30динарашаБац, 26. мај 2011. Година V Број 178-179

ГГее јј зз ее ррии ггллаа сс аа ии ллее ппоо тт ее

Стр. 9

вива-ћи

Стр. 2

ЈЈееддааннааеессттее ППооззоорриишшннее ииггррааррииЈЈее

Угљевик:

ППооттппииссаанн ссппооррааззуумм оо ммееђђууррееггииооннааллнноојј ссааррааддњњииуу ккууллттууррии

Нови успеси шабачкихкајакаша

Стр. 21 ””ЛЛааззииннии ддааннии””

Стр. 4-6

СБЕ СрБија“ – зајЕднички подухват радника и руководСтва комапнијЕ„вЕСковини груп“

Најбољи раднициправиће најбољепроизводе Стр. 3

На понос школе и града

Стр. 8

ННооћћ ммууззеејјаа

Стр. 12-13

не могу вам рећи ништазванично! Само незванично!

Чујем, а рекоше ми људиблиски Полицији и Тужилашт-ву, да је госн. др. малетић при-вођен у петак на информативниразговор у шабачку нам Поли-цију. нема разлога да сумњам усвоје изворе информисања, негосамо да на то кажем БраВомајСТори ПоЛицајци! `Ко

каже да ја не волим нашу намполицију? ја њих просто обо-жавам! мислим, не зајебавам секада то говорим! радује ме и ин-формација из Тужилаштва ( не-званична) да ће бити, и те како,покретања кривичног поступкапротив оправдано и основаноосумњичених лопова у белом,што зајебаваше цео град на анг-ро и то годинама! Знате ли штаје рекао Карађорђе, оно када јеПетар добрњац мало каснио убој? Е, и ја ћу исто то, усхиће-но, с љубављу да ускликнем!„Фала к...цу и Петру добрњцу“!

2 www. podrinske.com 26. мај 2011.забеЛешКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛичНи Став: ХаНибаЛ Ковач

БиБлиотеКа шаБаЧКа Вас ПозиВана отВарање изложБе

Култура цирилицерадови ученика Школе за уметничке занате

Среда 1. јун 2011. године у 12 часова

Галерија Библиотеке шабачке

шаБаЧКо ПозориштеВЕЛИКА СЦЕНА

28. 05. Концерт драгане дел монако - ''незахвално срце''у 20 часова

29. 05. Концерт Уа ''Чивија'' у 20 часова31. 05. доГаЂај У СТанУ Број 2 у 20 часова

ДЕЧЈА СЦЕНА

26-27. 05. 11. Позоришне играрије у 17 часова - ПУ ''нашедете''

шабачки Fashion day је после неколико година постојања ус-пео да се етаблира међу најзначајније модне манифестације у на-шој земљи. Бројне модне ревије и презентације, познатих брендоваи модних креатора само су део богате културне и модне понуде којеова манифестација нуди. Зоран Кикић, за наш лист објашњавакојије заправо значај Fachion day/a: „Сви млади креатори и дизајнериу нашој земљи немају пуно простора да прикажу то што раде. ованаша манифестација је идеална прилика за то и што је најбитнијењихово је учешће бесплатно, без тзв. Котизација које су на дру-гим ревијама прескупе и обавезне. иначе, ово је био седми шабачкиFashion day по реду и већ смо стекли репутацију једне од бољихтаквих и сличних манифестација у нашој земљи. Град шабац јепрепознао наше жеље, намере и квалитет и много нам је помогаоу организацији као главни покротвитељ. наш циљ је да ова нашаманифстација прерасте у сајамску и да поред модног аспекта имаи економске, привредне, туристичке и друге аспекте“.

Зоран Кикић и његови сарадници већ су кренули у припремеза нови Fashion day који ће се одржати на јесен у нашем граду.

Ханибал Ковач

Аха, бићенешто!

дружење ирекреација

Сремски Карловци су про-шле недеље били домаћиниотвореног турнира ветерана урекреативно спортским дис-циплинама. Ветерани из 5 гра-дова и то новог Сада, шапца,Сремских Карловаца, Бечеја иКаћа учествовали су у так-мичењима као што су бацањеплочица у циљ, висећа кугланаи пикадо. највише успеха од ша-бачких ветерана имао је андријаВукашиновић – чика Вуле, којије у пикаду заузео треће местодок су екипно шабачки ветера-ни заузели друго место. Такође,у екипној конкуренцији шабач-ки ветерани су освојили среброи у бацању плочица. освајачиових сребрних медаља уз чикаВулета су и миломир марко-вић, милоје Петровић, олгицаПантелић, милан малишић иВлада Величковић. оваква дру-жења ветерана постала су тра-диција и ускоро се очекују новадружења и такмичења у некомдругом граду.

Ханибал Ковач

Прва изложба вина у шапцубиће одржана у суботу 28. мајау народном музеју од 12 до 20часова, најављено је прошлогуторка на конференцији за но-винаре представника организа-тора и покровитеља манифе-стације – Града шапца. Улаз јебесплатан а свечано отварање јеу 13 часова. Биће изложена винаиз 26 подрума и винарија. По-часни гост Прве изложбе вина ушапцу је Португал.

- Град шабац је препознао по-требу и прихватио тренд у про-изводњи и пласману вина. ша-бачки крај био је познат као српсковиногорје. интересовање и спрем-ност државе и локалне власти дасе виногради подно цера обновекако би шабац поново заблистаона винској мапи, постоји и данас.Чињеница је да су српска вина свецењенија у иностранству, о чемуговоре бројне награде које српскивинари освајају у Европи, али иконстантно повећање извоза винаиз Србије. Тако се српско вини да-нас служи, између осталог, у домулордова у Лондону, рекао је ненадКулачин, члан организационогодбора манифестације.

Према речима ПредрагаСрдановића, директора ди-рекције за пољопривреду Гра-

да шапца, прошле године по-кренута је акција подизања ви-нограда у Поцерини чија бикруна требало да буде про-изводња квалитетног вина, почему ће овај крај бити препо-знатљив.

- изузетно ми је драго што јеГрад шабац подржао рађање

новог српског аутентичног брен-да у пољопривреди, а то јесрпско вино. Људи су у проте-клим деценијама запоставилизасаде грожђа и окренули сетрговини и услужним делатно-стима, али таква ситуација сепоследњих година мења. Свевише се саде квалитетне винскесорте, истакао је Гвозден ра-

денковић, председник Удруже-ња виноградара и винараСрбије. он је такође напоменуода је шабац познат по гастро-номској и боемској традицијишто га квалификује за вино-градарски и вински центар.

Фестивал вина у шапцу имаима практичан и едукативни

карактер. Његова сврха јестесвојеврсна кампања за поцерсковиногорско подручје и попула-ризација културе вина, али иупознавање и повезивање најпо-знатијих српских винара са ло-калним дистрибутерима, како бисе у шапцу могло купити ква-литетно вино какво се продаје уБеограду.

Изложба вина у Шапцу

7. Fashion day јЕ за нама а ШаБац СЕнаШао на модној мапи Балкана

ЦЦ ии љљ јј ее сс аа јј аа мм мм оодд ееклуБ вЕтЕрана ШаБац

Празник дечје глумеданас и сутра у шабачком позоришту на програму су 18 пред-

става у којима учествују најмлађи глумци. Вртић „Снежана“ има-ће највише представа, и отвориће Позоришне играрије комадом“напрело иду девојке, а дођу и момци“, следе: “најбоља мама“, „огла-си „Купусни лист,“, огласи „шумске новине“, огласи „мачковапређа“, а наступиће и са плесом“Time of lif“. Вртић „младост“ одиг-раће представу“најбоља мама“, Вртић“шврћа“- „ако је верова-ти мојој баки“, Вртић „Сунцокрет“-“Воденичар и мачак“, Вртић„Слобода“- „Пепељуга“.

Сутра први наступа Вртић“Слобода“ са представом „Кловн“,вртић из Бијељине представиће се комадом“ Кад роде одлете измоде“, „Полетарац“ ће одиграти“Биберче“, Вртић „Бамби“даће“мачка у чизмама“, „Бубамара“ има“ Чудесну ординацију дрКиша“, Вртић“Веверица“ наступа са темом“рођени смо једнаки“а ППП „Вукова школа“ затвара фестивал са „ружним пачетом“.

По традицији сала шбаачког позоришта биће претесна да при-ми све заинтересоване гледаоце, а организатор ове јединствене смот-ре дечје глуме је ПУ“наше дете“.

Једанаесте Позоришне играриЈе

326. мај 2011. www. podrinske.comшабац

У Градској управи Градашапца прошлог петка одржанаје презентација Пројекта сана-ције, рекултивације и затварањедепонија „дудара“ у шапцу.Поздрављајући представникестручне јавности, комуналнихпредузећа, невладиних органи-зација и новинаре, градоначел-ник шапца милош милошевићнагласио је значај афирмацијездраве животне средине каовредности и потребу ангажова-ња читавог друштва у форми-рању еколошке свести. Градо-начелник је присутне инфор-мисао о напредовању радована изградњи регионалног си-стема управљања отпадом каоосновног предуслова затварањаи санације градске депоније„дудара“.

Пројекат санације предста-вио је Титомир обрадовић, дип-ломирани инжењер машинства.објашњавајући сложеност по-сла, пројектант је нагласио даизградња регионалне санитар-не депоније у Сремској митро-вици захтева затварање по-

стојеће у шапцу. Таква про-цедура мора да поштује домаћезаконодавство и европске ди-рективе.

Када је реч о начину сана-ције, Град шабац се определиоза изолацију са дегасацијом,што би део терена депоније са-нирало и привело адекватнојнамени. При избору технолош-ког решења санације депоније,пројектант се руководио пресвега заштитом здравља ста-новништа и животног окруже-ња, али и реалним могућности-ма финансирања реализацијепројекта. Предрачунска вред-ност радова је 4,3 милиона евра.истовремено, пројекат је кон-ципиран да може бити озби-љан кадидат и за донаторско фи-нансирање, што обезбеђује ње-гова усклађеност са највишимевропским стандардима. Збогобимних трошкова извођењапројекта, предвиђена је фазнареализација, а почетак првефазе планиран је након почеткарада регионалне санитарне де-поније у Сремској митровици.

прЕдСтављЕн пројЕкат СанацијЕ затварања дЕпонијЕ у Шапцу

Затварање депоније на “Дудари”

Најбољи радници правићенајбоље производе

Градоначелник шапца ми-лош милошевић и ФедерикоВесковини, један од власникаиталијанске компаније „Веско-вини груп“, 19. маја у Градскојуправи Града шапца одржали суконференцију за новинаре радиупознавања јавности са „СБЕ“пројектом, детаљима сарадње икорацима који следе. Подсећањаради, 3. фебруара 2011. годинепотписано је Писмо о намерамаза изградњу фабрике „СБЕСрбија“ у оквиру компаније„Весковини груп“ чије је се-диште град монфалконе на се-веру италије. реч је о фабрициза израду механичких делова на-мењених аутомобилској инду-стрији, која, поред италије, про-изводне објекте има у јапану ина Тајвану.

Према постигнутом догово-ру, „Весковини“ би у јуну тре-бало да купи седам хектара зем-љишта у Северозападној раднојзони, у септембру да добијеграђевинску дозволу, у октобруда почне градњу фабрике, којаби, како се очекује, почела даради у периоду од јула до сеп-тембра наредне године.

Према речима градоначел-ника шапца милоша милоше-вића, италијански инвеститор биза градњу фабрике у шапцуплатио 500.000 евра. Са другестране, захтев „Весковини гру-пе“ је строго поштовање роко-ва које је сам Град поставио.

- „Фиат груп“ нас је изабраокао овлашћене снабдеваче де-лова за њихове производе. Фаб-рика у шапцу производиће несамо делове за „Фиат“ у Кра-гујевцу, већ за тржиште источ-не Европе и русије. очекујемода производи из шапца буду ви-соког квалитета, у рангу са про-изводима који се пласирају нанемачко тржиште. За то су по-требни изврсни радници, об-учени у италији. Њихова обукаподразумева одређену жртву,самим тим што ће бити од-војени од својих породица. Ве-рујемо да ће се такав труд ис-платити и донети добробит сви-ма – и радницима и компанији,нагласио је Федерико Вескови-ни, упознавајући новинаре са ка-рактеристикама фабрике и пла-ном обуке радника у италији.

новела Бурини, задуженаза кадровске послове у компа-нији „Весковини груп“, анга-жована је у шапцу ради прона-

ласка будућих радника којенајпре очекује кратак курс ита-лијанског језика. обука се на-ставља одласком у италију. Заупознавање са процесом про-изводње неопходан је период одгодину дана. За то време, рад-ници ће имати обезбеђен стан ихрану и месечну стипендију од350 евра. Биће им омогућено ида једном месечно долазе својимпородицама у Србију.

- Желимо да „СБЕ Србија“буде заједнички подухват рад-

ника и руководства компаније,истакла је новела Бурини.

Представништвом „СБЕСрбија“, отвореним пре два ме-сеца у шапцу, руководи Сандроандриоло. обраћајући се но-винарима на српском језику,андриоло је позвао све заинте-ресоване да се јаве у просторије„СБЕ Србија“, Улица „Војводе

мишића“ 25. Планирано је дапрва група од 40 радника почнеобуку у италији у јуну, а другау октобру – укупно 80 радника,након чега се враћају у шабаци заснивају радни однос.

Када је реч о технологији,новинарима је објашњено даће се у шапцу примењивативисока технологија најмодер-нијих карактеристика која до-лази из америке, италије, јапа-на, немачке и Тајвана. дакле,није реч о смањењу трошкова и

јефтинијој радној снази већ на-мери да најбољи радници пра-ве најбоље производе, поручи-ли су представници „Весковинигрупе“ и навели пример једне одамеричких компанија која по-слује у Србији и има најбољирезултат у Европи. Управо је томодел који „Весковини“ жели ушапцу.

„СБЕ СрБија“ – зајЕднички подухват радника и руководСтва комапнијЕ „вЕСковини груп“

За образовање, културу,спорт и здравство, ове године избуџета Града шапца биће из-двојено близу 185.000.000 ди-нара.

Када је реч о инвестициономулагању у основне школе, пла-нирано је 55.000.000 динара.радови ће се изводити у школа-ма: „Краљ а. Карађорђевић“Прњавор – издвојено одељење урибарима, „николај Велимиро-вић“ матична школа – другафазе доградње, „Лаза Лазаре-вић“ матична школа – санитар-ни чворови, „доситеј обрадо-вић“ Волујац, матична школа –изградња фискултурне сале,„јанко Веселиновић“ издвојеноодељење јеленча – грејање,„Вук Караџић“ издвојено оде-љење Касарске ливаде – заменадела столарије, „Вук Караџић“

издвојено одељење Табановић –изолација влаге и израда фаса-де, „Вук Караџић“ издвојеноодељење мачвански Причино-вић – завршетак реконструк-ције, „јеврем обреновић“ из-двојено одељење мрђеновац –кров, унутрашњи радови (крече-ње, постављање подова).

