Diskurzivna psihologija

Diskurzivna psihologijaJeziki zaokret jezik kao produktivan, ima uea u konstrukciji socijalne realnosti I pomou njega se ostvaruju drutveni ciljevi. Diskurzivna analiza nije samo metodologija ve i teorijski nain razumevanja prirode diskursa i prirode psiholokih fenomena. Ona je kritika mejnstrim psihologije.

Kritika kognitivizna Govor je put do kognicije Kognicija se zasniva na percepcijiObjektivna percepcija realnosti je teorijski mogua Postoje sporazumni objekti miljenja Kognitivne strukture su relativno trajneKritika kognitivizna na osnovu neutemeljenih pretpostavki o odnosu izmeu jezika I reprezentacija

3Diskurzivna psihologijaBavi se istraivanjem kako govornici koriste jezik da bi upravljali socijalnim interakcijama i postigli odeene interpersonalne ciljeve (pr. Da se oslobode neeljenog socijalnog identiteta, opravdaju postupak)DP je psihologija jer se bavi psiholokim fenomenima kao to je identitet I pamenje. Ove fenomene DP posmatra kao diskurzivne akcije pre nego kao kognitivne procese. To znai da e posmatrati one reference (rei, reenice) koje su povezane sa pojmovima kao to su pamenje I identitet i kakve funkcije I posledice ima njihova upotreba. pr. Da bi porekla odgovornost zato to je zaboravila neiji roendan, osoba e rei:Moje pamenje me je opet izdalo, ili da bi opravdala neki impulsivni akt moe se pozvati na svoju strastvenu prirodu

Kako uesnici koriste diskurzivne resurse I sa kojim posledicama, odnosno, bavi se akcionom orijentacijom govora Nain na koji uesnici postiu interese. Identifikuju se diskurzivne strategije i posmatra se njihova funkcija u odreenom diskurzivnom kontekstu. Diskurzivne strategije poricanje, upotreba metafora I analogija, direktno citiranje, formulacije ekstremnih sluajeva, grafiki opisi, izraavanje slaganja (pr. sa autoritetom)Pr. Za poricanje rasistikog socijalnog ideniteta osoba moe rei: Ja nisam rasista, ali mislim da kontrola migracije treba da se pojaa, I to legitimie iskazom: Slaem se sa premijerom da situacija zahteva urgentno delovanje. Prikupljanje podataka

Idealno, koristi se prirodan govor I tekst. Pr. Telefonski razgovor, intervju policajac-osumljieni, medicinska konsultacija, intervju sa politiarima, seansa savetovanja.esto, koristi se polustrukturisani intervju. To nije toliko povoljno jer onda analiza vie govori o uesniku kao intervjuisanom, nego o diskurzivnim strategijama koje koristi u svakodnevnom ivotu. Ako se koristi, mora ukljuiti analizu komentara i intervjuisanog I intervjuera. To od istrazivaa zahteva vii nivo refleksivnosti. Alternativno, grupna diskusija sa ranije formiranim grupama (grupa prijatelja, kolege, lanovi porodice). Ovakva situacija e verovatno uticati da uesnici budu relaksiraniji nego u intervjuu jedan na jedan.

Transkripcija

1 h interjua 10 h transkribovanja Ukjuuje, greke u govoru, pauze, promene u jaini i naglaavanju, ujno uzimanje daha (uzdahe). Vano je da sadri minimum informacija o nelingvistickim aspektima konverzacije, kao to su kanjenje, oklevanje, akcentovanje. Nain na koji se neto kae ukazuje na znaenje.

