OP ŠTA PSIHOLOGIJA II

OPŠTA PSIHOLOGIJA II

OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA

Tražimo odgovore na pitanja:• Šta čini psihički život?• Na čemu se zasniva psihički život?• Šta je funkcija psihičkog života?• Koje su faktori koji grade i razvijaju psihički

život?

1.POJAM I PODELA PSIHIČKOG ŽIVOTA

• Psihičke osobine/ dispozicije• Psihički procesi/ funkcije• Psihička/mentalna stanja

Psihičke osobine• Psihičke osobine su relativno trajne odlike ličnosti

koje se manifestuju u ponašanju• (pametan, svadljiv, principijelan...)

• Psihičke osobine su neurološki zasnovane strukture koje su nastale uzajamnim delovanjem naslednih osnova i adaptivnih oblika ponašanja formiranih pod dejstvom sredine koje omogućavaju da se u sličnim situacijama ispolji slična tendencija u ponašanju (Olport)

Psihičke osobine• Psihičke osobine su dispozicije za sposobnosti,

temperament i karakter

Psihičke osobine mogu biti:• kompetencijske (sposobnosti, znanja,

veštine) – pametan, mudar, spretan...• evaluativne (vrednosti, interesovanja,

stavovi) – pošten, pravdoljubiv itd.• dinamičke (instikti, potrebe, motivi) –

zainteresovan za učenje, sport itd

Psihički procesi• dinamička osnova psihičkog života• aktiviraju dispozicije• aktiviranje dispozicija omogućava specifičan

odgovor organizma na podsticaj (spoljni, unutrašnji)

Vrste psihičkih procesa:• Kognitivni- saznajni-prijem i obrada informacija• Afektivni - emocije• Konativni – motivacioni

Procesi i osobine

procesi/funkcije dispozicije/osobine

• Kognitivni - Sposobnosti• Afektivni - Temperament• Konativni - Karakter• Somatski - Konstitucija PONAŠANJE

Psihička stanja• Stepen uspešnosti funkcionisanja mentalnog aparata

u celini ili njegovog podsistema

• Stepen komunikacije sa spoljnom realnošću:• budnost – odmor, jednostavna, složena aktivnost• spavanje • san

2. FUNKCIJA PSIHIČKOG ŽIVOTA Psihički život obezbeđuje najviši oblik adaptacije

organizma na promene u sredini:• reagovanje na sve veći broj draži • sve raznolikijim repertoarom ponašanja • na direkno i indirekno prisutne pojave- znakove i

signale • anticipacija • aktivan, dvosmeran odnos prilagođavanja

AdaptacijaRavnoteža između potreba jedinke i uslova sredine• ASIMILACIJA –novo iskustvo se uklapa u

postojeće strukture• AKOMODACIJA- novo iskustvo menja postojeće

strukture

Karakteristike• Aktivna• Fleksibilna• Socijalna

3. OSNOVE RAZVOJA PSIHIČKOG ŽIVOTA

• Biološki faktori- genetske osnove• Sredinski uslovi- fizički i socijalni• Aktivnost individue- autokreacija

Uticaj je obostran. S jedne strane organizam utiče na psihički život pojedinca, a sa druge strane od psihičkog života pojedinca zavisi funkcionisanje organizma.

VEZA IZMEĐU ORGANIZMA I PSIHIČKOG ŽIVOTA

→ Npr. Neki naučnici uzrok mnogih bolesti traže u psihičkom životu. S druge strane od stanja organizma zavise psihički procesi.

ORGANIZAM PSIHIČKI ŽIVOT

ORGANSKE OSNOVE PSIHIČKOG ŽIVOTA

• Psihički procesi – tesno povezani sa promenama u organizmu; emocije su praćene promenama u radu pojedinih unutrašnjih organa, povrede nervnog sistema dovode do promena u psihičkim reakcijama itd

• Svaki psihički proces – učenje, pamćenje, mišljenje...praćen je nekim promenama u organizmu

• Psihički život ima svoju organsku osnovu!• Šta predstavlja organsku osnovu psihičkog života?


