доста времена. У међувремену се збогњеговог доласка неће променити ништа, баш каони после тога.” А. К.

Владика Иринеј: Шешељ трагичанхашки сужањ

У случају др Војислава Шешеља маловреди позивање на одредбе међународногправа које јемче суђење у разумном року, а да ине говоримо о праву на лечење од оних којимаон верује као људима и лекарима, оценио је вла-дика бачки Иринеј у јуче објављеном саопштењу насајту Српске православне цркве.

„Чињеница да се у 21. веку неко 12 годинаналази у истражном затвору било које цивилизова-не државе скандалозна је и чудовишна сама посеби. Али да се неко 12 година налази у истраж-ном затвору трибунала који су основалеУједињене нације говори о стању западнецивилизације уопште, а најгласнијих заговор-ника људских права у савременом свету посеб-но”, пише у тексту владике бачког. Он је истакао даје 24. марта 1999. године нови светски поредакна примеру српског народа и државе показаошта значи међународно право и колико вредиповеља Уједињених нација. Подсетио је, такође,да су у Хашком трибуналу већ умрла десеторицаСрба.

„Нама који се у случају др Шешеља, као иу сваком другом судском процесу, не руководи-мо ни страначким, ни идеолошким, ни било как-вим овоземаљским мотивима и циљевима негосе искључиво залажемо за праведност и закони-тост, остаје да опомињемо пре свега себе, азатим хашке судије и оне моћнике који су изнадњих, да ћемо једнога дана сви стати пред лицејединог апсолутно праведног Судије, ма коликоспоменуте хашке судије и њихови стварни мен-тори и господари мало или нимало у то верова-ли”, навео је епископ бачки, који је, иначе, и порт-парол Српске православне цркве. Он је истакао дасваког тренутка нашег живота сви ми одлучујемода ли ћемо тада наследити вечни живот или вечнусмрт. „О томе одлучујемо и сада, опредељујући сеза правду или за неправду у случају трагично угро-женог хашког сужња др Војислава Шешеља”,закључио је владика бачки. Ј. Ч. (Tanjug)

(Podvukla - Iskra)

726

Kristina Kirπner, predsednik Argentine - govor koji je zapawio UN

О везама финансијскОг терОризма иОнОг на БлискОм и средњем истОкуПоштовани председниче, драги колеге,

шефови свих делегација УН,

Желим да вам се обратим у веома спе-цифичном тренутку за цео свет, као и за мојуземљу. Почећу размишљајући о уводној речигенералног секретара господина Бан Кимуна,којом је отворио 69. заседање Генералнескупштине. Осврнуо се на велики део пробле-ма, трагедија и несрећа које брину данашњисвет. И верујем, ако се добро сећам, да су„те турбуленције”, како је он рекао, „коједрмају свет” опасност по мултилатерализам.Искрено верујем да велики део проблема сакојим се свет суочава на економском и финан-сијском пољу, као и на пољу тероризма и без-бедности, моћи и територијалног интегрите-та, рата и мира - да су то све проблеминастали због крајње супротног проблема -недостатка ефикасног, правог демократскогмултилатерализма.

Зато желим пре свега да (говор)започнем тако што ћу се захвалитиГенералној скупштини на одлукама усвојенимрезолуцијом 68/304 9. септембра, којом јевећином, односно са 124 гласа „за”, одлуче-но да се формира мултилатерална конвенцијакојом се стварају легални оквири зареструктурирање државних дугова свих зема-ља. Задатак који нисмо решили, барем откадприсуствујем седницама Генералне скупштинеод 2003. као сенатор а затим као председни-ца, јесте реорганизација Савета безбедностиУН и ММФ.

Причали смо о искуству које је дожи-вела Република Аргентина, моја земља. Данассе усуђујем да у глобалном контексту кажемда је Република Аргентина троструки пример- на финансијско-привредном пољу, безбед-носном, као и на питању територијалногинтегритета. Што се тиче првог примера, онсе односи на економску и финансијску кризукоја разара свет од 2008. и почиње да претиземљама које се од ње опорављају. Те земљесу одржале највећи привредни раст у послед-њој деценији. Мислим на кризу од 2008, којује моја земља прошла 2001, када није моглада отплаћује државни дуг. У то времеАргентинска Република је направила договорса мултилатералним организацијама јер, гос-подо, када дугуете 160 одсто БДП, то нијесамо кривица оног који дугује већ и оногкоји је то дао на зајам.

ПРОБЛЕМ АРГЕНТИНСКИХ ДУГОВА

Од завршетка диктатуре 24. марта1974, када је Аргентина ушла у неолиберал-ну фазу, она је тада представљена као воље-ни ученик на свим председавањима ММФ, азавршила је тако што је толико нагомилала

дуг да је колабирала не само на привредномвећ и на политичком нивоу. Имали смо петпредседника у једној недељи. До тада никоније био одговоран за оно што се дешавалоАргентини, преживљавало се како се могло, апредседник, који је дошао са 22 одсто гла-сова, пар месеци после ступања на дужностприсуствао је овој скупштини и истакао какоје земљи потребан раст и развој како бимогла да исплати дугове. И то је рекао увише него занимљивој метафори да „мртвиљуди не могу плаћати дугове и да треба доз-волити државама да оживе” (прекид емитова-ња). [1]

Понављам: 160 одсто БДП није одговор-ност само државе дужника, а ми смо усвоји-ли политику која нам је наметнута. Преузелисмо одговорност, али смо исто тако и захте-вали и очекивали од ММФ и других кредиторада преузму одговорност за тај дуг зато штосу наметнули лихварских 14 одсто камате. Итај човек који је преузео вођство са 22одсто гласова, имао је 25 одсто незапосле-них, 54 одсто сиромашних и 27 одсто онихкоји живе у немаштини, без здравственогосигурања, образовања, безбедности. Посленеког времена, уз нови модел развоја, несамо да смо створили милионе радних места иувели милионе у социјални и пензиони системвећ смо и произвели шест тачака БДП за инве-стирање, међу којима је образовање.Усмерили смо огромне количине новце наинфраструктуру, путеве, школе, нуклеарнеелектране, хидроелектане, водоводе, гасне иелектро-мреже, које данас прожимају целуземљу. То је био друштвени процес без пре-седана, који је смањио број сиромашних ионих у немаштини на једну цифру. И то је ММФпризнао - да је привредни раст који јеАргентина остварила од 2004-2011. трећи уцелом свету, само су нас Кина и Бугарсканадмашиле. Данас у регону Латинске Америкеимамо бољи квалитет живота, већу куповнумоћ радника и најбољи друштвени доходак.

То смо учинили плаћајући дуг који судруги створили. Зато ваља истаћи да нашевладе нити су игнорисале дуг нити су пада-ле у банкрот. Преузели смо иницијативу иплаћали дугове од 2003. до данас. Платилисмо више од 190 милијарди долара. Понављам:више од 190 милијарди долара! Платили смо92,4 одсто дуга у две рате: први пут то је2005. учинио председник Киршнер, други пут2010. такође он. Платили смо 92 одсто дугакако бисмо га нормализовали, и касније смоу редовним исплатама вратили цео дуг ММФ ииспунили све обавезе према њима. Пре пармесеци закључили смо преговоре са Парискимклубом повереника о дугу из 1956. године.Како бих вам описала ситуацију, рећићу дасам тада имала три године, а министар еко

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

ми, молим вас, компанију или предузеће којеможе да обрне толики профит у доларима засамо пет година. То је разлог за њиховоиме. Они сад блокирају исплате својим пове-риоцима у Аргентини. И зато се радујем штосе ова скупштина суочила са овим проблемом,надајући се да ће ове или следеће годинеградити примере мултилатерализма активноги конструктивног света у коме ће се репро-грамирати дугови како ниједна земља не биморала да пролази кроз оно кроз шта садпролази Аргентина, као нација која може,вољна је и која ће платити дуг упркос малт-ретирању лешинарских фондова.

УНИШТАВАЊЕ ЕКОНОМИЈА ЦЕЛИХ ЗЕМАЉА

Лешинарски фондови шире гласине иклевете широм привредног и финансијскогсектора, али и у становништву, дестабили-зујући тим привреду. То се може окаракте-рисати као финансијски и економски терори-зам зато што терористи нису само они којиподмећу бомбе. Постоје и економски терори-сти, они који уништавају економије земаља,узрокујући у њима немаштину, глад и јад.Зато одлучно захтевамо да се овај мултила-терални споразум што пре закључи. Не самоза Аргентину већ и за остатак света, затошто верујемо да ће економски и финансијскибаланс, које угрожава социјална неједнако-сти, постати противотров за оне који врбу-ју младе људе. Зато што ти делови станов-ништва губе наду и немају будућност, они сесе придружују лудачким походима, због којихћемо касније жалити.

Не ради се само о томе да гледамоповршину ових проблема, морамо да тражиморазлоге који доводе до њиховог стварања.Причала сам о својој земљи која је водећипример и на пољима тероризма и безбедности.Моја земља је, уз САД, је једина америчкадржава која је била жртва два терористичканапада. Први је био 1992, када је израелс-ка амбасада дигнута у ваздух, и две годинекасније, када је зграда AMIA, Асоцијацијеаргентинско-израелског пријатељства, диг-нута у ваздух. Ове године је двадесетого-дишњица тог напада. Усудићу се да кажемпред овом скупштином и члановима породицажртава, које су овде присутне, да је владапредседника Киршнера учинила све како биоткрила одговорне за напад, и то не самоотварањем старих обавештајних архива већ јеи формирала владин тим за истрагу. Пошто је2006. правосуђе моје земље оптужило иран-ске држављане да су укључени у напад наAMIA, тражило је сарадњу ИсламскеРепубликом Иран у истрази. Тај захтевпоновљен је 2007, док 2010. Иран коначноније пристао. Пристали су на билатералнисастанак, на коме смо заједно потписалимеморандум о сарадњи правосуђа. Зашто смото урадили? Како би оптужени ирански држав-љани који живе у Техерану могли да сведочепред аргентинским судом.

ДАНАС ПРИЈАТЕЉИ, СУТРА ТЕРОРИСТИ

O vezama...

номије моје земље, који је преговарао орепрограму овог дуга, тада се није ниродио. Ипак, направили смо договор са 19министара финансија из Европске уније орепрограму дуга и већ смо платили прву ратуод 642 милиона долара.

ЛЕШИНАРИ ПОД ЗАШТИТОМ

Али то није све. Требало је да реши-мо судске спорове са CIADI [2] и Светскомбанком, спорове које нису започеле нашевладе, већ су претходне владе, због свогделовања, доведене пред тај трибуналСветске банке. И то смо кренули да решава-мо, баш као што смо решили ситуацију саРепсолом [3], кад смо одлучили да преузме-мо контролу над нашим енергетским изворимаи преузмемо 51 одсто нафтне компаније. Итај смо дуг репрограмирали и дошли до дого-вора. Све то смо урадили сами, својимресурсима, без приступа тржишту капиталазато што је Аргентини због банкрота 2001.забрањен приступ тржишту капитала. Имајте увиду тај социјални опоравак без преседана.

И зашто све ово сада говорим? Током50-тих година иста ствар се дешавала, алије постојала разлика? Она је у томе што смопочели да радимо од апсолутног банкрота, одсаме нуле. Почели смо да испуњавамо обаве-зе према кредиторима, почели смо да опо-рављамо Аргентинце, постигли раст, успелида изађемо из дугова, и сад смо један однајмањих дужника на планети.

О чему сад хоћу да говорим? Сад сепојављују тзв лешинарски фондови. Тај изразније измислио ниједан популистички лидерЈужне Америке нити неки афрички владар иакоје и сама Африка била жртва лешинарскихфондова. Један од првих званичника који јете фондове поменуо у овој скупштини јенекадашњи британски премијер Гордон Браун2002. године, који је навео да је неморал-но наметати те фондове земљама које сесуочавају са исконским проблемима везанимза немаштину, здравство и образовање. Иданас се Аргентина, уз саучесништво право-судног система ове земље (САД: прим.прев.), суочава са тим лешинарским фондо-вима.

Који су то лешинарски фондови?Постоји део дугова које нисмо успели дарепрограмирамо када смо то радили 2005.године. Они нису могли да учествују урепрограму зато што су 2008. купиљенеобвезнице. Знате, ти фондови су се специ-јализовали за куповину обвезница оних зема-ља које су банкротирале или се тек спрема-ју да то учине да касније не би ишле дапотражују те обвезнице, већ да би онипокретали парнице на својим судовима какоби згрнули огромне профите. Нећу се обази-рати на те профите јер је њујоршко право-суђе један део који му је стигао на претреспрепознало као 1.608 одсто каматне стопе запет година у америчким доларима. Наведите

258

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ СЕ ВРАТИО У СРБИЈУ:

„НА ПРИВРЕМЕНОМ ОДСУСТВУ, ДОК НЕОСВОЈИМ ВЛАСТ”

Лидер СРС Војислав Шешељ стигао је уСрбију после 11 и по година проведених у Хагу.

Авион у којем је био Шешељ слетео је нааеродром нешто пре 13 сати, а он је два сата кас-није поручио да је на „привременом одсуству, докне освоји власт”.

На аеродрому „Никола Тесла” Шешеља судочекали чланови породице, руководство странке,као и многобројне присталице. Он је затим отишаоу седиште СРС, одакле се обратио присталицама сапрозора.

„Хаг ме је на бруталан начин избацио изтамнице. Нисам то тражио, нити су постављалинекакве услове. Хтели су само да ме се што преотарасе. Обећао сам да ћу растурити Хашки трибу-нал. Борба је трајала нешто дуже, али се победи узубе не гледа”, рекао је Шешељ.

Лидер СРС је рекао да му је у Хагу реченода га пуштају на привремену слободу, а он је про-коментарисао да ће то „привремено одсуство тра-јати док не обори са власти Томислава Николића иАлександра Вучића”.

За председника и премијера Србије рекаоје да су „отпадници и издајници”, који су се одрек-ли идеологије српског национализма и да су„постали слуге западних сила”, док је Хашки три-бунал назвао „рањеном глобалистичком звери којауништава животе српских политичких и војнихлидера”.

„Доносе се пресуде против Срба, часнихгенерала, а садашњи режим, као и онај претходни,то све ћутке посматра. Слали су саветнике и мини-стре да замажу очи, али нису постављали питањенелегалности тог суда”, рекао је Шешељ, рекавшида је „напредњачка власт издајничка”.

Шешељ је најавио да ће сутра бити одржа-на редовна седница СРС у подне, а да ће се у су-боту „видети са грађанима на великом митингу тестранке на Тргу републике”.

Присталице су хашког оптуженика већиспред зграде аеродрома дочекале уз трубаче искандирање „Војо, Србине” и „Војо, војводо” и узнавијачке бакље и четничку иконографију.

Како је раније рекла за Б92 потпредседни-ца СРС Вјерица Радета, одраније је планирано дасе Шешељ по слетању упути у седиште странке уЗемуну.

Шешељ је око 13.45 стигао у седиштестранке где га је, такође уз трубаче, дочекалонеколико десетинa присталица. (Б92, 12. 11. 2014).---------------------

Повратак Војислава Шешеља у Београдпосле 11 и по година заталасао је политичку сценуСрбије. Као што је његово политичко деловање ипре одласка у Хаг 2003. године било обележенобројним контроверзама, тако је и његов долазак уземљу изазвао опречне реакције о томе како ће сењегово присуство после толико година одсустваодразити на политички живот Србије.За ово је великим делом заслужан и сам Шешељ

који је одмах по објављивању првих информа-ција о могућности да буде пуштен најавио да сенеће бавити својим лечењем већ да ће све снагеусмерити на освету. Из Српске радикалне странкесу још пре званичне одлуке Хашког трибуналасаопштили да већ наредне суботе организујумитинг са кога ће се Шешељ обратити грађанима.

Међу првима је реаговао АлександарВулин, министар за рад, запошљавање, борачка исоцијална питања, који је оценио да је пуштањена слободу лидера радикала Војислава Шешељаполитичка порука Хашког трибунала и покушајдестабилизације Србије. „Драго ми је да се свакидржављанин пусти и влада је дала гаранције безусловљавања, без питања, без калкулисања да ли јеово прави тренутак, али мене брине политичкапорука Хашког трибунала који се понаша каополитички суд”, рекао је Вулин за телевизију Пинк.

Према његовим речима, пуштање Шешељана слободу је покушај дестабилизације ВладеСрбије и покушај застрашивања њеног пред-седника Александра Вучића.

„Хаг је послужио овај пут и све је овомного веће од пуштања Шешеља, ово је одговорВучићу - хоћеш Путина (Владимира) у Београду,хоћеш да имаш Параду, а ниси пристао да гадржимо још десет година у затвору, мораш данапустиш политику односа и Русија и ЕУ”, казаоје Вулин.

Вулин је јуче казао и да је Запад и ранијеуцењивао премијера да ће дестабилизоватиСрбију уколико се не напусти политика „и ЕУ иРусија”, али како је рекао, Вучића не треба плаши-ти, јер он неће променити своју политику, те да неможе да се дестабилизује земља када имате чврстувладу и државу која функционише.

Он је пуштање Шешеља повезао и са недав-ном реконструкцијом војвођанске владе рекавшида није случајно да је лидер радикала пуштен наслободу три дана пошто је посланик те странкедао подршку за реконструкцију ВладеВојводине чији је премијер Бојан Пајтић. СРС,међутим, тврди да Стојан Тинтор, њихов посла-ник у војвођанском парламенту, није гласао зареконструкцију покрајинске владе и најављујутужбу против напредњака.

Министар Вулин је нагласио и да је свешто је изговорио његово мишљење, да о томеније разговарао с премијером, али да је осећао даСрбија мора да чује да постоје моћне државе иљуди који не желе стабилну Србију. (Tanjug)

On je, gostujuÊi u Dneviku RTS-a, dodao da je"Srbija sada u milosti i nemilosti Haga".

Ako Tribunal bude naloæio da se ©eπeqvrati, naglasio je Vulin, mi Êemo morati da ga uhap-simo i sprovedemo naπ� zakon.

"Tribunal kad god poæeli moæe da izazovesukobe meu Srbima. Dovoqno je da traæe wegovohapπewe i odvoewe u Hag. Uvek moæe da se skupi

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014. 24 9

Шта се десило пошто смо потписалимеморандум? Изгледало је као да су свиунутрашњи и спољни демони ослобођени.Јеврејске институције, које су нас подржа-вале, одједном су нам окренуле леђа. Кад јеодлучено да се спроведе меморандум, билисмо оптужени за саучесништво са Ираном.Исто се догодило кад су лешинарски фондовилобирали пред америчким Конгресом, тврдећида смо ми партнери Исламске Републике, стим што се Иран тад није ословљавао као„Исламска република”, већ као„Терористичка држава Иран”. Лобирали су ина интернету, где су моју слику стављалипоред слике председника Ахмадинеџада, каода смо партнери. А ове недеље смо сазналида се у Валдорф Асторији, хотелу-симболуовог града (Њујорка; прим. прев.) одржаосастанак шефа Стејт департмента и његовогиранског колеге. Не критикујемо то, штави-ше, подржавамо све што подразумева дијалог.Али бисмо волели да питамо оне који су пљу-вали Иран и оптуживали га за тероризам - ито не пре сто година, већ прошле године -шта ли би сад рекли?

Шта би сад рекли о онима који сустворили ИДИЛ. Њих су многи сматрали бор-цима за слободу, који се боре у Сирији про-тив Асадове владе, а сада су део ИДИЛ.Мислим да ту лежи други проблем који сетиче безбедности и тероризма. Велике силеолако непријатеље претварарају у пријате-ље, а терористе у борце. Проблем је штоморамо да схватимо једном заувек да неможемо користити међународне односе и гео-политичке позиције како бисмо ускладилиположаје сила. То кажем из позиције борцапротив међународног тероризма.

Ево једне занимљивости. Аргентинскоправосуђе истражује да ли сам навукла бесИДИЛ на Аргентину због два разлога: својеблискости са његовом светошћу папомФранциском, као и мојим признањем две држа-ва, попут Палестине и Израела. Зато поновотражим од Генералне скупштине да признаПалестину као пуноправну чланицу ове инсти-туције. Јер тако ћемо разрешити неколикоГордијевих чворова; не један, већ неколи-ко. Почећемо да решавамо неке од проблемана Блиском Истоку. Признавање државеПалестине и право Израела да живи унутарсвојих граница, као и да се више никад недозволи да Палестини доживи непропорцио-налну примену силе која је довела до смртистотина деце и жена. То осуђујемо, као штоосуђујемо оне који су испаљивали ракете наИзраел.

Верујемо да у нам је у времену еко-номских лешинара и ратних хушкача потребномного маслинових гранчица како би обезбе-дили мир и безбеднији свет. За то нам требапоштовање међународног права и једнакостмеђу онима који седе овде. Данас је и пред-седник причао о примени силе при угрожава-њу територијалног интегритета неке земље. Иза то је Аргентина пример јер чекамо вишеод сто година како бисмо са Уједињеним

Краљевством разговарали о нашем суверени-тету над Малвинским острвима. И нико нијезабринут; нема вета Савета безбедности затошто Аргентина није чланица Савета безбед-ности нити је земља толико смажна да пре-краја границе. И, док је таква ситуација наснази, док су гласови пет сталних чланицабитнији од гласова Обале Слоноваче, Гане,Кеније, Египта, Уганде, Аргентине,Бахреина или Арапских Емирата, ништа сенеће решити. Овде ће се само одржаватиговори сваке године и ништа се неће реша-вати.

ПРОБЛЕМ УН

Зато силе које су делегиране у Саветубезбедности делују као парадокс. Скупштинамора да тражи дозволу Савета да би примилановог члана. Морамо да ослободимо скупшти-ну као потпуно суверену, као и Уједињененације у којима ће сваки глас бити равано-праван јер ће се тако постићи демократија.Кад демократија почне да се примењује употпуности, тад ће се назрети и решење.Између песимизма и оптимизма ћу увек изаб-рати оптимизам, али реални, јер, без увидау реалност, или смо цинични или наивни.

Не желим да будем ни наивна ни цинич-на пред вама. Рећи ћу вам шта у мојој земљимислимо о тим великим темама, попут рефор-ме безбедносних организација или реформеММФ. Године 2003. изгледало је прекопотребно да се реформише ММФ. Сад више никоне жели да реформише ММФ зато што је изгу-био главну улогу у решавању кључних про-блема. Међутим, шеф ММФ, као и бивша шефи-ца Ана Кругер, захтева регулисање репро-грамирања државних дугова. Јер, док годнемамо међународни споразум који ратифику-је ова скупштина, увек ће негде постојатисудија попут господина Грисе који ће сиро-машној земљи натурити камату од које ће онадубоко крварити. Јер они желе да осујетерепрограмирање државних дугова, што желиаргентински народ.

Била сам у Риму пре него што самдошла овде како бих разговарала са својимсународником који је на позицији од изу-зетног значаја не само религијског већ иморалног. Желим да вам пренесем порукумира. Ако ћемо заиста да се боримо противтероризма, хајде да радимо за мир, јер сене борите за мир призивајући рат. А то јебаш оно што они желе - симетричну реакцијукако би игре почеле, где би увек био некикредит који би они тражили да се врати.Зато мислим да је битно одлучно реаговатина ове проблеме.

На крају желим да кажем да, ако оваскупштина поврати свој мандат и успоставимеђународно право у многим деловима светакоји намећу правила другима, а сами их непризнају, онда ћемо направити допринос мируу борби против тероризма како бисмо нашојдеци оставили свет бољим него што је сад.На крају, желим да подсетим да су прошлегодине проблеми били другачији, сви су при-чали о другим проблемима и безбедносним

Crni orlovi...

културе одржи говор и сретне се са „политич-ким лидерима из Прешевске долине.” Реч је отерористима „ОВК” који траже од Србије да имисплаћује новчане накнаде. Председник ОпштинеБујановац и будући председник Националногсавета Албанаца Јонуз Муслију изјавио је да биВлада Србије требало да призна статус борцаприпадницима Ослободилачке војскеПрешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПМБ) иреферендум из 1992. којим се даје правоопштинама с југа Србије да се припојеКосову.[3]

Вучићу чим организује овакве обиласке несметају напади на српски народ јер у њима исам учествује, смета му међутим свака јавна кри-тика његове политике. Из владе Србије послесвега поручују да ће упркос провокацијама ипонижењима сарађивати са Албанијом![4] Алиније Вучић изолован случај у српској власти.

Београд нуди своју „косовску политику”Русији!

Ивица Дачић као успешан, нуди Русима увези Новорусије, модел преговора Београда саПриштином! Примењујући оно што је Београдпримењивао према Приштини, Москва можесамо да изгуби. Ове Дачићеве речи указују на токако може да изгледа председавање СрбијеОЕБС-ом. Дачић такође изјављује да Србијатреба да се прикључи политици ЕУ премаРусији, али са зачеља.[5 ] Била прва или на заче-љу, све једно је јер ће је такви спољнополитич-ки приоритети одвести у сукоб са Русијом. ИТомислав Николић попут Вучића и Дачића истичеда је улазак у ЕУ једино решење за Балкан.[6] Евотројица најутицајнијих политичара у Србијистоје иза политике према којој „ЕУ нема алтер-нативу” и која води ка независности КиМ исукобу са Русијом! О кажњавању и понижавањуСрбије на путу ка Бриселу написана су јасна упо-зорења.[7]

Вучићев рат билбордима

Као одговор на провокације Едија Раме,Александра Вучић је одлучио да покаже да јепремијер у сопственој земљи! Преживеломсрпском народу на КиМ којег је до јуче нападаозаједно са Еулексом и Тачијем и чије је пред-ставнике хапсила његова жандармерија, наре-дио је да постави билборде и плакате са њего-вим ликом и написом „Добродошли председ-ниче владе!”[8] Са друге стране ОпштинаПрешево је ради дочека Раме поставила бил-борде са паролом „Добродошао премијеру”.[9]Вучићева власт на ово није реаговала остављајућипоново српски народ на цедилу. Еди Рама јеусред Београда позвао на комадање Србије иотимање туђе територије, терористи „ОВК-а” га уПрешеву славе као премијера, а Вучић као одго-вор на то започиње „рат” билбордима! Каквахраброст! Уместо да најури Раму из државе он муорганизује посету Прешеву. Бедно нема шта. Али

може и бедније.

Највећа опасност за власт

Док су Едија Раму гостили као пријатеља исавезника, представници републичке владе каосвог највећег непријатеља означавају ВојиславаШешеља.Тешко болестан председник СРС-а севраћа из хашке тамнице после 12 година, а властга види као опасност! Вулин тако изјављује даХаг пушта Шешеља како би се дестабилизовалаВлада Србије![10] Вучић је одбио да коментаришеову подлу изјаву Вулина[11] показујући тиме да јеподржава. Истина је сасвим другачија јерТрибунал одговоран за погоршање здрваљаВојислава Шешеља пушта лидера радикала да бискинуо одговорност са себе.[12] Међутим цитира-не изјаве представника републичке владе показу-ју да се част, морал, етика и доброта очигледно немогу наћи у Немањиној 11.

Уколико се вратимо на Кирбијеве речи спочетка текста, можемо слободно да закључимода Србија која усваја западне вредности убрза-но пропада, а њени вастодршци губе људскостжртвујући националне интересе и будућностсвојих грађана. Напредњаци и социјалисти чинеСрбију све слабијом припремајући њен нови(коначни) пораз. Црни орлови поново лете надмалаксалом и рањеном Србијом чекајући пого-дан тренутак да се обруше на њу. Једино штоможе да их заустави је одлучна и хитна борбацеле српске нације против тог зла.--------------------------------------[i] http://fakti.org/globotpor/kirbi-vrednosti-srba-vise-su-okrenute-zapadu-nego-istoku[ii] http://www.nspm.rs/hronika/albanski-premijer-u-prvoj-z v a n i c n o j - p o s e t i - b e o g r a d u - n a k o n - e n v e r a -hodze.html?alphabet=l[iii] http://www.kmnovine.com/2014/11/teroristi-u-srb.htm[iv] http://www.nspm.rs/hronika/nikola-selakovic-srbija-je-uprkos-svemu-pokazala-resenost-da-saradjuje-sa-alban-ijom.html[v] http://www.fakti.rs/serbian-point/posrbljene-vesti/dacic-srbija-u-onome-sto-je-politika-eu-prema-rusiji-treba-da-bude-na-zacelju[vi] http://www.fakti.rs/serbian-point/okolo-gladac/kirbi-nikolicu-jasna-mi-je-delikatnost-ramine-posete-beogradu[vii] http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/05/kazhnavane-srbiie-traiahe-do-u-nedogled.html[viii] http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/11/glas-kim-sever-naci-ogorcheni-bilborde-su-postavile-vuchiheve-pristal-ice.html[ix] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/510071/Edija-Ramu-u-Presevu-cekaju-bilbordi-Dobro-dosao-predsednice[x] http://www.seebiz.eu/vulin-haag-pusta-seselja-da-bi-destabilizovao-srbiju/ar-98766/[xi] http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%.

FSK, 13.11.2014. Борис АЛЕКСИЋ(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2014.

O vezama...

претњама. Ствари су се од тада доста про-мениле - они који су прошле године били злисада и нису тако лоши, а они је тада тре-бало да буду нападнути сад сарађују уодстрањивању ИДИЛ.

КАКО СУ НАСТАЛИ АЛ КАИДА И ТАЛИБАНИ

И сад питам како су Ал Каида иТалибани настали? Одакле им оружје и новац?Моја земља не производи оружје, ко им га јеонда продао? Затим су дошли они који суподржали Арапско пролеће, за које се испо-ставило да није баш пролеће, већ јесен иличак зима. Ти људи су прешли пут од борацаза слободу до монструма. Сада су се пре-творили у ИДИЛ, монструма који сече људимагркљане по телевизијама. Људи се питајукако се то догодило, а мени ћете опроститишто више не верујем ником.

Све друге ствари које се приказују нателевизији само су бајка у поређењу са онимса чим се свет суочава. Зато би требало дасе запитамо како настају ти проблеми којису натерали Папу да каже да живимо у Трећемсветском рату. Истина је, Трећи светски ратније налик конвенционалним ратовима којесмо видели у 20. веку. То су мањи ратови укојем су једине жртве цивили. И зато ћемоу Савету безбедности поставити нека пита-ња.

Не правимо никакве закључке, самоимамо питања, и поставићемо их оним земља-ма које имају више информације од моје,које имају много развијеније информационемреже од наших. Биће штета ако добијемохрпу информација коју нећемо моћи да разу-мемо. Јер морате схватити шта се дешава акожелите да направите коначно решење.

Још једном се захваљујем оним 124земљама које су пристале да се усвоји резо-луција 68/304. Сви знамо да је било прити-сака да се не гласа за ту резолуцију, аливерујем да је примена практичног и ефикас-ног мултилатерализма показала да није свеизгубљено. Са друге стране, у рукама јесвих нас да решавамо проблеме са којима сесуочавамо._____________________

Напомене преводиоца:

[1] Чим је Киршнерова почела да упу-ћује критике на рачун америчке администра-ције, амерички медији су прекинули преносњеног говора.[2] Међународни центар за решавање инве-стиционих спорова је институција Светскебанке у Вашингтону.[3] Репсол је једна од водећих светскихнафтних и гасних компанија. У СевернојАмерици Репсол је значајно проширио својеприсуство у последњих неколико година.

Standard , 19.10.2014. Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

Јуан је кренуо у офанзиву против долара

Кина и Сингапур су избацили америчкидолар из међусобних плаћања и своје валуте коти-рају директно једну према другој без посредника.Директна трговина паром јуан-сингапурски доларпочела је 28. октобра на Кинеском међубанкар-ском валутном тржишту и на валутној берзиСингапура.

Пре месец дана јуан је престао да се ори-јентише на амерички долар и приликом размене заевро. Већ се остварује директна трговина јуана самеричким, аустралијским и новозеландскимдоларом, јапанским јеном, британском фунтомстерлинга, руском рубљом и малезијским ринги-том. Списак од осам валута ће се брзо допуњава-ти, сматра стручњак Института за Далеки истокРАН Јаков Бергер:

Ова тенденција јача према многим валута-ма. Развијају се и свопови, уговори које Кина имаса скоро 30 земаља. Интернационализација јуанаповећава стабилност светског девизног система ислаби доминацију долара који се јако колеба.Заједно с јуаном у светски новчани обрт без дола-ра укључују се валуте оних земаља с којима Кинабрзо развија робну и новчану размену.

Стручњак је скренуо пажњу на агресивностс којом Кина јуан претвара у међународну обра-чунску јединицу. У ту сврху је Кина основалаАзијску банку за инвестиције у инфраструктуру.Споразум о уласку у овај кинески пројекат прош-лог петка је у Пекингу био потписан с 21 земљом:

То је очигледан изазов упућен светскимфинансијским институцијама - Светској банци иММФ. Природно је да Кина коју представља Банказа улагања у инфраструктуру заједно са својимконтрахентима гради нови финансијско-банкар-ски систем. Улаже у њега своја средства у јуанимаи апелује на своје партнере да чине исто то. Стварасе алтернатива систему који почива на америчкомдолару.

САД су се на све начине супротстављалетоме да Кина оснује Азијску банку за инвестиције уинфраструктуру. Између осталог, управо због њихмеђу учесницима у овом пројекту нема земаља ЕУ,Аустралије и Јужне Кореје. По речима ЈаковаБергера, САД ће подметати ногу Кини како бизадржале доминацију долара у свету и како не бидозволиле да се развија полицентрични валутнисистем. Стручњак истиче:

Недавно преминули Нил Макинон, изузетноугледни амерички стручњак за монетарну полити-ку и светску трговину залагао се за то да се оддоминације долара пређе на стандрд долар-јуан.Он има читав низ истраживања на ову тему, али суњегове идеје наилазиле на оштро противљење усамим САД међу значајним политичарима.