Produena kvadratna zagrada oznaava preklapanje izmeu reenicaA: Tako da jaB: Nisam siguran daZnak jednakosti na kraju govornikove reenice I na poetku sledee reenice znai da nije bilo prekidaA: Tako da Dejan =B: = Ok, okBroj u zagradama ukazuje na trajanje pause do 10-ak sekundi (3.6). Samo taka u zagradi (.) ukazuje na primeenu pauzu ali suvie kratku da bi se izmerilaA: akao sam (3.6) dosta dugo (.) i onda sam reio ..Dve take ili vie njih kazuju o produenom glasuA: Ja vi:::dim da:::Podvaenje kazuje da su rei u reenici dodatno naglaene, a velikim slovima da su reene glasnije (jaim tonom)A: To nije tano. Nije tano UOPTETaka pre rei ili glasa kazuje o zvunom uzimanju daha (udahu)A: Mislim .hh treba mi vieOkrugle zagrade kazuju da je material u njima ili neujan ili postoji sumnja u njegovu tanostA: Ja (ne mogu da ti kaem) daKockasta zagrada kazuje da je neki deo transkripta namerno izostavljen. Materijal u kockastim zagrada daje neka pojanjenjaA: Dejan brat je rekao to je okUzorakVeliina uzorka zavisi od istraivakog pitanjaAko se analizira dostupnost i upotreba odreenih diskurzivnih konstrukcija u jednoj grupi ljudi, onda je potrebno vie interjua sa lanovima grupe. Ako se istrauju diskurzivne strategije koje ljudi koriste da poreknu odgovornost za neeljeni ishod, uzorak treba da bude dovoljno velik da dozvoli identifikaciju grupe strategija i njihovu upotrebu u razliitim diskurzivnim kontekstima. Ako je cilj razumevanje kako odreeni tekst postie svoj ishod (pr. uticajan politiki govor, kontroverzna reklamna kampanja Ili proslavljena scena iz filma), onda se analizira taj jedan sluaj

Smernice za analizu diskursa

DA je specifian nain itanja traganje za akcionom orijentacijom (sta ovaj tekst radi?) pre nego traganje za znaenjem (sta ovaj tekst govori?) Potrebno je da se tekst proita barem jednom bez pokuaja analize. To nam omoguava da kao itaoci doivimo neke diskurzivne efekte teksta. Pr. Tekst nam moze zvuati kao izvinjenje, a da se re izvini nigde ne pojavljuje. itanje bez analize dozvoljava nam da postanemo svesni ta tekst radi. Svrha analize je identifikovanje kako tano tekst to postize.Kodovanje - Selekcija materijala za analizu. Kodovanje u svetlu istraivakih pitanja.

AnalizaZato tumaim ovaj pasus na ovaj nain? Koja odlika teksta produkuje takvo znaenje? Akcenat je na konstruktivnim I funkcionalnim dimenzijama diskursa. Za sistematsku eksploraciju ovih dimenzija, potrebno je posmatrati kontekst, varijabilnost I konstrukciju diskurzivnih iskaza. Posmatra se kako tekst konstruie objekte I subjekte, kako se te konstrukcije menjaju u razliitim diskurzivnim kontekstima, I sa kojim posledicama. Da bismo identifikovali diskurzivne konstrukcije subjekta I objekta u tekstu, posmatra se terminologija, stilske I gramatike odlike,metafore koje se upotrebljavaju u njihovoj konstrukciji. Poter I Wederel takve sisteme termina nazivaju interpretativni repertoari. Razliiti repertoari se koriste za konstrukciju razliitih verzija dogaaja.

Pr. U novinskom lanku mladi prestupnici se nazivaju mladi odmetnici, a advokat koji ih brani kae deca bez nadePrva konstrukcija naglaava nekontrolisanost mladih prestupnika I posredno izraava potrebu za stroim vaspitanjem I nadziranjem, dok druga istie neispunjene psiholoke I obrazovne potrebe mladih prestupnika I vanost socijalne I ekonomske deprivacije.

Razliiti repertoari mogu biti korieni od strane istog govornika u razliitim diskurzivnim kontekstima za ostarivanje razliitih drutvenih ciljeva.Deo analize diskursa je identifikovanje akcione orijentacije iskaza. Da bi to uradio, istraiva mora da posmatra diskurzivni kontekst u kome se takvi iskazi produkuju I da prati njihove posledice za uesnike u konverzaciji. To jedino moe biti uinjeno ako se analizira I istraivaev I uesnikov doprinos konverzaciji.