• Organsku osnovu psihičkog života predstavlja organizam u celini, no, najznačajniji organi za psihički život su:

• Čulni organi – receptori• Nervni sistem• Mišići i žlezde – efektori

• Poremećaji ili nedostaci u radu ovih organa imaju za posledicu razne promene u reagovanju i ponašanju ličnosti i odražavaju se na različite sfere psihičkog života, pre svega na ponašanje

ORGANSKA OSNOVA PSIHIČKOG ŽIVOTA

Žlezdemišići

čula

nervni sistem

Pored nervnog sistema veliku ulogu imaju i čula, mišići i žlezde.

Svaka psihička pojava ima svoju organsku osnovu.

Organsku osnovu psihičkog života čini organizam u celini, pre svega nervni sistem.


• ČULNI ORGANI – RECEPTORI• organi koji su se tokom evolucije osposobili za

prijem, registrovanje promena iz spoljašnjeg sveta ili onih koje nastaju u našem organizmu:

• Receptori za mehaničke draži, hemijske, toplotne,svetlosne – u zavisnosti od toga za koju vrstu draži su se specijalizovali

• Receptori prema položaju u telu: • eksteroceptori – receptori za vid, sluh, miris, ukus,

dodir, bol, za temperaturu, • interoceptori –nalaze se u unutrašnjosti tela i mi

preko njih dobijamo organske osete; • proprioceptori- smešteni su u mišićima i

zglobovima i unutrašnjem uhu i obaveštavaju nas o promenama položaja tela, pokretima tela i njihovih delova – to su kinestetički i statički receptori


• Nervni sistem je najznačajniji organ psihičkog života; on ima sledeće funkcije:

1. Reguliše rad pojedinih organa našeg tela – nekih organa u potpunosti npr mišića, a nekih delimično – npr. organa utrobe i usklađuje /povezuje aktivnosti svih organa (organizma u celini)

2. Nervni sistem održava vezu između organizma i spoljnjeg sveta – omogućava sprovođenje nervnog uzbuđenja iz čulnih organa do CNS koji ih sređuje, povezuje i transformiše, pa tako dobijamo osete i opažaje o fizičko-hemijskim promenama koje deluju na čulne organe – saznanje o spoljašnjem svetu. Iz CNS sprovode se i impulsi u efektore i na taj način se deluje na spoljašnji svet

3. Obrađivanje, povezivanje i reprodukovanje primljenih utisaka

Razlikuju se:

1. Centralni nervni sistem mozak i kičmena moždina

CNS

2. Periferni nervni sistemneuroni koji se nalaze izvan mozga i kičmene moždine, u mišićima, čulima i organima

PNS

1. Nervni sistem reguliše funkcije pojedinih organa našeg tela. (mišiće, žlezde)

2. Održavanje veze između organizma i spoljašnjeg sveta. Uz pomoć nervnog sistema, mi saznajemo informacije o spoljašnjem svetu, ali i utičemo na njega.

ULOGA NERVNOG SISTEMA

3. Zadržava, sredjuje i čuva primljene utiske (učenje, pamćenje)

luči pojačano adrenalin

povećava se količina šećera u krvi

srce počinje ubrzano da kuca

krv brže struji kroz oranizam

Povećana koncentracija, jačanje mišića

STRAH

čulo mišići


• Nervni sistem je nosilac svih psihičkih funkcija i procesa; moždana kora – korteks predstavlja fiziološku osnovu za različite složene psihičke procese – opažanje, mišljenje, učenje..

• Posebno mesto u razvoju nervnog sistema tokom evolucije zauzima rad

MOZAK i UM (the brain and the mind)

• Savremena neuronauka mozak ne posmatra kao statičnu/nepromenljivu materijalnu strukturu

• Mozak je “plastična” struktura u kojoj se odvija neprekidan protok informacija (iz unutrašnje i spoljašnje sredine), a neuronalni procesi (obrada informacija) neprekidno menjaju strukturu koja informacije obradjuje (“plasticitet” mozga)

• Um nije statična, nepromenljiva pojava• Ono što postoji jesu procesi, dogadjaji – aktivnosti

medjusobno povezanih moždanih struktura (važna dimenzija uma je vreme)

• “Um je neuronalno tkivo protkano nitima vremena”, Mora 2003.