Јаков Бергер не види подводно камење усамој кинеској економији за ширење оптицајајуана у свету. Он сматра да јуан заузима врло јакепозиције. Чак и без обзира на то што темпо растакинеске економије пада. Релативни пад неће ути-цати на стабилност кинеске валуте. Неће битиризика приликом директних операција размене сдругим валутама. Још једну гаранцију стабилностикурса размене јуана представљају златне и валутнерезерве Кине у вредности од 4 трилиона долара.(SIEM, 2.11.2014

2310 Iskra 1. decembar 2014.

Srpsko-albanski odnosi i zajedniËki put u EU, posle Ramine posete

ЦРНИ ОРЛОВИ НАД СРБИЈОММајкл Кирби је прошле недеље поручио

Србима да су због пута у ЕУ њихове вредностивише окренуте Западу него Истоку. На питање оодносима са Русијом и напредовању Србије ка ЕУ,амбасадор је рекао да „Србија за сарадњу саРусијом има историјске разлоге, али, када сепогледа то куда Србија иде, мислим да је вред-носни систем ЕУ много ближи ономе што јамислим да је вредносни систем Срба.”[1]

Трудећи се да потврди тај и такав системвредности владајућа коалиција напредњака исоцијалиста је уприличила свечани дочек албан-ском премијеру и прву званичну посету на најви-шем нивоу после 68 година. Да ли су размислилио томе због чега највиши представници Тираненису долазили у Београд седам деценија?Очигледно нису. Није им ни сметало да у српскупрестоницу позoву Едија Раму чији је брат Олси уоктобру током утакмице Србија - Албанија усредБеограда управљао беспилотном летелицом којаје носила заставу велике Албаније - симбол гено-цида над Србима.

Унапређење односа у региону

Најважније за републичку владу је било„унапређење односа у региону” по ЕУ стандарди-ма. "Ово је важна вест не само за Србију иАлбанију да се после 68 година срећу челници дведржаве на овакав начин и морам да кажем данаши разговори у четири ока који су били дужи одпредвиђених нису ни мало лаки, али сам уверенда заједничке проблеме можемо да решаваморазговором", нагласио је Вучић на конференицјиза новинаре након разговора са Рамом.[2]

Ево, лидер напредњака је успео у ономешто ником другом није пошло за руком у послед-њих 70 година! А онда је микрофон узео ЕдиРама. Истакао је да будућност свих земаљарегиона - и Албаније и Србије, и Црне Горе иБосне и Херцеговине - у ЕУ и да успех свакеземље у европским интеграцијама зависи одмеђусобне сарадње у региону. Додао је оношто је пријало Вучићевим ушима, да Албанијаи Србија, као и друге земље региона, треба дасе договоре како би удруженим снагама насту-пале у односу са ЕУ.

Мала Србија и велика Албанија

Затим је премијер Албаније разјасниосрпском премијеру суштину вредности ЕУ иЗапада којима тежи власт у Београду.„Независност Косова је реалност и што пре тоСрбија прихвати, брже ћемо као регион ићинапред” поручио је он. Рама је свестан да Србијаи Албанија имају различите ставове по питањуКосова и Метохије, али је додао да је „независ-ност реалност коју је прихватила већина држа-ва света.” На констатацију премијера Вучића да јеРамина изјава о Косову провокација и да није

било договорено да се о тој теми говори, Рама јерекао да је он само изнео оно што је реалностање. На крају је албански премијер са осмехомпохвлио „дијалог Косова и Србије, који упућујена почетак новог доба у односима на Балкану.”

Вучић је као одговор на Рамину провока-цију успео да се сети пуног назива Јужне српскепокрајине - Косово и Метохија, које најчешћезове кратко „Косово” али Рами није одговориона прави начин. Геноцид над Србима који трајејош од Другог светског рата није ни поменуо,нити српске жртве, агресију на СРЈ у којој јеАлбанија супротно Повељи УН активно учествова-ла, трговину људским органима, наркомафију,као ни крађу српских природних ресурса.Заборавио је да подсети јавност и на тешкостање у којем се налази преживели српскинарод на северу Покрајине. Уместо тога Вучић јеизјавио „није било договорено да се разговара отој теми.”

Можемо лако претпоставити да је Вучићу четири ока тражио да се о овоме не говоријавно. Из наведеног произилази да за српскогпремијера није важно што се на терену стварафактички независно КиМ те самим тим и вели-ка Албанија, што Срби страдају и нестају. Овапитања не треба разјашњавати и покретати већтреба ћутати о њима и пустити да се тај процестихо доведе до краја. Сигуран у себе и својудржаву Рама је на конференцији прекинуо овутишину и отворено поручио Србима шта ихчека на путу у ЕУ.

Српски народ све ово одлично зна јеросећа те ударце Запада на својим леђима, а најви-ше наши угрожени грађани на КиМ. Албанскипремијер је својим провокативним изјавамаразбио обману коју одржава у српској јавностиВучићева власт (и пре ње Тадићева) варајућиСрбе да је политика „и Косово и ЕУ” могућа.Међутим на тај начин Рама је јавно понизиоВучића због чега је српски премијер виднопоцрвенео на заједничкој конференцији за нови-наре. Није председник СНС-а плануо збогнапада на Србију и српски народ већ збогшамара који је Рама јавно задао његовој лаж-ној политици.

Тако је Вучићу, стратегија „и ЕУ и Косово”није могућа! Можеш само једно да изабереш, ати си изабрао ЕУ. О томе сведочи сламањесрпског отпора на северу КиМ у организацијиБеограда, партнерство са Тачијем иХарадинајем, потписивање противуставногБриселског споразума, размена официра завезу са пуним дипломатским имунитетом, при-знавање путних и личних исправа шиптарскихсепаратиста (слобода кретања) и још многотога. Вучић је чак да би опрао Харадинаја (агентаЦИА) оптужио Србе за убиство српске деце укафићу „Панда” у Пећи. Београд је поред свегаприхватио да организује посету Раме југуцентралне Србије, где је планирано да у дому

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

АПЕЛ - Зауставимо даљепропадање Србије!

Свесни ситуације у којој се земља налази идубоко забринути због претећег економског идржавног колапса, као и погрешних корака властикоје својим понашањем тај колапс поспешују иубрзавају, а у намери мобилизације свих оних којијош увек нису дигли руке од вере у будућност иодустали од борбе против економске и политичкеколонизације којој смо изложени

Захтевамо1. Хитну суспензију преговора о чланству у

ЕУ, с обзиром да они, у облику у којем се спрово-де, само служе као изговор за непрекидне поли-тичке уцене (Косово, Хаг, приватизација, променаустава, територијално преуређење, радно законо-давство...) и наметање штетног неолибералногдруштвено-економског концепта. Више је негоочигледно да протекле године, током којих је свебило подређено процесу „евроинтеграција”,Србији нису донеле жељену економску и политич-ку стабилност, већ, напротив, перпетуирање стањадруштвено-економске кризе, административногхаоса и наркоманске зависности од страних кре-дита, саветника и међународне финансијске оли-гархије.

2. Енергично спречавање најављене рас-продаје преостале државне имовине, а поготовоТелекома и ЕПС-а. Уместо да служе као кадровскирезервати за намиривање активиста владајућихстранака, или буду плен белосветских мешетара,јавна предузећа и јавни сектор уопште потребно јетемељно реформисати, учинити ефикасним и пре-творити у ослонац развоја и опоравка економиједржаве.

3. Стриктно поштовање устава и преиспи-тивање свих споразума и међународних уговоракоји се тичу уставно-правног статуса земље, ипоништавање свих оних за које се утврди да сунеуставни, или штетни са становишта виталнихнационалних интереса.

4. Неодложно ослобађање медијског про-стора за другачије ставове и критику актуелногполитичког курса. Прекинути тенденцију ствара-ња култа личности и диктатуре над јавношћу,медијима, правосуђем и друштвом у целини, јертакво стање једноумља неминовно производидруштвену склерозу и апатију, а свако политичко иизборно изјашњавање у таквим околностима чининужно нелегитимним.

Наглашавамо да ово није питање дневнеили страначке политике, већ дословно ствардржавног и националног опстанка - а предложе-не мере су само први, али неопходан корак ка томциљу. И зато је овај апел отворен за све поједин-це, групе или организације које деле исту забри-нутост и подржавају овде изнете захтеве.

Ђорђе Вукадиновић, Слободан Антонић,Маринко Вучинић, Јован Душанић, БранкоПавловић, Петар Лађевић, Владимир Ђурић,Милош Ковић, Богдана Кољевић, Никола Танасић,Душан Ковачев, Алексадар Ђикић, СлободанРељић, Владан Динић, Mарко Јакшић, СлавишаРистић, Санда Рашковић Ивић, Марина Рагуш,Дејан Мировић, Владимир Кецмановић (NSPM,23.9.2014).

1122

Æivadin JovanoviÊ: Danas su sve stranke u sluæbi kapitala

ОДЛУЧУЈЕ СЕ У УСКИМ КРУГОВИМА И ПОТОМПРОВЛАЧИ КРОЗ „ДЕМОКРАТСКЕ ПРОЦЕДУРЕ”

Европа ће још дуго сносити последице свогцивилизацијског пада 1999.

Србија одлуком да не уведе санкције Русијиштити своје интересе, али је и пример Европи.Старом континенту потребно је време како биконачно смогао снагу да се отргне из челичног аме-ричког загрљаја који дави. И, колико год комесарииз Брисела притискали Београд да се придружи„кажњавању” Русије, лидери чланица ЕУ вероватнозавиде Србији што према Москви не примењујеамеричке санкције. О европском бизнису да неговоримо. Европа је уцењена да њено партнерствоса Русијом не би угрозило хегемонизам САД.

Овако дипломата Живадин Јовановић ана-лизира наш тренутно највећи политички изазов -ходање по танкој жици између Русије и Запада.Јовановић, који је у дипломатији провео 40 година,остао је упамћен као шеф дипломатије у времеНАТО бомбардовања и Милошевићев близак сарад-ник.

Данас о томе каже:

— Проблеми који муче Европу добримделом су последица прихватања да учествује уагресији НАТО против Србије (СРЈ) пре 15 година.Европа је учествовала у злочину против себе саме,против своје цивилизације, идентитета, морала...

На које проблеме мислите?

— Америка одлучује о стратегији изола-ције и методама дестабилизације Русије. Европато прати иако је свесна да јој ти потези директнонаноси штету. САД су у Велсу наметнуле да нанаоружање сви морају да издвоје најмање дваодсто домаћег производа. За почетак. Вашингтонзахтева да се у бизнису и неким другим областимаи у Европи примењују амерички, не европски зако-ни. Амерички представници су одмах после агреси-је 1999. године рекли да је „европски правни поре-дак сметња за планове НАТО”. И тражили применуамеричког правног поретка у Европи.

Да ли је на тој листи и криза у Украјини?

— Америчка стратегија војног ширења наИсток, како показује и криза у Украјини, враћа секао претећи ураган ка Европи. Украјинска криза јекатализатор. Ко још верује да је Европа добровољ-но увела санкције Русији? Коме то наноси штету, неекономску, иако је она највидљивија, него, далековише, цивилизацијску? Европи, свакако. Ко ће топлатити? Грађани Европе. А коме користи?Хегеменизму САД не само према Русији већ и премаЕвропи. Европу потреса низ сецесионистичкихпокрета, јер ђаво пуштен из боце 1999. савезниш-твом НАТО и сепаратистичко-терористичке ОВКради отимања Косова и Метохије, не може се врати-ти назад. Европа ће још дуго сносити последицесвог цивилизацијског пада 1999.

Ипак, Србија се чврсто определила за туЕвропу, а све тешње сарађује и са НАТО.

— Кроз историју, а убеђен сам да ће такобити и у будућности, Србија је најбољи део Европе,њене цивилизације, морала, привржености миру,међународном праву. Зато никад нисам разумеооткуда толико инфериорности наше политичкеелите од 2000. до данас према свему што је саЗапада. Треба очувати достигнуте односе и остатиотворен за чланство у ЕУ, али без заклињања у„једини пут”. Идеал треба да буде време и условикада ће ЕУ звати Србију у своје редове, а не да сеСрбија нуди, мољака и свакодневно понавља лојал-ност. Ни на путу ка ЕУ не ваља журити. Не видим штаби сметало да Србија буде добар сусед ЕУ и НАТО?Док буде постојао. Малој, мирољубовој земљи каошто је наша није место у освајачком, империјали-стичком савезу. Та чланарина је превише скупа усваком смислу.

Па где би онда требало усмерити енергију?

— На смелији развој доноса са Русијом,Кином и земљама БРИКС, јер су њихове економије узамаху. Запад, укључујући ЕУ, нема довољно капи-тала ни за себе, ЕУ је заморена пријемом нових чла-ница, има велику незапосленост. С друге стране,Русија и Кина располажу слободним капиталом,поштују Србију, не уцењују. Нема више униполар-ног светског поретка, нема ни „међународне за-једнице” ограничене само на оквир НАТО и ЕУ.Мултицентризам пушта корене у економији,финансијама, безбедности. У тим условима отварасе шири простор за пуније остваривање нашихинтереса. Србија треба то да препозна и прилагодиполитику.

Када упоредите ово време саМилошевићевим - шта видите?

— Ради се о суштински различитим време-нима и условима. Деведесетих година 20. века САДсу доминирале, диктирале, уређивале и Европу исвет по својој вољи. Владе које су водиле рачуна освојим националним и државним интересима бива-ле су екскомунициране и постављане на стуб срама.Запад је радио на разбијању СФРЈ, подгревао гра-ђанске сукобе, сврставао се против Срба, наметнуонашој земљи изолацију, сатанизовао владу и народ.Упркос свему, створена је Република Српска са сво-јим институцијама. СРЈ је након укидања санкција1995. имала стопу привредног раста од седам одстогодишње. У време Милошевића постигнут је ипотписан и споразум о бесцаринској трговини саРусијом, који је јединствен по привилегованомприступу Србије огромном тржишту ЗНД. Диктат уРамбујеу је одбијен. Нико није могао, нити имаоправо да прихвати да НАТО окупира целу земљу.

Али допустили сте окупацију Косова иМетохије.

SAD uvode...

вости и да шаље одговарајући сигнал другимевропским земљама. Због тога су санкцијеобразложили порезима према америчкимфирмама који делују у Мађарској. Ипак, избортренутка је индикативан, јер пореске дискусијене трају један месец. Поред тога, мађарскимедији су у недоумици зашто су у црни списакВашингтона, ако су тамо забринути порескимсистемом Мађарске, ушли и руководиоциИнститута за економска истраживања (блиски савладајућом партијом Fidesz) и мађарски биз-нисмени. Интернет портал Hungarian Voice ука-зује да је као узрок санкција можда посталонезадовољство одвојеним саопштењимамађарских руководилаца и општом тенден-цијом „зближавања Русије и Мађарске”.

Економска криза у Европи принудилаје власти у Мађарској да се и раније дистан-цирају од многих корака власти у Бриселу. Асанкције САД и ЕУ против Русије само супојачале тежњу Будимпеште да води само-сталну политику. Наравно, чланство Мађарскеу ЕУ и НАТО пакту намећу озбиљна ограничења,али је очигледна тенденција ка већој самостал-ности. И управо је то, а не пореске жалбе некихамеричких фирми, изазвало незадовољствоВашингтона.

Мађари имају проблема и на нивоу ЕУ.Тибор Наврачич, кандидат Мађарске за новисазив Европске комисије, успешно је прошаодебату у одговарајућем комитету Европскогпарламента, али је на пленарном заседањуодбијена његова кандидатура за место комеса-ра ЕУ по питањима образовања, културе, омла-дине и држављанства. Одбијена од стране оневећине која се раније залагала за прекид веза саРусијом.

Та већина посебно не може да опростиТибору Наврачићу интервју који је дао немач-ком часопису Die Welt, где је у својству министраиностраних послова изјавио: „Једино што ћемопостићи санкцијама јесте даље повлачењеРусије из Европе. Први знаци су већ видљиви,Кина и друге земље обезбеђују Москву онимшто она више не добија од Запада, а Русијасада у те земље извози своје сировине. Накрају крајева, Европа ће ослабити, а Русија ћеокренути леђа Европи. Виктор Орбан нијеједини који се придржава овакве тачке гле-дишта у Европи - у сваком случају, он то нај-јасније исказује”.(1) -------------------

(1) (Die Welt, 11.09.2014).

Fond strateπke kulture Петар ИСКЕНДЕРОВ10.11.2014. (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

OdluËuje se...

— Агресија је окончана Резолуцијом СБ УН1244 којом су дате гаранције суверенитета и тери-торијалног интегритета земље, са Косовом иМетохијом као аутономијом унутар Србије. Убрзанаи систематска ревизија Дејтона и Резолуције СБ1244 почиње од доласка на власт прозападне„демократске” власти октобра 2000. До тада супостојали прагови заштите Устава и националногдостојанства.

А данас?

— Немам утисак да је јасно где су црвенелиније одбране националних и државних интереса.Док маштамо о „једином путу”, паукова мрежауцена озбиљно угрожава слободу Србије. Да ли једанас већи утицај институција уставног системанего раније? Јесу ли медији данас слободнији? Частизузецима. Један диктат ЕУ и САД прихваћен је уБриселу, а нама је представљен као споразум.

И у ваше време је било попуштања предстранцима.

— Било је претњи, уцена и попуштања. Алиникад није било одрицања од суверенитета и тери-торијалног интегритета, од Резолуције СБ 1244, одУстава. СРЈ није прихватила статус протектората.Ево, питам се да ли је после скандала са дроном наутакмици са Албанијом добровољно прихваћенапосета албанског премијера Раме и експресносаопштен датум? Или је неко вршио притисак?Посету је требало одложити на неодређеновреме. Овако је одложена накратко како би сеСрбија двоструко понизила. Али, Србију нијепонизила Тирана или премијер Рама, негоБерлин и Вашингтон.

Ви сте члан СПС, која је и данас једна одвладајућих странака и убеђени сте левичар. Какосте задовољни деловањем левице?

— Чини ми се да је левица угушена од стра-не крупног капитала. Сви би у власт по сваку цену.Када се једном нађу тамо губе се све разлике. Леваопција је у кризи у целој Европи, у Србији поготово.Чујем пре неколико дана лидера левице који кажеда је ово време кризе и да није време за левичарскеидеје. Други рече да су времена таква да се невреди борити за друштво социјалне правде. Трећије уверен да би чланство у НАТО било добро заСрбију! Криза, падање животног стандарда, растсиромаштва... Просто звони потреба за левицом,али та звона као да нико не чује. Сме ли се у имелевице служити интересима најкрупнијег капи-тала? Сиротиња је у Србији остала без свог адвока-та у систему власти. Извршена је мутација левице,с друге стране разорен је синдикални покрет.Остали су само интереси крупног капитала. Идејесу одбачене или заборављене, доминира борба завласт. Жртвују се идеје и идеали, а као квалитетдоминира прагматизам који је постао универзалнаидеологија. А он се своди на учешће у власти.

Странке и њихови лидери имају много већукорист од прагматизма него од идеала...

— Имају и странци. Нарочито велике мул-тинационалне компаније које се боре за српскотржиште и доминацију над ресурсима Србије. Илевица и десница и центар - сви су у службиинтереса мултинационалног корпорацијскогкапитала. То, можда, није тако видљиво. Али,погледајте како су демократију оперисали одјавних расправа, од демократских форми изра-жавања воље народа као што је референдум.Демократија је сведена на рутину, изборе, напроцедуру. Све се договара у уским круговима ипотом провлачи кроз „демократске процедуре”.

Ништа другачије није било ни када сте вибили министар. И тада су се одлуке доносиле ууским круговима...

— Ниједно време није савршено. Реч је самоо томе колика су одступања од демократије, прин-ципа, морала... Нама страни амбасадори нисумогли преко медија да поручују шта да радимо.Зар неко мисли да парада униформисаних људи уНовом Пазару нема никакве везе са групом пријате-ља Санџака коју чине страни амбасадори. Наравнода има. Ко је икада рекао - господо, јесте ли виакредитовани овде да будете пријатељи поједи-ним регионима или сте пријатељи Србији каосувереној, независној државе. Сутра ће тако фор-мирати групу пријатеља за Војводину, па за источнуСрбију...

Које су активности Београдског форума засвет равноправних који сте основали пре 15 годи-на?

— Боримо се за идеје мира и равноправно-сти. Иадајемо књиге и досад смо објавили 150наслова. Последња је „Србија у великом рату 1914-1918”, коју смо штампали на српском, руском, енг-леском и немачком језику. Промовисали смо је уАустралији, а следе промоције у Немачкој,Аустрији, Русији... Држимо конференције на раз-личите теме. Сами се издржавамо. Немамо странедонаторе, а ни од наше владе не добијамоникакву помоћ.

Ви се залажете за војну неутралност, противсте уласка у НАТО у ком су набогатије и најзначај-није државе света.

— Неутралност из скупштинске декларацијетреба пренети у Устав. Неутралност треба најпре дапоштује сама Србија и да се не оптерећује тиме дали ће јој то неко признати или не. Неутралност незначи седење на две или три столице, већ самона једној - српској. А она је ту где је, ни на Истоку,ни на Западу, већ у Београду. Није чланство уосвајачком савезу начин да и Србија постанеразвијена и богата. Нема никаквог разлога даСрбија буде сиромашна иако је изван НАТО. Самооранице у Поморављу, Војводини, Мачви да неотуђујемо, да их обрађујемо како треба, и Србија ћебити пребогата. А тек хидро и термо потенцијал,саобраћај, комуникације... Да ли нам за то требаНАТО?

Вечерње новости, 9.11.2014. Љиљанa Бегенишић(Podvukla - Iskra)

2112

Premijer Orban: Sankcije Rusiji πtete maarskoj ekonomiji...

САД УВОДЕ САНКЦИЈЕ МАђАРСКoj„Рат санкцијама” који су против Русије

повеле САД и ЕУ, многе наводи на размишљањедо чега ће довести таква политика. Колапс којије још једном запљуснуо светско тржиште, све-дочи о новом замајцу економске кризе.Европска централна банка (ЕЦБ) није успела дапронађе допунске финансијске стимулансе заизлазак европске економије из кризе. ЕЦБ тако-ђе није у стању да успешно подржи економијуеврозоне путем увођења ванредних мера, збогпротивљења Немачке, признају извори изБрисела. „Инвеститори су заиста забринути ста-њем у Европи и погоршањем економских пока-затеља које уочавамо” - констатује Волтер Тод,финансијски стручњак америчке компанијеGreenwood Capital Associates LLC.

ММФ је погоршао прогнозе за светскуекономију, а руководиоци Федералног резерв-ног система САД признали су да се то моженегативно одразити на темпо раста бруто-националног производа. „Економски раст усвету је и даље разочаравајући, уз то су сачува-ни и геополитички ризици и страховања саширењем Еболе” - сумира резултате ТимШредерс, менаџер компаније Pengana CapitalLtd. у Мелбурну.

И у таквој позадини Вашингтон и Бриселтраже од европских земаља да одустану одмногих угодних пројеката са Русијом. Треба лисе чудити порасту противљења сличним захте-вима?

„Мађарски премијер Виктор Орбан -пише Џексон Дил, познати политиколог уThe Washington Post - изјавио је да је примерделовања Путина у Русији достојан подршке.Премијер Словачке Роберт Фицо упоредио јемогуће размештање војске НАТО пакта у сво-јој земљи са „совјетским упадом 1968. годи-не”, а исто то су изјавиле и власти у Чешкој.Ове земље су се такође успротивиле антиру-ским санкцијама”. И то су све земље-чланицеНАТО пакта, са зебњом констатује аутор текста,додајући да се још јаче проруске позицијеосећају у Србији која представља кандидата зачланство у ЕУ. Џексон Дил чак допушта могућ-ност да су се „многе земље-чланице НАТОпакта почеле тихо приклањати на страну Мо-скве”.

У ствари су Европљани присиљени данаправе избор за који нису спремни и који бижелели избећи.

Одлука САД да уведу санкције против

низа мађарских политичара, привредника ипредставника пореских органа, изазвало јешок у Будимпешти. До сада се на тако нештоније усуђивала чак ни Европска комисија, којаје више пута оптуживала Виктора Орбана закршење захтева и стандарда ЕУ. Међутим, нетреба се исувише чудити. У питању је судбинанајзначајнијег пројекта од времена окончањаХладног рата, па се путем санкција и другихмера притиска покушавају животно важниинтереси Русије потчинити интересимаЗапада. У том пројекту Мађарска се показалакао „најслабија карика” у редовима ЕУ.

У овом тренутку у лагеру ЕУ државаМађарска је предводник незадовољнихантируском политиком Брисела иВашингтона. Ових дана је Петер Сијарто, шефмађарског МИП-а, изјавио да су санкције којесу уведене Москви „неефикасне” и да нисудовеле до деескалације кризе у Украјини.„Истовремено, страда економија ЕУ, а највишесу погођене земље централне Европе” -под-вукао је П. Сијарто. Према његовим речима,привреда Мађарске због санкција премаМоскви свакодневно губи око 50 милионафоринти (око 206 хиљада долара). „Русија јепо величини наш трећи трговачки партнер и мисмо, на жалост, у овој години изгубили 12%извоза у Русију и ЗНД” - посведочио је мађарскиминистар.

Чешка и Словачка као суседи Мађарске урегиону, аналогно оцењују санкције. На њихо-ву страну се приклањају и „староседеоци” ЕУкоји су озбиљно оштећени „ратом санкција-ма”, посебно Финска.

Све ово поткопава пропагандну верзијуо „јединству” Европе која се наводно сјединилапод антируским паролама. Упркос намерамапредседника САД Барака Обаме, санкцијепрема Русији нису успеле. Штавише, све изоло-ваније изгледају САД. А незадовољство показу-ју земље централне и источне Европе, које суувек сматране као спроводнице америчких гео-политичких интереса. Као што исправно тума-чи The Washington Post, „председник САДБарак Обама није приметио како су „русофо-би” у источној Европи смењени политичкимделатницима који нису спремни да жртвујусвоје економске интересе са Русијом, радициљева НАТО пакта”... Наравно, Бела кућа нијемогла да изјави да забраном уласка у САД број-ним мађарским држављанима жели да казниБудимпешту због спољнополитичке тврдогла

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Najboqi nacionalizam...

Отуда и страх и мржња креативнихрусофоба. Пред њима је права Русија за којуне могу ништа да кажу, од које им чак и дахзастаје. Зато се током читаве године само ичују једне те исте речи, само отрцане фразе игробна тишина.

Дошао је крај смутњи и смутљивцима,чујете ли?! Ово је за њих крај. Тако некако.

Кунем вам се да сам током више годинапостојања овог празника, тек сада од прија-теља и познаника само слушао: „Срећан праз-ник!”. Топло. Искрено. И од срца. Ни најмањеироније или јефтиног сарказма. То су реткиисторијски тренуци када се баш тако у једномтренутку времена и простора преплиће једин-ство душе и срца.

Русијо, дуго си несхваћена лутала и урушилачким годинама патила и на крају лага-но и мирно, али чврсто крочила у нови свет. Усвет који још увек није све разумео.

Ако пожели - научиће, ако неће -научићемо га.

Тај свет одбија да учи? Натераћемо гада научи. Гледаће, одушевљаваће се, ужасава-ће се, али ће стајати и слушати не само речиРусије, већ и њено ћутање које је веомаскупо. Мораће. Дуго се није знао датум „рође-ња” нове Русије. Да ли је то било 1991. или1993. година?

А сада је све толико јасно и једно-ставно. Око тога чак нема ни трачка сумње.

А ужасно и замислити да је огромназемља четврт века - после онакве катастрофе- покушавала да живи туђ живот, туђе судбине,туђе интересе, туђе савете и рецепте. Све докније одмахнула руком и открила себе светуонаквом каква је била, каква јесте и каква ћебити.

Истрајала је и вратила се.

Вратила се и више нема намеру да билогде одлази. Зато што је ми више никоме неће-мо дати.

Па, здраво Русијо!

Говорим ово небесима, земљи, рекама,језерима и најважније - људима који су овдеи сада. И онима који су били и који ће бити.Здраво, мајчице Русијо, твој до неба захвал-ни несабрани син ти се до земља клања.

Standard, 8.11.2014. Сергеј РОГАНОВ, филозофПревео: Горан ШИМПРАГ

Путин: Дошло је време да сеотарасимо зависности од долара

Дошло је време да се постепено отараси-

мо зависности од долара, те пређемо на обрачу-не у националним валутама, нарочито у светлупотписаних с Кином уговора у вредности вишестотина милијарди долара.

Русија и Кина су усмерене на ширу упо-требу рубље и јуана у узајамним обрачунима, -изјавио је председник Русије Владимир Путинтоком недавног самита АПЕС у Пекингу. Рускилидер је подсетио да се погодбе за рубље и јуаневећ остварују.

Обрачуни у националним валутама суперспективни правац наше сарадње. Он ће омо-гућити ширење билатералне трговине и пружитибитан утицај на светска тржишта - и финансијска,и енергетска. Данас разматрамо варијанту ула-жења кинеских партнера у једну од крупних екс-трактивних руских компанија.

Реч је о преузимању од стране Кинескенационалне нафтогасне корпорације 10% уделау Ванкорском налазишту. Тај нафтогасни кластерна северу Сибира обухвата 4 крупна налазишта,чије се укупне залихе процењују од 500 млн тонанафте и гасног кондензата, а поред тога и 182млрд кубика гаса. Планира се годишње вађењеод 50 млн тона до 2020. године. Према процена-ма стручњака Кинеске националне нафтогаснекорпорације, 10% Ванкора ће коштати отприлике1,5 млрд долара, изгледа да ће се то платити ујуанима.

Према процени Путина, прелаз Русије иКине на опширне обрачуне у националним валу-тама објективно ће водити смањењу утицаја аме-ричког долара, што није лоше за светску еконо-мију, уверен је потпредседник Руског савезаиндустријалаца и предузиматеља АлександарМуричев.

Дошло је време да се постепено отараси-мо зависности од долара, те пређемо на обрачу-не у националним валутама, нарочито у светлупотписаних с Кином уговора у вредности вишестотина млрд долара. Дистанцирајући се оддолара, дајемо неки знак светском финансијскомтржишту да су наше валуте спремне да пружедолару достојну конкуренцију.

Према мишљењу шефа ВТБ АндрејаКостина, ради закључивања погодаба у нацио-налним валутама Русија и Кина имају све основе,те су већ блиски прелазу на такав систем. У везиса тиме подсећамо да се већ у току неколикогодина на Московској и Шангајској берзама одр-жавају трговине у пару рубља-јуан. Експертипрогнозирају даљи раст обима трговине у кине-ским јуанима на ММВБ све до 1,3-2 млрд јуана утоку наредних 6 месеци. (Глас Русије,18.11.2014)

1320

ДРУШТВЕНИ ПАД И ПРЕПОРОД НАРОДАJalove `reforme` i `πtedwa` na grbaËi naroda -

povod za πtrajkove i bunt Буна против дахија није имала само

национални карактер, већ и свој економски циљ.Такође, није била ни само побуна из социјалних,већ и из слободарских разлога. Народна слободаи социјална правда нити су биле, нити могу битираздвојене. Схваћене тако у синтези, штите свесталеже као носиоце стваралачке снаге народа, ибрину о његовом благостању. Партијски поли-тичари и њихове реформе не могу нам вратитидостојанство, право на рад и зараду. Зато јенародни устанак, налик Буни против дахија,поново потребан српском народу.

Актуелни штрајкови и обуставе рада, уче-стала малтретирања радника од стране бахатихстраних капиталиста, појачани напади шиптар-ских терориста на српски народ на Косову иМетохији, тмурни су облаци који ових дана мрачесрпско небо, жедно сунца правде и слободе.Суморно стање ствари додатно је зачињеноновим тзв. ребалансом буџета, којим је пљачкаш-ка власт додатно смањила плате и пензије преддолазак у Србију белосветских хохштаплераокупљених у тзв. Трилатералној комисији каоорганизацији чија је сврха планирање и органи-зовање додатне разградње националних државаи социјалног обесправљивања људи. Јасно је да јетренутна економска ситуација у Србији већ ката-строфална, а може бити још и гора. Економскереформе које спроводи антисрпска власт имајууправо супротан ефекат од оног који обманутидео народа очекује. Стога се политичари на вла-сти више ни не труде да нас убеде у супротно већнароду отворено говоре о доласку тешких годи-на за Србију, после којих ће наводно доћи бољидани.

Дијагноза стања у данашњој Србији

Закони физике важе и у економији: ни изчега се не може створити нешто. Што значи да сенаш државни буџет не може напунити штедњомкоју предлаже премијер Србије. То што не тро-шимо новац, не значи да ћемо га створити. Ако урезервоару имате 10 литара нафте, вожња низ-брдо на леру неће напунити резервоар, већ ћесамо продужити вожњу. Тако ће и штедња удржавном буџету само продужити агонију држа-ве и опстанак људи на власти. Ако би новцанестало за пола године, могло би нестати ињихове власти, тако да су мере штедње, односно„вожња са угашеним мотором низбрдо”, изњихове перспективе заиста неопходне.

Осим опстанка овдашњих политичара навласти, овакве мере штедње могу изазвати и низдругих штетних последица. Ако нам је за нор-мално функционисање државе неопходан новац,онда циљ реформи треба да буде пуњење буџета

уместо трошења онога што већ постоји. Чак и кадби сваки динар био потрошен на најбољи могућиначин, то неће напунити државну касу. Као што исвако од нас зна, новац се може добити на неко-лико начина: позајмицом, продајом имовине,поклоном или зарадом. Позајмица није решење,јер се мора враћати. Продаја имовине представ-ља губитак исте а не њено стицање. Поклон се неможе више измолити ни од кога, а за поштен ради зараду у данашњој Србији има све мање усло-ва. Уместо корумпираног система и компликова-них административнх процедура, држава би дареформише наш кућни буџет - да нас убеди дами сами морамо надокнадити све губитке ове исвих претходних неспособних и корумпиранихвласти.

