Autorski članci Prof. dr sc. Zoran Stanimirović Dr sc. Jevrosima Stevanović Mr sc. Dragan Ćirković 2 Mogući uzroci kolapsa pčelinjih zajednica (CCD) I deo Dr Stefan Bogdanov 8 Kvalitet voska Prof. dr Bendžamin Oldrojd14 Šta ubija američke pčele? Prof. dr Ričard Fel20 Ocenite svoje maticeReportaža25 JankoPislak(Slovenija)Medonosno bilje28 Glavoč30 ČešljugaPčelarstvo u svetu32 KinaNaučna istraživanja38 Toplepčeleizhladnihćelija40 Neobičnatoplotnaodbrana pčelaodstršljenova42 Genvitelogeninkoordinira socijalniživotpčelaDešavanja44 APIMONDIA2009Zanimljivosti46 UIzraelupronađenekošnice stare3000godina46 600društavanajednomstabluIz starih knjiga47 LorencLangstrot KošnicaimedonosnapčelaUradi sam50 SkupljačcvetnogprahaIn memoriam52 EvaKrejn

S A D R Ž A J

Broj 1, godina Ioktobar 2008.

AdresaredakcijePČELARSKI ŽURNALIgnjataJoba57/711050Beograd,SrbijaTel:011/3930958,064/2424455pcelarskizurnal@yahoo.comwww.umeljic.com

IzdavačIzdavačka agencija UmeljićUlicaČedeDulejanovića3334203Kragujevac

GlavniiodgovorniurednikIvan Umeljić

StručnisaradnikProf. dr Zoran Stanimirović

UrednikfotografijeVeroljub Umeljić

PrevodiociIvan UmeljićAleksandar Milanković

LektorkaBojana Kovačević

DizajnipripremaDenis Vikić

ŠtampaKolor Pres, Lapovo

Nijedandeoovepublikacije(tekstilifotografije)nijedozvoljenoreprodukovatibezprethodnepismenesaglasnostiglavnogurednika.

Copyright©2008–Pčelarskižurnal

CIP-КаталогизацијаупубликацијиНароднабиблиотекаСрбије,Београд638.1PČELARSKI žurnal:ilustrovaničasopiszapčelarskukulturu/glavniiodgovorniurednikIvanUmeljić.-God.1,br.1(2008)--Kragujevac(UlicaČedeDulejanovića33):Izdavačkaagencija„Umeljić“,2008-(Lapovo:KolorPres).-24cmTromesečnoISSN1820-9319=PčelarskižurnalCOBISS.SR-ID151515660

50

Poštovanipčelari,

predVamasenalaziprvibrojilustrovanogčasopisazapčelarskukulturuPčelarski žurnal.

Nama,kojiradimonapokretanjuipripremičasopisa,ciljjedaPčelarski žurnaldoprineseštoboljeminfor-misanjupčelaraipodizanjukulturepčelarenja.Tru-dićemo se da Vas pravovremeno informišemo onovostimaidostignućimaizpčelarskenaukeiprak-seobjavljivanjemoriginalnihautorskihradovanaju-glednijihdomaćihistranihstručnjaka.Posebnoćemoafirmisatipčelarskupraksukrozprikazivanjenačinapčelarenjapoznatihiuspešnihpčelarapraktičara.

Pčelarski žurnal ćeVas zanimljivim prilozima i krozstalneiperiodičnerubrike,obaveštavationaučnimistraživanjima,zbivanjimakodnasiusvetu,pčelarskojliteraturi,kaoioznačajnimdogađajimailičnostimaizistorijepčelarstva.Poredtoga,redovnoćemoobjav-ljivatirubrike:Medonosnobilje,Uradisam,Reporta-ža,Zanimljivostiisl.

Informisaćemo vas o najznačajnijim aktivnostimaSPOS-airazvijatisaradnjusačasopisomPčelar,asveuciljuunapređenjairazvojapčelarstva.

U2009.godiniPčelarski žurnalćeizlazititromesečno.PozivamoVasdasepretplatitenačasopis,čimećetenamaolakšatinjegovoizdavanje,aVamaobezbedi-tiredovnodobijanjePčelarskog žurnala.Takođe,po-zivamoVasnapunusaradnju,očekujemoVašamišlje-nja,predlogeisugestijeuciljustvaranjaštokorisnijegčasopisa. Šaljite nam tekstove oVašim pčelarskimiskustvima,kaoifotografijekojeihilustruju.Sveinte-resantneprilogesazadovoljstvomćemoobjaviti!

Zahvaljujemosedomaćimistranimsaradnicimanaustupljenimradovimazaobjavljivanjeuprvombro-juPčelarskog žurnala.

UrednikIvanUmeljić

8

28

25 20

PretplatanaPčelarskižurnalza2009.godinu(4broja+prvibroj)iznosi700dinara,zainostranstvo18€.PretplatuvršitinažiroračunIzdavačkeagencije„Umeljić“:ž.r.broj205-134375-95uzobaveznoprethodnojavljanjeredakci-jitelefonomilielektronskompoštom.

2 P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Kratak sadržaj: U radu je dat prikaz najverovatnijih uzroka nestajanja pčela tj. fenomena poznatog kao Colony Collapse Disorder (CCD), kao i biologija, klinička slika, dijagnosti­ka i mere preveniranja i zaštite pčelinjih zajednica od uzročnika američke truleži pčeli­njeg legla, nozemoze, varoze i nekih virusnih infekcija. Posebno je istaknut značaj odr­žavanja dobre „kondicije“ pčelinjih zajednica, snabdevenih adekvatnom hranom, uz forsiranje njihovog higijenskog i negovateljskog ponašanja kao primarnog faktora po­stizanja veće otpornosti na izazivače navedenih bolesti. Takođe, istaknute su biološke mere borbe protiv bolesti pčela i pčelinjeg legla koje doprinose razvoju ekološkog pče­larenja i proizvodnji pčelinjih proizvoda oslobođenih rezidua farmaka koji se primenju­ju u klasičnom pčelarenju.Ključne reči: CCD, američka trulež pčelinjeg legla, nozemoza, varoza, virusi pčela, bio­loške mere borbe, higijensko i negovateljsko ponašanje.

MOGUĆI UZROCI KOLAPSA PČELINJIH ZAJEDNICA (CCD)

Prof. dr sc. Zoran Stanimirović* Dr sc. Jevrosima Stevanović* Mr sc. Dragan Ćirković**

*Fakultetveterinarskemedicine,UniverzitetuBeogradu**MinistarstvopoljoprivredeivodoprivredeRepublikeSrbije,OkrugNoviPazar

Aut

orsk

ičla

nak

I deo

Colony Collapse Disorder (CCD)ColonyCollapseDisorder(CCD)jenazivzafeno­menkojisenedavnopojaviokaonajozbiljnijabolestuginućapčelinjihdruštava,prikomedo­lazi do iznenadne smrti društva, uz nestanakodraslihpčelaukošniciiisprednje.Medipergasuobičnoprisutniunapuštenimkošnicama,ačestosuprisutniiznacinedavnogodgajanjale­gla.Unekimslučajevimaugnezdusemoguna­ćimaticaimalibrojpreživelihpčela.Takođejekarakterističnodaseukošnicamaizkojihsune­stalepčelegrabežjavljasazakašnjenjem,auo­bičajeneštetočine(voštanimoljciimalekošničkebube) sporije invadiraju te košnice. Zbog čega

dolazidokolapsapčelinjihzajednica(CCD)?CCD je multifaktorijalno oboljenje pčelinjih za­jednica,tj,nemožesesasigurnošćutvrditidajeuzrokovano samo jednim uzročnikom. To je irazlogzaštojejakoteškopreporučitilekkojibipokazaonajboljuefikasnost.NajčešćiuzrociCCD­a:

­Nedostatakkvalitetnehrane(polenaimeda),­ Bakterijske infekcije (Američka kuga pčelinjeglegla)­Gljivičneinfekcije(NosemosisiAscosphaerosis)

­Infestacijapčelinjihzajednicaparazitima,apresvihkrpeljomVarroadestructor

­Mešovitevirusneinfekcijepčelinjihzajednica­Ukupnimenadžmentnapčelinjaku

w w w . u m e l j i c . c o m 3

NEDOSTATAK KVALITETNEHRANE (MEDA I POLENA)

Globalniklimatskiporemećaji,zagađenostživotnesredine,„hemizacija“svihoblastiljudskedelatnosti,anaročitopoljoprivred-

neproizvodnje,imajuzaposledicuporemećajeuekosistemima,smanjenuilimnogimproblemimaopterećenubiljnuprodukciju,asamimtimipo-remećajeuprodukcijidovoljnekoličinekvalitetneprirodne hrane za pčelinje zajednice. Naime, sjednestrane, intezivnaprimenapesticidautičena produkciju nedovoljne količine kvalitetnogpolena,kojijeosnovazadobijenjekvalitetneper-ge, a perga je izvor proteina za pčele. S drugestrane,smanjenjestočnogfonda(presvegaova-caikoza),asamimtimismanjenaprodukcijapri-rodnogđubriva,dovodidoznačajnomanjeproduk-cijekvalitetnognektara ipolena, jersumnogebiljnevrstezbogslabijeprihraneilismanjilepro-dukcijuilisunestalesalivadaipašnjaka.SamonaPešteruiHomoljustočnifondjesmanjen10putauodnosuna1989.godinu,asamimtimiprodukcijaorganskogđubrivapojedinicipovr-

šinejeistotolikomanja.Ovaračunicajejasnijaakoseimanaumudajednogrlo,npr.ovca,dnev-noprodukujedo500gfecesaimokraćezajedno,teakojebilo150000slobodnoispašnihgrlanaPešteruineštomanjenaHomolju(oko100000grla),asadaje10putamanjenaobapodručja,potpunojejasnokolikojemanjaiprodukcijaor-ganskogđubriva.Osimtoga,uistomperiodujedošlodopovećanjabrojapčelinjihzajednica,jersumnoginaovimprostorimaupčelarstvuvidelidobrudopunukućnogbudžeta,timpreakoseimajunaumusvidogađajinapodručjubivšeSFRJ.Pčelariupokušajimadaštovišezarade,zaboravlja-junabiološkepotrebepčela.Naime,pčelariodu-zimajupčelamanesamo„višakmeda“,većimedizplodišta.Medizplodištapripadasamopčelamaitajmednijesamoizvorenergije,većiizvoresenci-jalnihaminokiselina,mikroimakroelemenata,vita-minaidrugihaktivnihsupstanci,jermeduplo-dištunijenektar.Tojebiološkiaktivnasupstancanastala preradom nektara i mešanjem istog sasekretimažlezdamedonosnepčele,inesamoto,meduplodištusadržiznatnekoličinepolena,kojistajanjemumedu,poddejstvomkiselinaizmeda,kaoipoddejstvomenzimaegzokrinihžlezdapče-la,puca(pucajucelulozniomotači,egzinaiintina,

Medizplodištazajedno sa propolisom utiče na mi kroklimu košnice, jer reguliše vlagu, temperatu ru i razmenu gasova u košnici. Kada je povećana vla ga u košnici, što može štetno uticati na tempe raturni režim košnice, prisutni med u plodištu, zbog svojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu i ta ko potpomaže pčelama u regulisanju režima vla ge i toplote u leglu.

foto

V. U

mel

jić

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

4

kojisuizapčelenesvarivapreprekakaoizaosta-leživotinje),pasesadržajpolenovihzrnamešasamedom.Takomeduplodištupredstavljaizuzet-nokvalitetnuenergetskuiproteinskuhranuzapčele.Ovahranajenajznačajnijifaktorzaprezimljavanjeibrziprolećnipčelinjegdruštva,apčelerigauzima-jupčelama.Natajnačinpčelaripravevišestrukešteteisebiipčelinjimzajednicama.Uzetimedizplodištaznačiuzetiimedsareziduamaraznihpre-parata (amitraza-Mitaka, kumafosa-Perizina, cimi-azolhidrohlorida-Apitola, flumetrina-Varoastop, flu-valinata, dicikloheksilamina-Fumagilina) kojimajepčelartretiraopčeleuplodištu,pajeimedunje-mukontaminiranpesticimadospelihdirektno(to-komjesenjegizimsko-prolećnogtretmana) ili posredno iz većranijekontaminiranogvoska.Tajmednijezaljudskuupotrebu.Sdrugestrane,oduzimanjemmedapčelamaseoduzimanaj-kvalitetnijahrana,stoutičenarazvojne mogućnosti i preživ-ljavanjezajednice,aliinaimu-nisistemkakosvakepojedinač-nepčele,takoizajednicekaoorganizmaucelini.Zbogoduzimanjaovogmedaumanjujeserazvojnipotencijalpčelinjegdruštva,narušavaseuzrasnastrukturapčela,ado-datkomšećera–„šećerizacijom“,kao„zamenom“zamed(jerše-ćernikakonemožebitiadekvat-na zamena za med, nego jesamonužnozlo)pčelesedo-datnoiscrpljuju,padruštvonećebitispremnozaglavnimedober.Zbognarušavanjauzrasnestrukture,smanjenjeibrojsanitarnihpčela(kućnepčelestarostiod12do18dana),asamimtimiodbrambenipotenci-jalpčelinjezajednicenasvepoznateiukošniciuvekprisutneuzročnikebolesti(Paenibacilluslar­vae,Nosemaapis,Nosemaceranae,Ascosphaeraapis,Varroadestructoriraznivirusi).Medizplodištazajednosapropolisomutičenamikroklimukošnice,jerreguliševlagu,temperatu-ruirazmenugasovaukošnici.Kadajepovećanavlagaukošnici,štomožeštetnouticatinatempe-raturnirežimkošnice,prisutnimeduplodištu,zbogsvojih higroskopskih sposobnosti, upija vlagu itakopotpomažepčelamauregulisanjurežimavla-ge i toplote u leglu. Kada je smanjena vlaga u

košnici(letiprivisokimdnevnimtemperaturama),medizplodištaispuštavoduipotpomažeodržava-njeoptimalnevlageitemperatureukošnici.Tadasupčelepošteđenelepezanja,donošenjairaspr-šivanjavodeukošniciradirashlađivanjaimoguse usmeriti na medober, pa je tako i prinos podruštvuveći.Poznatojedajepovećanavlagauslovzapojavugljivica(izazivačikrečnoglegla–Ascos­phaeraapis,nozematoze­Nosemaapis iNosemaceranae).Kasnije,dolaskomproleća,spoljnetem-peraturesusveviše,arasteitemperaturaukošni-ci,tepostajesuvlje,aakojedruštvoslabijeinemameda dolazi do drastičnog pada vlage u leglu.Legloseisušuje,patizbognedostatkavlageiugi-njava, stvarajući uslove za pojavu bakterijskih

infekcija.Svakako,svojdanakuzimaikrpeljVarroadestructor,nesamokaoektoparazitleglaiodraslihpčela,većikaovektormešovitihvirusnihinfekcija.Uzsvenavedeno,medsapropolisomimajošiantimikotičniibakte-riostatskiefekat.Uzpropolisimed,imunološkimsposobnostimapčelinjezajed-nicedoprinosiipolen,anjegajeilimanjeilijeslabijegkvali-teta.Nijepolenistogkvalitetatokomcelepašnesezone.Najbo-ljijepolenranihpolinarica(efe-mernihcvetnica),zatimpolenleske,vrbe,voćnihvrsta,livadskihtrava,kukuruza,soforeitd.Glo-balniklimatskiporemećajiuti-calisuinadinamikucvetanja,aliikorišćenjapolenapojedinihpolinarica.Naprimer,ovego-dineslabojebilopolenaefemer-

nihcvetnica, leskeidženarike, iliakogajebilo,teškogajebiloiskoristitizboglošegvremena.Nakvalitetpolenainektarautičuiraznipesticidi.Poredsilnihdrugihpesticida,kojisekoristeupo-vrtarstvu,ratarstvuivoćarstvu,uposlednjevremesvesevišekoristeipesticidinabaziimidaklopri-da,(GAUCHO600-FS,BayeriIMIDOR,70WS,Stock-tonzasuncokretikukuruz;PRESTIGE290-FS,Bayer;CONFIDOR200-SL,Bayerzakrompir;MONTURFS190,Bayerzašećernurepu)ilipreparatinabazifipronila(COSMOS500FE,BASFiREGENT800-WG,BASF).Oviinsekticidisuotrovnizapčele(neoni-kotinoidi-imidaklopridifipronili),delujukontak-tno idigestivno,ausvajajusekorenombiljke iprenoseprovodnimsistemomuvišebiljneorga-

Na kvalitet polena i nektara utiču i razni pesticidi. Pored silnih drugih pesticida, koji se koriste u povrtarstvu, ratarstvu i vo ćarstvu, u zadnje vreme sve se više ko­riste i pesticidi na bazi imidakloprida, (GAUCHO 600­FS, Bayer i IMIDOR, 70 WS, Stockton za suncokret i kukuruz; PRESTI­GE 290­FS, Bayer; CONFIDOR 200­SL, Bayer za krompir; MONTUR FS 190, Bayer za še­ćernu repu) ili preparati na bazi fipronila (COSMOS 500 FE, BASF i REGENT 800­WG, BASF). Ovi insekticida su otrovni za pčele (neonikotinoidi­imidakloprid i fipronili), deluju kontaktno i digestivno, a usvajaju se korenom biljke i prenose provodnim si stemom u više biljne organe: cvet (akumu­liraju se u nektaru i polenu), plod, listove i seme, gde se veoma dugo zadržavaju.

w w w . u m e l j i c . c o m

ne:cvet(akumulirajuseunektaruipolenu),plod,listove i seme, gde se veoma dugo zadržavaju(Šovljanski,2008a,b).Neonikotinoidi(imidakloprid)delujunareceptoreacetilholina(lažnosepredsta-vljajućikaoprimaociimpulsa),dokfipronildelujena„sporedni kanal“ hlornih jona, podižući pro-pustljivostmembranenervnećelije.Pčeleupotra-zizahranomsakupljajućinektarpamtemiriscve-tajućihbiljaka,takoformirajućinekuvrstumirisnemapekojaćeimkoristitizabudućeletove.Među-tim,navedeniinsekticidioštećujucentreumozguodgovornezamemorijuiorjentaciju,izazivajućidezorjentacijupčela.Pčeleneznajudasevrateukošnicu,lutajuiuginuodgladi.Pčelesuuznemi-rene sa nekoordiniranim ponašanjem pri saku-pljanjupolenainektara.Viđajusenaglavicamasuncokreta kako vise, najpre su vrlo aktivne, azatimpostajuapatičnesagrčevimaiklonulošću,štosenakrajuzavršavauginućem.

