3.OSNOVNI PROCESI U PREDUZEĆU. OPŠTA ŠEMA PROCESA. FUNKCIONISANJE PREDUZEĆA

Upravljanje preduzećem Marketing Razvoj proizvoda Proizvodnja Kontrola proizvoda Upravljanje proizvodnjom Nabavka Prodaja Integralna sistemska podrška Opšti i kadrovski poslovi Ekonomsko-finansijski poslovi:Kako preduzeće funkcioniše? Preduzeće funkcioniše tako što obavlja gore nabrojane procese. A ko obavlja te procese? Pa, pojedini organizacioni delovi preduzeća, odnosno pojedini zaposleni. Dosta cest primer je sa 6 sektora: sector marketinga i razvoja, sector prooizvodnje, sector upravljanja kvalitetom, komercionalni sector, sector opstih, pravnih i kadrovskih poslova i sector ekonomsko – finansijskih poslova. Na celu sektora je director, na celu sluzbi ili odeljenja sefovi.U malom preduzecu sa nekoliko zaposlenih, nema sektora, nema sluzbi, nema odeljenja. Ali i tamo je director utvrdio zaduzenja i odgovornosti za obavljanje svih gore navedenih procesa. Tamo cesto jedan zaposleni obavlja vise procesa. Nacin obavljanja nekog procesa rada je u stvari tehnologija rada. Tehnologija rada obuhvata sve ono sto se obavlja u nekom procesu. Kod skoro svih proizvodnih preduzeca postoje tzv. tehnoloski postupci za svaki proizvod iz programa proizvodnje preduzeca, kao pisani dokumenti koji opisuju kompletnu tehnologiju rada na izradi proizvoda. Danas sve vise i usluznih preduzeca svoju tehnologiju rada dokumentuje preko tzv. procedura, kojima propisuje nacin obavljanja pojedinih procesa. Procedurama se definise nacin obavljanja svake pojedinacne usluge i to predstavlja odredjenu sigurnost da ce se usluga obaviti na kvalitetan nacin.

4. VRSTE PROIZVODA I NJIHOVE OSNOVNE KARAKTERISTIKEDanasnja podela se svoda na dve kategorije:- proizvode, koje neko preduzece proizvodi i prodaje kupcima i- usluge, koje preduzece pruza korisnicima.Po standardu ISO 9000:2000 svi proizvodi su, prema osnovnim karakteristikama, podeljeni u četiri kategorije:• hardverski (pojedinačni) proizvodi,

• procesni proizvodi,• softverski proizvodi i• usluge.Hardverski (komadni) proizvodiHardverski proizvodi su materijalni proizvodi koji imaju definisan oblik i mere I prebrojivi su - iskazuju se u komadima, tako da im odgovara i naziv: komadni proizvodi. Osnovne karakteristike hardverskih proizvoda su:− materijalne su prirode (opipljivi),− imaju definisan oblik i mere,− prebrojivi su i iskazuju se u komadima,− najčešće su složeni - sastoje se iz više pojedinačnih delova,− ponovljivi su, što znači da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnim serijama,− korisnik proizvoda nije uključen u proces proizvodnje,− mogu se transportovati, skladištiti i držati na zalihama,− može da postoji posrednik između proizvođača i korisnika.Procesni proizvodiProcesni proizvodi su materijalni proizvodi koji nemaju definisan oblik i mere, već su kontinualni. Osnovne karakteristike procesnih proizvoda su:− materijalne su prirode (opipljivi),− nemaju definisan oblik i mere (u rasipajućem, tečnom ili gasovitom stanju, u trakama, šipkama, vlaknima i sl.), − nisu prebrojivi - iskazuju se u kg, l, m, m2, m3− neophodna je ambalaža za pakovanje, transport i skladištenje,− ponovljivi su, što znači da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnim serijama - šaržama,− korisnik proizvoda nije uključen u proces proizvodnje,− mogu se transportovati, skladištiti i držati na zalihama,− može da postoji posrednik između proizvođača i korisnikaSoftverski proizvodiSoftverski proizvodi su nematerijalni proizvodi koji se sastoje od pisanih ili drugačije zabeleženih informacija. Osnovne karakteristike softverskih proizvoda su:− u principu su nematerijalne prirode - iako često mogu da budu predstavljeni u materijalnom obliku (ukoričen materijal), proizvod je u stvari sam sadržaj materijala koji se sastoji od informacija,− neponovljivi su - svaki proizvod je specifičan za sebe i radi se obično po zahtevu naručioca, najčešće nema posrednika između proizvođača I korisnika.UslugeUsluge su rezultat bar jedne aktivnosti koja se vrši u interfejsu između isporučioca I korisnika i u principu su nematerijalne prirode. Osnovne karakteristike usluga su:− nematerijalne su prirode (neopipljive),− obavljaju se u cilju zadovoljenja zahteva i potreba korisnika,− korisnik je najčešće i učesnik u kreiranju i pružanju usluge,− u većini slučajeva neophodan je kontakt isporučioca usluge i korisnika,− ponovljive su, pri čemu se prema korisniku mogu pružati jednokratno ili kontinualno,− pružanje i korišćenje usluge se najčešće odvija na istoj lokaciji,− usluga se ne može probati pre kupovine.

5. KVALITET PROIZVODAKvalitet - nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve.Svaki proizvod ima sebi svojstvene karakteristike. Za svaku karakteristiku proizvoda postavljeni su zahtevi koje ta karakteristika treba da ispunjava. Sa vrednostima tih karakteristika je kupac ili korisnik proizvoda upoznat tako da moze da oceni da li su te vrednosti ispunjene ili ne,kao i da preko tih vrednosti uporedi proizvode razlicitih proizvodjaca. Sa karakteristikama proizvoda kupac tj.korisnik treba da bude upoznat pre kupovine proizvoda. svaki proizvod poseduje odredjene karakteristike, preko kojih se moze oceniti da li je taj proizvod kvalitetan i preko kojih se mogu uporedjivati razliciti proizvodi u pogledu kvaliteta.Kvalitet proizvoda treba uvek posmatrati sa stanovišta kupca ili korisnika.Sa stanovišta korisnika proizvodi imaju sledeće karakteristike:- upotrebne karakteristike (performanse; - specijalne karakteristike;- estetske karakteristike; - pouzdanost; - usaglašenost; - vek trajanja; - servisiranje; - korisnikovo poimanje; Sa stanovišta korisnika usluge imaju sledeće karakteristike:- vreme;

- pravovremenost; - potpunost; - ljubaznost; - postojanost; - dostupnost i pogodnost; - tačnost; - odziv;- urednost;

7. ISTORIJSKE FAZE U RAZVOJU ORGANIZACIJE PROIZVODNJEMoglo bi se uočiti sedam glavnih faza u razvoju organizacije proizvodnje:Podela radaPodela rada se zasniva na jednostavnom konceptu. Specijalizacija rada za pojedini zadatak može rezultirati većom proizvodnošću i efikasnošću od one koja se postiže dodeljivanjem mnogo zadataka jednom radniku. Specijalizacija rada povećava izlaze zbog tri razloga: 1. povećanja spretnosti kod dela radnika, 2. izbegavanja gubitka vremena radi menjanja posla i 3. snabdevanja alata i mašina. Kasnije specijalizacija rada ne samo povećava proizvodnost, već takođe omogućava da se nadnice plaćaju samo za specifične veštine koje se traže. Iako je podela rada široko primenjivana, danas se ona ponovo preispituje, zbog njenih uticaja na motivaciju, fluktuaciju, dosadu na poslu, te na rezultate rada radnika.Standardizacija delovaDelovi se standardizuju da bi se mogli zamenjivati.Standardizacija se primenjivala prvobitno u Veneciji, gde su kormila ratnih brodova bila izrađivana tako da bi se mogla zamenjivati. To je obezbeđivalo velike prednosti kada su kormila u bitkama bila oštećena. Kad je Henry Ford godine uveo pokretnu traku za montažu automobila, njegov koncept je zahtevao standardizovane delove, kao I specijalizaciju rada.Ideja o standardizovanim delovima se do danas toliko ukorenila u našem društvu da retko kad ne mislimo o njoj.Industrijska revolucijaIndustrijska revolucija je u suštini bila zamena ljudske snage snagom mašine. Veliki impuls ovoj revoluciji dala je parna mašina, koja je bila glavni izvor snage mašina za poljoprivredu, željezničkih lokomotiva i proizvodnih mašina. Industrijska revolucija je dalji polet dobila razvojembenzijskih motora i električne struje. U doba masovne potrošnje nastavljen je pritisak na povećanje produktivnosti uvođenjem mehanizacije i automatizacije sredstava rada i proizvodnje velikih serija. Naše je društvo, međutim, sada ušlo u posleindustrijko razdoblje, koje karakteriše promena u smeru sve veće zaštite životne okoline.Naučna studija radaNaučna studija rada se zasniva na stajalištu da se naučne metode mogu primeniti I na procese rada, kao i na fizičke i prirodne sisteme. Škola ovakvog načina mišljenja nastoji otkriti najbolje metode rada, koristeći sledeće naučne pristupe: 1. posmatranje sadašnjeg metoda rada, 2. razvoj poboljšanih metoda pomoću naučnog merenja i analize, 3. obuku radnika prema novoj metodi i 4. stalnu povratnu vezu (feedback) i kontrolu procesa rada. Načela naučne studije rada se mogu još uvek primeniti u današnjem svetu, ako uskladimo odnose između psiho-socioloških uslova za zaposlene I tehničkih zahteva za procese.Međuljudski odnosiPokret za ljudske odnose istakao je značenje motivacije i zadovoljstva zaposlenih u oblikovanju rada. Motivacija radnika - zajedno sa fizičkom i tehničkom radnom okolinom - glavni element u poboljšanju produktivnosti. To je dovelo do ublažavanja ekstremnosti škole naučne studije rada, koja je veći naglasak stavljala na tehnički aspekt oblikovanja rada. Škola mišljenja, koja težište stavlja na međuljudske odnose, dovela je takođe do obogaćivanja rada, što se danas priznaje kao metoda s velikim potencijalom u "humanizaciji radnog mesta" i poboljšavanju produktivnosi.Modeli odlučivanjaModeli odlučivanja se mogu koristiti za predstavljanje proizvodnog sistema pomoću matematičkih izraza. Model odlučivanja se bazira na definisanju performansi sistema, ograničenja i varijabli odlučivanja. Svrha ovakvih modela je da se pronađu optimalne ili zadovoljavajuće vrednosti varijabli odlučivanja, koje će poboljšati performanse sistema unutar relevantnih ograničenja. Ti modeli tada mogu biti korisni vodiči menadžmentu kod odlučivanja.Uvođenje računaraOtkada su 1955. godine računari ušli u poslovanje, njihovo korišćenje je unelo I dramatične promene u području upravljanja proizvodnjom. Većina u fabričkoj proizvodnji danas koristi računare za upravljanje zalihama, terminiranje proizvodnje, kontrolu kvaliteta, računarom podržanu proizvodnju, te za sisteme praćenja troškova. Osim toga, računari se uveliko koriste u automatizaciji administracije, a praktično i u svim vrstama uslužne proizvodnje. Danas je efektivna upotreba računara i elektronsko poslovanje bitan deo područja upravljanja proizvodnjom.