За инвестиционо улагање усредње школе биће издвојено38.100.000 динара, а радиће сеу школама: музичка „михаилоВукдраговић“ – малтерисање ифасада, Економско-трговинскашкола – фискултурна сала, Тех-

ничка школа – санитарни чво-рови, Средња пољопривреднашкола са домом ученика – по-стављање подова и столарије,израда фасаде.

За изградњу централне ку-хиње у Предшколској установи„наше дете“ опредељено је35.000.000 динара.

План је да до 2012. годинебуду реконструисани сви школ-ски објекти у складу са стан-дардима у погледу санитарнехигијене и безбедоносних усло-ва. на подручју града шапцашколује се 10.500 основаца,

близу шест хиљада средњо-школаца, а број предшколаца уграду и селу је скоро 1200.

За потребе инвестиционогодржавања у области културе, заБиблиотеку шабачку (заменапрозора на објекту и наставакрадова на изградњи анекса),опредељено је 10.000.000 дина-ра, а за шабачко позориште(реконструкција фоајеа и опре-ма) 3.000.000 динара.

Улагање Града шапца у ре-конструкцију затвореног базенаје 23.000.000 динара.

Када је реч о објектима домаздравља, за изградњу амбулан-те и апотеке на Летњиковцупланирано је 10.000.000 динара,реконструкцију постојећих ам-буланти 5.000.000 и набавкуопреме 5.000.000 – укупно20.000.000 динара.

Све школе биће реновиране до 2012. године

4 www. podrinske.com 26. мај 2011.дрУштво

шабац је четири дана,слободно можемо рећи, био узнаку манифестације која јеокупила готово 700 лекара,стоматолога и по први путфармацеута, не само из мач-ванског и Сремског округа,

већ и из многих других крајеваСрбије. Податак да су преда-вањима у шапцу присуство-вали здравствени радници и изЛесковца, Бора, Суботице,шида, Бачке Паланке, Бео-града, новог Сада, Панчева,

Смедерева, обреновца, мла-деновца ( уз сва места мач-ванског и Сремског округа),довољно говори о значају „Ла-зиних дана“.То је истакнуто иу име представника Српскоглекарског друштва и Лекарске

коморе Србије. Сви учеснициистакли су изузетну органи-зацију, у свим сегментима, иприсуство еминентних преда-вача. изузетан пратећи кул-турни програм. издвајају седва детаља. иницијатива да

општа болница понесе имедр Лазе Лазаревића, а ПоштаСрбије, на отварању „Лази-них дана“ званично у оптицајпустила пригодну марку, по-водом 160 година од рођењадоктора Лазе

од 19.до 22. маја одржани 35. „лазини дани“

На понос шабачком здравству и граду

-нашим сусретима славимо нашу струку, славимо и име чо-века који то заслужује, својим лекарским, књижевним и свеукуп-ним животом и радом, а посебно својим човекољубљем и свим онимособинама које треба да красе сваког од нас. надамо се да на овајначин промовишемо те вредности садашњим, али и будућим ге-нерацијама.

По први пут са нама су и колеге фармацеути, и ја се надам даће то прећи у традицију, као што су и „Лазини дани“ традицио-нална манифестација не само нашег здравства, већ и Града шап-ца...

... Пуно рада уложено је у припреме за ове сусрете, са нама судраге колеге, ентузијасти, волонтери, фармацеутске куће, Град каоподршка. и велико је задовољство када видимо препуну салу свачетири дана. наш циљ остаје, да „Лазини дани“ сваке године будујош бољи и садржајнији...

др оливЕра вујадиновић, прЕдСЕдницаШаБачкЕ подружницЕ Слд-а

Традиција и значај обавезују

оргаНизација

обраћајући се, у име ми-нистарства вера и дијаспоре,али, и у име организатора и до-маћина манифестације, као ве-лики поштовалац дела Лазе Ла-заревића, прим.др ПредрагТојић, у истинској беседи на-гласио је да је доктор Лаза„сећање заслужио изузетнимделом, у једном кратком, аливеома богатом и бурном живо-ту“. да његово дело траје „каоморална етичка громада“, и даје значајно да га се сећамо.

-дело великог Лазе, рођеногу шапцу, на понос шапца и напонос Србије, треба да нас одр-жи и оснажи у човекољубивомдоброчинству, да нас одврати и

осујети у сваком непочинству, асами знамо да су нас у ово ста-ње духовне и моралне кризе

довела управо непочинства и на-ших савременика и оних пренас. Србији, ако ишта треба,треба да освежи своје сећање нате велике људе из своје про-шлости...

ова генерација има обавезуда врати доктора Лазу, именоми презименом на таблу општеболнице у шапцу. ова генера-ција, и лекара и свих послени-ка у здравству, и свих грађанашапца, има још једну обавезу.да на таблу дома здравља додаједно часно и светло име, а то јеиме докторке драге Љочић, којаје рођена у шапцу, нешто малопосле доктора Лазе, и била прважена лекар у историји Србије.“

прим. др прЕдраг тојић, државни СЕкрЕтар миниСтарСтвавЕра и дијаСпорЕ

Обавеза ове генерације да врати Лазу на таблу шабачке Опште болнице

-оно што је на мене оставило највећи ути-сак, уз величину и дело, и трајно сећање наЛазу Лазаревића, јесте да ову манифестацијувећ 35 година одржавете. То само показује дацела прича о континуираној медицинскоједукацији, јесте, била и остала, прича свих на-ших лекара. Стално учење, што ви вашим су-сретима најбоље показујете, један одличанконтинуитет, и посебно бих нагласила, на пра-ви начин помешаност две институције, којесу ту зарад нас лекара – то је Српско лекар-ско друштво и то је Лекарска комораСрбије.ова пуна сала, чини ме дубоико срећ-ном што сам део ове приче, и желим вам успе-шан рад и још много „Лазиних дана“. ми смоту, и да као део традиције, гледамо у будућ-ност, а света дужност свих нас као лекара једа лечимо пацијенте, да будемо јединствени,да зарад себе и пацијената, континуирано ра-димо на себи“.

прим. др татјана радоСављЕвић, дирЕктор лЕкарСкЕ коморЕ СрБијЕ

Шабац пример изузетне сарадње Коморе и СЛД-а

526. мај 2011. www. podrinske.comдрУштво

-изузетна ми је част и задовољство да вас у име ПредседништваСЛд-а, и нашег председника, академика радоја Чоловића, по-здравим ипожелим успешан рад… шабачка подружница важи каоједна од најактивнијих, ако не и најактивнија у оквиру нашегСрпског лекарског друштва. радите у оквиру овог, и других са-станака, на пољу континуиране едукације, што је била и сушти-на и оснивања и трајања друштва…

Српско лекарско друштво је основано 1872.године, идуће го-дине славимо 140 година континуираног постојања. Британска ме-дицинска асоцијација је само две године старија, а од нас и Бри-танаца старија је још само медицинска асоцијација аустро-Угар-ске, немачке и Француске. Српско лекарско друштво основали сувеликани, и мислим да бити његов члан стварно представља по-нос свима нама.”

проф. др нЕдЕљко радловић, гЕнЕрални СЕкрЕтар Слд-а:

Понос је бити члан Српског лекарског друштва

-ова значајна манифестација, која се у нашем граду одржававећ три и по деценије, у радном делу, окупиће велики број лека-ра и фармацеута из целе Србије. Град, као и ранијих година, по-маже у организацију и одржавање скупа, а то је и наш део трајногдуга према знаменитом суграђанину доктору Лази Лазаревићу.

милоШ милоШЕвић, градоначЕлник Шапца

“Лазини дани“ на понос граду

Поводом 35. “Лазинихдана“, на споменик у Господарјевремовој улици, испред кућеу којој је рођен Лаза Лазаревић,у име подружнице СЛд-а, прим.др Зоран Катић и прим. мр сци.др Снежана Ковачевић, и у имеграда, заменица градоначелни-ка, јасминка ристивојевић, по-ложили су венац.

-Када су основани, пре 35година, „Лазини дани“ су билизамишљени као стручни и на-учни скуп лекара Подринскоги Колубарског региона тадаш-њег, и то се годинама неговало.У једном периоду смо одуста-ли, или су други одустали однас, али све се полако вратило,а ми остајемо једна од најста-ријих манифестација здрав-ствене струке у овом нашем ре-гиону.

Тридесет пет година су оз-биљне године и за младе струч-њаке, а 35 година за једну ма-нифестацију представља нештошто служи на понос и граду иљудима који су то организовали.Толико много људи је прошлокроз институцију „Лазинихдана“, толико се озбиљних теманачело; углавном сви данашњипроблеми су препознати превише од 10-15 година у оквиру„Лазиних дана“, и о њима се и

дан-данас прича. То је значај„Лазиних дана“ и ми смо срећ-ни и поносни што, ето, после 35година та манифестација траје

и што изгледа да ће бити самобоља и већа него што је до садабила – порука је прим. др Зора-на Катића.

Једна од најстаријих манифестација струке

-ја не знам да ли ми је већачаст или задовољство да будемданас овде. надам се да ће одовог мог доласка лекари иматикористи, а то је и основна сврхамог доласка. ја сам увек пунасрца подржавао шабачке док-торе, њихову едукацију и њиховнапредак, и ја осећам да они тоцене и због тога ми је пуносрце увек, и са задовољствомсам прихватио позив др оливе-ре Вујадиновић да будем део„Лазиних дана“.

што се тиче теме, савреме-на је и нова, не само у дечијојреспираторној пулмолошкој ме-дицини, већ је интересантна и загинекологе, неонатологе, пе-дијатре, а, како видим биће ин-тересантна и за докторе који ћесе касније том децом бавитикао хроничним плућним болес-ницима. наиме, хронична плућ-на болест новорођенчета нијеорочена да буде само присутнау новорођеначком узрасту, већ јето болест која ће, вероватно,

имати последице на респира-торно здравље дисајних путеваи касније у животу. Зашто то

тврдим, и зашто то још увек незнамо? То је релативно новагрупа болести која настаје у су-штини из наше тежње да штонезрелију децу, која се веома

рано рађају, одржимо у животу...данашња прича је један пресек,један континум, од сасвим малог

превремено рођеног детета, пре-ко адолесцента, а вероватно сета болест може видети и каснијеу животу; зато сам сматрао да јеинтересантна прича за све.“

проф. др прЕдраг минић, инСтитут за мајку и дЕтЕ БЕоград:

Част је и задовољство бити на „Лазиним данима“

� www. podrinske.com 26. мај 2011.дрУштво

-Живимо у времену где је гојазност једна од веома заступље-них болести, на шта нас свакако упућују ови савремени услови жив-љења, где конзумирамо намирнице које су богате енергијом; так-ва нам је прехрамбена индустрија која нам нуди такве производе,а са друге стране наша физичка активност није таква да све то штоунесемо и потрошимо... Сматра се да не постоиј ниједна болесту којој се толико не ижељкује повољан ефекат на губитак телес-не масе, али без појаве нежељених ефеката... Тренутно највећитренд у свету у лечењу гојазности је комбинована терапија, да де-лујемо на центар за глад и ситост, да нам мршављење буде ком-форно, да не будемо гладни, да се повећа осећај ситости, а с дру-ге стране, да тај губитак телсне масе буде већи... једна група аме-ричких хирурга чак сматра да је гојазност хируршка, а не болестендокринолога...

наравно, мислим да је средина исправна, и да ми, без обзирашто немамо тако безбедан и добар лек за лечење гојазности, мо-рамо промовисати правилну исхрану, здрав стил живота, повећа-ну физичку активност. на тај начин, са једне стране превениратигојазност, а са друге, када је то потребно гојазност и лечити.“

проф. др Едита Стокић, клиничкицЕнтар војводинЕ:

Превентирати, али илечити гојазност

-Улога фармацеута се променила у односу на прошло време.има све већа овлашћења, а самим тим и све више утицаја на ра-ционалну терапију. Трудимо се да пацијентима обезбедимо пра-вовремене савете, како за коришћење лекова, тако и за коришће-ње дијететских суплемената, и самим тим да доведемо до по-бољшања терапијског исхода одређених болести. наравно, апо-тека шабац, свакодневно ради на едукацији пацијената, што имаза циљ побољшање квалитета живота.

ништа нам не вреди што имамо моћне медикаменте, ако ихпацијенти не примене правилно и рационално, поготово ако их ко-ристе самоиницијативно, без савета лекара и фармацеута. Посебнонам је значајан рад везано за резистенцију на антибиотике, и тусе веома огледа тај сегмент наше борбе и добијања бенефита зацело друштво. и Светски дан здравља ове године био је под сло-ганом „данас без акције, сутра без лека“. Уколико данас не пред-узмемо координирану акцију авих здравствених радника, свих па-цијената и свих институција друштва, може се десити да наши ле-кови изгубе своју ефикасност, а, самим тим, смо у великом про-блему.

прим. др фармацЕутСких наука Сузана миљковић, галЕника:

Циљ –деловање на здраву популацију-данас говоримо о фарма-

цеуту у неком новом руху. оношто се тражи у овом 21. веку одсавременог фармацеута је да сеукључи у све аспекте терапије,пре свега, оне која се односи налекове, али, исто тако, и ком-плетне бриге за пацијента. намаје јако важно да пацијент, од-носно корисник услуга апотеке,буде увек свестан чињенице дау апотеци може добити правууслугу и прави савет прилагођенњеговим потребама. То је новаоријентација у нашем послу.не да се бави лековима и про-дајом препарата, већ саветова-њем и бригом за сваког па-цијента. и то је суштина, то јенаш допринос јавном здрављу.Значи, промоција здравља,објективно саветовање, штовише информација. оно што јепредност апотеке и фармацеута,

као апсолутно едукованог здрав-ственог радника и за сва питањаздравља и болести, али, истотако, и препарата, јесте чиње-ница да у апотеку долазе и здра-ви људи. а када говоримо ојавном здрављу и о промоцијиздравља, знамо да је најваж-

нија превенција, односноспречавање болести, а то мо-жемо само деловањем на здра-ву популацију. Заједничка бор-ба, свих здравстених радника, задобро здравље, свима нама мно-го значи, као и целокупномдруштву.“

апотека незаобилазан део системајавног здравља

-Заиста ми је драго што у нашем, фармацеутском дану имаоко 300 учесника, и што се показала неопходност везе пацијент,лекар, фармацеут, и на томе треба да инсистирамо. Фармацеут јенезаобилазна карика у промоцији јавног здравља и мислим да јето нешто што мора да добије своје место. апотека, као најдо-ступнија здравствена установа, апсолутно мора да буде део системајавног здравља и ми ћемо то покушати да докажемо, нашим ак-тивностима, да је неопходно да се бар један део фармацеутске стру-ке укључи у борбу против незаразних болести, односно у пре-венцију болести и подизање нивоа здравственог образовања па-цијената.“

дипл. фарм. СпЕц. татјана милоШЕвић:

апотекарсво у шапцу траје 155 година

- изузетно ми је дарго што је велика манифестација, какви су35. „Лазини дани“ окупила целокупно здравство у нашем граду ишире, и што су, по први пут заједно сви – лекари, стоматолози, фар-мацеути. Уз заједништво са колегама, дајемо и допринос конти-нуитету наше професије у овом граду. наиме, „апотека“ ове го-дине обележава 155 година апотекарства у шапцу. надам се да ћеово остати традиција и да је то леп догађај где ће целокупно здрав-ство бити заједно.“

СнЕжана лукић, дирЕкторка апотЕкЕ ШаБац

дипл. фарм. СпЕц. роланд антонић

Правовремени савет др МихајилоБата Јовановић:

У медицини нема

предаха, учи се до

пензије-најважније је то да су ови

35. „Лазини дани“, као састанаклекара читавог региона, далиизузетан стручан допринос улечењу наших пацијената. иосновни квалитет је што судошле колеге из читавог регио-на, наше колеге и професори изБеограда и новог Сада, и што суразмењена искуства о многимстручним темама интердис-циплинарно, значи, учествова-ли су лекари свих специјално-сти. Ту су били и представницифармацеутских компанија, а,ове године, по први пут, и колегефармацеути.

