Pcelarski list 3

PČELARSKI LIST br 3, januar 2012

1


2


3

Zajedniĉki informativno-edukativni ĉasopis udruţenja

pĉelara IZDAVAĈI

Udruţenje graĊana pĉelara „Roj“ Srebrenik

Udruţenje pĉelara

„Bagremovac“ Graĉanica

Udruţenje graĊana pĉelara ,,Lukavac”

Lukavac Udruţenje pĉelara „Apize“

Zenica Udruţenje pĉelara „Vrijesak“

Ţivinice Udruţenje graĊana

pĉelara ,,Maslaĉak” Sapna Pĉelarsko društvo ,,Vresika”

Kladanj Udruţenje graĊana

pĉelara ,,Pĉela” Nemila Udruţenje graĊana

pĉelara ,,Bor”Olovo GLAVNI UREDNIK

Pašezad Zukić REDAKCIJA

Suljić Samir Emir Hifziefendić

Piragić Samir Hasan Šabić

Izet Jusufović

Hajrudin Ţivĉić Alija Zehić

Safet Kahrimanović Sadik Ĉamdţić

Zejnir Halilović Dino Cerić

Nusret Sirćo SARADNICI IZ

INOSTRANSTVA Slobodan Jevtić

Ivan Umeljić Đoko Zeĉević

Dragoslav Ilić-Šeš Dragan Stekić

LEKTOR Moranjkić Ekrem

TEHNIĈKA OBRADA Suljić Samir

SPONZORI SPZ API MED SARAJEVO

DOO „HERCEG“ SREBRENIK DOO „PLASTEKS“

GRAĈANICA DOO „HIDROMONT“

SREBRENIK DOO

„EUROCARGO LOGISTIC BH“ GRAĈANICA

DOO „PERSEL“ SREBRENIK „MIRNA“ GRUPA GRAĈANICA

DOO „RADIJUS“ GRAĈANICA DOO „AGROPEST“

GRAĈANICA DOO „BAUWOOD“

GRAĈANICA TIRAŢ

650 primjeraka

SADRŽAJ

UVODNA RIJEĈ 3 strana

MOGUCI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE PRAKSE I

SLOBODA PĈELARSKE MISLI 4,5 strana

ZIMA NA PĈELINJAKU 6,7,8,9 strana

MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV

VAROE DESTRUKTOR

ORGANSKIM SREDSTVIMA 9,10, strana

VISOKI PRINOSI I PREHRANA PĈELA 11 strana

KOŠNICA DRAGOSLAVKA 12,13,14,15 strana

MED KROZ ISTORIJU 15,16,17,18 strana

DNEVNIK JEDNE INVAZIJE 19,20 strana

DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE 20,21 strana

BRDSKO PLANINSKO

PĈELARENJE 21,22,23,24,25 strana

ČITANJE SA LETA KOŠNICE 26,27 strana

ROJENJE U SEPTEMBRU 27,28 strana

TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I

PĈELARSKE OPREME 29 strana

SKUPŠTINA UGP “LUKAVAC” 30 strana

PČELARSKO DRUŽENJE 31,32 strana

KRISTALIZACIJA MEDA 33,34 strana

APITERAPIJA 34 strana

SPONZORI I MALI OGLASI 35,36 strana

UVODNA RIJEĈ:

Poštovani pĉelari ĉitaoci lista,,Pĉelarski list,, srdaĉno vas pozdravljam. Pokušaću da ovo moje obraćanje bude što kraće a da vam se prenese što više

informacija. Kao prvo ţelim da se zahvalim svim onima koji su direktno svojim ĉlancima podrţali ovu ideju,posebno saradnicima iz inostranstva i to :Ivanu

Umeljiću, Dragoslavu Iliću-Šešu, Slobodanu Jevtiću, Draganu Stekiću i Đoki Zeĉeviću. Ovaj treći po redu broj sadrţi mnogo edukativnih tekstova kao i

kvalitetnih informacija što i jeste krajnji cilj štampanja ĉasopisa. Ţelim da

ovom prilikom uputim poziv svim udruţenjima iz BiH kao i iz inostranstva da

se prikljuĉe ovoj ideji i da napravimo ĉasopis koji će za pĉelare, ĉlanove udruţenja biti besplatan. Vjerujte mi da je to moguće ako postoji malo dobre

volje. Tiraţ lista raste velikom brzinom tako da je to dokaz povjerenja meĊu pĉelarima. Ovaj broj će iz opravdanih razloga malo kasniti jer oĉekujemo

odluke upravnih odbora pojedinih udruţenja o eventualnom prikljuĉenju izdavanja lista. Nadam se najboljim vijestima. Radit ćemo na što boljem

reklamiranju ĉasopisa kroz razne pĉelarske forume da što bolje uvidimo eventualne propuste koji bi se mogli izbjeći u cilju stvaranja kvalitetnijeg lista.

To je i ujedno poziv svima da bez ustruĉavanja ukaţu na propuste ili da upute rijeĉi pozitivne kritike. Redakcija ovog lista će vam i na pozitivnim i negativnim

kritikama biti vema zahvalna.

Sretnu novu 2012 godinu svim pĉelarima ţeli redakcija ĉasopisa.

Urednik , Pašezad Zukić Mob: 062/185-681

Email:pasezadzukic@ hotmail.com


4

Autor teksta: Mujabašić Kasim Krojĉica do 195 TUZLA Mob: 061-953-948

MOGUĆI PUTEVI DOBRE PĈELARSKE

PRAKSE

I SLOBODA PĈELARSKE MISLI

vrijeme kad pĉele miruju dobro je razmišljati o "mapi puta" koja će nas odvesti u bolju pĉelarsku

budućnost. Kako je moguce da nakon toliko proĉitanih knjiga, odslušanih predavanja i voĊenja beskonaĉnih razgovora sa ciljem unapreĊenja pĉelarske prakse jos uvijek tapkamo u mjestu ? Zbog

ĉega ovakva konstatacija ? Zato sto su nam prinosi iz godine u godinu sve manji, vosak u opticaju pun

otrova od navodnih lijekova sto dovodi u pitanje kvalitet meda i ostalih proizvoda iz košnice. O parafinu i vosku

da ne govorim. Nakon nekoliko godina lutanja kroz "dţunglu pĉelarske teorije" pĉelar ima sreću ako spozna "biologiju pĉele" i nakon toga poĉne misliti svojom glavom šta mu je dalje ĉiniti. Ne treba naravno gubiti iz vida

ĉinjenicu da su povoljne klimatsko pašne prilike osnovni preduvjet za postizanje većih prinosa. Na ovom polju ne moţemo puno uĉiniti izuzev da imamo sreće u odabiru lokacije na koju ćemo smjestiti naše

pĉele. Treba se dakle okrenuti problemima koje realno moţemo rješavati. Jedan od njih je i naĉin borbe protiv varoe. Tu više ne bi smjelo biti nikakvih dilema. Samo jedan put je pravi a on podrazumjeva iskljuĉivo metode

koje neće zagaditi med i vosak. Kad govorimo o ovom problemu primijetio sam da postoje uslovno reĉeno dva tipa pĉelara koji se opiru na puštanju amitraza i fluvalinata. Jedni se plaše gubitaka pĉelinjih

društava dok su drugima sredstva na bazi eteriĉnih ulja i timola skupa. I jedni i drugi bi trebali biti svjesni ĉinjenice da će brzo doći vrijeme kad će se morati pridrţavati odreĊenih propisa koji regulišu pitanje kvaliteta

sl. 1. sl. 2.

proizvoda namjenjenih ljudskoj ishrani. Kao argument za

napuštanje amitraza i fluvalinata nudim vam fotografiju br 1. na

kojoj se vidi klube jednog društva na kraju oktobra ove godine.

Napominjem da sam ušao u treću pĉelarsku godinu "bez otrova" a

društva su mi prosjeĉno jaĉa nego prije. Kada prestanemo sa

oneĉišćavanjem voska odnsono saća nameće se pitanje kako da

ga oĉistimo od godinama taloţenih ostataka tkz lijekova?

Realno rješenje je da naĊemo povjeriljivog proizvoĊaĉa satnih

osnova koji će nam od našeg vlastitog voska raditi iste. Ovaj

proces ĉišćenja voska moţemo ubrzati na naĉin da u dobrim

pašnim prilika pĉelama dajemo na izradu ramove sa umetnutim

trakama satnih osnova visine 1 do 2 cm. Ako takav ram stavimo

u plodište moţemo se ujedno na biološki naĉin boriti protiv varoe

isjecanjem trutovskog legla. Ukoliko ga stavimo iznad matiĉne

rešetke, a do rama sa leglom, moţemo osim voska dobiti i

izuzetno ĉist i kvalitetan med. Već primjećujete da se principi "dobre

pĉelarske prakse" meĊusobno proţimaju. Tretman oksalnom

kiselinom će nam pokazati koliko smo bili uspješni po pitanju

obaranja varoe. U literaturi se mogu naći preporuke da ovaj

tretman moţemo obaviti u novembru, decembru ili januaru

pod uslovom da u društvu nema legla. Imajući u vidu rumunsku

U


5

pĉelarsku poslovicu: "Ne diraj u

pĉelinje klube" nameće se logiĉan zakljuĉak da ovo tretiranje treba

obaviti što prije, pa ĉak i krajem

oktobra ako nema legla i pod

uslovom da su pĉele formirale klube. Na slici broj 2 moţe se

vidjeti kontrolni lim jednog prosjeĉnog društva sa opalim

varoama nakon tretmana oksalnom kiselinom izvršenog 28

oktobra ove godine. Na kontrolni

lim sam stavio bijeli papir radli lakšeg uoĉavanja opalih varoa.

Meni ova slika govori da su predhodni tretmani sredstvima na

bazi timola i eteriĉnih ulja bili uspješni.

U daljem tekstu ţelim nešto reći,

a što bi moglo pomoći mlaĊim

pĉelarima u pronalasku vlastitog uspješnog pĉelarskog puta. Kao

prvo ţelim naglasiti da je pohlepa jedan od najvećih neprijatelja

pĉela i pĉelarstva. U ovoj djelatnosti ne postoji uspjeh

preko noći. Na prvom mjesti je ljubav prema pĉelama iz koje

proizilazi ţelja za uĉenjem i na kraju vizija šta se to ţeli postići.

Kada je rijeĉ o uĉenju to nije posao koji ćemo eto uzeti pa

završiti. Uĉenje je zapravo neprekidan proces. Pĉelarstvo

kao i ostali oblici ljudske djelatnosti nije statiĉna materija

te traţi stalnu edukaciju. Kada je rijeĉ o ĉitanju literature

postoje izvjesni problemi koji mogu da zbune pĉelare naroĉito

one sa manjim iskustvom. Kako

je svaku tvrdnju dobro potkrijepiti

primjerima i ja ću navesti nekoliko. Tako npr. jedan

uspješni pĉelar piše o pozitivnom uĉinku pogaĉe na ţivot pĉela u

toku cijele godine. Sa druge strane nedavno sam

ĉitao ĉlanak drugog uglednog pĉelara koji o pogaĉi ima

dijametralno suprotno mišljenje.

Neću spominjati njihova imena

jer cijenim oba pĉelara. Najveća konfuzija vlada u dijelu pĉelarske

literature koji govori o proizvodnji

matica. Tako npr. matice iz

rojidbenih matiĉnjaka su po jednim, najbolje, po drugima

najgore. Treći lobiraju za matice dobivene presaĊivanjem larvi i

tako tjeraju vodu na svoj mlin. Kako u svemu tome da se postavi

mladi pĉelar ? Ukoliko slijedi

rezone prirode neće puno pogriješiti. Pĉele su opstale

zahvaljujući rojidbenim matiĉnjacima od postanka pa do

danas što je jako poţeljno gledajući iz njihovog ugla jer se

roje društva koja navrijeme

dostignu vrhunac razvoja, dakle

najbolja. Ovdje moramo razluĉiti šta su interesi pĉela, a šta bismo

mi ţeljeli ? Ovo dvoje bi trebalo nekako pomiriti. Ipak ne smijemo

biti iskljuĉivi kada je u pitanju porijeklo matica. Zamislite

pĉelara koji ima 300 društava i ĉeka pojavu rojevih matiĉnjaka

da bi proizveo dovoljan broj matica. Zato je prihvatljiva teza

da bi sve matice proizvedene u društvima dobrih osobina pri

povoljnim pašnim prilikama eventualno mogle biti dobre.

Idealna situacija je kada imamo više matica nego društava pa

moţemo blagovremeno intervenisati i zamijeniti one sa

kojima nismo zadovoljni. Iz svega navedenog moţe se izvesti

zakljuĉak da ne postoje nekakve

apsulutne pĉelarske istine ne

raĉunajuĉi "biologiju pĉele" gdje se nema šta ni dodati ili oduzeti.

Pod pojmom "slobodna pĉelaraska misao"

podrazumijevam teţnju svakog naprednog pĉelara da uvoĊenjem

novih vrijednosti unaprijedi pĉelarsku praksu na dobrobit

pĉela i pĉelara. Ĉesto se mogu

ĉuti tvrdnje da je već sve

izmišljeno. Da se tako razmišljalo i dalje bi radili sa trnkama.

Naravno da nećemo svako malo

mijenjati tehnologiju pĉelarenja

nego ćemo sve radikalnije novine testirati na manjem broju

društava i eventualno ih uvoditi u "dobru pĉelarsku praksu".

U pĉelarskom svijetu postoje razliĉiti interesi koji ĉesto ne

sluţe na dobrobit pĉela i pĉelara.

Zato nam je potrebna demokratizacija ukupne pĉelarske

infrastrukture. Organizaciono smo pocijepani,

vertikalno i horizontalno, a takvo stanje najviše pogoduje pojavi

"grabeţi". Svijetli primjer

predstavlja individualna

komunikacija naprednih pĉelara koja ne poznaje granice i nacije.

Ljudi iz nauke ne daju pĉelarskoj praksi doprinos kakav bi trebali.

Ako me neki od njih ţele demantovati neka otkriju koja to

aktivna supstanca iz preparata "KAS-81" obara varou preko

hemolimfe pĉele. Bit ću im zaista zahvalan. Kada smo zadnji put na

svom pĉelinjaku uradili nešto inspirisani nekim dobrim ĉlankom

iz pera nauĉnika ? Na kraju ovog teksta, ţelim reći da mi je bila

ţelja, animirati mlaĊe pĉelare da budu kreativni u ovom

plemenitom poslu, te da ispunjeni optimizmom i entuzijazmom budu

od koristi sebi i svom okruţenju.


6

Autor teksta: Slobodan Jevtić St Kostolac Mob:065 387 42 Tel: 75012 248 063

ZIMA NA PĈELINJAKU JANUAR

okom takozvanog zimskog sna pĉelama

koje se nalaze u zimskom klubetu treba

omogućiti na pĉelinjaku mir i tišinu, ne treba ĉiniti ništa da bi

se poremetio mir. Svako uznemiravanje negativno

utiĉe na pĉelinju zajednicu i na

njeno prezimljavanje. Svakim

uznemiravanjem stradaju pĉele

koje se nalaze na periferiji klubeta, tada se povećava

potrošnja energetske hrane. Pĉelama treba prilaziti samo kada

je neophodna pomoć sklanjanja snega sa poletaljka koji je poĉeo

da se topi i skidanja snega koji se topi sa krovova i to lagano bez

lupanja. Ovo se radi da bi se spreĉilo u sluĉaju mraza hvatanje

leda po zidovima košnice. To se sve mora proceniti da li će

intervencija biti od koristi ili štete po pĉele. Svakako moramo

proceniti pogodan dan da intervencijom na jednu košnicu

ne nanosimo štete drugoj susednoj. I pored reĉenog tj.

napisanog mora se utvrditi stanje na pĉelinjaku u celini u svakoj

košnici. I to kada uslovi

vremenski dozvole, nuţno je doći

do saznanja kakvo je stanje u košnici. Svaka intervencija mora

biti dobro isplanirana da bi se što brţe izvela. U zavisnosti od snage

zazimljivanja pĉelinje zajednice i vremenskih uslova novembra i

decembra moţemo oĉekivati polaganje jaja od 20. januara.

Tada poĉinje sa polaganjem manji broj prvih dana, svakog

narednog dana sve veći broj. U tom trenutku poĉinje

povećavanje temperature u pĉelinjem klubetu na 34- 35 s/c .

