1. Koja je osnovna operacija klasičnog uslovljavanja?Najosnovnija operacija je davanje u paru dve draži – jedne neutralne (i buduće uslovne) i jedne bezuslovne draži koja na urodjen način izaziva jednu snažnu reakciju.2. Kako je Votson shvatio klasični uslovni refleks?Votson je smatrao da su navike jedinice iz kojih se izgrađuje čitava ličnost i koje određuju ponašanje čoveka a navike je on jedno vreme svodio na uslovne reflekse. ????3. Pavlovljevo otkriće uslovljavanja se uklopilo u refleksološku

školu, čiji je osnivač Sečenov.4. Kako je ruska refleksološka škola objašnjavala mišljenje?Mišljenje je ¾ refleknog akta, nedostaje samo motorno ispoljavanje, jer često čovek koji misli ništa ne dela (svaka psihička aktinost podstaknuta je spolja i manifestuje se u spoljašnjem reagovanju ukoliko ono nije sputano „centralnom inhibicijom“).5. Koja oblast je pravi eksplanatorni domen klasičnog

uslovljavanja danas?Svera emocionalnog života, emocionalno uslovljavanje pri objašnjavanju emocionalnog vezivanja za majku i druge objekte sticanje strahova i fobija čak i za vezivanje emocije za neke opšte i apstraktne principe. Klinička praksa.6. Kako je Pavlov otkrio fenomen uslovljavanja?To je primer slučajnog otkrića. Istražujući problem varenja odn. salivaciju na različite gustativne draži uočio je da ne samo hrana u ustima koja predstavlja pravu bezuslovnu draž za salivaciju, već i samo viđenje hrane izaziva salivaciju. Uočio je da i zvuk koraka osobe koja donosi hranu počinje da izaziva salivaciju. Taj slučajan nalaz pretvoren je u sistematski opit.7. Zašto je Pavlov odlučio da izučava reakciju salivacije ?Izbor nije bio slučajan. Tri razloga: -pre uslovljavanja dugo se bavio procesom varenja i u sklopu toga lučenjem pljuvačne žlezde. U okviru tih istraživanja izgradi je tehniku fistule. U tim ispitivanjima je prvi put uočio „prsihičku salivaciju“ (UR salivaciju), -hrana za razliku od bolnih draži ne izaziva opšte široke i teško merljive reakcije organizma, -bio je zadovoljan izborom te sitne tričave žlezde pošto ona ne dopušta nikakve subjektivne, antropomorfističke interpretacije uslovnih refleksa.8. Zašto je Pavlov izgradio „kulu tišine“?Bilo je potrebno učiniti izvesne restrikcije u pogledu draži i u pogledu reakcija. On je pokušao da eliminiše ili drži

konstantnim sve draži osim dve – uslovne i bezuslovne draži. U tu svhu je izgrađena kula tišine. U prostorijama u kojima su se ispitivanja izvodila nikakvi spoljašnji zvuci i svetlosne draži nisu dopirale. Ovaj uslov je nužan pošto svaka iznenadna spoljašnja draž remeti tok uslovljavanja, ili tok procesa gašenja.9. Kako Pavlov naziva orijentacionu reakciju?Naziva je „refleksom šta je to“

10. Šta je neurofiziološki korelat orijentacione reakcije????11. Koji fiziološke promene prate refleks šta je to?Vazodilatacija i vazokonstrikcija, promena pulsa, krvnog pritiska, promena mišićne napetosti, promena EEG-a. 12. Šta tvrdi zakon jačine o odnosu uslovne i bezuslovne

draži?Po tom zakonu ukoliko je uslovna draž jača, uslovljavanje je brže, a uslovna reakcija jača.13. Šta tvrdi teorija ekvipotencijaliteta?To je teorija podjednakih mogućnosti, koja tvrdi da svaka neutralna draž može da postane uslovna draž ako se daje u paru sa bezuslovnom. 14. Šta je Garsijin efekat?Garsijin efekat se odnosi na nalaz iz eksperimenta Garsije i Kelinga, gde je pronađeno da se ukus lako asocira sa unutrašnjim dražima mučnine a spoljašnje draži sa spoljašnjim averzivnim dražima. Ukus i trovanje su biološki povezane draži pa je njihovo povezivanje u eksp. bilo biološki pripremljeno ili uslovljeno. Averzija prema hrani stvarana je čak iz samo jednog puta i moguće je iako je BD vremenski odložena za nakoliko sati.Zaključak je da su neke draži biološki predodređene da postanu uslovne draži za određene rekcije.15. Šta pokazuje ogled Jerofejeve ?U njenom opitu su kao uslovne draži upotrebljene električni šok ili ubod iglom a kao bezuslovna draž hran. Šok ili ubod u početku izaziva bezuslovnu odbrambenu reakciju, ali posle izvesnog broja ponavljanja sve odbarambene reakcije se gube, nema čak ni promena u disanju i radu srca. Šok ili ubod počinje da izaziva rekaciju. Jedna bezuslovna draž preuzela je funkciju uslovne draži. Pokazano je da snažne « bezuslovne draži » mogu da budu uslovne draži.

16. Šta pokazuje ogled Stručkova ?U ovom opitu je kao uslovna draž upotrebljena « jaka » draž – hrana, a kao bezuslovne reakcije pasivno dizanje šape i hlađenje jednog mesta na koži. Iako je ovde uslovna draž jaka, a bezuslovne reakcije slabe i biološki beznačajne, uslovljavanja je bilo.17. Zašto je zakon jačine bitan za Pavlovljevu teoriju

uslovljavanja ?Bitan je za Pavlovljevo fiziološko objašnjenje uslovljavanja. Na osnovu jačine UD i BD on izvodi zaključke o jačini moždanih procesa koje izazivaju UD i BD, a na osnovu jačine tih nervnih procesa određuje zbivanja u kori velikog mozga (kretanje nervnih impulsa iz centra manjeg razdraženja ka centru jačeg razdraženja).18. Šta je Torndajk podrazumevao pod pripadnošću ?Torndajk je govorio o pripadnosti kao o faktoru učenja: neke draži se lakše povezuju nego druge na neke « veštačke » draži je teško ili nemoguće stvoriti uslovnu reakciju.19. Šta se sa čime vezalo u ogledu Garsije i Kelinga?Ukus hrane se lako asocirao sa osećanjem stomačne mučnine ali ne i za spoljašnje draži. Spoljašnje dri (audio-vizuelne) su se lako asocirale sa averzivnom BD (električni šok na šape), ali ne i sa ukusom hrane.20. Šta je u ovom ogledu naročito neobično u odnosu na

standardnu proceduru uslovljavanja?Atipično je to što je averzija uspešno stvorena iz samo jednog puta (obično su potrebna brojna ponavljanja za stvaranje UR) sticanje averzije je bilo moguće iako je BD vremenski odloženo za nekoliko sati (od sat dva do čak 12 ili 24 časa) – u standardnim ispitivanjima nagrade ili kazne za po neki minut ima veoma negativno dejstvo na učenje.21. Kod ptica se averzije stvaraju na vizuelne, a kod

sisara na ukusne kvalitete draži.22. Tezu da se u Garsijinom ogledu radilo o iskustvenoj

pripremljenosti pobija nalaz istraživanja na sasvim mladim organizmima kod kojih postoji Garsijin efekat- fenomen postoji i kod pacova koji je stariji 1 dan.