PisanjeUvod esto sadri diskusiju o ogranienjima postojeih psiholokih istraivanja u odnosu na predmet istraivanja (pr. Kognitivistiki pristup u prouavanju predrasuda), to je praeno obrazloenjem upotrebe diskurzivne analize. Takoe, daje se pregled postojeih diskurzivnih studija o istoj temi, I kako predstojea studija doprinosi razumevanju fenomenaMetod informacije o prirodi diskurzivne analize, I teorijski I metodoloki aspekti. Metod koji se koristi za analizu mora da se predstavi u kontekstu njegovih teorijskih pretpostavki o prirodi diskursa I njegovoj ulozi u konstrukciju socijalne I psiholoke realnosti. Daju se inf. o tome kako su podaci dobijeni, kao I o nainu transkribovanja. Ako je izvor polu-strukturisani intervju, mora se reu i neto o stilu intervjuisanja koji je istraiva koristio. Ovde treba odgovoriti na pitanja: Da li je koristio agendu I koja su pitanja? Koju vrstu dogaaja je intervju inio? (istraivaki intervju, konverzacija izmeu prijatelja..).

Demografski podaci se koriste samo ako su vani. Pr. Ako mukarac govori o enama I poslu , potrebno je da znamo da li je zaposlen I da li je u partnerskom odnosu.Standardne demografske informacije nisu odgovarajue (pol, godine, drutvena klasa, etnicitet, obrazovanje) jer se povezuju sa esencijom neijeg identiteta DA se bavi istraivanjem naina na koji je socijalna I psiholoka realnost konstruisana u odreenom kontekstu kroz jezik

Analiza - Ako se studija bavi identifikovanjem interpretativnih repertoara izvetaj moe biti strukturisan podnaslovima u kojima se predstavljaju razliiti repertoari ( pr. Kultura koa naslee..). Diskusija o njihovom razvoju u kontekstu I posledicama se onda prezentuje u odgovarajuem podnaslovu. Alternativno, istraivanje diskurzivnih strategija moe biti strukturisano oko naziva stretegija (pr. poricanje) ili njegovih posledica (pr. omoguuje govorniku da kritikuje bez preuzimanja line odgovornosti za kritiku). Veina studija istrauje I jedno I drugo. To treba oznaiti ve naslovom. Delovi citata se obavezno uvode I mora se dati detaljna analiza citata od strane istraivaa.Analiza I diskusija idu zajedno. Veina podataka se ne moe predstaviti bez diskusije. Mogue je prepoznati vee probleme ili praktine implikacije analize ili potrebu za novim istraivanjem u odvojenom delu o zakljucima.Lista referenci I dodatak (transkript)

16Pr. Iz intervjua sa novozelananinom o emigrantima iz Polinezije (belac, srednja klasa) Ja nisam uopte protiv njih, ako su oni spremni da dou I budu kao mi; ali ako e oni samo da dou ovde, samo da bi mogli da iskoriste nau socijanu pomo I sredstva, onda, zato ne ostanu kod kue?

Citat poinje sa odricanjem. Odricanje je verbalno sredstvo koje anticipira I odbija potencijalno negativnu atribuciju. U ovom sluaju Ja nisam uopte protiv njih porie moguu atribuciju rasizma u svetlu komentara koji sledi: zato onda ne ostanu kui? Da bi opravdao kritikovanje polinezijskih emigranata, govorinik koristi formulaciju ekstremnog sluaja, pri emu njegove tvrdnje I procene su odvedene do krajnosti, a to treba da omogui uspean ishod. Ovde, ponavljanje rei samo ispunjava ovu funkciju: ali ako e oni samo da dou ovde, samo da bi mogli da iskoriste nau socijanu pomo. Upotreba odricanja I formulacije ektremnog sluaja dozvoljava govorniku da okrivi polinezijske emigrante za hostilnost na koju su naili od strane belih novozelanana I da odbije svaku negativnu atribuciju ili optubu za rasizam u isto vreme. Ovo demonstrira da diskurs ima akcionu orijentaciju, u ovom sluaju, okrivljavanje I odricanje su zadaci koji su postignuti diskurzivno.

