1. Sinhronija – dijahronija

Sinhronija je jedan od vidova ispoljavanja jezika tj. stanje jezika u nekom vremenu(istovremenost,jednovremeno).

Dijahronija je smena jezičkog stanja kroz vreme(istoriju).

―↑――――――― → │ ↨ ↨ ↨ dijahronija sinhronije ―│――――――― → sinhronija │ │ ← dijahronija │ ↓

Čomski uvodi dijahroniju sinhronije jer ga ne zanima istorija(dijahronija) niti trenutno stanje jezika(sinhronija). On proučava neke procese tj. šta se događa u govorniku danas(aktiv≠pasiv). Npr. Lingvisti proučavaju određene stadijume razvoja nekog jezika i danas.

2. Jezička sposobnost,jezik i govor

De Sosir De Sosir Sreten Marić Milka Ivić jezik uopšte langage govor jezik uopšte ∕ ∕ → ∕ ∕ → ∕ ∕ → ∕ ∕ jezik govor langue parole jezik (živa)reč jezik govor

Jezik upošte je čovekova urođena govorna moć. Čovek ima ikoničnu,prostornu,motornu,logičku,muzičku,...moć. U svemu tome se moze biti više ili manje talentovan. To je NASLEĐENO. Jezik je skup jedinica i pravila koji bivaju iskorišćeni u razumevanju tj. konkretan jezički sistem koji neka zajednica izgradi i poštuje,a pojedinac uči(usvaja). To je NAUČENO. Npr. Kada divlja deca kasno počnu usvajati jezik. Govor je upotreba tog znanja u praksi. To je UPOTREBLjENO(realizacija). 3. Sintagmatska i paradigmatska osa

Sintagmatska – osa na kojoj se odabrane jezičke pojedinosti ulančavaju u vremenu ⁄ prostoru. ─ nesimultanost (neistovremenost) sukcesivnost tj. nizanje vrednosti jedna za drugom ─ osa kombinovanja ─ ulančavanje (konkatenacija) ─ osa prisutnosti (imprenzencija) u prostoru i vremenu ─ osa konkretnog ─ osa ostvarenog

Paradigmatska – ona ravan kroz koju gledaš jezik u kome jezičke perspektive postoje istovremeno. Npr. Vokalski sistem

─ osa simultanosti (istovremeno postojanje svih pojedinosti u jeziku)

─ sistematska osa (jezik shvacen kao sistem)

─ asocijativna ; udruzene negde u sistemu

─ osa odsutnosti tj. izvan prostora i vremena (npr. To je ono što znam izvan mog jezika,ali ne govorim)

─ osa apstraktnog (potencijalnog,mogucnog)

Paradigmatska pravila (selekcije) : izbor jezika,žargon ili standardno,dijalekat ili književno,stil. Sintagmatska pravila (kombinacije) : glasovne promene,kongruencija,pojam tranzitivnosti,formalnost ∕ neformalnost. Pravila implikacije (ako – onda) su između ove dve ose. Npr. Vi koleginice dođite ili ti mala dođi. Greške u selekciji npr. Kisela beba pojede onoliku Kikindu(M.Ivić). Greške u kombinaciji npr. Udario loptu glavom, koja je zatim odletela u auto.

4. Višestruka artikulacija jezika i jezički nivoi

Višestruka artikulacija je rasčlanjivost jezičkih iskaza na

manje pojedinosti ili pojedinosti nižeg reda.

Jezičke pojedinosti se udružuju u podsisteme po tipu,sastavu,ponašanju,funkciji. Jezički nivoi predstavljaju udruzivanje podsistema. To su teorijski konstrukti koji lakše prikazuju jezik (fonologija,morfologija,sintaksa,semantika,leksikologija). Služe analizi,a ne upotrebi jezika.

5. Interakcija i komunikacija

Interakcija je svako ljudsko međudejstvo.