ја се сећам првих „Лази-них дана“, као млад лекар, то јебило 76. године, када смо са оду-шевљењем прихватили ту идејуда то организујемо. То су билисјајни дани шабачке медицине,али, мислим да су ови 35. „Ла-зини дани“ чак, у организацијипревазишли тадашње. Великузаслугу за то има докторка ољаВујадиновић, као председницаподружнице, која је окупиладобру екипу и заједно су учи-нили све да се о „Лазиним да-нима“ поново чује у целојСрбији. ја се надам, када сеостваре услови, просторни, кадабуде готов хотел, да ћемо као не-кад, тамо моћи да држимо нашстручни састанак, и да ће „Ла-зини дани“ тада попримити иинтернационални карактер“.

о 35. „лазиним данима“ рЕкли Су:

-„Лазини дани“ су сваке го-дине све лепши и боље орга-низовани, а посебно ове годи-не, где је председница под-ружнице, др оливера Вујади-новић, са својом екипом, свемаестрално организовала. Ве-лики број еминентних преда-вача, професора универзитета,велики број учесника, уз ор-ганизацију која је сва у су-перлативима. Пријеми, орга-

низација, сваки гост, свакиучесник, максимално су ува-жени, и нема колеге који то неистиче. У разговору са про-фесорима, такође су веома за-довољни, и вољни да и следе-ће године буду на „Лазинимданима“. драго ми је и што суобједињени комплетно здрав-ствени радници. Све је на ни-воу, и све похвале за „Лазинедане“.

о 35. „лазиним данима“ рЕкли Су: др вЕра рајић:

о „лазиим данима“,све у суперлативу

�26. мај 2011. www. podrinske.comдрУштво

У посети Крагујевцу и

манастирима Вољавча и

Добростинна једнодневни пут по шу-

мадији, са педесетак члановадруштва пријатеља Хиланда-ра, кренули смо14. маја. Загле-дани у уцветале багреме, за-жутела поља увлаталог јечма, ињиве, као лењиром ишпартаневрстама тек никлог кукуруза,неприметно смо оставили Уб,Лајковац и аранђеловац. ни уТополу крај Карађорђевог гра-да нисмо застали, али јесмо уСтрагарима. разлог је био спо-меник војводе Танаска рајића,Вождовог барјактара и мило-шевог тобџије, коме су у јуну1815. године на Љубићу Турциодрубили главу. У центру свогродног места, војвода Танаскопоздравио нас у стрељачкомставу, са испруженим каменимџефердаром.

Под плаветнилом неба, оста-вили смо га на слободарскојстражи и кренули у Вољавчу. напуту ка манстиру смештеном насевероисточним падинама и за-бити рудника, два аутомобилане могоше без заустављања дасе мимоиђу, а призор фанта-стичан: два километра зеленог

тунела створило је дрвеће,својим склопљеним крошња-ма. од монахиње, која нас доче-ка у светињи из 1050. године, од15. века задужбини михаилаКончиновића, сазнасмо да се до1925. до манастира могло самокозјим стазама.

У Вољавчи се 11. век срео са21. столећем, Турци су је вишепута палили, у њој је уз ХаџиЂерину помоћ игуман био Хаџирувим, а Карађорђе 26. јула1803. на манастирској слави,Сабору светог архангела Гав-рила, намерио па одустао однамере да Србе диже на воста-није. Ту је прота матија, окојеванђеља, окупио совјетнике истворио Правитељствујушћисовјет, прву владу модернеСрбије.

У Карађорђевом конаку, удану пророка јеремије, с па-

жњом разгледасмо и иконе из16. века и сто за којим је 2005.године заседала влада Војис-лава Коштунице. Застајући крајцркве посвећене архангелимамихаилу и Гаврилу, крај спо-љашњег зида у којем је узиданаглава Танаска рајића, покло-нисмо се сенима човека коме јеКарађорђе у марићевића јарузипредао устанички барјак.

У манастирском миру и ле-поти, читав сат остали смо за-гледани у векове и схватилизбог чега је ту било склоништехајдука, устаника српскихсовјетника. «Земља по којој га-зите је света», подсети нас мо-нахиња и позва на молитву, са-борност и очување породице.Причала нам потом да је Кара-ђорђе волео Вољавчу, да се двамесеца лечио у манастиркојбањи и тада дао сто дуката замонашке келије. реч је о бањи из1551. године, на манастирскомимању, које је после другогсветског рата одузето, укупно350 хектара.

мир и лепота манастира, укојем је колевка садашњеСрбије, пратили нас и на путу заКрагујевац. У граду који је имедобио по птици крагуј, добро-дошлицу нам пожелела тури-стички водич марија радова-новић. Сачекала нас код сту-дентског дома, саопштила даКрагујевац има 200.000 ста-новника и 14.000 студената, аонда повела у панорамско раз-гледање прве престонице ми-лошеве Србије. Показала намнајлепше и историјски најзна-чајније грађевине у три, од петкрагујевачких општина, у насе-љима Пивара, Бубањ и Пали-луле. највише пажње привуклинам: амиџин конак, придворнацрква из 1818. године у чијојпорти је одржана прва скуп-штина и донети први српскиустави, зграде првог театра ипрве српске гимназије, и на-

равно, кућа - идентична оној укојој је у јасној Пољани живеоЛав Толстој. Пажњу нам затимпривукли болница и парк, накојем су били шатори тифусарау епидемији пегавца из 1914. и1915. године.

наш ходочасни караван по-сетио је и спомен комплекс«шумарице», стратиште из дру-гог светког рата. да смо на ме-сту стрељања неколико хиљадаКрагујевчана, међу којима јебило и неколико стотина ђака,прво је посведочио споменикпод називом «Суђаје». о стра-дању, потом, на свој начин ка-зивао музеј «21. октобар», ачинио је то црвеном бојом, 33куполе, и одсуством прозора,симболом безизлаза. «доста сусвету једне шумарице», порукаје коју посетиоцима преносе ифотографије, цедуљице писанепред стрељање, последња пис-ма, ђачке торбе и лични пред-мети стрељаних. на 352 хекта-ра шумаричког спомен-парка,видели смо и 33 масовне гроб-нице и десет монументалнихспоменика, а онда предахнули ухотелу «шумарице». Уз кафу, ухотелској башти, као ексклузи-ву, сазнали смо да ноћење уТитовом апартману кошта 250евра.

из Крагујевца смо настави-ли у дивостин, женски мана-стир из 11. века, који се налазиу истоименом селу. име је добиопо «дијевином стану», а по-штовање у народу ужива збогисцелитељског извора. мана-стирска црква је посвећена Бла-говести, а вредна рука сестрин-ства беше очигледна на свакомкораку.

Ходочасно путовање по шу-мадији, којим је затворен десе-тогодишњи циклус постојањадруштва пријатеља Хиланда-ра, завршено је у етно селу«моравски конаци».

Ж. Војиновић

У недељу, 15. маја, Његовопреосвештенство епископ ша-бачки, г осподин Лаврентије,осветио је крстове на Споменцркви церским јунацима, по-свећеној Св. јовану шангајскоми санфрациском. иницијаторподизања цркве био је свеште-ник Војислав Петровић, а пре-тходно су морале бити испош-товане бројне процедуре за до-бијање дозволе. После отварањаспомен костурнице којој је при-суствовао краљ александар1929. године мало шта је ура-ђено да ово светилиште буде надостојном нивоу, отвореном занарод. Треба знати да је споме-ник Победнику на београдскомКалемегдану окренут премацеру, управо због ове велике по-беде Срба у Првом светскомрату. међутим, у периду последругог светског рата као да јесве чињено да се ова победа за-немари. Према неким незва-ничним изворима јосипи Броз јерањен на овом ратишту каовојник аутроугарске, а и као по-тоњи маршал никад није посе-тио Поцерину. Чак је је доскорау Бојићу био саобраћајни знакгде је писало: Забрањено застранце! делом због тога, ло-ших путев а и готово никаквогулагања у Поцерину, изузев пла-нинарског дома и ретких мана-стира, мало шта је било до-ступно за излетнике и тури-сте.Чак и путокази не обавеш-тавају где је Текериш и да јетамо споменик церским јуна-цима. а приликом освештава-ња спомен крста пред Текери-шем, пре три године, владикаЛаврентије је рекао да је свакастопа цера света јер је натоп-љена крвљу браниоца отаџбине.У церској бици која се изучавана свим војним академијама по-гинуло је око 18.000 српских и24.000 аустроугарских војника.Поређења ради шабац је у товреме имао 15.000 становника.

-цер је доскора био забра-њена планина. За сваку озбиљ-ну власт он би био најважнијатачка ослонца, јер он то уствари и јесте! Познат још из ан-тичког и римског времена, апосебно из времена новијесрпске историје: по церскимјунацима без мане и страха –прва победа савезника у Првомсветском рату.

Крање је време, а можда ипоследња прилика да цер до-живи свој пун развој – стого-дишњице церске битке је 2014.године. Само витализација цераспасава наша села од сигурнепропасти. од свих двадесет пла-нина које гледају на цер, он јенаша највећа шанса, управосада ( или никада ) јер идемо усусрет стогодишњици церскебитке.

Ван историјских и духовнихсадржаја, које цер највише за-служује, он због положаја, оп-тималне висине, повољне мик-роклиме, пружа изузетне шансеза спортске припреме, рекреа-ционе и рехабилитационе цент-ре, што је велика шанса, како зацер, тако и за све околне гра-дове: шабац, Лозницу, Бијељи-ну, нови Сад, Београд..., рекаоје свештеник Војислав Петровићна свечаности освећења и по-стављања крстова на Споменцркви церским јунацима.

и док други градови имајусвоја излетишта шабaц никакода се приближи церу, а имаитекако шта да се види и пону-ди. наравно, то би био и првикорак ка економском развојуовог краја, јер сем каменоломау Волујцу, овде нема ниједногпривредног капацитета. Такођерудна богатства још нису истра-жена а велика шанса је и у по-љопривреди. најпосле, времеје да се цер не спомиње само то-ком годишњица велике победе,већ да добије место какво и за-служује. Д.Е.

Са друШтвом пријатЕља хиландара по Шумадији

Колевка модерне Србије

свечанаакадемија

Шабачко Друштво при-

јатеља пријатеља Хиланда-

ра, 31. маја обележава десе-

тогодишњицу постојања.

Свечана академија, по-

свећена јубилеју, биће одр-

жана у Шабачкој гимна-

зији.

Почетак је у 19 часова

оСвЕШтана црква на цЕру

УУ сс ппоомм ее нн церским јунацима

� www. podrinske.com 26. мај 2011.дрУштво

десети међународни хорскифестивал, у организацијиСрпског пјевачког друштва„Србадија“, у оквиру манифе-стације мајске музичке свеча-ности у Бијељини, завршен је15. маја наступом великих икамерних хорова. наступили сухорови из: Крагујевца, Кру-шевца, руме, Сремске митро-вице, новог Београда, Сурчина,Суботице, нових Бановаца, Туз-ле, Лознице, новог Сада, Врања,Бања Луке, Ковиљаче, Козјака,Београда и шапца.

Такмичење је одржано послелитургије у Саборном храму уБијељини, испред прелепог ико-ностаса. иако у храмовима пра-вославним није обичај да сеаплаудира, благословом њего-вог преосвештенства владикезворничко- тузланског, госпо-дина Василија, тога дана то јебило допуштено. Већ самим из-ласком шабачког хора на по-дијум најављен је велики успех.Сам излазак, и сваку од четирикомпозиције, у петнаестоми-нутном наступу, пратио је ве-лики аплауз. Солиста Хора ра-дио Београда, милош Гашић,некадашњи ученик шабачке му-зичке школе, и солиста шабач-ког певачког друштва, све јеосвојио соло деоницом у ком-позицији „Гласом мојим ко

Господу возвах“ архан-гелског.

одлука жирија је: Прва на-града и Златна медаља! У пето-чланом жирију били су и по-знати диригенти и професоринемања Савић из Бања Луке,

Честимир душек из Тузле иЂорђе Станковић из Београда.

највеће заслуге за успехХора свакако има диригент Ве-рица митровић, а она истиче ве-лику подршку колектива и ди-ректора музичке школе драга-на Карића. Хор музичке школеиз шапца, верујемо, започео јениску одлазака на такмичења.Поред тога што шабац то оче-кује, још већу подршку одлаза-ка очекују и млади певачи. имаих више од педесет, а тридесе-так оних најспремнијих нашлису се на међународном так-мичењу у Бијељини.

-Три пута недељно се ради,доста је одрицања, слободновреме ови момци и девојке по-светили су хору, почесто се од-ричући излазака и провода, али,драго ми је да се исплатило имени, и школи, и свакако то јенаграда њима за сав уложенитруд, и велику љубав премахору и музици, за једно великодружење које краси овај хор -срећна због успеха хора, начијем челу је од две хиљадедруге, поносна на свој хори-сте, каже Верица митровић. исрећна је што су оправдали по-верење и школе, и Града, који јебио покровитељ учешћа на так-мичењу у Бијељини. Ц.Љ.

вЕлики уСпЕх мЕШовитог хора музичкЕ ШколЕ у БијЕљини

ЗЗ лл аатт нн аа ммеедд аа љљ аахору и диригенту

Нови хор - такмичар

мешовити хор музичкешколе из шапца настављавелику хорску славу шабачкиххорова. на бијељинском Фе-стивалу златом су се окитилидечји хор В и В а са миленомЂурковић Пантелић 2002, ашабачко певачко друштво садиригентом Бранком Ђурко-вићем 2003. године.