23. Kakvu ulogu igra novina draži u sticanju averzija kod pacova?

Pacovi brzo stvaraju averziju na nove draži, na ukus nove do tada nepoznate hrane. Postoji pojava averzije na novu vrstu hrane – ingesticionalna neofobija (strah od uzimanja nepoznate hrane).

24. Kako Seligmen kritikuje tezu o postojanju opštih zakona učenja?

On postavlja pitanje postojanja opštih zakona učenja. Razvio je tezu o biološki pripremljenim, biološki nepripremljenim i biološki kontra pripremljenim dražima i rekacijama, gde kod ovih poslednjih učenje je izuzetno teško ili nemoguće.25. Šta pokazuju ogledi sa uslovljavanjem EEG

aktivnnosti?Kada se zajedno izlažu dve neutralne draži dolazi do uslovljavanja EEG aktivnosti odn. do uslovljavanja alfa bloka. Takvo uslovljavanje ne odigrava se po zakonu jačine: nijedna od dve draži nije snažna ni biološki značajna: dve neutralne draži se međusobno asociraju, povezuju. Pokazuje se sposobnost nervnog sistema da stvara asocijacije, koje nisu dugotrajne i snažne i koje nisu pravne uslovno - reflektorne veze.26. Protiv kojih teorijskih stanovišta oni ogvore?Teorijski značaj ovih činjenica je u tome što one protivreče S-R teorijama učenja, Pavlovljevom zakonu jačine i zapadnom principu potkrepljenja.27. Po čemu se tako formirana reakcija razlikuje od

standardne uslovno reflektorne reakcije?Ovako dobijena asocijacija dve neutralne draži nema osobine uslovnih refleksa–brzo se stvara, brzo se gasi lako se habituira. Ovo nisu prave uslovno-reflektorne veze ovde nema pravog potkrepljenja, nema snažne i biološki značajne bezuslovne draži koja vrši potkrepljenje stvorenih veza.28. U kakvom su odnosu pojmovi uslovni refleks i

asocijacija po Anohinu?Svako asociranje ne mora biti uslovno refleksno povezivanje; pojam asocijacije je širi pojam od pojma uslovne veze. Uslovni refleks je podvrsta asocijacije, poseban oblik u kome se povezuje jedna refleksna reakcija sa jednom prethodno neutrlanom draži. 29. U čemu je teorijski značaj senzornog

preduslovljavanja? a) b) c)

30. Navedite bar tri tipa ogleda koji govore protiv klasičnog zakona jačine?

31. Koji vremenski odnos je optimalan za klasično uslovljavanje po Pavlovu?

Optimalni interval između UD i BD je do 5 sekundi.

32. Šta je odloženi uslovni refleks ?Odloženi uslovni refleks se odnosi na stvaranje refleksa pri kojem se uslovna draž daje prva a bezuslovna draž počinje da se daje negde oko polovine davanja uslovne draži. Kod odloženog uslovnog refleksa UD traje do momenta pojave BD.33. Kako Pavlov interpretira odloženi uslovni refleks ?Ako je vremenski interval između UD i BD veći od 5 sek. Pavlov je primenjivao termin odloženi uslovni refleks. Stvaranje odloženog uslovnog refleksa je postepeno i sporo, u početku stvaranje uslovne veze salivacija se javlja neposredno posle javljanja uslovne draži tek postepeno se početak salivacije vremenski pomera ka momentu javljanja BD. Ovo odlaganje on tumači stvaranjem tkz. inhibicije odlaganja.34. Kakav logičko metodološki status ima pojam inhibicije

u Pavlovljevoj teoriji?

35. Šta je uslovni refleks traga?Kod ovog oblika uslovljavanja u momentu javljanja BD više ne postoji UD. Moguće je da je ostao samo neki trag neposrednog pamćenja na UD i da taj trag stupa u asocijaciju sa BD.36. Šta je inhibicija odlaganja ?Poseban oblik inhibicije – ako se u trenucima odlaganja iznenada pojavi neka spoljašnja indiferentna draž uslovna reakcija se odmah javlja. Pavlov tu pojavu tumači inhibitornim dejstvom spoljašnje draži (ona inhibira inhibiciju i tako omogućuje javljanje uslovne reakcije) ???37. Šta treba uraditi da bi se manifestovala veza unazad,

po Beritašviliju ?Osnovni uslov za javljanje uslovljavanja unazad je jačanje uslovne draži ili slabljenje bezuslovne draži odn. njima odgovarajućih razdraženja u kori mozga.38. U kakvom odnosu bi trebalo da su UR i BR po

Pavlevljevom uverenju?Pavlov je dao teoriju substitucije po kojoj je uslovna reakcija kopija odn. replika bezuslovne reakcije, što se odnosi i na kvalitet i na kvantitet reakcije. Reakcije ostaju iste a nazivaju se drugačijim imenima zato što ih izazivaju različite draži.39. Zašto ogledi gde uslovna reakcija izgleda kao

priprema za dolazak bezuslovne draži predstavljaju problema asocijativnim teorijama?

Zato što su za ponašanje životinja upotrebljavani deskriptivni izrazi, ponašanje životinja se objašnjava pojmovima kognitivne teorije ili instrumentalnim učenjem.40. U kakvom sve odnosu mogu biti UR i BR?Njihovi odnosi mogu biti odnosi identičnosti, sličnosti ili različitosti:UR i BR mogu biti identične ili skoro identične.UR može biti deo BR.UR se može razlikovati od BR.UR je priprema za BR.41. Kod koje vrste reakcija možemo očekivati identičnost

UR i BR?Kod autonomnih i emcionalnih reakcija.42. Po čemu je Pavlov sličan, a po čemu se razlikuje od

američkih bihejviorista?Pavlov zastupa objektivni pristup izučavanju ponašanja životinja što je sasvim blisko bihejviorističkoj platformi ( Lojd Morganov kanon štednje ). Jedinu razliku između svog pristupa i pristupa američkih psihologa Pavlov vidi u tome što se za razliku od njega oni ne interesuju za fiziološke procese koji su osnova ponašanja dok je to za njega predmet centralnog interesovanja.43. Kako bi Pavlov odredio predmet svoje nauke, a kako

Votson?

44. Kako Pavlov naziva svoje saradnike koji su pribegavali antropomorfističkim objašnjenjima životinjskog ponašanja?

Dušisti45. Zašto odbacuje taj tip objašnjenja?Iz diskusija sa dušistima stekao je duboko uverenje da su psihološka objašnjenja koja se pozivaju na misli, želje, osećanaja i sl. potpuno sterilna i nepotvdiva i zato se odlučio za objektivni fiziološki pristup izučavanju.46. Kakvo značenje imaju pomovi signal i signalizacija u

Pavlovljevoj teoriji?Uslovni refleks čija je bitna karakteristika signalizacija, je u pravom smislu refleks. Signal ne pretpostavlja shvatanje odnosa između UD i BD niti očekivanje BD kada se javi UD. UD jednostavno izaziva jednu reakciju koja ima adaptivnu vrednost u momentu javljanja BD. To su samo izrazi koji su se zadržali u Pavlovljevoj školi i nemaju uobičajno značenje.47. Uporedite Pavlovljev pojam signal i Tolmanov znak u

objašnjenju klasičnog uslovnog refleksa.