Ĉim je matica poĉela sa polaganjem jaja poĉela je da se

povećava i potrošnja hrane, energetske i proteinske. Teorijski

gledano, potrošnju hrane nije teško predvideti ako se zna da

jedna pĉela u periodu do pojave novog legla troši dnevno do 2

miligrama hrane, pa i manje. Ako društvo ima dvadeset hiljada

jedinki, to znaĉi da je dnevna

potrošnja oko 40 grama ili oko

1,2 kilograma meseĉno. S

obzirom da broj pĉela varira, to će do poĉetka februara biti

potrošeno oko 4 kilograma hrane. U košnicama savesnog pĉelara,

koji nije krajem leta iscedio sav med koje su one unele, zalihe će

sigurno biti dovoljne do prvih unosa, pa i ostaće za kasnije u

sluĉaju da nam šljiva ne zamedi. S druge strane, ne treba smetnuti

s uma da je ova prililĉno velika koliĉina hrane i odliĉan

utopljavajući materijal, posebno u uslovima sa ćudljivim zimama.

Sada sa januarskim leglom biva povećana, a mi nesigurni o

koliĉini i rasporedu iste. Poţeljno bi bilo da temperature u januaru i

februaru budu niţe da ne bi došlo do naglog zaleţanja i razvoja. U

sluĉaju toplijih dana u januaru i

povećanje zaleţanja, posledica

moţe da se javi u varljivi mart kod zahlaĊenja. U martu pĉelinja

zajednica se vraća u klube pri ĉemu mali broj pĉela nije u

mogućnosti da pokrije svu koliĉinu legla.

Zbog nepokrivenosti takvo leglo obiĉno strada. I umesto da taj

rani razvoj bude pozitivan po pĉelinju zajednicu taj rani

razvitak postaje koban. Pĉele su potrošile nepotrebno veću

kolićinu hrane, a i došlo je do trošenja pĉela, jer kod prvog

toplog dana pĉela će izbacivati zahlaĊene larve koje su uginule.

U slušaju pojave takvog toplijeg vremena svi oni koji

koriste utopljavajući materijal za

košnice ( koji se koristi bespotrebno i samo šteti pĉeli)

treba da sklone i omoguće pribliţno izjednaĉavanje

temperature. Ko ne upotrebljava

utopljavajući material, takoĊe i oni koji ga koriste a izvadili su ga,

treba da otvore pri dnu ili otvore na letima otvore maksimalno.

Moje je mišljenje, pošto ja liĉno ne koristim šećer u pĉelarstvu, i

preporuĉujem da se stavi po jedan ram sa zatvorenim medom

iznad ramova pološke da bi pĉele imale rezervu i koji bi sluţio za

povećanje koliĉine meda i sigurnosti u januaru.To uraditi po

toplom danu što brţe bez zavirivanja unutar pĉelinje

zajednice.

T


7

U sluĉaju da se nema ram sa

medom poţeljno je staviti i mednu pogaĉu iznad pĉelinjeg

klubeta da bi se osiguralo sigurno

prezimljavanje. U januaru izvršiti

proveru pĉelinje zajednice. Ove provere vršimo posmatrajući

pĉelinju zajednicu spolja nikako otvarajući i uznemiravati pĉelu.

Uzeti sa slušnog aparata za merenje pritiska slušalice sa

crevom i crevo staviti kroz otvor

leta a slušalice na uši, tada kucnemo u zid košnice i ako se

ĉuje brujanje 3, 4 ,5 sekunde, a zatim prestane, to je znak da

matica ima i da pĉelinja zajednica ima dovoljno hrane. Ako se u

košnici ĉuje stalno brujanje kao

šuštanje suvog lišća i kod kucanja

poveća i ne prestaje to je dokaz da u pĉelinjoj zajednici nešto nije

u redu i da je potrebna pĉelareva intervencija, da se utvrdi da li je

zajednica bez matice ili hrane. Poţeljno je zbog pĉelara koji

stavljaju ĉešljeve na otvore iste otvoriti i nekim tankim prutem

izbaciti uginulu pĉelu sa otvora ako je ima i osloboditi prolaz

pĉeli. Kada je topao dan u januaru i ako pĉela brzo izleće i

uleće u košnicu to je znak da je sa pĉelinjom zajednicom sve u

redu i da će ista saĉekati u punoj snazi proleće. Ako se još dogodi

da ima maslaĉka pa unose polen to je dokaz da je sve u najboljem

redu

FEBRUAR

tiţe nam februar, kalendarski gledano je

poslednji zimski mesec. Mada je vreme promenljivo,

primećuje se povećanje dnevne temperature ali i noćne.

Temperatura se kreće od 15 pa do 22 stepena, sa vrlo malim

padavinama, ali sa pojaĉanim vetrovima. Ali sunce greje nešto

duţe nego u januaru. Februar je mesec kada se javljaju prvi

vesnici proleća. Poĉinju prve visibabe i sa njima se javlja leska

i maslaĉak. Pĉele se mogu videti u velikom broju na leski kako

marljivo sakupljaju nectar i polen,

takoĊe i na maslaĉku. Pĉela je još u zimskom klubetu. Kada god se

ukaţe toplije vreme, ona izlazi

posećuje cvetnice, unosi polen i

med. Unutar košnice postaju aktivnije, otvaraju medne

poklopce po sredini gnezda, razmeštaju med, oslobaĊaju

ćelije, poliraju ih i pripremaju matici za polaganje jaja. U

februaru imamo po dva- tri rama

sa leglom razliĉitog uzrasta , ĉak se dogaĊa da poĉinju i mlade da

izlaze. To sve opet zavisi od spoljne temperature, jaĉine

zajednice, starosti matice, koliĉini meda i polena. Mnogo uslova

mora biti ispunjeno da bi

zajednica mogla da krene na

vreme da funkcioniše. U tom periodu matica polaţe dnevno

oko 200 jaja. Takvo leglo iziskuje odrţavanje konstantne temperat.

od 35 stepeni, što dodatno iscrpljuje pĉele i ĉini ih

nedovoljno sposobnim za negovanje legla tokom proleća.

Pĉelinje klube pri niskim temperaturama pomera se na

gore i tada koristi mednu kapu iznad legla. Ali ĉim je lep dan

pĉela poĉinje prebacivanje meda sa boĉnih ramova i lageruje iznad

legla, tako da uvek odrţava kontrolu visine medne kape, jer

pĉela neće nikada napustiti svoje leglo i premestiti se na med po

ceni da ugine. Utrošak meda poveĉava se i u toku meseca

iznosi 2,5 do 4 kg proseĉno za

pĉelinje drustvo.

Usled povećane potrošnje hrane, naroĉito polena, u debelom crevu

pĉela gomila se sve veća kolicina

nesvarenih ostataka. Zbog toga pĉele koriste i najkratkotrajnije

otopljavanje u nekim danima,

uglavnom oko podneva, za obletanje i praţnjenje debelog

creva ili kroz otvor gornje

ventilacije pojedine pĉele izlaze

da se oĉiste i na +8° C. Istovremeno one ĉiste košnicu,

prenose sveţi nektar, polen i vodu. Ukoliko ne postoje

mogućnosti za obletanje i hrana nije dobrog kvaliteta moţe se

pojaviti i praţnjenje pĉele po

satonošama i satovima. Inaĉe se smatra da ako je pĉelinje društvo

kvalitetno zazimljeno, sa dosta kvalitetne hrane i sa oko 20.000

pĉela, ne treba ga dirati sve do poĉetka voćne paše. U februaru

treba oĉistiti podnjaĉe košnica,

ako je podnjaĉa ĉista, to je znak

da pĉelinje društvo dobro zimuje i da se nalazi u dobrom stanju.

Treba izvršiti kontrolu leta, jer se moţe desiti da mrtve pĉele

zatvore leto. Pĉelar treba ĉesto da obilazi pĉelinjak, naroĉito kada

je vreme sunĉano. Na osnovu obletanja pĉela, vlage i

osluškivanja pĉelinjih društava on donosi zakIjucak o njihovom

stanju. Tople ĉasove (10-12°) on koristi da obavi prvi prolećni

pregled, da na brzinu pogleda gnezda i otkrije uzroke

eventualnih nedaća. Prema mogućnostima, pĉelar odmah

treba da pruţi pomoć najugroţenijim društvima.

I zaista, svaka podnjaĉa nam priĉa o stanju u pĉelinjem

društvu. Po koliĉini uginulih pĉela

na podnjaĉi znamo kako je

društvo zimovalo. Ako ih je puno, to nam kazuje da je društvo

imalo nepovoljne uslove zimovanja. Poloţaj uginulih pĉela

nam kazuje i o poloţaju klubeta u košnici, a koliĉina i raspored

otpalih mrvica voska, koje potiĉu od otklopljenih poklopaca sa saća

govori nam o koliĉini potrošene hrane i kretanju klubeta u

košnici. Poletaljke i pod uprljan pĉelinjim izmetom upozorava nas

na moguću nozemozu. Na podu otkrivamo i eventualno prisustvo

kreĉnog legla. Voda na podnjaĉi i

pojava plesni kazuje o nedovoljnoj i nepravilnoj

S


8

ventilaciji. Po ponašanju pĉela, a

posebno po intenzitetu brujanja, cenimo ima li matice u društvu ili

ne. Ako je podnjaĉa ĉista, sa vrlo

malo ili nimalo mrtvih pĉela, to

nam kazuje da se radi o snaţnoj i zdravoj pĉelinjoj zajednici sa

izraţenim higijenskim ponašanjem. Kao što se vidi iz

navedenog, podnjaĉa je knjiga za ĉitanje. Ukoliko se sumnja na

neko obolenje, uginule pĉele

treba skupiti (oko 50 komada) u papirne kesice (nikako ne u

plastiĉne), kesice numerisati prema košnicama i iste odneti u

Veterinarski institut. Ovo se sve moţe videti isto i na ţiĉanim

podnjaĉama, poklopce medne na

limu podnjaĉe a pĉele ispod

gledajući kroz sito ili podizanjem tela. Pri pregledu, ako se

ustanovilo da je pĉela izbila na vrh medne kape, moţemo dodati

preko satonoša ram sa medom zatvorenim ili pogaĉu. Ovo se radi

kad temperatura preĊe preko 14° C, a još je bolje ako je preko 17°

C. Tad se izvrši i prvi proletnji pregled legla i snage društva, a

tu je prilika i da se uverimo koliko nam je bilo precizno "ĉitanje

podnjaĉe". Broj posednutih ulica govori nam o snazi društva,

kompaktnost i koliĉina legla o kvalitetu matice, a ako su pĉele

na satonošama to nam kazuje da su potrošeni venci meda iznad

legla i da smo blagovremeno dodali potrebnu hranu Pri

obavljanju ovih radnji, košnicu

treba što kraće drţati otvorenu da

ne izazovemo prehladu legla, što moţe znatno usporiti razvoj. Tada

pri pregledu već konstantujemo šta ćemo spojiti i koje i koliko

zajednica nam je ostalo bez matice. Posle svih obavljenih

poslova mirni doĉekujemo mart koji nam stiţe.

MART

n je prelazni mesec iz zime u proleće.

Normalne dnevne

temperature su iznad

nule i kreću se od 15 do 23 ºC.

Mart je prvi mesec proleća. Sa

otopljavanjem priroda poĉinje da se budi. Poĉinje da cveta sve veći

broj medonosnog bilja leska, vrba

iva, badem, šljiva, trešnja, višnja,

i ostale medonosne voćke. Mada su pĉele još u klubetu, aktivnost

pĉelinjih društava se sve više povećava. Na srednjim satovima

se vidi veliki broj mladih maljavih pĉela, koje se postepeno

ukljuĉuju u kućni rad. Oko legla

pĉele formiraju vence sa razreĊenim medom, koji je

potreban za pripremanje hrane larvama. Potrošnja u martu je

oko 7 -9 kg. meda. Stare pĉele sve više izleću da bi donele

nektar, polen i vodu, a mlade

pĉele vrše svoja prva zajedniĉka

obletanja u sunĉanim danima. Pĉelari koji nisu oĉistili podnjaĉe

u februaru to moraju uraditi sada i pomoći pĉelama. Snaga pĉelinjih

drustava se odreĊuje po broju satova pokrivenih pĉelama.

Koliĉina legla i jaja odreĊuje se po povrsini pokrivenoj leglom i

jajima na svakom satu posebno. Prema koliĉini i izgledu legla sudi

se i o kvalitetu matice. Ako u kosnici ima mnogo legla i

radiIiĉke ćelije pravilne to pokazuje da je matica dobra.

Jaka pĉelinja društva imaju po 4-5 celih satova sa leglom i jajima.

Osirotelim društvima kao i pĉelinjim društvima koja imaju

matice trutuše iIi pĉele trutovke treba odmah dati maticu. Treba

promeniti i matice koje dobro

izgledaju, ali slabo polaţu jaja i

koIiĉina poloţenih jaja ne odgovara koliĉini pĉela i hrane.

U pĉelinjem društvu mora biti 8-10 kg kvalitetnog meda u svako

doba i 2-3 sata sa dobro oĉuvanom pergom. U sluĉaju da

nema hrane treba je dati drustvu, jer će inaĉe ono izostati u

razvoju. Ako imamo meda oĉuvanog u magacinu najbolje je

dati ram meda u zbeg košnice, a ako su noću temperature preko

12ºC moţe se dati i sirup. Ako nemate reserve mede a noći su

hladne onda dati pogaĉu.

Ako poĊemo od toga da je mart prvi prolećni mesec, da su dani

sve duţi i topliji, da je vegetacija

krenula i da se time javlja i prva proletnja paša, posebno

polenska, pĉelinja društva su u

punom razvojnom zamahu.

Polenska paša je posebno vaţna zato što bez polena nema ni

pĉelinjeg legla, što znaĉi da nema ni dovoljno reprodukcije pĉela.

Prema tome mart moramo prihvatiti kao najvaţniji mesec u

godini kojim poĉinju ozbiljni

radovi na pĉelinjaku. Ako neke od tih radova ne izvršimo na vreme

ili ih uopšte ne izvršimo, to moţe biti kobno za neko pĉelinje

društvo. Polovinom meseca, ako dozvoljavaju vremenske prilike,

krajnji ramovi sa medom se

otklapaju viljuškom. To se radi

brzo i ne otklapa se velika površina da ne bi izazvali grabeţ.

Ovo je jedna od najboljih stimulativnih prihrana unutar

košnice. Pĉela će takav med brzo preraditi i dati mladom leglu, ili

ga rasporediti tamo gde je najpotrebnije. Pĉelar, ako napravi

grešku u martu, teško se moţe ispraviti. Pojilo sa vodom, u

zavisnosti od toga koji je sistem davanja vode, treba postaviti na

osunĉano mesto, podignuto od zemlje, da ne bi vodu zagaĊivale

razne ţivotinjice koje bi dolazile na vodu. Bilo bi poţeljno staviti u

poĉetku šećer u pojilicu, dok se ne priviknu pĉele na istu. Veliku

paţnju kod pregleda treba obratiti na vlaţnost košnice, ako je velika

a ramovi boĉni buĊavi, iste treba

izvaditi i zameniti. Perga ne sme

biti buĊava jer pĉela moţe dobiti majsku bolest. Ako imamo

rezervne košnice moţemo ih i zameniti, ako je velika vlaga u

postojećim koje se trebaju osušiti i oĉistiti. Pĉelinje zajednice koje

imaju dovoljno hrane, i to kvalitetne, u košnici ujednaĉenija

su, brţe se razvijaju i daju više meda. Otpornije su na bolesti i

vitalnije su. Blagovremenim proširivanjem prostora kod

povećane temperature omogućuje se unošenje i prerada

nektara a da ne utiĉemo na

blokadu matice kod zaleganja. Sada se i potpuno proširuje leto

O


9

da ne doĊe do zagušenja prilikom

izlaska i ulaska pĉela. U martu matica povećava polaganje jaja

tako da poloţi ĉak do 500

dnevno. Pravovremeno

izimljavanje pĉelinjih društva podrazumeva pravovremeni i

detaljni pregled svih košnica na pĉelinjaku, spajanje slabih sa

jaĉim društvima, ali voditi raĉuna na zdravstveno stanje slabih, ako

se posumlja na kreĉno leglo ne

spajati. Ako se primeti da je

neko društvo obolelo od nozeme i da je isto kao takvo opasno za

prenošenje zaraze isto treba

uništiti. Svi se zavaravaju sa

bolesnim da ga mogu izleĉiti to nikako ne pokušavati,

jednostavnije je i bolje za pĉelara uništavanje takvog društva. Opet

apelujem na pĉelare: nemojte koristiti antibiotike za leĉenje

pĉela. Oni ne leĉe samo

usporavaju razvoj bolesti, a mi

ĉinimo nešto što je protiv svih kodeksa pĉelarstva, unosimo

svesno antibiotik u med. Pĉele

izleţene iz poloţenih jaja u drugoj

polovini marta i poĉetkom aprila uĉestvuju u glavnoj bagremovoj

paši. Sva zapaţanja evidentirati u knjigu radi praćenja pĉelinjih

zajednica.