Komunikacija je intencionalna (namerna) razmena informacija. (psihološka definicija)

Komunikacija je interakcija sa svrhom razmene infirmacija. (sociološka definicija)

Signifikacija je dolaženje do informacija bez intencije da nam se pošalju informacije. Npr. Paleolozi ili astronomi dolaze do informacija ali to nije komunikacija jer im dinosaurusi ili zvezde ne šalju te informacije. To ima neko značenje za posmatrača ali mu nije poslata poruka. ↓ intencija

Komunikacija ← informacija → signifikacija

Interakcija = komunikacija + manipulacija

Komunikacija je primarna funkcija jezika.Neka komunikacijska

sredstva su: moda,novac,slikarstvo,arhitektura,zastave,matematički simboli,notno pismo,saobraćajna signalizacija,...

6. Pobroj i definiši osnovne f-je jezika(Jakopson)

1) referencijalna (saznajna,kognitivna) R

2) emotivna (ekspresivna,emocionalna,afektivna) E

3) konativna (direktivna) K 4) poetska (estetska) P5) fatička (kontaktna) F6) metajezička M

Referencijalna f-ja se svodi na odnos jezički oblikovane poruke i teme saopštavanja (referenta). S obzirom na ovu f-ju očekuje se da poruka bude objektivna tj. tačna. Postoji čak vrsta govornih činova specijalizovanih da zadovolje ovu f-ju npr. Obećanje,tvrdnja,... To ne mora imati veze sa realnošću,ali uslov validnosti tvrdnje je tačnost.

Emotivna f-ja se svodi na odnos između poruke i pošiljaoca. S obzirom na nju poruka treba da sadrzi nešto od odnosa pošiljaoca prema toj poruci. Treba da bude subjektivna. To moze da bude neka emocija,neki racionalni stav ili sumnja,estetski doživljaj,logički odnos,...

Konativna f-ja se svodi na odnos između jezički oblikovane poruke i primaoca. S obzirom na ovu f-ju zadatak je da poruka proizvede neki učinak (da ostavi utisak). Npr. Student na ispitu ostavlja utisak na profesora,molba,zabrana,imperativ,...

Poetska f-ja se svodi na odnos između jezički oblikovane poruke i nje same. S obzirom na tu f-ju poruka mora da bude oblikovana tako da zadovolji uzuse (pravila) ,norme date epohe,poetike,estetike,umetnosti,datog žanra,književnog roda ili vrste,stila,... Sve mora da bude razumljivo.

Fatička f-ja se svodi na odnos između poruke i kanala. S obzirom na tu f-ju zadatak poruke je da sadrzi sredstva za započinjanje, održavanje i završavanje (prekidanje) komunikacije.

Metajezička f-ja se svodi na odnos između poruke i koda. S obzirom na tu f-ju zadatak poruke je da sadrži sredstva koja će otkloti opasnost da poruka bude pogrešno shvaćena ili da ne bude shvaćena. Npr. Žargon (odlika mu je da ga ne razumeju svi, samo određena grupa). Navodnici u tekstu obavljaju ovu f-ju,kao i akcenti. Npr. „Buba“ preticala automobil.

Nijedna od ovih f-ja nema prioritet po važnosti (hijerarhiji). U različitim domenima upotrebe

jezika one menjaju rang po važnosti. Npr.Referancijalna je primarna u nauci; emotivna u beletristici,literaturi,književnosti;konativna ima visok rang u medijima jer vrši uticaj na gledaoca,slušaoca,takođe u ekonomskoj i političkoj propagandi;poetska je primarna u književnosti,novinarstvu;fatička ima uticaj u telefoniji jer treba uspostaviti kontakt;metajezička je važna u nauci jer se pojašnjava nepoznat termin.

Kontekst(R)

Poruka(P)

Pošiljalac(E) ------------------------------------------ primalac(K)

Kontakt(F) Kod(M)

7. Funkcije jezika prema drugim autorima

A - pristup (funkcije)

Dubravko Škiljam delo „Govor nacije“

1) Komunikacijska f-ja odgovara R kod Jakopsona

2) Emotivna 3) Konativna 4) Fatička 5) Poetska 6) Metajezička

7) Kognitivna (saznajna) bliska je R ali nije ista. Sve saznajemo posredstvom jezika. Veći deo čovekovog iskustva nije viđen(doživljen) već posredstvom jezika stečen.