Jedan od ključnih pojmova Tolmanove kognitivne teorije, je znak, koji pretpostavlja shvatanje odnosa između UD i BD. UD ukazuje životinji na dolazak BD tako da se ona priprema za očekivanu situaciju. Pavlovljev signal podrazumeva refleksnu, stečenu reakciju, sa adaptivnom vrednošću koja se javlja na UD mehanički, automatski bez ikakve kognicije, bez ičega vanfiziološkog.48. Šta je osnovna teza teorije supstitucije i koji uslov

mora biti zadovoljen da bi je mogli primeniti?

49. U koju grupu teorija po zapadnoj klasifikaciji spada Pavlovljeva teorija uslovljavanja?

50. Kakvo značenje ima pojam potkrepljenja kod Pavlova?

51. U čemu je razlika izmedju Pavlovljevog i zapadnog pojma potkrepljenja?

52. Na kakvoj vrsti empijiskih podataka počiva Pavlovljeva fiziološka teorija uslovljavanja?

On je na osnovu činjenica i zakona ponašanja izgradio sistem hipotetskih konstrukta sasvim određenog fiziološkog značaja. Do fizioloških pojmova i hipoteza nije došao na osnovu direktnih fizioloških ispitivanja nervne aktivnosti već putem zaključivanja na osnovu podataka ponašanja.53. U čemu se sastoji uslovljavanje na neurofiziološkom

planu po Pavlovu?Suština uslovljavanja je zatvaranje nervne veze između dva senzorna centra, centra uslovne i centra bezuslovne draži. To je privremena nervna veza, asocijacija.54. Gde se dešava uslovljavanje po Pavlovu?On naginje tezi o kortikalnoj lokalizaciji uslovnih refleksa ali smatra da to pitanje treba ostaviti otvoreno.55. Koji podaci dovode u sumnju tezu o kortikalnoj prirodi

uslovnog refleksa?

56. Koji uslovi za instrumentalno učenje postoje u Pavlovljevom A tipu uslovljavanja?

Životinja je gladna; vrši niz radnji (uzimanje, žvakanje, gutanje hrane), koje dovode do zasićenja, do redukcije gladi tj. Do potkrepljenja u Halovom smislu; otuda navedene reakcije mogu biti instrumentalno naučene.

57. Zašto Pavlovljev A tip uslovljavanja nije teorijski i metodološki čist?

Zahvaljujući postojanju i zadovoljenju motiva sa jedne strane, i postojanju različitih vrsta reakcija sa druge strane (reakcije glatkih mišića), moguće su, pored klasične uslovne komponente, i instrumentalni i kognitivni oblici učenja.58. Opišite ogled Klajtmana i Krajslera (Pavlovljev B tip

uslovaljavanja).Životinja mirno stoji u kaiševima, ugrađena joj je fistula. Bezuslovna draž je subkutana inekcija morfina. Ova BD kod psa izaziva sledeće simptome: obilnu salivaciju, teško disanje, povraćanje, drhtanje, opšte znake mučnine. Posle nekoliko ponavljanja samo dovođenje u eksperimentalnu prostoriju i ubod igle izazivao je opisane simptome. UD je izgled eksperimentalne prostorije uz ubod igle.59. Šta čini ovaj tip uslovljavanja teorijski i metodoločki

čistim i jednostavniNe postoji nikakav motiv ni zadovoljenje motiva odnosno potkrepljenje.Skeletne mišićne reakcije neigraju nikakvu značajnu ulogu ako ih uopšte ima.Reakcije koje se stiču su autonomne reakcije nad kojima nemamo nikakvu kontrolu i kojih nekada nismo svesni.UR su potpuna replika BR.Asocijacija koja se stvara može se tumačiti principom dodira.60. Uporedite (operacionalno) Pavlovljev A i Pavlovljev B

tip uslovljavanja.

61. Kojim postupkom možemo eliminisati uslovljenu emocionalnu reakciju?

Gašenjem i razuslovljavanjem.62. Šta je kontrauslovljavanje?Kontrauslovljavanje se odnosi na razuslovljavanje. Princip se sastoji u tome da se za istu uslovnu draž veže jedna nova, jača i pozitivna reakcija tako da ubuduće UD izazove tu drugu pozitivnu a ne prethodnu negativnu emocionalnu reakciju. U osnovi je sukob dve nespoive reakcije tzv. Interferencija reakcija.63. U čemu je teorijski značaj senzornog

preduslovljavanja?1. Opiti ove vrste govore protiv teorija potkrepljenja.2. Protiv klasičnog zakona jačine.

3. Senzorno preduslovljavanje se tumači kao S-S asocijacija ili kao senzorna integracija

64. Zašto senzorno preduslovljavanje govori protiv teorija potkrepljenja?

Zato što u ovim opitima nema nikakvih motiva ni njihovog zadovoljenja (otud ni potkrepljena u Halovom smislu).

65. Zašto senzorno preduslovljavanje govori protiv zakona jačine?

U prvoj fazi opita uspostavlja se veza između dve draži podjednake jačine, od kojih ni jedna nije snažna ni biološki značajna draž.66. Zašto senzorno preduslovljavanje govori protiv S-R

teorija učenje? Pošto neutralne draži ne izazivaju nikakve jače reakcije (sem orijentacionih) izgleda da su zbivanja u prvojm fazi opita prvenstveno senzorne prirode. Tolman tumači senz. predusl. Kao S-S asocijaciju a Beritašvili kao senzornu integraciju.

67. Po čemu je voljno uslovaljavanje slično klasičnom uslovnom refleksu?

68. Po čemu se voljno uslovljena reakcija razlikuje od klasične uslovne reakcije?

69. Opišite tipičan eksperiment voljnog uslovljavanja?Ulogu uslovne reakcije igra neka ne nametljiva draž, npr. slaba svetlosna draž. Ulogu bezuslovne draži takođe preuzima neutralna draž npr. slab zvuk zvona. Ispitanik dobija instrukciju da čim čuje zvono izvrši određenu radnju npr. zatvori desno oko. Proces uslovljavanja se sastoji u tome što posle izvesnog broja ponavljanja neupadljiva svetlosna draž počinje da izaziva na automatski način uslovnu reakciju zatvaranja očnog kapka.70. Koji uslovi moraju biti zadovoljeni u ogledu da bi bilo

moguće voljno uslovljavanje?Ispitanik ne sme da zna cilj eksperimenta, ne sme u napred da bude upoznat sa svim dražima koje će biti upotrebljene, obično mu se pažnja usmerava na neke sporedne pojave, daju se periferne i ne nametljive draži.

71. Šta je uslovljavanje uz instrukciju?To je drugi naziv za voljno uslovljavanje.72. šta su uslovne i bezuslovne draži i reakcije u voljnom

uslovljavanju ?

U ovim eksperimentima su kao UD i BD najčešće korišćene slabe svetlosne i zvučne draži a kao bezuslovna reakcija pritiskanje gumene lopte ili zatvaranje očnog kapka.73. Kako se voljna uslovna reakcija može interpretirati u

kontekstu ogleda reakcionog vremena?Može se interpretirati kao pogrešna reakcija u opitu reakcionog vremena. Često su ispitanici u toj meri pripremljeni (motorni stav) da izvrše zadatu reakciju da bilo koja druga iznenadna draž može da otkači pripremljenu reakciju. Voljno uslovna reakcija ovde jeste automatska reakcija ali ne prava uslovna reakcija već pogrešna i prevremeno izvršena reakcija.74. Koje podvrste klasičnog odbrambenog uslovnog

refleksa postoje?Tri podvrste:1. Bezuslovna draž, šok, se nikako ne može izbeći. Šok sledi

uslovnu draž bilo kako da reaguje. Naučena uslovna reakcija nije sredstvo postizanja nekog cilja (klasično uslovljavanje).