Autor teksta: Presjednik skupštine pĉelara Tuzlanskog kantona ALIJA ZEHIĆ, Magistralni put 158, Ţivinice Tel: 0038735775123 Mob: 061292074 E-mail: [email protected]

MOJA ISKUSTVA U BORBI PROTIV

VAROE DESTRUKTOR ORGANSKIM

SREDSTVIMA

ĉelarim od davne 1970-te, sa 80-100 farar

košnica i dobro se sjećam vremena kada je

varoa došla na ove prostore. Od tog dana se uspješno borim

protiv ovog opasnog napasnika, a u toj borbi glavne smjernice mi

je dao seminar na otoku Krku 2001 godine, koji je odrţan u

organizaciji GTZ Njemaĉka i Agronomskog fakulteta iz

Zagreba. Ovaj seminar je okupio je više evropskih struĉnjaka i

autoriteta iz oblasti pĉelnjih bolesti pod vodjstvom prof. dr.

Bihler (Njemaĉka), prof.dr. Antonio Naneti (Italija) i prof. dr.

Nikola Kezić (Hrvatska). Tema seminara je bila borba protiv

varoe bez upotrebe hemijskih

sredstava, koja su već bila

zabranjena u Evropi, zbog rezidua koje ostaju u pĉelinjim

proizvodima. Akcenat je dat na lijeĉenju pĉela biloškim

metodama (ram graĊevnjak),

organskim kiselinama i eteriĉnim

uljima. Od te 2001 godine, ja se borim protiv varoe iskljuĉivo sa

ovim organskim metodama. U narednih nekoliko redova teksta

navest ću kako ja to radim.U

proljeće, kada poĉne unos (paša)

stavljam ram graĊevnjak u sredinu plodišta legla.

Zašto ram graĊevnjak? Poznato je da krpelj varoa radije ulazi u

trutovso leglo nego u radiliĉko, zbog veće komocije i ugodnosti.

Sa ramom graĊevnjakom kupimo varou od aprila do avgusta. Kada

pĉele izrade graĊevnjak, matica zaleţe trutovska jaja, kada pĉele

poklope trutovske ćelije, vadimo ram, isjecamo ga i vraćamo

prazan ram na isto mjesto. Vosak topimo, dobivamo uništavanje

varoe i djeviĉanski ekološko ĉisti

P

mailto:[email protected]


10

vosak. Polovinom jula kada

izvrcam planinsku pašu, odnosno završim pašnu sezonu,

pripremam društva za lijeĉenje

pĉela ekološkim lijekom TIMOL-

om. Dakle, uklanjam ĉetvrte nastavke, ostajem na tri nastavka

a na poklopnoj dasci- zbjegu zatvaram sve eventualne otvore.

Na podnjaĉi isto vraćam limove ispod mreţe. Napominjem da su

na mom pĉelnjaku sve mreţaste

tzv. antivaroozne podnjaĉe.

Kada sve to pripremim pristupam stavljanju ploĉica timola.

Ovdje ţelim da naglasim da postoje tri proizvoda na bazi

timola a to su: 1. švajcarski Timovar ( pakovanje u ploĉicama

), 2. talijanski Api Life Var (ploĉice), 3. engleski Apiguard

(gel-paštete). Sva tri preparata se mogu nabaviti kod nas jer

imaju registrovana zastupništva za našu zemlju.

Ja upotrebljavam ploĉice švajcarskog Timovara i italijanski

Api Life Var, i to na sljedeći naĉin: Ploĉicu švajcarskog

Timovara sijeĉem na dva dijela.

Na jaĉa društva stavljam 1,5 ploĉicu ili 3 polovice ploĉica na

gornji nastavak ispod poklopne

daske zbjega. Na srednje jaka društva stavljam 1 ploĉicu

prepolovljenu na dva dijela.

Ploĉice timovara stavljam u dva

ciklusa. Prvi ciklus traje 21 dan a nakon toga stare ploĉice

uklanjamo i stavljamo nove koje ostaju takoĊer 21 dan.

Kad se radi o talijanskom Api Life Var-u postupak je nešto drugaĉiji.

Jednu ploĉicu sijeĉemo na 4 dijela

i idu tri ciklusa u razmaku od 10 dana. Napominjem da Timol u

bilo kojem obliku treba dati do 01. 08. kada dnevne temperature

ne padaju ispod 20 stepeni. Ako sve uradite na ovaj naĉin i po

preporukama proizvoĊaĉa u vašoj

košnici će biti oboreno 95-98%

varoe. Ovdje naglašavam da se timol dobiva od ljekovite biljke

majĉine dušice i da pored što ubija varou, vrši i dezinfekciju

cijele košnice, ubija neke vrste virusa uzroke kreĉnog legla.

U kasnu jesen ja dajem oksalnu kiselinu kada u košnici nema legla

što moţe biti tema mog nekog narednog pisanja.

Poštovane kolege pĉelari ovaj naĉin borbe protiv varoe sam

usvojio od najvećih evropskih struĉnjaka ove oblasti,a vama

prenosim svoje desetogodišnje iskustvo i volio bih da ne budete

na strani manjine neukih i tvrdoglavih pĉelara koji još u

svoje košnice daju „otrove“, kao što su dimljenje amitrazom i

letvice fluvalinata što je u Evropi

davno napušteno i dovodi u

pitanje ispravnost pĉelinjih proizvoda iz te košnice. Nemojte

biti ni od onih koji bi od pĉela uzeli sve a njima ništa nebi dali,

danas je dovoljan samo jedan kg

meda sad moţda i manje od toga i da kupite sve ove ekološki ĉiste

lijekove za jednu košnicu. Imat

ćete zdrave pĉele i ekološki ĉiste

pĉelinje proizvode. Budite od onih koji su samnom zajedno krenuli u

ovakav vid borbe i ovdje ću navesti da 80% ĉlanova U.P.

Vrijesak Ţivinice, U.P. Bor iz Olova zahvaljujući dr.vet Nusretu

Sirći, i pĉelari Unsko-Sanskog

kantona i Ze-Do kantona i mnogi drugi. Za dodatna pojašnjenja

stojim Vam na raspolaganju.


11

Autor teksta: ApiMed spz Radniĉka bb SARAJEVO Tel/fax: +387 33 810 891 Mob. 061/268-149 Email:m irzethodzić@hotmail.com

VISOKI PRINOSI I PREHRANA PĈELA

isoki prinosi kvalitetnog

meda u BH pĉelarstvu se mogu ostvariti

iskljuĉivo kvalitetnom prehranom u bespašnom periodu

i u periodu izmeĊu paša i to tvrdom hranom, odnosno

pogaĉicama. U praktiĉnom smislu to znaĉi da pĉelari nakon što

pripreme pĉele za bagremovu ili neku drugu pašu odmah nakon

završetka medenja moraju staviti pogaĉicu u košnicu kako pĉele ne

bi trošile uneseni nektar i tako sve do poĉetka druge paše. Od

završetka medenja bagrema do sljedeće paše proĊe nekad i

mjesec dana i baš u tome periodu je bitno prisustvo pogaĉe u

košnici a to je od 5 do 10 kg za 30 tak dana, odnosno u toku

sezone po jednoj košnici neophodno je utrošiti i u dobroj

godini najmanje 20 kg pogaĉica do 30 kg pogaĉica. Naravno, na

naĉin da se u toku medenja bagrema ili neke druge biljke

pogaĉe ne stavljaju nego odmah nakon prestanka i u tihoj paši. Za

ovako nešto nam je neophodna

vaga kako bi znali da li ima unosa i kakvog unosa.

Kvalitet meda Prvo što nam pada na pamet

jeste da li je med iz košnica gdje su korištene pogaĉice kvalitetan i

da li pĉele miješaju pogaĉu sa medom. Ono što znamo iz raznih

istraţivanja struĉnjaka u EU zemljama jeste da pĉele ne unose

pogaĉicu u med a u to smo se uvjerili iz prakse naših pĉelara

koji tako pĉelare. Labaratorijskim ispitivanjima je utvrĊeno da je

med iste kvalitete kao i drugi med i da labaratorijske analize

pokazuju iste omjere prirodnih

šećera kao i kod košnica gdje

nisu stavljane pogaĉice.

Pogaĉice su ''skupe i loše kvalitete''

Kvalitet pogaĉica je jako bitan i ne smije niĉim biti doveden u

pitanje. Naţalost, na trţištu ĉesto imamo pojavu pogaĉica lošijeg

kvaliteta sa dodacima krompirovog škroba prokomjernih

koliĉina soje pa sve do nekvalitetnih fruktoznih sirupa.

Najbitnija stvar je da pogaĉe ne

sadrţe ništa drugo osim ĉistog i

kvalitetnog šećera, kvalitetnog

proteinskog dodatka (ali bez soje)

i eventualno meda. Iako su danas pogaĉice skuplje zbog

visoke cijene šećera još uvijek je 1 kg pogaĉica daleko jefitniji od 1

kg meda. BH pĉelari se ĉesto ţale na niske prinose ali jako malo

ulaţu u prehranu pĉela pogaĉicama i pogrešno ih koriste.

1000 kg pogaĉica na pĉelinjak

od 50 košnica Ĉesto postavljeno pitanje je

koliko je potrebno jednom pĉelinjaku za godinu dana od 50

proizvodnih košnica da utroši pogaĉica. Odgvor je 1 tona,

minimalno ĉak i u dobroj godini, jer u svakoj godini broj bespašnih

dana je daleko veći od broja dana kada ima unosa nektara. Dakle

dok god traje bespašan period

dotad moramo imati pogaĉicu u

košnici, a u toku godine to će otići do 1 tone. Pogaĉica nije

samo vaţna zbog visokih prinosa nego i zbog zaleganja zimskih

pĉela u sušnom periodu augusta. Ĉesto zbog nedostatka nektara i

druge hrane u augustu matice ne zaleţu dovoljno pĉela što zajedno

sa varoom u tom periodu, nanosi velike štete i ĉeste zimske

gubitke. Pĉelariti sa pogaĉicom znaĉi

pĉelariti na sigurno!

V


12

Autor teksta: Dragoslav Ilić Šeš Ul. S. Zlatanovića 35 16000 Leskovac Tel. 016/281-666 Mob. 063/42-82-36 E-mail: [email protected]

KOŠNICA DRAGOSLAVKA vi tipovi savremenih košnica imaju neki nedostatak. Sem toga konstruktori ovih košnica nisu poznavali

današnje metode pĉelarenja, pa su ove košnice postale prevaziĊene. Zato treba raditi na pronalasku

savršene košnice. Da bi se to postiglo treba uzeti u obzir ono što su same pĉele izabrale u prirodi i

pozitivne ĉinjenice kod savremenih košnica. Prvo je potrebno otkriti šta su to pĉele same izabrale. Ako

roj posle izlaska iz košnice nema mogućnost izbora, on onda naseljava ono što ima, naseljava svaku šupljinu.

Kada moţe da bira, on onda izabere ono pravo. Zato treba dati pĉelama mogućnost izbora da bi se izveo pravi

zakljuĉak.

Eksperiment. U staklenu kutiju stavimo nekoliko razliĉitih materijala, na primer komad stene, parĉe

metala, parĉe opeke, komad drveta i parĉe plastike. U kutiju se pušta nekoliko desetina pĉela, one se uvek i

iskljuĉivo grupišu na komadu drveta. Dakle, pĉele su same izabrale drvo za svoj prirodni materijal. U prirodi su

pĉele mogle da naĊu košnicu od drveta jedino u stablu (slika 28).

Slika 28. Prirodna košnica

U traganju za idealnom košnicom moramo da poĊemo od prirodne košnice koja se nalazi u stablu drveta. Ta

košnica je u obliku valjka. Ima svoju osnovu, visinu i zapreminu. U osnovi je krug (šema 2). Tu je rešenje za

idealnu košnicu. Ona zbog ramova ne moţe da ima krug, ali mora u osnovi da ima ono što je najbliţe krugu, a

to je kvadrat (šema 3).

S


13

Šema 2. Osnova prirodne košnice Šema 3. Osnova košnice Dragoslavke

Potrebno je odrediti dimenzije tog kvadrata. Iz saznanja do kojih je ĉovek došao pĉelareći sa savremenim

košnicama, poznato je da su najbolje desetoramne košnice. Za deset ramova potrebna unutrašnja mera je 372

mm. Proizlazi da su mere tog kvadrata 372 x 372 mm. Idealna košnica mora da ima ovu meru u osnovi.

Treba naći visinu i zapreminu idealne košnice, odnosno visinu i zapreminu jednog nastavka. Najvaţniji deo

košnice je plodište zato od njega i treba poći. Kod košnica sa većim plodištem od potrebnog dolazi do sporijeg

prolećnog razvoja i skladištenja meda u plodište umesto u medište. Manje plodište od potrebnog izaziva

probleme sa rojenjem. Zato je, pre svega, neophodno naći prave mere za plodište. Dokazano je da je plodište

DB košnice malo, a plodište LR veliko. Srednja vrednost je 73,54 litra.

Da bi idealna košnica bila nastavljaĉa i da bi bilo moguće pĉelarenje nastavkom, tih 73,54 l treba rasporediti u

dva nastavka, što iznosi 36,77 l. Iz zapremine i dimenzije osnove proizlazi da je visina jednog nastavka idealne

košnice 265 mm. Unutrašnje mere jednog nastavka su 372 x 372 x 265 mm, kao što se vidi na slici (slika 29).

Iz ovih mera je lako izvući sve ostale potrebne mere. Proizilazi da je ukupna visina košnice 925 mm. Duţina

satonoše rama je 388 mm, visina rama 257 mm.

Ovaj novi tip košnice se sastoji iz podnjaĉe, tri nastavka istih dimenzija, trideset ramova takoĊe istih dimenzija,

poklopne daske i poklopca.

Pored idealne zapremine jednog nastavka, plodišta i cele košnice, ova košnica ima idealnu površinu osnove

1.383 cm², idealnu zapreminu po centimetru visine 1.383 cm³.

Prednost idealne košnice nad ostalim košnicama se vidi iz tabele 3.

Tabela 3. Odnos zapremine, visine i površine osnove košnica


14

Slika 29. Košnica Dragoslavka

Novost košnice je u novim dimenzijama delova košnica, a samim tim i cele košnice. Njen oblik je najsliĉniji prirodnoj košnici. Pĉelinjem društvu pruţa najbolje moguće ţivotne uslove, ĉak bolje i od prirodnog doma u

stablu drveta. Zbog odgovarajućih srazmera dimenzija košnice pĉelinje društvo u njoj lakše reguliše mikroklimu košnice i legla. Zahvaljujući tome brţe se razmnoţava, manje oboljeva i veći su prinosi meda nego u drugim

tipovima košnica.

Sa ovom košnicom je moguće primenjivati sve poznate metode pĉelarenja. Ona pĉelaru pruţa brţi i lakši rad,

pre svega zato što su nastavci, kako plodišni tako i medišni, lakši u odnosu na sve ostale tipove košnica. Osim

toga i dimenzionalno su prihvatljiviji za rukovanje. U medištu med brţe sazreva i lako se sortira. Pogodna je za

nukleuse, rojeve i slaba društva koja se drţe u jednom nastavku, za srednje jaka društva u dva nastavka i jaka

društva u tri nastavka (slika 30).


15

Za rojeve i slaba društva Za srednje jaka društva Za jaka društva

Slika 30.

Delovi košnice su manjih dimenzija u odnosu na ostale što omogućuje bolji procenat iskorišćenja materijala.

Kako su svi nastavci i svi ramovi istih dimenzija to olakšava i ubrzava njenu izradu, pa je samim tim košnica

jeftinija.

U višegodišnjem paralelnom radu košnice Dragoslavke i LR košnice utvrĊeno je da društvo u košnici

Dragoslavki dostiţe stepen punog razvoja 20 dana pre društva u LR košnici i daje 30% više meda.

Autor Ĉlanka: Cerić Dino Presjednik pĉelarskog udruţenja “APIZE” ZENICA

MED KROZ ISTORIJU

Prahistorijsko vrijeme

ameno doba je najstariji period ljudske praistorije. Dijeli se na PALEOLIT i na NEOLIT.

Pĉele su jedna od najstarijih formi ţivotinja koje su egzistirale u doba neolitika. U istoriji ĉovjeka pĉele i med nalazimo kao slatku hranu ali i kao lijek u medicini. Cijela priĉa o medu i homo sapiensu poĉinje

7000 g prije nove ere u kameno doba kada je jedina slatkasta tvar bio med.

K


16

Drevna Indija

Otprilike u doba 2-3000 prije nove ere med se

pominje u svetoj knjizi Indije „Vedas“

Drevni Rim

Stari rimski pjesnici ĉesto su spominjali med u svojim stihovima. Posebno Vergilijev spjev Georgijus opisuje

dobivanje meda. U vremenu vladavine Julija Cezara med se koristio i kao plateţno sredsvo. U prvom

stoljeću naše ere poznati gastronom Apikus napisao je seriju knjiga sa receptima od kojih pola ukljuĉuje i

med.