8) Denatativna 9) Heuristička (istraživačka)

istražuje svet prirodnim ljudskim jezikom.

10) Ludička (igračka) vrlo je moguće da je jezik nastao po ovoj f-ji. Npr. Od dečijih igara,žargona,vica,sve je to igra. Kad si u nekoj javnoj f-ji, ne možeš se igrati jezikom. 11) Simboličko – identifikaciona (politička) ponekad je ovo grupna f-ja. Žargoni služe za identifikaciju grupe. Npr. Američki studenti se prepoznaju po govornom jeziku nekog fakulteta.

B - pristup (različito imenovanje f-ja) Konativna f-ja

- direktivna (uperena na sagovornika)

- manipulativna - propagandna (od

političke do ekonomske propagande)

- pragmatična - impresivna (treba da

ostavi utisak) - apelativna - mistificirajuća (kada

se o nekoj temi

govori nerazumljivim jezikom tj. neprilagođeno. Npr. Političari,lekari,...

- magijska (da se proizvede efekat)

- apotropejska (zaštitna)

- imperativna - reaktivna (da se

izazove reakcija)

C - pristup (drugi autori)

I Karl Biler 1) Ekspresivna (odgovara E kod Jakopsona) 2) Pojmovna (reprenzetativna) R 3) Impresivna (apelativna) K

II Bronislav Malinovski

1) Magična (jezik kao sredstvo upravljanja,kontrole) K

2) Narativna (jezik kao skladište korisnih informacija) R

3) Pragmatična (jezik kao oblik dejstva akcije) F

III Džon Lajons

1) Deskriptivna (opisuje se neko stanje stvari) R

2) Ekspresivna (govornik izražava sebe) E

3) Socijalna (instrumentalna,upravljačka tj. f-ja utvrđivanja nekog stanja stvari) K

IV Majk Halidej 1) Interpersonalna

(održavanje odnosa među članovima društvenih zajednica) K

2) Idejaciona (prenošenje informacija među članovima društvene zajednice) R

3) Tekstualna (obezbeđivanje tkiva za organizaciju diskursa) F

V Džon Ostin 1) Konstativi (deskriptivi) = tvrdnje i asertivi ┬ ˅┴ ; mere se istinitošću tj. tačnošću. R 2) Performativi (govorni činovi kojima se ne konstatuje neko stanje stvari,vec se nešto i izvodi) to su: molbe,saveti,naređenja,zabrane.Mere se uspešnošću/neuspeš. K Konstativi su možda neka vrsta performativa, ako ljudi prihvate da je neka konstatacija tačna.

VI Džon Serl 1) Reprenzetativi (govorni

činovi slični kao konstativi; njihova f-ja je da zastupaju nekakvo stanje stvari) R

2) Direktivi (ono što je upereno na sagovornika,

navode sagovornika na nešto) K

3) Komisivi (obavezuju govornika na nešto) K

4) Ekspresivi (izražavaju psihički stav govornika prema nečemu) E

Kod svih ovih autora najviše se pojavljuju R i K f-ja , a za njima i E i F. Najvažnije je govorniku nešto saopštavati i na sagovornika delovati. Tek onda ide da sebe izraziš, a potom i održavati kontakt.

8. Kako zovemo učesnike u komunikaciji

pošiljalac Primalacadresant Adresat

koder Dekoderemitor Receptorakter Reaktor

govornik Slušalacpisac Čitalac

konator AuditorIzvor Destinacija

9. Predstaviti tipove komunikacije s obzirom na broj učesnika,smer,kontakt proticanja

1) prema broju učesnika 1:1 1:∞ ∞:1 ∞:∞● → ● ● ● ● ●

● → ● ● → ● ● ●

● ● ● ●

2) prema smeru proticanja jednosmerna (npr. Predavanje) recipročna (npr. Razgovor) ● → ● ● ↔ ●

3) prema kontaktu među učesnicima kontaktna (npr. Licem u lice) distantna (npr. Mejlom) utiču: prostor,vreme,vidljivost,čujnost,...