8.STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U PREDUZEĆUProces je skup međusobno povezanih i međusobno delujućih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne.

Proces proizvodnje je osnovni proces u preduzeću kojim se obezbeđuje obavljanje osnovne delatnosti preduzeća - dobijanje proizvoda ili usluga. U ulazne elemente spada sve ono što je potrebno za obavljanje procesa proizvodnje: materijal, energija, rad, kapital I informacije, a izlazni elementi su određene vrste proizvoda, kao rezultat procesa proizvodnje. Pokazatelji na izlazu mogu, u povratnoj vezi, da utiču na izmene u samom procesu proizvodnje ili na ulaze.Struktura procesa proizvodnje u proizvodnom preduzećuKod proizvodnih preduzeća osnovna transformacija u procesu proizvodnje je pretvaranje ulaznih materijala u gotove proizvode, uz korišćenje energije, rada, kapitala i informacija. Proces proizvodnje nekog proizvoda se može posmatrati kao skup više procesa:-procesa izrade pojedinacnih elemenata delova; ovi procesi spadaju u procese obrade;-procesa sastavljanja pojedinacnih elemenata u sklopove i ceo proizvod; ovi procesi spadaju u proces montaze. Svaki pojedinačni proces, i montaže I obrade, sastoji se iz delova procesa koji se nazivaju operacijama. Pod operacijom se podrazumeva zaokruženi deo procesa na predmetu, koji se obavlja na jednom radnom mestu. Fizicki,proces proizvodnje se obavlja u organizacionom delu koji se nacesce naziva proizvodni pogon. Proizvodni pogon cini radna mesta, opremljena sredstvima rada i covekom kao izvrsiocem.u proizvodnom pogonu se proces proizvodnje obavlja u proizvodnom toku, na relaciji skladiste materijala – pogon izrade delova – skladiste delova – pogon montaze – skladiste proizvoda.Radno mesto je osnovni deo proizvodnog pogona. Radno mesto je opremljeno potrebnim sredstvima rada, a na njemu radi jedan ili više izvršilaca. Pod sredstvima rada podrazumevaju se sva sredstva postavljena na radnom mestu koja služe za izvođenje određene operacije: tehnološki sistem, alati, pribori. Operacije se dalje mogu raščlaniti na posebne celine, koje se nazivaju zahvati.Zahvat predstavlja svaki zaokruženi poseban deo operacije. Zahvati se dele na:− osnovne zahvate, koji predstavljaju delove operacije neposredno vezane za obradu jedne površine,− pomoćne zahvate, koji predstavljaju delove operacije koji nisu neposredno vezani za obradu predmeta.Zahvati se dalje mogu raščlaniti na pokrete. Svi ovi procesi se sastoje iz operacija, a operacije iz zahvata, a zahvati iz pokreta.Struktura procesa pružanja usluga u uslužnom preduzećuKod uslužnih preduzeća, ako preduzeće pruža više različitih usluga, celokupan proces pružanja usluga u tom preduzeću se može posmatrati kao skup više pojedinačnih procesa koji se odnose na pojedine usluge iz programa (ponude) tog preduzeća. Svaki proces pruzanja pojedinacne usluge sastoji se iz zasebnih delova, koje se, umesto operacija, cesce nazivaju aktivnostima. Celokupan proces obavlja se najcesce u jednom organizacionom delu preduzeca, a pojedine aktivnosti obavljaju konkretni izvrsioci na svojim radnim mestima. Svako radno mesto je opremljeno neophodnim sredstvima rada: opremom, i eventualnim alatima.

10. SAVREMENI PRILAZI U REALIZACIJI PROIZVODNJERazličit je način realizacije procesa proizvodnje od preduzeća do preduzeća i od proizvoda do proizvoda. Postoje dva osnovna prilaza:- sistem vučenja (pull sistem) i- sistem guranja (push sistem).Sistem vučenjaOvaj način je u potpunosti okrenut zahtevima tržišta ("vuče" podatke sa tržišta) i u osnovi ima prilaz u sledećem:Proizvodiću samo ono što mogu da prodam.Prilaz se zasniva na tome da se kreće od prodaje, odnosno da se proizvodnja planira na osnovu zahteva tržišta, bilo da se radi o neposredno ugovorenim poslovima ili čvrsto zasnovanim predviđanjima. Ovaj sistem imaju sva preduzeća koja rade po narudžbini - izgradnja građevinskih objekata, izrada svih vrsta projekata, izrada specijalnih mašina, postrojenja i slično.

Ovakvi poslovi tek startuju kada su ugovoreni sa naručiocem. Međutim, sistem vučenja je danas dominantan kod većine preduzeća koja su okrenuta slobodnom tržištu. Sistem guranjaOvaj način je okrenut sopstvenim mogućnostima (ono što proizvedem "guraću" tržištu) i u osnovi ima prilaz u sledećem:Proizvodiću ono za šta imam kapacitete, a trudiću se da to i prodam.Polazi se od toga da preduzeće ima instalisane kapacitete za proizvodnju određenih proizvoda i da se u realizaciji procesa proizvodnje polazi od unapred donetog plana proizvodnje, najčešće utvrđenog na osnovu raspoloživih kapaciteta.Ovakav prilaz koriste veliki proizvodni sistemi - proizvodnja i distribucija električne energije, gasa, vode itd. Takođe, veliki broj preduzeća čiji proizvodi spadaju u procesne proizvode (na primer: derivati nafte, šećer, jestivo ulje, cement, veštačkađubriva itd.) primenjuju ovaj prilaz. Međutim, ima i dalje i preduzeća koja prodaju za slobodno tržište, a primenjuju ovajprilaz. Na primer, proizvođač obuće, da bi zaposlio svoje radnike, insistira na nekakvim planskim količinama pojedinih artikala (jer za njih ima materijal i alate), a onda tera referente prodaje da to nekome prodaju. Ovakva preduzeća nemajunikakvu perspektivu. Kod ovog sistema, sve se može unapred isplanirati i sa te strane je on mnogo jednostavniji za realizaciju od sistema vučenja.

11. OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROCESA PROIZVODNJE I PRUŽANJA USLUGA Osnovne karakteristike procesa proizvodnje hardverskih (komadnih) proizvoda su: − celokupan proces se najčešće sastoji iz izrade sastavnih elemenata I montaže proizvoda,− za izradu sastavnih elemenata i montažu proizvoda se koriste različite vrste procesa,− zastupljen je veliki broj različitih vrsta opreme sa različitim tehnologijama,− za obavljanje procesa neophodna je unapred definisana tehnologija,− oprema može da bude različitog nivoa automatizacije,− prenošenje predmeta u toku procesa proizvodnje može da bude raznoliko, od ručnog do potpuno automatizovanog,− oprema i pojedinačni procesi su fleksibilni (na istoj opremi se mogu izrađivati različiti elementi, a isti elementi se mogu izrađivati na različitoj opremi),− pojedinačni procesi su nezavisni jedan od drugog,− proces proizvodnje se može organizovati sa prekidima i u željenom broju smena,− priprema sredstava rada je kratka i jednostavna,− rekonstrukcija opreme i izmena tehnologije su jednostavni,− stručna osposobljenost radnika mora da bude na višem nivou (rade različite poslove),− upravljanje proizvodnjom (planiranje, terminiranje, praćenje) je veoma složeno jer postoji velik broj proizvoda na velikom broju radnih mesta.Osnovne karakteristike procesa proizvodnje procesnih proizvoda su: − tehnologija važi za jedan proizvod ili familiju sličnih proizvoda,− koristi se složena, namenska i linijski povezana oprema,− za obavljanje procesa neophodna je unapred definisana tehnologija,− oprema je na visokom nivou automatizacije,− rekonstrukcija opreme i izmena tehnologije je veoma komplikovana,− neophodna je detaljna priprema opreme sa posebnom procedurom startovanja,− veoma je važno efikasno održavanje - otkaz jedne mašine ima za posledicu zastoj cele linije,− proces u dužem periodu radi bez zaustavljanja (trosmenski ili četvorosmenski režima rada),− veoma je važno uravnoteženje kapaciteta mašina,− upravljanje proizvodnjom je relativno jednostavno (jedan proizvod se ponavlja u dužem periodu),− stručna osposobljenost radnika može da bude na nižem nivou, ali moraju da budu specijalno obučeni za svoj deo posla.Osnovne karakteristike procesa proizvodnje softverskih proizvoda su: − tehnologija rada najčešće nije unapred definisana i specifična je za različite proizvode i kod različitih isporučilaca,− u toku realizacije proizvoda često je uključen i naručilac - budući korisnik softverskog proizvoda− veoma su važne pripremne faze u realizaciji proizvoda – definisanje zahteva koji se postavljaju pred proizvod,− oprema je najčešće od manjeg značaja − osnovni resurs je ljudski resurs,− stručna osposobljenost radnika je na visokom nivou i specifična za određenu vrstu softverskog proizvoda - često je neophodna i potvrda osposobljenosti.Osnovne karakteristike procesa pružanja usluga : − tehnologija rada je specifična za različite usluge,− korisnik usluge je po pravilu uključen u početnoj fazi a i u svim narednim fazama pružanja usluge,− za korisnika je često vidljiv samo mali deo procesa pružanja usluge, a veći deo se obavlja u pozadini − oprema je specifična za različite vrste usluga i različitog je nivoa složenosti- od najprostije (usluge trgovine, finansijsko posredovanje, usluge državnih organa) do veoma složene (usluge u građevinarstvu, distribucija električne I toplotne energije, gasa i vode),− profil radnika je specifičan za različite vrsta usluga,

− bitna je stručna osposobljenost radnika.