Уместо да уведе ред и рад, држава уводимере које изазивају штедњу и развлачење пре-осталог новца уз све већи хаос у економији ипривреди. Да новца у буџету нема, то народ и самзна. Да су потрошени и исцрпљени сви ресурси, ито нам је познато. Најгоре што нас може задеси-ти јесте да народ поново поверује политичаримакоји јесу или су до јуче били на власти. Јер ако јенеко у стању да се одрекне дела државне терито-рије, ако је неко у стању да понижава сопственинарод и предност у Србији даје свима а на штетуматичног српског народа - како му онда поверо-вати да ће ове погрешне привредне реформеизвести како треба, а не на штету државе идруштва? Како да човек буде сигуран да новацод наших плата и пензија неће завршити на рачу-нима странака и политичара?

Перспектива најављених „реформи”

Ево и до чега ће нас довести нове владинемере за „спас и препород” Србије. Једна од могу-ћих намена новца кога иначе нема, како се тврди,јесте кредитирање привреде. Прво што било којипроизвођач роба или услуга жели да сазна отржишту на које улази, јесте куповна моћ станов-ништва. Шта мислите, какву ће слику произвођачстећи о земљи у којој се плате и пензије смањујуза 10%? Једино што може да закључи јесте да ћена том тржишту тешко наћи купца за било шта,осим хлеба, лекова и погребне опреме. Смањењекуповне моћи становништва аутоматски доводи идо смањења свих производних активности у свимгранама привреде. Мања предузећа се гасе, авелика смањују производњу или је премештају уземље са већом куповном моћи. То за последицуима повећање броја незапослених, а самим тим ијош слабију куповну моћ становништва.

Познато је да са порастом броја незапос-лених, расте и стопа криминала. Глад у комбина-цији са немањем посла и зараде доводи до пове-

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Druπtveni pad...

ћане криминализације друштва. Слабији ћезавлачити руку у ђубриште, а они јачи ће језавлачити у туђи џеп. Ради задовољења основнихживотних потреба, људи се неће враћати угаше-ним огњиштима и запарложеним њивама, већ ћеспас потражити у лакој заради од препродајенаркотика, проституцији или провалним крађа-ма.

Следећи ефекат смањене куповне моћистановништва вратиће се држави као бумеранг.Недостатак новца за основне животне намирницеучиниће да народ почне куповати што је могућејефтинију робу. А таква се може наћи на црномтржишту или на рафовима са генетски модифи-кованом храном. Куповином на бувљим пијацамаизбегавате плаћање пореза. Ако не плаћатепорез, не можете ни очекивати да у државномбуџету буде било каквог новца. Тако је државаовом уштедом заправо почела смањивати приливновца од пореза у буџет. Са друге стране, народће временом почети да побољева од сумњивихракија, лошег дувана, сокова справљених у бој-леру или производа који су „на акцији” јер им јеистекао рок употребе.

Шта још може да се догоди? Може седогодити да услед овако ниских плата у здрав-ству, судству, просвети, култури, полицији, вој-сци, државној управи, остану само најгори кад-рови. Сви који имају знање и стручност искори-стиће прву прилику и запослити се на боље пла-ћеним радним местима у приватном сектору илиу иностранству. На овај начин држава ће изгуби-ти на квалитету када у њеним редовима останукорумпиране судије и полицајци, полупијанипрофесори и хирурзи са дипломама ветеринар-ског факултета.

А онда једном када дотакнемо дно,постоје само два могућа излаза. Један је напуш-тање реалности, а други је кретање у супротномправцу од правца пропадања. С једне стране,можемо потонути у дрогу, алкохол, криминал иапатију. Са друге стране, можемо преузетиуправљање сопственом државом и сопственимживотима. Примери народног преузимања ства-ри у сопствене руке нису непознати. Многи поли-тичари плаше се народног гнева и његове осветеза упропашћене животе и уништену државу. Оваенергија народа, ако се правилно управља њоме,може створити нову државу и нови поредак. Бунапротив дахија није имала само националникарактер, већ и свој економски циљ. Такође, нијебила ни само побуна из социјално-економскихвећ и из народно-слободарских разлога.

Јаловост левичарског „антикапитализма”

Народна слобода не подразумева самопоседовање сопствене државе и њену формалнусувереност, већ и слободно располагање соп-ственим ресурсима. Народна слобода и друшт-вена правда нити су биле нити могу бити раздво-јене, осим у схватању комунистичке и сродних

идеологија, које вештачки раздвајају те две ства-ри, па се тако баве само економским питањем.Зато њихова борба не постиже било какве пози-тивне резултате по питању борбе за економскипросперитет народа, утолико више што овеидеологије народ не третирају као органскуцелину већ као арену у којој се боре непомирљи-во завађене класе. Органска мисао, с друге стра-не, штитећи све сталеже као носиоце стваралач-ке снаге народа, брине о благостању читавогнарода. Зато ће и актуелни капиталистички вла-дари увек стимулисати и индиректно подржатипостојање левичарске анти-органске опозиције,јер она није ништа друго до средство за расипа-ње народне енергије, те је као таква део система.

А и када левичари улазе у отворену сарад-њу са капиталистичким властодршцима, они нисуни вољни нити способни да пруже благостањеникоме другом осим најужем кругу своје котери-је и својим финансијерима, као што је уосталом иправило са политичким партијама, јер партија јеинтересна група чији је циљ освајање власти.Тако смо имали пример да је жестоки левичарАлександар Вулин управо постао тај који каоминистар укида социјалну помоћ и уводи робо-власнички закон о раду. Политичке партије, каошто видимо, држе монопол и на власт и на опо-зицију. Постоји ли сада партијска опозиција уСрбији? Да ли бисте могли да замислите да васна демонстрације мотивисане привредном кри-зом, а против ове власти, позову Драган Ђилас,Млађан Динкић, Борис Тадић, Јошка Броз, ВеснаПешић, Вук Драшковић? Најмање што бистезахтевали од некога ко би водио ову народнуборбу, јесте да не припада политичкој партији,нарочито не антисрпској. Јер најмање што бистемогли да очекујете од неког новог поретка јестенестанак било каквих политичких система у кометакве паразитске организације могу да делују.

Нужност конструктивног народног бунтакао претпоставке препорода

Нови народни бунт, налик Буни противдахија, поново је потребан овом народу. Ни пар-тијски политичари ни њихове реформе не могунам вратити национално достојанство, право нарад и зараду. Оно чега се многи и плаше јестечињеница да народ у суштини не жели да се сна-лази по бувљим пијацама, купујући и препрода-јући кријумчарену робу, већ жели ред и рад, уре-ђену и стабилну државу. А из ове народне жељерађа се нови поредак. Све смо ближи часу кадћемо као народ морати да одлучимо: хоћемо лидомаћински поредак или криминализацијудруштва до нивоа на коме деца почињу да оти-мају патике једна другима. Јесмо ли овце којимасамо треба дати мало траве или смо људи којижеле да слободно живе и раде у сопственојдржави? Морамо одлучити јесу ли наши стариузалуд давали животе за ослобођење од турскогјарма. Јесу ли се зато чували турчења, да бисмоми данас били слободни да живимо од свог радаили да и даље служимо неким новим султанима идахијама?

Ј. Алексић

1914

Putinov istorijski govor na Valdajskom forumu

NAJBOQI NACIONALIZAM JE ONAJ ZADOBROBIT NARODA

ОВЕ године Русија је већ десети путобележила државни празник - Дан народногјединства.

Тај празник јe сада потпун, смислен иживи пуним животом. У почеку је доживљавансамо као још један хир власти: ма, нека га, некабуде, ако га већ неко толико прижељкује.Дакле: као страно и сувишно ткиво унутар рус-ког националног бића, поготово што тога данасваке године марширају националисти.

Наравно да се неки национализми међу-собно не трпе. О томе је на последњемВалдајском форуму говорио ВладимирПутин:

„Највећи националиста у Русији сам ја.Најбољи национализам је онај при ком сепотези у политици повлаче за добробитнарода”. А грађани Русије нису само Руси. Иније битно ко је први рекао: „Загреби Руса инаћи ћеш Татарина”. Али, да ли само Татарина?

Зато нека националисти марширају поЉублину, а на Црвеном тргу нека буде правидржавни празник. Много тога је за протеклихгодину дана написано о свему шта се догађалои шта се догађа. На Дан народног јединствапотребно је издвојити основне промене који супостале компоненте празника 2014. године.

Пре свега, Запад постепено, опрезно инесигурно почиње да схвата да се дебелопрерачунао. Не ради са само о територијалнимпретензијама, на пример према Украјини, не!Тих глупости смо се наслушали, иако нашаопозиција из дана у дан наставља са оптуж-бама на рачун државе због амбиција које супогубне за империјалну будућност.

Русија је за то исувише велика. Она јеједноставно правни наследник СССР. Тозначи да она одговара и треба да одговара засве бивше совјетске републике које су садасуверене државе. Да одговара не само за рачу-не, уговоре и заједничке пројекте.

Она је одговорна и треба да одговараза безбедност, за заједничку стратегију раз-воја сваке од бивших република СовјетскеРусије. Совјетске, али ипак Русије!

Постсовјетски простор - то није самозона стратешког интереса Русије, већ стра-тешки простор руске одговорности за све исвакога на огромној постсовјетској терито-

рији. Русија ће заједно са другим републикамаодлучивати у ком правцу и на који начин ћеразвијати не само билатерално партнерство,већ и цивилизацијски организам који је обли-вен заједничком крвљу.

Све док Европа и САД не постану свеснеове руске одговорности за читав постсовјет-ски простор, не може бити ни говора о билокаквом узајамном поверењу!

После формалног завршетка хладнограта, Русија је на територији СССР изашлакао победник - она је безусловни лидер раз-воја свих и свега у будућности. Још једнапромена у руској атмосфери: током неколикопоследњих месеци променила се представа о„путинској већини”, о том истом народномјединству чак и у главама опозиционог блока.

Коначно постајемо свесни да јеВладимир Путин нешто озбиљно и на дугестазе, ма колико се од тога неки кривили. А„путинизам” је посебан феномен неразумљивЗападу, већ само нама, овде и сада. А ви тамоод злобе и зависти лупајте главом о зид. Нашенародно јединство није плод „испирања моз-гова” и зомбирања преко тв-кутија и државнепропаганде.

Нешто су престали да климају главомгледајући телевизор, и на сопствено запре-пашћење, макар и скривено, први пут виде иупознају се са руским народом, онаквим какавје он био вековима и какав ће бити. Први путвиде вечиту загонетку - Русију, велику ибајковиту земљу.

Слану, али и горко-кисело-слатку.Изворску и гиздаву.

Необухватну под бескрајним небесимапрободеним златним куполама.

А ми - ма како нас са презиром назива-ли: родољуби и државотворци, па и да смо, каконам приписују, сви исто и лоше обучени - мисмо у души своји. Избрисани су ломови издеведесетих година, ми тек сада проналазимосмисао сопственог постојања. И то у новимтрадицијама и са новим празницима.

Нека оде оно што мора да оде, а ми ћемовластитим рукама изградити нову Русију, беззаборава и без губитака.

Iskra 1. decembar 2014.

Rusko oruæje...

економије и друштва. Наставак игре на Русијуподразумевало би њено интензивирање и јак уда-рац са Западне стране.

Посебно отежавајућа околност јесте та штоСрбија нема конфигурисану политiчку сцену, накојој би Вучића који не може да издржи притисакмогла да наследи нека опозиција, спасавајући натај начин Србију. Вучићев пад у овим околностимане би подразумевао ту сигурну руку која би могла данастави са вођењем државе, што подразумева потпу-но урушавање целокупног политичког система идржаве.

Колико год имао заслуге за чишћење сценеод артиста и модела петооктобарске епохе - где су,додуше, изостали, њена пуна демистификација идисконтинуитет с њом - Вучић ће бити последњивладар тог доба. И то није нимало спорно. Он је тајкоји данас црпе последње економске, политичке иидеолошке ресурсе те епохе, доживевши неуспехда се приближи њеним страним и домаћим креато-рима и њени елитама, дубоко незадовољним нискимпљачкашким карактером данас почишћених изврши-лаца тог срамног историјског периода у Србији.

Оно што остаје питање гласи: хоће ли Вучићбити први владар постпетооктобарске епохе?Лидер који је у петак на Калемегдану био у стању даодржи онако ватрен патриотски говор сведочи отоме колико је свестан тога да је Србија смртноугрожена. Човек који одржи такав говор и настав-ља да делује у континуитету своје дотадашњеполитике не може бити свестан опасности које сусе надвиле, него их само користи да би хистери-зовао друштво, које би, по њему, требало да стра-хује више од онога што га чека од Вучићевихпотенцијалних наследника него онога што га чекаод Вучићевим мерама економског обезглављива-ња земље.

Ако данас говори о онима који хоће да срушеСрбију, судбинско питање за Вучића је следеће:мисли ли да је брани даљим сиромашењем грађа-на за рачун оних које данас оптужује за рушењеземље? Хоће ли је бранити са ММФ и Светскомбанком, заинтересованим само за Србију која ћеда враћа дугове по цену биолошког опстанка свогстановништва? Хоће ли је бранити са онима који суга поредили са Черчилом док се одрицао Косова иМетохије а који га пореде са најгорим диктаторимајер одбија да се одрекне Русије, последње подршкеиз света без које Србија не може да устане?

Или ће је бранити са онима који су све уве-ренији да Србију ваља бранити и од Вучића и одоних са којима он данас Србију брани? То је једи-но питање за њега, које му неће предуго стајати настолу: хоћеш ли сад да мобилишеш Србију, пошто сиАнтиСрбију мобилисао два пута - једном на својојстрани и други пут против себе?

Какав год одговор на то питање био, једно јеготово сигурно: свом коначном расплету Србија семоже одупирати до пролећа. Не дуже.

Standard, 7.11.2014. ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

Nacionalni blok - DSS i DveriРАШКОВИЋ ИВИЋ: Сарадња ће се заснива-

ти на одлучном противљењу уласку Србије уНАТО и Европску унију, на одбрани УставаСрбије који је последња брана цепању Србије истварању Републике Косова на територији држа-ве Србије. Сарадња обухвата и залагање за еко-номски патриотизам и противљење продајиземље, ресурса који су национално добро истратешки важних предузећа као што су ЕПС,Телеком и Галеника

ОБРАДОВИЋ: Владајући режим Николић-Вучић-Дачић води Србију у демографску, еко-номску и националну пропаст, чему ће се новиопозициони блок снажно супроставити.Обједињавање патриотског снага је остваривањедугогодишње жеље великог броја бирача да дођедо сарадње. Друге странке се деле, а ДСС иДвери се укрупњавају и праве нову српску опози-цију, јер у Скупштини Србије нема опозиције

Национални блок су досад подржали:Коста Чавошки, Басара Арсић, Мило Ломпар, ЧаславКопривица, Јасмина Вујић, Љубомир Протић иМилош Ковић, Владимир Димитријевић, СлободанРељић, Жељко Цвијановић, Слободан Антонић иЂорђе Вукадиновић.

ЈЕЗГРО националног блока чинићеДемократска странка Србије, Покрет Двери иистакнути интелектуалци, речено је на заједнич-кој конференцији у седишту ДСС на којој су гово-рили др Санда Рашковић Ивић и Бошко Обрадовић,којој је присуствовао велики број новинара.

Председница ДСС рекла је да је саПокретом Двери постигнута сагласност око кључ-них питања. Она је нагласила да се ДСС и Дверизалажу за ближу политичку и економску сарадњу саРуском Федерацијом, јер клатно Србије које јекренуло ка Западу треба вратити ка Истоку.

„Незадовољни смо понашањем српске вла-сти, јер још није потписан уговор о почеткуизградње Јужног тока и споразум о екстерито-ријалности базе у Нишу. Ми сматрамо да јеКосово Србија, а да је Крим Русија. Маске су уукрајинској кризи пале и западне силе које сукршиле међународно право на примеру Србијесада су највећи заговорници поштовања терито-ријалног интегритета Украјине”, закључила јеРашковић Ивић.

Бошко Обрадовић, члан Старешинства Две-ри исказао је задовољство што се данас објављујевест о почетку стварања националног блока и под-сетио да се Двери залажу за његово формирањеод када је режим СНС потписао Бриселски спо-разум.

Говорећи о Руској Федерацији, Обрадовићје рекао да је за национални блок „Крим Русија изатражио од власти да „призна Русију у њенимуставним границама.”

Одговарајући на питање новинара о могућојсарадњи са Српском радикалном странком,Рашковић Ивић је истакла да према томе има одре-ђене резерве, пре свега због неких изјава ВојиславаШешеља, али да веома поштује његову борбу у Хагу.

Обрадовић је на исто питање одговорио даје за Двери најважнији однос према штетном режи-му и да му се чини да неки новинари хоће да посва-ђају странке националне опозиције. (FAKTI,18.11.2014)

1518 Iskra 1. decembar 2014.

Трагедија депоније

Izlaz u povezivawu istomisleÊih qudi, kojihoÊe da ispravqaju sebe i svedoËe istinu

До скора, већина поносних Срба би сежестоко увредила ако би им неко рекао да јењихова домовина заправо обична колонија, илида ће то врло брзо постати. Све очигледније непостојање, или бар не фукнционисање, свих онихинституција и система који, у основним социо-лошким дефиницијама, одређују једну само-сталну и суверену државу, свиђало се то некомеили не, једноставно потврђује ову грозну изјаву.На жалост, бити нечија колонија није уоште нај-горе што једну земљу може задесити, нити је тосамо дно на њеној спирали пропадања. Ономе коотворено и храбро осмотри ситуацију у којој сеналазимо, намеће се мисао да више чак нисмосамо колонија, већ да постајемо једна великадепонија, место за одлагање свега онога штосветској олигархији једноставно не треба и чегажеле да се на најјефтинији начин реше.

Најочигледнији и најсликовитији примерјесте бесомучно нагомилавање ислужених стра-них аутомобила на домаћим ауто-плацевима ионо чини добар мотив за даљу анализу.Замислимо се над тим тонама гвожђа и видећемонашу привредну, друштвену и политичку ствар-ност. Дошли смо у ситуацију да сањамо о онимстварима које су спољашњем свету, не свакодне-вица, већ вишак и ђубре.

Уз поменуте аутомобиле, као нуспојавуопадања стандарда становништва имамо инеконтролисани увоз полуисправног меса и мес-них прерађевина, нижу класу хемијских и козме-тичких прозвода пласираних под окриљем свет-ских брендова, техничке апарате који су у разви-јеним земљама већ застарели, трећеразреднебанке (ни једна банка са листе 50 светских најја-чих банака не послује у Србији), разне рецикли-ране политичаре који су послати у Србију „показни” да преносе наређења и подучавају наснормама (пренебрагавајући наше довољно старокултурно, државно и правно наслеђе), полити-канте подржане од страних амбасада које бисваки човек у слободоумном свету сматрао кри-миналцима, нама се намећу као „одлични држав-ници”. Дуго већ гледамо фарсу у којој приучениправници и судије упорно суде нашим првацима,слушамо систематско изазивање осећаја кривицеи мање вредности целом нашем народу... низ јеприлично дугачак, а завршава се заиста са, штојавним, што тајним одлагањем разних врстаотпада, од биолошког све до „депоновања”радиоактивног Уранијума за време НАТО бом-бардовања.

Свима је познато како изгледају депонијеу близини наших већих градова па би занимљивобило направити мали мисаони оглед упознавањаживота људи који тамо обитавају. Заједнице,формиране око депоније имају своје друштвено

уређење, неписане законе и устаљен начин функ-ционисања. Оне подсећају на племенске зај-еднице друштава које модеран човек назива„неразвијеним”. Најчешће занимање је сакупља-ње секундарних сировина или неки тежак физич-ки посао; разни облици криминала, посебно сит-није пљачке и проституција представљају, такођезначајан извор прихода.

Кључна ствар за живот сваког човека јепозиција у унутрашњој хијерархији те локалнезаједнице која је формирана искључиво по прин-ципу права јачег, како појединаца, тако и целихпородица. Слично првобитним људским заједни-цама где су најјачи, најспособнији отимали већидео плена (хране, колибе, жене...) и на депонија-ма функционише друштво у којем не постојеписани закони нити било какво правосуђе, већсамо најсуровији облик борбе за преживљавањекоја искључује обзире и морал. Развијеност јед-ног друштва мери се правичношћу и спровођње-њем њених закона. На депонијама, закони држа-ве не представљају ништа, а онај живи закон којисе де факто поштује, далеко је од правичног.(Исто као и у Републици Србији.)

Константна егзистенцијална неизвесности трпљење неправде створили су један наопаксистем вредности у којем су тренутна забава иигра важније од дугог стицања и штедње; сна-лажљивост је испред учености, бити гласан јеважније него бити у праву, а таленат за цењкањеје изнад вештине стварања производа. Протокинформација је такође неформалан „од уста доуста”; ограничен страхом, пошто се због погреш-не речи може настрадати, и будно је мотрен иконтролисан од локалних вођа. Друштво у којемсе „живи брзо и умире млад” почива на не посто-јању реда и правде и на свеприсутној суровостикоја је изнедрила једну негативну елиту.

Управо та локална елита, релативномоћна и богата, је једини посредник између,условно речено „нормалног” света и становникадепоније. Они су ти који тргују плодовима радацеле заједнице и који у име свих преговарају саразним представницима власти, било комунал-ним, полицијским или социјалним службеници-ма. За њу се гласно навија, њој се диви каобожанству, ње се боји.

И поред свега наведеног, највећи про-блем за становнике депоније јесте њихова унут-рашња помиреност да они јесу мање вредниљуди, да не заслужују живот у неком другом делуграда и да заправо ни не покушавају да нештопромене, осим да се за коју степеницу попну натој њиховој унутрашњој хијерархији, што сесматра врхунски успехом и крајњим дометом.Народ је навикао да размишља о „ситном ћару”,једино о свом личном и тренутном интересу и да

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014. 17

Izlaz u povezivwu...

се задовољава само најужим, себичним, успеси-ма.

Узроци срозавања наше државе на нивоједне европске депоније нису лако објашњиви.Постоје две супротстављене доктрине: једнавиди само негативне спољне утицаје, а другакривицу пребацује искључиво на народ и његовенегативне особине. Само комбинацијом та двапогледа може се добити потпуна слика. Јаснучињеницу да у међународним односима одавноне постоји ништа што би личило на правду и да сесвака нација служи свим могућим средствима заостваривање искључиво својих циљева; не требадоживљавати као неки баук, заверу или разлог дасе од одбране својих интереса одустане. То јеједноставно тако. Неко моћан једноставно имаинтерес да поседује своју личну депонију, својизвор јефтине радне снаге и место одлагањавишкова, а ми сасвим легитимно не желимо дабудемо иста, што значи да се морамо супротста-вити. Како? „Мудро као и змије и безазлено каоголубови” и никако другачије.

Поред реалних и јаких спољних утицаја,за нас је сврсисходније позабавити се унутраш-њим узроцима. Најчешће се становници депони-је Србије оптужују да су лењи и да је њиховоднос према раду, као средству остваривањабољег живота, прилично лош. То је чиста лаж! Напримеру циганчића који по цео дан, без обзирана временске услове, сакупљају рецимо, старикартон, и превозе га својим бицикловима, може-мо закључити да лењост и недостатак воље зарадом, никако нису примарни проблем у њихо-вом животу. Проблем је непостојање система којиби тај тежак рад награђивао. Њихов лични недо-статак, за који опет они имају само један деокривице (други је, наравно на систему у којемживе), јесте дезорјентисаност и безидејност.Одрасли у друштву негативних вредности, безикаквог усмеравања и озбиљног образовања, ониједноставно не знају шта би друго радили осимбавили се сакупљањем секундарних сировина.

Други унутрашњи проблем јесте поменуталокална елита, којој управо такво стање одгова-ра и не само да не жели да га промени, већ свакивид бунта доживљава као напад на себе и строгокажњава.

Трећи и можда највећи од свих унутраш-њих узрока пропадња јесте пасивно ишчекивањемногих дезорјентисаних појединаца да побољ-шање стања дође из спољног света, као неки„деус екс махина” без много учешћа самих ста-новника депоније, што је велика заблуда. Башсмо видели да са те старне долазе управо нега-тивни утицаји, никако филантропска помоћ. Верада један пут „нема алтернативу”, и да притом непостији никакав критичан однос према свемунегативно што нас на њему чека је једноставностав зрео за колективну посету психијатру.(Наравно, није све што нам долази споља „црно”.На нама је да направимо селекцију онога штожелимо да утиче и онога што не желимо да има

утицаја на наше друштво, али је чињеница да сунегативне стране израженије, а позитивне нанивоу „козметике”.) У том троуглу: спољашнисвет, елита и сиротиња на депонији, у интересудва једина моћна фактора јесте да народ, трећичинилац, остане ту где јесте, и образовно и еко-номски.

Шта онда један гурач колица пуних ста-рих картона и зарђалих веш машинама можеурадити? Какав је избор пред њим? Друштво укојем живи даје му стари, једноставан избор:криминал или сиромаштво. Осећај одговорности,ако не према себи, онда бар према својој деци иосталим друговима, ојачан са дубоко сакриве-ним, али опет живим и утицајним духовним иморалним - људским наслеђем, даје му другачи-ји избор: борити се или нестати.

Прво нестајање јесте управо губитак тогдуховног пламена, а потом и заиста се физичкиугасити. Реч „борба” је прилично компликован,често злоупотребљаван и погрешно схваћенпојам. Постоји више фронтова, више нивоа суко-ба, па самим тим и више врсти борбе.Најосновнији је онај примарни осећај који насјош увек чини људским бићима, а своди се на јед-ноставно питање: „Да ли је ово исправно? Да лизаиста не заслужујем боље?” Онај ко одговори са:„Не! Мора бити боље од овога.” већ је извојеваопрву своју малу победу и прешао на следећиниво.

Револуција и директан сукоб са елитом испољашном Империјом су још далеко, али ни овомало не треба подцењивати. Нису нам још толи-ко променили свест да не знамо шта је исправно,а шта погрешно. Следећи корак је повезивање саистомишљеницима и стварање једне мреже свес-них и слободоумних људи. Уз труд и упорност,непрестани рад, како на унутрашњем, моралномисправљању себе, тако и на конкретним акцијамаширења и сведочења истине, у одређеном тре-нутку појавиће се довољан број појединацагладних правде па ће се и трула елита једномсменити.

Тек тада долази на ред пресипитивањеодноса са спољашним светом и дубока промена(реформа) система. Не може се ићи „преко реда”,пречицом, како то наш народ највише воли даради. Потребно је трајање једне мисли и идеје дасе она и оствари. Онај ко се јуче залагао за прав-ду и морал, а данас прави компромисе зарад вла-сти, прошао је једну „Фаустовску” дилему и про-дао душу Мефистофелу, из чистог нестрпљења и„ревности” која није била зачињена смирењем.Онај који истрајно ради и труди се, али уједно иосматра „знакове времена” дочекаће тренутак дазрно проклија и плод донесе и да се живот натренутној депонији промени. Три су нивоа сло-боде: слобода у нама самим - слобода од похле-пе и греха, затим слобода унутар народа одпокварене елите и корумпираних носилаца вла-сти, и тек на крају - слобода целог народа одстраних, директних или индиректних импери-јалних окупатора. Кренимо редом!

Marko KovaËeviÊ

16

VuËiÊev nesporazum sa Rusijom nije gas, veÊ...

RUSKO ORUÆJE I JUÆNI TOKСвом коначном расплету Србија се може одупи-

рати до пролећа. Не дуже

Хајде да видимо каква је природа балансаСрбије између два жестоко сукобљена, моћна парт-нера - САД/ЕУ и Русије, са друге стране? Ако балансзаиста постоји, он може да буде двојак. Један - назо-вимо га за ову прилику апсолутни - подразумеваматематичко позиционирање на средини, а то ћерећи да оно што дајете једнима обавезно дајете идругима; оно што другима не дате, не дате ни први-ма.

Други је релативни баланс, где своје пона-шање можете да ускладите са захтевима великихпартнера. Та врста баланса захтева да, ако вамједан партнер захтева прст, а други целу шаку,овом другом, рецимо, дајете прст, а мање захтев-ног настојите да задовољите ноктом. У једној ста-билној и статичној арени, ако таква уопште постоји,могућ је апсолутни баланс. У динамичној арени - аданашња је, најблаже речено, таква - Србијапокушава да задржи релативни баланс.

Ту, наравно, постоје два тешко решива про-блема. Први је тај што партнер који губи своју гло-балну моћ своје захтеве неумерено повећава, скра-ћујући време њиховог извршавања, док партнер којуту моћ повећава с разлогом од Србије захтева да тудинамику прати. Други проблем је у самој Србији.Наиме, она је у регионалним оквирима довољно зна-чајна земља да њеним партнерима није свеједно дали она и колико извршава њихове захтеве, али је уодносу на тај значај несразмерно слаба да се тимзахтевима одупре.

Ово је низ објективних околности - уз многосубјективних, о којима ће касније бити речи - којеСрбију гурају у смртно опасну ситуацију. НаимеСрбија је у специфичној врсти транзиције - од земљекоја је, балансирајући, моћне партнере чинила подј-еднако задовољним до земље која их чини подједна-ко незадовољним. Врло опасно!

На тај начин може се објаснити проблем којије ове недеље српски премијер Александар Вучићимао са Москвом. Колико пре само годину дана,пошто ништа није реализовано од договореног сасастанка Путина са српским првацима, Русија бизакључила да Срби још нису довољно у проблему иоставила би ствар да сазрева. После одбрањеногДонбаса, ствари су се промениле, и непуне тринедеље од Путиновог одласка постављено јепитање плаћања и смањења испоруке руског гаса,што није ни било међу првих пет питања руско-српских односа на састанцима у Београду 16.октобра. Колико знам, највише се радило о српскојпоруџбини наоружања из Русије, договореној уБеограду, поводом чега Срби нису урадили ништа.Зашто је оружје важно?

Два су суштинска разлога. Србија наоружанаса пар милијарди долара руске опреме, чак и даникад не изађе из српских магацина, вратиће учинакзападног разваљивања Србије годинама уназад.Речју, не постоји ниједан други потез између две

земље који у кратком року може да има толики учи-нак. Други разлог је тај што је „братство по оружју”данас вероватно једини потез који српско-рускусарадњу доводи у тачку са које нема повратка. Сведруго може да се врати уназад, све друго може да сеанулира.

Други важан део неспоразума измеђуРусије и Србије тиче се Јужног тока. Чини се да јеСрбија у тој ствари, кријући се иза политичкихпритисака из Брисела, суштински крила озбиљнепокушаје корупције од седам нула. То је Русимаизгледало као да неко прави будале од њих, на штасу, као и свака велика сила, посебно осетљиви.

Е, сад, уколико Вучић каже да је неспоразумизглађен, а нико га из Москве не демантује, за оче-кивати је да су договори о оружју и Јужном токупотврђени. Што се Руса тиче, прес служба Кремља усаопштењу о разговору није ни поменула гас, већ јешкрто бацила светло на суштину проблема: „Рускипредседник Владимир Путин размотрио је сапредседником Владе Србије АлександромВучићем ток реализације договора постигнутих уоквиру посете председника Русије Србији 16.октобра 2014. године”.

На потезу је поново Запад, веома узнеми-рен идејом о руском оружју у Србији. Да је то тако,упућује и чињениоца да су се најважнији западниамбасадори у Београду у четвртак срели са удар-ним песницама антивучићевске медијске кампа-ње. Дакле притисак ће се наставити, и биће још јачи.У Србији ће бити врло неизвесно.

Сам Вучић је, чини се, свестан опасности,будући да је у петак на Калмегдану пред вероватнозачуђеним француским премијером МануеломВалсом одржао један ватрен и прилици неприме-рен говор, где је помињао оне „који Србији нежеле добро”, да ће она „показати своју снагу,храброст и одлучност” онима „који су помислилида Србију могу да руше онако како они мисле икако им је пало на памет”. „Свима који покушава-ју да уруше мир и стабилност у земљи, који данаспозивају на отцепљење дела наших територија,који политиком, а не правом покушавају да изазо-ву дестабилизацију Србије, поручујем јасно инедвосмислено - Србија је слободна, једна, једи-на и недељива, стабилност Србије нећете срушитима колико се трудили”, рекао је Вучић, рекло би се,свестан шта може да очекује пошто је у среду Путинутелефоном рекао „да”.

То што његово понашање последњих дананекима изгледа параноично, а писање медија за којеважи да су под његовим утицајем и хистерично, незначи да му не раде о глави. Уосталом његови акту-елни избори сасвим су довољан мотив за његовопонашање. Ако се одрекне подршке Русије, којасве више личи на узми или остави, будућностСрбије биће одређена искључиво понашањемЗапада, а аисторични повратак Србије у монопо-ларни свет не би значио друго до даље, брже ибруталније комадање не само територије него и

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014. 17

Izlaz u povezivwu...

се задовољава само најужим, себичним, успеси-ма.

Узроци срозавања наше државе на нивоједне европске депоније нису лако објашњиви.Постоје две супротстављене доктрине: једнавиди само негативне спољне утицаје, а другакривицу пребацује искључиво на народ и његовенегативне особине. Само комбинацијом та двапогледа може се добити потпуна слика. Јаснучињеницу да у међународним односима одавноне постоји ништа што би личило на правду и да сесвака нација служи свим могућим средствима заостваривање искључиво својих циљева; не требадоживљавати као неки баук, заверу или разлог дасе од одбране својих интереса одустане. То јеједноставно тако. Неко моћан једноставно имаинтерес да поседује своју личну депонију, својизвор јефтине радне снаге и место одлагањавишкова, а ми сасвим легитимно не желимо дабудемо иста, што значи да се морамо супротста-вити. Како? „Мудро као и змије и безазлено каоголубови” и никако другачије.

Поред реалних и јаких спољних утицаја,за нас је сврсисходније позабавити се унутраш-њим узроцима. Најчешће се становници депони-је Србије оптужују да су лењи и да је њиховоднос према раду, као средству остваривањабољег живота, прилично лош. То је чиста лаж! Напримеру циганчића који по цео дан, без обзирана временске услове, сакупљају рецимо, старикартон, и превозе га својим бицикловима, може-мо закључити да лењост и недостатак воље зарадом, никако нису примарни проблем у њихо-вом животу. Проблем је непостојање система којиби тај тежак рад награђивао. Њихов лични недо-статак, за који опет они имају само један деокривице (други је, наравно на систему у којемживе), јесте дезорјентисаност и безидејност.Одрасли у друштву негативних вредности, безикаквог усмеравања и озбиљног образовања, ониједноставно не знају шта би друго радили осимбавили се сакупљањем секундарних сировина.