Drevna Kina

U drevnoj Kini med se opisuje u knjizi pjesama Shi

Jing, koja je pisana u 6 vjeku PNE. Prema kineskom

pisanju med se aktivira u zemljanom elementu koji utiĉe na stomak i slezinu. Pripada pozitivnom dijelu

Yang karaktera i u ulozi je trostrukog zdravstvenog meridijana (Shaoyang).

Drevni Egipat

U starom Egiptu med je imao vaţnu ulogu, pored

toga što je bio hrana a dosta toga nalazimo na peĉinskim crteţima. Prema pisanju u Ebers papirusu

(1550g.PNE) med je pomenut 147 puta. TakoĊer prema pisanju Smith papirusa (1700 g.PNE) korišten

je za lijeĉenje rana: „ Ranu na svjeţem mesu prvog dana namazati medom i nakon toga nastaviti mazati do oporavaka“


17

Kleopatra se kupala u medu i mlijeku

Drevna grĉka

U staroj Grĉkoj pĉela je simbol Artemisa koji je vaţan

ukras Ephesian novĉića više od 6 vjekova. Aristotel propisuje prvi put med. Hipokrat govori o lijeĉenju

medom „...otklanja bol i ĉir, razmekša tvrde ĉireve na usnama, lijeĉi gnojne rane koje cure,..“

Poslije njegove smrti 323 PNE Aleksandara velikog su

balzamovali i stavili u kovĉeg pun meda.

Srednjevjekovne razvijene kulture

U srednjevjekovnim arapskim kulturama, bizantiskom carstve i srednjevjekovnoj evropi med je

imao veoma vaţnu ulogu pogotovo kao najslaĊe jelo. U Bizantiskom carstvu med je bio dodatak

veĉini jela. U kršćana tokom srednjeg vijeka med je uticao na mnoge djelove vjere kao npr. Sveti

Ambrozije koji je predstavljen sa košnicom. Keltska i Germanska tradicija slave medicu (vino od meda)

kao nasljedstvo svetaca.


18

Kur`an

Kur`an , sveta knjiga muslimana, preporuĉuje med

kao zdravu hranu i odliĉnu medicinu. U 16 poglavlju Kurana dio o pĉeli: „Iz njihovih utroba izlazi tekuĉina

razliĉitih boja, koja je lijek za ljude.“ Razliĉite boje su se odnosile na vrste meda po bojama. Muhamed

propovjeda „Med je lijek za sve bolesti“.Neki sljedbenici islama imaju med kao talisman (amajliju).

Biblija U Izraelu, zemlji gdje teĉe med i mlijeko, med zauzima veoma vaţnu ulogu u starom zavjetu gdje

je pomenut ĉak 54 puta. Zabiljeţena je vaţna izjava kralja Solomona: „Jedite med jer je dobar za tijelo“ U

Novom testamentu igra vaţnu ulogu u uskrsnuću Krista

Afrika Afrika takoĊer ima veoma dugu tradiciju korištenja

meda kako u visoko razvijenim mediteranskim

kulturama tako i u nerazvijenim kontinentalnim kulturama na jugu Afrike. Nedavno je otkriveno da

porijeklo pĉele Apis Melifera potiĉe iz srca Afrike.

Srednja i juţna amerika

U centralnoj i juţnoj americi med je korišten dugo

prije Columba. Med od ubadajuĉih pĉela smatran je kao boţijim poklonom a takoĊer je predstavljao znak

plodnosti podaren od bogova.


19

Autor teksta: Ivan Umeljić1 1Autor je urednik ĉasopisa „Pĉelarski ţurnal“. Kontakt: 064/242 4455; [email protected]; www.umeljic.com

DNEVNIK JEDNE

INVAZIJE

irenje afriĉke rase pĉela u Americi je nesumnjivo jedan od najĉudnijih bioloških

fenomena našeg vremena. Za samo pola veka, koliko je proteklo od njihovog

introdukovanja u Brazil, afriĉke pĉele izvele su jednu od najspektakularnijh bioloških invazija zaposedajući

munjevitom brzinom ogromna prostranstva Juţne i Severne Amerike. Svuda gde se pojavila, afriĉka

populacija je istisla odomaćene i neuporedivo brojnije evropske pĉele (takoĊe introdukovane u Juţnu

Ameriku, ali u 18. veku), što je proizvelo

katastrofalne posledice po pĉelarstvo, poljoprivredu i bezbednost ljudi.

Priĉa o afrikanizovanim pĉelama poĉinje 1956. godine kada su neke vladine agencije i privatne

pĉelarske kompanije iz Brazila pokrenule projekat poboljšanja produktivnosti evropske rase pĉela na

komercijalnim pĉelinjacima, koji će, kako se ispostavilo, zauvek promeniti pĉelarsku praksu u 17

drţava na dva kontinenta, od Sao Paula do juga SAD. Zbog ĉega su afriĉke pĉele uopšte i prenete u Brazil?

Evropske pĉele su veoma dugo bile prisutne u Brazilu, ali tamošnji pĉelari nisu bili zadovoljni

njihovom produktivnošću. Italijanska, crna ili kranjska pĉela koje poreklo vode iz hladnijeg i

sušnijeg evropskog regiona, nikada nisu uspele da se adaptiraju na vrelu i vlaţnu brazilsku klimu, pa je

nekim brazilskim „struĉnjacima” palo na pamet da bi

moţda trebalo okušati sreću sa pĉelama iz, takoĊe,

tropskog regiona – ali sa druge strane Atlantika. Kao vrsta koja će najbolje da „oplemeni" karakter

evropske pĉele izabrana je Apis mellifera adansonii, kasnije preimenovana u Apis mellifera scutelata,

poreklom iz Juţne Afrike. VoĊa projekta kojeg je angaţovala Vlada Brazila, ĉuveni genetiĉar dr

Estevan Varvik Ker, otputovao je u Afriku kako bi odabrao matice iz najvitalnijih pĉelinjih zajednica u

Angoli, Mozambiku i Juţnoafriĉkoj Republici, ali nijedna nije preţivela promenu sredine. Ipak, u

narednom pokušaju, jedna matica iz Tanzanije i 46 iz okoline Pretorije uspele su da preţive introdukovanje

u Brazil. Ovih nekoliko matica najĉešće se smatraju jedinim rodonaĉelnicama celokupne afrikanizovane

populacije pĉela u Novom Svetu. MeĊutim, danas se

zna da su afriĉke pĉele pristizale i nekim ilegalnim

kanalima u Juţnu Ameriku. U svakom sluĉaju, od samo nekoliko afriĉkih matica

nastala je afrikanizovana populacija koja će narednih

decenija zagospodariti većim delom ovog kontinenta.

Prema 40. izdanju pĉelarske enciklopedije ABC & XYC of a Bee Culture iz 1990. godine, u Juţnoj i Severnoj

Americi je bilo oko ĉetiri miliona afrikanizovanih pĉelinjih zajednica – duplo više od ukupnog broja

pĉelinjih zajednica u SAD U poĉetku, nauĉnici su smatrali da će se ukrštanjem

afriĉkih i evropskih pĉela genetski „razblaţiti"

neţeljene osobine pĉela iz Afrike. S obzirom na to da je vrlo mala populacija afriĉkih pĉela došla u kontakt

sa neuporedivo većom populacijom evropskih pĉela, ĉinilo se logiĉnim da će afriĉke pĉele vremenom

postati sve manje i manje „afriĉke”. U ranom periodu širenja, smatralo se da treba dopustiti neograniĉeno i

neometano sparivanje i genetsku razmenu izmeĊu

rasa. Novi hibridni soj, nastao ukrštanjem evropskih

matica i afriĉkih trutova, ubrzo je dobio naziv afrikanizovane pĉele.

Razvoj molekularnih tehnika omogućio je detaljnije istraţivanje novonastale populacije i kako su

istraţivanja odmicala, postajalo je, meĊutim, sve jasnije da sa konceptom produkcije hibridnih rojeva i

„genetskog razblaţivanja" afriĉkih pĉela nešto nije u redu. U ovom kontekstu, posebno su bila vaţna

istraţivanja mitohondrijalne DNK (mtDNK), koja se, za razliku od DNK ćelijskog jezgra (nasleĊuje se od

majke i oca), nasleĊuje iskljuĉivo od majke. Pošto su pĉele-hibridi u tropskom pojasu nastale od

evropskih matica i afriĉkih trutova njihove ćelije bi trebalo da sadrţe mtDNK evropskih pĉela. MeĊutim,

krajem osamdesetih godina 20. veka dr Debora Smit sa Univerziteta u Kanzasu i dr Glen Hal sa

Univerziteta u Floridi otkrili su da je 97 odsto pĉelinjih zajednica uzorkovanih u mnogim oblastima

Juţne Amerike sadrţalo iskljuĉivo afriĉku mtDNK. Postojalo je samo jedno moguće objašnjenje

ovakvog ishoda: pĉelinje zajednice koje su poticale

od evropskih matica i afriĉkih trutova su jednostavno

išĉezle.Kako je ovo moglo da se dogodi? Novonastale hibridne zajednice beţale su sa gajenih pĉelinjaka u

divljinu gde nisu uspevale da opstanu. Tako je išĉezla i evropska mtDNK, a afriĉke zajednice sklonije

ĉešćem rojenju i velikim migracijama zauzimale su upraţnjenu ekološku nišu. Moţda najbolji primer

predstavlja meksiĉko poluostrvo Jukatan, gde su sredinom osamdesetih godina 20. veka afriĉke pĉele

došle u kontakt sa ogromnom populacijom evropskih pĉela. U to vreme na Jukatanu je proseĉan broj

košnica (sa evropskim pĉelama) po kvadratnom kilometru bio meĊu najvišim u svetu. MeĊutim,

afriĉke pĉele su za samo 12 godina praktiĉno istisle ogromnu evropsku populaciju, koja je danas prisutna

u samo 20 odsto košnica na Jukatanu.

Iako je ispitivanje mtDNK otkrilo neke zagonetne detalje o uzrocima išĉezavanja evropskih pĉela, slika

Š


20

još nije bila kompletna. Da bi se u potpunosti

shvatila genetska struktura neke populacije, neophodno je bilo uzeti u razmatranje i DNK ćelijskog

jezgra, koja sadrţi genetski materijal oba roditelja.

Iako je, u zavisnosti od metodologije istraţivanja,

bilo nekih odstupanja, svi rezultati otkrili su jedan ustaljeni model: na afriĉku populaciju prenosio se

relativno mali broj gena evropskih pĉela, koji se vremenom još više smanjivao.

Pokazalo se zapravo da je današnji afrikanizovani hibrid genetski skoro identiĉan afriĉkom pretku Apis

mellifera scutelata. IznenaĊujuće je koliko se malo

evropskog genetskog materijala prenelo na afrikanizovanu populaciju, imajući u vidu

zanemarljivo mali broj matica prenetih iz Afrike u Brazil u odnosu na mnogobrojnost evropske pĉelinje

populacije, kao i relativno kratak period od pola veka tokom kojeg traje ukrštanje.

I pored kontinuiranog ukrštanja sa evropskim

pĉelama, afrikanizovane pĉele uglavnom su

zadrţavale afriĉki genom. Uz to, u najvećem delu areala rasprostiranja u Novom Svetu, one su prema

gotovo svim biološkim karakteristikama ostale potpuno „afriĉke": prema agresivnosti, naĉinu

formiranja gnezda, rojenju i velikoj mobilnosti. Njihova sposobnost da zadrţe izvornu afriĉku prirodu

i da genetski istisnu ogromnu populaciju evropskih pĉela jedan je od najĉudnijih i najmisterioznijih

bioloških fenomena.

Antrfile Evropske vs. afriĉke pĉele

Medonosna pĉela Apis mellifera je nativna vrsta u

Starom svetu sa prirodnim arealom rasprostiranja od roga Afrike do severa Rusije. S obzirom na veliĉinu

prostranstva koje zaposeda adaptirala se na raznovrsne klimatske i ekološke uslove i „razvrstala"

u 25 razliĉitih podvrsta koje se mogu podeliti na dve velike grupe. Umereni klimatski pojas nastanjuju

evropske rase pĉela, od kojih su najpoznatije

kranjska (Apis m. carnica), italijanska (A. m. ligustica), crna (A. m. mellifera), karpatska (A. m.

carpatica) i makedonska (A. m. macedonica). Ono što je u najvećoj meri determinisalo njihovo

ponašanje i biologiju jesu duge i hladne evropske zime, pa su one zbog toga sklone sakupljanju i

skladištenju velikih zimskih zaliha meda neophodnog

za zagrevanje gnezda i ishranu. S druge strane,

tropske rase pĉela koje nastanjuju Afriku nikada nisu iskusile evropsku zimu. Topla klima dopušta im da

izleću tokom ĉitave godine pa zbog toga ne moraju da formiraju zimske zalihe meda. Klima im, takoĊe,

omogućava da ţive u malobrojnijim zajednicama i da izgraĊuju manje saća. Zbog veće izloţenosti

predatorima izuzetno su agresivne pa je kod njih znatno izraţeniji instinkt za ubadanjem nego kod

evropskih pĉela, a iz istog razloga evolucija ih je opremila i znatno višim nivoom reprodukcije;

poreĊenja radi, evropske pĉele godišnje proizvedu jedan do tri roja, najĉešće krajem proleća ili

poĉetkom leta, a afriĉke tri do dvanaest rojeva u više navrata tokom godine, zahvaljujući blagoj klimi.

Biološki, moţda najznaĉajnija razlika izmeĊu evropskih i afriĉkih pĉela jeste kraći razvojni period

afriĉkih pĉela (18,5 dana, dok je evropskim pĉelama potreban 21 dan), ĉime se ubrzava razvoj zajednice i

podstiĉe ĉešće rojenje. Zbog velikih suša pĉele na

Crnom kontinentu suoĉene su i sa nestalnošću izvora nektara. Pošto se cvetovi „sele”, prateći retke i

nepredvidive kiše, pĉele su sklone ĉestim i iznenadnim migracijama, za razliku od evropskih

pĉela koje preferiraju skladištenje velikih koliĉina meda za periode kada neće biti dostupnog nektara u

prirodi.

Autor teksta:Ĉamdţić Sadik. Kladanj Tel.035-621-302

DA LI DOLAZI SUMRAK L-R KOŠNICE

iromašni Langstrot poĉeo je pĉelariti 1838

god. Kada je nabavio dvije zajednice. Kao velika većina pĉelara,poslije prve ,,zaraze,,

nastojao je uvećati pĉeljinjak. Ali oskudica sredstava ga je limitirala. Uto vrijeme u Americi se

pakovao šećer u sanduke ĉije su boĉne stranice bile izraĊene od daske širine 10 inĉ. Langstrot je tu

ispraţnjenju ambalaţu dobivao po povoljnoj cijeni pa ju je adaptirao u košnice. Pošto nije hti da sanduke

suţava, te košnice sui male 14 ramova. Sa njima je

pokušavao pĉelariti sa dvije matice, drţeći svaku na 7 okvira, a iznad je bilo zajedniĉko medište. Pošto su

se te košnice po pravilu izrojavale,odustao je. Petog

oktombra 1852. kada je patentirao svoj pronalazak (bee space-pĉeljinji prostor), pod nazivom ,,pokretni

ram,, imao je 20 košnica. Pošto je dobio nešto novca od te inovacije odluĉio je uveĉati i obnoviti svoj

pĉeljinjak. U Americi su se tada standardno rezale daske širine 10 inĉ. Po jednostavnoj i racionalnoj

logici se odluĉio graditi boĉne stranice košnice od te širine dasaka. Razmišljam da je Langrstrot imao pri

ruci sanduke za šećer visine 6 i 5/8 inĉa, a pošto je

bio bolešljiv i zastupao genijalno mišljenje da ramovi u plodištu i medištu budu istih dimenzija pretekao bi

S


21

Farara za 100 godina. Ta košnica ne bi danas ulazila

u sumrak i imala bi veliku budućnost. Da istaknem jedan pĉelarski aksiom: samo sa jednakim okvirima

u plodištu i medištu mogu se obavljati sve

manipulacije koje diktira savremeni i budući naĉin

pĉelarenja. U dugoj praksi pĉelarenja sa L-R košnicom,već

odavno su se pojavila dva problema: -da bi se pĉelarilo istom visinom nastavaka

(242mm) u plodištu I medištu trbalo bi da pĉelar bude Herkules ili da njome pĉelari samo populacija

snaţnih pĉelara od 25 do35 godina starosti

-drugi problem je još veći jer L-R ramovi su takve visine da se na njima moţe formirati klube slabe i

srednje jake zajednice ispod tankog vijenca meda koji bude potrošen do poĉetka surovih zimskih dana,

a u gornjem nastavku moţe biti tona meda dok pĉele u donjem nastavku sigurno umiru od gladi. A

baš takve zajednice se masovno zazimljuju .Zašto?