AMERIČKA TRULEŽPČELINJEG LEGLAZnačajanproblemkojiutičenarazvojpčelarstvakakokodnas,takoiusvetujesuzaraznebolestipčelaodkojihprvenstvenotrebaspomenutiopa-ku trulež legla (američka kuga pčelinjeg legla),zatimvarozu,nozemozu,virusnebolesti,gljivičneinfekcijeidr.Gledajućisazdravstvenogiekonom-skogaspekta,svakakovelikiproblempredstavljaameričkakugalegla,bolestzakojusesmatradajevećodavnodostiglarazmerepanzootije(Đuri-čićiRadojčić,2000).Unašojzemljiprisutnajevećvišedesetinagodinasamanjimilivećimintenzi-tetomismatrasedajetrenutnoimaskorousvimopštinamairegionimaSrbijeiCrneGore(Đuričićisar.,2001;Lauševićisar.,2001).Američkakugajeveomakontagioznabolestpče-linjeglegla,enzootskogkarakteraupočetku,kojakasnijesvojomupornošćuuodržavanjuilaganimširenjemupčelinjakuiokolini,dostižerazmerepanzootije(Đuričićisar.,2001).Razlikujemodveformemikroorganizmakojiizazivajuovubolestpčelinjeglegla:vegetativna,pokretnaforma-ba-cilispore,nepokretnaforma.Sporebakterije,Pae-nibacillus larvae, su izuzetno otporne kako nafaktorespoljašnjesredine,takoinahemijskasred-stva. Spore mogu da provedu u starom saću ikošnicamaido35godina,sačuvavšiinfektivnost.Na110°Cuautoklavuizdrže30minuta,uključa-lomvoskuna125°Cizdrže20minuta,ausuvomtluočuvajuinfektivnost228dana.Infekcijajeis-ključivovezanazapčelinjeleglo(larve)inastaje

unošenjem spora uzročnika, pri čemu spore P.larvaeuleglodeponujupčelenegovateljice.Ve-getativnioblici-bacilirazvijajuseizunetihsporaposlepoklapanja legla. Infekcijaobolelogleglajeveomajaka,takodajednaobolelalarvamožedasadržiiprekobilionsporaP.larvae,štojesaepizootiološkogizdravstvenogaspektaveomaznačajno(OIE-ManualofstandardsDiagnosticTestandVaccines,2000).Primarniizvorizarazesubo-lesneiuginulelarve,kraste,med,poleniunutraš-njostkošniceobolelogdruštva.Takođe,sporeovogmikroorganizmamogumehaničkiprenositiikrpeljVarroadestructor,kaoileptirivoskovogmoljca.Sekundarni izvorzarazejemedizmedištazara-ženekošnice,kojidajerecidive.Disperziju(širenje)sporaunutarkošnicaobavljajumladepčelene-govateljice legla, a zarazu prenosi sam pčelarapitehničkimpostupcima,seobompčelanapašuslabihizaraženihzajednica,kupoprodajomroje-va,putemgrabeži,pozajmljivanjempribora,sa-mostalnomizradomsatnihosnovaodnesterilisa-nog voska itd. Način infekcije je per-os, uveksporama,anikadavegetativnimoblicima.Kliničkuslikuuočavamonapoklopljenomlegluitouvidupromenaboje,konfiguracijeiinegritetapoklopaca(slikanasledećojstrani).Videsepro-meneiuizgledusamogleglakojejenekompak-tno,tj.raštrkano.Poskidanjupoklopacauočava-jusepromenenalarvama,čijasebojamenjaodbelo sedefaste, sivožute, tamnosmeđe do boje

Ropiness­ovtest:Ubadanjem čačkalice ili palidrvca u obo-lelu larvu izvlače se niti čokoladne boje, duge i po 4 do 5 centimetara, što je siguran znak da materijal treba odneti u labolatoriju i tamo potvrditi dijagnozu.

foto V. Umeljić

5

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

čokolade.Larva,takođe,gubijasnisrpolikioblik,tesepretvaraubezobličnugnjecavumasu.Uba-danjemčačkaliceilipalidrvcautakvularvuizvla-česenitičokoladneboje,dugeipočetiridopetcentimetara,štojesiguranznakdamaterijaltre-baodnetiulabolatorijuitamopotvrditidijagno-zu. Sa napredovanjem bolesti na dnu ćelije seformirakrastaveličineglavečiodekojaseteškopomerasadnaćelije.Proceshidrolize(raspadanjeuzgubitakvode)lar-ve injenorazlaganjedoformiranjakrastetrajeoko2meseca.Obolelazajednicasvevišeslabiinakrajupostajeplennajezdevoskovogmoljcaigrabežipčela.Sigurnadijagnozasepostavljaulabolatorijiizolovanjemspecifičnihsporauzročni-ka.Materijalzadijagnostikujeramobolelogleglaupakovanuhartiju.Diferencijalnodijagnostički

možeseotklonitisumnjanamešinastoleglo,kom-pleksblagetruleži idelimičnovarozu,obziromnasličnostiukliničkojslici.Nažalost,poslednjihgodina svedoci smo sve glasnijeg zagovaranjaprimene alternativnih profilaktičnih mera pa i

„profilaktične“primeneantibiotika(„masnepoga-če”)kodameričkekugepčelinjeglegla,kakoodstranesamihpčelarakojisamoinicijativno,naslo-bodnojprodaji,kupujurazličiiteantibiotike,takoiodstranepoznatihstručnjakakojisevećdužinizgodinabave„zdravstvenomproblematikomiekonomijom”upčelarstvu(Đuričićisar.,2001).Primenuantibiotikau„preventivnesvrhe”apliko-vanjemputemmednihpogačaisl.preporučujunesamopojedinci(RadovipublikovaniuZborni-cimaradovasa„Savetovanjaolekovimazaupore-buuveterini”,Mlađan,Bandžov,Kolarićidr.)već

Promene na poklopčićima zatvorenog radiličkog legla (promena boje-svetliji poklopčići, ulegnuće satnih poklopaca i njihova perforacija sa nepravilnim nareckanim ivicama) – foto V. Umeljić

6

w w w . u m e l j i c . c o m

Razlikeuklijavosti četiri genotipa bakterije Penibacillus lar-vae (izazivač američke kuge pčelinjeg legla) pri temperatur-nom tretmanu i tretmanu antibioticima.

i poznate prizvodne kuće kao što su„Zdravlje“Leskovac, „Hemovet” Vršac, Veterinarski zavodZemunidr.Takođe,iprivatniproizvođačiprepa-ratazapčelevećuvelikoreklamirajuipreporuču-juprimenuoksitetraciklinausvojimproizvodimau„preventivne“svrhe.KaostručnoobrazloženjezaprimenuoksitetraciklinaupogačamauzetisurezultatikojesudobiliVilsonisaradnici,kaoiKu-linčević isaradnici,akojipokazujuda„šećerno-uljnepogačesaoksiteraciklinomuspešnomogudasekoristeupreveniranjuameričkekugepčeli-njegleglaievropsketruležiukolikosezarazana-laziusvompočetnomstadijumu”(MlađaniŽiva-

nov,1996).Međutim,danakkojiovabolestpčelinjegleglaidaljeuzimagovoriozabludiovakvogmišlje-njaiprotivzakoniteprimenenavedenihantibio-tika.Uprilogčinjenicioneosnovanostiprimeneantibiotikauborbiprotivuzročnikaameričketru-ležipčelinjegleglaiduinalaziistraživanjagrupeistraživačauŠvedskoj(utimujebilaidrJevrosimaStevanović,koautorovograda).Navedenaistra-živanjagovoreopostojanjučetirisojabakterijePaenibacilluslarvae(ERICI,ERICII,ERICIIIiERICIV),kojisemeđusobnonerazlikujusamoupo-gleduotpornostinatemperaturu,naprimenjiva-neantibiotike,većiustepenupatogenostiikli-ničkojslici.Trebaistaćidaklijavost,infektivnost(slika)iposlediceinfekcije,različitimkombinaci-jamanavedena4genotipa,upčelinjimzajedni-camasurazličite(Forsgrenisar.2008).Kontrolnaispitivanjapčelinjihzajednicanaprisu-stvouzročnikaameričkekugeleglaobavljajuseuseptembruioktobru.Tamogdeseutvrdiposto-janjezaraze,specifičnolečenjeobolelihlarvinepostoji,većsepreduzimajumerepropisanepra-vilnikomonačinusuzbijanjaovebolesti,atosu:zatvaranjezaraženogpčelinjaka;uništavanjesvihzaraženihkošnicasasaćemipčelama;uništavanjesvihdotrajalihkošnicazajednosapčelamaisaćem;uništavanjezaraženogsaća ipčela izzaraženihkošnicaspaljivanjemizakopavanjem,doksepri-borikošnicedezinfikujuiuvodizabranadržanjapčelinjihzajednicabezmaticaisprečavanjeroje-njauzaraženompčelinjaku;dezinfekcijapčelinja-kaipčelarskogpriborakojisekoristipriizvršava-njumeranaređenihupčelinjakuodgovarajućimdezinfekcionimsredstvom(20%formaldehid30min.ili6%NaOH);preventivnosedijagnostičkoispitivanjeobavljausvimpčelinjacimaupolupreč-nikuod3kmodzaraženogpčelinjaka;nakon2mesecauzaraženompčelinjakuseponovoradikontrolonodijagnostičkoispitivanje,paakonemazarazesmatrasedajeonanestala.Najboljamerapreveniranjaovebolestijeuzgojjakihpčelinjihzajednicaauhtohtonihekogenoti-povamedonosnepčele,saizraženimhigijenskiminegovateljskimponašanjem,kaoipoštovanjebioloških potreba medonosne pčele kao živogbića(Stanimirovićisar.,2002,2003).Takođe,or-jentacijanabiološkemereborbe(zamenastarihmatica,zamenastarogsaća)ipoštovanjehigijen-skosanitarnihuslovapčelarenjadoprinoseproi-zvodnjipčelinjihproizvodabezreziduaisasvimautohtonimbiološkimsvojstvima.

(Nastavakusledećembroju)

7

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Ovaj članak koncentriše se na glavna pitanja o kvalitetu pčelinjeg voska: proizvodnju

od strane pčela i preradu od strane pčelara i proizvođača satnih osnova, njegov celoku­

pni hemijski sastav, kao i senzorne i fizičko­hemijske karakteristike. Glavni problemi

koji se tiču kvaliteta voska danas jesu falsifikovanje i kontaminacija. Kontaminacija iz

okoline je relativno mala, glavni zagađivači su sintetički i perzistentni akaricidi koji se

koriste u pčelarenju. Raspravlja se o merama prevencije. Pružene su informacije o eko­

nomskoj važnosti voska kao i o njegovoj upotrebi.

Dr Stefan BogdanovŠvajcarski istraživački centar za pčelarstvo, Bern, Švajcarska

KVALITETVOSKAStefanBogdanov,Beeswax:qualityissuestoday,BeeWorld,2004

8

Medonosna pčela Apis mellifera luči vosak iz svojih specijalnih voštanih žlezda, koje se nalaze na ventralnoj strani abdomena. Jedna pčela ima četiri para žlezda. Tečan vosak se ispušta iz ovih žlezda i hladeći se odmah formira fine bele ljuspice

foto V. Umeljić

w w w . u m e l j i c . c o m

Grčki filozof Aristotel verovao je da vosak poti-če od cveća, i ova teorija je bila preovladavajuća sve do re nesanse. Godine 1744. nemački na učnik Hornobstel saopštio je da pčele same pro izvode vosak. Ovaj izveštaj bio je ignorisan od strane naučne zajednice sve dok Hanter (1792) i Iber (1814) nisu objavili svoja dela. Drejling je 1903. godine detaljno opisao pro ces sinteze voska.

Proizvodnja voska u pčelarstvu

Pčelamajevosakneophodankaomaterijalza izgradnju saća. Proizvode ga pomoćusvojihvoštanihžlezdakojeseupotpunosti

razvijajukodradilicastarostiizmeđu12i18dana.Kodstarijihpčelasesmanjujeaktivnostvoštanihžlezda,međutim,uvanrednimokolnostimasin-tezavoskamožebitiponovopokrenuta.Najvećekoličinevoskaproizvedusetokomrazvojnefazejednepčelinjezajednice.Uumerenimklimatskimuslovimatojeobičnoperiododapriladojuna.Glavnasirovinazaobrazovanjevoskajesuugljenihidrati,odnosnošećerikojisenalazeumedu:fru-ktoza, glukoza i sukroza. Odnos šećera premavoskumoževariratiod3do30:1,odnoskojisekrećeoko20:1tipičanjezacentralnuEvropu.Usnažnijimzajednicamaodnosjemanji,aproizvod-njavoskajeekonomičnija.JedanLangstrotovram,kojisadržisamo100gvoska,možeprihvatitiiz-među2i4kgmeda.Lučenjevoskaiaktivnostizgradnjesaćaujednojpčelinjojzajedniciodređenisusledećimfaktori-ma:Unosom meda:štojeunosmedaveći,višesaćajepotrebnozaprihvat.Polaganjem jaja:štosevišejajapoloži,višesat-nihćelijajepotrebno.Prisustvom matice:samopčelinjezajednicesamaticomizgrađujusaće.Temperaturom:temperatureiznad15°Cpospe-šujuizgradnjusaća.Činisedaizgradnjasaćafunkcionišepoprincipuponudeipotražnje;nemanepotrebneizgradnjesaća.MedonosnapčelaApismelliferalučivosakizsvo-jihspecijalnihvoštanihžlezda,kojesenalazenaventralnoj straniabdomena.Jednapčelaimače-tiri para žlezda. Tečan vosak se ispušta iz ovihžlezdaihladećise,odmahformirafinebeleljus-pice,kojepčeleprihvatajunogicama iprenose

doustapomoćukojihgradesat.Jednaljuspicajeteškaoko1mg,takodajepotrebnookomilionljuspicaza1kgvoska.Bojasvežeizlučenogvoskajebela,kasnijeprelaziužutu.Ovažutabojapo-tičeodpropolisaipolena.Pčelinjivosakimaka-rakterističan miris koji potiče od pčela, meda,propolisaipolena.Pčelartrebasvakegodinedaodstranistarosaće,kakobistimulisaopčeledagradenovosaće.Sjednestranetojehigijenskamera,doksdrugestraneslužipčelarudapovećaproizvodnjuvoska.Tamnabojastarogsaćapoti-čeodizmetalarvi,košuljicalutkiipropolisa.Starosaćetrebaredovnomenjatiuintervaluoddvedotrigodine,ipretopitigadabisedobiočistvosak.Malitopionicivoskasudostupni,alivećinapče-lara daje svoje saće prerađivačima voska, kojiproizvodeisatneosnove.Dobitčistogvoskaza-visiodmetodaprizvodnjeiodudelastarogvoska.Običnosedobijeod30do50%pretopljenemase,ali može se dobiti i blizu 100% ako se pretapasvežeizgrađenosaće.Kvalitet dobijenog čistog voska u velikoj merizavisiodmetodaproizvodnjekojisekoristi.Po-stojedvemetodezadobijanjevoska:topljenjem

–najčešćekorišćenmetod–ihemijskimputem.Vosaksemožetopitiključalomvodom,paromielektričnomilisolarnomenergijom.Hemijskime-todpomoćurastvaračaizvodljivjejedinoulaba-ratoriji,kadajepotrebnamanjakoličinaproizve-denogvoska.Nakon pretapanja i čišćenja, vosak obično imaprelepužutuboju.Akojetamanizbilokograzlo-ga (npr. zbog pregrevanja ili prisustva metala)možeseposvetlitiprostimizlaganjemsuncuilihemijskimsredstvima(v.odeljakVažnifaktorizadobijanjevisokokvalitetnogvoska).Predlaganajeiupotrebasloženihsredstavakojavezujumetale,aliovehemikalijesuproblematičnesatoksikološ-keiekološketačkegledišta.Pretopljenivosaksesušiičuvanatamnimihlad-nimmestima.Dabisenanajboljinačinočuvalaboja iaroma,možesečuvatiuvijenupapir,napolicamailiukontejnerimanapravljenimodner-đajućegčelika,staklailiplastike.

Sastav voskaPčelinjivosakjekrajnjesloženmaterijalkojisadr-žipeko300različitihsupstanci.Većinomsesasto-jiodesteramasnihkiselinaialkohola.Poredeste-ra,vosaksadržimalekoličineugljovodonika,kiselinaiostalihsupstanci(v.tabelu1).Dodatno,približno50aromatskihkomponentijeidentifikovano.Vo-

9

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

sakproizvedenodrazličitihpodvrstaApismelli­feraimaistisastav,alinekekomponentestojeurazličitimodnosima.SastavvoskapatuljastepčeleApisflorearazlikujeseodvoskaApiscerana­eiApismellifera­e.

Kontrola kvaliteta

Kriterujum kvalitetaPčelinjivosakjeprirodniproizvodinikakviaditi-vinisudozvoljeni.Ispitvanjesenzornihkarakteri-stika(npr.mirisaiboje)voskaomogućavajedno-stavnu i brzu proveru kvaliteta. Falsifikovanjevoskasemožeutvrditiputemrazličitihmetoda.Određivanje senzornih i fizičkohemijskijskih ka-rakteristikapremaFarmakopeji(Pharmacopoeia

–zvaničnispisakuputstavazaapotekareospravlja-nju,ispitivanjuiodržavanjulekovakojiobjavljujesanitetskavlastnekedržave,tabela2)negaran-tujedavosaknijebiofalsifikovan,madaunekimslučajevimamožedatinaznakemogućegfalsifiko-vanja.Danassefalsifikovanjenajčešćedetektujeputem gasne hromatografije ili tečne hromato-grafijekakobiseodredileodređenekomponen-te voska. U posebnom slučaju falsifikovanja sacarnubavoskom,možesetakođeupotrebitiijed-nostavanbiološkitest.Glavnizagađivačivoskasuhemikalijekojeseko-risteupčelarenju,doksezagađenjekojedolaziizokolinečinimanjebitnim.Tragoviorganskihzagađivačamogusenaćiuvosku.Tragovineko-likopesticidadetektovanisuujednomnedavnomispitivanjuvoskauŠvajcarskoj,gdejeispitano69najčešćekorišćenihpesticida.Vosakjeuglavnomzagađenliposolubilnim(rastvorljivimumastima)akaricidimaurasponuod0,5do10mg/kg.Dugotrajnimkontrolnimistraživanjemšvajcarskogpčelinjegvoska,sprovedenimod1999do2002.godine,ispitanisusviglavniorganskizagađivačikojipotičuizpčelarskeprakse.Krozovoistraživa-njeispitivanojeponašanjesintetičkihsupstancikoje se koriste u pčelarstvu. Period u kome seakaricidizadržavajuuvoskuiznosiokopetgodi-na.Uzmimonaprimerbromopropilat;ovajaka-ricid nije u upotrebi u Švajcarskoj još od 1991.godine,kadasunoviimnogoefikasnijiakaricidikaoštosuperizinitau-fluvalinatstavljeniupromet.Nivobromopropilatapolakoopadaiverovatnoće ispodtrenutnog limitakoji iznosi0,1mg/kgpastiteknakon2006.godine.Ukolikosevosakkoristiukozmeticiifarmacijiondatreba da sadrži minimalne količine zagađivača.

VAŽNI ČINIOCI ZA DOBIJANJEVISOKOKVALITETNOG VOSKA�Predugoiprejakozagrevanjemožepotamnetiinarušitikvalitetvoska.

�Vosaknetrebazagrevatiuposudamanapravlje-nimodčelika,aluminijuma,cinkailibakrajerovimetalimogudovestidonjegovogtamnjenja.Nekoristitiolovnoposuđezbogkontaminacije.Ner-đajućičelikjenajprikladniji.

�Pročistitivosakpretapanjemuvodenomkupa-tilu na 70-80 °C, najmanje 8 sati. Koristiti samogornjislojvoska.

�Saćekojesadržifermentisanimednebitrebalokoristitijeronokvarimirisvoska.

�Sporeameričkekuge(Paenibacilluslarvaelarvae)otpornenatoplotunemoguseuništitikuvanjemvoskauvodi.Samopolučasovnozagrevanjepodpritiskom(1.400kPa)na120°Cubijasvespore.

�Emulzijavodeivoskamožesejavitiukolikosekoristitvrdavoda.Trebalobikoristitimekuvodusanižimmineralnimsadržajemukolikosetodo-godi.Međutim,unekimslučajevima,emulzijavodeivoskamožesejavitiisamekomvodom.Veomajevažnodatemperaturarastopljenogsirovogvo-skakojijeukontaktusavodombudeispod90°C.

�Upotrebite2-3goksalnekiselinepokilogramuvoskau jedan litarvodekakobivezalikalcijum,sprečiliemulzijuiposvetlelivosakuistovreme.

�Vosakpostajesvetlijidodavanjemkiselina:2glimunskeilioksalnekiseline,ili1mlkoncentrovanesumpornekiselinepokilogramuvoskai1lvode.

�Vosaksemožeizbeletidodavanjemhidrogena.Jednoodbitnihsvojstavasvihperoksidajestedasekoristezaizbeljivanje.Suvišeperoksidamožeprouzrokovatiproblemeprilikompravljenjakremaimasti.

�Nakonključanja,vosakjošuveknijedovoljnočist.Zadodatnočišćenjekoristesesudoviodvisoko-kvalitetnogčelika.Vosaktrebanekovreme(naj-bolječitavunoć)daostaneuvodenomkupatilunatemperaturiod75do80°C.Čimpostanesve-tlijiodvode,onćeisplivatinapovršinu.Prljavštinakojaseskupilaispodpovršinemoraseizgrebatinakonhlađenjavoska.Uindustrijskojpreraditečanvosak se čisti filtracijom.Vosak se takođe možepročistitivrelomfiltracijom.

�Ostavitivosakdasehladištojedužemogućeiizbegavatipomeranjeposudetokomhlađenja.

�Upotrebarastvaračazapročišćenjevoskaimaćezaposledicudelimičnigubitakmirisa.

10

w w w . u m e l j i c . c o m

Nažalost,nepostojimaksimalnoograničenjepri-sustva rezidua za zagađivače. Za vosak koji sekoristiuorganskompčelarenjuuzemljamakaoštosuItalija,NemačkaiŠvajcarska,maksimalnoograničenjeiznosi0,1-1mg/kgzasvakiakaricid.Ovaograničenjagarantujudaseznatnekoličineakaricidanemoguproširitisavoskanamed.Nekesupstancekojesekoristeprotivvoskovogmoljca,kaoštojep-dihlorobenzen,takođemogukontaminiratipčelinjivosak.Sledećipotencijalniproblemzakvalitetpčelinjegvoskakojisekoristizapčelarenjepredstavljapri-susutvosporaameričketruležiPenibacilluslarvaelarvae.Usuštini,samosepolučasovnimzagreva-njemvoskana120°Cmoguuništitispore.Sdru-gestrane,eksperimentisupokazalidasamove-

omavisokoprisustvosporamožebitiuzrokpojaveameričketruležilegla.

Preventivne mere protiv kontaminacijeAkaricidisenemoguodstranitiizvoskazbognji-hoverazličitehemijskestrukture.Najboljastrate-gijazapoboljšanjekvalitetavoskauključujeko-rišćenjenetoksičnihprirodnihorganskihkiselinazasuzbijanjevaroe.Smatrasedasekoličinarezi-duasintetičkihakaricidamožeznačajnoreduko-vatiodređivanjemgornjegranicekontaminacijevoskaprilikomzamenestarogsaćazasatneosno-ve.Korišćenjehemijskihzagađivačazasuzbijanjevoskovogmoljca(p-dihlorobenzeninaftalin)možeseizbećialternativnimmeramasuzbijanja:

-Skladištenjemsaćanahladnimosvetljenimmesti-ma,sadobromventilacijom,natemperaturi5-15°C.