10.Definiši kod,poruku,kanal,šum,redudancu,kontekst

Kod je bilo koji sistem znakova (jezičkih i nejezičkih) i pravila za njihov izbor , kombinovanje i upotrebu u koji se stavlja poruka. Npr. Tetovaža,gestovi,saobraćajni znaci,moda,amblemi,...

Poruka je sadržaj (značenje,informacija) koji pošiljalac intencionalno upućuje primaocu. Npr. Vest,novost,... Najčešće nameravana poruka nije jednaka primljenoj tj. onome što biva shvaćeno zbog toga što nam je različito prethodno iskustvo.

Kanal je bilo koja sredina (medijum) kroz koju protiče poruka. Npr. Televizija,radio,knjiga,internet,novine,novac,film, kafana,telegraf,faks,pošta,crkva,kablovska,...

Šum je sve ono što otežava ili onemogućuje komunikaciju tj. otežava formulisanje poruke,predaju (emitovanje), prenos,prijem,razumevanje poruke. Npr. Loš vid,oštećen sluh, umor,neznanje,umrljana knjiga,slaba pažnja,nemotivisanost,...

Redudanca je suvišak sredstava koji se upotrebljavaju u komunikaciji. Svrha joj je da otkloni eventualni šum ili smetnju. Npr. Upotreba gestova,mimike,ponavljanja,...

Kontekst je sve ono što komunikaciji prethodi ili je okružuje. Npr. Unosiš svoj karakter,tip ličnosti,raspoloženje,...

11. Predstaviti tipove jezičkog i nejezičkog konteksta

KONTEKST I lingvistički II nelingvistički

1) paradigmadski 1) okvir

2) sintagmadski 2) scena

3) komunikacijski 4) funkcionalni

Paradigmadski (sistemski) kontekst čine jedinice u sistemu. Sintagmadski kontekst čine jezičke jedinice (pojedinosti) u govornom lancu tj. tekstu. Komunikacijski kontekst čine druga govorna sredstva npr.

Prostor,telo,visina tona,facijalna ekspresija,... Funkcionalni kontekst čine druge funkcije jezika prilikom komuniciranja. Okvir čini sve ono što okružuje komunikaciju.

a) referent (tema je deo okruženja)

b) fizički ambijent (vreme,mesto,okolnosti)

c) institucijalni ambijent (relativni status komunikatora,društvene uloge)

Scenu čini sve ono što prethodi komunikaciji npr. obrazovanje,neznanje,vaspitanje,..

a) fiziološka b) kulturna c) psihička d) socijalna

12. Predstaviti pojam govornog predstavnika

Govorni predstavnik (native speaker) nekog jezika je čovek koji poseduje jezičku sposobnost kao i znanje određenog (posrednog) prirodnog ljudskog jezika. To znači da poseduje kompentenciju koda (znanje jezičkog sistema npr. gramatike) i kompentenciju komunikacije (poznavanje pravila upotrebe tog jezika). To znanje govornom predstavniku nekog jezika s jedne strane omogućuje da korektno upotrebljava gramatičke i leksičke

pojedinosti nekog jezika ,ali i njegove varijatete (npr. Dijalekte,stilove,standardni jezik,žargone,..) ,a sa druge strane mu omogućuje da učestvuje u interakcijama i komunikacijama s drugim predstavnicima istog jezika u datoj govornoj zajednici tj. sa onima koji poznaju i poštuju ista pravila.

Noam Čomski naziva „govornik-slušalac“ ili „idealni govornik/slušalac“

Drugi autori nazivaju „prosečni govornik/slušalac“ ● sposobnost ● znanje ○ upotreba

kompentencija koda komp. komunikacije

Govorni poremećaji (AFAZIJE) – do njih može doći iz raznih razloga (od genetskih osobina,bolesti do nekih motornih oštećenja). To je izazvano u poremećaju sposobnosti ili u znanju,pa sve to utiče na upotrebu jezika. Ako se taj poremećaj pojavi u upotrebi pisanog jezika onda su to AGRAFIJE npr. Neka deca čitaju s desna na levo.