-Zbog neadekvatne zaštite od varoe i raznih bolesti

-Zbog toga što ,, moderni,, pĉelari dozvoljavaju pĉelama samo da vide med ne da ga i jedu, a mednu

kapu im formiraju od šećerne pogaĉe. -Zbog rasne osobine Mellifera carnice da ulazi u zimu

sa mnogo manji brojem pĉela nego Mellifera ligustika.

Vjerovatno je pĉelarstvo SAD-a, prije svega zbog prva dva razloga skliznulo za 10 godina sa 5.500.000

na 2.400.000 pĉeljinjih zajednica. Sjećam se: kada sam boravio u Teksasu 2002 i 2003. godine,na

jednoj pred boţićnoj party udruţenja pĉelara Dalasa, pošto su mislili da sam došao ţivjeti u SAD-u, na

svakom koraku su mi nudili rabljene prazne L-R

košnice. Zbog plitkog okvira, svi ovi problemi se ne dešavaju

u Fararovoj košnici.

Ni klube sa najmanjim preĉnikom ne moţe se

smjestiti na jedan red okvira, nego uvijek mora zahvatati i drugi red u znaĉajnoj mjeri. Na taj naĉin

je osiguraan kontakt sa hranom i drugom nastavku a prema tome i prelaz izmeĊu donjeg i gornjeg

nastavka. Samo orijaške zajednice od 30.000 do 40.000 pĉela i

punim gornjim L-R nastavkom meda bi bez

problema zimovale. Kada pred zimu na pĉelinjacima vidim (a ĉesto vidim) zajednice smještene u jedan

nastavak,100% sam siguran da će izimiti slabiće ili mrtvace ( prvo je gore od drugog)

Sada ćete mi postaviti pitanje: Pa kad je toliko loša L-R košnica, zašto je zastupljena sa 90% u

pĉelarstvu ? Najveći dio odgovora daće vam citat iz

teksta o ovoj košnici, koji je napisao pĉelar Rajko

Radivojac: ,,Gotovo sve knjge o pĉelarstvu se bave ovm košnicom, a ostale košnice se pominju u jednom

pasusu ili u najboljem sluĉaju na jednoj stranici. Rijetke su knjige koje obraĊuju tehnologiju

pĉelarenja drugim tipovima košnica. U razgovoru sa kolegama pĉelarima saznao sam da su se

opredijelili za ovu košnicu zato što su proĉitali ili ĉuli na predavanjima da je najbolja.,,

Ili kako Radivojac kaţe saţeto.,,Nabavljaju ih po inerciji;. Naravno onda ih i proizvode po inerciji.

Ja bih ovome samo dodao: veliki broj L-R košnica su pĉelari iz nuţde preinaĉili u loše surogate DB,

uvodeći polunastavak.

Autor teksta: Prof. Đoko Zeĉević, dipl.oecc. Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; e-mail: [email protected]; Site: zlatarpcela.org.rs

BRDSKO PLANINSKO PĈELARENJE

ećina brdsko-planinskih pĉelara ima

nekoliko stalnih dilema koje pokušava da

razreši:

• kada matica poĉinje zaleganje jaja, • kada treba izvršiti prvi brzi zimsko-prolećni

pregled, • kada, kako (i da li je potrebno) utopljavati pĉelinja

društva u ovom periodu, • dileme oko ventilacije,

• da li i zbog ĉega suţavati pĉelinje gnezdo, • da li, ako da, kada i ĉime treba prihranjivati

pĉelinje zajednice u ovom periodu,

• kada i kakvo pojilo postaviti na pĉelinjaku,

• na koji naĉin sanirati eventualne bezmatke u ovom

periodu,

• kada izvršiti proširenje pĉelinjeg gnezda i na koji naĉin,

• kada izvršiti glavni prolećni pregled, • kako odabrati proizvodna pĉelinja društva sa

kojima će se ući u glavnu pašu… Ako se ĉitaoci slaţu, navedene dileme bismo mogli

najednostavnije nazvati: Radovi na stacionarnom pčelinjaku tokom zimsko-prolećnih meseci u pripremi

za planinsku livadsku pašu. Iz pĉelarske literature je poznato da zimska pĉela ţivi

6-7 meseci. Uz pretpostavku da se najĉešće raĊa

krajem avgusta ili poĉetkom septembra, o ĉemu

moramo jako voditi raĉuna. Iako u oteţanim

V


22

klimatskim uslovima, pravovremenim radnjama na

pĉelinjaku potrebno je stvoriti uslove za razvoj pĉelinje zajednice vodeći raĉuna i o biologiji pĉela.

U našem je interesu da matica što kasnije poĉne sa

polaganjem jaja. A ona će to uĉiniti ako su pĉelinja

društva pravilno zazimljena: na odgovarajući naĉin utopljena, sa optimalnim brojem jedinki, dosta hrane

i dobrom mednom kapom. Sada bismo trebali da konkretizujemo prethodno navedene dileme,

odnosno da opišemo najvaţnije prolećne radove na pĉelinjaku u brdsko-planinskom podruĉju na

nadmorskim visinama preko 800 a neretko i preko

1000 metara. Ovde je neophodno napomenuti da se na ovim podruĉjima pĉelari većinom sa DB

košnicama. Pošto smo istakli ţelju da matica što kasnije poĉne sa polaganjem, onda je veoma vaţno

da jednom kada zapoĉne polaganje jaja, to ĉini nesmanjenim intenzitetom i bez prekida. To,

meĊutim, svakog pĉelara obavezuje na mobilnost

u vreme prolećnog razvoja pĉelinjih zajednica.

Zbog velikog sneţnog pokrivaĉa obavljamo brz i kratak pregled tokom marta, najĉešće u drugoj

polovini meseca. Prilikom ovog pregleda neophodno je planski sprovesti odreĊeni broj radnji.

Prvo otvaranje košnica

Iako još uvek ima snega, koristimo sunĉan dan da otvorimo košnicu. Tada vizuelno konstatujemo

poloţaj klubeta i grubo procenjujemo brojnost jedinki u košnici. Pošto su dani duţi, povremeno i

topliji, pĉele se ĉesto nalaze na satonošama, bez obzira na mednu kapu. U ovo vreme ni u kom

sluĉaju ne bi smeli da traţimo maticu. Njeno prisustvo potvrdiće karakteristiĉno ponašanje pĉela

koje na nogicama nose cvetni prah u košnicu u većim koliĉinama. To im u ovom mesecu omogućava

pojavljivanje polenarica kao što su leska, kukurek, kaćun, visibaba, crnjuša (tamo gde je ima),

jagorčevina, u prisoju podbjel i crvena mrtva kopriva, a u potocima jova i dr. Ako je lepo vreme, podići

ćemo sa severne strane dva do tri rama (DB), pa ako

je neki prazan ili de- formisan, uklonićemo ga i

pregradnom daskom suziti pĉelinje gnezdo. Ovo je od višestruke koristi za pĉelinje društvo jer će pĉele

biti u manjem prostoru pa će im nagla promena vremena manje štetiti. Ako procenimo da nema

dovoljno hrane dodaćemo ugljenohidratnu pogaĉu sa alkoholnom tinkturom pelina ili Kas-om 81.

Tinktura i Kas su korisni u pogledu boljeg radnog raspoloţenja pĉela, predupreĊivanja nozeme a nisu

se loše pokazali i kod opadanja varoe. Ako nam pĉele zimuju u dva tela (LR) pa je klube u donjem telu,

pogaĉu ćemo onda staviti na donje satonoše uz prethodno postavljanje drvenog „prstena“. Logiĉno,

ako pĉele zimuju u gornjem telu, onda pogaĉu stavljamo odozgo. Zbog vremenskih oscilacija i

kontinuiteta legla, potrebno je znaĉajnije utopliti

pĉelinju zajednicu i to odozgo. Ovo se moţe uĉiniti sa nekoliko struka novina ili papirnim dţakom preko

zbega - vazdušne komore. Ako na pĉelinjaku ima

puno snega, ispred košnica ćemo nabacati sena ili

slame kako pĉele ne bi padale u sneg sa koga se teško mogu podići. Sve ove radove bismo morali

obaviti do kraja marta meseca.

Mesec april – nada i strepnja brdsko-planinskih

pĉelara U ovim krajevima, vaţi krilatica„za pĉele me pitaj

posle Blagovesti“! (7. april) Šta to praktiĉno znaĉi? Najĉešće je april mesec u kome dolazi do„kritiĉne

taĉke“, a to je zamišljeni trenutak „susreta“ preseka stanja odlazećih zimskih sa, novim, prolećnim

pĉelama. Ukoliko prilikom ovog „susreta“ u

košnicama imamo dovoljno mladih pĉela koje mogu pokriti leglo i opsluţiti maticu, i ukoliko aprilske

vremenske prilike budu naklonjene pĉelama, uz odgovarajuće pĉelareve radnje, moţemo raĉunati na

dobar prolećni razvoj zajednica. U aprilu se pojavljuju znaĉajnije polenarice (vrba iva, bela vrba,

žalosna vrba…), sa nešto nektara. Dani su duţi, pa

je ako vreme dozvoli neophodno izvršiti prvi detaljniji

pregled svih pĉelinjih zajednica. Naravno, košnica još uvek ne moţe biti dugo otvorena, pa se mora raditi

efikasnije i brţe nego u letnjim mesecima. Osnovni razlog zbog koga se ovaj pregled sprovodi jeste

neposredan uvid u stanje svakog društva: prisustvo matice, veliĉinu legla, koliĉinu pĉela i hrane,

zdravstveno stanje, stanje saća i dr. U zavisnosti od broja zazimljenih ramova, pregled obiĉno poĉinjemo

sa severne strane, osim ako su košnice okrenute ka jugu, kada pregled zapoĉinjemo sa zapada. Ako

pĉele ne bruje i njihov zadak nije podignut, to je znak da je matica prisutna u košnici. Vadeći jedan po

jedan ram, kontrolišemo koliĉinu legla, obim i raspored hrane, zalihe perge i kvalitet saća. Ramove

sa hranom i pergom primiĉemo leglu, vodeći pritom raĉuna da u sredini bude praznih ćelija mlaĊeg

saća. Starije i deformisano saće sa medom treba izvući iz košnice, viljuškom malo naĉeti medne

poklopce i postaviti ram preko poklopne daske (sa medom okrenutim na dole), na kojoj je otvo- ren

prorez za hranilicu (2 cm). Ispod krajeva rama

postaviti paknice od 15 mm, da se ram ne bi oslanjao

na poklopnu dasku. Preko rama se obavezno postavlja utopljavajući materijal. Na ovaj naĉin

obezbedili smo stalni unos meda, a samim tim i kontinuitet u polaganju jaja za maticu, ĉak i ako se u

narednom periodu vreme eventualno po- gorša. Prilikom ovog pregleda moţe se dogoditi da naiĊemo

na bezmatak – društvo bez matice. Pĉelari se ĉesto pitaju šta da rade sa ovakvim pĉelama? Pošto u

ovakvim zajednicama većinu ĉine, starije, zimske pĉele nema razloga spašavati takve pĉele. Doduše,

mogu se – iako od toga neće biti neke velike koristi –„preko novine“ dodati nekoj zajednici, prema našoj

subjektivnoj proceni. Ako prilikom pregleda posumnjamo na prisustvo neke bolesti, naroĉito

nozeme, uzećemo sa krajnjih ramova 30-50 pĉela

(stare pĉele) i poslati ih u Veterinarski institut na pregled. MeĊutim, dogaĊa se vrlo ĉesto da prilikom

pregleda utvrdimo manjak hrane neophodne za


23

normalan razvoj pĉelinjih zajednica. Šta radimo na

planini u tom sluĉaju? Ako ovakvo stanje uoĉimo poĉetkom aprila, onda se, ukoliko nemamo ramova

sa medom, mora dodati pogaĉa obogaćena

belanĉevinastim materijama. Pĉele će je vrlo brzo

potrošiti. A ukoliko noćna temperatura u ovom periodu prelazi 10 stepeni (što na ovim prostorima

nije ĉest sluĉaj), onda moţemo vršiti prihranu šećernim sirupom u odnosu 1:1 u koliĉinama

neophodnim za razvoj pĉelinjeg društva, opet prema liĉnoj proceni pĉelara. Ako nismo mogli u martu

zbog leda, sada je krajnji rok da pĉelama

obezbedimo zdravu i ĉistu vodu. Ako u blizini nema prirodnih izvora ili potoĉića, potrebno je da nedaleko

od pĉelinjaka postavimo pojilo koje bi pĉelama bilo dostupno preko celog dana. U pripremljenu vodu

moţemo dodati malo kuhinjske soli, najviše dva grama na litar vode.

Podsticaj za razvoj društava

Ako smo na pĉelinjaku do polovine aprila uradili sve gore navedeno, neophodno je da i u drugoj polovini

meseca budemo aktivni kako bismo pomogli pĉelama da se pravilno razviju do livadske paše. Ovo je period

kada treba da izvršimo proširivanje gnezda. Prvo proširivanje prostora u košnici (DB) vršimo

dodavanjem ramova sa izvuĉenim saćem izmeĊu perge i legla sa jedne strane, a nakon par dana i sa

druge strane. U ovom periodu ne bi trebalo dodavati satne osnove sve dok ne procvetaju dţenarika i

druge nektarice (najbolje je dodati ih u vreme cvetanja jabuke), jer u košnici još uvek nije prisutan

optimalan broj mladih pĉela koje bi mogle brzo da izvuku satne osnove. Krajem aprila poĉinje cvetanje

dţenarike a pojavljuje se i prvi maslaĉak, zatim divlje borovnice i divlje jagode, kojih na ovim prostorima

ima u velikim koliĉinama. U ovom periodu kada pĉelinje zajednice u brdsko-planinskom podruĉju

doţivljavaju intenzivan razvoj moţemo sa većom sigurnošću obavljati sve potrebne radnje u

pĉelinjaku. Sada pĉelinje gnezdo moţemo da

proširimo dodavanjem po jedne satne osnove izmeĊu

legla i perge. Ovo je i pravo vreme za stimulativno prihranjivanje jer se ĉesto dogaĊa da se okiša pa

pĉele ponekad i nekoliko dana za redom ne izleću iz košnice ili to ĉine kratkotrajno. Da bismo bili sigurni

da matica neće prekinuti polaganje jaja, neophodno je obezbediti siguran dotok hrane u košnicu. Jedan

od naĉina stimulativnog prihranjivanja (koji zahteva malo više angaţovanja, ali je veoma koristan), jeste

okretanje (kod DB košnice) dva neparna rama sa leglom za 180 stepeni. Pošto pĉele ne trpe med u

blizini leta, prenose ga i poliraju ćelije, a matica ima osećaj priliva nektara i ne smanjuje polaganje jaja.

Nakon par dana okrećemo i druge ramove na kojima ima legla. Kod LR košnica, u kojima pĉele zaposedaju

dva tela, iz gornjeg tela spustićemo jedan do dva

rama sa medom u donje telo a gore ubaciti izvuĉeno saće. Na taj naĉin obezbedićemo da pĉele taj med

„podignu“ iznad legla i tako nehotice simuliraju

dotok nektara u košnicu. Stimulativno

prihranjivanje kod LR košnica moţemo vršiti i okretanjem tela za 180 stepeni ili promenom mesta

telima gde gornje telo sa leglom i medom stavljamo

na podnjaĉu a donje sa praznim saćem postavljamo

odozgo. Ovakav manevar primoraće pĉele da prenesu med u gornji nastavak, a matica će moći da

poloţi jaja u oĉišćene i ispolirane ćelije donjeg tela. Ipak, najĉešći i najlakši naĉin stimulativne prihrane

(naroĉito za starije pĉelare) kojim animiramo dotok nektara u košnicu jeste prihrana šećernim sirupom,

ĉime obezbeĊujemo stalni dotok hrane u košnicu a

matici omogućavamo da nastavi polaganje jaja u kontinuitetu, što je vrlo bitno za dobar prolećni

razvoj pĉelinjih zajednica. Sirup se spravlja u odnosu 1:1 (šećer i voda), a prihrana se vrši svake

druge veĉeri sa 200-400 ml po košnici. Prilikom pripreme sirupa, najbolje je prokuvati (sterilisati)

vodu pa šećer razmutiti u takvoj vodi.