Pčelinjivosak je prirodni proizvod i nikakvi aditivi nisu dozvoljeni. Nakon pretapanja i čišćenja obično ima prelepu žutu boju. Pretopljeni vosak se suši i čuva na tamnim i hladnim mestima.

foto I. Umeljić

11

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

-Povremenimodlaganjemuzamrzivač,svakipututrajanjuodnajmanje10sati.

- Upotrebom netoksičnih hemikalija kao što susumpor,sirćetnakiselinailimravljakiselinailipri-menomBacilusthuringiensis-azauspešnosuzbi-janjevoskovogmoljca.

EkonomijaSkorocelokupanvosakukomercijalnojupotrebipotičeodzapadnemedonosnepčeleApismelli­fera,odtoganajvišeod italijanskemedonosnepčele Apis mellifera ligustica. Teško je pribavitipouzdanepodatkeoproizvodnjivoska,poštosenajvećekoličineupotrebljavajuupčelarstvuzapravljenjesatnihosnova.Odsvihpčelinjihproi-zvodavosakjenadrugommestupoekonomskojvažnosti, odmah posle meda. Procenjuje se dakoličinaproizvedenogvoskapredstavlja1,5-2,5%količineproizvedenogmeda.Naosnovupodata-kaFAOComtrade,tokom1991.godineproizve-denoje1,19milionatonameda,dokjeuistomperioduproizvedenoizmeđu17.850i29.750to-navoska.Istiizvornavodisledećepodatkeotr-govinipčelinjimvoskom:Ustatisticisvetsketrgovinepčelinjivosakjegrupisansaostalimvoskovimakojipotičuoddrugihinseka­ta. Pa ipak, pčelinji vosak predstavlja glavni deovoskovainsekata,takodasetipodacimoguslobod­noprihvatitikaorelevantni.PremainformacijamaizvedenimizCOMTRADEbazepodataka,ukupnavrednostvoskovaodinsekataumeđunarodnojtr­

govinitokom1988,1989,1990i1991.godineizno­sila je 23,63, 23,27, 26,08 i 23,35 miliona dolara.Tokom1992.godineglavnezemljeizvoznicebilesu:Kina(14,9%),Tanzanija(11,4%),Nemačka(11,1%),Kanada(7%),Holandija(6,3%),Brazil(6,1%),Japan(5,7%), SAD (4,8%), i Etiopija (3,7%); što ukupnopredstavlja71%svetsketrgovinevoskovimaodin­sekata.Australija,Francuska,Čile,VelikaBritanija,DominikanskaRepublikaiNoviZelandjesunekiodmanjihizvorapčelinjegvoska.

Pčelinjivosakjekraj-njesloženmaterijalkojisadržipeko300različitih supstanci.Većinomsesastojiodesteramasnihkiseli-naialkohola.Poredestera, vosak sadržimalekoličineugljenihhidrata,kiselinaios-

talihsupstanci(v.tabeludesno).Uztojeiden-tifikovano približno 50 aromatskih kompo-nenti.VosakproizvedenodrazličitihpodvrstaApismelliferaimaistisastav,alinekekompo-nentestojeurazličitimodnosima.SastavvoskapatuljastepčeleApisfloreara-zlikujeseodvoskaApiscerana-eiApismelli­fera-e.

PARAMETRI ZAHTEVI

SENZORNEIFIZIČKEKARAKTERISTIKE

Boja žutadožuta-braon

Nakonlomljenja finozrnast,tup,ne-kristalan

Miris sličanmedu

Konzistentnost netrebadaselepitokomsečenja

Tačkaključanja 61-65°C

Gustina 0.950-0.965

Refraktivniindeks(na75°C) 1.440-1.445

FIZIČKO-HEMIJSKASVOJSTVA

Brojkiselosti 18-23

Brojesterfikacije 70-80

Brojperoksida najmanje8

Autentičnost nefalsifikovan

Kontaminacija uskladusapropisima

SVOJSTVA I KRITERIJUMI KVALITETA PČELINJEG VOSKA

12

Ljuspicavoska

w w w . u m e l j i c . c o m

COMETRADE statistika pomešala je podatke oproizvodnjiprečišćenog/izbeljenogvoskasapo-dacima o sirovom vosku. U svakom slučaju, nepostoje drugi statistički podaci koji uzimaju uobzirovupodelu.Glavniizvoznicisirovogvoskasusledećezemlje:Kina,Tanzanija,Kanada,Brazil,Etiopija,Australija,Francuska,Čile,NoviZelandiCentralnoafričkarepublika.NajvećideovoskakojiseizvoziizNemačke,Holandije,VelikeBritanijeiSAD-a je prečišćen/izbeljen, i proizveden je odsirovogvoskakojipotičeizgorepomenutihze-malja.SADjeglavniuvozniksirovogvoska,kojinajvećimdelomkoristizasopstvenuproizvodnju,atakođejeivelikiuvoznikprerađenogvoska.PremapodacimaCOMETRADE-acenajednetonevoska,1991.godine,kretalaseizmeđu3.300i3.600dolara.Nemanovijihpodatakaotrgovinivoskom.Kakojetrenutnovećideovoskakojijeukomer-cijalnoj upotrebi kontaminiran akaricidima, natržištujepovećanapotražnjazavoskombezre-zidua.Upotreba voskaPoredtogaštosekoristizaizradusatnihosnova,štojeinjegovaglavnaupotreba,vosaksetakođekoristiusledećesvrhe:kozmetiku(25-30%),far-maceutske proizvode (25-30%), sveće (20%) iostalo(10-20%).Vosaksečestopronalaziuarheološkimnaslagamaštosvedočiotomedajeupotrebljavanudavnim

vremenima.Ljudisuoddavninakoristilisvećeodpčelinjegvoskaureligijskimceremonijama.Vo-štane figure koje datiraju iz perioda oko 3.400.godineprenoveerepronađenesuuegipatskimkraljevskim grobnicama.Tokom istorije pčelinjivosakjeupotrebljavanutrgoviniibiznisuzaži-govenadokumentima.Jednaodnajvažnijihupo-trebavoskajesteucire­perdue,ililost­waxlivenju.OvatehnikajeveomastaraibilajepoznatanekimvisokimkulturamakaoštosubileoneuSumeriji,Indiji,KiniiEgiptu.Mnogeodnajpoznatijihsvet-skihstatuaizrađenesutehnikomlost­waxlivenja.Pčelinjivosaksekoristiou tzv. batikumetnosti.Rečbatikjeindonežanskogporekla,gdejebatikumetnostinastala.Vosakseumanjojmerikoristizasledećesvrhe:kaosastojakzarestauracijuslika,u materijalima za poliranje, žvakaćim gumama,zaodržavanjemuzičkihinstrumenataizabojenjehraneitableta.Ukozmeticivosakseupotrebljavakaosastojakukremama,mastimailosionima.Onimaantibak-terijskasvojstvaikadaseprimenjujenakožipo-boljšavanjenuelastičnostičinidaizgledasvežeimekano.Topaovosakimaizuzetnoprijatnodej-stvokadaseprimenjujeprotivupalemišića,ne-ravaizglobova.Postojiopširnaliteraturaukojojjedetaljnoopisanaupotrebapčelinjegvoskauapiterapiji.

Preveo Ivan Umeljić

SASTOJCI KOLIČINAg/100gBROJSASTOJAKA

glavnih sporednih

Monoesteri 35 10 10

Diesteri 14 6 24

Triesteri 3 5 20

OH-monoesteri 4 6 20

OH-poliesteri 8 5 20

Kiseliesteri 1 7 20

Kiselipoliesteri 2 5 20

Ukupnoestera 67 44 134

Ugljenihidrati 14 10 66

Slobodnekiseline 12 8 10

Alkoholi 1 5 ?

Ostalo 6 7 ?

Ukupno 100 74 najmanje 210

GLAVNE I SPOREDNE KOMPONENTE PČELINJEG VOSKA

13

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Da li postoji realan problem?

Daligubiciu2007.potpadajupodnormal-neokvire,ilipredstavljajunovostzapče-larskuindustriju?Dalisedešavaneštonovo,

išta?Dalijeindikativnapreopterećenostpoljo-privrednihekosistemaotrovima,iliseproblemtičesamopčelara?Dalipčelaritrebadasezabrinu?PoljoprivrednikomitetSADsedovoljnozabrinuoiuzeourazmatranjeglasine,uokvirimasvojihmo-gućnosti.Medonosnepčelesuglavnioprašivači;u2000.godinivrednostusevakojesupčeleopra-šivaleprocenjenajena14,6milijardidolara.Pokušaću ovde da dođem do suštine nerešenemisterijeCCD-a–kakojezvaničnonazvan(opisan)sindromuginućapčelinjihzajednicauzimuipro-leće2006/2007.

Šta je CCD?Sindrom je misteriozan po tome što je njegovglavnisimptommalibrojodraslihpčelaukošnici.(kaodaodeteuprethodnoprepunkokošarnikizateknetetekponekukokošku.)Nemauginulihpčela, i mada su ovde često prisutni organizmikoji izazivajubolesti,nemanikakvihspoljašnjihznakovanjihovogprisustva,štetočinailiparazita.Čestoseukošnicamamogupronaćihranainezre-loleglo.Izgledakaodajeuzrokovihgubitakaneo-čekivanoranasmrtvelikogbrojapčelaupolju.Čudnojetakođedauginuladruštvanenapadajudvakleptoparazitakojiobičnopreplavepčelinjadruštvanakonuginuća:voštanimoljac(Gallariamellonella)imalakošničinabuba(Aethinatumida).Dalisvetomoždaimavezesaprisustvomtoksič-

Mnogi Amerikanci su 22. februara 2007. godine slušali kako mediji izvešta­

vaju o tome da je nešto krenulo naopako sa njihovim pčelama. Veliki broj

američkih pčelara žalilo se na neobično velike gubitke pošto su pčele, nakon

zime, na pustile svoje košnice. Gubitak nekih društava (recimo oko 10%) u

rano proleće je normalna pojava svake godine. Međutim, tokom 2007. godi­

ne, gu bici su bili posebno teški i rašireni – pčelari iz 22 savezne države

(uključuju ći i Havaje) izvestili su da imaju problem. Neki pčelari su izgubili

skoro sva svoja društva. Problem se nije pojavio samo u SAD. Mnogi evrop­

ski pčelari ža lili su se na sličan problem. Povrh svega, ni pčelari ni stručnjaci

nisu znali šta je uzrok ovim gubicima.

Prof. dr Bendžamin OldrojdUniverzitet u Sidneju, Australija

OldroydBP(2007)What’skillingAmericanhoneybees?PLoSBiol5(6):

14

Aut

orsk

ičla

nak

w w w . u m e l j i c . c o m

nihreziduauuginulimdruštvima?Mogućedajetoslučaj,alijeverovatnijedadobagodineobjaš-njavaodsustvokleptoparazita–njihovamasovnapojavajesezonska.

Da li su ovi gubicinešto neobično?Izvesni gubici tokom zime su normalna stvar, ipošto broj uginulih pčelinjih društava u velikojmerivariraodgodinedogodine,teškojerećikadajenastupilakriza,akadasugubicideonormalnogtokastvari.Onoštojepoznatojestedapčelari,jednomudesetgodinapretrpeneobičnovelikegubitke.Tojepoznatojošoddavnina.UIrskojse950.godinedogodiovelikipomorpčela, zatim992.,i1443.godine.Jedanodnajpoznatijihdo-gađaja zbio se u proleće 1906. godine, kada jevećinapčelarasaostrvaVajt(VelikaBritanija)iz-gubilasvasvojapčelinjadruštva.Američkipčela-risu,takođe,povremenotrpeliteškegubitke.UdoliniKače(Cache)uJuti1903.godineuginuloje2.000društavausledmisteriozne„bolestinesta-janja”praćeneledenomzimomihladnimprolećem.Znatnoskorije,1995.godinedogodilosedasuuPensilvaniji tamošnjipčelari izgubili53%svojihdruštava.Običnoseterminikaoštosu„bolestnestajanja”ili„prolećnonestajanje”koristedaopišusindrom

usledkojegdruštvaodumiruuprolećezbogne-dostaka odraslih pčela. Međutim, 2007. godinenekipčelarisusesuočilisa80-100%gubitaka.Ovojeusvakomslučajuekstremankrajnizanepovolj-nihdogađaja,kojiseposvojprilicitičenekihno-vihfaktora.

Šta su mogući uzroci CCD-a?Bolesti i paraziti.Medonosnepčelesuizloženevelikombrojuparazitaipatogena.Mnogiodnjihimajudobrodefinisanesimptomekojinisupove-zanisaCCD-om.Naprimer,postojedvabakterij-skaoboljenjakojapogađajuleglopčela:evropskatruležlegla(uzrokovanabakterijomMellisococcuspluton)iameričkatruležlegla(uzrokovanabak-terijomPaenibacilluslarvae).Postojiporedtogaigljivično oboljenje legla Ascosphaera apis. Oviorganizminemajuefektanaodraslepčelealipo-kazujurazličitesimptomekodlarviilutki.ParazitskikrpeljVarroadestructornapadalegloiodraslepčele.Alivelikazaraženostvaroomjejasnouočljivapojavazaprofesionalnepčelare,posebnoustadijumuodumiranjapčelinjegdruštva.Sob-ziromnato,malajeverovatnoćadajevaroauzroč-nikCCD-a.KrpeljAcarapiswoodimožezarazititrahejeodra-slihpčela,itrenutnojeveomaraširenuSevernojAmerici.NekimisledajekrpeljAcarapisuzročnik

15

DruštvopogođenoCCD­om. Primetno je veliko odsustvo odraslih pčela radilica iz društva u kojem su ramovi puni legla.

foto Keith Delaplane

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

čuvene bolesti OstrvaVajt, koja je imala sličnesimptomekaoCCD.Međutim,eminentnipatologzamedonosnepčeleL.Bejli(Bailey)jevrlosum-njičavpremamišljenjudabolestOstrvaVajtimabiloštasaovimuzročnikom.Toneznačidajebo-lest OstrvaVajt isto što i CCD, niti se isključujemogućnostdaAcarapisimaudelauCCD-u.

Sindrom je misteriozan po tome što je njegov glavni simptom mali broj odraslih pčela u košnici. Nema ni­jednog tela, i mada su ovde često prisutni organizmi koji izazivaju bolesti, nema nikakvih spoljašnjih zna­kova prisustva bolesti, štetočina ili parazita. Često se u košnicama mogu pronaći hrana i nezrelo leglo. Izgleda kao da je uzrok ovih gubitaka neočekivana rana smrt velikog broja pčela u polju.

raslepčele(v.tabelu).Većinaodraslihpčelanosiusebivirusneinfekcijekojenepokazujunikakvesimptome.Uuslovimastresailošeishrane,suro-vihvremenskihprilikailiparazitizmaVarroade­structoriNosemaapis,populacijavirusamožesepovećatiiprouzrokovatisimptomekododraslihpčela.Virusparalizeuzrokujekodpčeladrhtanje,usporenokretanjeinesposobnostzaletenje.Pa-ralizadramatičnoskraćuježivotnivekradilica, imožebitiuzrokprolećnognestajanjapčela.AliuvremepojaveCCDsindroma2007.godine,nisuprimećene pčele koje pate od drhtanja. Stoga,virusparalizenijesnažankandidatzauzročnikaCCD-a.Hemijske supstance u košnici.Kaoiostalipo-ljoprivrednici,mnogikomercijalnipčelarisuzbogekonomskihrazlogaprinuđenidatretirajusvojapčelinja društva sa koktelom lekova i pesticidakakobiihočuvalizdravim.KadajeupitanjuCCD,odposebnogznačajasupesticidikojiseupotre-bljavaju za suzbijanje gorepomenutog parazitaleglaVarroadestructor,kleptoparazitamalekoš-ničinebubeAethinatumidaiparazitasaća,vošta-nogmoljcaGallariamellonella.Varroadestructorje introdukovanauSADkasnih1980-ih.Ona jedanaspraktičnoprisutnausvakompčelinjemdru-štvuuzemljiibilajeodgovornazauništenjepče-linjihdruštavaudivljini(ovapčelinjadruštvasesadavraćaju,jersuafrikanizovanepčelerezisten-tnenavarou).Međutim,uokolnostimakomerci-jalnogpčelarenja,krpeljsenajčešćemorasuzbi-jatihemijskimsredstvima.

16

Virus Veličina(nm) Poznatiuzrocisimptoma

Hroničnaparaliza 20×30to60 Da

Oblačastakrila 17 Da

Akutnaparaliza 30 Da(Varroadestructor)

Crnematičnećelije 30 Da(Nosemaapis)

Deformisanakrila 30 Da(Varroadestructor)

Kašmirskipčelinjivirus 30 Da

Mešinastoleglo 30 Ne

Sporivirus 30 Da(Varroadestructor)

PčelinjivirusX 35 Da

PčelinjivirusY 35 Da(Nosemaapis)

Filamentus 150×450 VerovatnoNosemaapis

Virusi izolovani na odraslim pčelama

Protozoa Nosema apis, napada utrobu odraslihpčela,ikadajeprisutnauvelikombroju,uzroku-jedizenteriju idezorijentisanostodraslihpčela.TakođejemaloverovatnodajeonadirektanuzrokCCD-a,zatoštojedizenterijauočljiva,kaoizbogtogaštojevećinapčelinjihdruštavahroničnoza-raženasvakogprolećaovimparazitom,čakikadanemagubitakadruštava.Međutim,interesantanslučajpredstavljanovavrstaNosemaceranakojajenedavnoidentifikovananaazijskojmedonosnojpčeliApiscerana,askorojenađenaikodmedo-nosnepčeleApismelliferauEvropi.Veća je verovatnoća da, kada je u pitanju CCD,velikuuloguimajubrojnivirusikojinapadajuod-

w w w . u m e l j i c . c o m

Apistansadržisintetičkipiretroidfluvalinat,kojivišenijeefikasanusuzbijanjuvaroe,poštojeonapostalarezistentnananjega.Onjezamenjenpla-stičnim trakama koje sadrže perizin. Međutim,varoajerazvilarezistentnostinanjega,pajepo-kušanoisaAmitraz-om.Pčelarilakomogupre-dozirati ove smeše i koktele. Neke hemikalije,naročitofluvalinat,mogusedugozadržatiuvosku,čimesepčeleizloženevisokomnivourezidua,a

štoutičenadužinunjihovogživota.Nekipčelarisupokušalisa„organskim”pristupompčelarenju,koristećimravljuioksalnukiselinu,kaoieteričnaulja.Madanatajnačininsekticidineostajuukoš-nici,efekatovihsupstancinasuzbijanjeparazitamožebitimanji,aliidirektnotoksičanzapčele.

Poljoprivredni insekticidi.Američkipoljoprivred-nisistempočivanakorišćenjupesticida.Međutim

17

Odsustvodivljihpčelinjihzajednica kao što je ova može smanjiti nivo genetske raznovrsnosti u zajednicama na ko-mercijalnim pčelinjacima.

Oskudna genetska baza?Nekiistraživačisepitajudalikomercijalnapčelinjadruštvaimajusuvišeoskudnugenetskubazu–idaliihtočiniranjivim.Pčelinjezajedniceobuhvatajuvelikibrojpovezanihjedinkikoježivenagustonaseljenimmestimairazmenjujuhranuprekousta;ovoje idealnasituacijaza razvitakzaraza.Pčeleimajurazneodbrambenemehanizmeprotivbolesti,uključujućituurođeniimunisistemihigijenskoponašanjenekihradilicakojepronalazeobolelolegloiizbacujugaizkolonije.Preduslovefikasnogodbrambenogponašanjajestevisoknivogenetskeraznolikostiunutarpče-linjihzajednica.Toimomogućavadaodgovorenaraznepatogeneiostaleizazovesakojimasesuočavaju.Akosusveradiliceiste,mogurešitijedanproblembriljantno,alićebitiveomaranjivezanekidrugiproblem.Maticesesparujuuletusa10-30trutova,iodatlesegenerišegenetskaraznovrsnostradilica.Nekinaučnicisuposebnonaglašavalidasukomercijalnepčele,zbogtogaštojeVaroadesetkovalabrojdivljihpčelinjihzajednica,mnogovišesklonijeparenjuubliskomsrodstvunegoranije,štopotencijalnovodismanjenjugenetskeraznovrsnostiunutarpčelinjihzajednica.Štaviše,vrlojeverovatnodapčele,kojeseizdrugihdelovasvetauvozeuSAD,nemogudobrodaseprilagodenalokalnepatogeneiuslove.