2. Prelazan slučaj. Šok, bezuslovna draž se ne može izbeći ali se može prekinuti. BD se uvek dobija bez obzira šta životinja čini ali naučena reakcija prekida šok (instrumentalnost).

3. Životinja može da izbegne neprijatnu BD ako izvrši određenu radnju (sticanje reakcije izbegavanja, avoidance learning).

75. Koji su elementi u klasičnom odbrambenom uslovnom refleksu slični klasičnom uslovljavanju, a koji instruemntalnom učenju?

BD koje izazivaju reakciju koja se uči su slične klasičnom uslovljavanju (prva podvrsta OUR), i u drugoj podvrsti postoje karakteristike KU i IU. Treća podvrsta je pretežno instrumentalni oblik pošto je reakcija koja se uči instrument postizanja nekog cilja.???76. Klasični odbrambeni uslovni refleks je prvi proučavao

Behtjerev.77. U čemu je razlika u prirodi reakcije kod klasičnog

uslovljavanja i instrumentalnog učenja?

78. U koju kategoriju Skiner svrstava voljne radnje?

79. Šta Skiner podrazumeva pod spontano emitovanim ponašanjem?

To ne znači da te reakcije nemaju nikakvog uzroka već samo to da se u spoljašnjoj sredini ne mogu naći draži za koje bi se moglo tvrditi da određenu reakciju izazivaju. To ponašanje je emitovano od strane organizma.

80. Kako Skiner naziva klasično uslovljavanje i instrumentalno učenje i zašto?

a) Respondentno – Zato što BD neumitno izaziva odgovor ili reakciju. b) Operantno učenje – Tačna reakcija je operativna u odnosu na spoljašnju sredninu, jedna od spontano emitovanih reakcija deluje na sredinu tako da se postigne cilj.79.Kako Hilgard i Markiz nazivaju učenje putem pokušaja i pogrešaka?Instrumentalno učenje – prvi su uveli taj naziv.80.Operacionalne razlike klasičnog uslovljavanja i instrumentalnog učenja.

81.Koje podvrste instrumentalnog učenja navodi Grant u svojoj klasifikaciji?- Učenje putem nagrađivanja- Učenje, sticanje reakcije bežanja- Sticanje reakcije izbegavanja- Učenje putem kažnjavanja- Diskriminatorno operantno učenje- Omisiono učenje82.Šta tvrdi Razran za učenje kažnjavanjem i učenje nagradjivanjem ?Učenje kažnjavanjem se u filogenezi javlja nakon habitacije i senzitizacije, to je jednostavniji oblik od KU, a posle KU principijalno nov oblik je učenje putem nagrađivanja. Ovo je viši oblik od KU.83.Zašto Razran smatra da su učenje kažnjavanjem i učenje nagradjivanjem principijelno različiti oblici učenja?

84.Zašto je Torndajk smatrao da zakon učestalosti ne može da objasni adekvatno njegove nalaze?Prema zakonu učestalosti postoji tendencija da se reprodukuju one ideje koje su u prošlosti najčešće bile međusobno povezane. U Torndajkovom opitu zakon učestalosti izdvaja tačnu reakciju zato što je ona najčešća, a najčešća je zato što se mora izvršiti na kraju svake seanse.

Međutim posmatranja pokazuju da se pojedine pogrešne reakcije na početku opita veoma često ponavljaju dok se tačna reakcija izvrši samo jednom. Po zakonu učestalosti trebalo bi da se učvrste pogrešne reakcije. Zaključio je da je neki drugi faktor značajniji od učestalosti – zakon efekta.85.Šta je hedonizam prošlosti?Odnosi se na prizvuk hedonizma koja nosi njegova prvobitna formulacija zakona efekta i na objašnjenje da životinja ne vrši radnju zato što anticipira da će joj ona doneti zadovoljenje ili zadovoljstvo već zato što je u prošlosti zadovoljenje automatski učvrstilo tačnu reakciju. Zato neki Torndajkov hedonizam nazivaju hedonizam prošlosti.86.Zašto je Torndajk želeo da izbegne hedonističke konotacije u svojoj formulaciji zakona efekta ?Zato što je želeo da bude u skladu sa rastućom objektivističkom atmosferom i u skladu sa duhom sopstvenih istraživanja koja su se bazirala na objektivnom posmatranju.87.Kako je Torndajk prvobitno formulisao zakon efekta ?Od nekoliko odgovora koji se u jednoj situaciji vrše, čvršće se za situaciju vezuju oni koji su praćeni zadovoljenjem (satisfaction) a oni koji su praćeni nezadovoljenjem (neprijatnošću, disconfort) bivaju oslabljeni.88.Kako je Torndajk prvobitno shvatao dejstvo nagrade i kazne i kako je to stanovište modifikovao ?Reakcije i ponašanja bivaju učvršćena nagradom a oslabljena kaznom. Kasnije je u izvesnoj meri izmenio mišljenje o dejstvu kazne pridajući joj manji značaj o slabljenju reakcije. 89. U čemu se sastoji Skinerova metoda aproksimacije ?Da bi unapredio postupak kod instrumentalnog učenja Skiner je dao metodu aproksimacije ili oblikovanja (shaping) – ne čeka se da životinja izvrši u potpunosti željenu tačnu reakciju; eksperimentator umesto toga nagrađuje prvu aproksimaciju željenom odgovoru. Postepeno se kriterijum nagrađivanja povišava: aproksimacija željenoj reakcija mora biti sve veća i veća da bi se nagrada dobila. Postepeno se oblikuje željeno ponašanje.90.Skinerova metoda aproksimacije je primenjena u a) Dresuri životinja b) Programiranom učenju91.Šta je pozitivno, a šta negativno potkrepljenje?Negativno potkrepljenje – potkrepljenje koje nastaje prestankom negativnih draži – vrsta nagrade.

92.U čemu se sastoji potkrepljenje u sticanju reakcije bežanja?Izlazak iz bolne situacije, prestanak dejstva draži koja izaziva negativno unutrašnje stanje – negativno potkrepljenje.93.U čemu se sastoji potkrepljenje u sticanju reakcije izbegavanja?Ponašanje izbegavanja i izostanak bolne draži dovodi do smanjenja straha što pretstavlja potkrepljenje izvršene instrumentalne reakcije.94.Po čemu se razlikju sticanje reakcije bežanja i izbegavanja?Str. 11895.Dolard i Miler naučenom reakcijom izbegavanja objašnjavaju psihoanalitički pojam ___________.96.Kako Maurer objašnjava sticanje reakcije izbegavanja?Str. 11897.Koja je osnovna tvrdnja teorije dva faktora?