Верица митровић је уче-ница прве генерације Сред-ње музичке школе основанеу арт студију 1979. године.музичке студије је заврши-ла на Факултету музичкеуметности у Београду, где јехорско дириговање и вокал-ну технику учила код про-фесора Бранка Ђурковића.дуги низ година је професору шабачкој музичкој школи,а повремени диригент је и сахоровима арт студија, упрвом реду Хора 66 де-војака... Подаци који иду уприлог уверењу да ће сехорска слава шапца наста-вити..

Њих четрнаесторо окитилису се неком од републичких на-града. никола опачак, ученикдругог разреда на државномпрвенству из физике био је дру-ги, Филип милетић, такође уче-ник другог разреда, био је тре-ћи на такмичењу из српскогјезика и књижевности, а мату-

ранткиња јелена исаиловић,стигла је до другог места избиологије. Гимназијски мате-матичари, успешни и ове годи-

не – са три републичке награде;ученици другог разреда СрђанСтефановић и младен ракић –прво место, првак Владимиринђић – трећа награда. исто-ричари, освојили Врњачку Бању.наиме, тамо је, 14.маја, одржа-но републичко такмичење, а ушабац је стигло осам признања.

Прва места освојили су анаВујковић, марко илић , СтефанБогдановић (сви матуранти) иПавле Поповић, ученик другог

разреда; друго место припало јематуранту огњену Петровићуи ученицима другог разреда Ва-силију Тадићу и мијату Глиго-рићу, док је ученик првог разре-да немања николић, био трећи.

-Велики су нам понос. ми серадујемо и трудимо се макси-мално да им помогнемо коликоможемо. ипак је најважнијињихов рад и њихов велики труд,јер до оваквих награда јако јетешко доћи. Сви они који суишли на републичка такмичењазнају да је то врло тешко и затоми посебно негујемо то. драгонам је што су и они поносни насвоју школу и своја признања, икад се тај њихов труд исплатионда је то прави резултат - по-носна је на своје ученике ди-ректорка мирослава ивановић.додаје да су признања посебноважна за матуранте којима на-граде са републичких такмиче-ња значе директни пролазакпри уписивању факултета.

Ц.Љ.

ШаБачки гимназијалци

На понос школе и града

мЕђурЕгионална Сарадња

Други летњи фестивал фолклораПрошлог уторак у Угљеви-

ку потписан је споразум измеђуКУд-а “шумадија” из Влашке,Куд-а “абрашевић” из шапца иКУд-а “рудар” из Угљевика оорганизовању другог српскоглетњег фестивала фолклора којиће се одржати у ова три града упериоду од 21-29.07.2011. го-дине.

Поред представника кул-турно- уметничких друштавапотпис на овај споразум стави-ли су и: милош милошевић,градоначелник шапца, дејанЧокић, заменик председникаСо младеновац и Василије Пе-рић, начелник општине Угље-вик.

Корени овог фестивала до-сежу до 1990. године када је уселу Влашка код младеновцаодржан први међународни фе-стивал фолклора. овај фестивалобновљен је 2002. године а од2010. постао је међурегионифестивал који се одржава у дведржаве.

на прошлогодишњем фе-стивалу учествовало је вишеод 200 учесника са три конти-нента. на седам фестивалскихвечери било је присутно преко15.000 гледалаца.

остварена је пуна сарадња икоординација активности орга-низатора фестивала иако је онорганизован на релацији Влаш-

ка - шабац - Угљевик која из-носи 200 километара.

Постигнут је и висок сте-пен сарадње локалних са-моуправа, цивилног сектора

и привредног сектора. овајспоразум је подстицај и задруга друштва и средине дасе прикључе овом значајномпројекту.

још од старе југобанкетрг је био непрепознатљив, асада захваљујући двојиципредузимљивих приватникапоново на мапи града шап-ца.

Увек можете свратити накафу преко пута Вуксе, илиако Вам је потребан урбанимобилијар, ограде , тенде...свратите преко пута City ка-феа.

нормално ту су и цветневештине људи Зорана мар-ковића из јКП Стари град

у Слици и рЕчи

www. podrinske.comдрУштво26. мај 2011. 9

Традиција дуга за понос ипоштовање. шабац је по 43.пут угостио најбоље дечје хо-рове Србије. и „речју стати-стике“, за 43 године, у шапцу јепевало више од тридесет хиља-да певача, дириговало више одстотину диригената, хорове оце-њивало више десетина најеми-

нентнијих диригената, компо-зитора и музичких педагога...Само неки од њих су: Војиславилић, михаило Вукдраговић,милан Бајшански, душан Ко-стић, Лале Петровић, БоривојеПоповић, милорад Вељковић,Владимир Крањчевић, ЛазарБута, дејан деспић, даринкаматић маровић, иван марин,Жан пол Кипфер, никос Ефти-миадис, Светислав Божић, Бран-ко Ђурковић...

и на овогодишњем Фести-валу еминентни жири, у саста-ву: Будимир Гајић композитор идиригент из Београда, иванкаЂурковић професор и диригентиз шапца, александар Кра-ставчевић професор и диригентиз Београда и шабачки профе-сори и диригенти Верица мит-ровић и јаков Живановић.

Такмичење је одржано у ам-фитеатру Високе школе стру-ковних студија за образовањеваспитача. дворана, са око 300посетилаца (мало је рећи да је

била препуна); великим аплау-зима су поздрављени сви хоро-ви. а, без претеривања, напро-сто су се као гејзери проламалигласови.

најпре се на сцени појавилошабачко певачко друштво сакомпозицијом Золтана Кодаља„Кохорс генероза“. Председник

Савета Фестивала, БудимирГајић, пригодном беседом, отво-рио је такмичење. Хору су сеприкључила и два врсна певача- свештеника: прота ВојиславПетровић и прота Томислав Лу-кић који је изванредно певао

соло деоницу композиције ар-хангелског, „Гласом мојим“.

Пленили су и Кијевским„Свјатиј Боже“ и уз Бортњан-

ског и „Хвалите“... Увек је до-живљај и начин на који БранкоЂурковић, и на европским про-сторима познати хоровођа, бри-љантно напросто гради узбуд-љива извођења.

Тешко да се у новинском из-вештају може дочарати тренутакизласка на сцену млађег хора Ви В а-ћи милене Ђурковић Пан-телић, вероватно најмлађег так-мичарског хорског састава насвету. након „Еци, пеци, пец“,„Хајде да певамо“, „Пецкалице“и „У веселом шапцу“, жири јебио једногласан - Златна меда-ља за освојених свих 100 могу-ћих бодова!

дечји хор основне школе«Вук Караџић» из Кикинде, садиригентом Биљаном јеремић,такође, освојио је златну меда-љу са освојених 97 бодова.Представили су се компози-цијама „Вива ла музика“, „Фру-ла“, „додолске песме“ и „мува“.

а онда, наступ који је ин-спирисао и наслов целокупногтекста, блистави гејзери гласа илепоте. наступ дечјег хора В иВ а, који милена ЂурковићПантелић води попут мађио-ничара. извођење композиција

„ана воли милована“, „деца ћепобедити“, ал праља није прин-цеза“ никога није оставио рав-нодушним. на крају сценскомајсторство и готово чудесна„Зујалица“ Боре мајданца санезаборавном кореографијом.Жири, не кријући одушевљење,додељује ВиВи и милени -Златну медаљу за освојенихсвих сто бодова.

Врхунско извођење дароваоје посетиоцима и дечји хор му-зичке школе «Стеван мокра-њац» из Пожаревца. недостатаккомпозиције без инструментал-не пратње, „надокнађен“ је и„опроштен“ изванредним му-зичким аранжманима илијерајковића, и извођењем хора са

диригентом данијелом шош-кић. након „Вива ла миузика“,„адемиус“, „Елено, керко“ и„The lion sleeps tonight“ - Злат-на медаља и освојених свих стободова...

Саставни део, по чему се та-кође, памте фестивали, било једружење уз вече проведено у ре-сторану Хотела «двор». орга-

низацију Фестивала, и овогапута, потписује професор Бран-ко Ђурковић у име арт студијашабац, регионалног удружењамузичких педагога «Корона»,школе за уметничке занате иВисоке васпитачке школе ушапцу. и већ се зна, наредниФестивал, 44. по реду, заказан језа 19. мај 2012. године. Ц.Љ.

под покровитЕљСтвом миниСтарСтва културЕ рЕпуБликЕ СрБијЕ и града Шапца одржан 43. фЕСтивал дЕчјих хорова СрБијЕ

Гејзери гласа и лепотевива

шабачКо ПевачКо дрУштво

Хор из Пожаревца

Хор из КиКиНде

Са децом до три године увртићима, према закону, убу-дуће, моћи ће да раде самомедицинске сестре васпитачи.Како на евиденцији шабачкеФилијале националне службезапошљавања овог образовногпрофила нема, медицинскимсестрама, којих је око 400,понуђена је могућност пре-квалификације.

Препознајући ово као про-блем за проналазак адекват-ног и квалитетног кадра убу-дуће, Предшколска установа„наше дете“ (у сарадњи са фи-лијалом) покренула је ини-цијативу за евентуалну пре-квалификацију медицинскихсестара техничара и тим по-водом 17.маја, организованје скуп како би се заинтере-совани упознали са могућно-стима, начинима и условимапреквалификације.

-нашем позиву одазвалосе седамдесетак лица, инте-ресујући се за преквалифка-цију, јер у томе виде некусвоју шансу за посао. нама језаконска обавеза да у групи дотри године имамо медицинскусестру васпитача; како тогкадра код нас нема, и наш јеинтерес да се људи медицин-

ске струке преквалификују иедукују и стекну диплому ме-дицинске сестре или тех-ничара васпитача – наглаша-ва директорка ПУ „нашедете“ марица Вулетић.

и Бранко Филиповић, ди-ректор шабачке Филијале на-ционалне службе за запошља-вање, преквалификацију исти-че као прилику да се смањиброј оних који на посао у обла-сти здравства дуго чекају.

-из медицинске струке,сестара и техничара, четвртогстепена стручне спреме наевиденцији имамо 395 лица(147 општег смера, и осталихсмерова 248 лица). мислим даје шанса изузетна, јер ће се удогледно време у свим пред-школским установама (несамо у шапцу), уз законскуобавезу, запошљавати сестреи техничари, који су уз то иваспитачи, а ми тренутно не-мамо ниједно лице те струке“.

Преквалификацију за про-фил медицинска сестра (илитехничар) – васпитач, могућеје обавити у само неколикошкола у Србији (попут Бео-града и новог Сада), а шко-ловање траје од шест до деветмесеци. Ц.Љ

за МедицинсКе сестре ВасПитаЧе

ШШ аа ннсс аа зз аа ппоо сс аа оо

�� www. podrinske.com 26. мај 2011.дрУштво

- Председник Ваше нека-

дашње партије недавно је бо-

равио у Шапцу. Да ли је по

Вашем мишљењу већ кренула

предизборна кампања?

да, увелико!

- Како оцењујете тренутну

политичку ситуацију?

Политичка атмосфера је за-трована и одстрашћена у скла-ду са нашом политичком тра-дицијом. на моменте ми делујеи шизофрено, зато што се некестранке коалиције у власти по-нашају као да су у опозицији.Често се не зна ко је власт, а коопозиција! на политичкој сцениима и доста дилентатизма иборбе за власт и привилегије посваку цену.

- Шабачка, тј. локална,

политичка сцена?

интересна коалиција, спор-ног легитимитета због вишепута понављаних избора у Ка-мењаку, дреновцу, Синошеви-ћу...на висока места у локалнојуправи поставила је искључивополитички подобне и лојалнечланове својих странака. имапојава да на веома одговорна ме-ста долазе они без радног ис-куства којима је то прво запос-лење. негативна селекција кад-риова је присутна у готово свим

странкама а нарочито у вла-дајућој коалицији. на жалост, натај начин долази до неквали-тетног и некомпентентног функ-ционисања јавних предузећа илокалне Управе.

- Зашто нисте више поли-

тички активни иако сте били

један од оснивача ДСС-а у

Шапцу?

Пре неколико година сам сагрупом оснивача, међу којима јеи Зоран Стефановић, брисан изевиденције по фамозном члану6. тадашњег Статута дСС. нас11 је тада искључено од чега 9са факултетским образовањем ипрофесионалном каријером изасебе. Потпуно супротно свимправним принципима о двосте-пености поступка брисани смоиз евиденције дСС-а без права

жалбе! Лично мени стављено јена терет да сам критиковао на-чин вођења предизборне кам-пање „од врата до врата“. Смат-рао сам, а и данас то мислим, даје неотуђиво право на тајностгласања сваког грађанина што јеу осталом и Уставом регулиса-но! не треба људима упадати укуће, лупати на врата од стано-ва и утицати на њихову сло-бодну вољу да гласају за одре-ђену странку и да ли ће уопштеда гласају... дакле, нашли суформално – правни начин да сеиз странке елиминишу образо-вани и проф. афирмисаани чла-нови због болесних амбицијапојединаца да своје егзистен-цијалне проблеме и незапосле-ност решавају преко политичкестранке. Све ово су на жалостподржали и неки људи из врхастранке из Београда.

- Шта данас радите?

Као дипломирани полити-колог факултета поитичких нау-ка у Београду већ скоро пет го-дина немам посао. Политичкисам неподобан и пример сам даслободно мислећи, слободо-умни, и критички настројениљуди имају проблем да усрпском ауторитавном друштвунађу своје место.

Ханибал Ковач

интЕрвју Са СлоБоданом поповићЕм политикологом иБивШим чланом дСС-а

Подаништво као карта успехаСличан распоред рада и ак-

тивности обележиће и овог мајарад ликовне колоније у шабач-кој гимназији. а пети „Гимна-зијски атеље“ обогатиће својимрадовима засигурно, како је, ууторак, на конференцији за но-винаре истакла, у име органи-зационог одбора, професорканадежда Пантелић, учесници:душан нешковић, Петар Гајић,Бранислав николић, јасминаЉубисављевић, Владимир Пет-ровић Пижон, радован мира-зовић, Жељко драгићевић имаја мирковић. марија дра-гојловић је даровала своју гра-фику (која ће бити прикљученаосталим радовима на изложби задан школе).

Последњи мајски викендобележиће и пратећи садржаји,међу којима се у суботу, из-двајају пројекција кратког до-кументарног филма посвећеног„Гимназијском атељеу“, од 16сати, у школској библиотеци и,након тога, предавање радованамиразовића, о атељеима ша-бачких просветних установа.