Foto B. P. Oldroyd

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

18

akosemislisamonazaštitubiljaka,gubicipčelasuneminovni.Alipoštosupčeleneophodnezaoprašivanje, zahteva se pažljiviji pristup ovomproblemukakobigubicipčelaminimalizovali.Dabisepoboljšalanjihovaefikasnostinsekticida,radisenanjihovomusavršavanju.Povremenoserazvijajupotpunonoveformulacije.Preupotrebe,oneprolazekrozrigorozanprocesregistracijekojiuključujeiprocenurizikazaorganizmekojinisuciljnagrupakojutrebasuzbiti,uključujućiime-donosnepčele.Insekticidimorajubitiprimenjeninanačinkojijebezopasanzapčeleiostalekorisneorganizme.Ipak,iporedsvihprocenarizika,teškojepredvidetisvemogućepo-sledicešireupotrebeodređenogsredstvazazaštitubilja.Moždasunekinoviinsekticidipoveza-nisafenomenomkojisesadamanifestujekaoCCD.Mala je verovatnoća trovanjapčelaranouprolećeusevernimdelovimaSAD,gdejeCCDnaj-višeprisutan.Štaviše,simptomakutnogtrovanjainsekticidima–velikibrojmrtvihiošamuće-nihpčelaispredulazaukošnicu– lako jeuočiti.Bezobziranato,pčelariinekistručnjaciida-ljesumnjajudasunekasredstvabezopasnezapčele.Naprimer,kaouzročnikvelikihgubitakapčelinjih društava u Francuskoj zadnjih godinaoznačen je nikotoidni insekticid Imidakloprid.Imidaklopridutičenaodređene receptore mnogihbeskičmenjaka.Zbognisketoksičnostiposisare,velikeefikasnosti,kaoivisokepokretljivostiutki-vima biljaka i sisara, često se upotrebljava kaosistemski insekticid za suzbijanje insekata kojisisajusokoveizbiljakaikrvizdomaćihživotinja.Tuležimogućiproblemzamedonosnepčele:kadaseprimeninabiljke,ovajinsekticidmožezavršitiunektaruilipolenu.Razvilaseznačajnadebataotomeukojojmerionmožeugrozitipčele.Nekaistraživanja(uglavnomizFrancuske)izveštavajuoreziduimaImidaklopridaunektaruipolenuustepenukojijepotencijalnoopasanpopčele,dokdruga(pretežnoizSeverneAmerike)nisudetek-tovalarezidue.Štaviše,kadasedruštvaprihranešećernimsirupompomešanimsaImidoklopridomukoličinikojasemožepronaćiuusevima,razvojiopstanaktakvepčelinjezajednicepodjednakojeuspešankaouonimdruštvimakojanisutreti-rana.Kontaktsapolenomtretiranihkulturanijeuticaonadužinuživotnogvekapčela.

Dalimožemoodbacitimogućnostdanikotoidniinsekticidi doprinose CCD-u? Ne u potpunosti.Kada jepčela izloženaopasnimdozamaImida-kloprida, dolazi do poremećaja sposobnosti zaprimanjeinformacijaipamćenje.Moždajeizlo-ženostizletnicanikotoidniminsekticidimauizve-snojmeridoprinelanjihovojdezorjentisanosti inestanku.Genetski modifikovane kulture.Farmerimasusadadostupnivarijetetikulturakaoštosukukuruz,pamukisoja,gdejegenomtakomodifikovandanaglasibakterijskipodstaknutproteinsasnažniminsekticidnim svojstvima. Biljke su takođe bile

modifikovanedanaglasegeneodgovornenaherbicide.Genet-ski modifikovane kulture suveomakorisnepookolinu jeriziskujuznatnomanjuupotrebupesticida.Alidaliprisustvoin-sekticidausvakojćelijigenetskimodifikovane biljke ugrožavapčele.Dosadanijebilosnažnihdokaza koji bi potvrdili da sugenetski modifikovane biljkeuzrokakutnetoksikozemedono-snih pčela. Štaviše, doprinosgenetskimodifikovanihbiljakaCCD-učinisemaloverovatnim

kadauzmemouobzirdaudržavikaoštojeIlinois,gdesuogromnepovršinezasađenegenetskimodi-fikovanimbiljkama,nemaproblemasaCCD-om.Promena pčelarske prakse.Uposlednjevremecenamedajeupadu.Urbanizacijaisveintezivni-ji razvoj poljoprivrede uticali su na smanjenjeprinosamedaširomzemlje.Kadsezajednouzmuuobzir,sviovifaktorisunavelimnogepčelaredapotražealternativneizvoreprihoda,štojeuticalonasmanjenjeproizvodnjemeda.Onisenajčešćeodlučujunaiznajmljivanjesvojihdrštavazaopra-šivanje,posebnobadema–kuturečijeoprašiva-njeupotpunostizavisiodpčela.Mnogekultureuzrokuju nutritivni stres kod pčela. Transport iistovarkošnicatakođemoguizazvatistres.Kadase pčele odsele sa pojedinih kultura moraju sedodatnoprihranjivativisokokvalitetnimpolenomkakobipovratilenivoproteinautelu.Tosemožepostićiseobomkošnicanadobrecvetnepašeiliprihranom.Posvojprilici,pčelaritobašineradeuvek.PostojievidencijaotomedaseCCDčešćejavljaudruštvimakojasutransportovananauda-ljenelokacijeilirentiranazaoprašivanje.Društvimajeujesenpotrebanvisokokvalitetanpolenkakobiseodgojiledugovečnepčelekoje

Ono što je poznato jeste da pčelari, jednom u deset godina pretrpe ne­obično velike gubitke. To je poznato još od davnina. U Irskoj se 950. dogo­dio veliki pomor pčela, zatim 992. i 1443. Jedan od najpoznatijih doga­đaja zbio se u proleće 1906. kada je većina pčelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja pčelinja društva. Američki pčelari su, takođe, povremeno trpeli teške gubitke.

w w w . u m e l j i c . c o m 19

moguopstatiprekozime.Veomavažnabiljkautom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatošipka(Solidago virgauera). Ona je jako slabo cvetalatokom 2006. na severoistoku zemlje, pa je i tomoždadoprinelopojaviCCD-auproleće2007.Hladno leglo. Veoma je značajna činjenica dapčele u zoni legla održavaju temperaturu oko34,5°C,bezobziranaspoljašnjevremenskeprilike.Akoseleglorazvijavanovihtemperaturnihokvi-ra,budućaodraslapčelamožebitifizičkinormal-na,alićesvakakopokazatinedostakekodprima-njainformacijaipamćenja.Radiliceodgojenenatemperaturamaispodoptimalne,pokazujuten-dencijudaseuzgubeupolju,anikomunikacioneplesovenisuustanjudaefikasnoizvedu.Sveusvemu,ukolikodruštvanisuustanjudaodržava-juoptimalnutemperaturuuzonilegla,pokazaćesesimptomisličniCCD-u.

SumiranjeKonstatovalismodabrojnifaktorimoguproizve-stisimptomesličneCCD-u.TakođesmonaglasilidaCCDnijeneštoupotpunostinovo;simptomisličniCCD-upoznatisupčelarimavišeodstogo-dina,alisepojavljujuveomaretko,takodakadasetoidesipčelaripomisledajeneštosasvimnovoojadilonjihovepčele.Usvakomslučaju,CCDjeveomakompleksansin-drom.Nekinaučnicisusugerisalidapčelepateodpadaimuniteta.Izvesno,imunogenisuveomaizraženikodpčela,iukolikojeneštokodnjihiza-zvalostres,onećebitimanjesposobnedapokre-nu reakciju imuno sistema na patogene. Ovaidejajesadaveomaproverljiva,jerjegenomme-donosnepčelenedavnomapiran,štoistraživači-mapružanovosredstvozahvatanjeukoštacsaproblemimakaoštojeCCD.NaglašavamdajejedanodmogućihuzrokaCCD-aneodgovarajućiuslovizainkubacijulegla.Dakle,

bilokojiodovihfaktora:infekcije,hroničnaizlo-ženost insekticidima, neodgovarajuća ishrana,seobakošnicailineodgovarajućaregulacijatem-peraturelegla,možeproizvestisimptomesličneCCD-u.Mojahipotezaveomaselakomožetestirati,akosepremestilegloiznekolikodruštavaiostavidase razvija na optimalnim ili na temperaturamanešto nižim od optimalnih. Leglo bi onda biloupotrebljenozaformiranjenovihdruštavaodko-jihbisejednasastojalaodradilicaodgajanihnaoptimalnimtemperaturama,adrugaodonihra-dilicakojesuodgajanenanižimtemperaturama.PredviđamdaćedruštvasastavljenaodradilicaodgojenihnanižimtemperaturamaodoptimalnepokazatiznakeCCD-a.Štaviše,nebihseiznenadioukolikosepokaževisokazaraženostvirusimapro-uzrokovana stresom. Ovi efekti mogu delovatisinergijski–viševirusavodikraćemživotu,manjeefikasnimradilicama,štoopetvodineodgovara-jućojregulacijitemperatureuzonilegla,ijoškra-ćemživotupčela.

Preveo Ivan Umeljić

Veoma je značajna činjenica da pčele u zoni legla održavaju temperaturu ±34,5°C, bez obzira na spo­ljašnje vremenske prilike. Ako se leglo razvija van ovih temperaturnih okvira, buduća odrasla pčela će biti fizički normalna, ali će pokazati nedostake kod primanja informacija i pamćenja. Radilice odgojene na temperaturama ispod optimalne, pokazuju ten­denciju da se izgube u polju, a ni komunikacione ple­sove nisu u stanju da efikasno izvedu. Sve u svemu, ukoliko društva nisu u stanju da održavaju optimalnu temperaturu u zoni legla, pokazaće se simptomi slič­ni CCD­u.

Zlatošipka(Solidagovirgauera). Društvima je u jesen po-treban visokokvalitetan polen kako bi se odgojile dugovečne pčele koje mogu opstati preko zime. Veoma važna biljka u tom smisli, a koja raste u SAD, jeste Zlatošipka (Solidago vi-rgauera). Ona je jako slabo cvetala tokom 2006. na severoi-stoku zemlje, pa je i to možda doprinelo pojavi CCD-a u proleće 2007.

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

20

Prof. dr Ričard FelUniverzitet Virdžinija Teh, Bleksburg, SAD

RichardFell,EvaluatingYourQueens,BeeCulture,2004

OCENITESVOJEMATICESavremeno pčelarenje zahteva stalnu procenu

kvaliteta matica kao i rešenost da se loše bla­

govremeno zamenjuju. U svakom slučaju, ko­

rist od dobrih matica u košnicama nagradiće

vas za utrošeno vreme i trud. Takva pčelinja

društva ne samo da su produktivnija, već je i

pravo zadovoljstvo raditi sa njima.

Izgled matice nije važan za procenu njenog

kvaliteta, osim ako niste usmereni na uzgoj

matica karateristične boje. Pčelari često ističu

kako žele da vide velike matice zlatne boje u

svojim košnicama, međutim pitanje je u kojoj

meri boja i veličina utiču na produktivnost? Ve­

ličina jajnika matice povezana je sa veličinom

njenog tela, ali njena sposobnost da polaže

oplođena jaja predstavlja ključni faktor. Poku­

šaj da se oceni neka matica samo na osnovu

veličine može biti promašen. Probajte da pro­

cenite ponašanje vaših matica, pre svega s ob­

zirom na leglo, zdravlje i temperament pčelinje

zajednice.

Aut

orsk

ičla

nak

w w w . u m e l j i c . c o m 21

foto

V. U

mel

jić

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

22

Ukolikobimogaodaseizdvojijedanosnov-niprincipdobrogpčelarenja,onbimogaoglasiti:imatidobreimladematiceuvašim

košnicama.Maticajenajvažnijajedinkaudruštvučije normalno funkcionisanje zavisi od njenogprisustva.Biološki,njenaulogajedvostruka;pro-izvođenje jaja iproizvođenjeferomona.Ona jeodgovornazapolaganjejajakojezarezultatimajaku populaciju radilica.Takođe, ona proizvodihemijskesignalekojiregulišusocijalniporedakiomogućavajunormalneaktivnostizajednice.Zbograzlikeukvalitetunevršesvematiceovefunkcijeonakokakobismomitoželeli.Razlikemogubitiprouzrokovanebrojnimfaktorima,odgenetskihdouslovapodkojimajematicauzgajana.Ukolikojematicauzgajanapodoptimalnimuslovima,udobromodgajivačkomdruštvu,ioplođenasado-voljnimbrojemtrutova,trebalobidasvojefunk-

cijeobavljadobro.Sdrugestrane,maticeizvedeneizstarijeradiličnelarve(starijeod1½do2dana),imaćegeneralnomanjejajnikeibićemanjepro-duktivne.Prevelikibrojmatičnjakauodgajivačkimdruštvimamožedovestidoneadekvatneishraneinege,dočegamožedoćiizbogisuvišemalogbrojradilicakojeihhrane.Nepovoljnispoljniuslo-vitokomoplodnjetakođemoguuticatinakvali-tetmatice.Lošijeoplođenamaticaćeranijepre-stati da polaže oplođena jaja, i postati trutuša.Nažalost,veomaretkoznamoneštovišeouslovi-mapodkojimasumaticekojesmokupilibileuz-gajane,iliotomekakvisuvremenskiuslovibiliuperiodu oplodnje. Putem interneta to se možesaznativeomalako.Aliidaljejeneophodnodapratimoponašanjesvojihmaticaupčelinjimdru-štvimaibezobziraštosumlade,zamenimoonekojenezadovoljavajukriterijume.

Prevelikimatičnjaci u odgajivačkim društvima mogu dovesti do neadekvatne ishrane i nege, a mali, do lošijih matica.

foto V. Umeljić

w w w . u m e l j i c . c o m 23

Jedan pokazatelj temperamenta pčelinje zajed-nicemožeseutvrditičimseotvorikošnica.Dalipčeledobroreagujunadimidalisebrzosmiru-ju, ili su agresivne? Sa društvima blage naravimnogojelakšeizabavnijeraditi,iboljasuzaga-jenjeuurbanimsredinama.Iznavedenograzloga,javolimpčelekojesumirnenasaću,ineodlećusaramovatokompregledanjakošnice.Dvafaktoranakojaobraćamposebnupažnjuto-kom pregleda košnica jesu oblik legla i stanjegnezda.Leglodobrihmaticajekompaktno.Sattreba da bude dobro popunjen sa eventualnonekolikopropuštenihilipraznihćelija.Poredtoga,leglotrebadabudesličnestarosti.Ćelijesamedom,odnosnopolenomnetrebadabudupomešanesaćelijamasaleglom.Tokomperiodakadajepo-laganjejajanavrhuncu,dobrematicemogupo-puniti ramove skoro do ivica, međutim izgledleglajebitnijiodtogadalijeramkompletnopopu-njen.Poredtoga,stepenpopunjenostiramaleglomzavisićeodnjegovepozicijeugnezdukaoioddobagodine.Lošematice,sdrugestrane,stvori-ćeoblikekojisadržeprazneilipropuštenećelijekoje legludajušarenizgled.Ćelijemoguostatinezaleženejersadržemedilipolen.Takođe,ćeli-

jemogubitinezaležene,iakonisuzauzetemedomipolenom,zbogsledećihrazloga:smrtnostileglauzrokovanom bolestima, kao i zbog starosti iliozleđenostimatice.Prisustvotrutovskogleglapomešanogsaradilič-nimleglomsiguranjeznakproblematičnemati-ce.Možesedesitidalošamaticanemadovoljnospermezaoplodnjujajakojapolažeuradiličnećeliještoćezaposledicuimatileglokojesadržićelijesaispupčenimpoklopcimairazvitaktrutov-skihlarvi.Jednailidvetrutovskećelijeuradiličnom

Leglodobrematice je kompaktno. Sat treba da bude dobro popunjen sa eventualno nekoliko propuštenih ili praznih ćeli-ja. Pored toga, leglo treba da bude slične starosti. Ćelije sa medom, odnosno polenom ne treba da budu pomešane sa ćeli-jama sa leglom.

1ili6

2ili7

3ili8

4ili9

5ili0

l l l l l l l l

l l l l l l l l

l l l l l l l l

l l l l l l l l

l l l l l l l l

bela

žuta

crvena

zelena

plava

Međunarodni sistem bojaza obeležavanje matica

Godinakojasezavršavabrojem

Odgovarajućaboja

foto V. Umeljić

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

24

leglu mogu predstavljati slučajan događaj, aliučestalijeprisustvotrutovskogleglaukazujedaimamoproblemidajematicupotrebnozameni-ti. Polaganje trutovskih jaja može imati brojneuzrokekaoštosulošaoplodnja,degeneracijažle-zda spermateke, bolesti, ili povrede. Ponekaduopšteneznamozaštosetodešava.Poslednjaodkarakteristikapovezanihsaleglomkojaćebitiodpomoćipriprocenikvalitetamati-cejesubolesti.Prisustvobolestileglakaoštosuevropskatruležilikrečnolegloukazujunaneop-hodnostzamenematice.Nekolikoćelijazaraženihevropskomkugomleglailikrečnimleglomupro-leće,kadajestresupčelinjimdruštvimaveomavisok, nisu nužno indikator problema, ali visoknivoprisustvaovihbolestigovoridajepotrebnozamenitimaticu.Uekstremnimslučajevimaipolovinaleglamožebitizaražena.Sveiznad10-15%predstavljaznačajanstepenzaraženosti.Nekeme-donosne pčele su mnogopodložnijebolestimakaoštojeevropskatruležlegla,zatoštološijeodržavajuhigijenuu zajednici. Zamena maticeutakvomdruštvu,poredtogašto predstavlja promenu zatuzajednicu,dovodiidoodre-đenogprekidaunegovanjulegla,štonepredstavljasamopromenu za društvo, već iostavljamogućnostpčelamada očiste ćelije sa obolelimlarvama. Nabavka pčelinjihzajednicasadobrimhigijenskimosobinamaodproverenihuzgajivačarojevaimaticapružasjajnuprilikudasmanjiteproblemevezanezabolestiuvašempčelinjaku.Ocenakvalitetamaticanezavršavasepregledomdruštava,većtrebaidaljepratitinjegovoponaša-nje.Trebaobratitipažnjuinaproduktivnost,us-pešnost prezimljavanja, sklonost rojenju, uskla-đenostnegeleglaiunosanektarakaoiagresivnostpčelinjegdruštva.Neštoodovogajelakoproceni-ti,alineštoine.Naprimer,procenaprilagodjenostigajenjalegladruštva,sobziromnaunosnektara,iziskujepre-cizno znanje o stupnju odgoja legla u tekućimuslovima.Pčelarskavaganammožepružitiinfor-macijuotomedalidruštvodonosinektarilitro-šiuskladištenmed,aliovainformacijamorabitipovezanasapromenamaupolaganju jaja. Jed-

nostavan način je da se prati održavanje leglanakon završetka glavnog unosa. Da li društvosmanjujeintezitetnegelegla,iliodržavavisoknivonjegovog produkovanja, što zahteva upotrebuuskladištenogmeda?Uidealnomslučajudruštvoćeograničitiprodukovanjeleglakadaunosnek-tarapočnedaopada,alineuvek, inekodsvihrasamatica.Nijespornodasunekadruštvaboljaoddrugih,daproizvodevišemeda, izlaze izzimeuboljojkondiciji, ilidanisusklona rojenjučak iakosuveomajaka.Oveosobinepovezanesusakvalite-tomivrstommaticeivođenjeevidencijemoževampomoćidaodlučitedalijeodređenamaticabaš ona kakvu biste želeli da imate. Evidencijavammožepružitiinformacijeokvalitetuprogra-

manekoguzgajivačama-tica.Poznavanjefaktorakojisubitnizaponašanjejednogpčelinjegdruštvapomoćiće vam da odlučite da liželite da nastavite da ku-pujete matice od istoguzgajivača ili da moždapokušatesadrugim.Naravno, da biste ocenilikvalitetmaticanekoguzga-jivača, moraćete da testi-ratevišeod jedne ilidvematice. Pravilna procenabizahtevalatestiranjeba-remčetiriilipetmatica,jošbolje 10, a najbolje 100.Svakako, to nije uvek mo-guće.

Poslednjiznačajanfaktorpriprocenimaticajestenjenastarost.Uprincipu,društvakojaimajumla-đematiceproduktivnijasuiimaćemanjeizražennagonzarojenjemuodnosunadruštvasastari-jimmaticama.Uobičajenajepraksadasematicaobeležimalomtačkomnatoraksupreuvođenjaunekukošnicu,kakobiseoznačilanjenastarost,idabisetojasnovideloprilikomsvakogpregle-danjakošnice.Trebapratitimeđunarodnisistemza obeležavanje matica; bela boja se koristi zagodinekojesezavršavajubrojevima1ili6,žutasa2ili7,crvenasa3ili8,zelenasa4ili9,iplavasa5 ili0.Označavanjevamtakođeomogućavadautvrditedalijenekamaticazamenjenausledrojenja, tihe smene ili prinudno. Opšte praviloglasi,udruštvimatrebamenjatimaticesvakedru-gegodine,takodaniujednomdruštvumaticanebudestarijaoddvegodine,ačestosepreporu-čujedasetočinisvakegodine.

Prisustvo trutovskog legla pomešanog sa radiličnim leglom siguran je znak problema­tične matice. Može se desiti da loša matica nema dovoljno sperme za oplodnju jaja koja polaže u radilične ćelije što će za posledicu imati leglo koje sadrži ćelije sa ispupčenim poklopcima i razvitak trutovskih larvi. Jed­na ili dve trutovske ćelije u radiličnom le glu mogu predstavljati slučajan događaj, ali učestalije prisustvo trutovskog legla ukazu­je da imamo problem i da je maticu potreb­no zameniti. Polaganje trutovskih jaja može imati brojne uzroke kao što su loša oplodnja, degeneracija žle zda spermateke, bolesti, ili povrede. Ponekad uop šte neznamo zašto se to dešava.