98.Opišite nalaze Solomona i Viina sa sticanjem i gašenjem reakcije izbegavanja.Proveravali Maurerovo teoriju tako što su kod životinja eliminisali aktivnost autonomnog nervnog sistema, dakle i emociju straha. Ipak je bilo učenja reakcije izbegavanja.99.Koji oblik učenja se ispituje u Miler-Maurerovoj komori?Učenje reakcije izbegavanja.100.Šta je problematično u Maurerovom objašnjenju sticanja reakcije izbegavanja?Strah i održavanje straha nisu nužni za održavanje reakcije izbegavanja. Neka posmatranja su pokazala da se emocija straha manifestuje u ponašanju opitnih životinja u početku sticanja reakcije izbegavanja ali kada je ta reakcija jednom već izgrađena spoljašnjih znakova straha nema, životinje izvode reakciju izbegavanja mirno i hladnokrvno.101.Šta se dešava sa reakcijom straha u toku sticanja reakcije izbegavanja?Strah postoji u početku stvaranja reakcije izbegavanja međutim kada je reakcija izgrađena ona se održava bez znakova straha.102.Šta su Reskorla i Solomon zaključili u svom pregledu empirijskih istraživanja o prirodi reakcije izbegavnja?Zaključili su da nema ubedljivih dokaza za bilo koju periferalističku hipotezu o reakciji izbegavanja. Periferni strah kao i proprioceptivne draži izvršenih reakcija nisu nužni za

stvaranje i održavanje reakcije izbegavanja. Strah može biti centralne prirode.103.Koje empirijske činjenice dobro objašnjava teorija Seligmena i Džonstona?- Emocije straha ima samo na početku učenja reakcije izbegavanja ali ne i kasnije.- Jednom naučena reakcija je vrlo otporna na gašenje tj. uporno se ponavlja iako se averzivna draž ne daje.- Stečena reakcija izbegavanja se može veoma brzo eliminisati postupkom sprečavanja (blocking).104.Koji su osnovni elementi njihove teorije?Tri osnovna elementa:1. Uslovljavanje emocija2. Postojanje preferencija. Motivacioni faktori se u teoriji prikazuju kao preferencija.3. Postojanje dve vrste očekivanja. a) U odsustvu tačne reakcije organizam očekuje šok b) Organizam ne očekuje šok kada izvrši pravu reakciju105.Kakva očekivanja stiče životinja po Seligmenu i Džonstonu?a) U odsustvu tačne reakcije organizam očekuje šok (prva vrsta izgrađuje se u početku opita dok još nema reakcije izbegavanja)b) Organizam ne očekuje šok kada izvrši pravu reakciju (pošto životinja slučajno nekoliko puta na vreme izvrši pravu reakciju)106.Koji element njihove teorije je naročito problematičan kao objašnjenje ponašanja životinja nivoa pacova?Treći element, postojanje očekivanja. Životinja na nivou pacova vrlo teško ili nikako uče odnos reakcije i njene posledice.107.Koji tip očekivanja se naročito teško uči kod pacova po Bolsu?Tip očekivanja rEs odnosno očekivanje da izostanak prave reakcije dovodi do šoka.108.Po Bolsu životinja ne uči same reakcije već znake opasnosti na osnovu iskustva u situaciji izbegavanja?109.Koji su izvori Bolsove teorije sticanja reakcije izbegavanja?1. Tolmanova tradicija i sve izraženija kognitivna atmosfera u psihologiji2. Tradicija etologa i psihologa koji su isticali biološku uslovljenost učenja

110.Kako Bols naziva reakcije izbegavanja?Urođene odbrambene reakcije specifične za vrstu – ORSV.111.Koje reakcije se uče lako, koje teško, a koje nikako na dobošu aktivnosti?Trčanje se lako učilo, ono je ORSV, okretanje u nazad se teže učilo, a stajanje u mestu na zadnjim nogama životinje nisu mogle da nauče (zadnje dve reakcije nisu u skladu sa prirodnim odbrambenim reakcijama pacova)112.Pacovi su po Bolsu u stanju da uče odnose između draži.113.Pod kojim uslovima pacov može da nauči pritiskanje poluge kao reakciju izbegavanja?Pritiskanje poluge ne može da se nauči kao reakcija izbegavanja ali ta reakcija može da se uči u situaciji hranjenja.114.U kojim uslovima pacovi mogu da uče nove reakcije i R-P odnose?Za različite motivacione sisteme postoje različite mogućnosti učenja odnosa R-P. U situaciji hranjenja npr. su biološke restrikcije manje, za nju je vezano relativno slobodnije istraživanje pa se u toj slobodnijoj situaciji mogu lakše naučiti sasvim nove reakcije.115.Zašto se nove odbrambene reakcije teško uče?Na nižim filogenetskim stupnjevima nove odbrambene reakcije se teško uče zato što ono zahteva veće kognitivne sposobnosti nego učenje odnosa između draži (učenje S-S odnosa).116.Koji je mehanizam dejstva kazni?Averzivna draž izaziva strah koji koči, inhibira kažnjavanu reakciju. Vezivanje averzivnih emocija za kažnjavanu radnju vrši se klasičnim uslovljavanjem – kontrauslovljavanje.117..Šta se uči u situaciji kažnjavnja?Organizam uči da ne reaguje, da se uzdrži od reagovanja kako bi izbegao neprijatnu situaciju ili draž.118.Pod kojim uslovima kazna može biti efikasno sredstvo modifikacije ponašanja ?1. Da li je kazna data iz gneva i besa ili iz želje da se nešto popravi2. Da li je kazna pravedna, dobro odmerena tako da osoba može da je prihvati3. Da li se kažnjava ne namerna slučajna greška ili se uzima u obzir i namera osobe4. Da li se kazna odnosi na osobu u celini ili samo na određeni postupak

5. Nije sve jedno ko daje kaznu, osoba koja se ceni, voli ili ne.6. U grupi nije sve jedno da li se kazna izriče pred svima ili u četiri oka7. Nije sve jedno kome se kazna upućuje, od prirode osobe zavisi kakva će reakcija na kaznu biti119.Šta Skiner misli o dejstvu kazne ?Skiner je u svojim opitima sa životinjama našao da su kazne neefikasne. Smatrao je da kazne mogu imati negativne posledice po osobu i bio izričiti protivnik kažnjavanja u kontroli ljutskog ponašanja. Svoje socijalne programe zasnivao je na blagovremenom i dobro proračunatom pozitivnom potkrepljenju.120.Šta je diskriminatorno operantno učenje ?Ono ima dve varijante:1. Kod učenja putem nagrađivanja (vršenje određene radnje dovodi do nagrade samo u prisustvu određene draži, signala, tkz. Diskriminatorne draži ili diskriminatornog znaka)2. Kod učenja putem kažnjavanja (kazna sledi određenu reakciju samo u prisustvu određenih draži, van prisustva određenih draži ponašanje se može nekažnjeno izvoditi)121.Zašto je vladalo uverenje da ANS ne može da uči po principu potkrepljenja?a)122.Kako izgleda tipičan ogled sa instrumentalnim uslovljavanjem ANS-a?

123.Koji ogledi najubedljivije govore o mogućnosti instrumentalnog učenja ANS-a?

124.Navedite bar 4 autonomne funkcije koje su ispitivane u ovim ogledima?

125.Navedite šta se koristi kao nagrada u ogledima instrumentalnog učenja ANS-a pod kurarinom a) b).

126.Šta tvrdi Blekova teza o centralnoj medijaciji?

127.Koji su empirijski argumenti protiv te teze? a) b) c)

128.U čemu se sve može sastojati medijacija u ogledima sa instrumentalnim učenjem ANS-a?