12.OBRADA METALA LIVENJEMU obradu metala livenjem spadaju procesi kod kojih se rastopljeni metal uliva u šupljinu kalupa, u njemu očvršćava i dobija oblik gotovog predmeta. Vrste livenja:Livenje u kalupima u peskuOpis procesa:− vlažna smeša pesak - vezivni materijal se sabija oko modela u kalupu; model se uklanja i rastopljen metal se uliva u šupljinu kalupa; nakon očvršćavanja metala, kalup se rastavlja i vadi odlivak;− kalupovanje može da bude ručno ili mašinsko; obavezno se predviđaju ulivni sistem (za ulivanje rastopljenog metala) i napojnik (za snabdevanje rastopljenim metalom tokom očvršćavanja);− modeli mogu da budu: drveni ili metalni (sve češće i od čvste plastike), jednodelni ili rastavljivi, sa ili bez jezgara.

Primena:− kućišta, blokovi motora, postolja mašina, cevovodi, glave cilindara.Livenje u kalupima od školjkiOpis procesa:− posebno se pravi školjka od peska prekrivenog smolom; školjka se stavlja u kalupnicu i oblaže sačmom; ostalo je isto kao kod livenja u kalupu;− dobijanje školjke: zagrejani metalni model se postavlja na metalni sanduk u kome se nalazi pesak prekriven smolom; sanduk se okrene za 1800 tako da pesak sa smolom naleže na model, a smola se formira oko modela; ponovo se okrene sanduk da bi višak peska otpao čime je dobijena jedna polovinaškoljke; isto tako se izradi i druga polovina.Primena:− mali mehanički delovi koji zahtevaju veliku tačnost dimenzija, kućištaprenosnika, glave cilindara, klipnjače, delovi menjača.

Livenje u kokilama (gravitaciono livenje)Opis procesa:− kokila je metalni kalup (može i grafitni), bez podele ili savertikalnom/horizontalnom podelom; rastopljen metal se pod dejtvomgravitacione sile uliva u prethodno zagrejani kalup - kokilu, gde očvršćava;kokila se tada otvara i odlivak se izbacuje.Primena:− klip, klipnjača, glava cilindra, zupčanici.

Livenje pod pritiskomOpis procesa:− rastopljen metal se pod pritiskom dovodi u metalni alat (kalup) za livenje, gdeočvršćava; alat se otvara i odlivak se izbacuje.Primena:− elektro-delovi (razvodne kutije, utičnice), delovi za igračke, delovi za nameštaj,kućišta menjača, delovi motora, delovi pumpi

Centrifugalno livenjeOpis procesa:− rastopljen metal se uliva u metalni kalup koji se obrće; pod dejstvomcentrifugalne sile metal se raspoređuje po unutrašnjoj površini kalupa iočvršćava; osa obrtanja može da bude horizontalna (za duge odlivke) ilivertikalna (za kratke odlivke).Primena:− cevi većih dimenzija, doboši kočnica, remenice, topovske cevi, čaure,prstenovi, valjci, ležajevi, zupčanici, košuljice cilindra motora, posude podpritiskom.

Livenje isparljivim modelomOpis procesa:− kalup se koristi da oblikuje model od voska u zahtevani oblik; voštani model seoblaže keramičkom masom; pri livenju vosak isparava, a liveni metalpopunjava šupljinu keramičkog kalupa; da bi se izvadio odlivak, kalup se morarazbiti.Primena:− lopatice turbina, delovi mašina alatki, delovi automobilskih i avionskih motora,kućišta pumpi, figurice, nakit; pogodno je tamo gde je teška i skupa mašinskaobrada.

13. OBRADA METALA DEFORMISANJEMToplo kovanjeOpis procesa:− zagrejan pripremak se postavlja u donji deo alata (kalupa) i onda se udarom ili pritiskom gornjim delom alata (kalupa) predmet oblikuje;− mašine: kovački čekići ili mehaničke prese (ekscentar, frikcione, kolenaste) ili hidraulične prese;− kod kovanja na čekićima koristi se otvoren alat; kraća je priprema, jeftiniji alat, ali je veća naknadna obrada i potrebna veća umešnost radnika; koristi se samo za pojedinačnu proizvodnju;− kod kovanja na presama koristi se zatvoren alat, što je mnogo češće.Primena:− obrtni ili neobrtni predmeti različitog oblika: klipnjače, kolenasta vratila, osovine, poluge, glavčine, ventili.

Hladno istiskivanjeOpis procesa:− pripremak se u hladnom stanju stavlja u alat i silom se istiskuje u šupljine alata; istiskivanje može da bude istosmerno, protusmerno ili kombinovano;− mašine: prese veće snage i kontrolisanog hoda (najčešće hidraulične).Primena:− obrtni osnosimetrični predmeti: osovine, glavčine, ventili, šuplji komadi, telo svećice za SUS motore.

Hladno kovanjeOpis procesa:− isto kao toplo kovanje, samo na hladno; alat obično na jednom kraju ima otvor; zona deformisanja je ograničena;− osim kovanja može da bude uključeno i sečenje;− mašina: horizontalna kovačka mašina.Primena:− vijci, ekseri, zakovice, osovinice, mala vratila, komponente u elektronici i sl.

Obrada lima razdvajanjem (smicanjem)Opis procesa:− lim se dovodi u donji deo alata i onda se gornjim delom alata vrši razdvajanje smicanjem;− ovde spadaju: sečenje, prosecanje, isecanje, probijanje, fino razdvajanje;− mašine: makaze za lim (sečenje), mehaničke prese (imaju brže dejstvo i bolja kontrola pomeranja lima) i hidraulične prese (imaju veću silu i mogućnost kontrole hoda alata - važno kod finog razdvajanja); Primena:− razni delovi od lima manjih, srednjih i velikih dimenzija: na aparatima za domaćinstvo, delovi u vazduhoplovstvu i automobilskoj industriji, podloške, zupčanici, delovi mašina.

Oblikovanje (savijanje) lima i žiceOpis procesa:− materijal se postavlja pod alat koji ga deformiše savijanjem, izvlačenjem ili istezanjem;− postoje različiti postupci:− savijanje lima na apkant presi (ramovi, profili),− savijanje odsečka na mehaničkoj ili hidrauličnoj presi u alatu,− savijanje trake valjcima na rotacionoj mašini,− savijanje žice,− duboko izvlačenje,− istezanje.Primena:− ramovi, sudovi, konzerve, delovi aparata za domaćinstvo, razni sitni savijeni delovi.

14. OBRADA PLASTIČNIH MATERIJALAUbrizgavanjeOpis procesa:− zagrejane granule se ubrizgavaju pod pritiskom u šupljinu alata; alat se razdvaja i predmet izbacuje iz alata.Primena: elektro delovi, zaptivači, kutije, poklopci za flaše, vešalice, drške.

PresovanjeOpis procesa:− plastika se dovodi u zagrejani model i presovanjem potiskuje da popuni model.Primena:− posude, poklopci za kutije, elektro delovi, zaptivači.

Vakuumsko oblikovanjeOpis procesa:− list plastike se stavi između gornjeg dela (grejni element) i donjeg dela kalupa (kalup je priključen na vakuum pumpu); zagreje se i usisa vakuumom, pa ohladi i izbaci predmet.Primena:− kade, otvorene kutije, posude, ambalaža, auto delovi.

DuvanjeOpis procesa:− plastična cev (epruveta), prethodno zagrejana, se stavi između dve polovine kalupa i uduva se vreli vazduh; cev se raširi po unutrašnjosti kalupa, ohladi se i izbaci predmet; može se izvesti duvanje više proizvoda odjednom.Primena:− šuplji predmeti sa relativno tankim zidovima: boce, oblikovane cevi.

Rotaciono oblikovanjeOpis procesa:− prškasti materijal se u kalupu greje i istovremeno rotira, tako da nalegne na unutrašnje zidove kalupa, bez pritiska; kalup rotira istovremeno oko dve ose.Primena:− kofe, kante, tankovi, kutije, lopte.

Istiskivanje (ekstrudiranje)Opis procesa:− materijal se dovodi kroz levak u grejnu komoru, zagreva i istiskuje zavojnim transporterom kroz alat (kalup) kojim se profiliše; na izlazu se hladi i odseca.Primena:− razni profili: garnišne, šipke, ploče, cevi, trake, plastificirane žice i kablovi.

15.OBRADA METALA SKIDANJEM STRUGOTINEStruganjeOpis procesa:− predmet stegnut u glavno vreteno struga vrši glavno obrtno kretanje. Alat, postavljan na nosač alata, vrši pomoćno kretanje uzdužnim ili poprečnim pomeranjem (ili istovremenim pomeranjem, kod obrade konusa ili profila) po predmetu;− vrste strugova:− klasičan univerzalni strug,− klasičan produkcioni (paralelni, doradni) strug,− revolverski strug,− kopirni strug,− CNC strug,− jednovreteni automatski strug (rade iz šipke kao polaznog materijala),− viševreteni automatski strug (češće rade iz šipke kao polaznog materijala),− karusel strug.Primena:− obrada na obrtnim predmetima: spoljašnjih i unutrašnjih obrtnih površina, bušenje, proširivanje i razvrtanje u osi obrtanja;− može se vršiti i obrada obrtnih spoljašnjih i unutrašnjih površina na prizmatičnim predmeta uz stezanje na tzv. plan ploču.

GlodanjeOpis procesa:− alat (višesečni), stegnut u glavno vreteno glodalice, vrši glavno obrtno kretanje; pomoćno kretanje vrši najčešće predmet postavljen na sto glodalice;− vrste glodalica:− horizontalna glodalica,− univerzalna glodalica,− vertikalna glodalica,− CNC glodalica,− alatna glodalica,− agregatna glodalica,− portalna glodalica.Primena:− obrada prizmatičnih i kutijastih predmeta - ravnih površina, stepenica, kanala, žljebova,− često se na glodalicama vrše i obrade otvora na prizmatičnim i kutijastim predmetima (naročito na alatnim i CNC glodalicama),− može i obrada ravnih površina na obrtnim predmetima.

RendisanjeOpis procesa :− alat, stegnut u nosač alata rendisaljke, vrši glavno pravolinijsko kretanje dvostrukim hodovima duž predmeta; pomoćno kretanje vrši najčešće predmet postavljen na sto rendisaljke pomeranjem posle svakog dvostrukog hoda alata;− vrste rendisaljki:− kratkohoda rendisaljka,− dugohoda rendisaljka,− vertikalna rendisaljka (dubilica).Primena:− obrada ravnih površina, kanala, žljebova itd. na prizmatičnim predmetima; primer: klizne staze na postoljima mašina alatki.