Afazije i agrafije mogu biti: 1) motorne (problem u govoru) 2) senzorne (problem u prijemu) 3) potpune 4) delimične

13. Predstaviti govorne zajednice u odnosu na jezičku zajednicu

- jezička zajednica - komunikacijska

zajednica - interakcijska

zajednica Govorna zajednica je kolektiv tj. skup govornih predstavnika koji dele znanje jednog istog jezika i njegovih varijateta (stilovi,žargoni,standard,..) čijom se upotrebom mogu međusobno sporazumevati u interakcijama svih vrsta (svađe,suđenje,udvaranje,...). G. Z. Podrazumeva i znanje neverbalnih kontakata (facijalna ekspresija,gestualne kontakte itd.) Ona se razlikuje od jezika.

slučaj A slučaj B G.Z. 1 jezik 1 Jezik 1 → G.Z. 2 G.Z. 1 → jezik 2 G.Z. 3 jezik 3 Npr. Engleski jezik npr. Švajcarska

- Irska - nemački

- Indija - francuski

- Velika Britanija - italijanski

- Kanada - retroromanski

- SAD npr. Kanada

- Australija - engleski

- Novi Zeland - francuski

Višejezičnost govornih zajednica je normalniji slučaj od jednojezičnosti, kao i nehomogenost (sastoje se iz niza jezika i njihovih varijateta).

Jezičku zajednicu čine svi govorni predstavnici nekog jezika.

Komunikacijska zajednica traži međujezik (jezik posrednik). Npr. Bivša Jugoslavija u kojoj je srpsko-hrvatski bio zajednički jezik.

Interakcijska zajednica nameće se u novije vreme (elektronike,mobilne telefonije,interneta) i tu cela planeta postaje interakcijska zajednica.

14. Bilingvizam,multilingvizam,diglosija

Bilingvizam je istovremeno (paralelno) znanje dva jezika. To znači da je to psihološka kategorija.

Multilingvizam je istovremeno znanje više jezika tj. više od dva.

Diglosija je funkcionalni bilingvizam tj. bilingvizam koji ima neku funkciju. To je više sociološka kategorija.

Diglosija je društvenim (političkim,pravnim,kulturnim) pravilima regulisana upotreba jednog ili drugog jezika u različitim situacijama. Ona je uobičajena pojava. Npr. U kući se govori jedan jezik,a u javnosti drugi. Pojam diglosije se ne odnosi samo na jezike već i na subjezičke varijatete. Jedan njegov varijetet se odnosi na privatnu ,a drugi na javnu sferu. Postoji i poliglosija.

Tri pojma u vezi sa bilingvizmom:

* EKVILINGVALI (jednako) – oni koji jednako znaju dva jezika. Ekvativni genitiv – njim se nešto izjednačava. Uvela ga je Milka Ivić. Npr. Ima hod balerine. Ima pogled ubice.

* AMBILINGVALI – kad nije jednako značenje dva jezika tj. jedan je primaran ,a drugi sekundaran. To zavisi od niza okolnosti.

* SEMILINGVALI – osobe koje ne znaju dovoljno ni jedan od dva jezika npr. Za uspešno školovanje,socijalnu promociju. Npr. Rad neobrazovanih ljudi u inostranstvu čija deca ne znaju dovoljno ni lokalni,a ni maternji jezik za školovanje.

Tipovi bilingvizma:

1) rani i pozni 2) aktivni i pasivni ( osoba

može na oba jezika govoriti i pisati ili samo slušati).

3) narodni i elitni ( Škiljam kaže da smo u Antičkoj Grčkoj imali narodni,a u Rimu elitni. Elitni se stiče školovanjem).

4) stabilni i prelazni (U Vojvodini je u Austrougarsko vreme bio stabilni tj. kroz generacije(deda,otac,sin), a prelazni tj. nestabilni je tipičan za SAD jer je to zemlja imigracije. Prva generacija migranata obično ima dobro znanje svog jezika,a loše ili nikakvo znanje lokalnog jezika. Njihova deca već loše znaju jeezik porekla (druga generacija),a nekako jezik okruženja. Dok treća generacija skoro uopšte ne zna jezik porekla,a veoma dobro jezik okruženja).