129.Šta je sekundarna dobit od simptoma?130.Kako Nil Miler objašnjava sekundarnu dobit ?131.Šta znači biofidbek ?132.U čemu je smisao potkrepljenja u tradiciji biofidbeka ?133.U čemu je sličnost instrumentalnog učenja i voljne aktivnosti ?134.Kako funkcioniše tipičan biofidbek aparat ?135.Navedite bar dve grupe podataka koji govore za medijaciju135.Navedite bar dve grupe podataka koji govore protiv medijacije135.Koje su sličnosti, a koje razlike u prirodi voljne kontrole nad skeletnim i autonomnim reakcijama.136.Koje su specifičnosti iučenja lavirinta na planu S i R varijabli?Organizam se stavlja na početak lavirinta a na kraju lavirinta je nagrada. Između početka i kraja nalazi se nepravilna mreža tačnih i slepih staza. Organizam treba da na svakoj tački izbora odabere pravu alternativu a zatim da nauči sukcesiju, sled ispravnih izbora – učenje serije. Zakonitosti koje se manifestuju pri učenju serije pretstavljaju kvalitativnu novinu ovog oblika učenja.137.Čime se izražava složenost lavirinta?Složenost lavirinta se izražava brojem izbornih tačaka. Svaka izborna tačka sa tačnim i slepim stazama predstavlja jednu jedinicu lavirinta.138.Šta je gradijent cilja?Gradijent cilja se odnosi na tipično ponašanje u lavirintu, gde se delovi oko cilja najpre nauče, duže slepe staze se pre eliminišu a brzina kretanja kroz lavirint se menja. Brže se uče reakcije bliže cilju odn. potkrepljenju.139.Kako Halova teorija objašnjava gradijent cilja ?…str 179140.Po kognitivnim teoretičarima se u lavirintu uči mesto, raspored staza, posebno mesto cilja,a po asocijativnim niz pokreta ili niz asocijacija između draži i odgovora.141.Da li se lakše uči mesto ili pokret? Opišite ogled koji to proverava.Ustanovljeno je da se mesto brže i lakše uči nego pokret. Eksperimenti koji to proveravaju su: eksperimenti sa preplavljivanjem naučenog lavirinta koji su životinje prelazile uspešno drugačijim pokretima, eksp. sa povredama motornih

centara i opit Tolmana, Ričija i Kališa sa dve grupe pacova koji uče mesto ili skretanje u stranu.142.Opišite ogled Tolmana i Honzika sa zaključivanjem kod pacova.Aparat se sastoji od tri puta, A-srednje dužine, B-najkraći, i C-najduži, koji vode od polazne do završne kutije sa nagradom.U preliminarnom delu opita sve životinje su prisiljene da podjednak broj puta protrče kroz stazu A, B i C. Ali, posle toga tri “navike” nisu podjednako jake. “Navika” da se prolazi najkraćim putem (putem B) je najjača, zatim sledi tendencija da se ide putem A, i najzad tendencija da se ide putem C. U glavnom delu opita stavljaju se dve prepreke – prepreka 1. i prepreka 2,na put B i na mesto koje preprečava put A i B. Kada životinje najiđu na prepreku 1 na putu B, one posle toga biraju put A, a ne put C. Međutim, kada naiđu na prepreku 2, koja zatvara zajednički deo puta A i B, životinje biraju put C, najduži put, a ne put A. One se ponašaju kao da znaju raspored staza i kao da znaju da prepreka 2 u isto vreme zatvara ne samo put B već i put A. Životinje su manifestovale ponašanje koje su autori eksp. nazvali “zaključivanje”. Ponašanje životinja sugerisalo je postojanje izvesne prostorne orijentacije, poznavanje rasporeda staza u aparatu.143.Opišite ogled Majera sa zaključivanjem kod pacova.Aparat se sastoji od pravilno raspoređene tri platforme. Životinje su stavljane na bilo koju platformu a nagradu su dobijale na jednoj od druge dve. U glavnom delu opita životinje su stavljane na jednu platformu i data im je hrana ali je konzumacija hrane prekinuta. Zatim su stavljane na neku drugu platformu i puštene da biraju jednu od preostale dve. Ne bi trebalo da postoji preferencija jer su prethodno nagrađivane na obe platforme. Životinje biraju platformu B što znači da su prethodno naučile prostorni raspored aparata i zapamtile događaj hranjenja na platformi B.144.Navedite bar tri ogleda koji govore u prilog postojanja kognitivne mape kod pacova.Opit Tolmana, Ričija i Kališa sa učenjem mesta nasuprot pokretu. Opit istih autora sa kružnim aparatom na koji se stavlja dodatak sa pravilnim stazama. Majerov ogled sa platformama. Opiti sa latentnim učenjem. Eksp. sa plivanjem.145.u čemu je specifičnost učenja razlika?Specifičnost je u istaknutoj funkciji procesa diskriminacije. Proces razlikovanja draži, stavljanje u prvi plan a dobijanje ili

ne dobijanje nagrade uslovljeno je uspešnom diskriminacijom draži.146.Kako asocijativne teorije shvataju učenje razlika, a kako kognitivne?Prema SR teorijama učenje razlika se sastoji u stvaranju specifičnih asocijacija između draži i odgovora. Pozitivna draž se povezuje sa traženom reakcijom a negativna draž se asocira sa reakcijom nereagovanja. Organizam reaguje na dve specifične draži i to na apsolutna svojstva draži.Kognitivne teorije daju suprotnu tezu o reagovanju na relativna svojstva draži odn. na relacije između draži. Osnovna karakteristika je kognitivni proces razlikovanja dve draži a reaguje se na tu uočenu razliku.147.Opišite Pavlovljev eksperiment sa učenjem razlika kod psa.Opit sa razlikovanje krugova od elipse. Jedna od tih draži bila je stalno praćena hranom dok druga nikada nije nagrađivana. U početku životinja salivira na obe draži, ponekad ni na jednu. Vremenom se izgrađuje diferencijalno reagovanje na dve draži – reakcija na pozitivnu draž. Razlika u reagovanju je dokaz da je životinja uspela da razlikuje dve draži. (u ovim eksp. učio je ekperimentalnu neurozu)148. Kako izgleda tipičan ogled učenja razlika u okviru instrumentalnog učenja?U specijalnim aparatima izlažu se parovi draži. Draži slučajnim redosledom menjaju mesta. Jedna draž je pozitivna – praćena nagradom a druga nikada nije potkrepljena a nekad je praćena kaznom. U početku životinje biraju tačnu draž u 50% slučajeva tj. slučajno, vremenom je izbor tačne draži sve češći i na kraju isključiv.149.Na koje načine možemo izlagati draži u učenju razlika?Simultano – dve draži su istovremeno prisutne i organizam može da reaguje na njihove međusobne odnose.Sukcesivno – izlaže se samo jedna draž te organizam ne može da reaguje na relativna svojstva draži, ukoliko se ne predpostavi pamćenje.150.Geštaltisti tumače veću efikasnost učenja u Lešlijevom u odnosu na Jerksov aparat geštaltističkim perceptivnim principima, principom blizine,a teoretičari potkrepljenja odlaganjem potkrepljenja u Jerksovom aparatu i potkrepljenjem koje skoro neposredno sledi reakciju u Lešlijevom stalku.151.Opičite tipičan ogled sa transpozicijom.