BušenjeOpis procesa:− alat, stegnut u glavno vreteno bušilice, vrši glavno obrtno kretanje; pomoćno kretanje vrši najčešće alat prodiranjem u predmet;− vrste bušilica:− stona bušilica,− stubna bušilica,− radijalna bušilica,− bušilica sa viševretenom glavom,− viševretena bušilica,− koordinatna bušilica,− bušilica za duboko bušenje.Primena:− obrada otvora na prizmatičnim i obrtnim predmetima - zabušivanje, bušenje, upuštanje, proširivanje, razvrtanje, urezivanje navoja.

ProvlačenjeOpis procesa:− skidanje strugotine se vrši višesečnim alatom - provlakačem, koji se gura ili vuče kroz već izbušen otvor (kod unutrašnjeg provlačenja) ili preko površine predmeta (kod spoljačnjeg provlačenja); uz uzastopno povećanje dubine rezanja stvara se željeni profil u jednom prolazu provlakača;Primena:− obrada žljebova u otvorima, glatkih otvora velike tačnosti (puščane cevi), spoljašnjih profila.

BrušenjeOpis procesa:− alat - tocilo uvek vrši obrtno kretanje; ostala kretanja zavise od vrste mašine:− brusilica za ravno brušenje sa prizmatičnim stolom: predmet je postavljen na prizmatični sto i vrši glavno pravolinijsko kretanje dvostrukim hodovima napred nazad; koturasto tocilo svojim obimom skida materijal; posle svakog dvostrukog hoda poveća se za dubinu rezanja;− brusilica za okruglo spoljašnje brušenje: predmet je stegnut u vreteno mašine (obično preko šiljaka) I vrši glavno obrtno kretanje, dok tocilo vrši pomoćno kretanje pomeranjem po predmetu uzdužno ili radijalno;− brusilica za unutrašnje brušenje: predmet je stegnut u vreteno mašine i vrši glavno obrtno kretanje, dok tocilo vrši pomoćno uzdužno kretanje u otvoru predmeta;− brusilica bez šiljaka: predmet se oslanja na držač između dva tocila koja se obrću, pri čemu je obrtanje vodećeg tocila 20 puta manja od obrtanja radnog tocila;− dugohoda brusilica: slično kao brusilica sa prizmatičnim stolom, ali su tocila obično čeona sa umetnutim segmentima.Primena:− ravno brušenje na prizmatičnim predmetima, okruglo brušenje na obrtnim predmetima.

16.NEKONVENCIONALNI POSTUPCI OBRADEElektroeroziona obradaOpis procesa:− alat (žica ili elektroda) sa predmetom proizvodi negativno naelektrisanje što stvara električnu varnicu kojom se topi-erodira materijal sa površine predmeta; predmet je potopljen u kadu sa elektrolitom (dielektrični fluid) koji služi za hlađenje opiljaka i njihovo uklanjanje sa površine predmeta;− vrste elektroerozione obrade:− elektroeroziona obrada žicom: bakarna žica se polako kreće kroz predmet I seče ga električnom varnicom stvarajući uzan rez;− elektroeroziona obrada elektrodom: oblikovana elektroda od bakra polako prodire u predmet i električnom varnicom skida materijal sa površine predmeta.Primena:− alati i matrice za obradu deformisanjem i livenjem, predmeti sa nepravilnim oblicima reza ili sa nepravilnim izdubljenim površinama.

Obrada laseromOpis procesa:− pulsirajući snop lasera (koherentna monohromatska svetlost velike jačine) usmeri se na površinu predmeta usleg čega dolazi do isparavanja ili topljenja materijala;− laserom se mogu vršiti: rezanje, bušenje, glodanje, urezivanje, površinsko kaljenje, zavarivanje zavisno od jačine izvora snopa;− radi uklanjanja isparenog ili rastopljenog materijala sa površine predmeta I hlađenja okolnog materijala, koristi se strujanje gasa pod visokim pritiskom.

Primena:− izada veoma malih rupa, nepravilno oblikovanih rupa i žljebova, obrada delova na silicijumskim pločama za elektronsku industriju.

Obrada ultrazvukomOpis procesa:− alat, koji je suprotnog polariteta od predmeta, vibrira sa frekvencijom od oko 20 kHz u peskovitom abrazivu, na rastojanju od oko 0,1 mm od površine predmeta; uklanjanje materijala sa predmeta se vrši na jedan od tri načina: udaranjem alata po abarzivu, sudaranjem slobodnih čestica abraziva ili efektom kavitacije.Primena:− komplikovani otvori, žljebovi i šupljine koji se ne mogu izraditi na konvencionalan način.

19. DOKUMENTACIJA ZA PROIZVODNJUOsnova za realizaciju procesa proizvodnje su dve vrste dokumentacije:1)Dokumentacija za proizvodDokumentacija za proizvod ima različit oblik, u zavisnosti od vrste proizvoda.Kod komadnih proizvoda dokumentaciju za proizvod najčešće čine:− sastavnica, kojom se definiše sastav proizvoda; to je dokument koji prikazuje sve sastavne elemente iz kojih se neki složen proizvod sastoji i on je polazna osnova za nabavku potrebnih materijala realizaciju proizvoda;− crteži, koji u potpunosti definiše proizvod u pogledu: izgleda, mera, korišćenih materijala, zahteva u pogledu tačnosti, kvaliteta obrađenih površina, čvrstoće, tvrdoće itd.− prateća dokumentacija za proizvod, u koju spadaju dokumenti neophodni za korisnika proizvoda, na primer: uputstvo za montažu, uputstvo za upotrebu i održavanje, atestna dokumentacija i sl.Kod procesnih proizvoda dokumentaciju za proizvod najčešće čine sledeći dokumenti:

− receptura, kojom se definiše sastav proizvoda;− proizvođačka specifikacija proizvoda, kojom se definišu sve karakteristike gotovog proizvoda;− prateća dokumentacija za proizvod, u koju spadaju dokumenti neophodni za korisnika proizvoda, na primer: uputstvo za korišćenje i čuvanje, rok trajanja i sl.Kod usluga takođe postoji određena dokumentacija koja opisuje uslugu:− sadržaj usluge, koji definiše sve ono što se uslugom nudi;− uslovi pružanja usluge, kojima se definišu uslovi pod kojima se usluga pruža.2)Tehnološka dokumentacijaTehnološka dokumentacija ima za cilj potpuno definisanje tehnologije rada.Tehnološka dokumentacija izrade nekog predmeta obuhvata obično dve vrste dokumenta:− tehnološki postupak za predmet, kojim se definišu sve potrebne operacije za izradu predmeta i− tehnološke karte kojim se definiše način izvođenjapojedinih operacija iz tehnološkog postupka

20.POSTUPAK PROJEKTOVANJA PROIZVODANovi proizvod se projektuje u okviru procesa razvoja. Krajnji rezultat projektovanja proizvoda je celokupna dokumentacija za proizvodnju koja je neophodna da bi se proizvodnja proizvoda realizovala. Postupak projektovanja novog proizvoda može da se izvede u sledećim koracima:• Generisanje idejaGenerisanje ideja o novom proizvodu podrazumeva aktivnosti na prikupljanju, selekciji i kreiranju ideja. Prikupljanje ideja se zasniva na eksternim i internim izvorima.Externi izvori su izvori iza okruzenja organizacije.Interni izvori su izvori u samoj organizaciji.• Izrada koncepta proizvodaU ovoj fazi utvrđuje se generalni koncept novog proizvoda. generalnim konceptom novog proizvoda predstavljaju se sto konceznije neophodni zahtevi kako bi se resio problem dizajna i konstrukcije novog proizvoda.• Izrada studije izvodljivosti, ocena i odabir proizvodaStudije izvodljivosti se obavljaju za sve projekte razvoja novog proizvoda ili procesa i tu se ispituje ekonomska, tehnička i operativna izvodljivost predloženih rešenja. Kao zaključak projekat se može odbaciti kao neprihvatljiv ili se može dalje nastaviti sa njegovom realizacijom.• Preliminarno projektovanje novog proizvoda, izrada modela ili prototipaOsnovni koncepti novog proizvoda, koji su u prethodnim fazama uspostavljeni, sada se pretvaraju u tehnički izvodljiv proizvod koji se može realizovati. U ovoj fazi se često proizvod rešava do nivoa skica, sklopnih crteža ili računarskih modela, na osnovu kojih se izrađuje jedan ili više prototipova ili uzoraka proizvoda.• Detaljno projektovanje proizvodaOva faza obuhvata:- konačno definisanje sastavnice proizvoda- izradu finalnih crteža za ceo proizvod, sklopove i sastavne delove,- izradu tehnoloških postupaka za izradu svih delova i montažu sklopova I celog proizvoda, uključujući i postupe kontrolisanja,- izradu prateće dokumentacije za proizvod.Celokupna dokumentacija, nakon verifikacije, prosleđuje se proizvodnji.• Probna proizvodnja i testiranjePo izrađenoj detaljnoj dokumentaciji, proizvod se pušta u proizvodnju, pri čemu se obično prva serija proizvoda smatra probnom proizvodnjom. Nakon probne proizvodnje, proizvodi se ispituju u pogledu zadovoljenja zahtevanih karakteristika i tek u slučaju da nema neusaglašenosti, proces osvajanja novog proizvoda se može smatrati okončanim.

21. QFD METODA. OBJASNI CILJ METODE I FAZE U POSTUPKU SPROVOĐENJAOsnovni cilj QFD metode je projektovanje ili unapređenje proizvoda ili usluge prema zahtevima kupaca - korisnika. QFD metoda se najčešće opisuje kroz svoje četiri faze, koje se izvode u okviru četiri tzv. "kuće kvaliteta".Kuće kvaliteta predstavljaju matrice koje se formiraju tako da u svakoj fazi imaju isti osnovni izgled. Na ulazu u "kuću kvaliteta", u levoj koloni, uvek je pitanje: "ŠTA se zahteva?", a na izlazu iz "kuće kvaliteta" uvek je odgovor: "KAKO ispuniti zahteve?".Faza I: Utvrđivanje značajnih karakteristika proizvodaQFD tim, sastavljen od stručnjaka iz marketinga, istraživanja/razvoja, prodaje i servisa otpočinje analizu zahteva kupaca. Preduslov za uspešan rad u ovoj fazi je da timu stoje na raspolaganju aktuelne informacije o zahtevima kupaca, odnosno korisnika. Sprovođenje Faze I vrši se popunjavanjem prve "kuće kvaliteta",Faza II: Utvrđivanje kritičnih delova proizvodaNakon određivanja važnih ili kritičnih karakteristika proizvoda na osnovu zahteva kupaca u okviru faze I, u sledećoj fazi QFD postupka vrši se razlaganje proizvoda na sastavne delove (sklopove i delove), kako bi se ustanovilo koji od njih imaju uticaja na ostvarenje utvrđenih kritičnih karakteristika proizvoda.Cilj faze II je:- utvrđivanje kritičnih delova proizvoda (onih koji imaju uticaja na ostvarenje kritičkih karakteristika proizvoda) sa njihovim karakteristikama,

- izbor najboljeg konstrukcionog rešenja za kritične delove,- određivanje važnih elemenata za fazu III.Faza III: Utvrđivanje kritičnih parametara procesaNi najbolje konstrukciono rešenje delova iz faze II ne koristi ništa, ako proizvodni procesi nisu u stanju da odgovore postavljenim zahtevima, odnosno ne mogu da ostvare ciljne vrednosti karakteristika kritičnih delova.Cilj razmatranja u Fazi III je:- analiza procesa izrade kritičnih delova (operacija),- utvrđivanje kritičnih parametara procesa,- utvrđivanje ciljnih vrednosti parametara procesa,- određivanje kriterijuma koji treba dalje da budu obrađivani u fazi IV.Faza IV: Utvrđivanje postupakaRazmatranja iz faza I - III se u četvrtoj fazi prelivaju u konkretne postupke i instrukcije za radnike u proizvodnji.