5) socijalni i individualni (teritorijalni i personalni) (U Sovjetskom savezu i zemljama Varšavskog pakta je bio socijalni jer su ljudi bili društveno organizovani da osim svog maternjeg jezika uče i ruski iz političkih razloga. Individualni je privatna stvar). Tendencija da jezička manjina zna jezik većine ,a jezička većina sve češće ne zna jezik manjine.

Postavlja se pitanje kako zvati onaj jezik koji ti je glavni? – Prvi tj. funkcionalno primarni.

15. Promena koda,zamena koda,mešanje koda. Govorne strategije

Neki to zovu priključivanje koda. Promena koda je

svrsishodno (adekvatno,prikladno) prelaženje sa jednog koda na drugi ( sa stila na stil; sa jezika na jezik; s engleskog na španski,..) To regulišu tzv. govorne strategije koje usvajamo učenjem ostalih oblika ponašanja. Npr. Grci su oduvek imali dva stila – viši i niži.

Zamena koda je neprikladno (neadekvatno) prelaženje sa jednog koda na drugi. Suprotna je promeni koda. Do toga dolazi kad nisu usvojene govorne strategije.

Mešanje kodova nastaje kad osobine jednog koda ulaze u osobine drugog koda tj. mešaju se. Npr. Ako u akademskom kodu (stilu) koristimo žargone ili ako koristimo dijalekte u standardu.

16. Službena,javna i privatna upotreba jezika

Službena upotreba jezika u komunikaciji sa državnim organima ili sa organima vlasti sve do nivoa opštine. Tu spadaju i nazivi mesta,lične isprave,izvodi iz matičnih knjiga,sudstvo,evidencije,katastri,...

Javna upotreba jezika u zdravstvu, školstvu, trgovini,

medijima,... Tu bi spadalo nešto što je na granici prema privatnoj upotrebi, a to su elektronske komunikacije.

Privatna upotreba jezika obuhvata ostale domene života tj. lični život,zabavu,igru,odmor,porodicu,rekreaciju i sve više elektronske komunikacije.

17. Koje tipove govornih varijeteta poznajete

- Varijacija je razlikovanje (različitost,razlika uopšte) u engl. variation, variability,variance.

- Varijetet je reprenzentant (predstavnik) razlikovanja u engl. variety

- Varijanta je varijetet foneme ili varijetet standardnog jezika.

Ljudski jezik odlikuje velika varijacija (kriterijum). Jedan varijetet varijacije je srpski jezik,a njega naravno odlikuje velika varijacija. Njegovi varijeteti su standardni jezik,žargon,govor nekog grada,administrativni (birokratski) stil,politički stil,pravni stil,K-R dijalekat,... Neki subjezički varijeteti nastaju raslojavanjem jezika. Raslojavanje (stratifikacija po Škiljamu) može biti:

1) individualno - idiolekti 2) teritorijalno - dijalekti (ruralni i

urbani)- varijante standardnog

jezika 3) socijalno - sociolekti 4) funkcionalno - tematsko- situaciono- profesionalno

profesionalni stilovi (po Tošoviću) mogu biti:

naučni; publicistički; beletristički; razgovorni; administrativni,... funkcionalni stilovi (registri) žanrovi,diskursni tipovi,obrasci govornog delovanja.

Repertoar govorne varijacije (varijeteta) je skup varijeteta na nivou jezika ili na subjezičkom nivou kojim raspolažu govorni predstavnik (stvarno raspolaganje) odnosno govorna zajednica (potencijalno raspolaganje).