Životinja se stavlja pred izbor dve draži, dva siva kvadrata od kojih je jedan otvoreniji i za njega vezana nagrada. U prvoj fazi životinje uče da biraju otvoreniju boju. U drugoj fazi se pored otvorenog sivog kvadrata izlaže kvadrat još otvorenije boje. Postavlja se pitanje da li će životinja reagovati na prvi kvadrat (ako je stekla specifičnu asocijaciju jedne draži i odgovora) ili na otvoreniji kvadrat (ako su naučile da reaguju na odnos otvorenosti boja).152.U prilog koje teorije govori fenomen transpozicije?Keler je konstatovao da životinje reaguju na odnos otvorenosti boja ali u kasnijim opitima nisu uvek nađeni isti rezultati. Spens je čak predvideo uslove u kojima se ovaj fenomen ne javlja pa se ova pojava ne može uzeti kao čvrst argument ni za jednu od suprotnih teorija.153.U prilog kojih teorija govore ogledi sa sticanjem strategije učenja?U prilog kognitivnih teorija – stiču se izvesna opšta pravila ponašanja i učenja.154.U čemu je teorijski značaj ovih ogleda?Teorijski značaj je u tome što nalazi Harlova govore protiv klasičnih asocijacionističkih S-R teorija. Životinje su prešle put od učenja putem pokušaja i pogrešaka do učenja iz jednog puta koji ima bitne karakteristike uviđanja. Životinje su naučile da se ponašaju inteligentnije, nisu stekle samo niz ili sumu specifičnih asocijacija. 155. U prilog kojih teorija govore ogledi sa sukcesivnim izlaganjem drači?U prilog asocijacionističkih teorija (stavaranje specifičnih asocijacija draži i odgovora) odnosno protiv kognitivne teorije.156. Zašto ovi ogledi predstavljaju teškoću za kognitivne teorije?Zato što sugerišu da učenje razlika može da se sastoji u sticanju dve specifične navike.157.Koje dve faze se mogu izdvojiti u učenju razlika?Početna faza u kojoj životinje ne pokazuju nikakvo vidno napredovanje. Pozitivna draž se bira u odprilike 50% slučajeva. Sledi faza relativno brzog napredovanja.158.Kako teorija diskontinuiteta objašnjava te dve faze?U prvoj fazi životinja reaguje na neki irelevantan aspekt situacije, ima neku pogrešnu hipotezu, tada ništa značajno ne uči. Pravo učenje započinje kada životinja promeni hipotezu odnosno kada počne da reaguje na pravi aspekt situacije ili

draži. Učenje u prvoj i drugoj fazi nema međusobne veze. Promena hipoteze dovodi do rascepa, do diskontinuiteta.159.Kako ih objašnjava teorija kontinuiteta? Nema diskontinuiteta između prve i druge faze. Još za vreme prve faze učenja, dok se tačna draž bira slučajno postoji postepeno jačanje veze između tačne draži i tražene reakcije. Svako potkrepljenje jača tu asocijaciju, ali tačna reakcija nije još dovoljno jaka da nadvlada druge tendencije ponašanja. Dejstva pozitivnih potkrepljenja se akumuliraju i u jednom momentu tačna reakcija postaje dominantna. Time započinje druga faza učenja razlika.160.Kada govorimo o postojanju problemske situacije?- organizam treba da je motivisan da postigne određeni cilj.- izvesna prepreka onemogućava direktno neposredno postizanje cilja.- prepreka mora biti takva da stare navike i stara znanja ne mogu da dovedu do postizanja cilja.161.Kako životinja može da rešava problemske situacije?Na razne načine između ostalog putem uviđanja.162.Šta je osnovni kriterijum za razlikovanje inteligentnog i neinteligentnog ponašanja u problemskoj situaciji?Postupnost – dokaz protiv inteligencije, nema uviđanja. Naglost – uviđanje.163.Kako Keler vidi Torndajkovu eksperimentalnu situaciju?Ona ne omogućava percepciju bitnih elemenata situacija. Eks. Sitacija je takva da nagoni životinje na slepe pokušaje i pogreške.164.Koji su objektivni znaci uvidjanja (1-4)?- posle niza neuspešnih pokušaja životinja seda u jedan deo kaveza kao da hoće da predahne, lice za vreme tog odmora obično pokazuje neku vrstu odsutnosti. Dešava se da se posle jednog takvog mirnog perioda lice šimpazne odjednom ozari.- posle opisane promene u mimici životinja u nizu neprekidnih, direktnih, jasno usmerenih pokreta ide pravo ka štapu i njime odmah dohvata bananu. – bez pogrešnih i izlišnih pokreta najkraćim putem ostvaruje cilj.- kada se životinja pošto je jednom rešila problem ponovo stavi u problemsku sitaciju ona ne ponavlja pogrešne radnje – učenje je naglo.- kada se šimpanza stavi u sličnu (ne potpuno istu) sitaciju on ume da koristi isti princip rešavanja – npr. u raznim konkretnim predmetima sagledava izvestan opšti princip.

165.Opišite dvofazni zadatak.Koriste se dva štapa. Kraći kojim se banana ne može dohvatiti nalazi se u kavezu. Duži štap je iznad kaveza ali na rastojanju da se rukom ne može dohvatiti. Ali kraćim štapom se može dohvatiti duži (prva faza) a njime banana (druga faza). Ponašanje šimpanze nam sugeriše da je ona u stanju da stvori neku vrstu primitivnog plana akcije koji se sastoji iz dve faze. 166.Opišite oglede sa pravljenjem orudja.U kavezu se nalaze dve bambusove trske, jedna deblja i druga tanja. Tanja trska se može uvući u deblju. Banana je na takvoj udaljenosti da se ne može dohvatiti jednom trskom. Jedino Sultan je uspeo da spoji dve trske i da tako konstruisanim novim sredstvom dohvati bananu. Sultan je trske spojio slučajno dok se igrao i bio okrenut leđima banani ali kada ih je spojio iako je bio leđima okrenut cilju naglo je skočio i direktno se uputio ogradi kaveza i dohvatio bananu.167.Opišite najteži Kelerov zadatak koji je šimpanzo u stanju da reši. Zašto je on posebno težak?Sa prednje strane kaveza visi banana u kavezu ali se rukom ne može dohvatiti. Majmun je izvan kaveza. Na zadnjoj strani kaveza je uzan otvor kroz koji se ruka ili noga majmuna ne može provući. U blizini zadnje strane kaveza je štap lancem privezan za kolac kako se štap ne bi mogao odneti i njime sa prednje strane privući banana. Rešenje se sastoji u tome da se štapom kroz otvor na zadnjoj strani banana odgurne ka prednjoj ivici kaveza da se zatim obiđe kavez i kroz rešetku na prednjem delu banana rukom dohvati. Zadatak je posebno težak zato što bananu treba gurati od sebe, udaljavati od sebe, što je za životinju protivprirodna radnja i njeno savladavanje ukazuje na postojanje smišljenog plana akcije.168.U čemuse sastoji uvidjanje po geštaltistima?Objašnjenje pojma uviđanja je u bazičnim organizacionim principima, pre rešenja problema situacija se opaža na jedan način, posle rešenje na drugi. Reorganizacija je u saglasnosti sa principima organizacije opažanja. Npr. u početku je štap detalj u pozadini situacije a posle reorganizacije opažaja sitacije on prelazi u figuru sitacije.169.Opišite Berčov ogled. Šta on pokazuje?Eksp. je imao tri faze. U prvoj fazi su životinje kontrolisanog ranijeg iskustva stavljane pred test dohvatanja banane grabuljom – uspešnost im je bila loša. U drugoj fazi su eksp. životinje vraćene u normalne uslove i dozvoljena im je