Preveo Ivan Umeljić

w w w . u m e l j i c . c o m

R E P O R T A Ž A

JANKOPISLAKAPAČE,SLOVENIJA

Danas Janko Pislak ima 23 prevozna i 10 stacionarnih pčeli­

njaka. U svakom pčelinjaku nalaze se po 72 košnice tako da

ukupan broj prelazi 2.400 košnica. Pošto u Dravskom polju

nema dovoljno odgovarajuće pčelinje paše pčelinjaci su rasu­

ti širom Slovenije od oblasti Haloz blizu granice sa Hrvatskom,

do podnožja Pohorja.

25

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

26

GospodinJankoPislakrođenje1934.godineumestuDokleceuPtujskojGori(Slovenija).Izučiojestolarskizanatidostigaozvanje

stolarskogmajstora.Prvisusretsapčelamaimaoje u svojoj desetoj godini. U leto 1946. godinekupiojeprvipčelinjirojodpčelaraRinca.Rojjedobroprezimioisledećegodineodnjegajedobiojoščetirirojakojejenaselioukošnicekojejesamnapravio.Tokom1952.godinenapraviojeprvuAŽ košnicu da bi šest godina kasnije imao dvapčelinjakasaukupno72AŽkošnice.Upočetku,med je prodavao lokalnim poljoprivrednim za-drugama,a1960.godinezapočeojesaradnjusaMedex-om.UporedosapraktičnimiskustvimaJankoPislakjeprikupljaoiteorijskoznanje,najpreodlokalnihpčelarakojisumunesebičnoprenosilisvojezna-nje,akasnijeiizbrojnihpčelarskihknjigaičaso-pisa.UčlanjenjemuPčelarskodruštvoLovrencnaDravskompolju1952.godine,počeojedadobijaprvistručnislovenačkipčelarskičasopisSlovenskičebelar.Usledilesuposetebrojnimpredavanjima,gdejestekaodragocenaznanjaobiologijipčela,prepoznavanjuilečenjupčelinjihbolestiisl.UtomperioduupoznajeDrJožeaRiharakojigajeuputioutehnologijudobijanjapčelinjihproi-zvoda.Eminentnistručnjakgajeupoznaosateh-nikomdobijanjamatičnogmlečaicvetnogpraha.Tasaznanjakaoiiskustvakojasumuprenelipče-larikojisuseutovremeškolovaliuFrancuskojnavelasugada1963.godinepočnesaprikuplja-njemcvetnogprahaanarednegodineimatičnogmleča.Utovremenjegovpčelinjakjebrojao250košnica.

Sedamdesetihgodinaprošlogveka,nakonško-lovanjakodakademikaIveTomašcanakatedrizabiologijuipatologijupčelanaVeterinarskomfa-kultetuuZagrebu,itesnesaradnjesaDr.JožeomRiharom,počeodasauzgojemmaticakranjskesivkeApismelliferacarnica.Upočetkumu jepomagalasamosuprugagos-pođaMilenaPislak,alikakoseobimposlabrzoširio morao je da potraži nekoliko pomoćnika.DanasuokviruPčelarstvaPislakradetripčelarskamajstora,aliijedandoktorveterniraskemedicine(Pčelarski savez Slovenije je 1998. godine, u sa-radnjisapčelarskimškolskimcentromizGracauAustriji (Imkerschule Graz) pod rukovodstvomJozefaUlca(JosefUlz)organizovaoiobavioško-lovanje 23 pčelarska majstora. Uslov za upis uškolujestedakandidatimazavršenusrednjuško-lu,idauspešnopčelarinemanjeod10godinasa30 ili više košnica). Poslednjih godina u okviruPčelarstvaPislakaktivnosudelujuJankovnećakPeterizetRobert.Sobziromdajesvakodnevnoukontaktusapčela-ma,učesnikbrojnihpredavanjaitečajeva,redov-niučesnikkongresaAPIMONDIA,JankoPislakjestekaoneprocenjivoteorijskoipraktičnoznanjekojegodinamanesebičnoprenosimlađimpčela-rima.Njegovaktivnidoprinosslovenačkompče-larstvuogledasekrozbrojneinovacijeipobolj-šanjaizoblastitehnikepčelarenja.ZbogvelikogdoprinosarazvojupčelarstvaJankoPislakjedobiovelikibrojpriznanjainagrada:pri-znanjepčelarskihorganizacijaFrancuskeiAustri-je,brojnapriznanjapčelarskihsavezaizbivšeSFRJ,priznanjalokalnihpčelarskihudruženja,priznanje

Pislakov oplodnjak za matice Priprema kaveza sa maticama

w w w . u m e l j i c . c o m 27

Medex-a,ordenAntonajanšeI,IIiIIIstepena,ju-goslovenskiordenradasasrebrnimvencem,ordenzazaslugeRepublikeSlovenije.DanasPčelarstvoPislakima23prevoznai10sta-cionarnihpčelinjaka.Usvakompčelinjakunalazesepo72košnicetakodaukupanbrojprelazi2.400košnica.PoštouDravskompoljunemadovoljnoodgovarajuće pčelinje paše pčelinjaci su rasutiširomSlovenijeodoblastiHalozblizugranicesaHrvatskom,dopodnožjaPohorja.Tokomzimekošnicesustacioniranenaoko250-300mnadmorskevisine,zbogtoplijeklimekojapogodujeuspešnomprezimljavanju.Nakonštotuiskoristeranucvetnupašu,košnicese,tokommaja,seleuoblastHalozblizugranicesaHrvat-skomnabagremovupašuanakontogadaljenakestenovupašu.Košniceseseleinašumskupašu,uoblastRoglokojasenalazinapreko1.000mnadmorskevisine.Koristećioko2.000malihoplodnjaka,uvišetur-nusausezoni,uzgajagodišnjeoko10.000matica.Pored zadovoljavanja sopstvenih potreba i pla-smananadomaćetržište,maticeizvoziuHrvatsku,Austriju,Nemačku,Francusku,Jemen,Japan,SADidrugedržave.Pislakovodomaćinstvobaviseipčelarskimturiz-mom,iposećujegavelikibrojturistaizSlovenijei inostranstva. Pored pčelarskog proizvodnogprograma,onimogudaseupoznajuisaosnova-matehnikepčelarenja,darazgledajupčelinjake,kaoiradneprostorijeikompletnuopremuneop-hodnuzaopsluživanjevelikogbrojakošnica.Pče-larstvoPislakjeopremljenosavremenomlabora-torijomzakontrolukvalitetapčelinjihproizvoda,kaoikontrolumorfološkihkarakteristikamatica.

I.U.

Janko Pislak (slikagore)

Prostor za ceđenje meda u AŽ paviljonu (slikausredini)

12.000 satnih osnova pripremljenih za početak nove pčelarske sezone (slikadole)

Jedan od pčelinjaka Janka Pislaka

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Med

onos

nob

ilje

28

V išegodišnja zeljasta biljka,visoka do 150 cm. Stablji-ka uspravna i razgranata,

uglasta, izbrazdana i dlakava. Li-stovidubokoperastoizrezani,tro-uglasti, po obodu bodljasto na-zubljeni,salicazeleni,asanaličjamaljaviibeličasti.Cvetovisusitni,sivkasti,sabraniuloptastecvasti,prečnika do 5 cm, koje su sme-štenenavrhustablaigrančica.Cvetaodjunadoavgusta.Cveto-vi luče dosta nektara, te ih pče-le rado imasovnoposećuju.Najednojglavicisemoženaći ipo5-6 pčela istovremeno. Spada u

odličnemedonosnebiljke.Prinosmeda može dostići i 500 kg pojednom hektaru. Pored nektara,glavočdajeicvetniprah.Medjesvetložutivrlofinogukusa.Medod glavoča se ubraja u najfinijevrstemeda.Raste na mnogim zapuštenimmestima, pored železničkih pru-ga,ušibljacima i šumarcima,po-red reka i potoka. Ima snažnorazvijenkorenovsistem,takodadobropodnosisušu,nesmanju-jućipritomlučeljenektara.Razmnožavasesemenom.

Glavoč (Echinops sphaerocephalus L.)Fam.Asteraceae

w w w . u m e l j i c . c o m 29

Tekst i fotografije V. Umeljić

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

30

Med

onos

nob

ilje

Dvogodišnja zeljasta bilj-ka, visoka do 2 m. Sta-bljika uspravna, uglasta,

duž uglova pokrivena bodljama,u gornjem delu granata. Listo-vi na stabljici naspramni, sraslisvojom osnovom, po obliku suizduženo lancetasti i sa donjestranenasrednjemnervusabod-ljama. Pri osnovi listovi su izdu-ženi,obrnutojajasti,grubonazu-bljeni, obrazuju rozetu. Cvetovisu ljubičaste boje, sakupljeni uglavičaste cvasti jajastog oblika,

duge5-9cm,aprečnika3-4cminalazesepojedinačnonavrhuglavnogstablaibočnihgrančica.Spoljašnjačašicajesabodljama.Cveta u julu i avgustu. Intere-santno je neravnomerno iscve-tavanje cvetova na cvasti; to sedešava u paralelnim prstenovi-ma. Pčele ih masovno i veomarado posećuju, sakupljajući 200kg meda sa 1 ha. Često se najednojcvastimoženaći4-5paivišepčela,kojesenanjojzadrža-vaju ido5minuta.Zatovreme

one zapraše beličastim cvetnimprahom celu donju stranu tela,pa izgledaju kao da su upale ubrašno.Rastesvudanavlažnimmestima,pored reka, puteva i železničkihnasipa,nalivadamaiiskopinama,isličnimmestima.Razmnožavasesemenom.Lekovita je biljka. Upotrebljava se

za izazivanje znojenja, jača mokre-

nje, protiv kožnih bolesti, proliva i u

druge svrhe.

Češljuga (Dipsacus sylvester Huds.)Fam.Dipsacaceae

w w w . u m e l j i c . c o m 31

Tekst i fotografije V. Umeljić

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

Pčelarstvo u Kini(16. vek p.n.e. ­ 1840. godine)

K inaimapčelarskutradicijuduguvišeodtrihiljadegodina.Upočetku,ljudisunaprimi-tivan način prikupljali pčelinje proizvode,

svedoknisunaučilidaradesapčelomApiscera-na (Apis cerana cerana) i tako na jednostavnijinačindođudopčelinjihproizvoda.Neštokasnijeutvrđeno je da bolni pčelinji ubodi mogu bitiupotrebljenizalečenjeodređenihbolesti,pajetakonastaladrevnaapiterapija.Preradapčelinjihproizvodaiapiterapijarazvijalisusebržeodsamepčelarsketehnologije.

Od kroćenja divljih pčelinjihzajednica do uzgoja pčelaPostojepisanitragovidasu,uperiodudinastijeHan(25-225),sečenastablaukojimasenalazilosaćesapčelama.Ujednomtekstuizpetogvekaspominjesedasumedivosakmazanipodrvenimkutijamakojesudržanepodstrehamakakobise

privuklezajednicedivljihpčela.TokomJindina-stije(215-282.),hroničarHuangPumingjeopisaopionirakineskogpčelarstvaJiangakojijevišeod300ljudipodučavaopčelarskojveštiništojeima-lozaposledicudanekolikostotinaporodicaza-počnedapčelari.Jiangovpčelarskikursjevero-vatnoprvitevrsteuKini.IzovogperiodaostalasuzabeleženaizapažanjastarihKinezaoizgrad-njisaća,rojenjuipodeliradameđupčelama.Ujednomspisuizdrugogvekaprenašeerekažesedamed,legloivosakmogubitipretvoreniuvisokokavalitetnilek.Takođe,znaseidajemedkorišćenkaonekavrstaanti-septikakakobi sesačuvalovoće.Upotrebavoskabilajeveomara-širena, na prvom mestu za oslikavanje drvenihcipelaizaizradupečata.UvremedinastijeHannastalajetehnikavoštanogštampanjanasvili.Čakjeidanasovaveštinaveomapopularnaunekimdelovima Kine. Motivi na freskama iz grobnicedinastijeTangprikazujuljudekojipravesveće.Upoemamaiztogperiodačestosespominjusveće,aunekimaječakopisanprocespravljenjasvećaodvoska.Ovomvrstomproizvodasnabdevanesusamocarskeporodice.Vosaksekoristiozaza-

Pčel

arst

vou

sve

tu

Godine 1983. godine otkriveni su fosili medonosne pčele u Belsozi u Ševongu u Šan­

dong provinciji. Ovo otkriće je pokazalo da medonosne pčele nastanjuju tempera­

turnu zonu istočne Kine više od 20 miliona godina. Kineski ideogram za med pojav­

ljuje se u spisima iz vremena dinastije Šang (16­11. vek p.n.e.), što ukazuje da Kina

ima pčelarsku tradiciju dugu 3.000 godina. Era modernog pčelarstva počinje, sredi­

nom 19. veka, nakon uvođenja zapadne medonosne pčele i košnica sa pokretnim

ramom u Kinu. Posle osnivanja Narodne Republike Kine 1949. godine, stanje u pče­

larstvu drastično se promenilo. Ove promene su postavile dobru osnovu za razvoj i

modernizaciju pčelarske industrije u budućnosti.

32

w w w . u m e l j i c . c o m 33

štituknjiga,slikaimedicinskihproizvoda.Posto-jesvedočanstvaizšestogvekadajeutovremespravljanovinoodmeda.SunSimiao(581-682),čuvenikineskilekar,ostaviojeizasebespisopri-premanjumedovine.Plemstvojekoristilopolenuishraniikozmetici,kaoizačuvanjevoća.Neko-likovekovakasnije,uvremedinastijeMing,me-dicinskistručnjacisudetaljnoopisalinutritivnuilekovituvrednostmeda,legla,voskaipolena.

Pojava pčelinjakaTokomdinastijaSongiJuan(960-1368),gajenjeistočnemedonosnepčeleApisceranapodiglosenavišinivo.Počelosesaprimenomnovihpčelar-skih tehnika: dimljenja, postavljanja medenihmamaca,kaoinekihdrugihmetodazahvatanjedivljihpčelinjihdruštava;dabisezaštitiliodubo-da, pčelari su utrljavali nanu po rukama i licu ioblačilislamnateogrtače.Početkom19.vekasva-kipčelarjeuprosekuimaopo10košnica,auku-pan broj košnica u Kini se kretao oko 200.000.Svakodruštvojeuprosekugodišnjedavalooko5kgmedai300-500gvoska.PrirodnjakinaučnikHaoJiksingje1819.godineopisaobiološkeka-rakteristikepčela,pčelarskutehniku,kaoiiskustvasakupljenaodpčelaratogvremena.Ovaknjigase smatra prvom pčelarskom raspravom objav-ljenom u Kini. Ksu Guanghi je proučavao vezuizmeđukišnihpadavina,biljakaiproizvodnjemedainaosnovutogasastaviopravilazapredviđanjemedenjautokugodine.Neštokasnije,opisanajeupotrebaprimitivnihnastavakauKini.

Moderno pčelarstvo(1840­1949)UvođenjezapadnekultureinovihtehnologijauKinutokom19.vekadovelojedointrodukovanjazapadnemedonosnepčeleApismelliferaikošni-cesapokretnimramom.

1. Introdukovanje Apis mellifera-e i košnicasa pokretnim ramovimaTokomvekovakineskipčelarigajilisupčeleraseApiscerana.Međutim,1896.godine,ljudisaseve-roistokaKinepočelisudaprihvatajuruskucrnupčeluikošnicesapokretnimramom.Nakonštojepuštenausaobraćajprvaprugauovomdeluzemlje,mnogiRusisudonelisvojepčeleuoblastHarbin.Nakonruskeinvazije1900.godinesled-benicipravoslavnecrkvedonelisucrnepčelena

severKine.Međutim,ovarasapčelanijeuspeladaseproširivanseverazemlje.KineskizvaničnicisuizSADdonelipetdruštavasaitalijanskomme-donosnom pčelom. Međutim, zbog slabog po-znavanjapčelarskeveštineodtoganijebilonekevećekoristi.NajvećezaslugezauvođenjezapadnemedonosnepčeleApismelliferaikošnicasapokretnimramomuKinu,imanekolicinapčelaraentuzijasta;ZangPinanizprovincijeFujiang,HuaJizhiiFengHua-nvenizprovincijeJiangsu,HuanZiguizPekinga,iWangBoyaizprovincijeHebei.Onisupružilisuogromandoprinosrazvojupče-larstvauKiniiosnovaliprvekomercijalnepčeli-njake.ZangPinanje1911.godineukooperacijisajošnekimpčelarimaosnovaoSanYingpčelinja­keuprovincijiFujian.NarednegodineotišaojeuJapan da bi se usavršio u tehnici pčelarenja sakošnicamasapokretnimramom.Godine1913.,uvezaonekolikodruštavasaitalijanskimpčelama,satneosnove,centrifugeipčelarskuliteraturu.ZahvaljujućiovimpionirskimpoduhvatimauKinujekrajemtridesetihgodinaXXvekauvezenooko300.000društavaitalijanskerasepčela,poredtoga,useverneoblastiKineuvezenojedodatnih110.000pčelinjihdruštava.Većinapčelinjakautomperi-oduslužilajezauzgojmaticaipoboljšanjekarak-teristikapčela.

Kineskiideogramzamed pojavljuje se u spisima iz vremena dinastije Šang (16-11. vek p.n.e.), što ukazuje da Kina ima pčelarsku tradiciju dugu 3.000 godina

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

34

2. Moderna pčelarska istraživanja i edukacija, i pojava pčelarskih udruženjaIntrodukovanjezapadnepčeleApismelliferaipri-menatehnologijepčelarenjasapokretnimramom,pospešilisuporastistraživanja,edukacijuiformi-ranje pčelarskih udruženja. Godine 1926. osno-vanojeprvopreduzećezaproizvodnjupčelarskeopremekojejeuspešnoproizveloprvukineskusatnu osnovu za italijansku medonosnu pčelu.Krajem1920-tihgodinabrojnevisokoobrazovneinstitucije su uvele predavanja iz pčelarstva. UprovincijiŠendongje,1931.godine,oformljenaješkolapčelarstvazažene.Mnogedržavneilokalneorganiza-cije, kao i veliki pčelinjaciorganizovali su pčelarskuobuku.Ranih1930-ih,širomzemljesuosnivanapčelarskaudruženja:Pčelarkaacocija­cijaSeverneKineuPekingu(1929),PčelarskaasocijacijaprovincijeJinan(1931),Pče­larsko udruženje Šendong(1932), Napredno kineskopčelarskodruštvo,itd.Većinaovihorganizacijapružilajeznačajan doprinos moder-nizovanjukineskogpčelar-stvapopularizacijomtehni-kepčelarenjasapokretnimramom,krozraznevidovepodrške, povezivanje pče-lara i organa uprave, izda-vanjem periodičnih publi-kacija i sl. U ovom periodu objavljene su i dveznačajneknjige.KuKsiupuje1917.godinenapi-saoknjiguCrticeizpčelarstva,aNiuKsianzou1929.godinepriredioNaukuopčelarstvu,prvoizdanjeo tehnici pčelarenja sa košnicom sa pokretnimramomuzemlji.

Moderno pčelarstvo(1949­1991)Razvoj savremenog pčelarstva u Kini može segrubopodelitinatristadijuma:•Periodobnove(tokom1950-ih)•Periodznačajnognapretkatokom1960-ih

i1970-ih)•Periodubrzanograzvojaodpočetka1980-ih

dodanas

I Pčelarstvo (1950-1960)U ovom periodu snažnih socijalističkih reformivlasništvonadpčelinjacimabilojeorganizovanonatrinačina.UKinije,premapodacimaiz1956.godine,bilooko350.000pčelinjihdruštava,odtoga, 150.000 (42,9 %) u privatnom vlasništvupčelara,160.000(45,7%)pripadalojezadružnimpčelinjacima,a40000uvlasništvudržave.Svakidržavnipčelinjakbrojaojevišeod1.000košnica,anajvećimeđunjima9200košnica.Većinakoš-nicasazadružnihidržavnihpčelinjakatranspor-

tovanajenaudaljenedesti-nacijeupotrazizapašom,paje prosečni godišnji prinospokošniciprelazio50kg.Namalimpčelinjacima(kojisubrojali do 30 košnica) pro-sečnigodišnjiprinospokoš-nicibiojeznatnomanji,10-15kgpokošnici.Utomperiodumedseuglav-nomkoristiokaolek,ibiloga jeveomateškopronaćiuslobodnojprodaji.Godine1958. proizvodnja meda jeprvi put premašila 10.000tona;ukupanprinosjeizno-sio12.300tona.Kinaje1956.godinepočeladaizvozimed,itadajeizvezeno4.000tonameda.Uovomperiodu,dr-žavainekelokalneupravepokrenulesubrojnepčelar-skeškoleikurseve.