18. Žargoni

Žargon je jedan tip govornog varijeteta i veoma je važan agens jezičke evolucije. Za njih se kaže da „parazitiraju“ na gramatici svog jezika (ne mešaju se potpuno u gramatiku). U leksici bivaju pomerena značenja i zato je njihova univerzalna odlika metaforizacija. Žargon je

promenljiv tj. stalno menja značenje. To su sociolekti, jezičke odlike društvenih grupa (pre svega dobnih) i mogu biti: đački, studentski, omladinski itd. Postoje i izolovane grupe koje ih koriste i tada imamo: vojnički, zatvorenički, lopovski, narkomanski, zanatski,... Nekada su ih zvali „tajnim jezicima“. Uglavnom su kreacija mladih, a služe za identifikaciju grupe,markiranje grupe prema drugim grupama,a ponekad i za skrivanje grupe. Mogu sadržati ironiju, sarkazam ili nešto poetsko. Odlikuju ga i mašta, humor, tajnost, slikovitost. Naziva se i sleng,argo.

19. Jezički kontakti

Kontaktna lingvistika je disciplina koja se bavi jezicima u kontaktu. Jezici u kontaktu su procesi kroz koje se razmenjuju gramatičke i leksičke osobine jezika. Jezički kontakti mogu biti jednosmerni i recipročni.

- jednosmerni (engleski – srpski)

- recipročni ili dvosmerni (srpsko – turski)

Jezik kao davalac ili izvornik nekog uticaja predaje jezičku osobinu drugom jeziku. Jezik kao primalac ili prijemnik preuzima jezičku osobinu od drugog jezika.

Rezultati tih procesa su:

1) strane reči u jezicima 2) kalkovi (u domenu

gramatičkih osobina) 3) frazeologizmi 4) diskurs,analiza npr. Festival

Budva grad aranžman

Razlozi uticaja jezika: - susedni jezici utiču

jedni na druge - svetski jezici utiču na

ostale jezike - jezik

komunikacijskog okruženja

- naučna terminologija - jezik verske knjige

može da utiče na druge

- javni/službeni jezik utiče na druge jezike

- prestižni jezici- jezik medija - jezik škole

Instrument prevođenja, uticaj orginala na prevod. Kod bilingvalnih i multilingvalnih osoba je u glavi tj. znanju više jezika.

Turcizmi su u srpskom jeziku lako prepoznatljivi,često se zovu islamizmi, orijentalizmi, karpatizmi, mediteranizmi, evropeizmi. Purizam (internacionalizam) je odnos prema kontaktima. On se svodi na čistunstvo,težnja da jezik ne bude pod uticajem drugih jezika (nemački,hrvatski).

Jovan Sterija Popović 1847. godine u Glasniku DSS

predlaže da se umesto stranih reči upotrebljavaju domaće,pokušao je to da propiše,ali nije uspeo. Npr. - administracija – upraviteljstvo

- akord – glasoslog - agresor – napadač - kalendar –

mesecoslov

20. Govorna situacija i govorni domen

Govorna situacija je nejezički kontekst u kojem se ostvaruju govorni događaji s jedne strane ono što okružuje situaciju i ono što joj prethodi (učesnici, ambijent, tema). Govorne situacije se u iskustvu ispoljavaju kao tipski obrasci (čas, ispit, telefonski razgovor, šetnja,...)

Govorni domen je skup srodnih i društveno i kulturno ustrojenih situacija u kojima govorni predstavnik ostvaruje uloge (porodica, obrazovanje, odmor, mediji, zabava,...)

21. i 22. Narodna lingvistika

Za njen razvitak zaslužan je R. Bugarski. Podrazumeva stavove, sudove, verovanja u vezi sa jezicima, njihovim varijetetima i govornim predstavnicima. U principu se zasnivaju na predrasudama, stereotipima i verovanjima. Sve se to odnosi na laičke predstave. Tu spadaju laičke etimologije.

Npr. Moralni (od morati) ; dubiozan (od dubok) – laičke etim.

Predrasude: italijanski je dobar za pevanje; nemački je grub; vlastiti jezik je najbolji; dijalekti su neuređeni itd.