upotreba štapova. Tri dana su koristile štapove na različite načine. U trećoj fazi su životinje ponovo stavljane pred test i sada su uspevale da dođu do rešenja problema uviđanjem. Nalaz je da je uviđanje bilo uslovljeno prethodnim iskustvom, moguće je rešavati probleme naglo samo ako postoji adekvatno predhodno iskustvo.170. U čemu je problem u objašnjenju uvidjanja transferom ?Majer – nepravilna direkcija – iskustvo nije dovoljnoDa li je uviđanje shvatanje kako se staro iskustvo može primeniti – a ne transferTransfer se može objasniti uviđanje a ne obrnuta str. 204171.Koje su dve klasične teorije transfera?Teorija identičnih elemenata i teorija generalizicije.172.Šta se može podrazumevati pod socijalnim učenjem i zašto to nije adekvatan termin za učenje po modelu?Može se podrazumevatia) Sticanje karakteristika koje određuju ponašanje prema drugim ljudima, članovima neke društvene grupeb) Učenje u društvenoj sredini npr. učenje od drugih ljudiTermin nije adekvatan zato što i klasično uslovljavanje i instrumentalno učenje mogu prema ovim kriterijumima biti oblici socijalnog učenja.173.Kako Bandura kritikuje klasične teorije učenja?Dve primedbe:- Principi KU i IU najviše su ispitivani na životinjama. Pitanje da li se ti principi sa pravom mogu primeniti i na ljudsko ponašanje.- U većini ranijih istraživanja učenje je istraživano van socijalne situacije. Tako istraživani oblici učenja nisu najpodobniji da objasne socijalno učenje. 174.Zašto je klasičnim oblicima učenja (KU i IU) teško objasniti sticanje novih reakcija?Prema tradicionalnoj koncepciji kod KU se jedna refleksna reakcija vezuje za jednu novu neutralnu draž, zamenjuju se samo draži a reakcije ostaju iste pa istu reakciju na uslovnu draž nazivamo uslovnom reakcijom (teorija supstitucije draži). U IU se od niza reakcija koje su već u repertoaru organizma učvršćuje ona reakcija koja je dosledno praćena potkrepljenjem, ne stiče se nova reakcija već se postojeća učvršćuje u određenoj sitaciji.175.Kako Bandura dokazuje da supstitutivno potkrepljenje deluje na delatnost, a ne na učenje?

Supstitutivno, vikarijansko potkrepljenje (uzor je nagrađen za svoje ponašanje) samo indirektnim putem deluje na učenje, a deluje na delatnost. Ovo je dokazao u opitu sa decom koja posmatraju agresivno ponašanje uzora. U naknadnom testu u opitu proverio je da li će sve tri grupe dece moći da reprodukuju ponašanje modela ako su nagrađivana. I sve tri su postigle isti uspeh. Zaključio je da supstitutivno potkrepljenje, nagrada i kazna koju prima uzor ne deluju na proces učenja već na izvođenje delatnosti posmatranog i zapamćenog ponašanja.176. U duhu kojih teorija je ovakva interpretacija dejstva potkrepljenja?U pogledu dejstva potkrepljenja na učenje Bandura se svrstava u grupu kognitivnih teoretičara koji slede Tolmanovu liniju.177.Kojih 6 specifičnosti učenja po modelu navodi Bandura?1. Učenjem po modelu se stiču novi oblici ponašanja2. Nema nagrađivanja, potkrepljivanja, onaj ko uči prosto posmatra model3. Nikakva radnja se ne mora izvesti da bi se nešto naučilo – opservaciono učenje na osnovu čistog posmatranja4. Ponavljanje nije potrebno5. Spontano je tj. ne postoji svesna namera podučavanja6. Ponašanje stečeno nekad samo jednim posmatranjem može da ima trajne posledice178.Šta je motivaciona osnova identifikacije po Frojdu?Motiv identifikacije sina sa ocem je edipov kompleks odn. strah od kastracije i na taj način sticanje osobina očevog super-ega. Ali osnov identifikatornih procesa je i ljubav, posebno gubitak osebe koju smo voleli; identifikacijom se nadoknađuje izgubljeno prisustvo voljenog objekta; gubitak podstiče introjekciju objekta u sebe.179.Šta je motivaciona osnova imitacije po Maureru?Ljubav odn. primarno potkrepljenje je izvor vrednosti nekih radnji, one počinju da se vole i zato se vrše. Ponašanja koja smo kod drugih zavoleli zbog ljubavi prema njima ili divljenja koje te same radnje ili oblici ponašanja izazivaju mogu biti samopotkrepljujuće. Radnje su stekle vrednost sekundarne nagrade zato što su bile povezane sa primarnom nagradom.180.Koji princip učenja je u osnovi sekundarnog potkrepljenja?Klasično uslovljavanje

181.Kako se razvija tendencija za imitiranjem po Dolardu i Mileru?Ona je stečena. Deca su često nagrađena od strane odraslih (odobravanja, osmesi, simpatije) kada se ponašaju kao odraslije osobe. Brojne i raznovrsne nagrade stvaraju opštu generalizovanu tendenciju za imitiranjem. Na osnovu opšte tendencije dete imitira tuđe ponašanje i kad nije neposredno nagrađeno.182.Prikažite shematski elemente Bandurine teorije učenja po modelu.S-ponašanje modela / proces pažnje / procesi retencije / procesi motorne reprodukcije / motivacioni procesi / R-ponašanje subjekta 183.Šta se sve imitira po Banduri?a) sasvim specifične motorne radnje ili verbalni izrazib) imitacija višeg reda – subjekti apstrahuju opšta svojstva uzorovog ponašanja, izdvajaju izvesna pravila uzorovog ponašanjac) stvaralačka imitacija – spajanje kombinovanje u jednu celinu karakteristika većeg broja uzora te ostvarivanje originalne nove celine u svom ponašanju.184.Kako supstitutivno potkrepljenje može da deluje na učenje po Banduri?Ono može da deluje na pažnju, da je pojača u sledećim pokušajima učenja.Supstitutivno potkrepljenje potstiče, olakšava izvođenje imitativnog ponašanja, supstitutivne kazne koče imitativno ponašanje. Ako je subjektu stalo do nagrada uzora on će u sledećoj situaciji sa povećanom pažnjom posmatrati ponašanje uzora da bi ga bolje uočio i zapamtio, nekada kodira posmatrano ponašanje, verbalizuje, proba u sebi, očekivanje potkrepljenja organizuje kognitivne sposobnosti u sledećim pokušajima.185.Koje tri vrste potkrepljenja razlikuje Bandura?- direktno potkrepljenje, koje prima sam subjekt koji uči- supstitutivno potkrepljenje – vicarious, koje prima posmatrani model- samopotkrepljenje.186. Koje su po Masenu razlike identifikacije i imitacije?- imitacije se uglavnom odnose na proste i specifične radnje a identifikacije na složene sisteme odgovora- za identifikaciju je nužno da postoji izvesna afektivna veza sa uzorom dok to nije slučaj sa imitacijom

- identifikacija stvara trajnije oblike ponašanja nego imitacija187.Koja je glavna motivaciona osnova imitativnog ponašanja po Banduri?Potkrepljenje odn. uspesi i nagrade, priznanja i slava koju dobija uzor ali i samopotkrepljenje i osobine samog uzora.188.Koje psihoanalitičke pojmove Bandura smatra da obuhvata učenjem po modelu?189.Kakvo je Bandurino shvatanje procesa motorne reprodukcije kod učenja po modelu?190.Kako se posmatrani sadržaji mogu kodirati i koji kod je superioran po Banduri?191. Da li je i kada moguća imitacija bez spoljašnjeg potkrepljenja po Banduri?