22.STRUKTURA VREMENA RADA. DATI ŠEMU I OPIS POJEDINIH ELEMENATA VREMENA RADAUkupno vreme trajanja procesa se popravilu odredjuje preko zbira vremena rada za pojedine operacije iz procesa. Vreme rada za operaciju predstavlja ono vreme koje je potrebno prosečno veštom i kvalifikovanom radniku u normalnim uslovima rada, po propisanom metodu rada i uz normalno zalaganje, da izvrši određenu operaciju na n komada proizvoda.Pripremno-završno vreme se odnosi na pripremanje radnog mesta za izvršenje određene operacije i uređenje radnog mesta posle završetka operacije. Pripremno-završno vreme se može podeliti na pripremno-završno osnovno vreme, koje obuhvata osnovne tj.stvarne pripremno zavrsne radove i na pripremnozavršno dodatno vreme, koje se dodaje osnovnom vremenu zbog gubitka koji se javljaju tokom pripremno-zavrsnih radova.Vreme trajanja operacije predstavlja vreme potrebno za izradu jednog proizvoda na jednoj operaciji i obuhvata sve osnovne zahvate, pomoćne zahvate unutar operacije, kao i sve gubitke.Osnovno vreme operacije jednako je zbiru osnovnih vremena za sve osnovne zahvate u operaciji.Pomoćno vreme operacije se odnosi na one zahvate unutar operacije koji nisu neposredno vezani za rad na proizvodu, ali su neophodni za izvođenje operacije. Ovo vreme može da bude mašinsko, mašinsko-ručno ili ručno.Dodatno vreme operacije se odnosi na vreme koje se dodaje osnovnom I pomoćnom vremenu operacije potreba za odmorom radnika usled zamaranja, nenormalni uslovi delovanja okoline, kao i svi gubici koji se javljaju u toku izvođenja operacije na seriji proizvoda.

23. SISTEM UNAPRED UTVRĐENIH STANDARDNIH VREMENA. RAZVOJ NAUČNIH METODA ZA PROUČAVANJE RADAIstraživanja TejloraOd posebnog značaja za Tejlora je bilo utrošeno vreme za neki posao. Mereći vreme za delove različitih operacija, pokušao je da nađe najbrži metod rada. Predložio je svoj metod proučavanja rada koji je podelio na analitički i konstruktivni.Analitički deo obuhvata sledeće aktivnosti:− podela rada na elemente rada,

− eliminisanje nepotrebnih pokreta,− opis najbržeg načina izvršenja svih elemenata rada koji se pojavljuju unutar industrije i snimak rada veštih izvršilaca uz pomoć hronometra,− registrovanje svih elemenata rada sa opisom i vremenskim podacima,− proučavanje i utvrđivanje vremena, koje se troši na neizbežne prekide, čekanja, manje greške i slično,− proučavanje i utvrđivanje vremena, koje je potrebno da bi se dobar izvršilac obučio za novi posao,− proučavanje i utvrđivanje vremena, koje je neophodno za komuniciranje izvršioca radi obavljanja posla i− proučavanje i utvrđivanje vremena, koje je neophodno za odmor izvršioca.Konstruktivni deo se sastoji iz sledećih aktivnosti:− grupisanje elemenata rada koji se često upotrebljavaju u istom redosledu I registrovanje ovih kombinacija, kako bi se lako mogle ponovo naći,− izbor elemenata rada koje izvršilac upotrebljava pri radu i sabiranje vremena za ove elemente i dodatnih vremena za gubitke; tako se dobije neophodno vreme za praktično svaku vrstu rada u industriji,− analiza postupaka rada da bi se uočili nedostaci pri korišćenju alata, mašine i slično; ovakve analize vode ka boljim metodama, boljim alatima I mašinama, kao i boljim uslovima na radnom mestu.Za Tejlorove standardne postupke u stvarnosti ne postoje nikakva standardna vremena. Rezultat ovoga je bio taj, da Tejlor nije mogao upotrebiti svoj metod proučavanja vremena, pre nego što radno mesto nije uređeno, pribavljen alat I drugi uređaji i dok se izvršilac nije dovoljno obučio za posao.Gilbretova studija pokretaGilbret je rano uočio da je ručni rad sastavljen od relativno ograničenog broja elementarnih pokreta. Tako je bilo moguće pretpostaviti da se sve vrste poslova vrše uz pomoć pokreta, koji se isključivo sastoje od ovih malih jednostavnih elemenata. Gilbret je definisao 17 takvih elemenata. Uprkos tome što svih 17 terblidža nisu elementarni u smislu da se ne mogu dalje razbijati, ipak predstavljaju jednu od najboljih klasifikacija pokreta.Pojava sistema unapred utvrđenih vremenaOvaj sistem je nazvan Method - Time - Measurement, skraćeno MTM. Uz pomoć ovog metoda se može, preko podele rada na osnovne pokrete, pružiti jasan I nedvosmislen opis nekog metoda rada. Ovaj novi metod omogućio je , kako opismetoda rada, tako i utvrđivanje vremena. Zahvaljujući ovom metodu, bilo je moguće ispuniti Tejlorove uslove za visoku produktivnost.

24. POTREBA ZA STALNIM UNAPREĐENJEM PROCESA RADA. KAIZEN PRILAZNeprekidne promene u okolini - promene kod kupaca, konkurencije, dobavljača, tehnologije, uslova okoline itd. - zahtevaju od svakog preduzeća neprekidna prilagođavanja i unapređivanja u svim ili određenim elementima poslovanja. U tržišnom sistemu privređivanja, neprekidna modernizacija i uvođenje unapređenja je za svako preduzeće najbrži put ka povećanju zadovoljstva kupaca, ostvarenju konkurentske prednosti, očuvanju i poboljšanju pozicije na tržištu, finansijskoj stabilnosti itd.Ideja o nužnosti stalnog unapređenja procesa rada živi i traje najverovatnije koliko I sam pojam slobodnog tržišta. Stav da je kupac uvek na prvom mestu i da je zadovoljenje njegovih potreba i želja najvažniji cilj poslovanja preduzeća, neminovno ima za posledicu potrebu za stalnim unapređenjem procesa rada.Kaizen je nastala od japanskih reči "kai", koja u prevodu znači promena i "zen", koja znači dobar, tako da se kovanica "Kaizen" može doslovno prevesti kao dobra promena. Suština tog prilaza je u preporuci kompanijama i njihovom menadžmentu da stalno teže ka novim poboljšanjima svog celokupnog načina rada, odnosno inovacijama, stalnom menjanju i hrabrom suočavanju sa izazovima.Ključni principi Kaizen prilaza se mogu svesti na sledeće:- aktivnosti organizacije uvek treba da vode ka povećanju zadovoljstva korisnika - kupaca,- svaki zaposleni je odgovoran da proizvodi kompanije u kojoj radi ispunjavaju potrebe i očekivanja korisnika,- svi interni problemi treba da se rešavaju javno i konstruktivnim konsenzusom što šireg kruga ljudi.Kao posebne principe i filozofiju, Kaizen je u prvi plan (snažnije nego ikada ranije) izbacio i nužnost timskog rada, samokontrole, samodiscipline, harmonije, saradnje, međusobnog poverenja i odanosti preduzeću. Mnogi od ovih principa su lako prihvaćeni u Japanu, ali nisu naišli na apsolutno prihvatanje u zapadnjačkim preduzećima, kod kojih se duboko ukorenila snažna individualnost i međusobno takmičenje zaposlenih. Kaizen, kao poslovna filozofija, se pokazao i dokazao u praksi, najviše u japanskim preduzećima ("Mazda" i "Toyota", na primer), ali i u drugim krajevima sveta (američki "Boeing", na primer).

25. POSTUPAK SPROVOĐENJA UNAPREĐENJA PROCESA RADAPostupak sprovođenja unapređenja procesa rada može da bude različit, ali jedna uobičajena metodologija sadrži sledeće korake:− utvrđivanje problema,− izdvajanje i prikazivanje podataka,− analiza problema i definisanje projektnog zadatka,− projektovanje novog načina rada,− uvođenje novog načina rada i praćenje efekata.Korak 1: Utvrđivanje problema