Други унутрашњи проблем јесте поменуталокална елита, којој управо такво стање одгова-ра и не само да не жели да га промени, већ свакивид бунта доживљава као напад на себе и строгокажњава.

Трећи и можда највећи од свих унутраш-њих узрока пропадња јесте пасивно ишчекивањемногих дезорјентисаних појединаца да побољ-шање стања дође из спољног света, као неки„деус екс махина” без много учешћа самих ста-новника депоније, што је велика заблуда. Башсмо видели да са те старне долазе управо нега-тивни утицаји, никако филантропска помоћ. Верада један пут „нема алтернативу”, и да притом непостији никакав критичан однос према свемунегативно што нас на њему чека је једноставностав зрео за колективну посету психијатру.(Наравно, није све што нам долази споља „црно”.На нама је да направимо селекцију онога штожелимо да утиче и онога што не желимо да има

утицаја на наше друштво, али је чињеница да сунегативне стране израженије, а позитивне нанивоу „козметике”.) У том троуглу: спољашнисвет, елита и сиротиња на депонији, у интересудва једина моћна фактора јесте да народ, трећичинилац, остане ту где јесте, и образовно и еко-номски.

Шта онда један гурач колица пуних ста-рих картона и зарђалих веш машинама можеурадити? Какав је избор пред њим? Друштво укојем живи даје му стари, једноставан избор:криминал или сиромаштво. Осећај одговорности,ако не према себи, онда бар према својој деци иосталим друговима, ојачан са дубоко сакриве-ним, али опет живим и утицајним духовним иморалним - људским наслеђем, даје му другачи-ји избор: борити се или нестати.

Прво нестајање јесте управо губитак тогдуховног пламена, а потом и заиста се физичкиугасити. Реч „борба” је прилично компликован,често злоупотребљаван и погрешно схваћенпојам. Постоји више фронтова, више нивоа суко-ба, па самим тим и више врсти борбе.Најосновнији је онај примарни осећај који насјош увек чини људским бићима, а своди се на јед-ноставно питање: „Да ли је ово исправно? Да лизаиста не заслужујем боље?” Онај ко одговори са:„Не! Мора бити боље од овога.” већ је извојеваопрву своју малу победу и прешао на следећиниво.

Револуција и директан сукоб са елитом испољашном Империјом су још далеко, али ни овомало не треба подцењивати. Нису нам још толи-ко променили свест да не знамо шта је исправно,а шта погрешно. Следећи корак је повезивање саистомишљеницима и стварање једне мреже свес-них и слободоумних људи. Уз труд и упорност,непрестани рад, како на унутрашњем, моралномисправљању себе, тако и на конкретним акцијамаширења и сведочења истине, у одређеном тре-нутку појавиће се довољан број појединацагладних правде па ће се и трула елита једномсменити.

Тек тада долази на ред пресипитивањеодноса са спољашним светом и дубока промена(реформа) система. Не може се ићи „преко реда”,пречицом, како то наш народ највише воли даради. Потребно је трајање једне мисли и идеје дасе она и оствари. Онај ко се јуче залагао за прав-ду и морал, а данас прави компромисе зарад вла-сти, прошао је једну „Фаустовску” дилему и про-дао душу Мефистофелу, из чистог нестрпљења и„ревности” која није била зачињена смирењем.Онај који истрајно ради и труди се, али уједно иосматра „знакове времена” дочекаће тренутак дазрно проклија и плод донесе и да се живот натренутној депонији промени. Три су нивоа сло-боде: слобода у нама самим - слобода од похле-пе и греха, затим слобода унутар народа одпокварене елите и корумпираних носилаца вла-сти, и тек на крају - слобода целог народа одстраних, директних или индиректних импери-јалних окупатора. Кренимо редом!

Marko KovaËeviÊ

16

VuËiÊev nesporazum sa Rusijom nije gas, veÊ...

RUSKO ORUÆJE I JUÆNI TOKСвом коначном расплету Србија се може одупи-

рати до пролећа. Не дуже

Хајде да видимо каква је природа балансаСрбије између два жестоко сукобљена, моћна парт-нера - САД/ЕУ и Русије, са друге стране? Ако балансзаиста постоји, он може да буде двојак. Један - назо-вимо га за ову прилику апсолутни - подразумеваматематичко позиционирање на средини, а то ћерећи да оно што дајете једнима обавезно дајете идругима; оно што другима не дате, не дате ни први-ма.

Други је релативни баланс, где своје пона-шање можете да ускладите са захтевима великихпартнера. Та врста баланса захтева да, ако вамједан партнер захтева прст, а други целу шаку,овом другом, рецимо, дајете прст, а мање захтев-ног настојите да задовољите ноктом. У једној ста-билној и статичној арени, ако таква уопште постоји,могућ је апсолутни баланс. У динамичној арени - аданашња је, најблаже речено, таква - Србијапокушава да задржи релативни баланс.

Ту, наравно, постоје два тешко решива про-блема. Први је тај што партнер који губи своју гло-балну моћ своје захтеве неумерено повећава, скра-ћујући време њиховог извршавања, док партнер којуту моћ повећава с разлогом од Србије захтева да тудинамику прати. Други проблем је у самој Србији.Наиме, она је у регионалним оквирима довољно зна-чајна земља да њеним партнерима није свеједно дали она и колико извршава њихове захтеве, али је уодносу на тај значај несразмерно слаба да се тимзахтевима одупре.

Ово је низ објективних околности - уз многосубјективних, о којима ће касније бити речи - којеСрбију гурају у смртно опасну ситуацију. НаимеСрбија је у специфичној врсти транзиције - од земљекоја је, балансирајући, моћне партнере чинила подј-еднако задовољним до земље која их чини подједна-ко незадовољним. Врло опасно!

На тај начин може се објаснити проблем којије ове недеље српски премијер Александар Вучићимао са Москвом. Колико пре само годину дана,пошто ништа није реализовано од договореног сасастанка Путина са српским првацима, Русија бизакључила да Срби још нису довољно у проблему иоставила би ствар да сазрева. После одбрањеногДонбаса, ствари су се промениле, и непуне тринедеље од Путиновог одласка постављено јепитање плаћања и смањења испоруке руског гаса,што није ни било међу првих пет питања руско-српских односа на састанцима у Београду 16.октобра. Колико знам, највише се радило о српскојпоруџбини наоружања из Русије, договореној уБеограду, поводом чега Срби нису урадили ништа.Зашто је оружје важно?

Два су суштинска разлога. Србија наоружанаса пар милијарди долара руске опреме, чак и даникад не изађе из српских магацина, вратиће учинакзападног разваљивања Србије годинама уназад.Речју, не постоји ниједан други потез између две

земље који у кратком року може да има толики учи-нак. Други разлог је тај што је „братство по оружју”данас вероватно једини потез који српско-рускусарадњу доводи у тачку са које нема повратка. Сведруго може да се врати уназад, све друго може да сеанулира.

Други важан део неспоразума измеђуРусије и Србије тиче се Јужног тока. Чини се да јеСрбија у тој ствари, кријући се иза политичкихпритисака из Брисела, суштински крила озбиљнепокушаје корупције од седам нула. То је Русимаизгледало као да неко прави будале од њих, на штасу, као и свака велика сила, посебно осетљиви.

Е, сад, уколико Вучић каже да је неспоразумизглађен, а нико га из Москве не демантује, за оче-кивати је да су договори о оружју и Јужном токупотврђени. Што се Руса тиче, прес служба Кремља усаопштењу о разговору није ни поменула гас, већ јешкрто бацила светло на суштину проблема: „Рускипредседник Владимир Путин размотрио је сапредседником Владе Србије АлександромВучићем ток реализације договора постигнутих уоквиру посете председника Русије Србији 16.октобра 2014. године”.

На потезу је поново Запад, веома узнеми-рен идејом о руском оружју у Србији. Да је то тако,упућује и чињениоца да су се најважнији западниамбасадори у Београду у четвртак срели са удар-ним песницама антивучићевске медијске кампа-ње. Дакле притисак ће се наставити, и биће још јачи.У Србији ће бити врло неизвесно.

Сам Вучић је, чини се, свестан опасности,будући да је у петак на Калмегдану пред вероватнозачуђеним француским премијером МануеломВалсом одржао један ватрен и прилици неприме-рен говор, где је помињао оне „који Србији нежеле добро”, да ће она „показати своју снагу,храброст и одлучност” онима „који су помислилида Србију могу да руше онако како они мисле икако им је пало на памет”. „Свима који покушава-ју да уруше мир и стабилност у земљи, који данаспозивају на отцепљење дела наших територија,који политиком, а не правом покушавају да изазо-ву дестабилизацију Србије, поручујем јасно инедвосмислено - Србија је слободна, једна, једи-на и недељива, стабилност Србије нећете срушитима колико се трудили”, рекао је Вучић, рекло би се,свестан шта може да очекује пошто је у среду Путинутелефоном рекао „да”.

То што његово понашање последњих дананекима изгледа параноично, а писање медија за којеважи да су под његовим утицајем и хистерично, незначи да му не раде о глави. Уосталом његови акту-елни избори сасвим су довољан мотив за његовопонашање. Ако се одрекне подршке Русије, којасве више личи на узми или остави, будућностСрбије биће одређена искључиво понашањемЗапада, а аисторични повратак Србије у монопо-ларни свет не би значио друго до даље, брже ибруталније комадање не само територије него и

Iskra 1. decembar 2014.

Rusko oruæje...

економије и друштва. Наставак игре на Русијуподразумевало би њено интензивирање и јак уда-рац са Западне стране.

Посебно отежавајућа околност јесте та штоСрбија нема конфигурисану политiчку сцену, накојој би Вучића који не може да издржи притисакмогла да наследи нека опозиција, спасавајући натај начин Србију. Вучићев пад у овим околностимане би подразумевао ту сигурну руку која би могла данастави са вођењем државе, што подразумева потпу-но урушавање целокупног политичког система идржаве.

Колико год имао заслуге за чишћење сценеод артиста и модела петооктобарске епохе - где су,додуше, изостали, њена пуна демистификација идисконтинуитет с њом - Вучић ће бити последњивладар тог доба. И то није нимало спорно. Он је тајкоји данас црпе последње економске, политичке иидеолошке ресурсе те епохе, доживевши неуспехда се приближи њеним страним и домаћим креато-рима и њени елитама, дубоко незадовољним нискимпљачкашким карактером данас почишћених изврши-лаца тог срамног историјског периода у Србији.

Оно што остаје питање гласи: хоће ли Вучићбити први владар постпетооктобарске епохе?Лидер који је у петак на Калемегдану био у стању даодржи онако ватрен патриотски говор сведочи отоме колико је свестан тога да је Србија смртноугрожена. Човек који одржи такав говор и настав-ља да делује у континуитету своје дотадашњеполитике не може бити свестан опасности које сусе надвиле, него их само користи да би хистери-зовао друштво, које би, по њему, требало да стра-хује више од онога што га чека од Вучићевихпотенцијалних наследника него онога што га чекаод Вучићевим мерама економског обезглављива-ња земље.

Ако данас говори о онима који хоће да срушеСрбију, судбинско питање за Вучића је следеће:мисли ли да је брани даљим сиромашењем грађа-на за рачун оних које данас оптужује за рушењеземље? Хоће ли је бранити са ММФ и Светскомбанком, заинтересованим само за Србију која ћеда враћа дугове по цену биолошког опстанка свогстановништва? Хоће ли је бранити са онима који суга поредили са Черчилом док се одрицао Косова иМетохије а који га пореде са најгорим диктаторимајер одбија да се одрекне Русије, последње подршкеиз света без које Србија не може да устане?

Или ће је бранити са онима који су све уве-ренији да Србију ваља бранити и од Вучића и одоних са којима он данас Србију брани? То је једи-но питање за њега, које му неће предуго стајати настолу: хоћеш ли сад да мобилишеш Србију, пошто сиАнтиСрбију мобилисао два пута - једном на својојстрани и други пут против себе?

Какав год одговор на то питање био, једно јеготово сигурно: свом коначном расплету Србија семоже одупирати до пролећа. Не дуже.

Standard, 7.11.2014. ЖЕЉКО ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

Nacionalni blok - DSS i DveriРАШКОВИЋ ИВИЋ: Сарадња ће се заснива-

ти на одлучном противљењу уласку Србије уНАТО и Европску унију, на одбрани УставаСрбије који је последња брана цепању Србије истварању Републике Косова на територији држа-ве Србије. Сарадња обухвата и залагање за еко-номски патриотизам и противљење продајиземље, ресурса који су национално добро истратешки важних предузећа као што су ЕПС,Телеком и Галеника

ОБРАДОВИЋ: Владајући режим Николић-Вучић-Дачић води Србију у демографску, еко-номску и националну пропаст, чему ће се новиопозициони блок снажно супроставити.Обједињавање патриотског снага је остваривањедугогодишње жеље великог броја бирача да дођедо сарадње. Друге странке се деле, а ДСС иДвери се укрупњавају и праве нову српску опози-цију, јер у Скупштини Србије нема опозиције

Национални блок су досад подржали:Коста Чавошки, Басара Арсић, Мило Ломпар, ЧаславКопривица, Јасмина Вујић, Љубомир Протић иМилош Ковић, Владимир Димитријевић, СлободанРељић, Жељко Цвијановић, Слободан Антонић иЂорђе Вукадиновић.

ЈЕЗГРО националног блока чинићеДемократска странка Србије, Покрет Двери иистакнути интелектуалци, речено је на заједнич-кој конференцији у седишту ДСС на којој су гово-рили др Санда Рашковић Ивић и Бошко Обрадовић,којој је присуствовао велики број новинара.

Председница ДСС рекла је да је саПокретом Двери постигнута сагласност око кључ-них питања. Она је нагласила да се ДСС и Дверизалажу за ближу политичку и економску сарадњу саРуском Федерацијом, јер клатно Србије које јекренуло ка Западу треба вратити ка Истоку.

„Незадовољни смо понашањем српске вла-сти, јер још није потписан уговор о почеткуизградње Јужног тока и споразум о екстерито-ријалности базе у Нишу. Ми сматрамо да јеКосово Србија, а да је Крим Русија. Маске су уукрајинској кризи пале и западне силе које сукршиле међународно право на примеру Србијесада су највећи заговорници поштовања терито-ријалног интегритета Украјине”, закључила јеРашковић Ивић.

Бошко Обрадовић, члан Старешинства Две-ри исказао је задовољство што се данас објављујевест о почетку стварања националног блока и под-сетио да се Двери залажу за његово формирањеод када је режим СНС потписао Бриселски спо-разум.

Говорећи о Руској Федерацији, Обрадовићје рекао да је за национални блок „Крим Русија изатражио од власти да „призна Русију у њенимуставним границама.”

Одговарајући на питање новинара о могућојсарадњи са Српском радикалном странком,Рашковић Ивић је истакла да према томе има одре-ђене резерве, пре свега због неких изјава ВојиславаШешеља, али да веома поштује његову борбу у Хагу.

Обрадовић је на исто питање одговорио даје за Двери најважнији однос према штетном режи-му и да му се чини да неки новинари хоће да посва-ђају странке националне опозиције. (FAKTI,18.11.2014)

1518 Iskra 1. decembar 2014.

Трагедија депоније

Izlaz u povezivawu istomisleÊih qudi, kojihoÊe da ispravqaju sebe i svedoËe istinu

До скора, већина поносних Срба би сежестоко увредила ако би им неко рекао да јењихова домовина заправо обична колонија, илида ће то врло брзо постати. Све очигледније непостојање, или бар не фукнционисање, свих онихинституција и система који, у основним социо-лошким дефиницијама, одређују једну само-сталну и суверену државу, свиђало се то некомеили не, једноставно потврђује ову грозну изјаву.На жалост, бити нечија колонија није уоште нај-горе што једну земљу може задесити, нити је тосамо дно на њеној спирали пропадања. Ономе коотворено и храбро осмотри ситуацију у којој сеналазимо, намеће се мисао да више чак нисмосамо колонија, већ да постајемо једна великадепонија, место за одлагање свега онога штосветској олигархији једноставно не треба и чегажеле да се на најјефтинији начин реше.

Најочигледнији и најсликовитији примерјесте бесомучно нагомилавање ислужених стра-них аутомобила на домаћим ауто-плацевима ионо чини добар мотив за даљу анализу.Замислимо се над тим тонама гвожђа и видећемонашу привредну, друштвену и политичку ствар-ност. Дошли смо у ситуацију да сањамо о онимстварима које су спољашњем свету, не свакодне-вица, већ вишак и ђубре.

Уз поменуте аутомобиле, као нуспојавуопадања стандарда становништва имамо инеконтролисани увоз полуисправног меса и мес-них прерађевина, нижу класу хемијских и козме-тичких прозвода пласираних под окриљем свет-ских брендова, техничке апарате који су у разви-јеним земљама већ застарели, трећеразреднебанке (ни једна банка са листе 50 светских најја-чих банака не послује у Србији), разне рецикли-ране политичаре који су послати у Србију „показни” да преносе наређења и подучавају наснормама (пренебрагавајући наше довољно старокултурно, државно и правно наслеђе), полити-канте подржане од страних амбасада које бисваки човек у слободоумном свету сматрао кри-миналцима, нама се намећу као „одлични држав-ници”. Дуго већ гледамо фарсу у којој приучениправници и судије упорно суде нашим првацима,слушамо систематско изазивање осећаја кривицеи мање вредности целом нашем народу... низ јеприлично дугачак, а завршава се заиста са, штојавним, што тајним одлагањем разних врстаотпада, од биолошког све до „депоновања”радиоактивног Уранијума за време НАТО бом-бардовања.

Свима је познато како изгледају депонијеу близини наших већих градова па би занимљивобило направити мали мисаони оглед упознавањаживота људи који тамо обитавају. Заједнице,формиране око депоније имају своје друштвено

уређење, неписане законе и устаљен начин функ-ционисања. Оне подсећају на племенске зај-еднице друштава које модеран човек назива„неразвијеним”. Најчешће занимање је сакупља-ње секундарних сировина или неки тежак физич-ки посао; разни облици криминала, посебно сит-није пљачке и проституција представљају, такођезначајан извор прихода.

Кључна ствар за живот сваког човека јепозиција у унутрашњој хијерархији те локалнезаједнице која је формирана искључиво по прин-ципу права јачег, како појединаца, тако и целихпородица. Слично првобитним људским заједни-цама где су најјачи, најспособнији отимали већидео плена (хране, колибе, жене...) и на депонија-ма функционише друштво у којем не постојеписани закони нити било какво правосуђе, већсамо најсуровији облик борбе за преживљавањекоја искључује обзире и морал. Развијеност јед-ног друштва мери се правичношћу и спровођње-њем њених закона. На депонијама, закони држа-ве не представљају ништа, а онај живи закон којисе де факто поштује, далеко је од правичног.(Исто као и у Републици Србији.)

Константна егзистенцијална неизвесности трпљење неправде створили су један наопаксистем вредности у којем су тренутна забава иигра важније од дугог стицања и штедње; сна-лажљивост је испред учености, бити гласан јеважније него бити у праву, а таленат за цењкањеје изнад вештине стварања производа. Протокинформација је такође неформалан „од уста доуста”; ограничен страхом, пошто се због погреш-не речи може настрадати, и будно је мотрен иконтролисан од локалних вођа. Друштво у којемсе „живи брзо и умире млад” почива на не посто-јању реда и правде и на свеприсутној суровостикоја је изнедрила једну негативну елиту.

Управо та локална елита, релативномоћна и богата, је једини посредник између,условно речено „нормалног” света и становникадепоније. Они су ти који тргују плодовима радацеле заједнице и који у име свих преговарају саразним представницима власти, било комунал-ним, полицијским или социјалним службеници-ма. За њу се гласно навија, њој се диви каобожанству, ње се боји.

И поред свега наведеног, највећи про-блем за становнике депоније јесте њихова унут-рашња помиреност да они јесу мање вредниљуди, да не заслужују живот у неком другом делуграда и да заправо ни не покушавају да нештопромене, осим да се за коју степеницу попну натој њиховој унутрашњој хијерархији, што сесматра врхунски успехом и крајњим дометом.Народ је навикао да размишља о „ситном ћару”,једино о свом личном и тренутном интересу и да

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Druπtveni pad...

ћане криминализације друштва. Слабији ћезавлачити руку у ђубриште, а они јачи ће језавлачити у туђи џеп. Ради задовољења основнихживотних потреба, људи се неће враћати угаше-ним огњиштима и запарложеним њивама, већ ћеспас потражити у лакој заради од препродајенаркотика, проституцији или провалним крађа-ма.

Следећи ефекат смањене куповне моћистановништва вратиће се држави као бумеранг.Недостатак новца за основне животне намирницеучиниће да народ почне куповати што је могућејефтинију робу. А таква се може наћи на црномтржишту или на рафовима са генетски модифи-кованом храном. Куповином на бувљим пијацамаизбегавате плаћање пореза. Ако не плаћатепорез, не можете ни очекивати да у државномбуџету буде било каквог новца. Тако је државаовом уштедом заправо почела смањивати приливновца од пореза у буџет. Са друге стране, народће временом почети да побољева од сумњивихракија, лошег дувана, сокова справљених у бој-леру или производа који су „на акцији” јер им јеистекао рок употребе.

Шта још може да се догоди? Може седогодити да услед овако ниских плата у здрав-ству, судству, просвети, култури, полицији, вој-сци, државној управи, остану само најгори кад-рови. Сви који имају знање и стручност искори-стиће прву прилику и запослити се на боље пла-ћеним радним местима у приватном сектору илиу иностранству. На овај начин држава ће изгуби-ти на квалитету када у њеним редовима останукорумпиране судије и полицајци, полупијанипрофесори и хирурзи са дипломама ветеринар-ског факултета.

А онда једном када дотакнемо дно,постоје само два могућа излаза. Један је напуш-тање реалности, а други је кретање у супротномправцу од правца пропадања. С једне стране,можемо потонути у дрогу, алкохол, криминал иапатију. Са друге стране, можемо преузетиуправљање сопственом државом и сопственимживотима. Примери народног преузимања ства-ри у сопствене руке нису непознати. Многи поли-тичари плаше се народног гнева и његове осветеза упропашћене животе и уништену државу. Оваенергија народа, ако се правилно управља њоме,може створити нову државу и нови поредак. Бунапротив дахија није имала само националникарактер, већ и свој економски циљ. Такође, нијебила ни само побуна из социјално-економскихвећ и из народно-слободарских разлога.

Јаловост левичарског „антикапитализма”

Народна слобода не подразумева самопоседовање сопствене државе и њену формалнусувереност, већ и слободно располагање соп-ственим ресурсима. Народна слобода и друшт-вена правда нити су биле нити могу бити раздво-јене, осим у схватању комунистичке и сродних

идеологија, које вештачки раздвајају те две ства-ри, па се тако баве само економским питањем.Зато њихова борба не постиже било какве пози-тивне резултате по питању борбе за економскипросперитет народа, утолико више што овеидеологије народ не третирају као органскуцелину већ као арену у којој се боре непомирљи-во завађене класе. Органска мисао, с друге стра-не, штитећи све сталеже као носиоце стваралач-ке снаге народа, брине о благостању читавогнарода. Зато ће и актуелни капиталистички вла-дари увек стимулисати и индиректно подржатипостојање левичарске анти-органске опозиције,јер она није ништа друго до средство за расипа-ње народне енергије, те је као таква део система.

А и када левичари улазе у отворену сарад-њу са капиталистичким властодршцима, они нисуни вољни нити способни да пруже благостањеникоме другом осим најужем кругу своје котери-је и својим финансијерима, као што је уосталом иправило са политичким партијама, јер партија јеинтересна група чији је циљ освајање власти.Тако смо имали пример да је жестоки левичарАлександар Вулин управо постао тај који каоминистар укида социјалну помоћ и уводи робо-власнички закон о раду. Политичке партије, каошто видимо, држе монопол и на власт и на опо-зицију. Постоји ли сада партијска опозиција уСрбији? Да ли бисте могли да замислите да васна демонстрације мотивисане привредном кри-зом, а против ове власти, позову Драган Ђилас,Млађан Динкић, Борис Тадић, Јошка Броз, ВеснаПешић, Вук Драшковић? Најмање што бистезахтевали од некога ко би водио ову народнуборбу, јесте да не припада политичкој партији,нарочито не антисрпској. Јер најмање што бистемогли да очекујете од неког новог поретка јестенестанак било каквих политичких система у кометакве паразитске организације могу да делују.

Нужност конструктивног народног бунтакао претпоставке препорода

Нови народни бунт, налик Буни противдахија, поново је потребан овом народу. Ни пар-тијски политичари ни њихове реформе не могунам вратити национално достојанство, право нарад и зараду. Оно чега се многи и плаше јестечињеница да народ у суштини не жели да се сна-лази по бувљим пијацама, купујући и препрода-јући кријумчарену робу, већ жели ред и рад, уре-ђену и стабилну државу. А из ове народне жељерађа се нови поредак. Све смо ближи часу кадћемо као народ морати да одлучимо: хоћемо лидомаћински поредак или криминализацијудруштва до нивоа на коме деца почињу да оти-мају патике једна другима. Јесмо ли овце којимасамо треба дати мало траве или смо људи којижеле да слободно живе и раде у сопственојдржави? Морамо одлучити јесу ли наши стариузалуд давали животе за ослобођење од турскогјарма. Јесу ли се зато чували турчења, да бисмоми данас били слободни да живимо од свог радаили да и даље служимо неким новим султанима идахијама?

Ј. Алексић

1914

Putinov istorijski govor na Valdajskom forumu

NAJBOQI NACIONALIZAM JE ONAJ ZADOBROBIT NARODA

ОВЕ године Русија је већ десети путобележила државни празник - Дан народногјединства.

Тај празник јe сада потпун, смислен иживи пуним животом. У почеку је доживљавансамо као још један хир власти: ма, нека га, некабуде, ако га већ неко толико прижељкује.Дакле: као страно и сувишно ткиво унутар рус-ког националног бића, поготово што тога данасваке године марширају националисти.

Наравно да се неки национализми међу-собно не трпе. О томе је на последњемВалдајском форуму говорио ВладимирПутин:

„Највећи националиста у Русији сам ја.Најбољи национализам је онај при ком сепотези у политици повлаче за добробитнарода”. А грађани Русије нису само Руси. Иније битно ко је први рекао: „Загреби Руса инаћи ћеш Татарина”. Али, да ли само Татарина?

Зато нека националисти марширају поЉублину, а на Црвеном тргу нека буде правидржавни празник. Много тога је за протеклихгодину дана написано о свему шта се догађалои шта се догађа. На Дан народног јединствапотребно је издвојити основне промене који супостале компоненте празника 2014. године.

Пре свега, Запад постепено, опрезно инесигурно почиње да схвата да се дебелопрерачунао. Не ради са само о територијалнимпретензијама, на пример према Украјини, не!Тих глупости смо се наслушали, иако нашаопозиција из дана у дан наставља са оптуж-бама на рачун државе због амбиција које супогубне за империјалну будућност.

Русија је за то исувише велика. Она јеједноставно правни наследник СССР. Тозначи да она одговара и треба да одговара засве бивше совјетске републике које су садасуверене државе. Да одговара не само за рачу-не, уговоре и заједничке пројекте.

Она је одговорна и треба да одговараза безбедност, за заједничку стратегију раз-воја сваке од бивших република СовјетскеРусије. Совјетске, али ипак Русије!

Постсовјетски простор - то није самозона стратешког интереса Русије, већ стра-тешки простор руске одговорности за све исвакога на огромној постсовјетској терито-

рији. Русија ће заједно са другим републикамаодлучивати у ком правцу и на који начин ћеразвијати не само билатерално партнерство,већ и цивилизацијски организам који је обли-вен заједничком крвљу.

Све док Европа и САД не постану свеснеове руске одговорности за читав постсовјет-ски простор, не може бити ни говора о билокаквом узајамном поверењу!

После формалног завршетка хладнограта, Русија је на територији СССР изашлакао победник - она је безусловни лидер раз-воја свих и свега у будућности. Још једнапромена у руској атмосфери: током неколикопоследњих месеци променила се представа о„путинској већини”, о том истом народномјединству чак и у главама опозиционог блока.

Коначно постајемо свесни да јеВладимир Путин нешто озбиљно и на дугестазе, ма колико се од тога неки кривили. А„путинизам” је посебан феномен неразумљивЗападу, већ само нама, овде и сада. А ви тамоод злобе и зависти лупајте главом о зид. Нашенародно јединство није плод „испирања моз-гова” и зомбирања преко тв-кутија и државнепропаганде.

Нешто су престали да климају главомгледајући телевизор, и на сопствено запре-пашћење, макар и скривено, први пут виде иупознају се са руским народом, онаквим какавје он био вековима и какав ће бити. Први путвиде вечиту загонетку - Русију, велику ибајковиту земљу.

Слану, али и горко-кисело-слатку.Изворску и гиздаву.

Необухватну под бескрајним небесимапрободеним златним куполама.

А ми - ма како нас са презиром назива-ли: родољуби и државотворци, па и да смо, каконам приписују, сви исто и лоше обучени - мисмо у души своји. Избрисани су ломови издеведесетих година, ми тек сада проналазимосмисао сопственог постојања. И то у новимтрадицијама и са новим празницима.

Нека оде оно што мора да оде, а ми ћемовластитим рукама изградити нову Русију, беззаборава и без губитака.

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Najboqi nacionalizam...

Отуда и страх и мржња креативнихрусофоба. Пред њима је права Русија за којуне могу ништа да кажу, од које им чак и дахзастаје. Зато се током читаве године само ичују једне те исте речи, само отрцане фразе игробна тишина.

Дошао је крај смутњи и смутљивцима,чујете ли?! Ово је за њих крај. Тако некако.

Кунем вам се да сам током више годинапостојања овог празника, тек сада од прија-теља и познаника само слушао: „Срећан праз-ник!”. Топло. Искрено. И од срца. Ни најмањеироније или јефтиног сарказма. То су реткиисторијски тренуци када се баш тако у једномтренутку времена и простора преплиће једин-ство душе и срца.

Русијо, дуго си несхваћена лутала и урушилачким годинама патила и на крају лага-но и мирно, али чврсто крочила у нови свет. Усвет који још увек није све разумео.

Ако пожели - научиће, ако неће -научићемо га.

Тај свет одбија да учи? Натераћемо гада научи. Гледаће, одушевљаваће се, ужасава-ће се, али ће стајати и слушати не само речиРусије, већ и њено ћутање које је веомаскупо. Мораће. Дуго се није знао датум „рође-ња” нове Русије. Да ли је то било 1991. или1993. година?

А сада је све толико јасно и једно-ставно. Око тога чак нема ни трачка сумње.

А ужасно и замислити да је огромназемља четврт века - после онакве катастрофе- покушавала да живи туђ живот, туђе судбине,туђе интересе, туђе савете и рецепте. Све докније одмахнула руком и открила себе светуонаквом каква је била, каква јесте и каква ћебити.

Истрајала је и вратила се.

Вратила се и више нема намеру да билогде одлази. Зато што је ми више никоме неће-мо дати.

Па, здраво Русијо!

Говорим ово небесима, земљи, рекама,језерима и најважније - људима који су овдеи сада. И онима који су били и који ће бити.Здраво, мајчице Русијо, твој до неба захвал-ни несабрани син ти се до земља клања.

Standard, 8.11.2014. Сергеј РОГАНОВ, филозофПревео: Горан ШИМПРАГ

Путин: Дошло је време да сеотарасимо зависности од долара

Дошло је време да се постепено отараси-

мо зависности од долара, те пређемо на обрачу-не у националним валутама, нарочито у светлупотписаних с Кином уговора у вредности вишестотина милијарди долара.

Русија и Кина су усмерене на ширу упо-требу рубље и јуана у узајамним обрачунима, -изјавио је председник Русије Владимир Путинтоком недавног самита АПЕС у Пекингу. Рускилидер је подсетио да се погодбе за рубље и јуаневећ остварују.

Обрачуни у националним валутама суперспективни правац наше сарадње. Он ће омо-гућити ширење билатералне трговине и пружитибитан утицај на светска тржишта - и финансијска,и енергетска. Данас разматрамо варијанту ула-жења кинеских партнера у једну од крупних екс-трактивних руских компанија.

Реч је о преузимању од стране Кинескенационалне нафтогасне корпорације 10% уделау Ванкорском налазишту. Тај нафтогасни кластерна северу Сибира обухвата 4 крупна налазишта,чије се укупне залихе процењују од 500 млн тонанафте и гасног кондензата, а поред тога и 182млрд кубика гаса. Планира се годишње вађењеод 50 млн тона до 2020. године. Према процена-ма стручњака Кинеске националне нафтогаснекорпорације, 10% Ванкора ће коштати отприлике1,5 млрд долара, изгледа да ће се то платити ујуанима.

Према процени Путина, прелаз Русије иКине на опширне обрачуне у националним валу-тама објективно ће водити смањењу утицаја аме-ричког долара, што није лоше за светску еконо-мију, уверен је потпредседник Руског савезаиндустријалаца и предузиматеља АлександарМуричев.

Дошло је време да се постепено отараси-мо зависности од долара, те пређемо на обрачу-не у националним валутама, нарочито у светлупотписаних с Кином уговора у вредности вишестотина млрд долара. Дистанцирајући се оддолара, дајемо неки знак светском финансијскомтржишту да су наше валуте спремне да пружедолару достојну конкуренцију.