-Биће речи о томе како су на-стајали и раније сликари, и какоје где организован живот у ша-бачким школама, посебно Учи-тељској и Гимназији, јер и ра-није је било таквих атељеа иокупљања око професора који суто умели да ураде, да окупемладе који воле уметност, некеод њих и да упуте на академије.У недељу, у подне, у ликовномкабинету, је мала радионица„дизајн вуном“, драгане ма-лишић марковић – о садр-жајима „Гимназијског атељеа“каже професорка Пантелић. По-зив, за долазак, упутила је исуграђанима, као и досадаш-њим учесницима атељеа, јер

увек су окупљања и дружењауметника, и људи који се бавеуметношћу, у простору школезанимљива и пријатна. новинаовог Гимназијског атељеа (којаће бити настављена нареднихгодина), биће мурал који ће наделу дворишног зида урадитимаја мирковић.

Татјана марковић, виши ку-стос народног музеја, неко ко јеподршка „Гимназијском ате-љеу“, од настанка, изразила језадовољство што пројекат траје,а шабачку гимназију, и у да-нашњем времену издвојила каоважно културно стециште Гра-да. нагласила је потребу да тобуде у још већем обиму, баш каошто је током 19. и прве поло-вине 20.века била покретачнајразличитијих идеја и осни-вања разних институција и да-нашње културе и других удру-жења.

-Кад прођете кроз ходникешколе, кроз неколико година, за-иста мисим да ће сваки педаљна зиду бити испуњен сликама,и то не било којим и било как-вим сликама. овде се углавномради о академским сликарима,о људима који су и те како обе-лежили ликовну сцену у граду,а поједини и ликовну сцену уСрбији... мислим да је ово, помени, најлепши начин на који себројни уметници враћају својојшколи и граду“.

Професор драшко Бегуш,као члан организационог од-бора, захвалио је свим учесни-цима колоније, спонзорима ипријатељима школе, и свимакоји на било који начин дају под-ршку. организација првог „Гим-назијског атељеа“ била је најте-жа, након тога, на прави начинје настављен рад, а указујући наистинску вредност колоније, за-хвалио је свима који то препоз-нају и подржавају.

Ц.Љ.

у СуБоту и нЕдЕљу

ја сам размишљала, иуопште смо разговарали дату делатност проширимо, дабар део ових слика изложи-мо на неком другом месту, данаправимо неку изложбу, дасе похвалимо тиме што има-мо, што смо стекли, и свака-ко ширимо. мислим да смосад заслужили после петегодине (ја ћу радити на томе),да мало град преузме овунашу активност, да се по-брине за нас. до сад смо себорили сами, а мислим да за-служујемо да нам и Градмало помогне - истиче про-фесорка надежда Пантелић.

Пети Гимназијскиатеље

Повереница за заштиту рав-ноправности, уз подршку ми-сије „организације за европскубезбедност и сарадњу“ (оЕБС)у Србији, организовала је, у по-недељак, 23. маја, у шапцу,прву од планираних 6 трибинау исто толико градова под на-зивом „Поверење у поверени-цу“. Трибина је одржана у цент-ру за стручно усавршавање(цСУ) на Летњиковцу. Скупу суприсуствовали представницијединице локалне самоуправе,организација цивилног друшт-ва и медија.

Професор др невена Пет-рушић, Повереница за заштитуравноправности, била је спрече-на да гостује у нашем граду, збогучешћа на међународној кон-ференцији која је организованаисти дан, те су рад овог неза-висног тела присутнима пред-ставили њени помоћници, Ко-сана Бекер и милован Батак. наскупу је истакнуто да јавностније довољно упозната ни са по-

стојањем, а самим тим и функ-ционисањем органа. иако је напозицију Поверенице, невенаПетрушич изабрана 5. маја пре-тходне године, тек од децембра2010. су запослени први људи,те је тело могло ефикасније дафункционише. Управо жеља да

се људима у целој земљи при-ближи рад Поверенице, али иупознавање са стањем евенту-алне дискриминације у поме-нутим градовима и окрузима,основни су циљ организовањаоваквих трибина, односно,округлих столова у градовима уунутрашњости Србије. Посебноје наглашена важност сарадњеса цивилним сектором, како бисе сваки облик дискриминације

у ма ком сектору друштва де-тектовао, и предупредио.

Посетиоце скупа највишеје занимало начин на који сепритужба може поднети Пове-реници, односно кораци којеово тело предузима у конкрет-ним ситуацијама.

Помоћницу Поверенице, Ко-сану Бекер, примио је и градо-начелник шапца, милош ми-лошевић.

- на основу разговора са гра-доначелником, и његовим са-радницима, уверила сам се да уинституцијама шапца нема не-равноправности, те да је у томпогледу шабац позитиван при-мер међу градовима и општина-ма у Србији – истакла је Бекер.

након шапца, који је биопрви град који је посећен, тимПоверенице за заштиту равно-правности ће у наредних неко-лико дана обићи, редом: Кра-гујевац, нови Пазар, Зајечар,Суботицу и Врање.

Д. Благојевић

триБина „повЕрЕњЕ у повЕрЕницу“ одржана у Шапцу

Шабац је позитиван пример

www. podrinske.comдрУштво26. мај 2011. ��

- Господине Веселинови-

ћу, да ли сте још увек поли-

тички активни?

не, нисам, ја сам крајем2003. године изашао из свихполитичких збивања. ја сам од2000. године па до 2003. годинебио у демохришћанској стран-ци. Покојни Владан Батић секандидовао за председникадржаве, а ја сам у то доба водиоопштински одбор дХСС-а ушапцу и сматрао сам да таданије требало правити политич-ке сметње и конкуренцију Бо-рису Тадићу јер је он био једи-ни озбиљан кандидат. из тог

разлога неслагања са идејом дасе Батић кандидује сам изашаоиз политике јер нисам желео дасе уситњавају гласови бирачаоко демократске опције.

- Интересантна је чиње-

ница, да сте Ви један од осни-

вача ДСС-а у Шапцу. Како и

зашто нисте остали у ДСС-у?

ја сам иначе, учествовао иу оснивању демократске стран-ке у Београду крајем 1989. го-дине када се у „Ђурађа нинко-вића“ у хотелу разговарало о ос-нивању дС-а. дакле, учествоваосам у раду у првим данима дС-а, а тек касније, 1992. годинесам, када је дошло до разлазаједне групе чланова у дС-.у,био у тој фракцији која је напу-стила дС-у и у дому синдика-та сам на оснивачкој скупшти-ни дСС-а седео у тадашњемрадном председништву. По томсмо основали и бројне одбореширом Србије. Тако је све тобило, званично до 12.октобра2000. године када сам напустиодСС својом вољом, а не како суто покушали да представе јав-ности да сам искључен још1998. године. мој први разлаз садСС-ом је настао 1997. године,јер ми је било замерено што самзаједно са још неким чланови-

ма партије ишао у протеснешетње, иако је председник Кош-туница и врх партије тада биопротив тога.Сећате се , било јето време када су због таквих не-слагања са политиком дСС-а изпартије искључени Владан Ба-тић, Бојан димитријевић, ми-хајло Ковач...

ја сам био против тих ис-кључења и онда је једног дана ушабац дошао господин мар-шићанин да рашчисти наш оп-штински одбор, који је био једанод најјачих у Србији. У то вре-ме ја сам био и испред дСС-а ипредседник Ужичке изборне

јединице која је обухватала 21.општину. Пре тога сам био и на-родни посланик, испред дСС-а.дакле, тада сам маршићанинуу шапцу рекао да мени није бит-но ко ће милошевића на избо-рима победити да ли Коштуни-ца или Ђинђић него да треба дасе ујединимо и да заједничкимснагама срушимо тадашњу дик-таторску власт. Тада нисам наи-шао на разумевање и подршкуи поднео сам оставку на свефункције у дСС-у. они су токасније представили да су ме из-бацили, што апсолутно не од-говара истини. Када сам биранза председника Привредне ко-море, поједини високи функ-ционери дСС-а су покушавалида осујете тај мој избор и писа-ли како су ме, тобож, још `97.

оскључили из партије. Понав-љам то није било тачно.

- Ви сте у бизнису већ 40.

година. Каква је данас поли-

тичка атмосфера за бизнис?

Пре свега, до приватизацијеу нашој земљи је морало доћи.но, свака приватизација за себеје посебна прича. ја сам уче-ствовао у неколико приватиза-ција и у свакој од њих је билодругачије. о приватизацији се неможе уопштено говорити јер упрвом моменту је мало ко биоспреман да се у то и упусти ибаш због тога је највише стра-дала индустрија. мало ко јебио спреман да помогне да сеспасе индустрија и тамо где једошло до приватизације раније,те приватизације су, показалосе, успешније и та предузећа суздравија а тамо где се каснило саприватизацијом ту је ситуацијадалеко тежа.

- Да ли је приватизација

„Галеб група“ у Врању био

Вaш неуспех?

“Галеб Груп“ у Врању нијебио неуспешан.оно што је дораскида приватизације урађе-но, ретко где је урађено. ми смоистрчали 42. километра мара-тона, на жалост зауставили сунас 195 м. Пред циљем. нијеспорна којом је заваривач пла-ћен. Спорне су све наше инве-стиције и давања која износе око5. милиона еура, које сада зава-ривач у Врању нама дугује, јервише није у нашем јату. Тимновцем смо куповали нову опре-му, враћали њихове кредите идуговања ка држави, добав-љачима и запосленима. исто-времено тражимо и модус да сеГалеб гроуп не оптерећеују сафинансијским обавезама, за којеје путем кредита задужен асредства у целости употребље-на за потребе заваривача. намаје јако ваћно да заваривач ради,јер у противном никада нећемоћи да нам исплати уложениновац. Ханибал Ковач

разговор Са радоСлавом вЕСЕлиновићЕм, БивШим прЕдСЕдником приврЕднЕ коморЕ СрБијЕ и познатимприврЕдником

Створити добар политички амбијент

на Симпозијуму здрав-ствених радника Србије, самедјународним учешћем, подназивом „Победити знањем“,одражаном на Златибору од18.до 22. маја, виши радиолош-ки техничар и главни техничарСлужбе за радиолошку дијаг-ностику опште болнице шабац,Горан Тодић, добио је највишепризнање - Златни знак.

Савез удружења здравстве-них радника Србије по првипут ове године доделио је овуврсту признања, на пољу до-приноса развоја професије. Пре-стижни Златни знак, испреддруштва радиолошких тех-ничара, како је истакнуто, за-служено је завршио у рукамашапчанина Горана Тодића.

Ц.Љ.

на Симпозијуму “поБЕдити знањЕм”

Златни знак Горану Тодићу

Мр Сци Мед радМиЛа Нешић, ПредСедНица Савеза

и гораН тодић, добитНиК зЛатНог зНаКа

У име Фонда „Хумано срцешапца“, председница Управ-ног одбора ружица Поповић,18.маја уручила је нову донацијуопштој болници у шапцу.

реч је о већ традиционалнојпомоћи коју упућују Право-славна црква и Католичка шко-ла из Бремена, а у пошиљци јеувек потребан „потрошни“здравствени материјал. Каонеко, ко је радни век провео ушабачкој болници, госпођа По-повић, увек радо помаже упра-во тој установи.

-Срцем и душом сам везаназа ову установу, доживљавамје као своју другу породицу, иувек ми је посебно драго кадмогу да помогнем. ово је једнау низу донација, доказ изузетнесарадње „Хуманог срца“ и Бол-нице, а, посебно желим да на-гласим да је све за добробит на-ших суграђана и пацијената. У

пошиљци овога пута је 12 ду-шека, инвалидска колица, хо-даљка, три пара штака, покри-вачи за болничке кревете, и дру-го. из Бремена нам једном го-дишње стиже помоћ и ми ћемосе сваки пут трудити да штовише изађемо у сусрет потре-бама наших суграђана.“

„Потрошни“ здравствениматеријал увек је потребан бол-ници, каже главна сестра, Сло-боданка Богдановић Васић.

-У име руководства општеболнице упутила бих великохвала госпођи ружици Поповићи Фонду „Хумано срце“, на овојдонацији. Више пута нам јепружала помоћ, и увек нам језначајна свака врста помоћи иподршке. Посебно је задовољ-ство што је са нама, на овакавначин, неко ко је свој радни векпровео у болници.“

Ц.Љ.

нова помоћ „хуманог Срца“ опШтој Болници

КК аа дд јј ее бб оолл нн ии цц аадд рр уу гг аа кк уу ћћ аа

�2 www. podrinske.com 26. мај 2011.дрУштво

Као и претходних пар годи-на, и овога пута трећу суботу умесецу мају унапред сам наме-нио културном и интелектуал-ном подизању сопствене ду-ховности. даклен она тради-ционална манифестација „ноћмузеја 2011“ ни овог пута нијемогла да ме мимоиђе, и прођебез мог активног учешћа у оби-ласку поставки у нашем граду.овог пута, одлучио сам да де-лимично послушам предлог ор-ганизатора, везан за руту оби-лазака, па сам се тако, који ми-нут после 18 часова, и званич-ног почетка овог хепенинга, на-шао у једној од најстаријих об-разовних институција шапца, уосновној школи „јанко Весе-линовић“, у Карађорђевој ули-ци. Тамо су ме, још на улазнимвратима сачекали љубазни во-лонтери, (Хвала Саро), који су

ме најпре одвели до изложбе ра-дова некадашњих и садашњихученика ове школе, а у том оби-љу материјала имао сам прили-ку да пронађем, и прочитам ти-нејџерска размишљања и тво-ревине неких мојих познаникаи познаница који су некада по-хађали ову школу. У следећојпросторији, рачунарском каби-нету, завирио сам у најпознатијеи најреномираније музеје и га-лерије широм света, и то самоједним јединим кликомкомпјутерског миша, да бихсвој боравак овде завршио упростору уређеном у стилу мач-ванског сеоског домаћинтва скраја претпрошлог и почеткапрошлог века, у време када јеживео Чича јанко.

након тога, у просторуСредње медицинске школе „драндра јовановић“ имао сам

прилику да погледам изложбулутака, која је у шабац стиглазахваљујући сарадњи са му-зејом играчака „Фантазија“ изновог Сада, и која нас је, баремна тренутак, подсетила да смосви ми уствари деца заробљенау телу одраслих бића.

У простору школе за умет-ничке занате, бивши и садашњиученици показали су, и дочара-ли макро форме у микро про-стору, показујући на тај начин даза уметнике и уметностограничења не постоје.

Џез кафе „015“ у свом ам-бијенту евоцирао је сећање наоно време када су се црнци уСад изборили за своја права.најпре грађани трећег реда,који су, само због другачије бојекоже, бивали унижавани, ома-ловажавани, прогањани и ки-њени све време су тежили каслободама и већим правима, а таборба најлакше се могла испо-љити кроз музику, коју је токомте вечери дочарао Џипси бенд„Тек тако“.