Problem koji treba rešiti može da bude utvrđen ili na osnovu kontinualnog praćenja nekog procesa rada ili na osnovu pojave koja se nenadano desila.• Dugo vreme trajanja procesa proizvodnjeOvo je problem koji nas sprečava da kupcu u kratkom roku isporučimo naručene proizvode. • Nedovoljan kapacitet radnog mesta ("usko grlo")Ovo je česta pojava, koja predstavlja problem u procesima kontinualnog tipa, odnosno procesima gde se proizvodnja obavlja u vidu proizvodne linije. Usko grlo je radno mesto kod kojeg se materijal nagomilava, a kao posledica ove pojave je daje ukupno vreme procesa proizvodnje veliko jer je ograničeno niskim kapacitetom tog radnog mesta. • Veliki broj ponavljanja neke operacijeAko se u procesu proizvodnje neka operacija višestruko ponavlja, ta operacija može da bude predmet racionalizacije.• Veliki troškovi neke operacijeUkoliko se knjigovodstveno prate troškovi po operacijama, preporučljivo je kao predmet racionalizacije izabrati operacije sa najvećim troškovima., jer se eventualnom racionalizacijom ovakve operacije postižu najveći efekti.• Veliki transportni putevi u procesu proizvodnjeOvaj problem može da bude uočen u organizacionoj celini koja je zadužena za unutrašnji transport, odnosno prenošenje materijala na relaciji skladište materijala - proizvodna radna mesta - skladište gotovih proizvoda. • Pojava velikog škartaOva pojava može da bude utvrđenja na osnovu izveštaja redovnih kontrola procesa proizvodnje. Pojava može da bude kontinualnog karaktera (procenat škarta je u dužem periodu na visokom nivou), ali može da bude i iznenadna (visok procenatškarta se pojavio od određenog trenutka, u određenoj smeni, na određenoj šarži itd.). • Veliki broj reklamacija na isporučene proizvodeEvidentiranje i rešavanje reklamacija kupaca na isporučene proizvode mora da bude obaveza svakog preduzeća. Međutim, u slučaju da je broj reklamacija relativno velik, ovakva pojava mora da bude i predmet racionalizacije, odnosno analize ove pojave i iznalaženja i otklanjanja uzroka.• Rad štetan po zdravlje ljudiOvakva pojava može da bude utvrđena na osnovu praćenja uslova rada (na primer klimatskih) ili na osnovu pritužbi radnika. • Nesloga ili neusklađenost učesnika u operacijama sa grupnim radomS obzirom na činjenicu da se procesi proizvodnje obavljaju uz učešće velikog broja učesnika, ponekad se kao problem može pojaviti nesloga ili neusklađenost između njih i to može da bude predmet racionalizacije.Korak 2: Izdvajanje i prikazivanje podatakaKada je utvrđen problem, neophodno je izvršiti prikupljanje podataka vezanih za proces ili deo procesa koji treba da se racionalizuje. Za prikupljanje podataka postoji veliki broj metoda:• opšte metode za izdvajanje i prikazivanje podataka:− histogram,− kružni dijagram,− linijski dijagram,− dijagram stabla,• metode za izdvajanje i prikazivanje podataka o procesu rada:− dijagram toka procesa,− karta toka procesa,− dijagram toka materijala,− Gant-ov dijagram,• metode za izdvajanje i prikazivanje podataka o operacijama:− karta za snimanje operacije,− snimak radnog mesta,− simo-snimak rada čoveka,− snimak rada čovek-mašina,− grafička analiza grupnog rada.Korak 3: Analiza problema i definisanje projektnog zadatkaNa osnovu prikupljenih podataka dobijaju se podloge za analizu problema koji se želi racionalizovati. Osnovni cilj analize treba da bude lociranje problema I utvrđivanje jednog ili više uzroka zbog kojih je problem nastao, kako bi se prišlootklanjanju ovog uzroka. Kada se uzroci problema utvrde, definiše se projektni zadatak za rešavanjeproblema. Projektnim zadatkom se definiše:− šta treba racionalizovati (koji problem treba rešiti),− kako treba problem rešiti (eventualno),− kakve efekte treba ostvariti racionalizacijom.Za obavljanje analize problema mogu da se koriste razne metode, od kojih su u nastavku nabrojane neke:− ABC metoda (PARETO dijagram),− dijagram UZROCI-POSLEDICA (ISHIKAWA dijagram),− analiza upotrebnih vrednosti,

− metode za analizu iskorišćenja vremena rada.Korak 4: Projektovanje novog načina radaNa osnovu utvrđenog projektnog zadatka, vrši se projektovanje novog načina rada obavljanja procesa ili aktivnosti. Rezultat može da bude potpuno novi način rada, koji podrazumeva nabavku novih sredstava ili novo razmeštanje opreme uproizvodnom pogonu, ali takođe i samo unapređenje postojećeg načina rada. Rezultat treba da budu mere koje treba sprovesti da bi se problem rešio i osvario cilj racionalizacije. U slučaju da se novo rešenje radi u više varijanti, pre uvođenja novog načina rada preporučuje se upoređenje varijanti putem simulacije ili na neki drugi način.Korak 5: Uvođenje novog načina rada i praćenje efekataNakon projektovanja novog načina rada, vrši se njegovo uvođenje. Zavisno od toga šta projektno rešenje obuhvata, obavljaju se neophodne mere, kao što su: podešavanje sredstava rada, izmena postupaka rada, upoznavanje i obuka za novi način rada, uhodavanje itd. Tokom prvog perioda rada po novom načinu neophodno je praćenje obavljanjaprocesa rada, kako bi se uočili i otklonili eventualni nedostaci u projektovanom rešenju. Tek kada proces uđe u stabilnu fazu rada i daje očekivane efekte, može se smatrati da je novoprojektovano rešenje potpuno uvedeno.

26.OPŠTE METODE ZA IZDVAJANJE I PRIKAZIVANJE PODATAKA. ZA SVAKU METODU NAVESTI GDE SE PRIMENJUJE I DATI SKICUOsnovni cilj izdvajanja i prikazivanja podataka je dobijanje što korisnijih podataka o problemu koji treba analizirati i rešiti. Način izdvajanja podataka zavisi u najvećoj meri od vrste problema koji se analizira. Izdvajanje podataka se najefikasnije može rešiti kroz unapred definisane obrasce, upitnike, anketne listiće u kojima su struktuirana pitanja ili polja za unošenje podataka. Podaci dobijeni izdvajanjem se obično obrađuju i prikazuju na određen način kako bi za korisnika bili što pogodniji za dalje analize.• Histogram Histogram se koristi za prikazivanje rasipanja i raspodele uglavnom numeričkih podataka. Pogodan je za slučajeve kada je potrebno upoređivati vrednosti različitih entiteta ili upoređivati vrednosti istog entiteta u različitim vremenima posmatranja.

• Kružni dijagram Kružni dijagram se najčešće koristi za vizuelni prikaz procentualnog učešća pojedinih entiteta u ukupnoj masi entiteta.Učešće pojedinog entiteta se prikazuje kao isečak u krugu.

• Linijski dijagram Linijski dijagram se najčešće koristi za vizuelni prikaz promena posmatranog entiteta u vremenu.

• Dijagram stabla Dijagram stabla se koristi za prikazivanje hijerarhijskih veza između pojedinih elemenata iz kojih se sastoji predmet posmatranja ili neki problem. Metoda prikazuje strukturu nekog složenog sistema ili uopšte predmeta posmatranja. Na ovaj način se može, na primer, prikazati:− organizaciona šema preduzeća, pri čemu se dijagramom stabla hijerarhijski prikazuju sve organizacione celine koje čine preduzeće,− organizacija fajlova u računaru, gde se dijagramom stabla prikazuje organizacija unutar jednog direktorijuma (poddirektorijumi, fajlovi),− struktura nekog proizvoda, pri čemu se dijagramom stabla hijerarhijski prikazuju svi elementi (sklopovi, podsklopovi, delovi) koji čine proizvod,− problem koji se posmatra, pri čemu se dijagramom toka prikazuju svi faktori koji utiču na problem.

27. DIJAGRAM TOKA PROCESA. PRIKAZATI OPŠTI IZGLED I OPISATI KORAKEDijagram toka procesa predstavlja tehniku grafičkog prikazivanja načina odvijanja nekog procesa. Može da se koristi za različite namene:• da bi se snimio neki postojeći proces i dobila jasna slika kako se process zaista odvija; takav prikaz koriste sistem analitičari da bi dobili podlogu za detaljnu analizu procesa i eventualno unapređenje; takođe, takav prikaz je veoma pogodan za korišćenje kao podsetnik za izvođenje procesa i dobroga je imati na radnim mestima gde se proces izvodi;• da bi se prikazao neki novi proces koji se tek projektuje; u tom slučaju to je osnovna podloga za detaljnu razradu procesa; tipičan primer ovakvog korišćenja dijagrama toka je kod izrade računarskih programa algoritamskim programiranjem.Dijagramom toka se, unošenjem pojedinih aktivnosti nekog procesa i njihovimredoslednim povezivanjem, opisuje način kako se proces odvija.

Korak 1: Utvrđivanje početka i kraja procesaU prvom koraku se sagledava celina procesa, odnosno utvrđuju se granice procesa- na osnovu čega proces započinje (šta je ulazni dokument ili koja aktivnost je na ulazu u proces), a sa čim se proces završava (šta je izlazni rezultat iz procesa ili koja je aktivnost na izlazu iz procesa).Korak 2: Definisanje aktivnosti u procesuU ovom koraku se proces analizira od početka do kraja i utvrđuju aktivnosti koje se u njemu obavljaju. Pri tome, pod aktivnošću treba podrazumevati svaki zaokruženi deo procesa za koji se može identifikovati početak (nakon čega se aktivnost obavlja i šta je na ulazu) i kraj (čime se aktivnost završava i šta dalje sledi). Treba nastojati da se obavljanje aktivnosti locira na konkretno radno mesto, odnosno na konkretnog izvršioca.Korak 3: Analiza pojedinih aktivnostiDa bi se utvrdili potrebni podaci za svaku aktivnost, potrebno je utvrditi:• naziv aktivnosti,• ko obavlja aktivnost,• šta je na ulazu - koji dokumenti se eventualno koriste za obavljanje aktivnosti,• šta je na izlazu - koji dokumenti eventualno nastaju kao rezultat obavljene aktivnosti,• da li je rezultat aktivnosti neka odluka tipa DA/NE; ako je rezultat aktivnosti odluka, sledeći simbol će biti simbol odluke kojim se dijagram toka grana na granu DA i granu NE.Korak 4: Crtanje dijagrama tokaCrtanje dijagrama toka se započinje simbolom za početak procesa, nakon čega ide prva aktivnost, druga itd. Pojedine aktivnosti se povezuju linijama uz poštovanje redosleda odvijanja. Dijagram toka se završava simbolom za kraj procesa. Ono što je važno, to je da ne sme da bude grana koje nisu okončane. Grananje dijagrama toka nastaje nakon aktivnosti u kojoj je rezultat odluka tipa DA/NE,odnosno nakon simbola odluke. Međutim, grananje može nastati i nakon izlaza iz aktivnosti koja nije tipa odluke, ako nakon nje slede dve ili više aktivnosti koje se odvijaju paralelno, a obavljaju ih različiti izvršioci. Najbolji efekti dijagrama toka, tj. jasan uvid u način odvijanja procesa, dobijaju se ako je dijagram toka prikazan na jednom listu. Međutim, ukoliko moramo koristiti više listova, povezivanje delova dijagrama toka vrši se pomoću simbola za priključnu tačku.Korak 5: Kontrola dijagrama toka

Izrađeni dijagram toka na kraju treba proveriti. Jedna provera je od strane osobe koja ga je izradila i ona je tehničke prirode - da li je dijagram toka korektno tehnički izrađen. Ali, važnija je druga provera - od strane osoba koje će koristiti dijagram toka - da li je dijagram toka potpuno jasan i sveobuhvatan.