E2 Ono to ja elim..tanije, vidim je da, svakako, dovedimo ih u NZ, trenirajmo ih I uimo vetinama, I onda ih ohrabrimo da se vrate nazadE3 Ja mislim da ako vie podstiemo Polinezijce I Maore da vie ue I stiu razne vetine, da e oni eleti da ostanu ovde, i ja mislim da bi to bilo dobro

Oba citata su iz istog transkripta. Oigledna kontradikcija u njegovim komentarima oteava nam da jasno prepoznamo njegove stavove prema migraciji: ne moemo da kaemo da li je on za ili protiv toga da polinezijci dobiju dozvolu boravka u NZ. Iz perspektive DA, takva varijabilnost je oekivana. To je zato to se govornik orijentie ka kontekstu u kome on govori. Poto je diskurs organizovan tako da ostvari odreenu funkciju, neophodno je da posmatramo I okolni tekst da bi mogli da identifikujemo funkciju koju diskurs ostvaruje.

E2 (proirena verzija)I: Da li mislite da bi, recimo, migraciju sa Pacifikih ostrva trebalo podsticati u veoj meri nego to je to sad? Ona je prilino ograniena u ovom trenutku.R: Da. Ja mislim da postoje neki problemi u prevelikom podsticanju, a to je da oni dolaze nedovoljno obrazovani na na nain, I mislim da je vano da oni razumeju zato su doli. Ono to ja elim..tanije vidim je da, svakako, dovedimo ih u NZ, trenirajmo ih I uimo vetinama, I onda ih ohrabrimo da se vrate nazad, zato to e njihova zavisnost od nas biti manja. Ja mislim, dok su ljudi tamo, oni su zavisni od ljudi koji su ovde, od onih koji zarauju novac ovde pa im ga onda alju. Mislim da je to loe. Ljudi bi zaista trebalo da pokuaju, trebalo bi da pokuaju da pomognu prvo svoj narod.

E3 (proirena verzija)Polinezijci, oni sada rade poslove koje beli ljudi ne ele da rade. . tako da bi u mnogim sektorima zajednice ili ivota, mi bismo veoma mnogo izgubili bez njih, ja mislim. Ono to elim da kaem je da je mnogo napora uloeno u njihove treninge, osposobljavanje za poslove, zato to smo mi bez dovoljno edukovanih ljudi I mnogo naih edukovanih ljudi, belih ljudi, naputa zemlju I odlazi na druga mesta. Ja mislim da ako vie podstiemo Polinezijce I Maore da vie ue I stiu razne vetine, da e oni eleti da ostanu odve i ja mislim da bi to bilo dobro

Govornikova promena pozicije u odnosu na pitanje da li treba ili ne treba polinezijske radnike vratiti na pacifika ostrva sada ima vie smisla. U E2 (proirena verzija) govornik se bavi zavisnou polinezijskog drutva od plata zaraenih u NZ, dok u E3 (proirena verzija) govornik govori o problem NZ trita rada. U odnosu na prvi problem zavisnost prisustvo polinezijskih radnika u NZ je loa stvar, dok je u odnosu na drugi problem (NZ trite rada) to je dobra stvar. DA daje mogunost da se posmatra varijabilnost I kontradikcije u iskazima govornika zato to je njen focus na organizaciji diskursa i njegovim funkcijama. Govornik ima pristup razliitim suprotnim temama I argumentima koje on onda koristi u razliitm diksurzivnim kontekstima.

E4R: Jo jednom, postoji problem njihove rasne integracije. Sada dolazi puno rasnih manjina I oni treba da se naviknu na nain ivota ovde i.. moda je silovanje prihvatljivo na Samoi I Polineziji, ali nije u Oklandu. To mora da naue. I problem je to mnogo ljudi dolazi sa mentalnom boleu I mislim da je to tako zato to postoji mnogo ukrtanja (meu roacima) na tim ostrvima. I to dovodi do poveanja retardiranih, I onda ljudi koji dolaze ovde, moda retardirani I oni =I: =I to uzrokuje problem?R: To je vrlo uopteno, znam

Ovaj citat demonostrira kako diskurs konstruie objekte o kojima se govori. Govornikova verzija Polinezijskih emigranata kao silovatelji, retardirani, kao produkt ukratanja meu roacima sadri negativnu procenu. Govornik ovde ne daje prostu procenu objekta o kome govori, ovde sama konstrukcija objekta nareuje(povlai) negativnu procenu. Na ovaj nain, opis (kakvi su polinezijski emigranti), objanjenje (zato su ba takvi) I procena (kao se govornik osea u vezi njih) su meuzavisni aspekti diskursa.