Maj, mesec burnog razvoja pĉelinjih zajednica Ako nam vremenske prilike idu na ruku, obiĉno u

prvoj sedmici maja pa nadalje dolazi do naglog razvoja cvetova drvenastih biljaka: divlje trešnje,

višnje, šljive, divlje jabuke, divlje kruške, sadnog voća i dr. Pĉelarski, ovaj period mogli bismo nazvati

„voćna paša“, ali retke su godine u kojima ostva- rujemo znaĉajniju berbu voćnog meda. Razlog

tome su vremenske (ne)prilike. Naime, veoma ĉesto se dogaĊa da pĉele po više dana ne opšte sa

prirodom ili to ĉine vrlo kratko u toku dana stradajući pritom usled jakog vetra. Još jedan razlog moramo

navesti, a to je da pĉelinje zajednice nisu dostigle optimalan broj jedinki da bi uspešno iskoristile

majske nektarice. Tako, vrlo ĉesto poĉetkom maja u košnicama bude manje od pet ramova legla - i to

zatvorenog - što je nedovoljno za ponekad vrlo ĉudnu „voćnu pašu“!

Zašto kaţemo ĉudnu?

Zbog poslednjih godina sve izraţenijih promena

klime i nekih opštih prirodnih zakonitosti u

cvetanju se sustiţu trešnja, jabuka i kruška (ranijih godina nije bilo tako), pa je period cvetanja

suviše kratak da bi medobranje bilo uspešno. U maju se na ovim prostorima pojavljuju obilnije polenarice

kao što su maslaĉak (vrlo retko medi zbog hladnih noći), koga ima u izobilju, breza, šipurak, orah i dr.

Zbog svega iznetog mi stacionarni pĉelari prinuĊeni smo da u maju poradimo najbolje što znamo i

umemo kako bismo u planinsku livadsku pašu ušli sa optimalnim brojem izletnica i povoljnom strukturom

legla u košnicama, a ako je moguće i ponekim skinutim ramom meda od majskog voća.

Majski radovi u brdsko-planinskim predelima

U normalnim godinama (mislim na klimu) mesec maj

moramo iskoristiti za snaţan razvoj pĉelinjih društava. U majskoj voćnoj paši obavićemo niz

radnji koje su neophodne da bismo stigli do ovog


24

cilja. Kao prvo, izvršićemo glavni detaljni pregled

svih pĉelinjih zajednica, kojim ćemo opredeliti pĉelinja društva za koja mislimo da će biti proizvodna

tj. sposobna za dobro medobranje. Ovo ĉinimo zbog

toga da bismo im u nastupajućem periodu posvetili

posebnu paţnju u praćenju njihovog daljeg razvoja. Tada, kod DB košnica moţemo dodati ram

sa satnom osnovom tako što ćemo srednja dva rama sa leglom razmaći i u sredinu smestiti taj

ram. U brdsko-planinskim uslovima nije dobro dodavati po dve satne osnove odjednom. Sada,

kada ima već priliĉno mladih pĉela u košnici, one će

uz dobar unos nektara brzo nadograditi satne osnove. Ako je neophodno, ovaj postupak moţemo

ponoviti kroz nekoliko dana. Veoma je vaţno da u košnicama u koje ne dodajemo satne osnove (gde

ima dovoljno izvuĉenih ramova) ne dozvolimo blokadu matice usled obilatog unosa polena, već da

postavimo skupljaĉe cvetnog praha ili izvadimo ram

sa medom i dodamo satne osnove, tj. da

pravovremeno proširimo pĉelinje gnezdo. IzvaĊeni ram sa medom iskoristićemo za pojaĉavanje rojeva

dobijenih nuţnim razrojavanjem u livadskoj paši. Ako se dogodi da u plodištu sve ulice budu popunjene

pĉelama (i sa najmanje šest ramova legla), a da pritom unos nektara sa voća bude znaĉajan,

obavezno treba da dodamo medišne nastavke. Sada je prilika da obezbedimo mlado saće u medištima

kako bismo zaposlili mlade pĉele. Postavićemo u medišta sve ramove sa satnim osnovama, osim dva.

Naime, drugi i osmi ram iz plodišta podićićemo u medište ĉime ćemo obaviti dve korisne radnje! Prvo,

pĉele će vrlo brzo izvući satne osnove a drugo, ispod podignutog plodišnog rama nadogradiće trutovsko

saće, koje će nam posluţiti kao graĊevnjak iz koga ćemo isecanjem poklopljenog trutovskog legla

biološki eliminisa- ti deo varoe iz košnice. Ovaj postupak moţe da se ponovi i u livadskoj paši. Kod

LR košnica treba postaviti ram sa dva centimetra satne osnove na koju će pĉele dalje nadograditi

veću površinu trutovskog saća koje ćemo iseći i

pretopiti nakon zatvaranja legla. Za brdsko-planinska

pašna podruĉja (Zlatar i ok lina) karakteristiĉno je da voćna paša traje skoro do polovine ĉetvrte dekade

meseca maja, kada po ivicama šuma, skladovima i vrzinama poĉinju da se pojavljuju brojne nektarice.

Poĉetkom juna zabeleće se ĉitavi krajolici zbog cvetanja gloga koje će se, u zavisnosti od

nadmorske visine, nastaviti do kraja meseca. Ovo je period malog „zatišja“ kada koristimo priliku da još

jednom prekontrolišemo unutrašnjost košnice da bismo se uverili u snagu svakog društva

pojedinaĉno. U ovom kratkom periodu moramo biti vrlo oprezni (naroĉito ako smo oduzeli neki ram ili

polunastavak sa medom, ili ako eventualno zahladni), da sluĉajno ne ostane koja košnica bez

hrane! Da se to ne bi dogodilo, ponekad je potrebno

intervenisati stimulativnim prihranjivanjem, i to malo obilnijim porcijama.

Zbog ĉega treba pregledati pĉelinje zajednice

pred poĉetak planinske livadske paše? Najĉešće, mada nije iskljuĉeno, za vreme voćne

paše u brdsko-planinskom podruĉju nema rojenja

(verovatno trutovi još uvek nisu polno zreli). Sada je

prava prilika da se pogleda da sluĉajno nema zapoĉetih matiĉnjaka?

Pošto se pribliţava ozbiljnija planinska livadska paša neophodan je pregled (u ĉetvrtoj dekadi maja) svih

košnica. Pregledom ćemo utvrditi: • sa kakvom strukturom pĉela ulazimo u dugotrajnu

tihu pašu,

• sa kakvim stadijumima legla rapolaţemo u svakom društvu,

• sa kolikom koliĉinom i kakvim rasporedom hrane društva ulaze u glavnu pašu.

Dakle, ovim pregledom utvrdićemo koja su to pĉelinja društva već spremna za veći unos nektara, a

koja moramo eventualno da spojimo da bi bila

proizvodna. Potrebno je da utvrdimo i koja ćemo

društva koristiti kao pomoćna za neke radove u pĉelinjaku. Velika dilema kod mlaĊih pĉelara tiĉe se

pitanja sa kakvom strukturom pĉela treba ući u livadsku pašu? Ono što iskusni pĉelari znaju jeste da

u livadskoj paši košnica treba da bude puna izletnica! U planinsku livadsku pašu moramo ući sa

najmanje 40% izletnica i 35% legla u poodmaklom stadijumu. Da ne bi bilo zabune, objasnićemo ovu

tvrdnju. Naime, livadska paša divljih planinskih livada je tiha, dugo traje i skoro nikada nema

intenzivnog unosa.

Kada poĉinje i koliko traje planinska livadska paša?

Livadska paša poĉinje oko 10. juna i traje i do kraja jula. Ovo je iskustven podatak koji se bazira na

cvetanju pojedinih znaĉajnijih nektarica poĉev od majĉine dušice i bele deteline, preko zdravca, do

ornjiĉkih velikih nektarica meĊu kojima je najznaĉajniji lisiĉiji rep, a po skladovima i krajolicima

šuma sjeruša. Najizdašnije livadske nekatarice su

majĉina dušica (timijan i rebrasta), bela detelina

(puzeća), ĉešljasti i livadski razliĉak. Moţemo ustvrditi da se (izuzetak su u poslednjih 20 godina

bile 1999. i 2006. godina) dnevni unos najĉešće kreće od 0,8 do 1,2 kg nektara. Ovaj podatak govori

da svaka izletnica ima dovoljno vremena da deponuje svoj nektar u ćelije saća, i da joj je

eventualno neophodna jedna primateljica. Zbog toga je neophodan veliki broj izletnica. Da bismo

obezbedili da u košnici u vreme paše bude dovoljno takvih pĉela, neophodno je, podsećamo, da u

majskoj voćnoj paši bude što više zatvorenog legla iz koga će se do 20, najkasnije do 25. maja, izleći

mlade pĉele. Ako nismo obezbedili ovakvo stanje stvari, moraćemo onda (u vreme medobranja) da iz

pomoćnih društava istresemo ram do dva rama pĉela

u košnice za koje procenimo, ili pregledom utvrdimo, da nemaju dovoljno izletnica kako bismo ojaĉali

njihov izletniĉki potencijal.


25

Karakteristike paše i ponašanje pĉelinjih društava

Rojevni nagon

Tokom trajanja paše moramo voditi raĉuna da matica

uvek ima na raspolaganju dovoljno prostora za polaganje jaja, jer u suprotnom vrlo lako moţe doći

do rojevnog nagona! Ako su svi plodišni ramovi popunjeni leglom i medom, moramo reagovati

oduzimanjem jednog do dva okvira sa medom i postavljanjem satnih osnova u sredinu legla sa obe

strane rama sa leglom. Na taj naĉin zaposlićemo

višak mladih pĉela da izvlaĉe ćelije. Ako kojim sluĉajem neko društvo uĊe u rojevni nagon teško

moţemo zaustaviti ovaj proces, ali moţemo da pokušamo da košnicu odnesemo na mesto slabijeg

društva, a da slabije društvo postavimo na njeno mesto, ĉime ćemo obezbediti da izletnice popune

slabo društvo a da zajednica iz rojevnog nagona

poruši matiĉnjake I „odustane“ od rojenja! Drugi

klasiĉan naĉin da rasturimo zajednicu jeste da formiramo nukleuse (nije potpuno iskljuĉeno i da se

oni neće rojiti). Kod LR košnice, rojevni nagon se moţe preduprediti delokacijom tela (spuštanjem

medišta na podnjaĉu). Nekada nije loše pustiti poneku pĉelinju zajednicu da se prirodno roji.

Naravno, ostaćemo bez meda, ali ćemo dobiti najbolju moguću maticu koju pĉele mogu proizvesti.

U pĉelarskoj literaturi opisano je još nekoliko naĉina intervenisanja kod rojevnog nagona ali o njima ovde

nećemo pisati. Blokada plodišta leglom

Za ovako duge i tihe paše karakteristiĉno je da se vrlo ĉesto (kod pĉelarenja DB košnicama) dogaĊa da

tokom medobranja po dva polunastavka budu puna meda, a da u plodištu osim 10 ramova sa leglom

ne bude nijedne ćelije ispunjene medom! (Ovu pojavu je lakše preduprediti u LR košnicama.) Šta

raditi u ovakvim situacijama? Najednostavnije je da izvadimo tri rama sa preteţno zatvorenim leglom i

maticom i od njih, jednog rama sa medom i praznog

rama sa izvuĉenim saćem formiramo nukleus. Košnici

u kojoj smo izvršili intervenciju dodajemo naizmeniĉno dve satne osnove i jedan prazan

izvuĉen ram, ako ga imamo. Ukoliko nemamo izvuĉen ram dodaćemo još jednu satnu osnovu.

Ovo moţemo uraditi i u onim košnicama u kojima smo utvrdili sliĉno stanje stvari. Takve zajednice

prihranjujemo manjim porcijama sirupa svako veĉe, bez obzira na spoljni dotok nektara. Naravno, u

košnicama mora ostati i jednodnevnog legla. Mlade

pĉele će brzo izvući satne osnove i poĉeti da lageruju u njih a u nedostatku matice otpoĉeće izgradnju

prinudnog matiĉnjaka. Pošto smo skinuli nastavak ili

dva sa zatvorenim medom (i tako ostvarili plan),

obraĊena pĉelinja društva će krajem jula ili poĉetkom avgusta dobiti nove matice bez genetski

opredeljenog rojevnog nagona i biće spremna za razvoj avgustovskog i septembarskog legla iz koga

će se izvesti zimske pĉele. Osim što smo dobili mlade matice, ovakvom tehnikom rada smo svako takvo

društvo dobro oĉistili od varoe! Naime, nakon 20-22

dana svaku takvu pĉelinju zajednicu tretiraćemo protiv varoe i uspeh će biti maksimalan. Još nešto je

bitno istaći, a to je da u pravo vreme vršimo jesenju prihranu i svakoj takvoj zajednici moţemo dodati i

plodišni ram sa medom, ako smo ih saĉuvali. Za sluĉaj da se dogodi da se neka matica ne vrati sa

oplodnje, uvek u rezervi imamo nukleus sa starom

maticom. Dakle, ako se opredelimo za ovakvu

tehniku rada, na pĉelinjaku svake godine moţemo na trećini društava zameniti matice bez kupovine i

posebnog gajenja, što velikom broju brdsko-planisnkih pĉelara predstavlja problem.

Iskorišćenje planinske livadske paše i prinosi

Ovaj tekst ne bi bio potpun kada ne bismo rekli koju reĉ o izdašnosti planinske livadske paše. O njenom

iskorišćenju saobrazno vremenskim prilikama kao i rezultatima medobranja. Ono što je sigurno, jeste da

su ovo vremena u kojima planinske divlje livade više ne mede punim intenzitetom. Razlog tome je veliki

manjak stoĉnog fonda (naroĉito ovaca), pa nema prirodnog Ċubrenja livada i pašnjaka. Pored toga,

meteorološki uslovi su se znaĉajno promenili, tako da ĉeste padavine i zahlaĊenja diktiraju prinos

nektara.Ipak, stalnom struĉnom edukacijom, usavršavanjem i konsultacijama sa starijim

iskusnijim pĉelarima, uz dobru tehniku rada i maksimalnu mobilnost na pĉelinjaku, još uvek se

mogu postići solidni rezultati koji se mogu iskazati

sledećom iskustvenom konstatacijom: Stacionarni

pĉelar u brdsko-planinskom podruĉju koji ostvari proseĉan prinos kvalitetnog planinskog livadskog

meda od 15 do 20 kilograma po košnici moţe se smatrati vrlo uspešnim. A to se moţe postići ako

svako od nas svoje ţelje i teţnje usaglasi sa biološkim zakonitostima pĉelinje zajednice kao i

prirodnim agrometeorološkim zakonitostima podruĉja na kome pĉelari.

********************************************************************************** Autor je stacionarni i seleći pčelar iz Nove Varoši sa planine Zlatara. Pčelari od 1987. godine na obroncima planine Zlatar sa više od 100 proizvodnih društava u DB košnicama (10 i 12 ramova). Oficijelni je predavač

SPOS-a. Osim u Srbiji, održao je brojna predavanja i pčelarima u Crnoj Gori, BiH, Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Makedoniji. Autor je nekoliko desetina članaka objavljenih u vodećim pčelarskim časopisima u regionu.

Pčelarstvo u njegovoj porodici ima veoma dugu tradiciju, a pradeda Đoko koji je živeo 114 godina pčelario je

sa više od 100 vrškara.Kontakt: 033/63-160; 064/17-80-050; e-mail: [email protected]; Site:

zlatarpcela.org.rs ************************************************************************************


26

Autor teksta: Ibrahim Huskanović UP „Bagremovac“Graĉanica

ĈITANJE SA LETA KOŠNICE

(ZIMA I RANI PROLJETNI PERIOD)

rvi i osnovni zadatak svakog pĉelara na pĉelinjaku je da pogleda ima li kakvih znakova ispred košnica i šta nam kaţe „leto“. Izlazni i ulazni otvor na košnici je ono mjesto na kome se stanje pĉelinje

zajednice moţe „proĉitati“. Posmatranjem pĉela na letu pĉelar stiĉe prvi utisak o stanju pĉelinje zajednice. Time se izbjegava bespotrebno otvaranje košnice ako smo posmatranjem leta zakljuĉili da

je sve uredu, ili ju treba odmah otvoriti, ako nam ponašanje pĉela kaţe da nešto nije uredu. Svima nam je poznato da košnicu treba što manje otvarati, jer smetamo pĉelama u njihovom radu. To je razlog više zbog

kojeg ponašanju pĉela na letu i njegovom izgledu treba pokloniti punu paţnju:

1) Ako u zimskom periodu u fazi mirovanja pĉela, prislonimo uho uza zid košnice, ili na neki drugi

naĉin ĉujemo brujanje, odmah treba pogledati otvor leta. Ako otkrijemo da je leto zaĉepljeno

uginulim pĉelama, treba ga neĉim oĉistiti i oĉistiti pĉele sa leta i brujanje će prestati. Ako

se brujanje i poslije toga nastavi, znaĉi da je

pĉelinja zajednica ostala bez matice. 2) Ako pĉele izbacuju mrtve pĉele kroz leto, u

manjoj mjeri to je normalno poslije zimovanja, ali ako je to u većem obimu, onda to ukazuje na

nedostatak hrane i biološku smrt. Kod manjka hrane mrtve pĉele su sa raširenim zadnjim

nogama. Ako su noge i krila skupljeni, a rilica ispruţena, onda je to glad. Sa izduţenim

trbuhom i jezikom, umrle su od gladi. Ako je bolest, odnosno biološka smrt onda su noge

skupljene, takoĊer su skupljena krilca i rilica. Ako su noge i krila raširene, a rilica skupljena,

smrt je nastupila zbog hladnoće. 3) Ako u rano proljeće vidimo pĉele da se jedva

vuku na poletaljci, padaju ispred poletaljke to je

znak da će uskoro umrijeti. Ako ih bolje

pogledamo vidjećemo da su im trbusi mali i savijeni. To je pouzdan znak da pĉele u košnici

gladuju, te ih treba prihraniti. 4) Jedan od najvaţnijih uslova za dobro zimovanje

pĉela je pravovremeni proĉisni izlet. MeĊu pĉelarima praktiĉarima vlada mišljenje da je

najbolje ako pĉele imaju proĉisni izlet pribliţno svakih 40 dana. Svaki povoljan sunĉan dan,

kada temperatura dopušta (od 8-12 0C ili više), pĉele će iskoristiti za proĉisni izlet. Što je

temperatura viša, to je proĉisni izlet uspješniji. Izlijetanje pĉela na proĉisni izlet zavisi i od

poloţaja pĉelinjaka. Za proĉisni izlet i proljetni razvoj najbolje je da košnice budu izloţene

suncu od jutarnjih pa do kasnih popodnevnih sati. Za vrijeme proĉisnog izleta pĉelar treba

obavezno da je prisutan na pĉelinjaku. Pri posmatranju proĉisnog izleta pĉelar moţe

zapaziti sljedeće: - Da iz neke košnice izlaze pĉele koje ne mogu

da lete, već padaju oko košnice. Moţe se pretpostaviti da su u pitanju pĉelinje bolesti,

nozemoza ili akaroza.