основна школа „ната јели-чић“ свој допринос овом дога-ђају дала је кроз колажни про-грам „Четири књижевника - че-тири језика“, а са четири вели-ка светска језика посетиоци сумогли да се упознају кроз ства-ралаштво агате Кристи, ЖакаПревера, Сергеја јесењина иФедерика Гарсије Лорке.

Кафе „Ла Жарден“ посветиоје пажњу догађајима с' крајадевете деценије прошлог века,који су довели до рушења Бер-линског зида, као симбола по-деле света, и краха имагинацијекомунистичке идеологије у ис-точној Европи, након чега вишеништа није било као раније.

У простору „Лајф кафеа“,ученици школе за уметничке за-нате, заједно са својом профе-сорицом драганом малишићмарковић показали су сву ле-поту, склад и мирис цветнихаранжмана, у једном посве не-обичном и неуобичајеном ам-бијенту и окружењу, показавшида се и тако могу очувати исачувати драж и раскош цвећа.

Театар шабачки током ноћимузеја отшкринуо је своје две-ри за све поклонике и љубите-ље позоришног мрака, који суимали прилику да погледају иизузетно јак антиратни комад„Бубњеви у ноћи“ БертолдаБрехта, али и да, уз позоришномбифеу, погледају како устваритеку први кораци при стварањунеког позоришног комада, крозјавно читање текста „јовча“,Боре Станковића, уз све онеситне упаде и цаке које умет-

ници примењују током ствара-ња представа, а који публицинису доступни. а у холу театрабили су изложени и позоришникостими, онако како су и на-стајали кроз времена развојатеатра.

Културни центар и овог путаокренуо се неким не баш сва-кидашњим дешавањима, и својпростор отворио двема излож-бама фотографија, којима сусебе и свој рад представилимлади уметници из шапца иванСтанић деиван и Горан БујишићБујша. Уз то, сви они који пам-те времена када је џез музикабила врло популарна у нашемграду, могли су да евоцирајууспомене уз Владу маричића ибеоградски квартет Кубано.

још од октобра давне 1856.године у шапцу у континуите-ту постоји фармацеутска де-латност, а на та времена, када јеФранц Лудовик из илока отво-рио прву апотеку у шапцу, мог-ли смо да се уверимо у просто-ру некадашње „Прве народне

апотеке“ у Господар јевремовојулици, на почетку пешачке зоне.

Време након другог свет-ског рата, и распад великих ко-лонијалних царстава, кроз му-зику до тада угњетаваних и по-тлачених народа, представљеноје у Кафе бару „Трола“, а самодесетак метара даље, у кафебару „Удба“ шабачка музичкадружина „музиканти“ подсе-тила је на оно, многи ће с' пунимправом рећи, златно доба шап-ца, када је наша варош назива-на малим Паризом.

Током целе вечери, у ша-бачком храму књиге сви који сужелели, могли су да се учлане ито са попустом од 50 проценатау односу на редовну цену, као ида науче нешто ново, о историјиштампарства у шапцу. Уз то, инајмлађи шапчани могли су дасе опробају у некој од формикњижевног стваралаштва, крозцртање, писање и читање.

Током целе те вечери, изу-зетно предусретљиви и љубаз-ни промотери града били су на

ноЋ МУзеЈа ПоноВо одУшеВила шаПЧане

Можда би овакве догађале требало организовати и чешће, барем једном месечно

�3www. podrinske.comзабеЛешКе26. мај 2011.

Можда би овакве догађале требало организовати и чешће, барем једном месечноуслузи свима који су желели дасазнају нешто више о култур-ном, историјском и архитек-тонском наслеђу градског језг-ра шапца.

и књижара „ин бук“ те вече-ри је имала продужено радновреме, а сви они који су те вече-ри одлучили да себе или својенајближе обрадују неким новимнасловима из белетристике,имали су прилику да то обаве познатно повољнијим условимау односу на редовне цене.

По личном мишљењу ауто-ра ових редова, најзанимљи-вија презентација била је у му-зеју шабачком, где су младимогли да виде како су се њихо-ви родитељи некада проводили,а они нешто мање млади под-сете на период када се живеломного лепше и лагодније. навреме када није било тешко се-сти у ауто и превалити и вишестотина километара како би сеу најближем италијанском гра-ду купила оригинална и квали-тетна џинс одећа, за разлику одновопазарског и другог бофлакоји нам, по не баш скромнимценама протурају као ориги-нал. на ону рецитацију којусмо сви, у првом разреду ос-новне школе за дан републикеу хору изговарали и чекали данам око врата вежу црвену ма-раму, а на мале главе ставе пла-ве капице. Сећање на временакада су се млади просто утрки-вали у примерном понашању,како би могли да изборе местоу некој од омладинских раднихбригада које су градиле земљу.на прве шими ципеле, и одећускројену тако да је у то времеизазивала саблажњавање ста-ријих, јер је бивала, некако пре-више слободна. на некада по-пуларни аутомобил „Застава750“ који је без проблема могаода пређе и скоро четвороци-френ број километара одјед-ном. на тадашње чудо технике,Џубокс, претечу данашњихкомпјутера и компјутерске му-зике, који је истина имао пармана, јер није било могуће одјед-ном изабрати више мелодијакоје би у континуитету свирале.на време пуног привредног икултурног процвата шапца. на,у ово време помало нереалну иархаичну ствар, као што је гра-мофон са иглом.

испред локала „ајриш паб”могли смо да се подсетимо дав-не 1968. године, и времена кадасу млади широм света одлучи-ли да дигну глас и успротиве сенеким поступцима старијих којису хтели да им кроје судбине,

без њихове сагласности, воље ижеље. Уз музику тог времена,коју су форсирали дорси, ЏимиХенрикс и остали предводницибунта тадашње светске младо-сти, бунта који је био уперен иусмерен против апсурдних ра-това који се воде тамо у некојнедођији, за коју већина и нијечула а који је сјајно осликан и уФормановом ремек делу „Коса“.

архив шабачки, као и пре-тходне године, понудио је посе-тиоцима обиље своје грађе којаговори о томе како се некада жи-вело и радило у нашој вароши.

обилазак сам завршио упростору Удружења ликовнихстваралаца шапца, где су оникоји воде ово удружење на изу-зетно провокативан и помалоагресиван начин оживели мит оТезеју, античком јунаку којиулази у кнососки лавиринт какоби убио минотаура, злог џина,али да би успео да се врати на-зад, а да не залута и остане и сам

вечити заточеник лавиринта по-требна је и помоћ коју добија одпрелепе аријадне у виду клуп-ка, као и способност да из датогпроблема изађе као победник.

Тиме се завршило и овомоје, не баш лако, шетање крозпоставке широм шапца. а ор-ганизаторима и свима који субили укључени у рад могу да из-разим само похвале. ипак, мож-да би овакве догађале требалоорганизовати и чешће, баремједном месечно.

П. С. Као и претходних го-дина, када сам се вратио кућибио сам преморен, а табани илистови на ногама бридели су одпремора. али не жалим, вреде-ло је.

П. П. С. једва чекам следе-ћу годину, и нови, екстра проводу ноћи музеја 2012.

Кроз Ноћ музеја у Шапцу2011. шетао, и скоро све

забележио Слободан Д. Кашиковић

''Весело мајмунче'' про-славило је, 21.маја 2011, у ре-сторану ''аризона'', 10 годинарада. Позвана су сва деца којасу прошла кроз школу глумекоју воде Љубиша Баровић,Слободан Петрановић-шараци Страхиња Баровић. Било јевеома дирљиво видети на оку-пу толике генерације. Уз му-зику и инсерте из представа,

веселило се ''Весело мајмунче''свих узраста. Пријатељи итроје деце која су од оснивањау ''мајмунчету'', добили суЗлатно мајмунче-плакету за-хвалности. јована Пантић јепрочитала свој састав о њеномодрастању у ''мајмунчету'',што је, многима измамилосузе. Журка успела, рад се на-ставља јер све ово има смисла!

промоцијЕ

У свечаној дворани мини-старства за дијаспору (Васина20), одржана је промоција књи-ге путописа “до краја света и –натрашке”, шабачке ауторкемиле Старчевић.

У препуној сали овог староги прелепог београдског здања -књижевно вече је отворио др.Петар Старчевић, а о књизи ињеном аутору, надахнуто и по-етски говорио примаријус др.Предраг Тојић.

Присутни – међу којима сеистицао велики број новинара,

књижевника и љубитеља путо-вања – били су у прилици давиде и филмски материјал са-стављен од видео снимака да-леких и егзотичних земаља сасвих континената – и све је било

пропраћено казивањем одлома-ка из књиге.

“до краја света и – на-трашке” је књига састављена одкратких прича које су у мениоставиле најдубљи утисак билода је то био лепота, радост,страх, ужас, смех…”, изјавила јеауторка мила Старчевић. С.П.

јуБилЕји

ббееооггррааддссккаа ппррооммооцциијјааннаајјннооввиијјее ккњњииггее ММииллее ССттааррччееввиићћ

ДДее сс ее тт гг оодд ии ннаа

драги моји,пре неки дан су нас светски

медијски терористи обавестилида је убијен први терориста све-та, Бин Ладен. Ти исти су, у екс-тази која их је захватила, ме-шали име осамино са именомпредседника америке, сличноје, уносећи, можда и вољно,додатну збрку, ко је заправоубијен и коме су Фоке, тело по-ложиле у океан. нас ова вестније много дотакла јер смо каосви радни људи, тог дана сла-вили Празник рада...ко се убијаи зашто, није битно поред вру-ћег роштиља и хладног пива... аи што би, ми нисмо терористи,нити смо жртве тероризма, илисамо тако мислимо...

наравно, и ми Срби имамо„терористу“, коме је име г. но-вак Ђоковић и који тероришесветске рекеташе по белом све-ту ,све са качкетом на којеммало ко може да прочита имеземље из које је овај дошао...ћи-рилично је име Србија и јошшампион. Е сад,када ће г. ноледа постане број један, не знам,али да ми нешто смета, ту окоњега, баш ми смета... Ко неможе да погоди, ко би могао даму смета, подсетићу га, име мује Вук, а презиме јеремић...дипломата од каријере физича-ра... Госн. ноле, мој савет, штодаље од тог „навијача“, ко знашта је истом на памети...

Како је поменути диплома-та послао на преговоре свог по-моћника да преговара са деломнаше територије, тако се једанлик окуражио да изговори јересза коју не знам како да је ока-рактеришем... рече нам еxскојевац, ивица, да је он за по-делу покрајине као решење.рече човек и оста потпредсед-ник Владе. У чије име изрече, незнам, јер нам се наши поли-тичари представљају на разненачине, као председници стра-нака, председници државе, чла-

нови управних одбора, члановиВладе и слично, па је конфузијаопшта...али како је рекао ,такосам помислио да је у Србији навласт, коначно дошао Чеда... апосле чујем да није...

ако смо већ запели са Ко-совом па га присвајамо,а они гане дају, па га делимо, а они намга опет неће дати, онда ми башлепо паше све што је претходи-ло и заходило финалу Купа(умало не написах маршалаТита), а што је сценарио разво-да оне друге Покрајине од ма-тице јој...није судија крив штонавијачи не стигоше на време,нити је крив Толе што је пред-седник Савеза и Партизанија уисто време, крив је тамо некиратко што је поскочио на нечијимиг, да повампири стари ре-цепт раздавајања браће-фуд-балска утакмица као повод за...Ех, да није ратко, већ мирко,чини ми се да би се лакше спо-разумели, али је ратко, па јошКан-Кан, а рођак на мило одцрне Горе... одвојене...

Увек неки мило. Застадеми срце када чух ђе је ухићенмило... па помислих да је умонтенегро улећела некаквасицилијанска полиција сачиње-на по племенскијем правили-ма...но, виђи среће, није веле, тајмило, но неки што је радио сапутевима и фабрикама у Кру-шевац... а би ми нешто, начас имило... но се брзо освијестих...нисам ја такав... а ни он...

мој другар од кратких хла-ча, повремено борави у монте-негру неким пословима, вишеонако личним но пословним,мада се то не може раздвојити,па ми неки дан, онако уз пиво,рече да је тамо сада горе него уХрватској деведесетих година...не поверовах му...Лаже ко пас...Баш нас воле... ево сад нас пре-бројавају да утврде днК ана-лизом шта остане од црногор-ца када му узму српско из крви...Бојим се да им не остане ниш-та...или можда само вила надедињу... Знате оно, дедиње-цетиње... а да нас воле, волебрате...показаће нам када имодемо на њихово море... Божездравља, ко стигне и претекне одових обећања нове ретро-Владе,о томе да већ сада живимо боље,много боље, само ето ми то неосећамо... можда једног лепогдана, кад проради базен у шап-цу...

Све Вас волим и поздрав-љам.

Пише: браНиСЛав СеКУЛовић, адвоКат

�4 www. podrinske.com 26. мај 2011.дрУштво

Председник демократскестранке Србије Војислав Кош-туница оценио је на трибини ушапцу да је Влада Србије ус-пешна у „губљењу времена“ ида не живи у истом времену каограђани.

„Грађани говоре да никаданије било теже и горе, а Владана прво место ставља улазак уЕУ, који ће се можда десити аможда и не. Грађани причајукако сада тешко живе, а власт го-вори како ће се живети када бу-

демо у ЕУ и то је суштинска раз-лика између власти и народа.“,рекао је Коштуница на трибиниу шапцу.

Главни слоган трибине биоје „реална политика, јакаСрбија!“, а Коштуница је на-рочито нагласио да би однос саЕУ требало да буде базиран напринципима сарадње, а не наподређености Србије и њеном

одрицању од територије. Пред-седник дСС-а је навео и то дареч кандидатура за ЕУ, неманикакво магично значење којејој придаје садашња власт, јер

она на доноси ни бољи стан-дард, а ни аутоматско чланство,што потврђују примери Тур-ске, македоније и Хрватске,које као кандидати, већ година-ма чекају на улазак у унију.

Коштуница је истакао да јенајважнији интерес Србије при-вредни развој и националнојединство за које, како је оценио,власт нема решење.

он је поновио да је токомдве владе, чији је био мандатар, уСрбији забележен девет путамањи буџетски дефицит, за-устављен реални пад вредностизарада и спречене лоше привати-зације националних компанија,

Трибини је присуствовалоблизу шест стотина симпатизе-ра и чланова демократске стран-ке Србије, од којих је чак око стопристигло из осталих општин-ских одбора мачванског округа.Присутнима су се поред пред-седника Војислава Коштуницеобратили и милош јовановић,подпредседник дСС-а, Зоранниколић, народни посланик,драган маршичанин као и Вла-димир Савић, председник Град-ског одбора дСС-а у шапцу. Упратни председника дСС-а билису и председник и подпредсед-ник извршног одбора дСС-амилован милошевић и драганданичић, као и порпарол дССПетар Петковић.

дсс - саоПштење за ЈаВност

Председник ДСС-А Војислав Коштуницана трибини у Шапцу

јКП "Стари град" шабац позива заинтере-сована правна лица и предузетнике, да доста-ве своје писмене понуде.