29. ABC DIJAGRAM (PARETO DIJAGRAM). KRATKO OPISATI METODU I DATI IZGLED DIJAGRAMAABC ili Pareto dijagram je grafička metoda koja se koristi za prikazivanje relativnog učešća pojedinih pojava koje se analiziraju. Pojave mogu da budu, na primer: količine pojedinih proizvoda u ukupnom programu proizvodnje, različite vrste grešaka koje se pojavljuju na posmatranom proizvodu ili procesu, različiti uzroci vezani za neki problem. Metoda se svodi na izračunavanje procentualnog učešća pojedinih pojava, rangiranje pojava prema vrednosti učešća I crtanje dijagrama sa stubovima u kojem se najpre unosi vrednost pojave sa najvećim učešćem, pa sa sledećim manjim, ali tako da se vrednost dodaje kumulativno na prethodnu vrednost itd. sve dok se ne ne unesu vrednosti svih pojava, što čini 100%. Na tako nacrtanom dijagramu uočavaju se područja: A područje - pojave sa najvećim učešćem, B područje - pojave sa srednjim učešćem I C područje - pojave sa malim učešćem, što omogućava i donošenje zaključaka o značajnosti pojedinih pojava.

30.DIJAGRAM UZORCI – POSLEDICA (ISHIKAWA DIJAGRAM). OPISATI CILJ, IZGLED I KORAKEDijagram predstavlja metodu za detaljnu analizu odnosa između posledice i uzroka. Metoda se sprovodi kroz četiri koraka.Kada je cilj sprovođenja ove metode racionalizacija procesa rada, pod posledicom treba podrazumevati neki problem ili lošu pojavu koja se uočila. Osnovni cilj metode je u tom slučaju da se identifikuju svi mogući uzroci pojave problema i da se ti uzroci na pregledan način struktuiraju, kako bi se dobile podloge za sprovođenje racionalizacije. Metoda se obično sprovodi kroz četiri koraka opisana u nastavku.1.Definisanje problema se sprovodi u cilju utvrđivanja uzroka pojave problema.2.Identifikacija uzroka-Postupak identifikacije uzroka koji dovode do napred definisanog problema.3.Razrada dijagrama-Dijagram se crta tako što se posledica postavlja u desnom delu crteža, a sa leve strane se postavljaju linije dejstva uzroka u obliku "riblje kosti".

4.Analiza-Dijagram UZROCI - POSLEDICA posmatran zasebno nije dovoljan za rešavanje problema zbog toga se vrši identifikacija najverovatnijih uzroka i zatim njihova detaljnija analiza.

32. METODE ZA ANALIZU ISKORIŠĆENJA VREMENA RADASnimanje iskorišćenja vremena rada se vrši prvenstveno sa ciljem da se utvrdi stepen iskorišćenja vremena rada na pojedinim radnim mestima. Međutim, s obzirom da se snimanjem dobijaju podaci o svim događajima koji se dešavaju na radnom mestu, rezultati snimanja se koriste i za analizu svih dobijenih podataka i eventualno unapređenje procesa rada.Za snimanje iskorišćenja vremena rada koriste se najčešće dve metode:− snimak radnog dana i− metoda trenutnih zapažanja.Snimak radnog danaSnimak radnog dana, kao metoda, podrazumeva da snimač sve vreme u toku radnog dana (ili smene) stoji uz radno mesto i zapisuje vremena trajanja svih događaja koji se dešavaju na radnom mestu u odgovarajući obrazac. Ovakvo snimanje se ponavlja onoliko dana (smena) koliko se oceni da je dovoljno da bi se dobio siguran utisak o procesu.Na osnovu snimljenih podataka, može se odrediti učešće pojedinih događaja I stepen iskorišćenja vremena rada na radnom mestu, kao odnos vremena rada I ukupnog vremena. Ova metoda je najsigurnija jer potpuno odslikava sve što se dešava na random mestu, ali joj je velik nedostatak što dugo traje. Metoda trenutnih zapažanjaMetoda trenutnih zapažanja je jedna od metoda analiziranja procesa rada, prvenstveno namenjena za utvrđivanje različitih pojava u procesu i određivanje stepena iskorišćenja vremena na radnom mestu. Na radnom mestu setokom radnog vremena smenjuje čitav niz različitih stanja. Taj niz stanja se može smatrati osnovnim skupom. Iz tog osnovnog skupa tokom snimanja se uzima uzorak koji predstavlja niz zabeleženih stanja na radnom mestu. Analizom ovoguzorka, dobijaju se željeni podaci o radnom mestu u pogledu iskorišćenja vremena rada, kao i o učešću pojedinih stanja.• Tehnika snimanjaSnimanje se obavlja tako što snimač u određenim trenucima obilazi radna mesta I registruje stanja koja se u tom trenutku odigravaju na njima. Metoda trenutnih zapažanja se obično primenjuje za više radnih mesta istovremeno. Skup tih radnih mesta ima zajednička obeležja, pa se smatra da njihova stanja pripadaju istom osnovnom skupu. Ovo povećava reprezentativnost uzorka, a dobijeni rezultati su zajednički za sva radna mesta. Time se ujednosnimanje ostvaruje za kraće vreme. Da bi uzorak valjano reprezentovao osnovni skup i da bi zabeležena stanja bila štorealnija, potrebno je da su ispunjena sledeća dva uslova:− broj zabeleženih stanja treba da je dovoljno velik,− vremena obilazaka radnog mesta treba da su slučajnog karaktera.• Određivanje potrebnog broja zabeležaka• Određivanje učestalosti i trenutaka obilazakaUčestalost obilazaka i trenuci kada se pojedini obilasci izvode, značajni su parametri pri izvođenju snimanja. Učestalost obilazaka, odnosno ukupan broj obilazaka u toku jednog sata ili jedne smene, zavisi od toga koliko je složen postupak pri svakom obilasku:− koliko je dug put koji snimač pređe tokom jednog obilaska,− koliko radnih mesta snima tokom jednog obilaska i− koliko različitih stanja je moguće ustanoviti tokom obilaska radnih mesta (tj. koliko mu je zadržavanje na svakom radnom mestu).• Definisanje mogućih stanja na radnom mestuDa bi podaci dobijeni snimanjem bili što upotrebljiviji za analizu, a postupak snimanja što efikasniji, veoma je važno da se još pre početka snimanja tačno definišu stanja koja se mogu pojaviti na radnom mestu. Sva stanja se najpre mogu podeliti na stanja rada i stanja nerada, pri čemu se stanja rada mogu smatrati gubicima.U stanja rada se svrstavaju sva zabeležena stanja pri kojima se vrši rad neophodan za izvođenje posmatrane operacije na radnom mestu. Tu spadaju:− pripremno-završni radovi: preuzimanje posla i upoznavanje sa dokumentacijom, priprema radnog mesta za izvođenje operacije, postavljanje potrebnih alata i pribora, raspremanje radnog mesta nakon završetka rada, predaja posla itd.− radovi na izvođenju operacije (osnovni i pomoćni zahvati), definisani opisom ili sadržajem operacije.

U stanja nerada spadaju sva ostala stanja koja se pojavljuju na radnom mestu, a nisu neophodna za izvršenje operacije. Ova stanja se smatraju gubicima, a mogu se podeliti u tri grupe:− planirani gubici; ovde spadaju svi gubici koji su organizacionog karaktera, odnosno posredno su vezani za izvođenje samog procesa rada na random mestu; u ove gubitke, koji se mogu unapred predvideti, spadaju:− službeni razgovor, na primer između radnika i poslovođe radi određenih razjašnjenja vezanih za obavljanje rada;− kraći kvar mašine ili nestanak električne energije; kako je ranije pomenuto, u slučaju dužeg kvara mašine ili dužeg nestanka električne energije, snimanje se prekida;− održavanje mašine (na primer: podmazivanje mašine) ili radne okoline (provetravanje, uključivanje/isključivanje klima uređaja, obavljanje radnji propisanih HTZ propisima);− održavanje ili zamena alata ili pribora (preoštravanje i slično);− fiziološke potrebe radnika;− neplanirani gubici; ovde spadaju svi gubici koji su karaktera čekanja - zbog loše organizacije posla; u ove gubitke spadaju razne vrste čekanja: na transportno sredstvo koje prenosi materijal, na kontrolora koji overava obavljenu operaciju, na prijem posla, na materijal, na dokumentaciju, na alat ili pribor itd.− gubici usled nediscipline; ovde spadaju gubici prouzrokovani nedisciplinovanim ponašanjem radnika na radnom mestu; u njih spadaju:− odlazak radnika sa radnog mesta bez ikakvog opravdanog razloga;− čitanje novina na radnom mestu;− neobavljanje rada bez ikakvog opravdanog razloga.Definisanje mogućih stanja na radnom mestu je odgovoran posao koji se obavlja u okviru pripreme za snimanje i tu je svakako neophodna saradnja snimača sa poslovođom i radnikom koji radi na radnom mestu.• Analiza podataka sa snimanjaNakon završenog snimanja, najpre se proverava da li je registrovani broj zabeležaka (stanja) dovoljan, u slučaju da broj zabeležaka nije dovoljan, snimanje se nastavlja i u narednom periodu sve dok se ne registruje dovoljan broj zabeležaka, a zatim se vrši analiza snimljenih podataka.