Према мишљењу шефа ВТБ АндрејаКостина, ради закључивања погодаба у нацио-налним валутама Русија и Кина имају све основе,те су већ блиски прелазу на такав систем. У везиса тиме подсећамо да се већ у току неколикогодина на Московској и Шангајској берзама одр-жавају трговине у пару рубља-јуан. Експертипрогнозирају даљи раст обима трговине у кине-ским јуанима на ММВБ све до 1,3-2 млрд јуана утоку наредних 6 месеци. (Глас Русије,18.11.2014)

1320

ДРУШТВЕНИ ПАД И ПРЕПОРОД НАРОДАJalove `reforme` i `πtedwa` na grbaËi naroda -

povod za πtrajkove i bunt Буна против дахија није имала само

национални карактер, већ и свој економски циљ.Такође, није била ни само побуна из социјалних,већ и из слободарских разлога. Народна слободаи социјална правда нити су биле, нити могу битираздвојене. Схваћене тако у синтези, штите свесталеже као носиоце стваралачке снаге народа, ибрину о његовом благостању. Партијски поли-тичари и њихове реформе не могу нам вратитидостојанство, право на рад и зараду. Зато јенародни устанак, налик Буни против дахија,поново потребан српском народу.

Актуелни штрајкови и обуставе рада, уче-стала малтретирања радника од стране бахатихстраних капиталиста, појачани напади шиптар-ских терориста на српски народ на Косову иМетохији, тмурни су облаци који ових дана мрачесрпско небо, жедно сунца правде и слободе.Суморно стање ствари додатно је зачињеноновим тзв. ребалансом буџета, којим је пљачкаш-ка власт додатно смањила плате и пензије преддолазак у Србију белосветских хохштаплераокупљених у тзв. Трилатералној комисији каоорганизацији чија је сврха планирање и органи-зовање додатне разградње националних државаи социјалног обесправљивања људи. Јасно је да јетренутна економска ситуација у Србији већ ката-строфална, а може бити још и гора. Економскереформе које спроводи антисрпска власт имајууправо супротан ефекат од оног који обманутидео народа очекује. Стога се политичари на вла-сти више ни не труде да нас убеде у супротно већнароду отворено говоре о доласку тешких годи-на за Србију, после којих ће наводно доћи бољидани.

Дијагноза стања у данашњој Србији

Закони физике важе и у економији: ни изчега се не може створити нешто. Што значи да сенаш државни буџет не може напунити штедњомкоју предлаже премијер Србије. То што не тро-шимо новац, не значи да ћемо га створити. Ако урезервоару имате 10 литара нафте, вожња низ-брдо на леру неће напунити резервоар, већ ћесамо продужити вожњу. Тако ће и штедња удржавном буџету само продужити агонију држа-ве и опстанак људи на власти. Ако би новцанестало за пола године, могло би нестати ињихове власти, тако да су мере штедње, односно„вожња са угашеним мотором низбрдо”, изњихове перспективе заиста неопходне.

Осим опстанка овдашњих политичара навласти, овакве мере штедње могу изазвати и низдругих штетних последица. Ако нам је за нор-мално функционисање државе неопходан новац,онда циљ реформи треба да буде пуњење буџета

уместо трошења онога што већ постоји. Чак и кадби сваки динар био потрошен на најбољи могућиначин, то неће напунити државну касу. Као што исвако од нас зна, новац се може добити на неко-лико начина: позајмицом, продајом имовине,поклоном или зарадом. Позајмица није решење,јер се мора враћати. Продаја имовине представ-ља губитак исте а не њено стицање. Поклон се неможе више измолити ни од кога, а за поштен ради зараду у данашњој Србији има све мање усло-ва. Уместо корумпираног система и компликова-них административнх процедура, држава би дареформише наш кућни буџет - да нас убеди дами сами морамо надокнадити све губитке ове исвих претходних неспособних и корумпиранихвласти.

Уместо да уведе ред и рад, држава уводимере које изазивају штедњу и развлачење пре-осталог новца уз све већи хаос у економији ипривреди. Да новца у буџету нема, то народ и самзна. Да су потрошени и исцрпљени сви ресурси, ито нам је познато. Најгоре што нас може задеси-ти јесте да народ поново поверује политичаримакоји јесу или су до јуче били на власти. Јер ако јенеко у стању да се одрекне дела државне терито-рије, ако је неко у стању да понижава сопственинарод и предност у Србији даје свима а на штетуматичног српског народа - како му онда поверо-вати да ће ове погрешне привредне реформеизвести како треба, а не на штету државе идруштва? Како да човек буде сигуран да новацод наших плата и пензија неће завршити на рачу-нима странака и политичара?

Перспектива најављених „реформи”

Ево и до чега ће нас довести нове владинемере за „спас и препород” Србије. Једна од могу-ћих намена новца кога иначе нема, како се тврди,јесте кредитирање привреде. Прво што било којипроизвођач роба или услуга жели да сазна отржишту на које улази, јесте куповна моћ станов-ништва. Шта мислите, какву ће слику произвођачстећи о земљи у којој се плате и пензије смањујуза 10%? Једино што може да закључи јесте да ћена том тржишту тешко наћи купца за било шта,осим хлеба, лекова и погребне опреме. Смањењекуповне моћи становништва аутоматски доводи идо смањења свих производних активности у свимгранама привреде. Мања предузећа се гасе, авелика смањују производњу или је премештају уземље са већом куповном моћи. То за последицуима повећање броја незапослених, а самим тим ијош слабију куповну моћ становништва.

Познато је да са порастом броја незапос-лених, расте и стопа криминала. Глад у комбина-цији са немањем посла и зараде доводи до пове-

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

OdluËuje se...

— Агресија је окончана Резолуцијом СБ УН1244 којом су дате гаранције суверенитета и тери-торијалног интегритета земље, са Косовом иМетохијом као аутономијом унутар Србије. Убрзанаи систематска ревизија Дејтона и Резолуције СБ1244 почиње од доласка на власт прозападне„демократске” власти октобра 2000. До тада супостојали прагови заштите Устава и националногдостојанства.

А данас?

— Немам утисак да је јасно где су црвенелиније одбране националних и државних интереса.Док маштамо о „једином путу”, паукова мрежауцена озбиљно угрожава слободу Србије. Да ли једанас већи утицај институција уставног системанего раније? Јесу ли медији данас слободнији? Частизузецима. Један диктат ЕУ и САД прихваћен је уБриселу, а нама је представљен као споразум.

И у ваше време је било попуштања предстранцима.

— Било је претњи, уцена и попуштања. Алиникад није било одрицања од суверенитета и тери-торијалног интегритета, од Резолуције СБ 1244, одУстава. СРЈ није прихватила статус протектората.Ево, питам се да ли је после скандала са дроном наутакмици са Албанијом добровољно прихваћенапосета албанског премијера Раме и експресносаопштен датум? Или је неко вршио притисак?Посету је требало одложити на неодређеновреме. Овако је одложена накратко како би сеСрбија двоструко понизила. Али, Србију нијепонизила Тирана или премијер Рама, негоБерлин и Вашингтон.

Ви сте члан СПС, која је и данас једна одвладајућих странака и убеђени сте левичар. Какосте задовољни деловањем левице?

— Чини ми се да је левица угушена од стра-не крупног капитала. Сви би у власт по сваку цену.Када се једном нађу тамо губе се све разлике. Леваопција је у кризи у целој Европи, у Србији поготово.Чујем пре неколико дана лидера левице који кажеда је ово време кризе и да није време за левичарскеидеје. Други рече да су времена таква да се невреди борити за друштво социјалне правде. Трећије уверен да би чланство у НАТО било добро заСрбију! Криза, падање животног стандарда, растсиромаштва... Просто звони потреба за левицом,али та звона као да нико не чује. Сме ли се у имелевице служити интересима најкрупнијег капи-тала? Сиротиња је у Србији остала без свог адвока-та у систему власти. Извршена је мутација левице,с друге стране разорен је синдикални покрет.Остали су само интереси крупног капитала. Идејесу одбачене или заборављене, доминира борба завласт. Жртвују се идеје и идеали, а као квалитетдоминира прагматизам који је постао универзалнаидеологија. А он се своди на учешће у власти.

Странке и њихови лидери имају много већукорист од прагматизма него од идеала...

— Имају и странци. Нарочито велике мул-тинационалне компаније које се боре за српскотржиште и доминацију над ресурсима Србије. Илевица и десница и центар - сви су у службиинтереса мултинационалног корпорацијскогкапитала. То, можда, није тако видљиво. Али,погледајте како су демократију оперисали одјавних расправа, од демократских форми изра-жавања воље народа као што је референдум.Демократија је сведена на рутину, изборе, напроцедуру. Све се договара у уским круговима ипотом провлачи кроз „демократске процедуре”.

Ништа другачије није било ни када сте вибили министар. И тада су се одлуке доносиле ууским круговима...

— Ниједно време није савршено. Реч је самоо томе колика су одступања од демократије, прин-ципа, морала... Нама страни амбасадори нисумогли преко медија да поручују шта да радимо.Зар неко мисли да парада униформисаних људи уНовом Пазару нема никакве везе са групом пријате-ља Санџака коју чине страни амбасадори. Наравнода има. Ко је икада рекао - господо, јесте ли виакредитовани овде да будете пријатељи поједи-ним регионима или сте пријатељи Србији каосувереној, независној државе. Сутра ће тако фор-мирати групу пријатеља за Војводину, па за источнуСрбију...

Које су активности Београдског форума засвет равноправних који сте основали пре 15 годи-на?

— Боримо се за идеје мира и равноправно-сти. Иадајемо књиге и досад смо објавили 150наслова. Последња је „Србија у великом рату 1914-1918”, коју смо штампали на српском, руском, енг-леском и немачком језику. Промовисали смо је уАустралији, а следе промоције у Немачкој,Аустрији, Русији... Држимо конференције на раз-личите теме. Сами се издржавамо. Немамо странедонаторе, а ни од наше владе не добијамоникакву помоћ.

Ви се залажете за војну неутралност, противсте уласка у НАТО у ком су набогатије и најзначај-није државе света.

— Неутралност из скупштинске декларацијетреба пренети у Устав. Неутралност треба најпре дапоштује сама Србија и да се не оптерећује тиме дали ће јој то неко признати или не. Неутралност незначи седење на две или три столице, већ самона једној - српској. А она је ту где је, ни на Истоку,ни на Западу, већ у Београду. Није чланство уосвајачком савезу начин да и Србија постанеразвијена и богата. Нема никаквог разлога даСрбија буде сиромашна иако је изван НАТО. Самооранице у Поморављу, Војводини, Мачви да неотуђујемо, да их обрађујемо како треба, и Србија ћебити пребогата. А тек хидро и термо потенцијал,саобраћај, комуникације... Да ли нам за то требаНАТО?

Вечерње новости, 9.11.2014. Љиљанa Бегенишић(Podvukla - Iskra)

2112

Premijer Orban: Sankcije Rusiji πtete maarskoj ekonomiji...

САД УВОДЕ САНКЦИЈЕ МАђАРСКoj„Рат санкцијама” који су против Русије

повеле САД и ЕУ, многе наводи на размишљањедо чега ће довести таква политика. Колапс којије још једном запљуснуо светско тржиште, све-дочи о новом замајцу економске кризе.Европска централна банка (ЕЦБ) није успела дапронађе допунске финансијске стимулансе заизлазак европске економије из кризе. ЕЦБ тако-ђе није у стању да успешно подржи економијуеврозоне путем увођења ванредних мера, збогпротивљења Немачке, признају извори изБрисела. „Инвеститори су заиста забринути ста-њем у Европи и погоршањем економских пока-затеља које уочавамо” - констатује Волтер Тод,финансијски стручњак америчке компанијеGreenwood Capital Associates LLC.

ММФ је погоршао прогнозе за светскуекономију, а руководиоци Федералног резерв-ног система САД признали су да се то моженегативно одразити на темпо раста бруто-националног производа. „Економски раст усвету је и даље разочаравајући, уз то су сачува-ни и геополитички ризици и страховања саширењем Еболе” - сумира резултате ТимШредерс, менаџер компаније Pengana CapitalLtd. у Мелбурну.

И у таквој позадини Вашингтон и Бриселтраже од европских земаља да одустану одмногих угодних пројеката са Русијом. Треба лисе чудити порасту противљења сличним захте-вима?

„Мађарски премијер Виктор Орбан -пише Џексон Дил, познати политиколог уThe Washington Post - изјавио је да је примерделовања Путина у Русији достојан подршке.Премијер Словачке Роберт Фицо упоредио јемогуће размештање војске НАТО пакта у сво-јој земљи са „совјетским упадом 1968. годи-не”, а исто то су изјавиле и власти у Чешкој.Ове земље су се такође успротивиле антиру-ским санкцијама”. И то су све земље-чланицеНАТО пакта, са зебњом констатује аутор текста,додајући да се још јаче проруске позицијеосећају у Србији која представља кандидата зачланство у ЕУ. Џексон Дил чак допушта могућ-ност да су се „многе земље-чланице НАТОпакта почеле тихо приклањати на страну Мо-скве”.

У ствари су Европљани присиљени данаправе избор за који нису спремни и који бижелели избећи.

Одлука САД да уведу санкције против

низа мађарских политичара, привредника ипредставника пореских органа, изазвало јешок у Будимпешти. До сада се на тако нештоније усуђивала чак ни Европска комисија, којаје више пута оптуживала Виктора Орбана закршење захтева и стандарда ЕУ. Међутим, нетреба се исувише чудити. У питању је судбинанајзначајнијег пројекта од времена окончањаХладног рата, па се путем санкција и другихмера притиска покушавају животно важниинтереси Русије потчинити интересимаЗапада. У том пројекту Мађарска се показалакао „најслабија карика” у редовима ЕУ.

У овом тренутку у лагеру ЕУ државаМађарска је предводник незадовољнихантируском политиком Брисела иВашингтона. Ових дана је Петер Сијарто, шефмађарског МИП-а, изјавио да су санкције којесу уведене Москви „неефикасне” и да нисудовеле до деескалације кризе у Украјини.„Истовремено, страда економија ЕУ, а највишесу погођене земље централне Европе” -под-вукао је П. Сијарто. Према његовим речима,привреда Мађарске због санкција премаМоскви свакодневно губи око 50 милионафоринти (око 206 хиљада долара). „Русија јепо величини наш трећи трговачки партнер и мисмо, на жалост, у овој години изгубили 12%извоза у Русију и ЗНД” - посведочио је мађарскиминистар.

Чешка и Словачка као суседи Мађарске урегиону, аналогно оцењују санкције. На њихо-ву страну се приклањају и „староседеоци” ЕУкоји су озбиљно оштећени „ратом санкција-ма”, посебно Финска.

Све ово поткопава пропагандну верзијуо „јединству” Европе која се наводно сјединилапод антируским паролама. Упркос намерамапредседника САД Барака Обаме, санкцијепрема Русији нису успеле. Штавише, све изоло-ваније изгледају САД. А незадовољство показу-ју земље централне и источне Европе, које суувек сматране као спроводнице америчких гео-политичких интереса. Као што исправно тума-чи The Washington Post, „председник САДБарак Обама није приметио како су „русофо-би” у источној Европи смењени политичкимделатницима који нису спремни да жртвујусвоје економске интересе са Русијом, радициљева НАТО пакта”... Наравно, Бела кућа нијемогла да изјави да забраном уласка у САД број-ним мађарским држављанима жели да казниБудимпешту због спољнополитичке тврдогла

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

АПЕЛ - Зауставимо даљепропадање Србије!

Свесни ситуације у којој се земља налази идубоко забринути због претећег економског идржавног колапса, као и погрешних корака властикоје својим понашањем тај колапс поспешују иубрзавају, а у намери мобилизације свих оних којијош увек нису дигли руке од вере у будућност иодустали од борбе против економске и политичкеколонизације којој смо изложени

Захтевамо1. Хитну суспензију преговора о чланству у

ЕУ, с обзиром да они, у облику у којем се спрово-де, само служе као изговор за непрекидне поли-тичке уцене (Косово, Хаг, приватизација, променаустава, територијално преуређење, радно законо-давство...) и наметање штетног неолибералногдруштвено-економског концепта. Више је негоочигледно да протекле године, током којих је свебило подређено процесу „евроинтеграција”,Србији нису донеле жељену економску и политич-ку стабилност, већ, напротив, перпетуирање стањадруштвено-економске кризе, административногхаоса и наркоманске зависности од страних кре-дита, саветника и међународне финансијске оли-гархије.

2. Енергично спречавање најављене рас-продаје преостале државне имовине, а поготовоТелекома и ЕПС-а. Уместо да служе као кадровскирезервати за намиривање активиста владајућихстранака, или буду плен белосветских мешетара,јавна предузећа и јавни сектор уопште потребно јетемељно реформисати, учинити ефикасним и пре-творити у ослонац развоја и опоравка економиједржаве.

3. Стриктно поштовање устава и преиспи-тивање свих споразума и међународних уговоракоји се тичу уставно-правног статуса земље, ипоништавање свих оних за које се утврди да сунеуставни, или штетни са становишта виталнихнационалних интереса.

4. Неодложно ослобађање медијског про-стора за другачије ставове и критику актуелногполитичког курса. Прекинути тенденцију ствара-ња култа личности и диктатуре над јавношћу,медијима, правосуђем и друштвом у целини, јертакво стање једноумља неминовно производидруштвену склерозу и апатију, а свако политичко иизборно изјашњавање у таквим околностима чининужно нелегитимним.

Наглашавамо да ово није питање дневнеили страначке политике, већ дословно ствардржавног и националног опстанка - а предложе-не мере су само први, али неопходан корак ка томциљу. И зато је овај апел отворен за све поједин-це, групе или организације које деле исту забри-нутост и подржавају овде изнете захтеве.

Ђорђе Вукадиновић, Слободан Антонић,Маринко Вучинић, Јован Душанић, БранкоПавловић, Петар Лађевић, Владимир Ђурић,Милош Ковић, Богдана Кољевић, Никола Танасић,Душан Ковачев, Алексадар Ђикић, СлободанРељић, Владан Динић, Mарко Јакшић, СлавишаРистић, Санда Рашковић Ивић, Марина Рагуш,Дејан Мировић, Владимир Кецмановић (NSPM,23.9.2014).

1122

Æivadin JovanoviÊ: Danas su sve stranke u sluæbi kapitala

ОДЛУЧУЈЕ СЕ У УСКИМ КРУГОВИМА И ПОТОМПРОВЛАЧИ КРОЗ „ДЕМОКРАТСКЕ ПРОЦЕДУРЕ”

Европа ће још дуго сносити последице свогцивилизацијског пада 1999.

Србија одлуком да не уведе санкције Русијиштити своје интересе, али је и пример Европи.Старом континенту потребно је време како биконачно смогао снагу да се отргне из челичног аме-ричког загрљаја који дави. И, колико год комесарииз Брисела притискали Београд да се придружи„кажњавању” Русије, лидери чланица ЕУ вероватнозавиде Србији што према Москви не примењујеамеричке санкције. О европском бизнису да неговоримо. Европа је уцењена да њено партнерствоса Русијом не би угрозило хегемонизам САД.

Овако дипломата Живадин Јовановић ана-лизира наш тренутно највећи политички изазов -ходање по танкој жици између Русије и Запада.Јовановић, који је у дипломатији провео 40 година,остао је упамћен као шеф дипломатије у времеНАТО бомбардовања и Милошевићев близак сарад-ник.

Данас о томе каже:

— Проблеми који муче Европу добримделом су последица прихватања да учествује уагресији НАТО против Србије (СРЈ) пре 15 година.Европа је учествовала у злочину против себе саме,против своје цивилизације, идентитета, морала...

На које проблеме мислите?

— Америка одлучује о стратегији изола-ције и методама дестабилизације Русије. Европато прати иако је свесна да јој ти потези директнонаноси штету. САД су у Велсу наметнуле да нанаоружање сви морају да издвоје најмање дваодсто домаћег производа. За почетак. Вашингтонзахтева да се у бизнису и неким другим областимаи у Европи примењују амерички, не европски зако-ни. Амерички представници су одмах после агреси-је 1999. године рекли да је „европски правни поре-дак сметња за планове НАТО”. И тражили применуамеричког правног поретка у Европи.

Да ли је на тој листи и криза у Украјини?

— Америчка стратегија војног ширења наИсток, како показује и криза у Украјини, враћа секао претећи ураган ка Европи. Украјинска криза јекатализатор. Ко још верује да је Европа добровољ-но увела санкције Русији? Коме то наноси штету, неекономску, иако је она највидљивија, него, далековише, цивилизацијску? Европи, свакако. Ко ће топлатити? Грађани Европе. А коме користи?Хегеменизму САД не само према Русији већ и премаЕвропи. Европу потреса низ сецесионистичкихпокрета, јер ђаво пуштен из боце 1999. савезниш-твом НАТО и сепаратистичко-терористичке ОВКради отимања Косова и Метохије, не може се врати-ти назад. Европа ће још дуго сносити последицесвог цивилизацијског пада 1999.

Ипак, Србија се чврсто определила за туЕвропу, а све тешње сарађује и са НАТО.

— Кроз историју, а убеђен сам да ће такобити и у будућности, Србија је најбољи део Европе,њене цивилизације, морала, привржености миру,међународном праву. Зато никад нисам разумеооткуда толико инфериорности наше политичкеелите од 2000. до данас према свему што је саЗапада. Треба очувати достигнуте односе и остатиотворен за чланство у ЕУ, али без заклињања у„једини пут”. Идеал треба да буде време и условикада ће ЕУ звати Србију у своје редове, а не да сеСрбија нуди, мољака и свакодневно понавља лојал-ност. Ни на путу ка ЕУ не ваља журити. Не видим штаби сметало да Србија буде добар сусед ЕУ и НАТО?Док буде постојао. Малој, мирољубовој земљи каошто је наша није место у освајачком, империјали-стичком савезу. Та чланарина је превише скупа усваком смислу.

Па где би онда требало усмерити енергију?

— На смелији развој доноса са Русијом,Кином и земљама БРИКС, јер су њихове економије узамаху. Запад, укључујући ЕУ, нема довољно капи-тала ни за себе, ЕУ је заморена пријемом нових чла-ница, има велику незапосленост. С друге стране,Русија и Кина располажу слободним капиталом,поштују Србију, не уцењују. Нема више униполар-ног светског поретка, нема ни „међународне за-једнице” ограничене само на оквир НАТО и ЕУ.Мултицентризам пушта корене у економији,финансијама, безбедности. У тим условима отварасе шири простор за пуније остваривање нашихинтереса. Србија треба то да препозна и прилагодиполитику.

Када упоредите ово време саМилошевићевим - шта видите?

— Ради се о суштински различитим време-нима и условима. Деведесетих година 20. века САДсу доминирале, диктирале, уређивале и Европу исвет по својој вољи. Владе које су водиле рачуна освојим националним и државним интересима бива-ле су екскомунициране и постављане на стуб срама.Запад је радио на разбијању СФРЈ, подгревао гра-ђанске сукобе, сврставао се против Срба, наметнуонашој земљи изолацију, сатанизовао владу и народ.Упркос свему, створена је Република Српска са сво-јим институцијама. СРЈ је након укидања санкција1995. имала стопу привредног раста од седам одстогодишње. У време Милошевића постигнут је ипотписан и споразум о бесцаринској трговини саРусијом, који је јединствен по привилегованомприступу Србије огромном тржишту ЗНД. Диктат уРамбујеу је одбијен. Нико није могао, нити имаоправо да прихвати да НАТО окупира целу земљу.

Али допустили сте окупацију Косова иМетохије.

SAD uvode...

вости и да шаље одговарајући сигнал другимевропским земљама. Због тога су санкцијеобразложили порезима према америчкимфирмама који делују у Мађарској. Ипак, избортренутка је индикативан, јер пореске дискусијене трају један месец. Поред тога, мађарскимедији су у недоумици зашто су у црни списакВашингтона, ако су тамо забринути порескимсистемом Мађарске, ушли и руководиоциИнститута за економска истраживања (блиски савладајућом партијом Fidesz) и мађарски биз-нисмени. Интернет портал Hungarian Voice ука-зује да је као узрок санкција можда посталонезадовољство одвојеним саопштењимамађарских руководилаца и општом тенден-цијом „зближавања Русије и Мађарске”.

Економска криза у Европи принудилаје власти у Мађарској да се и раније дистан-цирају од многих корака власти у Бриселу. Асанкције САД и ЕУ против Русије само супојачале тежњу Будимпеште да води само-сталну политику. Наравно, чланство Мађарскеу ЕУ и НАТО пакту намећу озбиљна ограничења,али је очигледна тенденција ка већој самостал-ности. И управо је то, а не пореске жалбе некихамеричких фирми, изазвало незадовољствоВашингтона.

Мађари имају проблема и на нивоу ЕУ.Тибор Наврачич, кандидат Мађарске за новисазив Европске комисије, успешно је прошаодебату у одговарајућем комитету Европскогпарламента, али је на пленарном заседањуодбијена његова кандидатура за место комеса-ра ЕУ по питањима образовања, културе, омла-дине и држављанства. Одбијена од стране оневећине која се раније залагала за прекид веза саРусијом.

Та већина посебно не може да опростиТибору Наврачићу интервју који је дао немач-ком часопису Die Welt, где је у својству министраиностраних послова изјавио: „Једино што ћемопостићи санкцијама јесте даље повлачењеРусије из Европе. Први знаци су већ видљиви,Кина и друге земље обезбеђују Москву онимшто она више не добија од Запада, а Русијасада у те земље извози своје сировине. Накрају крајева, Европа ће ослабити, а Русија ћеокренути леђа Европи. Виктор Орбан нијеједини који се придржава овакве тачке гле-дишта у Европи - у сваком случају, он то нај-јасније исказује”.(1) -------------------

(1) (Die Welt, 11.09.2014).

Fond strateπke kulture Петар ИСКЕНДЕРОВ10.11.2014. (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2014.

O vezama...

претњама. Ствари су се од тада доста про-мениле - они који су прошле године били злисада и нису тако лоши, а они је тада тре-бало да буду нападнути сад сарађују уодстрањивању ИДИЛ.

КАКО СУ НАСТАЛИ АЛ КАИДА И ТАЛИБАНИ

И сад питам како су Ал Каида иТалибани настали? Одакле им оружје и новац?Моја земља не производи оружје, ко им га јеонда продао? Затим су дошли они који суподржали Арапско пролеће, за које се испо-ставило да није баш пролеће, већ јесен иличак зима. Ти људи су прешли пут од борацаза слободу до монструма. Сада су се пре-творили у ИДИЛ, монструма који сече људимагркљане по телевизијама. Људи се питајукако се то догодило, а мени ћете опроститишто више не верујем ником.

Све друге ствари које се приказују нателевизији само су бајка у поређењу са онимса чим се свет суочава. Зато би требало дасе запитамо како настају ти проблеми којису натерали Папу да каже да живимо у Трећемсветском рату. Истина је, Трећи светски ратније налик конвенционалним ратовима којесмо видели у 20. веку. То су мањи ратови укојем су једине жртве цивили. И зато ћемоу Савету безбедности поставити нека пита-ња.

Не правимо никакве закључке, самоимамо питања, и поставићемо их оним земља-ма које имају више информације од моје,које имају много развијеније информационемреже од наших. Биће штета ако добијемохрпу информација коју нећемо моћи да разу-мемо. Јер морате схватити шта се дешава акожелите да направите коначно решење.

Још једном се захваљујем оним 124земљама које су пристале да се усвоји резо-луција 68/304. Сви знамо да је било прити-сака да се не гласа за ту резолуцију, аливерујем да је примена практичног и ефикас-ног мултилатерализма показала да није свеизгубљено. Са друге стране, у рукама јесвих нас да решавамо проблеме са којима сесуочавамо._____________________

Напомене преводиоца:

[1] Чим је Киршнерова почела да упу-ћује критике на рачун америчке администра-ције, амерички медији су прекинули преносњеног говора.[2] Међународни центар за решавање инве-стиционих спорова је институција Светскебанке у Вашингтону.[3] Репсол је једна од водећих светскихнафтних и гасних компанија. У СевернојАмерици Репсол је значајно проширио својеприсуство у последњих неколико година.

Standard , 19.10.2014. Превео АНДРЕЈ ЦВИЈАНОВИЋ(Podvukla - Iskra)

Јуан је кренуо у офанзиву против долара

Кина и Сингапур су избацили америчкидолар из међусобних плаћања и своје валуте коти-рају директно једну према другој без посредника.Директна трговина паром јуан-сингапурски доларпочела је 28. октобра на Кинеском међубанкар-ском валутном тржишту и на валутној берзиСингапура.

Пре месец дана јуан је престао да се ори-јентише на амерички долар и приликом размене заевро. Већ се остварује директна трговина јуана самеричким, аустралијским и новозеландскимдоларом, јапанским јеном, британском фунтомстерлинга, руском рубљом и малезијским ринги-том. Списак од осам валута ће се брзо допуњава-ти, сматра стручњак Института за Далеки истокРАН Јаков Бергер:

Ова тенденција јача према многим валута-ма. Развијају се и свопови, уговори које Кина имаса скоро 30 земаља. Интернационализација јуанаповећава стабилност светског девизног система ислаби доминацију долара који се јако колеба.Заједно с јуаном у светски новчани обрт без дола-ра укључују се валуте оних земаља с којима Кинабрзо развија робну и новчану размену.

Стручњак је скренуо пажњу на агресивностс којом Кина јуан претвара у међународну обра-чунску јединицу. У ту сврху је Кина основалаАзијску банку за инвестиције у инфраструктуру.Споразум о уласку у овај кинески пројекат прош-лог петка је у Пекингу био потписан с 21 земљом:

То је очигледан изазов упућен светскимфинансијским институцијама - Светској банци иММФ. Природно је да Кина коју представља Банказа улагања у инфраструктуру заједно са својимконтрахентима гради нови финансијско-банкар-ски систем. Улаже у њега своја средства у јуанимаи апелује на своје партнере да чине исто то. Стварасе алтернатива систему који почива на америчкомдолару.

САД су се на све начине супротстављалетоме да Кина оснује Азијску банку за инвестиције уинфраструктуру. Између осталог, управо због њихмеђу учесницима у овом пројекту нема земаља ЕУ,Аустралије и Јужне Кореје. По речима ЈаковаБергера, САД ће подметати ногу Кини како бизадржале доминацију долара у свету и како не бидозволиле да се развија полицентрични валутнисистем. Стручњак истиче:

Недавно преминули Нил Макинон, изузетноугледни амерички стручњак за монетарну полити-ку и светску трговину залагао се за то да се оддоминације долара пређе на стандрд долар-јуан.Он има читав низ истраживања на ову тему, али суњегове идеје наилазиле на оштро противљење усамим САД међу значајним политичарима.

Јаков Бергер не види подводно камење усамој кинеској економији за ширење оптицајајуана у свету. Он сматра да јуан заузима врло јакепозиције. Чак и без обзира на то што темпо растакинеске економије пада. Релативни пад неће ути-цати на стабилност кинеске валуте. Неће битиризика приликом директних операција размене сдругим валутама. Још једну гаранцију стабилностикурса размене јуана представљају златне и валутнерезерве Кине у вредности од 4 трилиона долара.(SIEM, 2.11.2014

2310 Iskra 1. decembar 2014.

Srpsko-albanski odnosi i zajedniËki put u EU, posle Ramine posete

ЦРНИ ОРЛОВИ НАД СРБИЈОММајкл Кирби је прошле недеље поручио

Србима да су због пута у ЕУ њихове вредностивише окренуте Западу него Истоку. На питање оодносима са Русијом и напредовању Србије ка ЕУ,амбасадор је рекао да „Србија за сарадњу саРусијом има историјске разлоге, али, када сепогледа то куда Србија иде, мислим да је вред-носни систем ЕУ много ближи ономе што јамислим да је вредносни систем Срба.”[1]

Трудећи се да потврди тај и такав системвредности владајућа коалиција напредњака исоцијалиста је уприличила свечани дочек албан-ском премијеру и прву званичну посету на најви-шем нивоу после 68 година. Да ли су размислилио томе због чега највиши представници Тираненису долазили у Београд седам деценија?Очигледно нису. Није им ни сметало да у српскупрестоницу позoву Едија Раму чији је брат Олси уоктобру током утакмице Србија - Албанија усредБеограда управљао беспилотном летелицом којаје носила заставу велике Албаније - симбол гено-цида над Србима.

Унапређење односа у региону

Најважније за републичку владу је било„унапређење односа у региону” по ЕУ стандарди-ма. "Ово је важна вест не само за Србију иАлбанију да се после 68 година срећу челници дведржаве на овакав начин и морам да кажем данаши разговори у четири ока који су били дужи одпредвиђених нису ни мало лаки, али сам уверенда заједничке проблеме можемо да решаваморазговором", нагласио је Вучић на конференицјиза новинаре након разговора са Рамом.[2]

Ево, лидер напредњака је успео у ономешто ником другом није пошло за руком у послед-њих 70 година! А онда је микрофон узео ЕдиРама. Истакао је да будућност свих земаљарегиона - и Албаније и Србије, и Црне Горе иБосне и Херцеговине - у ЕУ и да успех свакеземље у европским интеграцијама зависи одмеђусобне сарадње у региону. Додао је оношто је пријало Вучићевим ушима, да Албанијаи Србија, као и друге земље региона, треба дасе договоре како би удруженим снагама насту-пале у односу са ЕУ.

Мала Србија и велика Албанија

Затим је премијер Албаније разјасниосрпском премијеру суштину вредности ЕУ иЗапада којима тежи власт у Београду.„Независност Косова је реалност и што пре тоСрбија прихвати, брже ћемо као регион ићинапред” поручио је он. Рама је свестан да Србијаи Албанија имају различите ставове по питањуКосова и Метохије, али је додао да је „независ-ност реалност коју је прихватила већина држа-ва света.” На констатацију премијера Вучића да јеРамина изјава о Косову провокација и да није

било договорено да се о тој теми говори, Рама јерекао да је он само изнео оно што је реалностање. На крају је албански премијер са осмехомпохвлио „дијалог Косова и Србије, који упућујена почетак новог доба у односима на Балкану.”

Вучић је као одговор на Рамину провока-цију успео да се сети пуног назива Јужне српскепокрајине - Косово и Метохија, које најчешћезове кратко „Косово” али Рами није одговориона прави начин. Геноцид над Србима који трајејош од Другог светског рата није ни поменуо,нити српске жртве, агресију на СРЈ у којој јеАлбанија супротно Повељи УН активно учествова-ла, трговину људским органима, наркомафију,као ни крађу српских природних ресурса.Заборавио је да подсети јавност и на тешкостање у којем се налази преживели српскинарод на северу Покрајине. Уместо тога Вучић јеизјавио „није било договорено да се разговара отој теми.”