II Pčelarstvo (1960-1980)Tokom1960-ih1970-ihprirodnekatastrofekaoineki socijalni faktori doveli su do usporavanjarazvojakineskogpčelarstva.Brojpčelinjihdrušta-vakaoiprinosipčelinjihproizvodavariralisuodgodinedogodine.Ranihšezdesetihistraživačkiinstituti kao što je Pčelarski istraživački institut(CAAS)počelisudarazvijajutehnologijuveštačkeoplodnjematica.Uperiodu1973-1974.godine,Kinajeuvezlavišeod1.000maticarazličitogge-ografskog porekla – italijanske (Apis mellifera li­guistica),kranjske(Apismelliferacarnica)ikiparske(Apismelliferacypria)rase–radiuzgajanjafinihhibridnihsojeva.Kineskifarmerisusvevišekori-stilipčelezaoprašivanjevoća.Najednufarmuje,tokom1976.godine,dopremljenovišeod10.000košnicaizraznihdelovazemljezbogoprašivanjamilion stabala jabuka. Na isti način, u mnogim

U Kini je 1972. godine bilo 4 miliona košnica, a prinos meda iznosio je 50200 tona. U odno­su na rane 1960­e broj košnica se uvećao za 36% a prinosi meda za 500%. Tokom 1978. godine bilo je 3,9 miliona košnica, a prinos meda 97.100 tona. Već naredne godine broj košnica dostigao je 5,3 miliona, a prinos meda 109.900 tona, za 36% (broj košnica) odnosno 13,2% (prinos meda) više nego prethodne godine. Izvoz meda je bio sve veći; 1965. godine izveženo je 900 t, dok je 1979. godine ta količina bila 22,7 puta veća, kada je Kina po prvi put prestigla Meksiko i Argentinu po količini izvezenog meda. U isto vreme dobijeno je 150 tona matičnog mleča, od čega je u izvoz otišlo preko 50 tona.

w w w . u m e l j i c . c o m 35

oblastimasupovećaniprinosijabuka,pomoran-dži,pamukaisuncokretaurasponuod23%do70%.Postignutjenapredakuproizvodnjipčelar-skeopremeimašina.Inteziviranajeproizvodnjaelektričnihskupljačapčelinjegotrova,skupljačapolena,plastičnihćelija,specijalnihtransportnihkamionazaprevozkošnica,itd.Sredinom1960-ih,unekimprovincijamajezapo-čelamasovnaproizvodnjamatičnogmleča.Kasnihsedamdesetihtehnologijaseraširilaposkorosvimdelovimazemljeamlečpostaopčelinjiproizvodkojemjeposvećivananajvećapažnja.Ubrzozatim,uKinisepočelosamasovnomproizvodnjompo-lena,propolisaipčelinjegotrova.UKini je1972.godinebilo4milionakošnica,aprinosmedaiznosioje50.200tona.Uodnosunarane1960-ebrojkošnicaseuvećaoza36%apri-nosi meda za 500%.Tokom 1978. g. bilo je 3,9milionakošnica,aprinosmeda97.100tona.Većnarednegodinebrojkošnicadostigaoje5,3mi-liona,aprinosmeda109.900tona,za36%(brojkošnica)odnosno13,2%(prinosmeda)višenegoprethodnegodine.Izvozmedajebiosveveći;1965.godineizvezenoje900t,dokje1979.godinetakoličinabila22,7putaveća,kadajeKinapoprviputprestiglaMeksikoiArgentinupokoličiniizve-

zenogmeda.Uistovremedobijenoje150tonamatičnogmleča,odčegajeuizvozotišlopreko50tona.Ujunu1979.godineosnovanjeKineskipčelarskisavezuPekingu.Odtadasumnogeprovincijeiregioniformiralisvojapčelarskaudruženja,aso-cijacijeiklubove.

III Pčelarstvo (1980-1990)Tokom1980-ihpčelarstvouKinidoživljavanaglirazvoj.Ujanuaru1983.godine,GrupazanaukuitehnologijuuokviruCentralnogkomitetakomuni­stičkepartijeKinesastavilajedokumentpodna-zivom„Predlozi za razvoj pčelarstva i podrškumodernizaciji”.Uovomdokumentuukazano jenapotencijalneipostojećeproblemepčelarstvauKiniipotrebuzamodernizacijom,krozintezivi-ranjeistraživanja,većaulaganjauobrazovanjeizaštituprirodnihresursa.Stvaranje celovitog sistemaproizvodnje, isporuke i marketingaDabiseprodalipčelinjiproizvodi,neophodnojepovezatiproizvodnju,snabdevanjeimarketingujedinstvensistem.Odsredine1980-ihulažusevelika sredstva za organizovanje izvoza meda i

DržavaKoličina uveženog meda (t) Vrednost uveženog meda (1.000 $)

1980.god. 1990.god. 2000.god. 1980.god. 1990.god. 2000.god.

Azija 28.741 81.168 66.355 38.019 82.365 85.333

Evropa 142.312 172.283 208.980 181.905 206.149 249.811

Francuska 6.870 7.210 14.724 9.439 11.363 21.735

Nemačka 65.797 79.012 95.016 79.875 87.317 104.894

Italija 8.648 11.108 12.487 13.137 15.387 15.021

Japan 20.104 69.435 40.077 20.435 63.882 38.747

Sev.Amerika 22.539 35.537 92.714 21.549 34.573 99.212

Španija 4.095 1.224 13.625 4.415 1.640 13.347

V.Britanija 17.222 26.464 22.748 19.948 25.773 23.790

SAD 22.263 34.993 89.890 21.095 33.455 96.018

Svet 196.472 293.958 372.451 244.693 331.538 440.955

Države koje uvoze najveće količine meda iz Kine (izvor FAO)

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

kontrolukvalitetapčelinjihproizvoda.Ministarstvopoljoprivredejeorganizovalojebrojnasavetova-njasciljempromovisanjaintegracijeproizvodnjeimarketinga.Umnogimregijamaorganizovanisuvelikipče-larski departmani.Velike kompanije kao što suPekinškapčelarskakompanijaiKompanijaJangceuprovincijiHubejimalesusopstvenefabrikezapreradupčelinjihproizvoda.KompanijaJangceje1991.godineotkupila,preradilaiizvezlaoko80%matičnogmlečaizprovincijeHubej.

Podizanje pčelarske nauke i tehnologije na viši stadijumDosredine1980-ih,naOdse-kuzapčelarstvoPoljoprivred-nogfakultetauFujianudiplo-miralojevišeod200studenata.Kakobiseunaprediloposlo-vanje, Ministarstvo poljopri-vredejeumnogimoblastimaKineorganizovalokurseveiztehnikepčelarenja,preradeiplasmanapčelinjihproizvoda.Danaspostojioko1000struč-njakakojisuosposobljenizadržanjenižih,srednjihilivišihkursevaizpčelarstva.

ApiterapijaSve veća potrošnja pčelinjihproizvoda i razvoj pčelarsketehnologijeimalisuzaposle-dicuosnivanjevelikogbrojapreduzeća.Krajem1980-ihuKinijebilooko1.000pčelarskihkompanija koje su primenji-vale savremene tehnologije u preradi pčelinjihproizvoda.Matičnimleč,polen,propolisipčelinjiotrov korišćeni su za spravljanje medicinskih ikozmetičkihpreparata.Pakovanjaovihproizvodabilasusveprivlačnijaizadovaljavalasusvetskestandarde.Utovremesuimnogebolniceiklini-kepočeledauvodeapiterapijuulečenje.Jedanistraživačkicentarzaapiterapiju,razvioseutoli-kojmeridajepretvorenubolnicuzaapiterapiju,prvutevrsteusvetu,kadajeprimenaapiterapijeilečenjapčelinjimotrovomupitanju.

36

Standardizovanjekontrole kvalitetapčelinjih proizvodaMinistarsvo trgovine propisalo je standarde zakvalitet meda, voska, polena i matičnog mleča.Ministarsvozaspoljašnjutrgovinuiizvozposta-vilo jekriterijumezakontrolumedaimlečana-menjenihizvozu.Poljoprivrednipčelarskikombi-natiširomzemljezaposlilisuvelikibrojstručnjakakojisuradilinakontrolikvaliteta.

Razvoj novih pčelarskih tehnologijaKineskinaučniciVangJiniZouLianguanprovelisuvišeod10godinanauzgajanjunoveraseitalijanskemedonosnepčele.Jednodruštvoovenoverasedaloje1989.godineuprose-kuoko3kgmatičnogmleča.Tada je nova vrsta, nazvanaPinnghumlečnapčela,introdu-kovanaiudrugedelovezemlje.Godišnjiprihododsvakogpče-linjegdruštvaiznosioje1.200dolara.Od1984.godineMini-starstvo poljoprivrede je po-čelodaulaževelikasredstvakako bi pomoglo razvoj teh-nikepčelarenjasapokretnimramomsapčelamaApiscerana.Odprosečnogprinosapokoš-nicikojije1970.godineizno-sio5-6kg,krajem1980-ihdo-šlosedokoličineod30kg.

Unapređenje sistemaza uzgoj matica i prevenciju bolesti

Tokom 1980-ih, istaraživači iz Instituta CAAS ra-zvilisudvevrstefinihhibridapčela.Eksperimen-tivršeniuHunanprovincijipokazalisudanovihibridimogumogudatiido50%višemeda.Ta-kođe,u10kineskihprovincijaintrodukovanajecrnakarpatskapčela.Usaradnjisalokalniminsti-tutima, CAAS je obrazovao sistem prevencijepčelinjihbolesti.

Međunarodna saradnjaPočetkom1980-ihkineskipčelarisupovećalisa-radnjusakolegamaizprekomorskihzemalja.Više

Milijardu i trista miliona Kineza pred­stavlja ogromno tržište za pčelinje proizvode. Uporedo sa rastom život­nog standarda kinesko stanovništvo će, prema nekim procenama, trošiti 650.000 t meda ukoliko svaki stanov­nik u proseku bude trošio 0,5 kg go­dišnje. Trenutno se troši 10 puta ma­nje meda. Ako jedno društvo prosečno daje 26 kg meda godišnje, to znači da je Kini neophodno 25 miliona košnica da bi zadovoljila domaće potrebe. Ako se uzme u obzir količine meda potreb­na za izvoz i medicinske preparate, bilo bi neophodno 27 miliona košnica ili 3,3 puta više nego 1991. godine. Kina ima dovoljno prirodnih resursa za gajenje 27 miliona pčelinjih zajednica čime bi se obezbedilo i kontinuirano oprašivanje poljoprivrednih kultura.

w w w . u m e l j i c . c o m 37

od200stručnjakaizsvetaposetilojeKinu,asvevišekineskihpčelarapočelojedaposećujezna-čajnesvetskekonferencijeisimpozijume.Od1985.godineKineskipčelarskisavezječlanAPIMONDIA-e.U Kini je 1991. godine bilo 7.541.000 pčelinjihdruštava,42,3%višenego1979.godine,štočini13%ukupnogbrojakošnicausvetu.IstegodineKinajeizvezla208.000tonameda,90%višenego1979.godine.,štopredstavlja20%ukupnesvetsketrgovine.Kinajeizvezlai1.000tmatičnogmleča,800 t polena i 3.000 t voska. Sve ovo čini Kinusvetskim brojem jedan kada je u pitanju izvozpčelinjihproizvoda.UprovincijamaSečuaniZe-jiangpčelarstvojenajvišemnivou,paprosečnigodišnjiprinosimedapokošniciiznoseuprose-kupreko100kg,amatičnogmleča2,5-4kg.Svake godine Kina proizvede oko 25% ukupnekoličinemedausvetu.Medseizvoziupreko40zemalja.GlavniuvoznicikineskogmedasuJapan,SADiNemačka.Svakegodineseizvezei300-400tmleča,štopredstavlja90%količineovogpčelinjegproizvodausvetskojtrgovini.

Buduće perspektive pčelarstva u KiniRazvojpčelarstvauKinitrajehiljadamagodina,od,upočetku,primitivnognačinapčelarenja,pre-kointrodukovanjazapadnemedonosnepčeleiuvođenja novih tehnika pčelarenja, pa sve doperiodaubrzanograzvoja.Presvega,velikereformeuKiniiinteziviranjetr-govinesasvetom,stvorilesupreduslovezateh-nološkinapredakupčelarstvu.Sdrugestrane,1,3milijardeKinezapredstavljaogromnotržištezapčelinjeproizvode.Uporedosarastomživotnogstandardakineskostanovništvoće,premanekimprocenama,trošiti650.000tmedaukolikosvakistanovnikuprosekubudetrošio0,5kggodišnje.Trenutnosetroši10putamanjemeda.Akojednodruštvoprosečnodaje26kgmedagodišnje,toznačidajeKinineophodno25milionakošnicadabi zadovoljila domaće potrebe. Ako se uzme uobzirkoličinemedapotrebnazaizvozimedicin-skepreparate,bilobineophodno27milionakoš-nicaili3,3putavišenego1991.godine.Kinaimadovoljnoprirodnihresursazagajenje27milionapčelinjihzajednicačimebiseobezbediloikonti-nuiranooprašivanjepoljoprivrednihkultura.

Priredio Ivan Umeljić

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

38

Organizmisuizloženinei-zvesnim uticajima svogokruženja. Vodozemci

pateodsuvoće,ptice,recimo,odnedostatkahrane,leptiriodhlad-noće. Sloboda kretanja pružamnogimživotinjamamogućnostdaizbegnunepovoljnesituacije,ipotražeboljeuslove.Vodozem-cisezakopavajuuzemlju;pticemenjajusvojlokalitet,auekstrem-nimslučajevimaikontinent,kaopticeselice;leptiribirajusunča-namesta.Okruženjepružamo-gućnostiodkojihživotinjebira-junajboljerešenje.Selekcijaobe-zbeđujedavrstekojepronađuprikladnorešenjeopstanu,dokonekojetoneučineupotpuno-stinestanu.Okruženjenijesamopaleta izkojeorganizmibirajudobro ili loše. Okruženje se ta-kođemožeiizgraditi.Tokom30milionagodinasvojeevolucije,pčelesupostigleonoštočovektektrebadadostigne–onemoguoblikovatisvojeokruženjesebiukorist.Temperaturagnezdauzonileglaje od velike važnosti za čitavubiologijumedonosnihpčela.Zonaleglaupčelinjemgnezdujeizuzetnovažaniosetljivdeonjihovogstaništakojegonekon-trolišusačudesnompreciznošću,atepmeraturauoblastikojasa-držićelijesazatvorenimleglomse održava sa posebnom paž-njom.Pčelarimajedugopoznatodasetoplotarazvijaugnezduuzonilegla,štosemožeosetiti(detek-tovati)golomrukom.Nekovre-

me se verovalo da leglo samoodsebeprodukujevisokutem-peraturu,adasepčeleokuplja-juokonjegakakobisezagreja-le.Ovomišljenjepokazalosekaoneispravno,izameniogajemno-go uzbudljiviji uvid u biološkiznačajklimeupčelinjemgnezdu.Primenakamerasenzibilnihnatoplotu, strpljivo posmatranjeponašanjapčelaipažljivamani-pulacija pčelama i pčelinjomzajednicom,pružilisupotpunonoverezultatekojinisubilirani-jepoznati.Životinje su sposobne da proi-zvedutoplotumetabolizirajućienergetskesupstancekaoštosumasti iugljenihidrati, iliprekomišićnihkontrakcija,štoimiči-nimokadanamjehladno.Medo-nosnepčelezagrevajusebepo-

drhtavanjem mišića za letenje.Bezobziranaspoljašnjevremen-skeprilike,pčelinjemgnezdusenemenjatemperatura;budućnostnarednegeneracijezavisiodtoga.Ukolikobitemperaturaugnezduopalazanekolikostepeniispod35°C,razvojleglabiozbiljnobiodoveden u pitanje. Marko Klej-nhenc(MarcoKleinhenz)objaš-njava da veliki deo toplote ugnezdu potiče od opštih aktiv-nostiukošnici,ali ida radilicepomažuodržavanjutemperatu-retakoštoseokupljajunaleglu,vibrirajućimišićimatoraksa(gru-di)kakobizagrejalemladelarve.Međutim nije bilo jasno kakosvakapojedinačnaradilicadopri-nosiukupnomzagrevanjukošnice.Brigit Bujok (Brigitte Bujok) jeprimetiladasenekeradilicepo-

Tople pčele iz hladnih ćelija

Nau

čna

istr

aživ

anja

Zonalegla u pčelinjem gnezdu je izuzetno važan i osetljiv deo njihovog staništa kojeg one kontrolišu sa čudesnom preciznošću, a temperatura u oblasti koja sadrži ćelije sa zatvore-nim leglom se održava sa posebnom pažnjom.

w w w . u m e l j i c . c o m 39

stavljajuprekoćelijasaleglomprislanjaćitorakseprekopoklo-pacaćelijaodržavajućitakotem-peraturu.Paipak,svedokKlejhenciBujokovazajednosaStefanomFušsom(StefanFuschs)iJirgenomTacom(JurgenTautz)nisudetalj-nije razmotrili ovu aktivnostpčelavrlomaloseznalooovoj

„strategiji”zagrevanja.Pčelepočinjupripremućelijazapolaganjejajaizcentrasaća,akakomaticanastavljadapolažejaja,zonuleglaširenasvestranezatvarajućićelijepoklopcimaufinalnom larvenom stadijumu.Približno,oko5-10%ćelijauzonileglaostajeprazno.Interesantnojedasuovepraznećelijeustvariretkoupotpunostiprazne.Naprotiv,njihčestooku-pirajupčelenaglavačkezaronje-neunjih.Ovoponašanje jera-nijeopisivanokao„čišćenjećelija”,ili„odmaranje”,jernijebilomo-gućeutvrditištapčelerade.Svešto se može videti spolja jesuabdomenipčelakojiserapidnosažimaju u ćeliju i izlaze iz nje.Ovo je uobičajena aktivnost uzonilegla.

Klajhencikolegepostavilisune-koliko košnica da bi mogli daposmatrajukakopčelezagreva-ju leglo. Pomoću infracrvenekamerezabeležilisutelesnutem-peraturusvakepčeleponaosobiposmatralinjihovoponašanje.Nekepčelesu,iponekolikomi-nuta,ostajalepotpunomirnenapoklopcima legla, pritiskajućitoraksomvoštanipoklopackakobizagrejalelarve.Međutim,mno-gepčele„vole”danađupraznećelijeizmeđuonihsapokloplje-nimleglom,idatuprovedupo-nekadivišeodjednogsata.Klej-nhencobjašnjavadajeovakvo

„lenjo”ponašanjeprimećenojošranije,pajepretpostaviodasupčelejednostavnouzelepredah,svedoknijeizmerionjihovutem-peraturu.Onebisezagrevalepreulaskaućeliju,anekepčelebiizlazilejoštoplijenegopreulaska.Dalisupčelestvarnoodmarale,ilisuboravileupraznojćelijikakobizagrejalesusednelarve?Timstručnjakanapravio jekoš-nicu za posmatranje kako bimoglidakontrolišutemperatu-rutoraksapčelanakonulaskau

praznećelije.Ovogputabilojesvejasno.Nedapčelenisuod-marale,većsuvibriralemišićimatoraksa.Pčelenisubesposličile,većsuzagrevaleleglo.Termokamera je pokazala datelesnatemperaturaovihpčelamože dostići 41°C, dok je kodnekihpčelatelesnatemperaturaidentičnatemperaturiokruženja.Stara teorijapokojojpčeleod-marajutačnajesamozamalibrojovihpčela,doksveostaleaktiv-no vrše zagrevanje. Pčele kojevršezagrevanjenisu,kaouslu-čaju mnogih drugih aktivnosti,istestarosnedobi,onenajmlađestaresu3,anajstarije27dana.Energijuzazagrevanjeleglapče-ledobijajuizmeda.Jakapčelinjazajednicamožeproizvesti ido300kgmedautokuleta,premdase,zbogvelikepotrošnje,samomali deo ove količine može unekomtrenutkupronaćiugnez-du.Mednijehranauobičnomsmislureči,zaodržanjetelesnihfunkcijakodpčela,većgaonekoriste kako bi zagrejale zonuleglatokomleta,isačuvalepče-linjeklubeukošniciodsmrzava-njatokomzime.Velikideorezer-vimedaupčelinjojzajednicinijedaklehrana,većgorivo.Interesantnojedapčeleneraz-bacujusvojdragoceniresurskadasuokruženemedomilipraznimćelijamakojimanijeneophodnozagrevanje.Klejnhencjetakođeprimetiodapčelepažljivovoderačunadanepregrejuleglo.Onedetektujutemperaturuućelija-masaleglomiobezbeđujupri-jatnuklimuzasve,alinikadnedozvoljavajudatemperaturaugnezdupređe35,9°C.n

Izvor: Kleinhenz,M.,Bujok,B.,Fuchs,S.andTautz,J.(2003).Hotbees inemptybroodnestcells:heatingfromwithin.J.Exp.Biol.206,4217-4231.