23. Gramatika društvenog statusa

„Gramatika“ je skup pravila nekog ponašanja. To su pravila jezičkog iskazivanja (procene) odnosa među komunikatorima (učesnicima u govornom događaju) i iz njih proisticalih psihosocijalnih značenja. Jezička sredstva su: izbor jezika, stila, sociolekta, reči, gramatičke kategorije. Psihosocijalna značenja: Raspored l.zam. Leksički nivo

1) solidarnost TI-TI zdravo-zdravo/ćao-ćao

2) formalnost VI-VI dobar dan-dobar dan

3) statusna razlika VI-TI dobar dan-zdravo/ćao

Kriterijumi: 1. uzrast 2. poznanstvo 3. srodstvo 4. intimnost(bliskost) 5. status

SLIKA ????? !!!!!!!!!!!!!

24. Govorni događaj, govorni čin

Govorni događaj je ukupnost komunikacijskih aktivnosti (verbalnih i neverbalnih) u jednom ostvarenom procesu sporazumevanja. On se sastoji od akcija i reakcija (pitanje i odgovor) ; iz razmene replika ; sredstava za započinjanje, održavanje i prekid komunikacije. Ta sredstva zadovoljavaju fatičku f-ju.

Govorni čin ili akt je manja jedinica od govornog događaja tj. govorni događaj se sastoji od g. činova. To je akcija u interakciji (tvrdnja – primedba) tj. jezički iskaz bilo kakvog gramatičkog statusa. Njime se namerava ili postiže neko dejstvo. To može biti i tvrdnja. G. čin je funkcionalna jedinica.

25. Tipovi govornih činova

1) konstativi (tvrdnje) - vrednuju se tačnošću / netačnošću ┬ ┴2) performativi

(iskazi,molbe,žalbe,saveti,zabrane,naređenja,obećanja)

-vrednuju se uspešnošću

26. Govorne uloge

Govorne uloge su manje ili više stalne ili promenljive uloge u kojima se govorni predstavnik nekog jezika nalazi u vreme ostvarivanja govornog događaja. Npr. Otac – sin/kćer ; student - profesor

27. Svetski jezici, kako ih nazivamo

Svetski jezici su oni koji imaju f-ju (ulogu) i uživaju status međunarodnog sredstva za sporazumevanje. To važi u nekim domenima (engleski jezik u u nauci, diplomatiji). Takav jezik mora imati prestiž (politički, verski, ekonomski, naučni) neke kulture kojoj pripada. Taj jezik može biti ili mrtav ili živ. Svetski jezici: grčki, latinski, aramejski, staroslovenski, španski, turski, portugalski, nemački, arapski, francuski, italijanski, engleski ( svi u svom domenu, prostoru i vremenu). Ujedinjene nacije među službenim jezicima imaju engleski, španski, ruski, francuski, kineski, arapski. Danas engleski zovu dopunskim (pomoćnim) jezikom.

Opšta lingvistika 1 Ispitna pitanja

1. Sinhronija – dijahronija 2. Jezička sposobnost; jezik,govor 3. Sintagmatska i paradigmatska osa 4. Višestruka artikulacija jezika i jezički nivoi 5. Interakcija i komunikacija 6. Pobroj,definiši osnovne f-je jezika (Jakobson-primeri) 7. Funkcije jezika prema drugim autorima 8. Kako zovemo učesnike u komunikaciji 9. Predstaviti tipove komunikacije s obzirom na broj

učesnika,smer,kontakt,proticanje 10. Definicije: kod,poruka,šum,kanal,redundanca 11. Predstaviti tipove jezičkog i nejezičkog konteksta 12. Predstaviti pojam govornog predstavnika 13. Predstaviti govorne zajednice u odnosu na jezičke zajednice 14. Bilingvizam,multilingvizam,diglosija 15. Promena koda,zamena koda,mešanje koda,govorne strategije 16. Službena,javna i privatna upotreba jezika 17. Koje tipove govornih varijateta poznajete 18. Žargoni 19. Jezički kontakti 20. Strane reči u jezicima 21. Narodna lingvistika 22. Navesti neke tipične stavove o jeziku i jezicima – varijante njhove 23. Gramatika društvenog statusa 24. Govorni događaj i govorni čin 25. Tipovi govornih činova 26. Govorne uloge 27. Svetski jezici, kako ih nazivamo