Можемо лако претпоставити да је Вучићу четири ока тражио да се о овоме не говоријавно. Из наведеног произилази да за српскогпремијера није важно што се на терену стварафактички независно КиМ те самим тим и вели-ка Албанија, што Срби страдају и нестају. Овапитања не треба разјашњавати и покретати већтреба ћутати о њима и пустити да се тај процестихо доведе до краја. Сигуран у себе и својудржаву Рама је на конференцији прекинуо овутишину и отворено поручио Србима шта ихчека на путу у ЕУ.

Српски народ све ово одлично зна јеросећа те ударце Запада на својим леђима, а најви-ше наши угрожени грађани на КиМ. Албанскипремијер је својим провокативним изјавамаразбио обману коју одржава у српској јавностиВучићева власт (и пре ње Тадићева) варајућиСрбе да је политика „и Косово и ЕУ” могућа.Међутим на тај начин Рама је јавно понизиоВучића због чега је српски премијер виднопоцрвенео на заједничкој конференцији за нови-наре. Није председник СНС-а плануо збогнапада на Србију и српски народ већ збогшамара који је Рама јавно задао његовој лаж-ној политици.

Тако је Вучићу, стратегија „и ЕУ и Косово”није могућа! Можеш само једно да изабереш, ати си изабрао ЕУ. О томе сведочи сламањесрпског отпора на северу КиМ у организацијиБеограда, партнерство са Тачијем иХарадинајем, потписивање противуставногБриселског споразума, размена официра завезу са пуним дипломатским имунитетом, при-знавање путних и личних исправа шиптарскихсепаратиста (слобода кретања) и још многотога. Вучић је чак да би опрао Харадинаја (агентаЦИА) оптужио Србе за убиство српске деце укафићу „Панда” у Пећи. Београд је поред свегаприхватио да организује посету Раме југуцентралне Србије, где је планирано да у дому

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014. 24 9

Шта се десило пошто смо потписалимеморандум? Изгледало је као да су свиунутрашњи и спољни демони ослобођени.Јеврејске институције, које су нас подржа-вале, одједном су нам окренуле леђа. Кад јеодлучено да се спроведе меморандум, билисмо оптужени за саучесништво са Ираном.Исто се догодило кад су лешинарски фондовилобирали пред америчким Конгресом, тврдећида смо ми партнери Исламске Републике, стим што се Иран тад није ословљавао као„Исламска република”, већ као„Терористичка држава Иран”. Лобирали су ина интернету, где су моју слику стављалипоред слике председника Ахмадинеџада, каода смо партнери. А ове недеље смо сазналида се у Валдорф Асторији, хотелу-симболуовог града (Њујорка; прим. прев.) одржаосастанак шефа Стејт департмента и његовогиранског колеге. Не критикујемо то, штави-ше, подржавамо све што подразумева дијалог.Али бисмо волели да питамо оне који су пљу-вали Иран и оптуживали га за тероризам - ито не пре сто година, већ прошле године -шта ли би сад рекли?

Шта би сад рекли о онима који сустворили ИДИЛ. Њих су многи сматрали бор-цима за слободу, који се боре у Сирији про-тив Асадове владе, а сада су део ИДИЛ.Мислим да ту лежи други проблем који сетиче безбедности и тероризма. Велике силеолако непријатеље претварарају у пријате-ље, а терористе у борце. Проблем је штоморамо да схватимо једном заувек да неможемо користити међународне односе и гео-политичке позиције како бисмо ускладилиположаје сила. То кажем из позиције борцапротив међународног тероризма.

Ево једне занимљивости. Аргентинскоправосуђе истражује да ли сам навукла бесИДИЛ на Аргентину због два разлога: својеблискости са његовом светошћу папомФранциском, као и мојим признањем две држа-ва, попут Палестине и Израела. Зато поновотражим од Генералне скупштине да признаПалестину као пуноправну чланицу ове инсти-туције. Јер тако ћемо разрешити неколикоГордијевих чворова; не један, већ неколи-ко. Почећемо да решавамо неке од проблемана Блиском Истоку. Признавање државеПалестине и право Израела да живи унутарсвојих граница, као и да се више никад недозволи да Палестини доживи непропорцио-налну примену силе која је довела до смртистотина деце и жена. То осуђујемо, као штоосуђујемо оне који су испаљивали ракете наИзраел.

Верујемо да у нам је у времену еко-номских лешинара и ратних хушкача потребномного маслинових гранчица како би обезбе-дили мир и безбеднији свет. За то нам требапоштовање међународног права и једнакостмеђу онима који седе овде. Данас је и пред-седник причао о примени силе при угрожава-њу територијалног интегритета неке земље. Иза то је Аргентина пример јер чекамо вишеод сто година како бисмо са Уједињеним

Краљевством разговарали о нашем суверени-тету над Малвинским острвима. И нико нијезабринут; нема вета Савета безбедности затошто Аргентина није чланица Савета безбед-ности нити је земља толико смажна да пре-краја границе. И, док је таква ситуација наснази, док су гласови пет сталних чланицабитнији од гласова Обале Слоноваче, Гане,Кеније, Египта, Уганде, Аргентине,Бахреина или Арапских Емирата, ништа сенеће решити. Овде ће се само одржаватиговори сваке године и ништа се неће реша-вати.

ПРОБЛЕМ УН

Зато силе које су делегиране у Саветубезбедности делују као парадокс. Скупштинамора да тражи дозволу Савета да би примилановог члана. Морамо да ослободимо скупшти-ну као потпуно суверену, као и Уједињененације у којима ће сваки глас бити равано-праван јер ће се тако постићи демократија.Кад демократија почне да се примењује употпуности, тад ће се назрети и решење.Између песимизма и оптимизма ћу увек изаб-рати оптимизам, али реални, јер, без увидау реалност, или смо цинични или наивни.

Не желим да будем ни наивна ни цинич-на пред вама. Рећи ћу вам шта у мојој земљимислимо о тим великим темама, попут рефор-ме безбедносних организација или реформеММФ. Године 2003. изгледало је прекопотребно да се реформише ММФ. Сад више никоне жели да реформише ММФ зато што је изгу-био главну улогу у решавању кључних про-блема. Међутим, шеф ММФ, као и бивша шефи-ца Ана Кругер, захтева регулисање репро-грамирања државних дугова. Јер, док годнемамо међународни споразум који ратифику-је ова скупштина, увек ће негде постојатисудија попут господина Грисе који ће сиро-машној земљи натурити камату од које ће онадубоко крварити. Јер они желе да осујетерепрограмирање државних дугова, што желиаргентински народ.

Била сам у Риму пре него што самдошла овде како бих разговарала са својимсународником који је на позицији од изу-зетног значаја не само религијског већ иморалног. Желим да вам пренесем порукумира. Ако ћемо заиста да се боримо противтероризма, хајде да радимо за мир, јер сене борите за мир призивајући рат. А то јебаш оно што они желе - симетричну реакцијукако би игре почеле, где би увек био некикредит који би они тражили да се врати.Зато мислим да је битно одлучно реаговатина ове проблеме.

На крају желим да кажем да, ако оваскупштина поврати свој мандат и успоставимеђународно право у многим деловима светакоји намећу правила другима, а сами их непризнају, онда ћемо направити допринос мируу борби против тероризма како бисмо нашојдеци оставили свет бољим него што је сад.На крају, желим да подсетим да су прошлегодине проблеми били другачији, сви су при-чали о другим проблемима и безбедносним

Crni orlovi...

културе одржи говор и сретне се са „политич-ким лидерима из Прешевске долине.” Реч је отерористима „ОВК” који траже од Србије да имисплаћује новчане накнаде. Председник ОпштинеБујановац и будући председник Националногсавета Албанаца Јонуз Муслију изјавио је да биВлада Србије требало да призна статус борцаприпадницима Ослободилачке војскеПрешева, Бујановца и Медвеђе (ОВПМБ) иреферендум из 1992. којим се даје правоопштинама с југа Србије да се припојеКосову.[3]

Вучићу чим организује овакве обиласке несметају напади на српски народ јер у њима исам учествује, смета му међутим свака јавна кри-тика његове политике. Из владе Србије послесвега поручују да ће упркос провокацијама ипонижењима сарађивати са Албанијом![4] Алиније Вучић изолован случај у српској власти.

Београд нуди своју „косовску политику”Русији!

Ивица Дачић као успешан, нуди Русима увези Новорусије, модел преговора Београда саПриштином! Примењујући оно што је Београдпримењивао према Приштини, Москва можесамо да изгуби. Ове Дачићеве речи указују на токако може да изгледа председавање СрбијеОЕБС-ом. Дачић такође изјављује да Србијатреба да се прикључи политици ЕУ премаРусији, али са зачеља.[5 ] Била прва или на заче-љу, све једно је јер ће је такви спољнополитич-ки приоритети одвести у сукоб са Русијом. ИТомислав Николић попут Вучића и Дачића истичеда је улазак у ЕУ једино решење за Балкан.[6] Евотројица најутицајнијих политичара у Србијистоје иза политике према којој „ЕУ нема алтер-нативу” и која води ка независности КиМ исукобу са Русијом! О кажњавању и понижавањуСрбије на путу ка Бриселу написана су јасна упо-зорења.[7]

Вучићев рат билбордима

Као одговор на провокације Едија Раме,Александра Вучић је одлучио да покаже да јепремијер у сопственој земљи! Преживеломсрпском народу на КиМ којег је до јуче нападаозаједно са Еулексом и Тачијем и чије је пред-ставнике хапсила његова жандармерија, наре-дио је да постави билборде и плакате са њего-вим ликом и написом „Добродошли председ-ниче владе!”[8] Са друге стране ОпштинаПрешево је ради дочека Раме поставила бил-борде са паролом „Добродошао премијеру”.[9]Вучићева власт на ово није реаговала остављајућипоново српски народ на цедилу. Еди Рама јеусред Београда позвао на комадање Србије иотимање туђе територије, терористи „ОВК-а” га уПрешеву славе као премијера, а Вучић као одго-вор на то започиње „рат” билбордима! Каквахраброст! Уместо да најури Раму из државе он муорганизује посету Прешеву. Бедно нема шта. Али

може и бедније.

Највећа опасност за власт

Док су Едија Раму гостили као пријатеља исавезника, представници републичке владе каосвог највећег непријатеља означавају ВојиславаШешеља.Тешко болестан председник СРС-а севраћа из хашке тамнице после 12 година, а властга види као опасност! Вулин тако изјављује даХаг пушта Шешеља како би се дестабилизовалаВлада Србије![10] Вучић је одбио да коментаришеову подлу изјаву Вулина[11] показујући тиме да јеподржава. Истина је сасвим другачија јерТрибунал одговоран за погоршање здрваљаВојислава Шешеља пушта лидера радикала да бискинуо одговорност са себе.[12] Међутим цитира-не изјаве представника републичке владе показу-ју да се част, морал, етика и доброта очигледно немогу наћи у Немањиној 11.

Уколико се вратимо на Кирбијеве речи спочетка текста, можемо слободно да закључимода Србија која усваја западне вредности убрза-но пропада, а њени вастодршци губе људскостжртвујући националне интересе и будућностсвојих грађана. Напредњаци и социјалисти чинеСрбију све слабијом припремајући њен нови(коначни) пораз. Црни орлови поново лете надмалаксалом и рањеном Србијом чекајући пого-дан тренутак да се обруше на њу. Једино штоможе да их заустави је одлучна и хитна борбацеле српске нације против тог зла.--------------------------------------[i] http://fakti.org/globotpor/kirbi-vrednosti-srba-vise-su-okrenute-zapadu-nego-istoku[ii] http://www.nspm.rs/hronika/albanski-premijer-u-prvoj-z v a n i c n o j - p o s e t i - b e o g r a d u - n a k o n - e n v e r a -hodze.html?alphabet=l[iii] http://www.kmnovine.com/2014/11/teroristi-u-srb.htm[iv] http://www.nspm.rs/hronika/nikola-selakovic-srbija-je-uprkos-svemu-pokazala-resenost-da-saradjuje-sa-alban-ijom.html[v] http://www.fakti.rs/serbian-point/posrbljene-vesti/dacic-srbija-u-onome-sto-je-politika-eu-prema-rusiji-treba-da-bude-na-zacelju[vi] http://www.fakti.rs/serbian-point/okolo-gladac/kirbi-nikolicu-jasna-mi-je-delikatnost-ramine-posete-beogradu[vii] http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/05/kazhnavane-srbiie-traiahe-do-u-nedogled.html[viii] http://srb.fondsk.ru/news/2014/11/11/glas-kim-sever-naci-ogorcheni-bilborde-su-postavile-vuchiheve-pristal-ice.html[ix] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/510071/Edija-Ramu-u-Presevu-cekaju-bilbordi-Dobro-dosao-predsednice[x] http://www.seebiz.eu/vulin-haag-pusta-seselja-da-bi-destabilizovao-srbiju/ar-98766/[xi] http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%.

FSK, 13.11.2014. Борис АЛЕКСИЋ(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

ми, молим вас, компанију или предузеће којеможе да обрне толики профит у доларима засамо пет година. То је разлог за њиховоиме. Они сад блокирају исплате својим пове-риоцима у Аргентини. И зато се радујем штосе ова скупштина суочила са овим проблемом,надајући се да ће ове или следеће годинеградити примере мултилатерализма активноги конструктивног света у коме ће се репро-грамирати дугови како ниједна земља не биморала да пролази кроз оно кроз шта садпролази Аргентина, као нација која може,вољна је и која ће платити дуг упркос малт-ретирању лешинарских фондова.

УНИШТАВАЊЕ ЕКОНОМИЈА ЦЕЛИХ ЗЕМАЉА

Лешинарски фондови шире гласине иклевете широм привредног и финансијскогсектора, али и у становништву, дестабили-зујући тим привреду. То се може окаракте-рисати као финансијски и економски терори-зам зато што терористи нису само они којиподмећу бомбе. Постоје и економски терори-сти, они који уништавају економије земаља,узрокујући у њима немаштину, глад и јад.Зато одлучно захтевамо да се овај мултила-терални споразум што пре закључи. Не самоза Аргентину већ и за остатак света, затошто верујемо да ће економски и финансијскибаланс, које угрожава социјална неједнако-сти, постати противотров за оне који врбу-ју младе људе. Зато што ти делови станов-ништва губе наду и немају будућност, они сесе придружују лудачким походима, због којихћемо касније жалити.

Не ради се само о томе да гледамоповршину ових проблема, морамо да тражиморазлоге који доводе до њиховог стварања.Причала сам о својој земљи која је водећипример и на пољима тероризма и безбедности.Моја земља је, уз САД, је једина америчкадржава која је била жртва два терористичканапада. Први је био 1992, када је израелс-ка амбасада дигнута у ваздух, и две годинекасније, када је зграда AMIA, Асоцијацијеаргентинско-израелског пријатељства, диг-нута у ваздух. Ове године је двадесетого-дишњица тог напада. Усудићу се да кажемпред овом скупштином и члановима породицажртава, које су овде присутне, да је владапредседника Киршнера учинила све како биоткрила одговорне за напад, и то не самоотварањем старих обавештајних архива већ јеи формирала владин тим за истрагу. Пошто је2006. правосуђе моје земље оптужило иран-ске држављане да су укључени у напад наAMIA, тражило је сарадњу ИсламскеРепубликом Иран у истрази. Тај захтевпоновљен је 2007, док 2010. Иран коначноније пристао. Пристали су на билатералнисастанак, на коме смо заједно потписалимеморандум о сарадњи правосуђа. Зашто смото урадили? Како би оптужени ирански држав-љани који живе у Техерану могли да сведочепред аргентинским судом.

ДАНАС ПРИЈАТЕЉИ, СУТРА ТЕРОРИСТИ

O vezama...

номије моје земље, који је преговарао орепрограму овог дуга, тада се није ниродио. Ипак, направили смо договор са 19министара финансија из Европске уније орепрограму дуга и већ смо платили прву ратуод 642 милиона долара.

ЛЕШИНАРИ ПОД ЗАШТИТОМ

Али то није све. Требало је да реши-мо судске спорове са CIADI [2] и Светскомбанком, спорове које нису започеле нашевладе, већ су претходне владе, због свогделовања, доведене пред тај трибуналСветске банке. И то смо кренули да решава-мо, баш као што смо решили ситуацију саРепсолом [3], кад смо одлучили да преузме-мо контролу над нашим енергетским изворимаи преузмемо 51 одсто нафтне компаније. Итај смо дуг репрограмирали и дошли до дого-вора. Све то смо урадили сами, својимресурсима, без приступа тржишту капиталазато што је Аргентини због банкрота 2001.забрањен приступ тржишту капитала. Имајте увиду тај социјални опоравак без преседана.

И зашто све ово сада говорим? Током50-тих година иста ствар се дешавала, алије постојала разлика? Она је у томе што смопочели да радимо од апсолутног банкрота, одсаме нуле. Почели смо да испуњавамо обаве-зе према кредиторима, почели смо да опо-рављамо Аргентинце, постигли раст, успелида изађемо из дугова, и сад смо један однајмањих дужника на планети.

О чему сад хоћу да говорим? Сад сепојављују тзв лешинарски фондови. Тај изразније измислио ниједан популистички лидерЈужне Америке нити неки афрички владар иакоје и сама Африка била жртва лешинарскихфондова. Један од првих званичника који јете фондове поменуо у овој скупштини јенекадашњи британски премијер Гордон Браун2002. године, који је навео да је неморал-но наметати те фондове земљама које сесуочавају са исконским проблемима везанимза немаштину, здравство и образовање. Иданас се Аргентина, уз саучесништво право-судног система ове земље (САД: прим.прев.), суочава са тим лешинарским фондо-вима.

Који су то лешинарски фондови?Постоји део дугова које нисмо успели дарепрограмирамо када смо то радили 2005.године. Они нису могли да учествују урепрограму зато што су 2008. купиљенеобвезнице. Знате, ти фондови су се специ-јализовали за куповину обвезница оних зема-ља које су банкротирале или се тек спрема-ју да то учине да касније не би ишле дапотражују те обвезнице, већ да би онипокретали парнице на својим судовима какоби згрнули огромне профите. Нећу се обази-рати на те профите јер је њујоршко право-суђе један део који му је стигао на претреспрепознало као 1.608 одсто каматне стопе запет година у америчким доларима. Наведите

258

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ СЕ ВРАТИО У СРБИЈУ:

„НА ПРИВРЕМЕНОМ ОДСУСТВУ, ДОК НЕОСВОЈИМ ВЛАСТ”

Лидер СРС Војислав Шешељ стигао је уСрбију после 11 и по година проведених у Хагу.

Авион у којем је био Шешељ слетео је нааеродром нешто пре 13 сати, а он је два сата кас-није поручио да је на „привременом одсуству, докне освоји власт”.

На аеродрому „Никола Тесла” Шешеља судочекали чланови породице, руководство странке,као и многобројне присталице. Он је затим отишаоу седиште СРС, одакле се обратио присталицама сапрозора.

„Хаг ме је на бруталан начин избацио изтамнице. Нисам то тражио, нити су постављалинекакве услове. Хтели су само да ме се што преотарасе. Обећао сам да ћу растурити Хашки трибу-нал. Борба је трајала нешто дуже, али се победи узубе не гледа”, рекао је Шешељ.

Лидер СРС је рекао да му је у Хагу реченода га пуштају на привремену слободу, а он је про-коментарисао да ће то „привремено одсуство тра-јати док не обори са власти Томислава Николића иАлександра Вучића”.

За председника и премијера Србије рекаоје да су „отпадници и издајници”, који су се одрек-ли идеологије српског национализма и да су„постали слуге западних сила”, док је Хашки три-бунал назвао „рањеном глобалистичком звери којауништава животе српских политичких и војнихлидера”.

„Доносе се пресуде против Срба, часнихгенерала, а садашњи режим, као и онај претходни,то све ћутке посматра. Слали су саветнике и мини-стре да замажу очи, али нису постављали питањенелегалности тог суда”, рекао је Шешељ, рекавшида је „напредњачка власт издајничка”.

Шешељ је најавио да ће сутра бити одржа-на редовна седница СРС у подне, а да ће се у су-боту „видети са грађанима на великом митингу тестранке на Тргу републике”.

Присталице су хашког оптуженика већиспред зграде аеродрома дочекале уз трубаче искандирање „Војо, Србине” и „Војо, војводо” и узнавијачке бакље и четничку иконографију.

Како је раније рекла за Б92 потпредседни-ца СРС Вјерица Радета, одраније је планирано дасе Шешељ по слетању упути у седиште странке уЗемуну.

Шешељ је око 13.45 стигао у седиштестранке где га је, такође уз трубаче, дочекалонеколико десетинa присталица. (Б92, 12. 11. 2014).---------------------

Повратак Војислава Шешеља у Београдпосле 11 и по година заталасао је политичку сценуСрбије. Као што је његово политичко деловање ипре одласка у Хаг 2003. године било обележенобројним контроверзама, тако је и његов долазак уземљу изазвао опречне реакције о томе како ће сењегово присуство после толико година одсустваодразити на политички живот Србије.За ово је великим делом заслужан и сам Шешељ

који је одмах по објављивању првих информа-ција о могућности да буде пуштен најавио да сенеће бавити својим лечењем већ да ће све снагеусмерити на освету. Из Српске радикалне странкесу још пре званичне одлуке Хашког трибуналасаопштили да већ наредне суботе организујумитинг са кога ће се Шешељ обратити грађанима.

Међу првима је реаговао АлександарВулин, министар за рад, запошљавање, борачка исоцијална питања, који је оценио да је пуштањена слободу лидера радикала Војислава Шешељаполитичка порука Хашког трибунала и покушајдестабилизације Србије. „Драго ми је да се свакидржављанин пусти и влада је дала гаранције безусловљавања, без питања, без калкулисања да ли јеово прави тренутак, али мене брине политичкапорука Хашког трибунала који се понаша каополитички суд”, рекао је Вулин за телевизију Пинк.

Према његовим речима, пуштање Шешељана слободу је покушај дестабилизације ВладеСрбије и покушај застрашивања њеног пред-седника Александра Вучића.

„Хаг је послужио овај пут и све је овомного веће од пуштања Шешеља, ово је одговорВучићу - хоћеш Путина (Владимира) у Београду,хоћеш да имаш Параду, а ниси пристао да гадржимо још десет година у затвору, мораш данапустиш политику односа и Русија и ЕУ”, казаоје Вулин.

Вулин је јуче казао и да је Запад и ранијеуцењивао премијера да ће дестабилизоватиСрбију уколико се не напусти политика „и ЕУ иРусија”, али како је рекао, Вучића не треба плаши-ти, јер он неће променити своју политику, те да неможе да се дестабилизује земља када имате чврстувладу и државу која функционише.

Он је пуштање Шешеља повезао и са недав-ном реконструкцијом војвођанске владе рекавшида није случајно да је лидер радикала пуштен наслободу три дана пошто је посланик те странкедао подршку за реконструкцију ВладеВојводине чији је премијер Бојан Пајтић. СРС,међутим, тврди да Стојан Тинтор, њихов посла-ник у војвођанском парламенту, није гласао зареконструкцију покрајинске владе и најављујутужбу против напредњака.

Министар Вулин је нагласио и да је свешто је изговорио његово мишљење, да о томеније разговарао с премијером, али да је осећао даСрбија мора да чује да постоје моћне државе иљуди који не желе стабилну Србију. (Tanjug)

On je, gostujuÊi u Dneviku RTS-a, dodao da je"Srbija sada u milosti i nemilosti Haga".

Ako Tribunal bude naloæio da se ©eπeqvrati, naglasio je Vulin, mi Êemo morati da ga uhap-simo i sprovedemo naπ� zakon.

"Tribunal kad god poæeli moæe da izazovesukobe meu Srbima. Dovoqno je da traæe wegovohapπewe i odvoewe u Hag. Uvek moæe da se skupi

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Na privremenom...

neπto usijanih glava i da se pruæi otpor policiji.Dokle smo doπli? Posle svega, nakon svih ovih go-dina, nakon sveg truda da Srbija bude normalnadræava, mi moramo da razmiπqamo o ovome",naglasio je ministar Vulin.

Povodom navoda da Êe premijeru AleksandruVuËiÊu savetovati da preispita spoqnu politiku,Vulin je rekao da diplomatija jeste sloæena stvar,ali da treba da razmislimo o onome � πta radimo.

"Ovo jeste moj liËni stav, hteo sam da kaæemistinu onako kako je ja vidim. Sebe sam izloæiolinËu, znao sam da Êe tako biti. Na VuËiÊa sada zbogmene vrπe pritisak, ali razgovaraÊemo i o tome",navodi Vulin.

On je dodao da ovim izjavama ne osporavapolitiku premijera, ali da na taj naËin æeli da pre-doËi da moramo viπe da razmislimo o sebi. (Blic)

Ове његове речи изазвале су оштре реакци-је опозиције. И Демократска странка иДемократска странке Србије позвале су министраВулина да објасни своју изјаву. Из ДСС-а су затра-жили да каже које то стране обавештајне служ-бе желе да дестабилизују Србију док је ДСзатражила од Вулина доказе о „завери” запад-них сила против премијера Србије АлександраВучића или да, у супротном, поднесе оставку. ДСје, пак, у саопштењу навела да Вулин мора дакаже ко је то са Запада тражио да Србија мењаполитику према Русији, као и ко је уцењиваодестабилизацијом прилика у Србији због посетепредседника Русије Владимира Путина.

„Уколико има доказе, та особа или особеморају добити статус персона нон грата у Србији, ауколико је реч о лансирању још једне теорије заве-ре против премијера, министар рада би морао даподнесе оставку због лажног узбуњивања јавно-сти”, оценио је ДС.

За разлику од Вулина, Зоран Бабић, шефпосланичке групе Српске напредне странке уСкупштини Србије, не верује да би Шешељевповратак могао да дестабилизује владу, анарочито не политика која је одавно превази-ђена.

„Ту су само њени рестлови који служе зато да дају подршку покрајинској влади и БојануПајтићу да и даље влада и да политички прежи-ви са шест одсто подршке грађана. То смо виде-ли на делу пре неколико дана...

Социјалисти се јуче нису много, бар у јав-ности, бавили Шешељем. На наше питање да про-коментарише евентуални развој ситуације наполитичкој сцени Србије, Бранко Ружић, пред-седник Извршног одбора СПС-а, каже да му јекао искреном социјалисти, хуманисти и заговор-нику владавине права, драго да се барем фрагмен-тарно исправља историјска неправда премаСрбији и једном од њених грађана. Он није желеода коментарише политичке импликације евен-туалног повратка Шешеља. „Политички опонентии партнери се мењају, али је људско право универ-залног карактера”, подвукао је Ружић.

Уз опаску да разни центри моћи наЗападу стално желе да дестабилизују Србију,аналитичар Драгомир Анђелковић каже да сеипак у овом случају првенствено ради о нечем

другом. „Не желе да им се нешто деси саШешељем у Хагу. Они су свесни колика је што јењему учињено злоупотреба правног система иједна врста судског злочина. И сад кад је у овак-вом стању не желе да се оно најгоре деси код њих,па покушавају на овај начин да се перу”, оцењу-је Анђелковић. Б. Ч. - Ј. Ц. - М. Ч.

Поводом повратка лидера СРС-а из Хашкогтрибунала у Србију и најаве политичког ангажова-ња на политичкој сцени, председник Лиге соци-јалдемократа Војводине Ненад Чанак за„Политику” каже:

„Човек који је отишао, није овај човек којисе враћа. Земља из које је отишао, није земља у којусе враћа. Људи који су га испратили, нису људикоји ће га дочекати. Војислав Шешељ мора најпреда разуме у коју реалност долази. Док то схвати,проћи ће доста времена. У међувремену се збогњеговог доласка неће променити ништа, баш каони после тога.” А. К.

Владика Иринеј: Шешељ трагичанхашки сужањ

У случају др Војислава Шешеља маловреди позивање на одредбе међународногправа које јемче суђење у разумном року, а да ине говоримо о праву на лечење од оних којимаон верује као људима и лекарима, оценио је вла-дика бачки Иринеј у јуче објављеном саопштењу насајту Српске православне цркве.

„Чињеница да се у 21. веку неко 12 годинаналази у истражном затвору било које цивилизова-не државе скандалозна је и чудовишна сама посеби. Али да се неко 12 година налази у истраж-ном затвору трибунала који су основалеУједињене нације говори о стању западнецивилизације уопште, а најгласнијих заговор-ника људских права у савременом свету посеб-но”, пише у тексту владике бачког. Он је истакао даје 24. марта 1999. године нови светски поредакна примеру српског народа и државе показаошта значи међународно право и колико вредиповеља Уједињених нација. Подсетио је, такође,да су у Хашком трибуналу већ умрла десеторицаСрба.

„Нама који се у случају др Шешеља, као иу сваком другом судском процесу, не руководи-мо ни страначким, ни идеолошким, ни било как-вим овоземаљским мотивима и циљевима негосе искључиво залажемо за праведност и закони-тост, остаје да опомињемо пре свега себе, азатим хашке судије и оне моћнике који су изнадњих, да ћемо једнога дана сви стати пред лицејединог апсолутно праведног Судије, ма коликоспоменуте хашке судије и њихови стварни мен-тори и господари мало или нимало у то верова-ли”, навео је епископ бачки, који је, иначе, и порт-парол Српске православне цркве. Он је истакао дасваког тренутка нашег живота сви ми одлучујемода ли ћемо тада наследити вечни живот или вечнусмрт. „О томе одлучујемо и сада, опредељујући сеза правду или за неправду у случају трагично угро-женог хашког сужња др Војислава Шешеља”,закључио је владика бачки. Ј. Ч. (Tanjug)

(Podvukla - Iskra)

726

Kristina Kirπner, predsednik Argentine - govor koji je zapawio UN

О везама финансијскОг терОризма иОнОг на БлискОм и средњем истОкуПоштовани председниче, драги колеге,

шефови свих делегација УН,

Желим да вам се обратим у веома спе-цифичном тренутку за цео свет, као и за мојуземљу. Почећу размишљајући о уводној речигенералног секретара господина Бан Кимуна,којом је отворио 69. заседање Генералнескупштине. Осврнуо се на велики део пробле-ма, трагедија и несрећа које брину данашњисвет. И верујем, ако се добро сећам, да су„те турбуленције”, како је он рекао, „коједрмају свет” опасност по мултилатерализам.Искрено верујем да велики део проблема сакојим се свет суочава на економском и финан-сијском пољу, као и на пољу тероризма и без-бедности, моћи и територијалног интегрите-та, рата и мира - да су то све проблеминастали због крајње супротног проблема -недостатка ефикасног, правог демократскогмултилатерализма.

Зато желим пре свега да (говор)започнем тако што ћу се захвалитиГенералној скупштини на одлукама усвојенимрезолуцијом 68/304 9. септембра, којом јевећином, односно са 124 гласа „за”, одлуче-но да се формира мултилатерална конвенцијакојом се стварају легални оквири зареструктурирање државних дугова свих зема-ља. Задатак који нисмо решили, барем откадприсуствујем седницама Генералне скупштинеод 2003. као сенатор а затим као председни-ца, јесте реорганизација Савета безбедностиУН и ММФ.

Причали смо о искуству које је дожи-вела Република Аргентина, моја земља. Данассе усуђујем да у глобалном контексту кажемда је Република Аргентина троструки пример- на финансијско-привредном пољу, безбед-носном, као и на питању територијалногинтегритета. Што се тиче првог примера, онсе односи на економску и финансијску кризукоја разара свет од 2008. и почиње да претиземљама које се од ње опорављају. Те земљесу одржале највећи привредни раст у послед-њој деценији. Мислим на кризу од 2008, којује моја земља прошла 2001, када није моглада отплаћује државни дуг. У то времеАргентинска Република је направила договорса мултилатералним организацијама јер, гос-подо, када дугуете 160 одсто БДП, то нијесамо кривица оног који дугује већ и оногкоји је то дао на зајам.

ПРОБЛЕМ АРГЕНТИНСКИХ ДУГОВА

Од завршетка диктатуре 24. марта1974, када је Аргентина ушла у неолиберал-ну фазу, она је тада представљена као воље-ни ученик на свим председавањима ММФ, азавршила је тако што је толико нагомилала

дуг да је колабирала не само на привредномвећ и на политичком нивоу. Имали смо петпредседника у једној недељи. До тада никоније био одговоран за оно што се дешавалоАргентини, преживљавало се како се могло, апредседник, који је дошао са 22 одсто гла-сова, пар месеци после ступања на дужностприсуствао је овој скупштини и истакао какоје земљи потребан раст и развој како бимогла да исплати дугове. И то је рекао увише него занимљивој метафори да „мртвиљуди не могу плаћати дугове и да треба доз-волити државама да оживе” (прекид емитова-ња). [1]

Понављам: 160 одсто БДП није одговор-ност само државе дужника, а ми смо усвоји-ли политику која нам је наметнута. Преузелисмо одговорност, али смо исто тако и захте-вали и очекивали од ММФ и других кредиторада преузму одговорност за тај дуг зато штосу наметнули лихварских 14 одсто камате. Итај човек који је преузео вођство са 22одсто гласова, имао је 25 одсто незапосле-них, 54 одсто сиромашних и 27 одсто онихкоји живе у немаштини, без здравственогосигурања, образовања, безбедности. Посленеког времена, уз нови модел развоја, несамо да смо створили милионе радних места иувели милионе у социјални и пензиони системвећ смо и произвели шест тачака БДП за инве-стирање, међу којима је образовање.Усмерили смо огромне количине новце наинфраструктуру, путеве, школе, нуклеарнеелектране, хидроелектане, водоводе, гасне иелектро-мреже, које данас прожимају целуземљу. То је био друштвени процес без пре-седана, који је смањио број сиромашних ионих у немаштини на једну цифру. И то је ММФпризнао - да је привредни раст који јеАргентина остварила од 2004-2011. трећи уцелом свету, само су нас Кина и Бугарсканадмашиле. Данас у регону Латинске Америкеимамо бољи квалитет живота, већу куповнумоћ радника и најбољи друштвени доходак.