37.9

37.3

36.6

36.1

35.5

34.8

34.3

33.7

33.0

Telesna temperatura pčela zabeležena termokamerom (°C)

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

40

Džinovski stršljen Vespamandarinajaponicapoz-natjepotomeštomasov-

no napada medonosne pčele.Grupustršljenovaprivlačefero-monikojeizvanderVechtžlezdalučistršljenizviđač.Kadaseizvi-đačvratiugnezdoostalistršlje-novikrećukapčelinjemstaništuimasovnonapadajuoznačenomesto. Japanske medonosnepčeleApisceranajaponicamogudetektovatiovajferomon,irea-gujunanjegapovećanjembro-jastražaricanaulazuugnezdo.Kadastršljenanapadačaregistru-

jepčelastražarica,ubrzozatimokupisevišeod500pčelakojeokonjegaformirajuloptu.Tem-peraturaucentruloptejeveomavisoka(47°C),ismrtonosnajezastršljenaalineizapčele.Pčelebraniteljicekojepatrolirajuispredulazaugnezdotakođestvarajuvisokutemperaturu.Ovinalazisugerišudaseinterakcijaizmećudžinovskihstršljenovaijapanskemedonosnepčelemeđusobnorazvilanaspecifičannačin.Japanski džinovski stršljen jeglavnipredatorsocijalnihpčelai osa. Za razliku od japanskih

medonosnih pčela, zajedniceintrodukovanih evropskih me-donosnih pčela (Apis mellifera)bivajubrzouništenemasovnimnapadima stršljenova, jer nisurazvileefikasnuodbranu.Potraga džinovskih stršljenovazahranomodvijaseunekolikoodvojenihfaza.Prvo,jedanstršljenu potrazi za hranom pronalazipčelinjegnezdo,ubijanekolikopčelakojeodnosiusvojegnez-dogdećeihpojesti(lovačkafaza).Nakonnekolikopovratnihpose-ta,stršljenoznačavalokacijuiz-lučujućiferomonizvanderVecht

Neobična toplotnaodbrana pčelaod stršljenova

Nau

čna

istr

aživ

anja

Kada stršljena napadača registruje pčela stražarica, ubrzo zatim okupi se više od 500 pčela koje oko njega formiraju loptu

w w w . u m e l j i c . c o m 41

žlezdeublizinipčelinjegdruštva(fazaregrutovanja).Ubrzonakonoznačavanja,osta-listršljenoviokupićeseokoozna-čenogmestaizapočetiindividu-alnilov.Njihovoponašanjetokomlovaiznenadasemenjakadaihseokupitriiliviše,tadapočinjuda napadaju masovno. Jedanstršljenmožeubitiido40evrop-skihmedonosnihpčelauminu-tu,a20do30stršljenova,zaokotrisata,čitavodruštvood30.000pčela. Nakon toga zauzimajukošnicu.Tokomperoda„okupa-cije”,kojitrajeoko10dana,str-šljenoviprenosepčelinjelarveilutkedosvogagnezdakakobinahranililarve.Zarazlikuodevropskih,japanskepčele imaju efikasan način od-brane od napada džinovskihstršljenova.Umestodanapadnunekogstršljenapojedinačno,višeod100radilicakružiokoulazaugnezdo.Kadasestršljenpribližioneistovremenouzlećuitresusvojimabdomenimaisklanjajuseustanište.Tojesignalzavišeod1.000radilicadanapustisaćeičekaubliziniulazaustanište.Ukolikostršljenpokušadauđe,višeod500radilicaćegaprekri-tiiformiratiloptuukojojćetem-peraturaubrzodostići47°Cštojesmrtonosnozastršljenaalineizapčele.Ulaboratorijijeutvr-đenodasesmrtonosnatempe-raturazajapanskupčelukrećeod 48°C do 50°C, dok je za str-šljenatotemperaturaurasponuod44°Cdo46°C.Prosečnotra-janjeuklubljavanjasaunutrašnjomtemperaturomkojaimasmrtniishod za džinovskog stršljenajesteoko20minuta.n

Izvor: MasatoOno,TakeheshiIga-rashi,ElshiOhao&MasamiSasaki,Unusual thermal defense by a ho-neybeeagainstmassattackbyhor-nets,Nature(vol.377),1995. Stršljenizviđač luči feromon iz van der Vecht žlezde u blizini pčelinjeg staništa

Snimak termokamerom lopte koju formiraju japanske medonosne pčele

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

42

Nau

čna

istr

aživ

anja

Medonosna pčela Apismelliferapripadaretkojvrstiinsekatakojiudru-

žujeresurse,deleposlove,ime-đusobnokomunicirajuuvisokoorganizovanojzajednici.Meha-nizminakojimaovaorganizaci-ja počiva predstavljaju trajnipredmetinteresovanjabiologa.Unovijemistraživanju,kojesuspro-veli Mindi Nelson, Kejt Ile, GroAdam,ikolege, izlažesejedannov pristup problemu funkcio-nisanjapčelinjezajednice,uka-zivanjemdajedangenviteloge-nin kontroliše brojne osobinepčelavezanezanjihovusocijabil-nost.Ovajgenjepronađenkodinsekatakojipolažujaja,injihovrazvojzavisiodovoggena.Mnogoštoštauživotupčelaza-visiodstarosti,polailikaste.Re-produkcija zavisi od matice itrutova,dokusuštinineplodne

ženke, radilice, obavljaju sveostaledužnostikojesezahteva-jukakobiseodržalazajednica.Doksumlade,pčeleradilicebri-nuolarvamaiobavljajuodređe-ne poslove u košnici. Otprilikenakontrinedeljeonenapuštajukućneposloveipočinjudaizle-ću, specijalizujući se pritom zasakupljanjepolenailinektara.Naučnicisupretpostavilidapro-teinsintetizovanizgenakojisenazivavitelogeninmožeuticatinaosobinevezanezasocijalniživotpčela,poštojeutvrđenodaovajproteinpodržavamnoštvofunkcijakojenisudirektnoveza-nezapolaganjejaja.Naprimer,sterilneradilicesintetišuvitelo-genindabistvorilematičnimlečkojim hrane larve. On takođemožeprodužitiživotnivekradi-licaimaticasmanjujućioksida-tivnistres.

Poštopčeletokomživotadoživ-ljavajukompleksnepromeneuponašanju, promenom posla,menja se i njihova fiziologoja:one imaju viši nivo juvenilnoghormona,anižinivovitelogeni-na. Ovaj hormon takođe igraznačajnuuloguiupodeliradameđuodraslimradilicama.Toimazarezultatfleksibilnostpčelauvezisadobomstarostiukojemoneobavljajuodređeneposlove,štoomogućavapčelinjojzajed-nici da efikasno odgovori napromeneuspoljnjemokruženjuiliusamojzajednici.Spekulisalosedaovadvafizio-loška činioca suzbijaju jedandrugi,utičućitakonaponašanjepčela.Tako,vitelogeninsuzbijajuvenilni hormon kod mladihpčelasprečavajućinjihovoizle-tanje iz košnice, dok juvenilnihormonsuzbijavitelogeninkodpčelakojesusepreorijentisalenaizletničkeaktivnostidabina-staviledaobavljajutajposao,akakosenebivratileposlovimau košnici. U ranijim studijama,naučnici su izneli tezu da pro-meneugenuvitelogeninukojesedešavajuuranijemživotnomstadijumu pčela mogu potpo-moćiselektivnoponašanjekojekreirapodeluradameđuradili-camanaonekojesespecijalizu-ju za sakupljanje polena i onedruge koje se specijalizuju zasakupljanjenektara.Kakobitestiralipretpostavljenuuloguvitelogeninaukoordina-cijisocijalnogživotamedonosnihpčela, Nelson i kolege, su kon-trolisanim postupkom sprečili

Gen vitelogenin koordinirasocijalni život pčela

Pčelesanižimnivoomvitelogenina u organizmuranije počinju da izleću iz košnice

w w w . u m e l j i c . c o m 43

izraženostgenavitelogeninakododređene grupe pčela, dok sudrugu(kontrolnu)grupuostavi-li da normalno funkcioniše, izatimuporediliponašanjeidu-žinuživotnogvekapčelaizobegrupe.Upoređenjusakontrolnomgru-pom tretirane pčele su stalnoimalenižinivoproteinaviteloge-nina. Ovaj vitelogeninski„nok-daun”naveojepčeledapočnuda izleću u ranijem životnomdobunegooneukontrolnojgru-pi–potvrđujućidavitelogeninutičenaradilicetakoštospreča-vaprelazsakućnihnaizletničkeposlove.Izletnicesupokazivalesklonost ka sakupupljanju nek-tara,štojepotvrdilotezudara-dilicekojesugenetskipredispo-nirane za sakupljanje nektaraimajunižinivovitelogeninaprenapuštanjagnezda,dokonepre-disponirane za sakupljanje po-lenaimajuvišinivovitelogenina.Preciznijerečeno,kakoistraživa-či tvrde, ovi rezultati pokazujudavitelogeninkontrolišesocijal-nuizletničkuspecijalizaciju.Šta-više, pčele koje oskudevaju savitelogeninomumiruranije,štoukazujekolikoovajproteinutičenadugovečnostpčela.Zajedno,ovirezultatipokazujuda vitelogenin reguliše organi-zacionustrukturupčelinjezajed-nice,utičućinapodeluradameđuradilicama,kaoinjihoveizletnič-kesklonosti.Vitelogenin,zaklju-čujuistraživači,neodređujesamokadapčelepočinjudaobavljajuizletničkeaktivnosti,ikolikodugoćeživeti,većištaćesakupljati.Višinivovitelogeninauranomstadijumuživotapčelevodisa-kupljanjupolena,doknižinivovodisakupljanjunektara.Poštosepomoćusavremenihmetodajošuveknemogurazdvojitiefek-tivitelogeninaodefekatajuve-nilnoghormona,istraživačisma-

trajudanaovadvafiziološkači-niocatrebagledatikaonapar-tnerekojiregulišupodeluradaispecijalizacijuposlovakodme-donosnihpčela.n

Izvor: Nelson CM, Ihle KE, FondrkMK,PageREJr,AmdamGV(2007)Thegenevitellogeninhasmultiplecoordinatingeffectsonsocialorga-nization. doi:10.1371/journal.pbio.0050062

JUVENILNI HORMON (lat. juvenilis mladićki, mladalački, grč.hormaopodsticati),produktendokrinihžlezdaCorporaallatakojesenalazeuglavi.Njegovenajvažnijefunkcijesudakon-trolišemetamorfoze,seksualnosazrevanjeireprodukciju.Imapomoćnufunkcijuutelularvesadeterminirajućomulogomustvaranjukasti(pčelaradilica,matica)idovodidonastajanjaradilice.Određivanjekaste,diferencijacijamaticaodradilica,dešavase tokom larvenogperioda ipočivanakoncentracijijuvenilnog hormona.Visoka koncentracija u tri do pet danastarojženskojlarviimazaposledicurazvitakumaticu,dokni-skakoncentracijarezultirarazvitkomuradilicu.Smatrasedajevisokakoncentracijaposledicapojačanogkonzumiranjahra-ne.Pretpostavljasedamaticazasvojrazvoj„trebadazahvali“funkcijijuvenilnoghormona. Ovajhormon takođeigraglavnuuloguiupodeliradameđuodraslimradilicama.Toimazare-zultatfleksibilnostpčelauvezisadobomstarostiukojemoneobavljajuodređeneposlove,štoomogućavapčelinjojzajedni-cidaefikasnoodgovorinapromeneuspoljnjemokruženjuiliusamojzajednici.

Genvitelogenin utiče na dužinu životnog veka pčele

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

44

Deš

avan

ja

APIMONDIA 2009

*Vremeodržavanja:15-20septembar2009.

*8konferencijskihsekcija

*14simpozijuma

*7glavnihtema:biologija,patologija,oprašivanje,tehnologija,ekonomija,apiterapijairuralnirazvoj

*200naučnika

*200izlagača

*1.međunarodnotakmičenjezakvalitetmeda

*Budžetod1.500.000evra

MESTO ODRŽAVANJA

* TheCorumEsplanadeCharlesDeGaulleBP2200,34000Montpellier

APIMONDIA će biti održana u Korumu, kongre-snomcentruneobičnearhitekture,kojujekonstru-isaoKlodVaskoni(ClaudeVasconi).Ovoživopisno

zdanjeobilujeprostoromikomforomkojiodgova-razahtevimavelikogdogađajakaoštojekongresAPIMONDIA. Smešten u srcu Monpeljea, direktnojepovezansaaerodromomiželezničkomstanicom.CentarCorumsenalazina:

* Nakorakodtramvajskestanice

* 5minutapešiceodželezničkestanice

* 15minutavožnjekolimaodaerodromaPoseduje 500parkingmesta

DetaljnijeinformacijeoMonpeljeuikongresnomcentruCorum:E-mail:corum@enjoy-montpellier.comWebsite:www.enjoy-montpellier.com

POSTANITE IZLAGAČOrganizatornudidvevrsteizlagačkihštandova:

* 6mpoceniod2.000Eura

* 9mpoceniod2.800Eura

w w w . a p i m o n d i a 2 0 0 9 . c o m

w w w . u m e l j i c . c o m 45

Asger JorgensenPredsednik Apimondia-e

SviizpčelarskogsvetanaćićeseuMonpeljeu,od15.do20.septembra,na41.kongresuApimondia.Kongres će biti posvećen pčelarima, istraživačima,distributerimamedaiproizvođačimaopreme.Nikadaudosadašnjoj istorijiApimodia­e,svetskaiz­ložbanijebilamasovnairealistična,kaoštoćebitiova,kojaokupljasvebitnečiniocepčelarskogsveta.Svionićedoprinetida41.kongresbudeveomainte­resantanskupzasvakoga.Region Langudeoc­Roussillon i njegov glavni gradMonpeljespajajudinamizamsadražimamoraipla­nina.Ovojejedanodnajvažnijihvinskihregijasvetasasvojimizuzetnimvinimairetkim,gurmanskimpro­izvodima. Kongres organizuje Nacionalni pčelarskisavezFrancuske,PčelarskafederacijaregionaLangu­edoc­RoussillioniregionLanguedoc­Roussillion.Oduševljenismoidejomorganizovanjanajvećegdo­sadašnjegkongresaApimondia.Vidimo se uskoro u Monpeljeu!

Anri KlementPredsednik organizacionog komitetaApimondia 2009

FrancuskipčelarisuveomapočastvovaništomogudapoželedobrodošlicusvojimkolegamaizčitavogsvetauMonpeljenamediteranskojobali.Učini­ćemosvenaporedaovajkongresApimodia­ebudekongressvihpčelara.Nekolikopitanjaodkrucijalnogznačajazabuduć­nostpčelarstvatičusesvihnas,kaoštosuuticajpesticidanapčele,pitanjazdravlja,uticajklimat­skihpromenairazvojanapčelinjeproizvode.Svaovapitanjabićeraspravljanarigoroznoide­taljnona41.kongresuApimondia­e.Otkrićetenajnovijetehničkeinovacije,iimatipri­likudaposetitevelikuizložbu.Sauživanjemiza­dovoljstvomučestvovanja,slavićemopčelu,straža­raokolineipčelinjeproizvode.Vidimo se uskoro u Francuskoj, Languedoc- -Roussillon.

O R G A N I Z A T O RApimondiu 2009organizujeUNAFkojaokupljaokostotinaklokalnihsaveza,ivišeod20.000pčela-ra.UNAFjeposvećenočuvanjumedonosnepčele,posebnoborbiprotivupotrebepesticidakojisuštetnipopčele.UFrancuskojdanasimaoko70.000pčelarakojiimajuukupnooko1.250.000košnica.Velikavećina,oko90%,sumalipčelarikojiposedujumanjeoddesetkošnica.

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

46

Zani

mlji

vost

i

U Izraelu pronađene košnice stare 3000 godina

Arheolozikojisuvršiliisko-pavanjanaseveruIzraelapronašlisusvedočanstva

o3000godinastarojpčelarskojindustriji na ovim prostorima.Pronađeni su, između ostalogostacisaća,voska ikošnica.Ar-heoloziverujudasuovonajsta-rijenetaknutekošniceikadpro-nađene. Prošlog leta uruševinama grada Rehova pro-nađenoje30netaknutihkošnicakojedatirajuizperiodaoko900.godinepne.Pčelarstvojeuveli-kojmeripraktikovanoustaromsvetu,gdejemedupotrebljavanzamedicinskeireligioznesvrhe,kaoizaishranu.Košnice, načinjene od slame inepečenegline,imajuotvornajednom kraju koji omogućavapčelamadaulazeiizlazeipoklo-pacnadrugomkrajukojijeomo-gućavaopčelarupristupsaću.U svetom spisu Tora, Izrael sečestoopisujekao„zemljamlekaimeda”,alinigdenijebilopome-na o kultivisanom pčelarenju.Međutim,ovinovinalazipoka-zujudajeSvetaZemljabilase-dišteveomarazvijenepčelarskeindustrije još pre 3000 godina.

„Možeserećidajetobilaorga-nizovanaindustrija,deoorgani-zovane ekonomije, u veomaorganizovanomgradu”,kažeEzraMarkusekspertzadrevnimedi-teranskisvet idodaje,„Mismovideliopisepčelarstvauteksto-

vimaidrevnojumetnostisaBli-skogIstoka,aliovojeprviputdaimamoprilikudastvarnovidimokakojetoizgledalo.”Jedinstvenoje imestonakomesukošnicepronađene,ucentrugrada,štoje neobična lokacija za jedanpčelinjak.

„Mogućedajerazlogtome”,kažeMarkus,„štosugradskiupravlja-čihtelidadržeovugranuprivre-de pod svojom kontrolom, ilimoždatoštojepčelarstvobilotesnovezanozareligijskuprak-sustanovnikagrada.“n

600 pčelinjih društava na jednom drvetu

Smatra se da se na BanyandrvetuublizinigradaNan-dagudiuIndijinalazinajve-

ćibrojpčelinjihdruštavanasve-tu. Nadležni u ovoj oblasti senadajudaćedrvozvaničnobitiuvrštenonalistumestakojapri-padaju svetskoj baštini. Onosvakako predstavlja nešto pot-punodrugačijeodsvegaštosenalazinatojlisti.

Ovodrvopredstavljadomzaoko600pčelinjihdruštava.U izjavizaindijskičasopisHindu,Dr.M.Redisakatedrezazoologijunauniverzitetu Bangalor, kaže dasudrvoposmatralipčelarivišeod deset godina, i da su u no-vembru 2005. godine izbrojalioko625pčelinjihzajednica.Istra-živanjepreduzetouoktobru2007.pokazalojedasenadrvetuna-lazi575društava.Onsmatradanaporidasedrvouvrstinalistusvetskebaštinenećedoprenetisamoprosperitetuhortikulture,većdaćeipospešitizaštituoko-lineiodržavanjeekološkogba-lansapoštopčele,putemopra-šivanja, pomažu poboljšanjubiodiverziteta.Drvojeokruženovelikimbrojemstabalaeukaliptusačijicvetovipredstavljajuglavniizvornekta-razapčele.Tokommonsuna,brojpčelinjihzajednicasesmanjujepošto pčele migriraju jer euka-liptus ne cveta u tom periodu.Dabipreduprediliseobupčelinjihzajednica meštani iz obližnjihmestazasadilisumnoštvome-donosnih biljaka koje bi pčelemogleposećivatitokomčitavegodine.Natajnačinbilebispre-čeneseobetokomperiodamon-suna.Poslednjetrigodine,me-štanisučakprestaliidacedemed,nakon što su saznali da njihovzastarelimetodceđenjadovodidosmanjenjabrojapčelinjihza-jednica.n

w w w . u m e l j i c . c o m 47

Izs

tarih

pče

lars

kih

knjig

a

Lorenc Lorejn Langstrot(LorenzoLorraineLangstroth,1810-1895),američkipčelar,sveštenikpozanimanju.RođenjeuFiladelfiji25.12.1810.godine.ObrazovanjejestekaonaUniverzitetuJejl(SAD).ProučavajućiIberovuknjiguZapažanjaopčelama,aohrabrenčinjenicomdaprirazmicanjusatovauIberovojkošnicipčelenereagujuburno,počeojedarazmišljaokonstrukcijikošnicekojabibilanaj-podesnijazapčelarenje,iuspeojeutome.Prvijekonstruisaokošnicunastavljačusapokretnimra-movima.Međutim,onoštogajeproslavilojesteotkrićeprirodnogprincipapčelinjegprostora.Zbogogromnogdoprinosarazvojupčelarstvasmatrase„ocem”racionalnogpčelarstva.Godine1853.obja-

viojeknjiguPraktičnaraspravaokošniciimedonosnojpčeli(APracticalTreatiseontheHiveandHoneyBee),kojajedoži-

vela32izdanja.Langstrotjesasvojimsinom1858.godineosnovao

veliki pčelinjak, na kome su se bavili uzgojemmatica.Ali,zbogsmrtisvogsinaiužasnegla-

vobolje,odkojejepočeočestodapatiposledoživljeneželezničkesaobraćajnenesreće,biojeprimorandaceopčelinjakrasproda,ostavivšisamonekolikokošnicauvrtusvo-gasuseda,dabimogaodasezabavlja iuživasasvojimpčelamaučasovimakadamuglavoboljaumine.Tako jeLangstrotosiromašioiostaobezsredstavazaživot.Kasnijegajezadesilajošjednatragedija,umrlamujeisupruga,kojamujenese-bičnopomagala.Skrhantugomibolešću,kadabiodlaziouvrtnasvežvazduh,se-daobitakodanevidisvojepčele,jertakonemoćanižalostannijeimaovoljudaihgleda.Kakosamusvojojautobiografijikaže,„savježivotnjegovbiojadan,jermujevišeodpolovineživotaprohu-jalo u patnji za izgubljenim dragimosobamaipodvelikimteretomužasnihfizičkihbolova”.Međutim,Langstrotje pod starost ozdravio i ponovopočeodaobavljasvešteničkuslužbu,štojeusvimpčelarskimnovinamaostalozabeleženo.Umroje6.10.1895.godine,zavremeslužbeucrkvi.Ži-votjezavršiounajvećemsiromaštvu.SahranjenjenamesnomgrobljuuDejtonu(Ohajo).