33. PRINCIPI RACIONALNOG IZVOĐENJA OPERACIJA. PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA ČOVEKOVO TELOPri planiranju izvođenja neke operacije, odnosno određivanju načina izvođenja neke operacije, treba voditi računa o određenim principima kojima se omogućava I brže obavljanje operacije i manje opterećenje čoveka pri radu.• Obe ruke treba da rade bez prekidaOvim principom se izbegavaju nepotrebni zastoji u radu i korišćenje samo jedne ruke, što neravnomerno opterećuje čovekovo telo, a ne koristi dovoljno njegovu sposobnost da radi sa obe ruke.• Pokreti ruku treba da su istovremeniOvim principom se obezbeđuje manji umni napor, jer istovremeni početak ili završetak dva pokreta zahteva samo jednu komandu čovekovog uma.• Pokreti ruku treba da su simetričniZa čovekom mozak su pokreti leve i desne ruke "isti" samo ako su simetrični. To znači da se svaka ruka kreće kao lik u ogledalu one druge ruke.Za kontrolu simetričnih pokreta potreban je samo jedan umni napor, a ne dva.• Pokreti ruku treba da su svedeni na najnižu klasuOvaj princip ukazuje da za manje sile i veće brzine treba upotrebiti manje mase mišića i obrnuto. Time će se racionalno trošiti energija čoveka. Klasama mase mišića odgovaraju i klase pokreta. Za premeštanje proizvoda najpogodniji su pokreti "iz lakta". Za pokrete koji se moraju često ponavljati, kao što je odvrtanje i zavrtanje, najpogodniji su pokreti "iz zgloba".• U pokretu koristiti silu inercijePri zaustavljanju tereta koji se kreće (kočenju) javlja se sila inercije koja vuče teret I dalje u smeru kretanja. Ova sila zavisi od brzine kretanja i mase tereta. Tu silu treba koristiti kad planiramo izvođenje neke operacije.• Pokreti ne treba da budu isprekidaniIspitivanjima je dokazano da se kod pokreta sa naglim promenama smera gubi i do 80% vremena na savladavanje sila inercije pri zaustavljanju i razvijanju brzine pri kretanju u suprotnim smerovima. Zbog toga se preporučuju ravnomerni i kontinualni pokreti.• Pokreti treba da su balističkiKarakteristika balističkog pokreta je da se na samom početku pokreta mišićima ruke daje sila teretu. U toku pokreta su mišići ruke opušteni.• Pokrete izvoditi prirodnim ritmomČovek je sklon ritmičnosti u radu i tu sklonost treba koristiti. Prirodnim ritmom se otklanjaju neočekivani zastoji. Vremena trajanja operacija, koje se ponavljaju, su ujednačenija i kraća ako se radi sa prirodnim ritmom pokreta. Pri tome čovek razvija navike u radu i ne ulaže napor i vreme na odluke tokom rada.

34. PRINCIPI RACIONALNOG IZVOĐENJA OPERACIJA. PRINCIPI KOJI SE ODNOSE NA RADNO MESTO• Alatu i materijalu odrediti stalno mesto

Ako alat i materijal uvek stoje na istom mestu, radnik se navikne na to i on podsvesno sinhronizuje redosled pokreta sa redosledom uzimanja i ostavljanja tih elemenata. To mu omogućava da se koncentriše na izvođenje osnovnih pokreta, ada na pomoćne i ne misli.Sve to rezultira u manjem zamoru, kraćem vremenu trajanja operacije i povišenju kvaliteta rada.• Alate i materijale smestiti u propisana radna područja Dobro organizovano radno mesto pretpostavlja minimalno kretanje radnika na radnom mestu. Za rad koristi samo pokrete ruku. Materijal i alat se tada mora smestiti u prostor koji odgovara prirodnim mogućnostima dohvata ruku.• Alati i materijali koji se češće koriste treba da leže bliže radniku Mesta gde će se oči i ruke pri radu više zadržavati, treba da leže bliže radniku.• Raspored alata i materijala mora odgovarati rasporedu pokreta Kada raspored elemenata stoji u skladu sa redosledom pokreta, nije potrebna koncentracija u uzimanju i odlaganju tih elemenata, stiče se navika u redosledu pokreta i putevi pokreta su kraći. Sve to čini da su pokreti manje zamorni i kraće traju.•Dovod materijala vršiti uz pomoć posuda sa slobodnim padomMogu da se slažu jedna do druge i jedna na drugu. U jednu posudu se uspe jedna vrsta elemenata u količini koja će bitidovoljna za 4 ili 8 časova rada. Elementi se sami spuštaju na policu posude. Oblik police je takav da na njoj uvek leži samo nekoliko elemenata, predpoloženih za lako hvatanje.• Za odvod materijala koristiti silu gravitacije Jedno od rešenja odvoda gotovog komada je da on ispadne iz svog stezača, upadne u neki levak i da se njime spusti do posude za sakupljanje. Na sve ovo se ne troši ni vreme ni rad. Kada se komad mora izvaditi iz stezača rukom, onda trebaruci omogućiti da ga se što pre oslobodi. Najbolje je da se blizu stezača nalazi rupa u koju će ruka ispustiti komad, posle će prazna šaka nastaviti put, a komad putovati sam kroz levak uz pomoć gravitacije.• Nužno je osigurati vidljivost predmeta rada Kada radnik ne vidi dobro predmet rada, on se više zamara, operacija traje duže, niži je kvalitet rada i ima više ozleda na radu.• Potrebno je naizmenično smenjivati sedeći i stajaći stav pri radu Sedenjem se odmara jedna grupa mišića, ali zamara druga. Pri stajanju je obrnut slučaj. Zato treba težiti da se stojeći i sedeći stav pri radu naizmenično smenjuju.• Radna površina stola i stolica moraju obezbediti pogodan položaj tela čoveka Ako se ruke pri radu naslanjaju na ivicu stola, dobro je ako se postavi naslon. Naslon treba da bude obao, gladak i da nije hladan. Stolica koja lako može menjati položaj, kao i visinu, pogodna je za rad. Naslon I sedalo ne treba da budu meki, a ivice treba da su zaobljene. Naslon za telo treba da služi da se nasloni karlica, a ne leđa.

35. PRINCIPI RACIONALNOG IZVOĐENJA OPERACIJA. PRINCIPI KOJE SE ODNOSE NA UREĐAJE• Ruke treba osloboditi teškog rada Zauzimanja položaja šake i prstiju, regulacija potrebne sile u svim pravcima, koordinacija rada dve ruke i prstiju svake ruke, razvijeno čulo dodira su samo neki od tih kvaliteta. Ove osobine treba prvenstveno koristiti za pozicioniranje predmeta, za hvatanje i prenošenje sitnih predmeta i slično.• Pokušati spojiti dva ili više alataVelika je ušteda u vremenu ako se jedan alat koristi za više namena. Primeri za to: čekić sa dva kraja - na jednom kraju je udarač, a na drugom rašlje za vađenje eksera, odvijač sa dva kraja - na jednom za manje, a na drugom za veće vijke,viljuškasti ključ za dve veličine glave vijka ili navrtke, pneumatski uređaj za istovremeno odvijanje svih šest (ili četiri) navrtki na točku automobila i slično.• Alate uvek predpoložiti Posle upotrebe alat se ostavlja na određeno mest i to tako da se može brzo i lako ponovo uzeti.Alat mora tako biti postavljen da ga ruka može uhvatiti u položaju kojim će ga i koristiti. U tom cilju se koriste razni držači, nasloni, pregrade, konzole, vešalice i slično.• Prste opterećivati prema njihovim sposobnostima Nisu svi prsti podjednako sposobni. Kod dešnjaka, za tipkanje je najsposobniji desni kažiprst, a najnesposobniji levi mali prst. Pri konstruisanju tastatura za pisaće mašine, računare i druga sredstva, mora se voditi računa da položaji tipki odgovaraju sposobnostima prstiju koji će ih dodirivati. Na primer, naspram desnog kažiprsta se postavlja tipka koja će se najviše upotrebljavati.• Oblicima drške alata posvetiti posebnu pažnju Kod točkova, uvrtača i drugih alata gde se koriste drške za teži rad, potrebno je da one budu cilindričnog oblika sa prečnikom od oko 40 cm. Kod lakših radova, kao što je uvrtač za manje vijke, dleto za rezbarenje drveta i slično, koristiti drške kruškastog oblika, jer se njima mnogo preciznije upravlja alatom.• Koristiti usavršene ručne alate Usavršeni alati su nastali racionalizacijom ranije poznatih alata. Umesto da se okreće šakom, dovoljno ga je pritisnuti da bi se vrh okretao i uvrtao vijak. Pri okretanju, vrh se i uvlači u dršku. Po prestanku pritiska, opruga izbacuje vrh iz drške i priprema ga za sledeću operaciju uvrtanja.• Konstrukcije uređaja prilagoditi osobinama i snazi ruku

37. EGRONOMSKI USLOVIErgonomija je nauka o prilagođavanju tehnike ljudima sa ciljem da se olakša rad. Ergonomski prilaz u organizovanju procesa rada postavlja čoveka na prvo mesto na taj način što način obavljanja rada prilagođava osobinama čoveka.Ergonomski uslovi:− fiziološki uslovi,− psiho-sociološki uslovi,− antropometrijski uslovi,• Fiziološki uslovi Fiziologija je nauka koja proučava funkcionisanje pojedinih organa živih bića, kao I hemijske i fizikalne procese koji se u njima odvijaju. Fiziologija rada je posebna grana fiziologije koja se ograničava na organizam čoveka koji radi. Jedno od područja u okviru fiziologije rada je izučavanje radne sposobnosti čoveka i različitih uticaja na radnu sposobnost. Covek je najsposobniji za sportske (i fizičke) rezultate u periodu oko 25. godine, a za misaone (i organizatorske) rezultate u periodu oko 45. godine.Racionalno korišćenje radne sposobnosti čoveka nije samo stvar humanosti, nego I ekonomičnosti. Ako se čoveku u preranom dobu ili u prekasnom dobu poveravaju poslovi kojima on fiziološki (fizički) nije dorastao, to značajno utiče na životni učinak čoveka. Takav čovek tokom svog radnog veka mnogo češće boluje• Psiho-sociološki uslovi Psiho-sociološki uslovi rada su vezani prvenstveno za postizanje kod čoveka osećaja zadovoljstva u radu. Na zadovoljstvo čoveka koji radi utiče mnogo faktora koji su u najvećoj meri u vezi sa motivacijom za rad. Psihički zamor se javlja usled previsokog mentalnog opterećenja tokom određenog vremena. Manifestuje se zamorom koji se može eliminisati češćim odmaranjem u toku smene. Monotonija u radu negativno utiče na koncentraciju radnika, kao i na njegovo zadovoljstvo. Može se eliminisati promenom organizacije rada. Psihičko zasićenje predstavlja stanje koje se javlja kada je prisutan otpor protiv prihvatanja ili nastavljanja izvođenja neke određene radne aktivnosti. Manifestuje se u vidu razdražljivosti, nemira i gubitka volje za rad. Stres se javlja kada se radnik oseća ugroženim usled opterećenja ili opasnosti kojima je izložen u toku izvođenjarada. Stres se javlja kada radnik smatra da je preopterećen, ili kada ima utisak da ne može da utiče na situaciju.• Antropometrijski uslovi Antropometrijski uslovi rada se odnose na uslove koje treba obezbediti čoveku na radnom mestu, kako bi se rad koji izvodi maksimalno prilagodio antropometrijskim (dimenzionim) osobinama čoveka.