То смо учинили плаћајући дуг који судруги створили. Зато ваља истаћи да нашевладе нити су игнорисале дуг нити су пада-ле у банкрот. Преузели смо иницијативу иплаћали дугове од 2003. до данас. Платилисмо више од 190 милијарди долара. Понављам:више од 190 милијарди долара! Платили смо92,4 одсто дуга у две рате: први пут то је2005. учинио председник Киршнер, други пут2010. такође он. Платили смо 92 одсто дугакако бисмо га нормализовали, и касније смоу редовним исплатама вратили цео дуг ММФ ииспунили све обавезе према њима. Пре пармесеци закључили смо преговоре са Парискимклубом повереника о дугу из 1956. године.Како бих вам описала ситуацију, рећићу дасам тада имала три године, а министар еко

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Borba za...

ном јапанском позиционирању САД већ названесавезником.

Кинеска Централна банка је 20. новембра2013. објавила да више није у интересу Кине даповећава своје девизне резерве. Наравно да јетоме великим делом допринео и долар. Кина,друга на свету привредна сила и један од нај-већних увозника нафте, жели да своје нафтнепослове са главним лиферантима - Русијом,Саудијском Арабијом, Ираном и Венецуелом,убудуће обавља у одговарајућој домаћој валути. Већ неколико година се Кина бори противфинансијске превласти САД, која се заснива, пресвега, на томе да долар служи као светскарезервна валута, односно као опште признатоплатежно средство у међународном сaобраћају.Имајући у виду претећу презадуженост САД,превласт долара већ одавно није оправдана. Сведок је долар светска резервна валута, рекорднозадужене САД се могу даље задуживати.

Кинеска намера да смањи део својих, 3,5билионских америчких долара резерви, као и дасвоју куповину нафте спроводи у одговарајућимдомаћим валутама, представља не само озбиљнупретњу за досадашњу власт америчког-петро-долара, него и за укупну, свакако презадужену иоптерећену тешким друштвеним проблемима,америчку економију. Према виђењу владајућихкругова у Вашингтону, ове активности Кинеравне су економском рату. На њих се уВашингтону реаговало агресивном антикинес-ком кампањом, све уз помоћ Јапана. Јапан, каоклијент САД и вековни непријатељ Кине, служиза одбрану и обезбеђење глобалне доминацијекапиталистичке демократије. И с обзиром да је,као што је већ речено, слање у ватру својихсавезника амерички специјалитет, овакав мане-вар не чуди.

Иако је америчка агресивна геополитичкастратегија према Кини почела давно пре њенеoдлуке да смањи своје доларске резерве, САД судодатно интензивирале и убрзале стратегијунаоружања и потстрекивања Јапана против Кине.Политика америчке Владе „заокрета премаАзији”, која је подигнута на ниво геостратешкогпрограма, има за циљ да Кину, најважнијег еко-номског ривала САД, привредно и дипломатскиизолује и војно - уз подршку помоћника као штоје Јапан - окружи и тако ублажи привреднуугроженост САД уз помоћ војних игрица. Дакле,не мора се бити видовит да би се схватило начије подстицање Јапан мења свој Устав и додат-но се наоружава. Једно је већ сада очигледно: сапостепеном изменом јапанског уставног паци-физма, повезаном са масивним наоружавањем,од стране САД иницирана борба моћи наПацифику ступа у једну нову, опаснију фазу -одбрану глобалне доминације капиталистичкедемократије.

Јаков Бабић

Deset instrukcija...(sa str. 4)

међутим, био да се сруши комунизам као ривал-на идеологија.

У склопу мјере бр. 8 Бжежински је истак-нуо: „Већу пажњу ваља посветити југославен-ским грађанима који се враћају у земљунакон боравка у иноземству. То не значи да ихтреба претварати у терористе, чему теже екс-тремне групације југославенске фашистичкеемиграције, него их треба користити каонесвјесне и свјесне пропагаторе америчког изападног начина живота.”

Као девету мјеру Брзезински је навео да„на међународном плану треба и даље ције-пати Покрет несврстаних земаља”, уз напоме-ну да би се „на том плану још боље могаокористити блок латинско-америчких земаљакоје су најбољи `тројански коњ` СједињенихАмеричких Држава унутар Покрета несврста-них - као што СССР има Анголу, Кубу итд.”.

И напосљетку, у оквиру точке (или мјере)бр. 10 главни је Картеров савјетник напоменуода „такви задаци политике САД премаЈугославији захтијевају и одређене политич-ке савезнике унутар земље”, те је на то додао:„Искуство показује да се најбољи савезнициналазе међу имућнијим слојевима југосла-венског друштва, а то су у првом реду при-падници либералне интелигенције, који сузаинтересирани за индивидуалне слободе,неограничену слободу штампе, умјетничкогстварања итд.”

„Свима њима”, закључио је Бжежински,„треба пружити максималну подршку која ћеохрабрити и њих и њихове потенцијалнепристаше, па макар таква политика изазвала ирепресалије од стране владајућих комуниста”.

Ових сам се дана поновно састао с МатомМештровићем, који је овај иступ З. Бжежинскогиз 1978., као и цјелокупну америчку политикупрема Југославији у задњих неколико десет-љећа, прокоментирао овим ријечима:

- Негдје око 1956., упитао сам професо-ра Филипа Мозлија, који је тада био директорРуског института на Свеучилишту Колумбија:„Добро, зашто ви Американци подржаватекомунистичку Југославију, кад истовременоводите кампању против комунизма?”Одговорио ми је, отприлике: „То је тренутачноу нашем интересу, али кад дође вријеме,ријешит ћемо се и њих!” Под ријечју „њих”Мозли је, наравно, мислио на југославенскикомунизам и Тита.

Глобус/Стање ствари (Preneo Standard)13. 11. 2014.

Podvukla - Iskra) Дарко Худелист

276

ДР ВЕСЕЛИН ђУРЕТИЋ

НЕКЕ ИДЕОЛОШКО - ИСТОРИОГРАФСКЕКОНТРАВЕРЗЕ ВЕЗАНЕ ЗА ОСЛОБОђЕЊЕБЕОГРАДА ОКТОБРА 1944. ГОДИНЕ (2)

Обманути западни савезници су се и послевеликог ратног обрта у својој политици премаЈугославији напајали са стаљинских пропаганди-стичких извора. Радио станица „СлободнаЈугославија”, инсталирана у Тбилисију, сејала је посвету лажи и обмане, засноване углавном наТитовим доставама, а оне су показивале да се савез-нички понашају само његове снаге, а да суМихајиловићеве колаборационистичке и профаши-стичке. Узимајући у обзир принцип борбености каокритеријум савезничке вредности, Тито се и Истокуи Западу представљао као "јунак без мане и страха",па је на Западу био проглашен за "Балканског РобинХуда". На основи оваквих приказа југословенскеситуације деловала је и Техеранска конференцијавеликих из краја 1943., дајући преимућство титов-ском отпору, убрзо и обилату помоћ, а све вишеодбацујући његовог конкурента ђенералаМихајловића, толико да се нису виделе ни оне чет-ничке, по савезнике врло значајне активности накомуникацијама у моравско-вардарској долини,које су водиле према југу. Иако су Черчилови емиса-ри то често истицали, као нпр. Мајкл Лиз (СиловањеСрбије, Београд 1991.), Стаљину овакве Титовеобмане, ако је за њих знао, нису као такве моглесметати, јер су оне одговарале његовом револуцио-нарном принципу „циљ оправдава сва средства”.

После капитулације Италије и Техеранскеконференције НОВЈ је постајала све већа сила, аТито је и даље строго водио рачуна да она будеприхваћена као свејугословенска формација,иако су све до пред крај рата Срби сачињавалиоко 90% њеног састава. Хрват Тито је водио рачу-на и да у својим депешама често говори о свомсукобу са „четничким великосрбима”, и да избе-гава наводе о непрестаној геноцидној активностиНДХ. Претпоставити је да је деловао чак и у дослухуса Павелићем, чак и са одређеним католичким кру-говима, о чему посебно говори чињеница да није нипокушао да нападне логор у Јасеновцу, кланицу сто-тина хиљада Срба и других. У Титовим извештајимасрпске партизанске јединице у Хрватској све више супредстављане као хрватске, што је у Москви прима-но са неким разумевањем, јер су на челу ових једи-ница били постављени ретки чланови КП Хрватске.

После англо-америчког десанта наАпенинско полуострво покрет под Титовим вођ-ством постао је масовнији. Појављивале су се многенове бригаде и дивизије, не само у приморју, него иу свим српским подручјима НДХ, па се стицао утисакда је његова војска апсолутни господар југословен-ске ситуације. Због чега је Черчил 1944. нашао засходно да тражи разграничење између Титових иМихајловићевих снага на Копаонику, иако су тадаснаге ЈВуО контролисале, не само Србију, него ивелике делове Црне Горе, Херцеговине и српскихподручја НДХ.

Велику ратну прекретницу донела је немачкаофанзива уперена против оба југословенска покретаотпора, из краја 1942. и из маја 1943., нарочито опе-

рација „Шварц” - битка на Сутјесци. У овим офанзи-вама хитлеровци и мусолинијевци, у страху одсавезничког десанта на Јадрану, хтели су да уништеобе ове снаге. Ни англоамериканци ни Совјетинису знали да је Тито тада са немачким официри-ма био постигао договор тајновитим путем о заје-дничкој акцији у случају да дође до англоаме-ричког десанта.

Битка на Сутјесци била је прекретница,захваљујући извештајима Черчиловог емисара БилаДикина, иако се радило о великом поразу титовскихснага. Дикин је ову битку представио као великуоперацију што је потискивало дотадашње предста-ве о партизанима као малобројним, свуда разбаца-ним групацијама. На овој основи британски преми-јер је кренуо у сусрет Титу, упућујући код њега ипредставнике највиших чинова, чак и свог синаРандолфа.

Наведени Титови преговори са Немцимапоказивали су да су се иза овог човека налазили несамо Совјети него и одређени великохрватски кру-гови, који су знали да евентуално искрцавање савез-ника доноси победу Михајиловићевом покрету и датиме осујећује хрватске планове ради стварањаантисрпске Југославије, засноване на коминтернов-ским антисрпским пројекцијама које су српскинарод свестрано комадале, што је била прва етапака стварању независне Хрватске.

Али, показало се да ни велике ратне пре-кретнице нису створиле услове за ширење НОВЈпрема Србији, и поред неколико покушаја да сепређе река Дрина. Продор је успео тек крајем 1944.,онда када су четници, сазнавши да неће бити англо-америчког десанта за који су били потпуно војно-организационо спремни, били из темеља поколеба-ни. И народ Србије био је догађајима толико збуњенда је почео масовно да прелази на страну НОВЈ:широм Србије формиране су бројне бригаде, диви-зије и корпуси. Оваквом обрту прво је допринелакапитулација Италије, потом и повлачење Немачкеса Косова и Метохије, па су се и у Старој и јужнојСрбији и Македонији појављивале многе партизан-ске групације.

Највећи удар Михајиловићевци су доживели12. септембра 1944., када је черчиловски употребље-ни краљ Петар Други, своју ЈВуО позвао да прихватиТитову команду. Краљ је тиме срушио свој престо.

Прихватајући Тита као свога Стаљин је, да бига учинио партнером великих савезника, повео игругеостратешког карактера, с циљем осујећивањадесанта англоамеричке армије на Јадрану.Предложио је да Титу, као равноправном партнеру,доделе Средишњи фронт (Сремски), а да они самотактички интервенишу у Југославији: западњаци наобали, а Совјети на истоку, и да се после уништењанемачке јужне групације повуку. Стаљин је, уства-ри, надиграо партнере, тиме што је добио задатакда противника убије на главу, у Београду, и датиме доведе на власт свог човека Јосипа БрозаТита. Да би овога представио као самосталну

28 Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014. .

Neki ideoloπko...личност сугерисао му је да се лично обратиМоскви, односно да лично позове Црвену армијуда уђе у Србију. Титов изненадни лет са Виса уМоскву ради сусрета са Стаљином, септембра 1944,вероватно је био у вези са овим, али, потоње његовопонашање је показало, да је свом вођи Стаљинусугерисао да се на Србију треба гледати као на„последње упориште фашизма”. Неки Титовисарадници говоре да им је поручивао да се и онитако понашају. „Такав план, пише Тито Стаљину 05.јула 1944., осујетио би многе планове на Балкану састране оних који желе да помоћу раздора учврстесвоје позиције” (Веселин Ђуретић, Савезници иЈугословенска ратна драма,||, Београд 1992., стр.512). Сремски фронт Немце није зауставио али јеизазвао још једну српску кланицу, погинуло јеоко 30.000 људи (међу њима и несрби). Шумадијаје била "окићена" црним барјацима.

Тешко је и поверовати да све ово није билодоговорено са Стаљином, будући да је Црвенаармија већ била планирала свој поход премаБалкану да би спречила одступницу Хитлерове јужнеармијске групе односно да би ослободила залеђеглавног продора - према Берлину. Да је то билодоговорено показују и Титова наређења својимкомандантима да одлучно осујете сваки десант,као и да спрече сваки контакт Англоамериканацаи четника. Прва жртва ове политике био јеМихаjиловићев елитни командант ВојиславЛукачевић, чију су јединицу у Херцеговини напализаједно и партизани и Немци, да би онемогућилињен пут према мору ради сусрета са Енглезима.

Стаљин је, потоњи догађаји су показали,овом великом завршном игром био осујетио иЧерчилове потоње планове, нарочито онај, изразитонаивни, да прихвати Тита као заједничког партнера,што је он урадио преко употребе српског краља -„Нејаког Уроша”, упућујући га да сам позове ЈВуО даприхвати Тита као врховног команданта.Прослављени Енглез показао се као наивни полити-чар, када је мислио да ће повезивањем краља и Титаобновити монархију.

Зашто тврдим да је Црвена армија ослоба-ђајући Београд изазвала и нову српску трагеди-ју, зато што је доводећи на власт човека који је,потоњи догађаји су показали, био и антијугосло-вен и антисрбин?

Српски сусрет са Црвеном армијом на гра-ници показао је да су биле уродиле плодом свераније антисрпске употребе неруске Русије нарочи-то титовске, које су сејане током читавог Другогсветског рата. Показало се да совјетски ослободио-ци нису знали да ће их, после ступања на тло Србиједочекати братски народ, у црно завијен, геноцидносатрвен и масакриран и у време многих хитлеров-ских одмазда изазваних титовском екстремистич-ком политиком. Црвеноармејци нису знали да су итада на територији НДХ пуном паром радиле хрват-ске „фабрике смрти”, гутајући нове десетине хиља-да Срба.

Српски националисти су дочекујући награници Русе као браћу били запрепашћени кадасу видели да их Црвеноармејци не виде у аутен-тичној православно - словенској светлости, да суих тамо уместо загрљаја сачекала наређења да серазоружају, или да прихвате Титову команду. Уунутрашњости Србије такви сусрети били су јошвише запрепашћујући, јер су се дешавали и после

заједничких ослободилачких акција, нпр. уКрушевцу, Краљеву и др. Запрепашћењу и тузиније било краја када су сазнали да се иза ове великевојске креће Југословенска интернационална брига-да под командом потпуковника Марка Месића,човека који се антисрпски доказао још 1941., па је одПавелића био одређен да буде предводник „хрват-ских јунака” на Стаљинград. Прича се да је овајпосле уласка у краљевски Бели двор пуцао у право-славну икону. Како су тек били згранутиМихајловићеви команданти када их је овај у имекраља Петра позивао да се ставе под његовукоманду.

Сва Србија је била изненађена послеоваквих сазнања, али мање Недићевци иЉотићевци, јер су у току дуге сарадње са рускимбелогардистима сазнали да после Октобарскереволуције није било више православне и сло-венске Русије. Стога су се, да се не би сукобили са„руском браћом”, пре уласка Црвене армије уБеоград повукли према северу. У титовској про-паганди то је представљено као бекство идео-лошких савезника.

Са закашњењем повлачила се према северувелика групација под командом ђенералаМихаиловића, којој су се прикључиле и снаге изЦрне Горе, Херцеговине и Босне. Био је то још једансрпски пут голготе. Повлачећи се преко снегомзавејаних планина многи су скапали од зиме, многиод тифуса. На северном делу Босне група је биларазбијена на два дела: један део је наставио премасеверу, док се главнина окренула према југу -према Србији. Оне који су кренули премаХрватској, Словенији и Аустрији сачекали су„преваспитане” усташе, али и снаге НОВЈ.Команданти ових четничких формација П.ђуришић, П. Баћовић, књижевник Д. Васић, нашлису смрт у јасеновачком крематоријуму.Михаjиловићева група на путу повратка изгинула јена Сутјесци и у долини Дрине и над њима су сеиживљавале „преваспитане” усташе. ЂенералМихаjиловић је после скривања од потера доведенпред Титов суд, осуђен и бачен подивљалим псимада га поједу.

Тако је био уклоњен један борбенослобо-дарски део српског друштва. На северу, уСловенији, десио се још један масакр над Србима,али и над многим хиљадама словеначких домо-брана. У завршници ове трагедије десила се трагич-на иронија српске судбине; заједно са овим часнимљудима нашао је смрт и део усташких кољача који јеуспео да се повуче према северу, неколико хиљадаљуди. Главне коловође геноцида на челу саПавелићем ватиканским „пацовским каналима” пре-бачени су на тло демократског запада. Неки од овихкасније ће постати Туђманови министри.

Вратимо се Београдској операцији. У главниград Југославије је 20. октобра 1944. ушла Црвенаармија бројчаности између 300.000 и 380.000 вој-ника; уз садејство око 35.000 партизана, којима јекомандовао, формално генерал Пеко Дапчевић астварно Сретен Жујовић. Командант Црвене арми-је био је маршал Толбухин. После ослобођенаБеограда Црвена армија се повукла према северу,преко Војводине и делова Славоније, премаМађарској. На широком току Дунава, код Батинепогинуло је више хиљада њених војника. Заједно сањом у овим борбама учествовале су и бројне једини-це НОВЈ. Совјетска војска је борећи се на Југославије

(Kraj na str. 30/2)

рички заменик. Вашингтон свим средствимаподстиче растућу војну улогу Јапана у Азији, којаје јасно усмерена против суседне Кине. То одго-вара мустри, према којој Пентагон савезникекористи као своје заменике, иимајући у виду дасе буџет САД за одбрану у следећих десет годи-на смањује због растућих државних дугова ивисоких дефицита.

Сви знамо како се завршио Други светскират. Јапан га је „дебело” платио. Иако је већкапитулирао - капитулација, ипак, није билабезусловна (као немачка) - САД су искористилеприлику да покажу СССР-у шта све имају у свомарсеналу оружја. Атомску бомбу. Након што судве бомбе за масовно уништавање бачене наНагасаки и Хирошиму, за САД су тестови успеш-но положени, а Јапан потпуно уништен.Амерички бомбардери су - чак и без атомскихбомби - скоро све велике градове претворили уугљенисану пустињу. Ипак, од стране САД дик-тирани пацифистички члан 9. јапанског Устава,ускоро није више одговарао циљевима САД урегиону.

Како је америчка империја одувек радослала своје `савезнике` у ватру, то се десило иовде: две недеље након што је избио рат уКореји, Мек Артур је наредио регрутацију јапан-ских „полицијских резервиста” од 75.000 људи.Године 1951. Американци су захтевали форми-рање јапанске армије. Употребљена је „језичкакозметика” и тенкови се нису називали тенкови,него „специјална возила”. Јапан је данас на сед-мом месту светске ранг листе издвајања за вој-ску, са тенденцијом раста (Међународни инсти-тут за стратешке студије). У азијском просторуЈапан је иза Кине, на другом месту. Тзв. „борбенеснаге за самоодбрану” Јапана су у ствари високонаоружана High-Tech армија. Борбене снаге суобразоване путем учествовања у свим конфлик-тима које су у протеклих двадесет годиназапочеле САД. Осим тога, јапанске „мировнаснаге” су активно учествовале у мисијама УН уАфрици и Азији, где су могле да сакупљају бор-бено искуство.

Кабинет владе Јапана усвојио је 1. јула2014. године „нову интерпретацију” пацифи-стичког послератног устава. Јапану би садасасвим официјелно требало да буде дато правона „колективну самоодбрану”. То би значило даЈапан у могућим конфликтима може да се борина страни САД, чак, и ако земља није директнонападнута. С обзиром на непријатељску дина-мику у односима између САД и Кине (а и Русије),то је врло важна вест. Посебно што су у званич-

5

Да би се Нови светски поредак (НСП)разумео на прави начин, потребно је, пре свега,бацити поглед и ван свог дворишта. Из тог раз-лога желео бих да укажем на неке моменте, којитек на други поглед откривају сав свој конф-ликтни потенцијал и опасност.

Наиме, оружани конфликти у Украјини,Сирији и Израелу публицистички скривају другекризе и дешавања у свету, који остају ван пажњеполитичког извештавања и медијски нам се пре-зентују тек као споредне вести, јер (још) не летеракете и страдају људи. Међутим, и те кризе се убудућности могу заоштрити. У тексту„Последице недовољног познавања НСП” у авгу-стовском издању „Искре” је, иако само успут,једно такво политичко дешавање кратко забеле-жено. Реч је о промени јапанског Устава. У овомтексту желим да се ближе позабавим овим пита-њем.

Јапан никада више не сме да води рат: тоје написала сила победница - САД 1947. у јапан-ском Уставу. Ово би се, према америчкој жељи,ипак, требало променити. То није први пут даСАД некада поносној и свесној острвској државидиктира шта треба да уради.

Забрану коју је сам себи наметнуо о изво-зу оружја, Јапан је управо укинуо. Велики кон-церни јапанских војноиндустријских комплекса,као што су Mitsubishi Heavy Industries Ltd., KawasakiHeavy Industries Ltd. � Fuji Heavy Industries Ltd. очеку-ју много већу тражњу и налоге за испорукунаоружања, него у прошлости. Исти је случај и саамеричком индустријом оружја, којој је хитнопотребна потражња из иностранства. Из овогразлога, чињеница да је Јапан треутно најзаду-женија држава на свету појављује се у посебномсветлу. ММФ процењује стопу задуженостиземље на 244% БДП (стање у априлу 2014).Дугови земље су тако седам пута већи од годиш-њих прихода. Чак и у Грчкој дугови су од прихо-да већи четири пута. Када је последњи пут Јапандоживео сличну ситуацију, то је било током дугепривредне депресије и у вези са капиталистич-ком светском привредном кризом. Било је токрајем 20-тих година прошлог века и завршилосе јапанским превентивним ударом на ПерлХарбур у децембру 1941. Тада су Рузвелт иЧерчил желели свим средствима да испровоци-рају Јапан да нападне САД, како би придобилинеодлучну америчку јавност за рат противЈапана, Немачке и Италије.

Данас, Вашингтон јасно покушава да иза-зове Кину, при чему, сада Јапан фунгира као аме-

SAD reæirana uloga Japana protiv Kine

BORBA ZA ODRÆAVAWE DOMINACIJE NSP NA PACIFIKU

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Deset instrukcija...

љевичаре у земљи и свијету”.Друга је мјера - „систематски помагати

и давати публицитет разним опозицијскимгрупама у Југославији”. Бжежински је казао да„у вези с тим треба много више `рекламирати`разне југославенске дисиденте, на исти начинкао што се то чини са совјетским и чехословач-ким дисидентима”, упозоривши притом да „тидисиденти не морају бити изразито антико-мунистички обојени, можда је чак и боље дасу више хуманистички оријентирани”. Каопримјер такве оријентације, Бжежински је спо-менио „праксисовце и њима сличне”.

Усто је нагласио: „Те акције треба мак-симално повезивати с кампањом `о људскимправма` и с `трећом кошаром` из Хелсинкија”- при чему је конкретно мислио на слободнуциркулацију људи и идеја на релацији Исток- Запад, што је била једна од најважнијих точа-ка Завршног документа Конференције о еуроп-ској сигурности и сурадњи (ОЕБС), одржане уХелсинкију 1975.

Особито је занимљива мјера бр. 3 која уцијелости гласи: „У интересу је САД да помажеоне централистичке снаге у Југославији којесу спремне на отпор СССР. Истодобно, једна-ко је важно помагати и све сепаратистичко-националистичке снаге, јер су оне природнинепријатељ комунизма као идеологије.”

Бжежински није пропустио рећи да је „татактика истодобног помагања и централи-стичких и сепаратистичких тенденција” -како се точно изразио - „протурјечна”, али јетоме додао да она „има своје дубоко оправда-ње, што се већ показало и у другим прилика-ма (разбијање комуниста у Индонезији)”.

Под точком 4. Бжежински је додатнопојаснио што заправо мисли под помагањемнационалистичко-сепаратистичких снага уЈугославији па је дословце казао: „Посљедњихдесетак година (дакле, од 1968. до 1978. - м.о.)чини се да хисторија јасно показује како јеидеја национализма јача од идеје комунизма.За то нису доказ само трвења унутар поједи-них комунистичких земаља (Руси и Украјинциу СССР, Срби и Хрвати у Југославији, Чеси иСловаци у ЧССР итд.), него још више трвења исукоби, па и ратови, између појединих кому-нистичких земаља (СССР - Кина, Вијетнам -Камбоџа). Зато на ту карту треба играти надуги рок и кад је Југославија у питању како бисе ангажирањем разних националистичкихтенденција ослабила отпорност комуниз-ма.”...

Под точком 5. Бжежински је експлици-рао: „Изузетну важност у идеолошкој борбипротив комунизма у Југославији, и другдје,има културно-идеолошка инфилтрација

путем средстава масовних комуникација:штампа, радио и телевизија.” Бжежински јеупозорио да под тим не мисли само „на разнеемисије упућене југославенским слушатељима,већ прије свега на утјецаје путем америчких иопћенито западних филмова, ТВ-емисија,пријеводне литературе итд.”.

Тај је свој став овако образложио:„Југославија је особито погодно тло за туврсту идеолошке инфилтрације због изузетнеотворености својих граница и због великепопуларности америчких филмова код југо-славенске публике, затим музике итд. Топотврђује и анализа југославенског филмскогрепертоара у којем далеко највећи дио чинеамерички филмови поријекла са Запада”.

Бжежински је био потпуно у праву. Удругој половици 1970-тих примјерице уЗагребу, тј. у загребачким кинима, вртјели су сеу великој већини управо амерички филмови.

Везано за мјеру бр. 6, Бжежински је рекаода је „у идеолошкој борби против комунистазначајно потицати и потрошачки ментали-тет”, што је овако аргументирао: „Искуствопоказује да је потрошачки менталитет готовонемогуће зауставити; кад се једном појави, онпробија све теорије комунистичког егалита-ризма боље него многе политичке акције. Затоу оквирима економске политике премаЈугославији треба пажљиво бирати оне мјерешто повећавају пласман роба које јачајупотрошачки менталитет и ту избјегавати билокаква ограничења.”

Господарског је карактера иБжежинскијева мјера бр. 7, која је гласила овако:„Велики су југославенски дугови земљамаЗапада, нарочито онима у Европској економ-ској заједници (ЕЕЗ). Ти дугови, као и они којеће Југославија и убудуће узимати, изузетно супогодно средство економског и политичкогпритиска на ту земљу. Стога је пораст југосла-венских дуговања, дугорочно гледано, кори-стан за америчке интересе, и Југославију неби требало спречавати да узима нове креди-те - макар то имало привремено и негативнеефекте за зајмодавца, јер се то лако компен-зира економско-политичким мјерама.”

- То је доиста цинизам - прокоментираоми је пету, шесту и седму мјеру З. Бжежинскогњегов некадашњи колега и знанац МатеМештровић. - Дајте им да гледају каубојскефилмове и презадужите их - та што је то негоцинизам? Али то је, рекао бих, истодобно иреализам, односно, како би то реклиФранцузи - raison d’État. Они раде оно што је уњихову садашњем интересу - а сутра ћерадити оно што ће бити сукладно њиховимсутрашњим интересима. Дугорочни је циљ,

(Kraj na str. 6/2)

294

Odlomci iz Dnevnika - pronicqivo i duhovito viewe gej-parade

ЊИХОВЕ ЕКСЕЛЕНЦИЈЕ МЕђУУРОђЕНИЦИМА

Дође и прође невесела геј-парада. Иза њеостаде једна окрвављена глава и неколико неначе-тих питања. Ко је управник циркуса? Коликокошта улазница и каква je вредност представе? Које утврдио да се однос према хомосексуалцимаима сматрати за мерило отворености једне сре-дине према другима и друкчијима? Како стоји стом отвореношћу у другим земљама, савезница-ма и пословним пријатељима оних у којима јерођена идеја парадирања? Колико je провоцира-ње „конзервативног" јавног мњења прикладнаметода његовог модернизовања? Није ли наглаша-вање једног господског проблема, код толикогброја незапослених и осиромашених, увредљиво заизвесно осећање друштвене пристојности? Коликоје све ово масло страног фактора, а колико плодстварне жеље једног дела наших суграђана? Уједну реч: ко је отац детега, ко плаћа издржавање,ко је луд, ко збуњен, и ко се с ким спрда?

Нисам велики поштовалац топле браће, анисам ни њихов противник и презиратељ. Не волимда их гледам кад се љубе, али то је она врста гад-љивости која долази из црева, не из главе. Животима свакојаких навика, потреба и искушења; трпи-мо их, избегавајући ближу умешаност и везу.Принуђени смо на толеранцију, не и на одушевља-вање оним што нам је туђе.

Чиме се то људи (и жене) са посебним сексу-алним склоностима поносе? Својом судбином. Аљудска судбина је, према завештању великих писа-ца и мислилаца, по дефиницији несрећна. Свака,свачија, па и њихова. Свог се положаја - личног,колективног, националног - најчешће стидимо.Ретки су тренуци у којима, превазишавши толикаограничења и ускраћења, нађемо повода за понос.

Pride - није ишло без англицизма - јеболни крик против постиђености, мађијска фор-мула за излазак из усамљеничке муке. То можебити подстицајно у писању стихова и романа, не иза разумну политичку акцију. Шифроване порукезабрањене љубави изучаваоци налазе уШекспировим „Сонетима", Кавафијевој лирици иПрустовом „Трагању". Забрана отвореног имено-вања даје посебну снагу и тензију књижевномизразу, док политика, по природи вулгарна, немаслуха за естетику тајне. Просвећена Европа је,колико до јуче, била сурова према овом слојусвоје популације. Њену широкогрудост су у тамни-ци искусили неки велики писци, од Оскара Вајлдадо Жана Женеа, док су наши „примитивци" својурезервисаност према топлој браћи изражаваликроз добродушан подсмех.

Семантичко поље речи gay врло је широко,иде од невине радости до раскалашног разврата.Gay lady је лака жена, gay woman гадура, а gai saber,данас gai savoir, на провансалском је означавао тру-

бадурску поезију, што је Ниче преузео у наслову Diefrohliche Wissenschaft. На овој лествици значењахомосексуалцима је додељено подстанарско ћоше,и gay pride дође као басма против злог усуда.

Бриселски хуманисти, уз подршку нашегосведоченог пријатеља Џозефа Бајдена, упозора-вају да су хомосексуалци у специфичном друшт-веном положају, па им зато ваља указиватипосебну пажњу.

А која затворена групa, која ретка профе-сија, то није? Како је тек лирским песницима у вре-мену које се грози поезије? Сваки осетљиви живиствор вуче неку муку коју нема с ким да полели.

Хомосексуалцима је, због упућености наисти пол живот компликован: ни наш, окренутсупротном полу, није лак и једноставан. Приморанисмо на заметање трагова, мучени љубомором ииздајствима, истраумирани разводима. Коме ми дасе жалимо? Кад би понижена већина људског родатражила излаз у парoлама и маршевима, улицевеликих градова би биле непрестано закрчене.Замислите марш мужева рогоња, или остарелихсупруга које су згодне секретарице истиснуле избрачних постеља... Кад ће до бриселских човекољу-баца допрети вапај сексуално изгладнелих гастар-бајтера које, са свих зидова европских престоница,изазивају голишавe и неприступачне лепотице? Штасу предузели против те, љуте неравноправности?

Живот је напоран подухват, и сви су људиизузеци. Ко ћe задовољити толике посебне тежње?Толеранција различитости је погодба цивилизова-ног суживота. Поштовање свачије осетљивости сеподразумева, за увиђавност према ближњиманису нам потрсбне препоруке бриселских коми-сија. Наслућујемо да сваки човек окреће по једангорак, несварљив залогај у својим устима.Бриселским саветницима то није довољно. Онитраже нешто много више од толеранције: очекујуучлањење у весело друштво. Млади и неопреде-љени би, ваљда, требало да пођу за њиховимпримером. У програму је и заснивање бракова,као и могућност усвајања деце. Сиротиња ће, поћумезима, правити потомство, она и није низаштадруго, а добростојећи хомосексуалци ће усвајатидецу да би задовољили саморазумљив (гле, гле!)родитељски нагон...

Манимо се шале. Ова „популација” је,очигледно, употребљена у кампањи која се, већчетврт века, води против нашег народа. Нађена јеосетљива тачка нашег менталног склопа, или сенекоме учинило да ју је нашао. Јер, за разлику одотаџбине Frau Меркел где су, у не тако давнојпрошлости, хомосексуалци, заједно са масонима,Јеврејима и комунистима, слати у конц-логоре,код нас таквих прогона није било. Ко им је сметао,

Iskra 1. decembar 2014. Iskra 1. decembar 2014.

Wihove ekselencije...

ко им данас смета, да се воле? Љубав се води наместима удаљеним од очију јавности. та се делат-ност не показује на трговима и пред камерама.Тешкоће су, у тој области, правично распоређене.Што се добија на једној, губи се на другој страни.Свакоме према потребама, од сваког према могућ-ностима, како гласи гесло напуштене утопије.

А понос? Тешко ће га ико освојити подпокровитељством оних који су нас засули бомбамаса ослабљеним уранијумом. Хомосексуалност једосуда; њени носиоци нису ни криви, ни заслужни,што су такви дошли на свет. Не желе ваљда да свипођемо њиховим стопама? Из којих би се извора.у том случају, обнављала „популација”?