• Ljudski mozak sadrži 10 milijardi nervnih ćelija – neurona• Neuron je sačinjen od 4 morfološka dela:1. Ćelijsko telo/soma – sadrži nukleus; smatra se metaboličkim

centrom neurona2. Dendriti – produžeci koji izviru iz some, ekstenzivno se

granaju i služe kao velike prijemne zone za inpute sa drugih neurona

3. Axon – produžetak koji izvire iz specijalizovanog dela ćelijskog tela (axon hillock) – prenosi informacije drugim neuronima

4. Axonski terminali – fine grančice na samom kraju neurona koje formiraju sinapsu ili sa dendritima ili sa ćelijskim telom neurona, oslobadjaju neurotransmiter i tako omogućavaju interneuronalnu komunikaciju

• Dakle, osnovu nervnog sistema čini neuron• Nervni sistem je složena organizacija velikog

broja neurona od kojih se najveći broj nalazi u moždanoj kori

• Suštinu nervne i celokupne psihičke aktivnosti čine procesi u nervnim ćelijama

Neuron

• Strukturalna jedinica NS-a.• Osnovna odlika neurona: nadražljivost i

sprovodljivost• Impulsi bioelektrične prirode- “sve ili ništa” • Sinapse- biohemijski proces – neurotransmiteri

BIRTH AGE 6 AGE 14-20

1-20 Stahl S M, Essential Psychopharmacology (2000)

ДВЕ ХЕМИСФЕРЕ

Kao i mozak, i kora se deli na dva dela, dve hemisfere: levu i desnu

Leva hemisfera kontroliše desnu polovinu tela, a desna kontroliše levu polovinu tela

D

L

L

D

Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере

• govor

• mišljenje

• prepoznavanje likova

ZADUŽENA ZA:

Kontroliše desnu polovinu tela Kontroliše levu polovinu tela

ZADUŽENA ZA:

• orijentaciju u prostoru

DVE HEMISFERE

Мождана кора и локализација психичких функција > Две хемисфере


• Mišići i žlezde sa unutrašnjim lučenjem čine efektore• Pomoću mišića vršimo određene pokrete: • glatki mišići – nalaze se u zidovima utrobe i krvnih

sudova i preko njih se vrši pokretanje unutrašnjih organa;

• prugasti ili skeletni mišići – nalaze se na rukama i nogama, pomoću njih se vrši pomeranje tela i delova tela u prostoru; srčani mišić – posebna vrsta prugastih mišića, njime se ne upravlja voljno

• Žlezde sa unutrašnjim lučenjem • (endokrine žlezde ) – luče svoje sekrete –

hormone, neposredno u krv• Najvažnije endokrine žlezde su: tiroidna/štitna

žlezda, hipofiza/pituitarna žlezda, adrenalne/nadbubrežne žlezde i polne žlezde/gonade

ЖЛЕЗДЕ И НЕРВНИ СИСТЕМ

Жлезде утичу на психичк живот, али и на рад жлезда могу утицати психолошки фактори. Стресне ситуације доприносе неуравнотеженом функционисању ендокриних жлезда и то је праћено низом физиолошких и психолошких последица.

Улога нервног система > Органска основа психичког живота > Жлезде

Žlezde sa unutrašnjim lučenjem

hipofiza

Nadbubrežna žlezda

Štitna žlezda

Polne žlezde


• Hipofiza je odgovorna za rast i funkcionisanje čitavog organizma i za naše psihičko funkcionisanje, od nje zavisi i rad ostalih endokrinih žlezda. Poremećaj u radu ove žlezde- disfunkcija, dovodi do preterane visine ili do patuljastog rasta

• Od aktivnosti štitne žlezde i hormona koji luči – tiroksin, zavisi razmena materija u organizmu – metabolizam, kao i aktivnost organizma. Smanjeno lučenje tiroksina dovodi do zaostajanja u intelektualnom razvoju

• Jezgro nadbubrežnih žlezda luči hormon adrenalin od koga zavisi aktivnost, posebno pri emocijama.

• Povećano lučenje adrenalina izaziva povećanu aktivnost, impulsivnost i uzbuđenje, a smanjeno dovodi do pasivnosti, tromosti i ravnodušnosti

• Aktivnosti polnih žlezda/gonada i hormona koje one luče – estrogen i testosteron, odgovorni su za polno sazrevanje, seksualno ponašanje i za javljanje sekundarnih polnih karakteristika

• Odstupanje od normalnog seksualnog ponašanja zavisi od poremećenog odnosa estrogena i androgena. Smatra se i da poremećena ravnoteža ovih hormona stvara osnovu za homoseksualno ponašanje.