Kontekst, varijabilnost i diskurzivna konstrukcijaKontekst u kome je iskaz produkovan daje analitiaru informaciju o organizaciji I funkciji iskaza, odnosno, o tome koja je njegova akciona orijentacija.Varijabilnost u iskazu saoptava nam neto o zahtevima diskurzivnog konteksta u kome su govornici nalaze I o nainu na koji se oni orijentiu ka takvim zahtevima. Razliite diskurzivne konstrukcije jednog istog objekta sadre razliita objanjena I evaluacije. To znai su objekti (ljudi, dogaaji, procesi, oblasti) konstruisani kroz diskurs.

Kakvo znanje diskurzivna psihologija produkuje?

DP se bavi prouavajem kako se odreene verzije realnosti pojavljuju u konverzaciji. To znai da ne traga za razumevanjem prave prirode psiholokih fenomena kao to su pamenje, socijalni identitet ili predrasude, ve kako se ti fenomeni konstituiu u govoru kao drutvene akcije. DP je sociokonstrukcionistika u orijentaciji. Ne govori o prirodi sveta, postojanju optih mehanizama I procesa ili o entitetima kao to su psiholoki fenomeni.

Kakve su pretpostavke o svetu?

Diskurzivni psiholozi naglaavaju varijabilnost I fluidnost diskursa I kako ga ljudi upotrebljavaju da bi ostvarili neke drutvene akcije. DP vidi svet kao promenljivo mesto I jedino se moe saznati i rezumeti kroz jezik. Posto je jezik konstruktivan I funkcionalan, nijedno itanje nije ispravno ili validno. Iz ove perspective, pogreno je da pravimo bilo kakve apriori pretpostavke o prirodi sveta, izuzev da prihvatimo da su razliite verzije sveta same po sebi diskurzivne konstrukcije i da ih je najbolje mogue razumeti u odnosu na njihovu akcionu orijentaciju koja se prikazuje u specifinom konverzacionom kontekstu. Otuda, DP ima relativistiku poziciju.

Uloga istraivaa u istraivakom procesu

Istraiva je autor istraivanja, s obzorom na to da se naglaava konstruktivna I funkcionalna priroda jezika. Diskurzivni psiholozi samim tim priznaju svoju aktivnu ulogu u konstrukciji istraivakih rezultata. Njihovo itanje podata nije jedino mogue itanje.DP nudi uvianje koje konstruie analitiar. Ono nam nikada ne kae istinu o fenomenu zato to je, iz DP perspektive, takvo neto , kao istina, samo po sebi nemogue otkriti, ve samo konstruisati kroz jezik.

Ogranienja DPDP je redikalno ne-kognitivna forma socijalne psihologije. Ako diskurzivni psiholozi ele da se bave fenomenima kao to su pamenje, socijalni identitet ili emocije, treba da prouavaju naine na koje se njihovo znaenje uspostavlja u konverzaciji izmeu ljudi. Oni posmatraju diskurzivnu konstrukciju psiholokih procesa I pojmova, a ne njihove hipotetske osnove (mentalna stanja ili kogniciju). Ovo znai da diskurzivni psiholozi ne prepoznaju pitanja o subjektivnosti - na doivljaj sebe, intencionalnost, samosvest, autobiografka seanjaDP podrazumeva da je cela konverzacija voenja interesima, ali ipak ne omoguava uvid u to ta motivie ljude da usvoje ili ne neki odreeni interes ili cilj. To znai da se DP oslanja na pojmove motivacije I elje, ali ne uspeva da ih objasni.Ova verzija DA se kritikuje i zbog ograniavanja analize diskursa na tekst, kao izvor podataka. Moe biti neophodno da poznajemo ire drutveno znaenje i funkcije da bismo interpretirali diskurs na zadovoljavajui nain u odreenom kontekstu.