- Pojava pĉela „pješaka“ ispred košnice, na pravcu letenja na oko 30 metara od košnice,

znak je bolesti nozemoze. Pĉele se kreću po zemlji, i sa uzdignutim, raširenim krilima

lepezaju. Kad ih uzmemo u ruku i bacimo uvis, one ponovo padaju na zemlju, izgubile

su moć letenja. Na kraju dana, predveĉe, skupljaju se u gomilice. Sve su ovo znakovi

nozemoze. Treba obavezno uzorke tih pĉela odnijeti na analizu.

- Mrke mrlje na krovu košnice, ili okolo košnice, to je dobar znak ĉišćenja pĉela.

Sigurni smo da je sa pĉelinjom zajednicom sve uredu.

- Pĉele ostavljaju izmet na poletaljci i prednjoj

strani košnice, znak je proliva. Znaci proliva i

nozemoze su sliĉni. Treba labaratorijski ispitati i utvrditi šta je u pitanju.

- Iz košnice izlijeĉu pĉele pojedinaĉno, spuštaju se na snijeg ili na nešto drugo, ĉiste

se i potom ukoĉe. Ovo je znak da su pĉele iz te košnice na bilo koji naĉin uznemirivane.

Ovo nije nikakva bolest, već je posljedica pojaĉanog uzimanja hrane zbog

uznemiravanja. To je znak poĉetka proliva kod pĉela (dizenterija). Uznemiravanje pĉela

moţe prouzrokovati i rastvaranje zimskog klubeta a time i uginuće. Zbog toga u

vrijeme zimovanja mora biti siguran, potpuni mir na pĉelinjaku.

- Pĉele se ponašaju mirno, pa ĉak i lepezaju na poletaljci, znak je da imaju maticu.

P


27

- Pĉele uznemireno jure po poletaljci i

neorjentisano lete okolo, znak je da nemaju maticu.

Za vrijeme proĉisnog izleta pĉele se prazne i ĉiste

svoja crijeva, te se vraćaju, a bolesne ostaju napolju

i ne vraćaju se u košnicu, pa tako nastaje ĉišćenje pĉelinje zajednice od bolesnih pĉela.

5) Ako pĉele iz košnice izbacuju bijele mrvice kristala i valjkaste dijelove polena, to je znak

širenja legla. Pĉele su zauzele veće površine saća i ĉiste iskristalisani šećer ili ušećereni med

iz otklopljenih ćelija. Na taj naĉin one uklanjaju

polen koji im smeta u proširenju legla. To je polen koji je uglavnom bio van klubeta, te je

pobuĊavio, pa je postao neupotrebljiv. Kristali šećera ili ušećerenog meda nas opominju da

prilikom uzimljavanja pĉelinje zajednice nismo pĉelama pribliţili hranu, to jest hrana je ostala

daleko od klubeta ili da smo prihranjivanje vršili

kasno, tako da pĉele nisu imale dovoljno

vremena da prerade uzeti šećerni sirup. 6) Ako kod nekih košnica u proljeće primjetimo na

letu vlagu-rosu, ili male barice i to izmeĊu 9 i 10 sati prije podne, to je dobar znak. To je tzv.

znojenje košnice. Znaĉi leglo se u košnici lijepo razvija. Sa pĉelinjom zajednicom je sve u redu,

moţe se reći da je tu jako dobra i plodna matica. Tu je potrošnja hrane pojaĉana, pa prvom

prilikom treba provjeriti koliĉinu hrane u košnici. 7) Ako ispred košnice uoĉimo izmrvljene pĉele znak

je da je u košnicu ulazila rovĉica. Rovĉica je sliĉna mišu, hrani se insektima, zimi je redovan

posjetilac pĉelinjih zajednica. Ako nekim

prutićem izvuĉemo dio otpadaka sa podnjaĉe i naĊemo izmrvljene pĉele i bijele i crne kuglice

izmeta, posve smo sigurni da je rovĉica bila u

košnici. Ona jede pĉele u zimskom klubetu i saće

sa leglom, dok saće sa medom ne jede. Za kratko vrijeme pojede sve pĉele.

8) Vidimo li na letu košnice i trunje i izmrvljeni vosak to moţe ukazivati na sljedeće pojave:

a) Ako prutićem izvuĉemo sadrţaj sa podnjaĉe i vidimo izmrvljeni vosak, parĉad saća, mrk izmet

sigurni smo o prisustvu miša u košnici. Miš

prolazi kroz otvor od 10 mm, dok kroz otvor od 7 mm ne moţe. On jede saće, med, polen i

pĉele. b) To je dokaz u toj pĉelinjoj zajednici bilo grabeţi,

ili je pĉelinja zajednica ostala bez hrane pa nastaje griţa saća. Kod grabeţi je medom

zaprljano leto. Krupne mrvice voska su znak

miša a sitne znak grabeţi i gladi.

9) Ako na poletaljci primjetimo mlade pĉele koje ne mogu da lete jer su im krila ne razvijena i

osakaćena znaĉi da su izašle iz prehlaĊenog legla. Ova pojava moţe biti i znak varoe u

pĉelinjoj zajednici.

Pojava uginulih larvi na letu moţe biti posljedica naglog zahlaĊenja u vrijeme razvijenog legla. U

sluĉaju niskih temperatura pĉele napuštaju leglo na donjim dijelovima saća, jer nema ih dovoljno da griju

cijelu površinu legla. Izbacivanje larvi dešava se i u nedostatku vode u pĉelinjoj zajednici.

Autor teksta:Emir Hifziefendić UP „Bagremovac“ Graĉanica

ROJENJE U SEPTEMBRU

rajem septembra naša ekipa je bila u posjeti iskusnom pĉelaru iz Grapske Senadu.

Ovaj pĉelar je jedan od najvećih proizvoĊaĉa matiĉne mlijeĉi na ovim prostorima sa proizvodnjom od preko 13 kg ovog dragocjenog pĉelinjeg proizvoda u sezoni. Na njegov pĉelinjak je prilikom naše

posjete iznenada doletio roj koji se za nepunu minutu uhvatio za granu jednog drveta na njegovom pĉelinjaku.U ovo doba godine rojenje pĉela je veoma rijetko i pĉele napuštaju košnicu samo u izuzetno lošim

uslovima u košnici ( velika zaraţenost varoom ili nedostatak hrane ili matice i sl. ). Nakon hvatanja roja za granu stresli smo ga u jednu veću bijelu posudu te brzo pronašli maticu i zatvorili je u kavez.

Kavez sa maticom smo stavili u jedan kraj posude a u drugi kraj posude stavili smo malo šećernog tijesta.Pĉele su gotovo potpuno napustile kavez sa maticom te se grupisale na drugom kraju posude u kojem se nalazilo

šećerno tijesto.Poznato je da pĉele prilikom rojenja sa sobom nose i veću koliĉinu hrane koja im je dovoljna za nekoliko dana. Ovako brzo grupisanje pĉela na granu a kasnije i na šećerno tijesto govori nam o velikoj

izgladnjelosti i iscrpljenosti pĉela što je vjerovatno i natjeralo pĉele da napuste svoju košnicu u ovo doba godine. Matice iz ovih rojeva ne treba drţati na svom pĉelinjaku jer one sigurno ne nose dobar genetski

materijal za naš pĉelinjak a ni za susjedne pĉelinjake (prizvodnja trutova iz jaja ovakvih matica),dok se pĉele iz

ovakvog roja mogu pripojiti uz neko slabije pĉelinje društvo uz obavezan tretman protiv varoe.

K


28

Poĉetak hvatanja roja

Foto: Emir H.

Za nepunu minutu gotovo sve pĉele roja su već bile

grupisane na grani Foto: Emir H.

Dio pĉelinjaka Senada Ćehića u Grapskoj

Foto: Emir H.

Predavanje 27.09.2011 god. u Srebreniku

Foto: Emir H.


29

Autor teksta: Suljić Samir Bjelave bb, općina Srebrenik Mob: 061-721-378 Email: [email protected]

TREĆI SAJAM PĈELARSTVA I PĈELARSKE OPREME SREBRENIK 2011

Srebreniku na gradskom šetalištu je dana 27.09.2011.godine, u organizaciji Udruţenja

graĊana pĉelara “ROJ” Srebrenik, odrţan treći po redu Sajam pĉelarstva i pĉelarske

opreme, na kojem je svoje proizvode i pĉelarsku opremu izloţilo i predstavilo 40 pĉelara. Tradicionalni

treći po redu sajam pĉelarstva privukao je paţnju

kako domaćih, tako i inozemnih profesionalnih

proizvoĊaĉa pĉelarske opreme, meda i ostalih

pĉelinjih proizvoda.

- Uĉesnike i posjetioce manifestacije ovogodišnjeg sajma pĉelarstva pozdravio je predsjednik UG

pĉelara „Roj „ Srebrenik Ramo Smajlović, a isti je sveĉano otvorio naĉelnik općine Srebrenik Mehmed

Bajrektarević.

- U svom obraćanju uĉesnicima i posjetiocima

tradicionalnog trećeg po redu Sajma pĉelarstva i

pĉelarske opreme “Srebrenik 2011”, naĉelnik općine

Srebrenik Mehmed Bajrektarević je izmeĊu ostalog istakao da resorna kantonalna i federalna

ministarstva trebaju još znaĉajnije stimulisati

uzgajivaĉe pĉela i proizvoĊaĉe meda i drugih pĉelinjih proizvoda, te time dati veći doprinos

unapreĊenju domaće proizvodnje u oblasti pĉelarstva.

- Organizatori menifestacije su, na osnovu ocjene struĉnog ţirija, uruĉili nagrade za najureĊeniji štand

sa izloţenim pĉelarskim proizvodima, zatim za najbolji djeĉiji literarni rad u školama na temu

pĉelarstva, za najbolji med, a nagraĊeni su i najstariji i najmlaĊi izlagaĉi.

- U sklopu sajamske manifestacije u prostorijama

“Doma kulture” u Srebreniku, odrţan je seminar za pĉelare, na kojem su predavanje odrţali prof. Tarik

Bajrović sa veterinarskog fakulteta Sarajevo, na temu “Borba protiv varoe”, i Sadik Ĉamdţić iz

Kladnja na temu “Svi naĉini spreĉavanja rojevnog

nagona kod društava koja su pripremljena za glavnu

pašu” .

U

mailto:[email protected]


30

Autor teksta: Izet Jusufović Presjednik UP “Lukavac” Lukavac

SKUPŠTINA UDRUŢENJA PĈELARA

,,LUKAVAC,, LUKAVAC

ruţenje pĉelara u Lukavcu nakon vanredne skupštine udruţenja i predavanja na temu

Higijena u pĉelarstvu i Ameriĉka truleţ legla proteklo je u izvrsnoj atmosferi. Pĉelari iz

nekoliko udruţenja sa ove regije razmjenili su mnoge

informacije i novitete a ugovorena je i sardnja na

nekim zajedniĉkim projektima. Predstavljen je i pĉelarski list u kojem je najavljena saradnja velikog

broja udruţenja iz regije ali i iz susjednih zemalja. Braća Nurkić, kao poznati proizvoĊaĉi i preraĊivaĉi

voska predstavili su svoj rad i svoje proizvode i podijelili uzorke kao dokaz kvalitete. G. Izet

Jusufović, novi predsjednik je istakao da pĉelarstvo u

ovoj regiji mora dobiti bolju paţnju vladajućih struktura i bolju organizaciju pĉelarskih udruţenja.

Samo ujedinjeni moţemo predstavljati pĉelartsvo u najboljem svjetlu i podići glas za spašavanje pĉela i

pĉelarstva.

D


31

Autor teksta: Ţivĉić Hajrudin Predsjednik UP Vrijesak Ţivinice

PĈELARSKO DRUŢENJE 19.11.2011

GODINE! subotu 19.11.2011 godine u hotelu Zlaća u

općini Banovići u poznatom izletištu ljubitelja prirode, mira i ĉistog vazduha

odrţano je sveĉano okupljanje pĉelara iz Ţivinica. Da ne bi sve bilo kako treba pobrinulo je se

vrijeme koje je taj dan bilo baš dosta maglovito i zbog toga neka udruţenja koju su bila pozvana i

potvrdila dolazak nisu se odazvala sastanku. Poslije usputne kafice pristupilo se i sastanku izmeĊu

prisutnih predstavnika pĉelarskih udruţenja iz susjednih općina:Srebrenika, Lukavca, Graĉanice,

Kalesije, Olova i nas domaćina iz Ţivinica. Nastavak druţenja je zapoĉeo izlaganjem predavaĉa

gosp. Ţeljka Mikulića iz Gruda. Predavaĉ je dosta dobro odradio temu koja mu je traţena sa naše

strane sa tim naravno da se nismo mogli mi kao pĉelari sloţiti oko nekih stvari kao što je ta da stari

vosak ne izbacujemo već da ga novim voskom pokušamo poboljšati. Istina je da ćemo time smanjiti

udio parafina u istom ali zasigurno će ostati razni otrovi kao što su amitraz ako su prethodno

upotrebljavani u takvom vosku. Razgovaralo se i na temu sterilizacije voska što su

mnogi pĉelari isticali kao preventivu u borbi protiv protiv ameriĉke kuge pĉelinjeg legla a koja bi se

morala OBAVEZNO odraditi u postrojenjima za preradu voska tj kod preraĊivaĉa satnih osnova u što

njih 99% prisutnih sumnja da se obavlja. Koliko smo shvatili najveći razlog zašto to preraĊivaĉi

ne obavljaju je što to poskupljuje samu izradu satnih osnova pa mnogi preskaĉu taj bitan element za

zdravlje pĉela i time veoma, veoma ugroţavaju sve

pĉelinjake tj pĉele koji se snabdijevaju iz njihovih izvora.

Na slikama se vidi dio atmosfere sa sveĉanog okupljanja u Zlaći, ako ništa drugo barem smo se

lijepo druţili. Pored gostiju sa drugih općina koji su se odazvali

pozivu na ĉemu im se ovom prilikom zahvaljujem kao i njihovom uĉešću u radu, pozivu se odazvao i

naĉelnik općine Ţivinice, gosp. Hasan Muratović, predstavnik veterinarske stanice i naš neposredni

saradnik na terenu veterinar gosp. Asmir. Sveĉanost su propratili takoĊe i predstavnici televizije Ţivinice

kao i lokalni novinar gosp. Šefik Gadţo na ĉemu im se zahvaljujemo naroĉito što su uzeli uĉešća u našoj

sveĉanosti i ujedno popularizaciji pĉelarstva. Predavanje gosp. Ţeljka Mikulića je dosta dobro

propraćeno i pĉelari su sa interesovanjem slušali izlaganje kako poboljšati higijenu košnice, saĉuvati

svoj vosak i tako omogućiti pĉelam bolje uslove i da se mogu boriti lakše protiv pĉelinjih bolesti. Drago mi

je da sam na sastanku vidio kod dosta pĉelara entuzijazam u smislu da se pĉele vrate prirodi koliko

se više moţe, da se pĉelama vrati njihov "vosak" a ne parafin, amitraz i sl. i uglavnom su se svi sloţili da

su najveći neprijatelji pĉela "ĈOVJEK" pa tek onda sve ostalo.