FAKTORI KOJI UTIČU NA PSIHOFIZIČKI RAZVOJ ČOVEKA

Na psihofizički razvoj čoveka utiču mnogi faktori:• Nasleđe • Sredina u kojoj se živi• Aktivnosti koje obavljamo u toku svog života

Nativističko shvatanje: nasleđe je odlučujući faktor od kog zavisi razvitak pojedinca, njegovo ponašanje i ličnost, odnosno psihički život (sposobnosti, temperament, karakterne osobine...pa i sposobnosti za sport)Činioci od kojih zavisi nasleđe i nasleđene osobine su hromozomi i geniNasleđe i sazrevanje predstavljaju važne činioce razvitka psihičkih funkcija; ako za neke funkcije ili sposobnosti ne postoji dovoljna nasledna osnova – predispozicija, onda se vežbanjem, ma koliko ono bilo sistematsko, one ne mogu potpuno naučiti i razviti

1.Genetske osnove

Geni

• GENI –delovi složenih DNK molekula u hromozomima (lanci belančevina)

• nosioci naslednih informacija- dispozicije za razvoj psihičkog života

• Individualne razlike- kombinacijom hromozoma roditelja (23 para) i razmenom gena (krosingover) –

2 x 23 x 30 000 gena • Osobine- kombinacija gena (više gena = 1 osobina)• Promene- mutacije i prirodno odabiranje• Genetske studije- životinje (eksperimentalno odabiranje) i

ljudi (istraživanja srodnika)

Biološke osnove razvoja

• Genotip- skup svih naslednih činilaca -potencijal za razvoj

• Fenotip- razvijena manifestacija genotipskih mogućnosti

• Maturacija- sazrevanje• Kritični period razvoja- najpogodniji uzrast

za razvoj dispozicije • Zona narednog razvoja-aktuelni potencijal

deteta za dostizanje narednog nivoa razvoja


• Empirističko shvatanje: razvoj čoveka i ličnosti pojedinca posledica je delovanja sredine; razlike među ljudima u pojedinim sposobnostima i drugim osobinama ličnosti su posledica razlika u uslovima u kojima pojedini ljudi žive

• Džon Lok: dečija duša u momentu rođenja je „tabula rasa“ (prazan list hartije)

• Na razvoj ličnosti veći uticaj ima društvena sredina – porodica, škola, kultura, društveni sistem.., nego prirodna sredina – geografsko-klimatski uslovi


• Oba pomenuta shvatanja su jednostrana i idu u krajnost; nativisti zapostavljaju ulogu socijalizacije i socijalnog učenja, dok empiristi potcenjuju ulogu nasleđa

• Interakcionističko shvatanje: razvoj ličnosti tumači se kao rezultat nasleđa, sredine i aktivnosti pojedinca

• Uloga sopstvene aktivnosti je posebno značajna, jer se osobine ličnosti ne formiraju pasivnim delovanjem sredine na ličnost

• Sopstvenim naporom i aktivnošću utiče se ne samo na osobine za koje nasleđe nema veliku ulogu – karakterne osobine npr, već i na one za koje nasleđe igra značajnu ulogu – sposobnosti, osobine temperamenta itd

Socijalni činioci

I psihofizički razvoj pojedinca

Koje socijalne činioce prepoznajete kao važne u psihofizičkom razvoju pojedinca?

Rad u parovima

Socijalni činioci

• Od socijalnih činilaca najznačajniju ulogu u psihofizičkom razvoju pojedinca imaju: porodica,

• škola, • vršnjaci, • kultura, • društveni sistem...• bavljenje sportom, • pripadnost određenoj sportskoj grupi itd

Socijalni faktori razvoja

• Fizička i socijalna sredina• Socijalizacija- proces sticanja socijalno

relevantnih oblika ponašanja i specifičnih osobina ličnosti

• Procesi, agensi, efekti• Oblici delovanja - efikasna sredina • Povezanost genotipa i sredinskih faktora – pasivno, provokativno, proaktivno

Interakcija razvojnih faktora

urođene dispozicije socijalna sredina

aktivitet individue

HVALA NA PAŽNJI

Documents

OP ŠTA PSIHOLOGIJA II