Циркус би могао бити и симпатичан кад гане би пратиле две тамне сенке: стилски плагијат, иполитички контекст. Однос према том питању се уБриселу узима као пробни тест кандидатима заулазак у друштво изабраних. Одрећи се Косова.ући у љубљени НАТО, прихватити идеју општегрелативизма вредности и опредељења! Као данеко у тзв. Међународној заједници ужива ушокирању нашег простодушног света. Оно штозахтева од Србије, Велики брат никад не бизатражио ол Саудијске Арабије. Сa нафтом немашале.

Које су праве побуде подстрекача уличногперформанса?

Биће да се међу бриселским хуманистимаскупио поприличан број упражњивача ове врстељубави. Легализација и омасовљење покрета 6и ихослободили осећања кривице која их, уза сву еман-ципованост, мучи.

Друго: побуда је реваншистичке природе.Ваља угушити последња жаришта отпора којатињају у „заосталим” друштвима, попут нашег.

Трећи чинилац је навика умишљених ибахатих „просветитеља" да се мешају у све врстенаших послова. Прва два мотива нису искљученани код појединаца међу њима.

Напослетку, практично питање: Како сепоставити према будућим парадама?

Најбољи одговор је: надмоћна равнодуш-ност. Организовати тиху кампању под називомпрaзне улице. Против демонстрације су лудост,доказ да смо се изнервирали, што они управо желеда постигну. Ношење икона: употреба тешке арти-љерије против комараца.

Замислите призор: хиљаду-две демон-страната у пролазу кроз опустели град. Око њихнишки полицајци, очајни што немају кога дамлате. Одостраг наступају амбасадори, машућизаставицама својих држава. Наслов краткомет-ражног филма би гласио: „Њихове екселенцијемеђу урођеницима”.

SIEM, 30.10.2014. МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ(Podvukla - Iskra)

Neki ideoloπko... (sa str. 28)изгубила око 31.000 војника и официра.

Остаје неизречен одговор на питање заштоје ова војска кренула тежим путем, а не северно одСаве према Загребу? Мој одговор је, зато што би се,да је кренула овим правцем, сусрела са десетинамахиљада хрватских хитлероваца, католичких загри-жењака, који би се против православног Руса огор-чено борили. Мој одговор је и то да би на овом путунаишла на хрватске логоре смрти, у првом редуЈасеновачки, који су још увек радили пуном паром,чиме би биле демистификоване деценијске анти-српске обмане Совјетије и Стаљина.

У Београд су после одласка Црвене арми-је према северу, биле задржане само неке југо-словенске јединице са задатком да главни градочисте од српске „реакције”: Прва Пролетерскадивизија и Шеста Личка. Главни предводници„чистача” били су лидери ОЗНе на челу саСлободаном Пенезићем Крцуном, МилошемМинићем, Вељком Мићуновићем, ЈовомКапиџићем. Они су само за неколико месециуништили велики део београдског горњег слоја,око 30.000 Срба. Ван Србије и у другим српскимземљама ови титовски дресирани, убили су око100.000 људи. И у овом погледу Тито је следио ста-љинску праксу: у Русији је после Октобарске револу-ције, неки аутори наводе, убијена трећина горњегслоја друштва, трећина је натерана у бекство, а пре-остала трећина, стицајем тешких околности, билаупућена да служи режиму. Слично се десило иСрбима, чак је био идентичан и класно револуцио-нарни критеријум који је на власт доводио многелумпен пролетере и лумпен сељаке, анационалнељуде, тзв. интернационалисте.

У завршници истичем: Улога Црвенеармије у ослобођењу Београда била је доминант-на; то је чињеница важнија од свега онога што сеСрбима потом дешавало, јер за оно што се тадазбивало није био одговоран Руски народ негоњегова доктринарна бирократија.

Резонујући на нивоу епилога процеса, којисе збио у задњој деценији XX и у првој половини XXIвека, усуђујем се да устврдим да су захваљујућиразличитим употребама, односно злоупотребама,антисрпске Русије Срби доживели трагедију,после косовске (из 1389.) највећу у својој истори-ји. Стаљински ученик Тито искористио јеСовјетију, односно српско русофилство парти-занског покрета, да оствари антијугословенске иантисрпске и антиинтернационалистичке циље-ве, односно да, користећи се српском и рускомпобедом, створи велику Хрватску на углавномсрпском етнојезичком простору. На тој основинастајала је нова друштвена свест, и код Руса и кодСрба, производећи генерације које су титовске,односно стаљинске намете прихватале као истини-те.

Полазећи од таквог уверења моја маленкостпредлаже да се у првим месецима 2015., поводомпобеде над фашизмом, у Москви организује научнискуп о руско-српским односима у XX веку, у коме биучествовали само они научници који знају да резо-нују на нивоу целокупног нововековног процеса, јеррезоновањем на догађајном нивоу све је могућедоказати.

(Саопшетње на српско-руском научном скупуповодом 70-годишњице ослобођења Београда).

(Podvukla - Iskra)

330

Zbigwev Bæeæinski: O politici SAD (1978) prema komunistiËkoj SFRJ

DESET INSTRUKCIJA PREPOZNATQIVIHU SAVREMENOJ GLOBALNOJ

POLITITICI NSP Tekst koji sledi je deo tri puta

duæeg Ëlanka objavqenog u hrvatskom`Globusu`, koji je u celosti preneo `NoviStandard`. Mi smo iz wega izostavili sveono πto skreÊe paæwu sa jedino bitnog ivaænog u wemu. To je izlagawe ZbigwevaBæeæinskog ne o svojoj ili presednikaKatrtera politici, Ëiji je savetnik u tovreme (1978) bio, veÊ o ameriËkoj poli-titici prema tadaπwoj komunistiËkojJugoslaviji. Deset taËaka, stvarnorukovodeÊih naËela ameriËke spoqnepolitike, koje je Бжежински na tajnomsastanku izloæio ameriËkim polaznicimana jedan veliki i znaËajan meunarodnisusret, su tako uopπteni i πiroki, da sewihov duh, primena i aktuelnost, mogujasno prepoznati i u daπwoj politici NSPna Ëelu sa SAD, Ëiji je druπtveno-poli-tiËki vid kapitalistiËka demokratija.

Iskra---------------------

Од 14. до 19. коловоза 1978. у шведскомеграду Упсали одржавао се 9. сусрет социологана којем је судјеловао велик број (више одтри тисуће) социолога и студената социоло-гије из читавог свијета, па тако и изЈугославије. Уочи конгреса Бжежински је одр-жао један подужи брифинг америчким судиони-цима тог значајног међународног скупа (међукојима су били и аутори пројекта „Стваратељијавног мишљења у сувременом свијету”), којимих је детаљно упознао са службеним америч-ким погледима и стратешким процјенама наодређена вањскополитичка питања. Дио тогњегова излагања односио се и наЈугославију...

Тај говор Бжежинскога одржан је у САД-у - прије одласка америчких социолога уШведску. И о њему нитко ништа у Југославијиније знао - све до 1987, када је, одједанпут, цје-локупан његов садржај исцурио у јавност...

Објавио га је, наиме, сплитски омладин-ски лист „Омладинска искра”, чији је главни иодговорни уредник био Звонимир Крстуловић.„Искра” је то, штовише, учинила двапут: најпри-је у броју од 15. свибња 1987, а други пут годи-

ну и пол дана касније - у броју од 28. листопада1988.

„Крајњи циљ УСА у Југославији јесте - укла-њање комунистичке владавинe у било кojoj

форми”.

А то, заправо, и јест била главнаБжежинскијева порука у том његову супер-повјерљивом излагању, из коловоза 1978.

Бжежинскијев говор из 1978. у цијелостиодише реторичким питањем које се попут лајт-мотива провлачи кроз све његове саставне дије-лове: што ће бити с Југославијом када дођетзв. „дан Д”, тј. када Тито умре? То је питањеочито опсједало и Бжежинскога и цјелокупнитадашњи амерички политички врх. И коликогод да су се пред Титом, када их је у ожујку1978. посјетио, претварали да га неизмјернопоштују и да силно држе до њега и његова дјела- заправо су се, потајице, припремали за ври-јеме када њега више не буде...

Највећу тежину ипак има други диоговора З. Бжежинског, у којему је он врлоотворено изложио америчку стратегију премаЈугославији, како на ближи тако и на даљирок, када Тита више не буде...

„Kрајњи циљ САД-а у Југославији” је,нагласио је Бжежински, нешто сасвим друго, тј.нешто кудикамо веће и амбициозније, а то је,како се изразио - „уклањање комунистичке вла-давине у било којој форми”. Дакле, рушењекомунизма као идеологије и као владајућегсустава. Али, по Бжежинскоме, „тај се циљ удогледно вријеме не може остварити и његовареализација зависи не само о стању у тој земљи(тј. у Југославији - м.о.) него и о стању у глобал-ним, свјетским односима”. Стога се Картеровсавјетник за националну сигурност у наставкусвог излагања концентрирао искључиво на онемјере које је могуће подузимати „у оквиру кон-кретне стратегије статуса кво”.

Набројао је укупно 10 таквих мјера - ионе, заправо, чине бит његова обраћања аме-ричким социолозима уочи њихова одласка наконгрес у Упсали.

Прва је мјера, како је рекао - „стално идосљедно указивати на стаљинистичке тен-денције у совјетској политици и тиме застра-шивати југославенске комунисте и друге

2

Previawe veze...

Srbi centralisti hteli su da zadræe podjarmqenumuslimansku Bosnu u sastavu navodno VelikeSrbije (nadahnuti ideologijom neke srpskeizuzetnosti). Separatisti Boπwaci, inspirisanideologijom ekstremnog islamizma, hteli su da BiHuËine nezavisnom, wome dominiraju podËiwavajuÊikako srpsku tako i hrvatsku mawinu. NSP ih jenahuπkao i bacio jedne na druge i izazvao ipodræao graanski rat. Rezultat je, kao i uvek gdese umeπa NSP, loπije stawe nego prethodno - dej-tonska BiH, podeqena u dva rivalna entiteta,nacionalno i verski suprotstavqena, joπ uvekzapadni protektorat, nesposoban da u bilo Ëemuiskaæe jedinstvo.

TaËke 5,6 i 8 su sliËne u svojim namerama imogu se razmotriti zajedno:

„Изузетну важност у идеолошкој борбиима културно-идеолошка инфилтрација путемсредстава масовних комуникација: штампа,радио и телевизија... утјецаје путем америчких иопћенито западних филмова, ТВ-емисија, прије-водне литературе итд.”... „У идеолошкој борбизначајно je потицати и потрошачки менталитет”.„Искуство показује да је потрошачки менталитетготово немогуће зауставити; кад се једном поја-ви, он пробија све теорије егалитаризма бољенего многе политичке акције. Зато у оквиримаекономске политике треба пажљиво бирати онемјере што повећавају пласман роба које јачајупотрошачки менталитет и ту избјегавати билокаква ограничења.”

Ovakav kulturno-ideoloπki i potroπaËkinasrtaj NSP, ne samo na markiranog neprijateqa,veÊ u svetu uopπte, je tako oËigledan da jenepotrebno navoditi primere.

TaËka 7: „Велики дугови земљама Запада,као и они које ће se и убудуће узимати, изузет-но су погодно средство економског и политич-ког притиска на ту земљу. Стога је пораст дуго-вања, дугорочно гледано, користан за америчкеинтересе, и не би требало спречавати нове кре-дите - макар то имало привремено и негативнеефекте за зајмодавца, јер се то лако компензи-ра економско-политичким мјерама.”

Primer `duæniËkog ropstva' kao savre-menog sredstva dominacije NSP najboqe pokazujesluËaj Argentine, o Ëemu je u UN govorila wenapredsednica, ga Kirπner. Weno izlagawedonosimo u ovoj Iskri. Vaæno je zapaziti da se toËini uz pomoÊ `leπinarskih fondova` kojispreËavaju otplatu duga, a na takvo permanentnozaduæewe naplaÊuju super-lihvarski interes, teda sve to odobrava ameriËko sudstvo.

Najzad taËka 8 i 10: „Већу пажњу ваљапосветити грађанима који се враћају у земљунакон боравка у иноземству. Њих треба користи-ти као несвјесне и свјесне пропагаторе америч-ког и западног начина живота”. „Такви задациполитике САД захтијевају и одређене политичкесавезнике унутар земље”. „Искуство показује дасе најбољи савезници налазе међу имућнијимслојевима друштва, а то су у првом реду припад-

ници либералне интелигенције. „Свима њима”,закључио је Бжежински, „треба пружити макси-малну подршку која ће охрабрити и њих и њихо-ве потенцијалне присташе”.

Najboqi primer ovakvog delovawa NSP jesavremena Srbija - od wene posluπniËke vlasti dosvemoÊnih NVO koje finansiraju ili stranci ilisama dræava.

©ta je daqe bitno zakquËiti iz izlagawaBæeæinskog?

Najvaænije, da je to ameriËka politika,danas NSP. »iwenica da je on wene `finese`izrekao 1978, pokazuje da politika NSP nije odjuËe, da je ona vrlo dugo pre toga postojala iiskustveno se usavrπavala; da i daqe traje, te je idanas u potpunosti primewiva. Ta politika je isu-viπe `stara` i dugoroËna da bi mogla bitiObamina, ili bilo koga drugog predsednika SAD.Joπ mawe - Fukujamina. Kisinxerova iliBæeæinskog. Najmawe je to politika Demokratskeili Republikanske stranke, Pentagona, Cije ilibilo koje druge znaËajne dræavne ili druπtveneustanove. A kako bi i mogla wihova biti, kadpredsednik SAD najduæe `vlada` 8 godina (dva man-data). Posle toga je ukrasna figura na komemoraci-jama. Nije sluËajno πto ustav zahteva predsedniËkeizbore svakih 4 godina. To je i predostroænostprotiv moguÊe qudske slabosti, da neki predsed-nik ne pomisli da mu mandat daje pravo na nekusvoju politiku. »iwenica da je predsedniku dode-qeno da pred javnoπÊu iznosi `stav` i o mawevaænim stvarima od visoke dræavne politike,stvara utisak jedinstva i jednoduπnosti - podiæeautoritet dræavnoj politici i samom predsedniku.

Politika NSP je kao dobro ustrojena i pod-mazana maπina u kojoj su svi weni delovi usmerenifabrikovawu najveÊeg broja svojevrsne dobre robe.NSP i jeste to. Trovekovno iskustveno usavrπavanproizvod demokratije, politiËkog naliËja visokogsvetskog kapitalizma. Dobro koordiniran, disci-plinovan, shodno finansijsko-ekonomskoj moÊi,strogo hijerarhijski ustrojen poredak. Ko to jedin-stvo previa ili neÊe da vidi i politiku NSPpripisuje nekom SAD predsedniku, wegovom savet-niku i bilo kojoj dræavnoj ili druπtvenoj ustanovi,nesvesni je propagandista wegove bezazlenosti.

V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. decembar 2014. 31

„ISKRA”SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i UredniπtvoIskra Periodical

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.netOdgovorni urednik (Editor):

Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa ini-cijalima ili punim imenom autora, ne predstav-ljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.Typeset and printed by

Artprint media doo, Novi Sad, Serbia

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπ-tom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim va-lutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnjapretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√neAmerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zem-lje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugimvalutama.

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresuPoverenika za Englesku

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D.Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI.53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤Bogdan, 3/37 Aintree Rd, Glen Iris, Vic,3146 —ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 HarvelinPark,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase naIskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica,10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor -Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: TrajankaDarda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers- Paris.

IZ SADRÆAJA

Bæeæinskove instrukcije (1978) i danas u NSP. . . . . . 3

Borba za dominaciju NSP na Pacifiku. . . . . . . . . . . . . 5

Finansijski terorizam nad Argentinom. . . . . . . . . . . . . 7

OdluËuju u kuluarima i `lakiraju` demo. procedurom. .11

Druπtveni pad i narodni preporod. . . . . . . . . . . . . . .13

Rusko oruæje i Juæni tok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17

Najboqi nacionalizam je za dobro naroda. . . . . . . . . . 19

Crni orlovi nad Srbijom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

Wihove ekselencije meu uroenicima . . . . . . . . . . . . 29

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWEISKRE

Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampa-nu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 1998. do danas; takoei sve broje za prve dve godine Iskre 1949 i 1950, kao i drugu srodnuliteraturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novovidelo” <http://www.novo-videlo.com>.

Iskra 1. decembar 2014.

NA∏IM SARADNICIMA I ˘ITAOCIMA KOJI SLAVE DAN HRISTOVOGRO≈ENJA 25. DECEMBRA - SRETAN BO◊I¯ I NOVA GODINA!

U Hinkse, NemaËka umro je 10. novembra 2014. posle duæe bolesti,naπ poznati drug i bivπi srpski dobrovoqac, Milan –oreviÊ (94).

Milan je u tragiËnim okolnostima stupio u dobrovoqce. Pre toga bioje pitomac Vojne akademije. Posle kratkog Aprilskog rata 1941. bio je demo-bilisan i æiveo u Kragujevcu. U nemaËkim racijama u pripremi za streqawebio je uhapπen i zajedno sa svojim starijim bratom Milutinom, veÊ vojno-sud-skim oficirom, zatoËen u ©umaricama. Obojicu iz odbrojane grupe za stre-qawe, spasao je Marisav PetroviÊ, komandant Drugog dobrovoqaËkog odre-da, uz pomoÊ takoe dobrovoqca Miloπa VojnoviÊa (Lautnera) koji je dobrovladao nemaËkim i bio mu glavni tumaË. Neposredno posle streqawa,Miloπ VojnoviÊ je na Drini obrazovao Deseti dobrovoqaËki odred, koji setokom 1942. istakao u spasavawu velikog broja izbeglica, qudi, æena i dece,koji su beæeÊi iz Bosne od ustaπkog terora i ubijawa, paniËno gazili Drinu.Oba brata, Milan i Milutin, odmah su stupili u dobrovoqce i vojniËki veÊobrazovani, bili od velike pomoÊi Miloπu u formirawu i obuci Desetogodreda. Milutin je ostao u vojno-sudskoj struci kao islednik, dok je Milanod vodnog oficira u Desetom odredu, koji je kasnije postao 4. bataqon, apotom i »etvrti puk SDK, uznapredovao do Ëina kapetana i viπegodiπwegkomandira Ëete.

Milan je od stupawa u dobrovoqce do posledweg dana æivota ostaonaπ poærtvovan i odan drug, sposoban i hrabar oficir, koji je vodeÊi svojedobrovoqce, proπao kroz sve borbe svojih jedinica od Drine do Slovenije.Posle kratkog ratnog `izbegliπtva` u Koruπkoj, odakle je u sastavu (tri pukaSDK) borbene grupe TataloviÊ, zajedno sa 3000 drugih dobrovoqaca i oko10,000 slovenaËkih domobranaca, od strane Engleza verolomno izruËen ivraÊen u Sloveniju Titovim xelatima. U svom stradalnom æivotu, Mi-lan –oreviÊ je doæiveo izuzetno retku `slavu`. Izbegao je u posledwem Ëasudva streqawa - prvo u pomenutim ©umaricama; drugo, kada su veÊ voæeni nastratiπte u KoËevju, dobrovoqac Radojko –uriÊ razoruæao partizanskogstraæara i wime razbio vrata kamiona, te tako omoguÊio bekstvo Milanu idvadesetku drugih dobrovoqaca da pobegnu i izbegnu klanicu.

+ Milan –oreviÊ

Posle muËnog probijawa kroz opasnosti u begstvu kroz Sloveniju isevernu Italiju, Milan dolazi u sastav naπeg vojno-izbegliËkog logoraForli, sredwa Italija, te neπto kasnije i veliki logor svih izbeglihnacionalnih snaga, Eboli. U oba logora aktivan je u obrazovnom i stva-ralaËkom radu dobrovoqaca. Posle mira sa Italijom, `saveznici`, selebivπe vojno stanovniπtvo Ebolija u zapadnu NemaËku i raseqavaju u viπemawih logora i ubrzo prevode u civilni satus `raseqenih lica` (DP). Tako sei Milan naπao u NemaËkoj, sreo i oæenio Ursulu i sa wome svio svoje `gwez-do` u gradiÊu Hinkse. Verna i voqena Ursula je i razlog πto Milan, poputostalih mlaih dobrovoqaca, nije krenuo u druge sreÊnije zemqe, iz tadarazorene i osiromaπene NemaËke. Iako prostorno udaqen, pomagao je radstarijih drugova u Minhenu oko ureivawa i πtamparije Iskre. Redovan jeuËesnik na svim naπim saborima i πirim skupovima, ZnaËajna je i wegovauloga u odræawu naπe zajednice u Ëitavom svetu, jer je od 2006. do svoje smrtipredsednik `Udruæewa bivπih srpskih dobrovoqaca`, jedine pravno re-gistrovane naπe ustanove.

Milan je sahrawen 13. novembra u Hinkse. Ostavqa za sobom poÊerkuMiπel kojoj smo izjavili naπe sauËeπÊe. Opelo je obavio o. DuπkoSpasojeviÊ. Naπem dragom drugu Milanu slava i hvala. Molimo se vaskrslomGospodu da mu podari rajsko naseqe!

Iskra

+ Milivoje RanËeviÊOvog oktobra umro je u

staraËkom domu u Istbornu, juænaEngleska, naπ drug i bivπi dobrovo-qac Milivoje RanËeviÊ (90+). Opeloi sahrana obavqeni su na srpskomgrobqu u Brukvudu kod Londona.Dobar Ëovek i drug, Milivoje je svusvoju imovinu uglavnom ostavio decisvojih drugova dobrovoqaca.

Naπem plemenitom druguMilivoju slava i hvala i veËan pomenu Carstvu Hristovom!

Iskra

PRILOZI ISKRIRajkoviÊ Mihaina $ 10Dimitrije N. QotiÊ $ 160

Za pokoj duπe i seÊawe na dragu druga-ricu Nadu PropadoviÊDanica Pavlica K$ 40

Za pokoj duπe dobrog i dragog drugaMilana –oreviÊa - `KapetanËeta`Danica Pavlica K$ 50

Umesto voπtanice na grob Mila-na –oreviÊa - `KapetanËeta`Vera PopadiÊ K$ 25

Na dan 1. novembra navrπilo se 7 godinaod kako je prestalo da kuca plemenitosrce mog voqenog Ranka. VeËna mu pamjat!Vera PopadiÊ K$ 50

Onaj koji bi rekao da politika, popravilu, nema veze sa ËestitoπÊu iposle toga mirno spava neka zna daje najnebriæqiviji domaÊin i naj-bezduπniji otac koji se moæezamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izre-kama, vezan za zakon... Naπ je zakonvrlo kratak, ali zato vrlo veliki. Onima samo tri principa: domaÊinstvo,Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπegnaroda!

God. LXV 1. decembar 2014.

ZakquËak iz 10 taËaka Bæeæinskovih instrukcija

Previawe veze demokratije i kapitala - propaganda bezazlenosti NSP

U ovoj Iskri donosimo napis: Desetinstrukcija (Bæeæinskog) o politici SAD (1978)prema komunistiËkoj SFRJ, za koje smo rekli da suprepoznatqive i u savremenoj globalnoj politiciNovog svetskog poretka (NSP).

Niæe Êemo da ukaæemo na te `prepoz-natqivosti`, ako se iz instrukcija izostavi wiho-vo vezivawe za komunistiËku Jugoslaviju.

U taËki 1. Bæeæinski kaæe: „Стално идосљедно указивати на стаљинистичке тенден-ције у совјетској политици и тиме застрашивати...комунисте и друге љевичаре у земљи и свијету”.Dakle, razlozi ukazivawa na bauk staqinizma nisumoralne prirode, wegovi objektivni zloËini, nitipovreda danas pomodnih `qudskih prava`, veÊ `zas-traπivawe` komunista i leviËarar u svjetu, tj. pro-pagandni prodor i stvarawe breπe, podela, razbi-jawe jedinstva, kako u redovima protivnika, sled-benika komunizma, tako i meu drugim politiËkimkrugovima u svetu.

Nije li isti metod jasno uoËqiv u savre-menim `potezima` NSP, od obojenih revolucija i`proleÊa` do wegovih nelaganih, objavqenih ineobjavqenih, ratova? U svim sluËajevima, pro-tivnik i neprijateq (nezavisno od wegovihzlodela, ako ista stvarno postoje) se dodatno pro-pagandno ocrwuje i satanizuje. JuËe Sadam(prethodno saveznik protiv Irana), potom Srbiuopπte, zatim Gadafi i legalno izabranipredsednik Egipta, Mursi (Muslimanska braÊa)danas predsednik RF Putin, itd. Vaæno je nepobit-no utvrditi, da iza ovih `demokratskih interven-cija` NSP svuda (namerno) ostaje daleko gore staweod onog prethodnog - nered, podela, zavada,nejedinstvo, haos, terorizam, graanski rat. Zardanaπwe stawe u Iraku, Siriji, Avgnistanu,zemqama `arapskog proleÊa`, Egiptu, Libiji,Ukrajini, itd. nije gore nego ranije? Ili joπ boqe,navedite dræavu koju je NSP nasilno pokuπao da`demokratizuje` gde je stawe boqe nego prethodno.

Друга мера - „Систематски помагати идавати публицитет разним опозицијским група-ма, `рекламирати` разне дисиденте... не морајубити изразити (protivnici napadnutog reæima),можда је и боље да су више хуманистички ори-

Pedesetdeveti Meunarodni beogradski Sajam

VREME JE ZA KWIGU1243

јентирани”. „Те акције треба максимално повези-вати с кампањом `о људским правма` и с`Poveqom из Хелсинкија”... слободном циркула-цију људи и идеја...

Nije li sve ovo tako oËigledno u svim pro-pagandnim napadima NSP? Moæe se reÊi da je todanas iskustveno usavrπeno. Argumente klijentskestrane zapadni mediji prenose kao apsolutnuistinu. U sluËaju Ukrajine, objavquje se samo onoπto je neki zapadni dræavnik toboæe najoπtrijerekao Putinu, a ovaj kao da je nem, sve to oÊutao.Tvrdwe NATO, jedne od zaraÊenih strana, seprenose kao neosporne Ëiwenice. U oruæanim bor-bama u istoËnoj Ukrajini stalno se pomiwu preko4000 nevino pobijenih civila, kao da su to samoærtve otpora ruskih ustanika. U izveπtajima saterena objavquju se prevashodno svedoËanstvaukrajinskog stanovniπtva. Svaki ruski odgovor iliargumenat se obavezno etiketira kao neistina.Putin se, mimo svake meunarodne pristojnosti,uporeuje sa Hitlerom i otvoreno naziva laæovom.

Mерe бр. 3 i 4: „У интересу је САД дапомаже централистичке снаге... спремне наотпор. Истодобно, једнако је важно помагати исве сепаратистичко-националистичке снаге, јерсу оне природни непријатељ centralista iwihove ideologije. Tа тактика истодобног пома-гања и централистичких и сепаратистичких тен-денција” има своје дубоко оправдање, што се већпоказало... Хисторија јасно показује како је идејанационализма јача од ideologija. За то нисудоказ само трвења унутар појединих комуни-стичких земаља (Руси и Украјинци у СССР, Срби иХрвати у Југославији, Чеси и Словаци у ЧССР итд.),него још више трвења и сукоби, па и ратови,између појединих комунистичких земаља (СССР -Кина, Вијетнам - Камбоџа). Зато на ту карту требаиграти на дуги рок... како би се ангажирањемразних националистичких тенденција ослабилаотпорност (protivnika)”...

Ova taktika nije upotrebqena samo urazbijawu SFRJ. NSP je stalno upotrebqava, gdegod mu je potrebno da razbije i razdrobi neËijejedinstvo; da potpali ako je potrebno i rat ovakopodeqenih snaga. Najboqi primer je opet Bosna.

Sajam kwiga u Beogradu je ove godineposetilo, po zvaniaËnim podacima , preko 164000qudi. Organizatori Sajma su istakli da je u odno-su na prethodnu godinu, svakodnevno bilo po nekahiqada posetilaca viπe.

59. Meunarodni beogradski Sajam kwiga jetrajao od 26. Oktobra do 2. Novembra. Gost domaÊinovaj put je bila Kina, a predstavnici najmnogoqud-nije dræave sveta su predstavili i svoja izdawa,naglasivπi da u Srbiji imaju træiπte za kineskukwiæevnost. Ambasodor Kine, Li ManËang se obra-tio gostima na srpskom jeziku i poruËio da Êe iiduÊi put, kad domaÊin bude Rusija, produbitisaradwu sa Srbijom u oblasti izdavaπtva. Ruskiambasadorn »epurin je naveo da poËiwe pripremeza naredni sajam kwiga odmah, jer neÊe biti lakodostojno predstaviti svoju dræavu, posle sjajnognastupa Kine ove godine.

Najviπe nagrade za izdavaËke poduhvate suopet dobili ''Vulkan'' i ''Laguna'', ali se i drugiizdavaËi, sa znatno skromijim buxetima uspeπnobore da ponude nova kvalitetna izdawa, poputizdavaËke kuÊe Bernar, koja nam i ove godine nudinove prevode ruskih i britanskih autora, mawepoznatih u Srbiji, ali zahvaqujuÊi ovom izdavaËu,sve popularnijih, sve Ëitanijih, poput: Iqina,Buwina, Qeskova ili »estertona.

Naravno, kako su Ëitaoci ''Iskre'' veÊnavikli, osvrnuÊemo se i na duhovnu literaturu,koja je posledwih godina sve zastupqenija na Sajmukwiga. Za razliku od vremena pre nekih dvadese-tak godina, kada se jako teπko dolazilo do kwigaovakve sadræine, u posledwe vreme je put ovakonaklowenom Ëitaocu svakako u mnogome olakπan.

Pravoslavni izdavaËi, poput manastiraHilandar, ''Besede'' iz Novog Sada, ArhiepiskopijeBeogradsko KarlovaËe, Eparhije ÆiËke, ''ObrazaSvetaËkog'', ''IstoËnika'' su veÊ jako dugo zas-tupqeni na beogradskom sajmu. I kada se ponekegodine desi da izau sa mawe novih naslova, oviizdavaËi uvek obraduju svoju ËitalaËku publiku,obnavqawem najpopularnijih naslova svogizdavaπtva.

Takav je sluËaj bio ove godine na πtanduSvetoga manastira Hilandara i HilandarskeZaduæbine. Zbog razumqivih razloga vezanih zaobnovu Hilandara, jer su monasi carske Lavreprezauzeti drugim poslovima, ove godine nije bilonovih naslova. Umesto toga, posetioci ovog πtandasu zaista bili radosni zbog moguÊnosti da povoqnonabave obnovqena izdawa najËitanijih naslova izedicije ''Hilandarski Putokazi''.

Zaduæbina Svetog Manastira Hilandara jena Sajmu predstavila dve nove kwige.

''Od akademije do Atosa'' je izvrsan putopisSvetog VelikomuËenika Ilariona Troickog, koji

nas podseÊa da hodoËasniËka putovawa u mnogomeoplemewuju qudske duπe. Zanimqiva je i konsta-tacija autora vezana za putovawa Rusa van zemqe,jer narod, koji ima tako veliku zemqu, za razlikuod nekih, kojima je granica na par sati putovawa,teπko shvata potrebu za putovawem van granica, ai tada zamiπqa takav put kao neπto izuzetnonaporno i beskrajno daleko.

''Savremenost u svetlosti reËi Boæije'' jezbornik beseda, propovedi i Ëlanaka arhiepiskopaAverkija Xordanvilskog. Ovaj izuzetni crkvenivelikodostojnik Ruske ZagraniËne Crkve nas usvojoj kwizi opomiwe na opasnosti, na prevelikaiskuπewa sa kojima se u svakodnevnom æivotusuoËavamo, podseÊajuÊi nas da je za spasewe samojedno dovoqno i ako se mi smuÊujemo mnogim ovoze-maqskim brigama. Podsetio nas je otac Averkije ina previπe domiπqawa i ËoveËijih mudrovawa,koja nas ometaju da prepoznamo pogreπne puteve nakoje nas mogu dovesti. Mnogi kaæu da sadaπwevreme nije niπta izuzetno i da je tako svagda bilo.Da, greh je svagda bio svojstven Ëoveku, ali nikad utakvim razmerama i nikada tako ciniËno i drsko,kao u naπe dane. Sve je viπe, raπËoveËewa,poæivotiwewa, pa Ëak i osatawewa, jer kad poËi-wu da veruju da potiËu od majmuna, qudi streme dato i dokaæu svojim æivotom, gazeÊi svoje uzviπenoËoveËije dostojanstvo i kaqajuÊi sliku Boæiju,kojom je Gospod udostojio Ëoveka pri wegovomstvarawu.

U pitawu je svakako delo koje Êe nas pod-setiti na neophodnost preispitivawa samih sebe,koliko smo i da li smo stvarni HriπÊani, iliobiËni fariseji, licemeri, za koje nema niËeg sve-tog.

Sama poruka ovogodiπweg Sajma ''Vreme jeza kwigu'', u vreme interneta i savremenih komu-nikacija, pomaæe nam da prevaziemo jaz izmeumoderne tehnologije i dobre stare pisane reËi.Podsetimo se da Êe nam dobra kwiga uvek bitiveran prijateq i neÊe zameriti πto joj neretko,slabo posveÊujemo paæwu. Mlad Ëovek, Ëovekdanaπwice u prkos ubrzanom vremenu i stalnoj jur-wavi, uspeva da pronae i neki trenutak da Ëita,obrazuje se i izgrauje i usavrπava sebe na sliËannaËin, kao i wegovi preci.

A, oni koji ga na to podstiËu su pravi sled-benici Svetog apostola Pavla i wegovog uËenikaTimoteja :

'' Propovedaj reË, nastoj u vreme i nevreme,pokaraj, zapreti, uteπi, sa svakom strpqivoπÊu ipoukom''.Koliko u tome i uspevamo ne moæemo samiprosuditi, ali je dovoqno da sve ovo, ako je moguÊeËinimo Ëasno, po savesti i bez pristrasnosti isvakako uzdajuÊi se u Boæiju milost.

Zoran AxiÊ