Poslije predavanja gosp. Ţeljka Mikulića skupu se obratio i naĉelnik općine Ţivinice gosp. Hasan

Muratović koji je na opšte iznenaĊenje svih pokazao zavidno znanje vezano za pĉele i pĉelarstvo i

prepoznao teškoće sa kojima se pĉelari susreću kao i

strašne posljedice koje bi mogle nastati ukoliko se

nastavi pomor pĉela iz razno raznih razloga od kojih je pored prskanja voća i otrova kojim se tom prilikom

U


32

zagaĊuju plodovi koje svi mi jedemo i velika

opasnost za oprašivaĉe toga voća tj plodova, našu pĉelu koja nikada nije bila više ugorţena.

Oni koji ne shvataju važnost pčela u opštem

našem opstanku trebaju znati da pčela kao

oprašivač oprašuje pa čak i preko 80% voća, povrća i ostalih biljnih vrsta.

Na internetu se može pronaći video pod nazivom: "Kad pčele utihnu"! Onaj ko nije to

pogledao onda i nema nikakve predstave čemu ovaj naš svijet ide i to munjevitom brzinom.

Bilo bi dobro da svako pogleda taj film, pa da se

zapita šta to radimo, kome se mi borimo da ostavimo nešto iza nas kada će to biti propast i gotovo

nemoguće mjesto za ţivot. Vrlo mali broj biljaka, ţitarica i ostalog moţe samostalno da opstane tj da

produţi opstanak bez oprašivaĉa pĉela, zamislite tada naš izbor hrane koji bi se mjerio sa nekoliko

desetina biljnih vrsta?

U filmu gore navedenom koji sam Vam preporuĉio

takoĊe se govori o jednoj "manjoj" Kineskoj provinciji koja je velika samo kao nekoliko Bosni i

Hercegovina gdje su nesavjesni voćari potrovali pesticidima pĉele i druge insekte prije nešto više od

30 godina i sada kao majmuni skaĉu oni po granama i oprašuju voćke.

Drugog naĉina da to voće rodi i nema, jer su pored pĉela iskorijenili i sve leptire i ostale korisne insekte!

Naĉelnik općine gosp. Hasan Muratović je kako sam gore napomenuo pokazao zavidno poznavanje

vaţnosti pĉela jer pored toga kako sam reĉe i njegov otac je drţao iste, te u vezi s time se otvoreno

ponudio da pomogne udruţenju oko prevencije bolesti tj. nabavke "autoklava" za dezinfekciju voska

jer je utvrĊeno da se voskom prenosi najviše ameriĉka kuga pĉelinjeg legla.

Pored toga je obećao pomoći u svemu što je u njegovoj moći kako bi se odrţale pĉele i pĉelarstvo

zaţivilo i zauzelo mjesto u poljoprivrednoj proizvodnji

koje mu i pripada. Njegov govor je propraćen sa izuzetnom paţnjom i

mnoge pĉelare je ostavio bez rijeĉi i ispraćen je

gromkim aplauzom. Ko je bio zna o ĉemu govorim,

ko nije neka misli šta hoće. Dio atmosfere sa skupa sam pokušao doĉarati ovim

slikama ali sve u svemu ko nije došao mnogo je propustio. Pĉelari inaĉe treba da se druţe što više a

posebno radi razmjene informacija. Pĉela je vrlo zanimljiv insekt kojeg mi ljudi ne moţemo nikada do

kraja shvatiti bez obzira šta im radili. Smatram da će

prije izumrijeti nego da se promijene i potĉine 100% pĉelaru.

Opšti zakljuĉak je da rad našeg Kantonalnog saveza

nije nikako zadovoljavajući i nije sluĉajno da je ministar gosp. Lijanović na sastanku koji smo odrţali

u oktobru 2011 godine u zgradi Privredne komore Tuzla nas prozivao (kantonalni savez pĉelara Tuzla)

kao jedan od negativnih primjera vezanih za poticaj i

nije sluĉajno što je isplata poticaja za 2011 godnu dovedena u pitanje!

Na sastanku se raspravljalo o tekućim problemima u radu udruţenje te se povela i polemika oko rada

rukovodstva u Savezu pĉelara TK. Izraţeno je opšte nezadovoljstvo radom istog te iznijeti zakljuĉci da

rukovodstvo saveza pĉelara Tuzla ne obavlja svoj posao u skladu sa statutom i opštim aktima saveza,

opšti utisak je da je savez privatizovan od strane pojedinaca koji pod okriljem saveza pĉelara TK

legalno prodaju graĊanima med i lijekove za pĉele i pri tome svoje interese isturaju na prvo mjesto.

Smatramo kao ĉlanice saveza pĉelara TK da

zajedniĉki interes mora biti ispred liĉnih što u ovom sluĉaju nije tako te smo prinuĊeni na neke

nepopularne poteze a jedan od njih će biti i smjena trenutnog rukovodstva.


33

Autor teksta: Antun Karlović Republika Hrvatska

KRISTALIZACIJA MEDA

Med nije kvarljiva namirnica i ne kvari se kao

neke druge koje kupujemo svakodnevno, to znamo svi. U svijetu se rade brojna istraţivanja

prehrandbenih artikala pa tako i ovog, gotovo nekvarljivog proizvoda, meda.

anas već svi znaju kako je proces kod meda

u kojem on poprima poluĉvrsto ili ĉvrsto stanje prirodan i normalan koji svi zovemo

kristalizacija. Kristalizacija meda javlja se jer je med prezasićena otopina koja u sastavu sadrţi

preko 70% prirodnih šećera i nešto manje od 20% vode. Zna se da omjer prirodnih šećera uvelike ovisi

o brzini kristalizacije u idealnim uvjetima. Nije svejedno da li odreĊena vrsta meda ima više

prirodnog glukoznog ili fruktoznog šećera. Sama brzina kristalizacije mednih vrsti raste kada raste i

sadrţaj glukoze (Phillips, 1929., Bogdanov, 1993.).

Dakle moţe se reći kada glukozni šećeri poĉinju prevladavati unutar meda uz smanjenje samog

udjela vlage u medu taj se proces i dodatno ubrzava. Kako je med hidroskopan na sebe moţe uvlaĉiti

dodatnu vlagu iz zraka pa kod skledištenja treba biti oprezan i po tom pitanju. No unutar ovog teksta

pisat ćemo o neĉem drugom, kristalizaciji meda, pojavi potpuno normalnoj i prirodnoj u kojoj med

prelazu u polukruto ili kruto stanje. Med takoĊer ukoliko ostaje unutar saća u košnicama kristalizira

nešto sporije nego onaj kojeg izvadimo vrcanjem ili na bilo koji drugi naĉin. Osim toga razvojem

pĉelarstva otkriveni su i neki postupci koji ubrzavaju ali i oni koji usporavaju kristalizaciju ĉak i oni koji je

sprjeĉavaju. Proces kristalizacije meda obiĉno zapoĉinje u roku od tjedan ili mjesec dana od

vaĊenja, u vrlo rijetkim sluĉajevima ĉak i isti dan nakon njegova vaĊenja. Pravilno skladištenje

vrcanog ili na neki drugi danas dostupan naĉin

vaĊenog meda jedan je od preduvijeta da se

postupak izbjegne ili produţi. Ţelimo li med saĉuvati na dulje vrijeme skladištimo ga u veće ili manje inox

posude, koje imaju mogućnost hermetiĉkog

zatvaranja.Iako se ĉesto pogrešno smatra da niske temperature potiĉu kristalizaciju to nije tako. Tako

biljeţimo da stalne temperature skladištenja ispod 10°C produţuju, pa moţemo reći i da su idealne za

sprijeĉavanje kristalizacije meda. Umjerenije temperature koje se kreću od 10-21°C u pravilu

potiĉu kristalizaciju meda, dok tople prostorije u kojima se med skladišti od 21-27°C produţuju proces

kristaliziranja, ali donekle degradiraju med i njegova svojstva. Kako temperatura prostorije raste iznad

27°C kristalizacija se sprijeĉava ali se javlja kontra uĉinak od onog koji ţelimo medu. Naime skladištenja

na temperaturama iznad 27°C ovisno o poveĉanju postotka temperature potiĉe se kvarenje meda uz

pojavu fermentacije.Ako ste sada ove podatke proĉitali kao kupac i brzo vam je pogled u panici

skrenuo prema termostatu vaše prostorije znajte da panike za vas nema. Ti se do sada navedeni podaci

odnose na skladištenje kod proizvoĊaĉa, kod meda

koji je već "obraĊen za vas i upakiran" pa kao takav spreman za prodaju se podaci ipak pomalo razlikuju.

Takav bi se med u teglicama za prodaju ili kod vas u vašem domu trebao ĉuvati na temperaturama od 18

- 24°C ( + - stupanj ili dva )Jedna je tako studija pokazala kako med moţe biti saĉuvan u "tekućem"

stanju bez ikakva kemijanja i pregrijavanja kojima su sklone zbog lakšeg procesa punjenja velike punione.

Med se prvo uskladišti na pet tjedana na stalnoj temperaturi od 0°C. Nakon toga se temperatura

skladištenja tog meda diţe na 14°C. Kod svjetskih ali i naših se proizvoĊaĉa meda, pĉelara, ĉesto mogu

vidjeti kojekakve ponekad i neprimjerene ambalaţe za med. To naravno ne mora nuţno biti loša

ambalaţa po sastavu za prehrandbene artikle, meĊutim za med primjerice skladištenje u "obiĉnoj"

limenoj baĉvi "opremljenoj i prilagoĊenoj" pa i onoj proizvedenoj za ĉuvanje meda nije uvjek dobro. Isto

je i sa nekom PVC prehramdbenim baĉvama, one

koje imaju niţu gustoću u svom sastavu mogu

postupno propustiti dio vlage iz meda ĉime će se sam

D


34

proces kristalizacije donekle ubrzati.( Journal of Food

Science 56[4]:1034 ) Tendencija kristalizecije kod razliĉitih svjetskih

vrsti meda

( Adapted from White, J.W., Riethof, M.L., Subers,

M.H., & Kushnir, I. 1962.Composition of American Honeys. Tech. Bulletin 1261. U.S. Dept. of Agric.´)

Iako je većina vrsti meda nakon vaĊenja podloţna prirodnoj kristalizaciji, postoje vrste koje kristaliziraju

brţe i one koje su manje podloţne tom prirodnom

procesu.

Gledajući oĉima kupaca, med koji je u fazi "polukristalizacije" kada kristalizacija nije do

kraja dovršena takav med je neprihvatljiv za prodaju. Jedan od razloga prema struĉnjacima

koji su obraĊivali to podruĉje je da je takav med pogodan za poĉetak fermentacije što je

kod kupaca isto kao da su kupili pokvaren proizvod. Takav proizvod osim ako niste baš to i

traţili treba vratiti i traţiti ispravan zamjenski. Vrlo ĉesto se postavlja pitanje moţe li se sam

postupak kristalizacije usporiti drugim utjecajima poput grijanja i kako on utjeĉe na kvalitet meda.

Naravno, da se moţe. Kod velikih strojnih punjenja

primjerice ponekad bi nemoguće bilo puniti med ukoliko se njegova temperatura ne digne na odreĊen

stupanj. MeĊutim ukoliko se kod takvih punjenja

meda koje velike punione zbog isplativosti ne mogu

izbjeći moţe doći do poremećaja u strukturi meda. Tako se zna da se punjenja u takvim punionicama

obavljaju na temperaturama od 40 - 75°C. Ĉim je temperatura veća struktura meda se prije i u većoj

mjeri "razbija" pa se kristaizacija ovisno o stupnju zagrijavanja kod punjenja meda usporava ili u

potpunosti poništava. Tako na primjer moţete

ponekad pronaći med medljike kojem je prirodno svojstvo brza kristaizacija na policama trgovima u

gotovo potpuno tekućem stanju poput upravo izvrcanog meda bagrema. Takav med kada bi

podvrgli detaljnoj analizi morao bi biti uklonjen sa polica zbog neispravnosti ako niĉeg drugog onda

povišenog HMF-a. Velika vrijednost HMF-a koja je

analizom utvrĊena u medu kojeg je jedna splitska

firma plasirala na trţište, nakon nadzora je isti morala povući s trţišta. Naţalost iz nekog nama

nepoznatog razloga detaljnije analize nisu raĊene iako je postojala sumnja da se unutar staklenke ne

nalazi ništa drugo do malo meda umješanog u rastopljen i prokuhan šećer. Iako je proces

kristalizacije kod nekih vrsti i/ili ljudi nekad "nepoţeljna pojava", ponekad se proces kristalizacije

provodi namjerno kako bi se udovoljilo sve zahtjevnijim kupcima ovog vrijednog i prije svega

zdravog i prirodnog proizvoda. Tada med dobiva kruće stanje koje je za razliku od prirodne

kristalizacije fina glatka masa poput maslaca što ga kao takvog ĉini pogodnijim za mazanje bez

nepoţeljnog cijeĊenja pa takav med zato i zovemo krem med ili tuĉeni med. Namjerna kristalizacija koja

ostaje trajna kao takva izaziva se laganim kontroliranim miješanjem (akarlovic).

Autor teksta: Hasan Šabić UP „Bagremovac“ Graĉanica

APITERAPIJA

a se podsjetimo... Na ovu temu smo u našem listu već pisali, ali zbog njezine širine i mnogostrukosti

primjene pĉelinjih proizvoda u ljekovite svrhe teško je sve reći. Ovaj put pišemo o primjeni meda i propolisa za lijeĉenje rana od posjekotina i proboda.

1. Rane od posjekotina su one koje se nanose oštrim predmetom (noţ,brijaĉ,staklo...). Karakterišu ih glatki rubovi i puno krvare. Za njihovo lijeĉenje i brzo saniranje koristi se med i propolis. Zbog

njihovog protivmikrobnog, protivupalnog, regenerativnog i anestetiĉkog svojstva efekat korištenja meda i propolisa je brz i uĉinkovit.

I -Rana od posjekotina se prekrije gazom premazanom pĉelinjim medom. Odmah se zaustavlja krvarenje i spreĉava svaka infekcija. Već sljedećeg dana rana bude epitelizirana, obje isjeĉene površine su slijepljene i

najĉešće nije potrebno mijenjati zavoj. II -Tampon natopljen sa 30%-im alkoholnim rastvorom propolisa stavlja se na ranu 3-4 minute, odmah se

zaustavlja krvarenje i bol, te se spreĉava inficiranje rane. Zbog brzog isparenja alkohola rana se brzo suši i formira se zaštitna korica, sljepljuju se oba kraja isjeĉene površine i do sljedećeg dana poĉinje epitelizacija

rane. Kod dubljih posjekotina zavoj se drţi do 2 dana. 2. Sliĉno se tretiraju i saniraju i rane od proboda tj. one nanesene oštrim predmetom ( ekser, noţ, kamen...)

D


35


36

MALI OGLASI

PAŠEZAD ZUKIĆ – proizvodnja vrcaljki sa 4 i 6 okvira, pĉelarskih

vaga, nosaĉa košnica, kliješta za vaĊenje okvira i proizvodnja po narudţbi ruĉnih silikonskih presa za izradu satnih osnova

svih dimenzija sa vodenim hlaĊenjem - tinja telef. 070-214-619 i mob. 062-185-681

SADIK ĈAMDŢIĆ - Prodajem u drugoj polovini aprila rojeve sa julskim maticama na

10 okvira. Tel: 035/621-302

OMEROVIĆ SALKO – proizvodnja drvenog programa iz oblasti pĉelarstva – BIKODŢE,

mob. 061-638-087

SAID NURIKIĆ – prodaja i prerada voska – GRAĈANICA, mob. 061-714-878

ESAD VIKALO – prodaja rojeva na okvirima – SLADNA VIKALI,

telef. 035-654-224 i mob. 061-687-835 FARUK MURATOVIĆ – proizvodnja i prodaja matiĉne mlijeĉi – 10g mat. ml.

+ 0,5 kg meda = 40,00 KM , GRAĈANICA, 035-704-268; mob. 062-284-207

IBRAHIM HUSKANOVIĆ - Prodajem rojeve na 5 ramova i starke na 1 ili 2 L-R nastavka.

Cijena po dogovoru. GRAĈANICA tel.: 062 001 051 MUHAREM TREPANIĆ - Prodajem sadnice medonosnog bilja (Evodija)

i vještaĉke rojeve na 5 i 10 L-Rramova sa selekcionisanim maticama GRAĈANICA tel.:061 679 868

Documents

Pcelarski list 3