Послови управљања отпадом који се усту-пају су: разврставање, паковање, складиштењеи отпремање ради даље прераде ПЕТ амбала-же, која се прикупи на простору градске депо-није у шапцу.

Право да учествују у надметању имајуправна лица и предузетници који су регистро-вани за обављање послова сакупљања рецик-лаже и промета отпада и испуњавају услове заобављање ових послова о чему прилажу ре-шење агенције за привредне регистре и другаодговарајућа решења државних органа, одно-сно органа локалне самоуправе надлежних запослове заштите животне средине.

неопходан услов је да понуђачи немају не-измирених обавеза према јКП "Стари град"шабац. овај услов се односи и на зависна и по-везана правна лица понуђача.

Послови се уступају на одређено време до31.12.2011. године , односно до престанкарада депоније.

Уступљене послове изабрани учесник над-метања обавља у своје име и за свој рачун.

изабрани понуђач је у обавези да уступљенепослове организује и обавља у складу са важ-ећим законским прописима и на начин којим сене ремети рад депоније, као и да сноси одго-ворност за пропусте у раду.

Понуда садржи износ накнаде по килогра-му третиране ПЕТ амбалаже. ПдВ плаћа иза-брани учесник надметања.

Уговор ће се закључити са учесникомнадметања који понуди највиши износ накна-де.

рок за достављање понуда је 27.05.2011. го-дине до 13,00 часова.

Понуде се достављају у затвореној ковертиса назнаком "за јавно надметање депонија".

отварање понуда обавиће се 27.05.2011. го-дине у 14,00 часова.

Све додатне информације могу се добити нателефон 334-613, особа за контакт јеротићиван

ЈКП "СТАРИ ГРАД" ШАБАЦ

на осноВУ одлУКе диреКтора ЈКП "стари град" шаБац:о г л а ш а В а

ЈаВно надМетањеза уступање појединих послова управљања комуналним отпадом

достављањем писмених понуда

�5www. podrinske.comзабеЛешКе26. мај 2011.

на Градском Хиподрому ушапцу, у четвртак 12. маја одр-жане су квалификације за јесе-њи крос рТС који ће се трчатиза Гран При радио Београда. По-ред хиподрома, такмичење јеодржано још и у Липолисту и уПрњавору, а трчало је укупно2.164 такмичара предшколскоги школског узраста, распоређе-них у 26 трка. на стази у шап-цу, брзину и спретност одмери-ло је 1.413 такмичара, који су се

борили за што бољи пласман. Уконкуренцији предшколацанајбржи су били анастасија ре-љић и Вукашин антонић.

У конкуренцији ученица ни-жих разреда основних школа по-беде су оствариле Ксенија опан-ковић (ош јеврем обреновић),николина мелентић (ош Лаза К.Лазаревић), мина Гајић (ошниколај Велимировић) и ТијанаКнежевић (ош николај Вели-мировић). У конкуренцији уче-ника нижих разреда на највишистепеник на постољу попели сусе огњен миајиловић (ош ЛазаК. Лазаревић), Вукан николић(ош николај Велимировић),милан Васић (ош Лаза К. Ла-заревић) и александар Вучетић(ош јанко Веселиновић).

У конкуренцији ученица ви-ших разреда основних школанајбрже су биле Кристина Бо-жић (ош Лаза К. Лазаревић),милица Голубовић (ош Стојанноваковић), нађа церовац (ошЛаза К. Лазаревић) и јагодаЗечевић (ош јанко Веселино-вић), док су у конкуренцији ос-новаца најбржи били драганјапранин (ош јанко Веселино-вић), Ђорђе никитовић (ошјанко Веселиновић), Ђорђе дес-потовић (ош Стојан новако-вић) и михаило Ћелић (ошСтојан новаковић).

У конкуренцији средњо-школки прва места освојиле суВиолета марковић (Пољопри-

вредна школа са домом учени-ка), јована Танасић (медицин-ска школа др андра јовано-вић), милица јокић (медицин-ска школа др андра јовано-вић) и мирјана Бајић (Технич-ка школа шабац)

У конкуренцији средњо-школаца прва места освојили сумарко јовановић (медицинскашкола др андра јовановић),михаило Божић (Техничка шко-ла шабац), младен драгићевић

(Економско трговинска школа)и Бранислав Павловић (шабач-ка Гимназија)

У екипној конкуренцији,најуспешније су биле основнешколе јанко Веселиновић, ЛазаК. Лазаревић и николај Вели-мировић, док су у конкурен-цији средњих школа прво местиподелиле Економско трговинскашкола шабац и Средња меди-цинска школа др андра јова-новић, док су друго место ос-војили ученициу Техничке шко-ле шабац, а треће ученициСредње Пољопривреден шкоеса домом ученика.

По троје првопласираних так-мичара из сваке трке обезбедилису учешће на финалном кросукоји ће бити одржан током јесе-ни, али се још увек не зна у комместу ће се такмичити ђаци изшапца. С. Кашиковић

Одржане квалификације за крос Радио Београда

атЛетиКа ЈКП “стари град” шаБац расПисУЈе:

л и ц и т а ц и Ј У За резервацију тезги и продајних места на једногодишњи период 01.07.2011.-30.06.2012. год.

на градским пијацама:1. “Тржница” - зелена пијаца 2." Живинарник" - зелена пијаца 3. "Камичак" - зелена пијаца;

I. Утврђују се термини за одржавање лицитације по следећем распореду.

Пијаца I лицитација II лицитација III лицитација

“Тржница” 06.06.2011 год. 13.06.2011 год. 20.06.2011 год.

Живинарник- зелена пијаца 07.06.2011.год. 14.06.2011.год. 21.06.2011.год.

Камичак - зелена пијаца 08.06.2011.год. 15.06.2011. год. 22.06.2011. год.

II. Лицитације ће се одржати у сали јКП "Стари град" шабац, са почетком у 9,00 часова.

1. “Тржница”- зелена пијаца Тезга, од 1 м дужни 49.000,00 динПродајно место са расхладном витрином 33.000,00 дин.

2. “Живинарник”- зелена пијаца Тезга 44.000,00 дин.Продајно место са расхладном витрином:1 м ду 35.000,00 дин.0,8 м дужни 31.000,00 дин.0,7 м дужни 25.000,00 дин.

3. "Камичак"- зелена пијаца Тезга, 2 м дужна 18.000,00 дин.

Почетни лицитациони износи дати су са ПдВ-ом.

III. Право учешћа на лицитацији имају лица која испуњавају услове утврдјене Пијачним ре-дом јКП "Стари град" шабац, а сагласно општинској одлуци о промету роба на пијацама. (ре-шење ио Со шабац, бр. 06-16/2001-01).

IV. Учесници лицитације обавезни су да уплате на благајни предузећа депозит пре почеткалицитације у вредности од 10% од почетне лицитационе цене.

Утврђује се почетни лицитациони корак на 200,00 динара.Уколико се почетна цена у току лицитације тезги увећа за два пута лицитација се заустав-

ља.Поступак се наставља, по поновној уплати депозита од 20% од достигнуте лицитационе вред-

ности, што важи за свако следеће удвостручење почетне лицитационе вредности.

V. По окончаној лицитацији, корисници који су понудили највећи износ накнаде резервације,дужни су да са предузећем у року од пет дана закључе уговор и уплате преостали излицитира-ни износ под претњом губитка права на закључење уговора и повраћај депозита.

Уплаћени депозит се урачунава у излицитирани износ.Право на закључење уговора корисник може остварити под условом да претходно измири све

неизмирене обавезе по основу уплате пијачне таксе из предходног периода.

VI. Све информације можете добити на телефон 015/343-566, Ђаковац Синиша.

ЈКП “СТАРИ ГРАД” ШАБАЦ

�� www. podrinske.com 26. мај 2011.дрУштво

У Среду 18. маја одржана је конфе-ренција за новинаре коју је организовалоУдружења Светлост из шапца и Удру-жење Светионик из Лознице поводомконкурса за омладинске групе и удру-жења и почетком рада ресурс центра замладе у Лозници. на конференцији у ве-ликој сали Културног центра шабац го-ворили су волонтери Удружења Светлост,јелена Чоњагић и дарко Павловић. Чо-њагићева је рекла да су министарствоомладине и спорта и 25 удружења гра-ђана изабраних на конкурсу за ресурсцентре за подстицање активизма младих,потписали су уговор на дан Европе, 9маја у Палати Србија. један од одабра-них ресурс центара, за мачвански округ,је и Удружење грађана Светионик којепројекат спроводи у партнерству са Кан-целаријом за младе града Лознице, Кан-целаријом за младе општине Крупањ иУдружењем Светлост из шапца. ос-новна активност ресурс центара ће битида изаберу и подрже формалне и не-формалне групе младих у спровођењуомладинских волонтерских акција налокалном нивоу, као и да им обезбедиобуке за писање пројеката. на тај начинминистарство омладине и спорта желида током међународне године младих иЕвропске године волонтирања, пружимладима прилику да спроведу ини-цијативе којима се активно доприносиунапређењу живота у локалним зајед-

ницама. дарко Павловић говори о значајуовог конкурса где млади могу да сеопробају у писању пројеката и да видеда њихову идеју могу спровести у дело.он наводи и да је младим битно пружитипочетни ветар у леђа, погурати их и датиим одговорност, оставити одрешенеруке јер они желе, знају и могу.

Шанса за младе

��26. мај 2011. www. podrinske.comдрУштво

015/355-001

Ново! Ново! Ново! Ново!проф. др Бранко станков

страБолог(дечја разрокост)

064/8

84-0

9-27

КонКУрсотворен у периоду од 09/маја-09/јуна/2011, биће подржано 5 пројката у

максималном износу по пројекту од 95000 динара. У периоду од 20-30. јуна биће организован дводневни семинар за писање

пројеката у лозници (за одабране подносиоце предлога пројеката)

на коме ће се предлози дорађивати. са унапређеним предлозима врши се коначно аплицирање

а рок је 15. Јули 2011. одабране акције ће се реализовати у периоду

од 12. августа до 1. октобра ове године.

инфо:www.nvosvetlost.orgwww.svetionik.org.rswww.zamislizivot.org

OБУКа; КаКоисКористити

шансУУ понедељак 23. маја у ве-

ликој сали Културног центрашабац од 12:00 часова одржанаје трибина о могућностима ап-лицирања и писања пројеката.овај трибина је организована одстране Удружења Светлост изшапца и Удружења Светионикиз Лознице. на трибину су по-звани омладински радници,удружења, представници школ-ских парламената и школа. По-зив је упућен овим категоријамана подручју општине шабац,Коцељеве, Богатића и Влади-мираца.

на трибини су говорилиалександра Гајић председникУдружења Светионик и ТањаГлишић координатор канцела-рије за младе Лозница. Више одтридесет присутних прошло јеапликациони формулар и дате суим основне инструкције како ап-лицирати на конкурсу који до-нира министарства омладине испорта републике Србије а рас-писује ресурс центар за мач-вански регион. Корак по кораксве ставке у пројектном фор-мулару су објашњене а наконтог дела програма уследила судодатна питања присутних ве-зана за конкурс. на овај конкурсмогу се пријавити све омла-динске групе биле оне формал-не и неформалне, услов је даброје минимум пет чланова и даје бар један члан групе пуноле-тан. Конкурс траје од 9. маја до9. јунаа заинтересовани могупронаћи више информација наwww.nvosvetlost.org, www.sve-tionik.org.rs и www.zamisliziv-ot.org. Н.Н

Конкурс за најбоље омла-динске акције објављен је насајту министарства омладине испорта републике Србије. Позивза учешће и апликациони фор-мулар можете пронаћи на сајтуУдружења Светионик и на сајтуУдружења Светлост. Конкурсје отворен у периоду од 09/маја-09/јуна/2011,биће подржано 5пројката у максималном износупо пројекту од 95000 динара. Упериоду од 20-30. јуна биће ор-ганизован дводневни семинар записање пројеката у Лозници (заодабране подносиоце предлогапројеката) на коме ће се пред-лози дорађивати. Са унапређе-ним предлозима врши се ко-начно аплицирање а рок је 15.јули 2011. одабране акције ће сереализовати у периоду од 12. ав-густа до 1. октобра ове године.и коначно у октобру ће битиреализован јавни догађај у Лоз-ници који за циљ има промоцијуреалзованих пројеката уз раз-личити мултмедијалне садржаје

региоНwww. podrinske.com�� 26. мај 2011.

ЉУБоВија –Француз ПолКлемент (23) инжењер холти-културе из Лимонжа, више одтри месеца обилази Европу пе-шице и сусрећеса са разни љу-дима и пределима. Путујући поСрбији а ових дана пут га је на-вео и у Љубовију.

- из Лимонжа у којем живимкрено сам пре три месеца са па-тикама на ногама, ранцем на ле-ђима у којем ми је била не-опходна одећа и шатор. Препе-шачио сам италију, Хрватску,црну Гру, албанију, Грчку, ма-кедонију а сада сам у Србији.одавде идем у БиХ и републи-ку Српску, поново у Хрватску,Словенју, аустрију, немачку изкоје ћу да наставим пут до кућеу Француску. Путовање ћу за-вршити за око два месеца - кажеПол и наставља причу: при пу-товању где ме затекне ноћ натом месту разапнем шатор и уњему преноћим. мобилни те-лефн не носим каже Пол и велида се на овај далеки пут одлу-чио, јер је желео да упозна људеу земљама кроз које је пошао.много тога је видео, снимиофото апаратоми научио о љу-дима разних култура.

- на Балкану је народ срда-чан и предусретљиви спремнису да у сваком тренутку по-могну. дневно прелазим 30 до35 киломатара, некад само де-сетак, зависи на какву особучовека, жену или девојку су-сретне и са њом поприча. Богами пролазећи кроз Србију не-колицина ме позвала у својукућу угостили и почастили мекао да сам цар. дали су ми ирачунар да се путем интернетајавим својим родитељима, којинису били вољни да ми дозволеда кренем пешице у обилазакЕвропе. од добрих људи овдекод вас у Србији које сам упоз-нао добијао сам и храну за пут,

што у другим земњама крозкоје сам прошао тога није било.Увидео сам да су други народи„тврдице“ и нису гостоприм-љиви као Срби. За храну и пићетршио сам само десетак евра.Путовање пешице ми прија идоноси незаборавно и неопи-сиво задовољство истиче Пол.

М.Малишић

француз пол клЕмЕнт пЕШкЕ оБилаи Европу

У Србији самугошћен као цар

ПоЛ КЛеМеНт Са зораНоМ СавићеМ У СеЛУ ЛоњиНУ

Код љУбовије

У суботу 14. маја у Љубо-вију лепу средњоподрињску ва-рош, у којој је по четврти пут пореду одржан Гасто фест, дошаоје велики број мајстора кули-нарстава, из свих крајева Србијеи иностранства, да се такмиче уприпремању разноврсних ква-литетних јела. највеће интере-совање је било за припремањерибље чорбе. У овој дисципли-ни такмичило се 40 екипа укојима је било више од стотинуучесника.