KOŠNICAIMEDONOSNAPČELA

Lorenc Lorejn Langstrot

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

48

Danasjepotrebnonemalopoverenjada bi se uvela sledeća patentiranakošnica,inovnačinrada;aliverujućidajedošlanovaeraupčelarstvu,mo-limPčelaredaprostudirajuovajPri-

ručnik,verujućidaćeihubeditidapostojiboljinačinodbilokojegsakojimsudosadabiliupo-znati.Tućepronaćijasnoobjašnjenjemnogihdosadanepoznatihstvariuvezifiziologijemedono-snepčele,kaoiveomakorisneinformacijenikadranijesaopštenejavnosti.Prošlojevišeoddvadesetgodinaodkadasamseposvetiouzgajanjupčela.Zbogzdravstvenogstanjaposlednjihgodinabiosamprinuđendavišeboravimnaotvorenom,pasamvelikideosvogvremenaposvetiopažljivomistraživanjunjihovihnavika,baškaoibrojnimpažljivoizvedenimek-sperimentimavezanimzakonstrukcijukošniceiradsanjom.Jošnapočetkumojihpčelarskihistraživanja,napra-viosamkošnicupremaplanuproslavljenogIbera;ipotvrđujućinekaodnjegovihnajvrednijihotkri-ćapostaosamubeđendasupredrasudekojepo-stojepremanjemupotpunoneutemeljene.Verujućidasunjegovaotkrićapostavileosnovuzaprofi-tabilnijisistempčelarenja,počeosamdaekspe-rimentišemsakošnicamarazličitekonstrukcije.Iakosurezultatiovihistraživanjabilidalekoispodmojihočekivanja,unekimodtihkošnicasesadanalazeživahnadruštvastaračetrnaestgodina,kojasubezprihraneizdržalanekeodnajgorihzimaikadzapamćenihzapčele.Iako uveren da moja košnica poseduje vrednasvojstva,jošuveksamseosećaonemoćnimdarazrešimsloženeproblemekojimajepčelarstvopodložno;biosamubeđendanijednakošnicanemožedaihreši,ukolikonepružapotpunukontro­lunadsaćem,takodabilokojiilisvisatovimogubitisazadovoljstvompremešteni.Iberovakošni-camejezadovoljavala,jersusatovi,uodređenojmeri,moglidasepremeštajubezuznemiravanjapčela,aoviinsektimogliukrotitiuiznenađujućemstepenu.Bezznanjaoovimčinjenicama,okošni-cikojadopuštapremeštanjesaćamogaosamdamislimkaoprevišeopasnojzapraktičnuupotre-

bu. Kao prvo, koristio sam pokretne daščice ililetviceokačenenaiviceprednjeizadnjestranekošnice.Pčelesuzapočinjalesaćenaovimletvi-camadabigaondalepilezazidovekošnice.Se-čenjemnamestimagdejebilozalepljeno(zazi-dove), saće je moglo da se premesti sapripadajućomletvicom.Nijebiloničegnovogukorišćenjutakvihletvica–izumjeverovatnobiostarnekolikovekova–iglavnanovostuvezimoje

Odlomak iz Langstrotove knjigePractical Treatise on the Hive and Honey Bee

Činjenice u vezi pronalaskakošnice sa pokretnim saćem

w w w . u m e l j i c . c o m 49

LANGSTROTOVA KOŠNICA. Američki pčelar Langstrot prvi je konstruisao i 5. 10. 1852. godine patentirao košnicu nastavljaču sa pokretnim ramovima, koji se vade vertikalno, na gore. Košnica se otvara odozgo, ima pokretnu podnjaču i poklopnu dasku, i omo­gućeno je neograničeno povećanje njene zapremine po visini. Prona­lazak je patentiran pod nazivom

„pokretni ram“. U njegovoj košnici, u žljebovima na prednjoj i zadnjoj strani, visi po 10 ramova na produžecima satonoša, Di­menzije ramova su: dužina 17” i 5/8, visina 9” i 1/8 (44,76x23,18 cm). Ramovi nigde ne dodiruju košnicu osim na mestima kačenja. Svuda između i oko okvira su rastojanja koja pčele neće lepiti ni propolisom niti u njima graditi saće. Prirodne mere ovih razmaka utvrdio je takođe Langstrot, i one se nazi­vaju prirodni princip pčelinjeg prostora. Ka­snije je ovoj košnici pridodat polunastavak polumedište i plitak nastavak za proizvod­nju meda u saću – bokses. Ovu košnicu će kasnije usavršiti Rut i sve nepotrebne delove odbaciti, pa se zato danas i naziva Langstrot­Rutova (LR) košnica.

košnicebilajelakoćaskojomsuonemogledasepremestebezuznemiravanjapčela,injihovakombinacija sa mojim unapređenim načinomdobijanjaviškameda.Sakošnicamaovekonstrukcije,eksperimentisaosamvišenegoikad,iubrzodošaodoveomavaž-nihrezultata.Mogaosamupotpunostidaserešimprirodnogrojenja,aopetumnožitidruštvavećombrzinom i izvesnošću nego što sam to mogaouobičajenimmetodama.Svaslabadruštvamoglabibitijaka,aonimakojesuizgubilasvojumaticumožesedodatidruga.Ukolikobiposumnjaodaneštonijeredusanekomkošnicom,mogaobihbrzodaustanovimnjenopravostanje,iprimenimodgovarajućemere.Ukratko,biosamzadovoljantimeštosepčelarstvomožeučinitiveomaprofi-tabilnim.Međutim,falilajejošjednastvar.Sečenjesaćanamestimagdejeonospojenosazidovimakošnice,oduzimalojesuviševremenaimeniipčelama.TomejenavelodasmislimtakavmetodgdebisaćebilopričvršćenosaPOKRETNIMRAMOVIMA,oka-čenimukošnicutakodanedodirujunivrh,nidno,nizidovekošnice.Naovajnačinsaćebisevadilosazadovoljstvom,bezsečenja,ibržepremeštaloudrugukošnicu.Nakonobimnogeksperimentisa-njasakošnicamatakvekonstrukcije,našaosamdaonepotpunoodgovarajuzamišljenimciljevima.Uleto1851.ustanoviosamdasemožeudesitidapčeleradeustaklenimkošnicama,izloženepunojdnevnojsvetlosti.Ovootkrićepružilomijezado-voljstvodaupoznamDrBerga,tadapastoraRe-formisanenemačkecrkveuFiladelfiji.OdnjegasamprviputčuodajepruskisveštenikpoimenuĐerzonprivukaopažnjukrunisanihglavasvojimotkrićimavezanimzapčele.Prenegoštomi jesaopštiopojedinostioovimotkrićima,objasniosamDrBergudetaljemogsistemaipokazaosvo-

jukošnicu.Onjebiozapanjenzbogvelikeslično-stinašihmetoda,adapritomnikoodobojicenijebioupoznatsaradomonogdrugog.Onjenašaodasenašekošnicerazlikujuuneko-likoveomavažnihaspekata.UĐerzonovojkošni-cisatovinisupričvršćenizapokretneramovevećza letvice, inemogusepremestitibezsečenjasaća.Umojojkošnici,svakisatsemožeizvaditibezpomeranjaostalih;dokjeuĐerzonovojkoš-nicičestonužnoisecatiipomeratisaćekakobisedošlodonekogodređenogsata;tako,akotre-ba premestiti deseti ram od kraja, potrebno jeprethodnoizvadtidevetramova.Nemačkakoš-nicanijeopremljenadodacimazameduoblikukoji se najviše prodaje u našim trgovinama. Paipak,bezobziranaovenedostatke,onajepostiglavelikiuspehuNemačkoj,idalanovimpulsgajenjupčela.

Preveo Ivan Umeljić

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

50

Spoljni skupljač cvetnog praha

Oviskupljačisepostavljajunapoletaljku,takodapoklapajuléto,pasupčeleprinuđenedaukoš-nicuulazekrozskupljač.Zbogneštoizmenjenogpoložajaléta,pčelećenekovremepopostavljanjuskupljačalutatiokonjega,aliubrzoćeseprivićiipočetikrozlétoskupljačadaulazeukošnicu.Ko-rišćenjemspoljnihskupljačadobijamočistpolen,bezstranihprimesa.Priupotrebispoljnihskuplja-ča moramo da vodimo računa i o vremenskimprilikama,paakoimaizgledazakišu,sakupljenipolentrebapokupitiizfiokadasenebiovlažio.Spoljniskupljačcvetnogpraha,imastandardnumrežicuskupljačazaprolazpčela,veličine263x53mm.Celapovršinaskupljačajepokrivenalimom,pajeproblemvlaženjapolena,zbogiznenadnogpočetka kiše, nešto ublažen. Za izradu drvenihdelovaovogskupljačaupotrebljavasesuvagrađaodmekogdrveta,bezčvorova.Izrađujesepremadatomradioničkomcrtežu.Bočnestrane(10)telaskupljačaizrađenesuoddrvenihdaščicadebljine8mm,izrezanihuoblikuromboida,čijesudužestranice150mm,akraće55mm.Unutrašnjiuglo-viiznose95°,odnosno85°.Natajnačinće,kada

sepostavinakošnicu,skupljačpravilnodanalegnenakonusnupoletaljku.Bočnestrane(10)skuplja-časumeđusobnospojenesatriletvice(9,2i6),dužinepo265mm.Prva(9)jepoprečnogpreseka35x8mm, inalazisenazadnjemgornjemdeluskupljača,dokošnice.Druga(2)jepreseka15x8mminalazisesaprednjegornjestrane.Naobeoveletvice(9i2)ibočnestrane(10),pričvršćujesenakraju i limenipokrivač (1)skupljača.Trećaletvica(6),poprečnogpreseka40x6mm,ugrađe-najenaprednjojdonjojstrani.Onaujednopred-stavljaipoletaljkuskupljača.Četvrtaletvica(12),kojaspajabočnestrane(10),dugačkaje281mm,poprečnogpreseka10x8mm,ipričvršćenajesadonjestraneskupljača.Naovuletvicu(12)ipole-taljku(6)učvršćenajemrežica(5),dimenzija265x80mm.Mrežica(5)jeizrađenaodpocinkovanežice,sa okcima #3x3 mm, kroz koju propada skinuticvetniprahufiokuskupljača.Naletvicu(3),pre-seka7x5mm,ukupnedužine300mm,čijisukra-jevizaobljeni,pričvršćenajespecijalnaplastičnamrežica (4) skupljača, čije su dimenzije 263x53mm.Zaobljenikrajeviletvice(3)se,presklapanjaskupljača,provlačekroz rupeprečnikaØ5mm,izbušenenabočnimstranama (10).Ova letvica(3),najednojstraniviri15mm,kakobismomoglidapomoćunjevršimozaokretanje,odnosnopo-dizanjemrežice(4)skupljača,kadaneželimodapčele prolaze kroz nju. Iza mrežice (4), na obebočnestrane(10),izbušenesupodverupepreč-

Ura

dis

amNastupajući jesenje­zimski period, kada na pče­linjaku nemamo mnogo posla, treba iskoristiti za popravku korišćene i izradu nove opreme za pčelarenje. Pčelari mogu, korišćenjem priručnog alata i u kućnim uslovima, pojedine delove opre­me i sami da naprave. Pčelarski žurnal će redov­no objavljivati uputstva sa tehničkim crtežima, za izradu jednostavnije opreme korisne za pče­larenje, po principu uradi sam.

SKUPLJAČCVETNOGPRAHA

Uzavisnostiodmestapostavljanjanakošnici,upraksisekoristedveosnovnevrsteskuplja-čacvetnogpraha,ito:spoljniiunutrašnji.

Način postavljanja skupljača na košnicu

Veroljub Umeljić

foto V. Umeljić

w w w . u m e l j i c . c o m 51

nika Ø8 mm, za izlazaktrutova.Grudvicecvetnogpraha,kojeseskidajusanogupčelapriprolaskukroz otvore mrežice (4),padajukrozmrežicu(5)ufioku skupljača. Fioka jeunutrašnjih dimenzija265x74x60mm.Fiokusa-činjavaju:prednjadaščica(7), dimenzija 281x60x8mm,zadnjadaščica(13),dimenzija281x50x8mmidvebočnedaščice(8)čijesudimenzije74x60x8mm.Dnofioke(14)jeplastičnailimrežicaodpocinkova-ne žice, sa okcima #1x1mm.Fiokasezatelosku-pljača kači pomoću dvasavijenalima(15),kojisupravom stranom pričvr-šćenizabočnestrane(8)fioke,asavijenomstranomse uvlače u žljebove nabočnimstranama(10)sku-pljača.Fiokamožedasekači za telo skupljača ipomoćunaročitoobliko-vanečeličnežice.Lim(11),debljine0,5mm,veličine281x15mm,seukivazadonje površine bočnihstrana (10). On služi dapokrijeeventualnizazorizmeđu poletaljke koš-niceiletvice(12).Kom-pletanskupljačsekačizakošnicupomoćuposebnooblikovanogotvora,izre-zanognazadnjem,povi-jenomdelulimenogkro-va(1)imalogvijkadeli-mičnozavijenoguplodište,sa prednje strane iznadletanaodgovarajućojvi-sini.Kačenjemožedasevršiipomoćuodgo-varajuće oblikovane čelične žice, učvršćenenazadnjojletvici(9).Svedrvenepovršinesku-pljačapremazujusevrelimfirnajzom.

Radioničkicrtež spoljašnjeg skupljača cvetnog praha

UsledećembrojuPčelarskogžurnalaprikazaćemoizraduunutrašnjegskupljačacvetnogprahakojiseugrađujeupodnjačukošnice.

P Č E L A R S K I Ž U R N A L 1 / 1 O k t o b a r 2 0 0 8 .

52

Pčelarka, nuklearna fizičarka i spisateljica. Pro-fesorka fizike na Univerzitetu u Šefildu, direk-torka Internacionalne pčelarske istraživačke asocijacije (IBRA) 1949-1984.

EvaKrejn(1912-2007)

ImeEveKrejnširomsvetapredstavljasinonimzapčeleipčelarstvo.Uistovremeonajebilaautor, urednik, arhivista, naučnik istraživač i

istoričar, i verovatno osoba koja je više od bilokogadrugogputovalaupotrazizanoviminfor-macijamaopčelamaipčelarstvu.Predkrajživota,2003.godine,objavilajeknjiguukojojjeopisalasvojapčelarskaputovanja,tokomkojihjeposeti-laprekošezdesetzemalja.Bilajevodećiautoritetizoblasti istorije iarheologijepčelarstva.Osno-valajejednuodnajznačajnijihinstitucijaupče-larskomsvetu,Internacionalnupčelarskuistraži-vačkuasocijaciju(IBRA).Zanimljivojedasenijeakademskiobrazovalazapčelarstvoilibiologiju,većnuklearnufiziku.RođenajeuLondonu1912.godinekaoEvaVido-uson.NjenastarijasestraElziVidousonpostalajesvetski poznati nutricionista. Nakon završenesrednješkole,dobilajestipendijuzastudijema-tematikenaprestižnomKraljevskomkoledžuuLondonu.Kaobriljantanstudentijednaodsamodve žene koje su studirale matematiku na Lon-donskomUniverzitetuutovreme,diplomiralajenakondvegodine.Doktorat iznuklearnefizikesteklaje1938.godine.Tokom1941-1942.preda-valajenafizikunaŠefildskomUniverzitetu.Uda-lase1942.kadajekaosvadbenipoklondobilakošnicusapčelama.Nameradarodavcajebiladabračniparsnabdemedom,poštojezavremeIIsvetskogratavladalavelikanestašicašećera.Sa-svimneočekivano,ovajsvadbenipoklonjepre-sudnopromenionjenživot.PretplatilasenačasopisBeeWorld,ipostalaakti-van član lokalnog pčelarskog udruženja, da biubrzopočeladaradikaosekretarBritanskePče-larskeAsocijacije(BBKA).Osnovalaje1949.godi-neInternacionalnupčelarskuistraživačkuasocija­ciju(IBRA),kojojjeposvetilaostatakživota.IBRA

danaspredstavljajednuodnajuglednijihpčelar-skihinstitucijausvetu.Prvihsedamnaestgodinaradasedišteasocijacijejebilosmeštenoudnevnojsobinjenekuće.Tek1985.godineIBRAjedobilazgraduuKardifu(Vels)gdeseidanasnalazi.Od1949.svedopenzionisanjabilajeurednikča-sopisaBeeWorld.Poredtoga,uređivalaje,uperi-oduod1962.do1982.časopisJournalofApicul­turalResearch.Od1950.do1984. jeprikupljala,uređivalaiobjavljivalaapstraktesvihrelevantnihnaučnihradovaizoblastipčelarstvaučasopisuApiculturalAbstracts.Danasovajčasopispredstav-ljanajvećusvetskubazupodatakaizoblastipče-larskenauke.Tokomgodina,EvaKrejnjemarljivoprikupljalapisaneradoveosvimaspektimapčelarstva.Bibli-otekakojajeostalaizanjebrojioko60.000bibli-ografskih jedinica. Ovome treba dodati i jedin-stvenukolekcijuod130časopisaizčitavogsveta.Arhivjesadatolikoveliki,dazahtevaprofesional-noodržavanje,ismeštenjeuNacionalnojBiblio-teciVelsa.Uzsveto,pokrenulajefondacijukojabipomagalaradpčelarskihmuzeja ibibliotekaširomsveta,kaoiizdavanjenaučnihpublikacijasapčelarskomtematikom.EvaKrejnjebilaplodanautor.Izasebejeostavilapreko180bibliografskihjedinica.Autorjebrojnihknjigaodkojihsenekeubrajajuunajznačajnijadelaizoblastipčelarstva.NjenaobimnaSvetskaistorijapčelarstva(TheWorldHistoryofBeekeeping,1999)(682.str)sesmatranajboljominajiscrpnijomistorijskompčelarskomknjigomikadnapisanom.Priredila je, 1975. godine, zbornik Med: Iscrpnoistraživanje (Honey: Comprenhensive Survey) naj-značajnijuinajcitiranijuknjiguomedukojasedosadapojavila.Preminulaje6.septembra2007.u95.godini.

Inm

emor

iam

IZAŠLA JE IZ ŠTAMPE NOVA KNJIGA VEROLJUBA UMELJIĆA

ENCIKLOPEDIJAPČELARSTVA512stranica,2.160pojmova(156ličnosti),910ilustracija(fotografijaicrteža,ubojiicrno-belih),36tabelaidijagrama

„…Autorovenašeprvesvojevrsnepčelarskeenciklopedije,VeroljubUmeljić,uložiojemnogotrudadabipčelarimainaovajnačinpomogaodaseštoboljeupoznajusapčelarskomproblematikomkodnas iusvetu…SaovomEnciklopedijompčelarstva,zakojusmatramodaza-služujepozitivnuocenuipreporuku,pčelarimaćevelikideonaučnihistručnihsaznanjabitidostupannajednommestuipoprviputnasrpskomjezikuoddomaćegautora.“

Recenzentiknjige:prof.drJovanKulinčevićidoc.drLjubišaStanisavljević

Knjiga sadrži osnove znanja iz svetskog pčelarstva i oblasti koje su u vezi sa pčelarstvom.•Anatomija,biologijaivrstemedonosnihpčela•Košniceidrugaopremazapčelarstvo•Medonosnobiljeipčelinjiproizvodi•Bolestiineprijateljipčela•Događaji,izumi,otkrićaiznačajneličnosti•Naj-poznatijepčelarskeknjigeičasopisi•Umetnicikojimajepčelarstvoinspiracija…

Cena knjige pouzećem je 1.600 dinara.

VEROLJUB UMELJIĆ • 34203 Kragujevac, Čede Dulejanovića 33034/462-879, 063-814-80-80 • vumeljic@ptt.rs; www.umeljic.com

Šivena pčelarska oprema,raznimodeliiveličine.ZORA–Kragujevactel.034/313-092,064/238-81-83,064/245-07-99

Papirići za dimljenje protiv varoe–ličnoilipouzećem.Filipović–Užice.tel.031/513-687,031/563-882,031/524-172,063/639-42-44

Sve za ramove–presezabušenjeramovasaautomatskimutiskivanjembiksni,biksne,prohromžica,razmaci.Šendeković.Tel.031/894-331,031/895-176

Pčelarske vagezasvetipovekošnica,kaoipospecijalnimporudžbinama,izrađujemoinudimo.MIKRON–Beograd.Tel.011/833-2051,064/2222-948

Pčelarska oprema, pribor, literatura.Pejo.Tel.011/84-83-120,063/830-46-46

Popust25%zareklamnooglašavanjeuvišeuzastopnihbrojeva.

Reklamni oglasi u časopisu Pčelarski žurnal

zadnja koricacelastrana15.000dinpolovinastrane9.000dinunutrašnja strana zadnje korice celastrana10.000dinpolovinastrane6.000dinčetvrtinastrane4.000din

unutrašnja stranicacelastrana8.000din.polovinastrane5.000din.četvrtinastrane3.000din.mali oglasi (do 10 reči)500din