организатор Гастро фестабила је општинска Туристичкаорганизација Љубовија и СоЉубовија.

Такмичари су се надметалиу припремању рибље чорбе ијела са етно трпезе, у модерномкулинарству, пекарству посла-стичарству и резбарењу на воћуи поврћу.

Жири у саставу: јордан на-становић и Петар Грацун, про-фесори Више хотелијерске шко-

ле и чланови КаС, (куварскеасоцијације Србије) у Београдуи милорад аћимовић, идејнитворац „Гастро-феста“ имао јетежак задатак да од тридесетакизабере три најукусније инајлепше рибље чорбе.

У припремању рибље чорбепрема оцени стручног жиријанајбоља је била екипа из Љу-бовије „м.м. Систем“. другоместо освојио је „,Биг фиш“ изКостајника код Лознице а треће„металац“ из из Горњег мила-

новца. Екипа „Бабо и пацијен-ти“ из Београда, прошлого-дишњи победници коју су чи-нили пензионери раша ивано-вић, Петар Буцко и др дејан Су-

мрак - Бабо у овогодишњемтакмичењу нису успели да ос-воје ни једно признање. награ-ђена је и екипа „Три боема“ изЉубовије, која је по оцени жи-рија имала најбољи визуелни на-ступ.

ништа мање није било за-нимљиво ни у другим дисцип-линама. У сали Со на штандо-вима „Жетелачка торта“, „Ко-пачки ручак“ и друге ђаконијеетнотрпезе. и ту је жири имаотежак задатак. на крају је прво

место припало екипи Техничкешколе из Жагубице, друго клу-бу жена „Вредне руке“ изсрпског итебеја, треће активужена „Видовдан“ из БанатскогКарађорђева, четврто Удружењужена „Вила“ из Љубовије.

најукусније и налепше по-сластице је спремила миленарадуловић, из Љубовије, другоместо је припало мирјани ри-стић и села цапарића код Љу-бовије, а треће јасмини ра-дојчић из Лознице.

Код пекара најбоља је билапекара „ари м“ из ариља влас-нице мирјане јовановић, док јепрошлогоишњи победник пе-кара „Ђорђић“ из Љубовије, за-узела друго место.

Победницима на овом веомалепом такмичењу на коме јебило неколико хиљада посети-лаца додељене су вредне на-граде, општинске Туристичкеорганизације „Љубовија“ у Љу-бовији.

Миладин Малишић

на гаСтро фЕСту у љуБовији Било нЕколико хиљада поСЕтилаца и вШЕ од 150 мајСтора кулинарСтва који СуСЕ такмичили у припрЕмању јЕла Етно кухињЕ

Одржан Гастро фест

еКиПа „бабо и ПацијеНти“

детаљ Са гаСтрофеСта

Посланик помогаоодлазак сељака на

сајамЉУБоВија – Посланик

Свето Перић из Љубовијеорганизовао је одлазак 70пољопривредника са подрчјаопштине Љубовија на међу-народни сајам пољопривре-де у новом Саду. Пољопри-вредници су у малој реметикод ирига били гости фирме„атос- винум“ и том прили-ком разгледали плантажу саоко 300.000 садница јабке,која се простире на 60 хек-тара плодног сремског зем-љишта. Посетили су и неко-лико српских светиња - ма-настира на Фрушкој Гори.

М. М.

ненадовићпредседник дсЉУБоВија – За пред-

седника оодС у Љубовији зановог педседника је изабраммирослав ненадовић, дип-лпмирани правник заменикпредседника оштине Љубо-вија. ненадовић је добијо114 гласова док је за његовогпртивкандитада БраниславаЛукића гласало 86 члановастранке. изабрано је и 12чланова у стални састав оп-тинског одбора дС. М. М.

Пчелари у срдњем Подрињууспели су да заштите пчеле одпаразита и других пчелињихболести, које су у протеклих не-колико година уништили вели-ки број пчелињих друштава.Зато ове године очекају да импчеле, до врха, напуне кошницеквалитетним ливадским, багре-мовим, липовим и кестеновиммедом. највеће приносе меда уљубовијској општини имаћемилисав Ђокић и никола Бог-дановић. они имају више од400 пчелињих заједница којесу добро припремили за саку-пљање меда. М.Малишић

Пчелари очекују добар принос меда

Крајем априла, шабачки љу-битељи театра имали су прили-ку да, након дужег времена,уживају и у мјузиклу. Студентидруге и четврте године Факул-тета уметности из новог Садаизвели су музичко сценски при-каз „La vie boheme“, који при-казује живот групе младих људиу неком енглеском градићу, наБадње вече. Сви они имају некесвоје визије лепше и срећнијебудућности, и сви би да побег-ну од суморне животне ствар-ности која их окружује. Плано-ви и амбиције наравно нису не-реални, али ни баш лако оства-риви. Тим пре што не зависесамо од актера представе, негои неких, много утицајнијих чикаи тета, који кроје животне суд-бине. Поред њих, ту су и двастална посетиоца локалног паба,којима је најбитније да пићаима у довољно великим ко-личинама. а како је радња вре-менски смештена на Бадње вече,то сви они потајно прижељкујуда им Божић Бата помогне даостваре жеље о којима сневају.Уз сјајно одабрану костимогра-фију, као и сценски приказ, по-себну драж представи пружа иодличан музички избор прате-ћих мелодија.

У другом делу комада, којисе поново дешава на Бадњевече, али 365 дана касније, у ис-том локалу се поново окупљајунаши јунаци, који рекапитули-рају протеклу годину. и баш каоу свим бајкама, сви су срећни и

задовољни, јер су успели даостваре своје жеље и амбиције.

а оних двојица љубитељавина, пива и иних пића... они идаље седе за својим столом у ка-фани, и млате празну сламу,

сматрајући да су успели усвојим животима, самим тимшто још увек могу да седе ипију. а шта пију, то уопштеније битно...

С. К.

забеЛешКе www. podrinske.com26. мај 2011. �9

Сања чоњагић

региоНаЛНи КордиНатори elta-e

иваНа МарКовић

У оквиру обележавања 125година рад и постојања мулти-националне компаније КокаКола, и истоименог освежа-вајућег напитка, караван ком-паније Coca Cola Serbiа боравиоје у петак 12. маја у шапцу. Уоквиру обележавања ове зна-чајне годишњице, испред Тцрода у шабачком насељу Трка-лиште, овом приликом је орга-низована подела кока колинихпроизвода (паковања од 0,33литра - лименке) пролазницимаи купцима који су у то времебили у близини Тржног центрарода, а сама појава промотерки,одевених у традиционалне кокаколине, црвено-беле, боје иза-звала је велику пажњу шапча-на. овом приликом подељено јенеколико хиљада лименкинајпопуларнијег напитка, а по-себну пажњу овај догађај иза-звао је међу шабачким основ-цима, од којих су неки били и

незадовољни што, због стро-гих правила компаније CocaCola Serbia, везаних за доњустаросну границу за дегуста-цију, нису били у могућности дасе и сами освеже популарнимнапитком. Била је ово прва ак-

ција у шапцу у склопу обеле-жавања јубилеја, а представни-ци Coca Cole најавили су и новеакције и промоције које ће ушапцу бити организоване у на-редним месецима

С. К.

Na ovoj našoj lepoj planeti puno je živih bića. Sva su onapovezana na neki način. Najčešće su potčinjena čoveku, kao cen-tralnoj figuri naše planete. Za psa kažemo da je najbolji čovekovprijatelj. Ne želim da opovrgnem opravdanost te tvrdnje, ali sma-tram da ,u najmanju ruku, epitet bliskog prijatelja ljudi moraju ponetii konji.

Razvojem civilizacije ljudi su se postepeno udaljili od konja.Potpuno je razumljivo da živeći u urbanim sredinama nemamouslove za držanje konja u stanu, i odlaženje na njima na posao,kao što je nekada bilo. Razvoj civilizacije je, ipak, doprineo i kvalite-tu nege koju smo u stanju da pružimo ovim plemenitim bićima,koja prate naš razvojni put od najranijih vremena do današnjeg dana.

Naime, uloga konja u istoriji ljudskog roda je zaista nemerljiva.Korišćeni kao prevozno sredstvo, oruđe za rad ili sredstvo u bor-bi, bili su više nego dragoceni. Desetinama vekova unazad, bezkonja svet bi bukvalno stao. Već iz daleke 120. godine nove eredatiraju prvi opipljivi dokazi o upotrebi konja u radne svrhe, pri-likom izgradnje Hadrijanove kapije na teritoriji današnje VelikeBritanije. Poznato nam je, takođe, da su Rimljani koristili konjeu borbene svrhe, još u doba imperatora Nerona. Upotreba konjakao zaprežnog sredstva u svim segmentima života, počela je daopada razvojem automobilske industrije i modernizacijom industrijeuopšte.

Jedna od zemalja koja je zadržala kulturu uzgajanja konja i kon-jarstva jeste Britanija. Na žalost, konji su postali privilegija imućnijihgrađana, ali svi mi ih možemo doživeti na ergelama, hipodromi-ma, mečevima pola. Jedno vreme su konjičke trke bile zabranjenena tlu današnje Britanije. Srećom, 1660. godine, nakon ponovnoguspostavljanja monarhije od strane Čarlsa II, konjički sportdoživljava svoju renesansu. Tokom perioda same Renesanse, dolazido razvoja i upotrebe konjarstva u svrhu raskošnog života. Kon-ji su krasili štale pripadnika viših imovinskih razreda, koji su svo-ju decu, pa čak i sebe, slali na časove jahanja kako bi naglasili svojstatus u društvu.

Svi istinski ljubitelji konjičkog sporta i konjarstva još uvek ima-ju priliku da i u našoj zemlji uživaju u čarima konja. Nažalost, samou par gradova Srbije postoje hipodromi, ergele, i škole jahanja. Jed-na lepa novost je Horseville, sajam konjarstva i konjičke opreme,po prvi put održan u Novom Sadu pre izvesnog vremena. Na nje-mu se našao veliki broj grla iz celog regiona: Srbije, Hrvatske, CrneGore, Češke, Slovačke, Mađarske i dr. Bila su to tri dana uživanjaza celu porodicu..

Leta 1829. godine povodom rođenja sina Miloša, JevremObrenović, upravitelj varoši šabačke, zakazao je velike trke i bo-gatu gozbu. Taj dan uzima se za početak organizovanja velikihkonjičkih svetkovina u Srbiji. Da bude prvi pre prestonog Beogra-da, Šabac treba da zahvali baš Jevremu Obrenoviću koji je bio pravievropski čovek. Meseca aprila 1950. godine osniva se i konjičkiklub "Sava". Naš grad, Šabac, se može podičiti nečim što mno-gi, čak i veći, gradovi u Srbiji i okruženju nemaju. To je hipodrom.Šabački hipodrom je po mnogima postao jedna od najznačajnihtrkačkih staza u regionu. Uvek je prisutan veliki broj konja iz čitavezemlje. Tih dana, ljudi iz svih krajeva Srbije se okupe u Šapcu kakobi uživali u lepoti konjičkog sporta. Mnogi ljudi koje poznajemsu uz Šabac, zavoleli i Šabački hipodrom, pa samim tim ikonjički sport, i sa nestrpljenjem iščekuju svaku narednu trku, inarednu sezonu. Za sve vas koji ste propustili početak trkačke se-zone na Šabačkom hipodromu, valja spomenuti da imate prilikuda nadoknadite propušteno 29. maja. Ne morate znati engleski(mada, ne bi škodilo) kako biste uživali u duhu britanske tradici-je na šabačkoj travi.

Ivana Marković, prof.

Duh Velike Britanije u Šapcu

јуБилЕји

Кока Кола обрадовала Шапчане

мјузикл у Шапцу

Све је могуће, ако се довољно јако жели

на државном првенству, у Београду, таеквондо „Винер чиви“из шапца, није наступио у пуном саставу због одласка деце нарекреативну наставу. Учествовало је само 7 такмичара из овогклуба, а нађа росић је поново осветлала образ освојивши зла-то, и тако постала апсолутни првак државе у а категорији до27 кг. Прву борбу је добила са убедљивих 7/0, а другу 6:1. Тоје иначе нађи пети узастопни турнир на којима освајанајсјајнија одличја. од осталих учесника из „Винер чивија“ ме-даљама и то бронзаним су се истакли александар Всиљковић,марко јанковић и немања матић. Ханибал Ковач

првЕнСтво СрБијЕ за пионирЕ ијуниорЕ у таЕквондоу

Опет Нађа златна

www. podrinske.com 26. мај 2011.2� www. podrinske.com СПорт

Катарина Петровић, ученицаосмог разреда ош „доситеј об-радовић“ из Волујца, спортскегене наследила је од родитеља. и,мада је њен отац својевремено иг-рао кошарку у тадашпњем КК„Зорка“, а мајка се, у неким ра-нијим школским данима, дру-жила са малом кожном лоптом нарукометним теренима, Катаринасе, по угледу на три године ста-рију сестру, определила за од-бојку, спорт који нема јаче упо-риште међу девојчицама и де-виојкама у шапцу.

„Тачно је да женска одбојкау шапцу није нарочито попу-ларна, као и да су услови за ради напредовање на ниском нивоу,али сам ја ипак успела да себепронађем у овом спорту, којитренирам од своје десете годи-не. Почела сам у школи одбојкекод професора александраПајића, а већ скоро три годинеиграм за млађе селекције оК„Визура“ из новог Београда,где сам добила најповољнијеуслове за рад и даље спортсконапредовање. ових дана за-вршавам основну школу, а каконамеравам да упишем средњушколу правног смера у Земуну,мислим да ћу, уз квалитетанспортски рад, у „Визури“ има-ти и најбоље услове за даљестручно усавршавање и шко-ловање.“

-Експанзија женске од-

бојке у Србији кренула је пре

неких 6-7 година. Да ли себе

већ сада видиш у дресу са

државним грбом, у сениор-

ској репрезентацији наше зем-

ље, заједно са Ањом Спа-

сојевић, Иваном Ђерисило,

Јованом Бракочевић, Јеленом

Николић и осталим ведетама

наше женске одбојке?

-Свакако да би ми то годило.Сматрала бих то као свој највећиспортски успех и достигнуће.

- А какве су амбиције када

је клупска одбојак у Србији у

питању?

-Волела бих да се изборим заместо у сениорском саставу„Визуре“, екипе у којој се тре-нутно налазим, као и да са клуп-ским другарицама освојин ти-тулу првака Србије, као и на-ционални куп.

- Да ли би можда волела да

до те титуле стигнеш и у дре-

су неке друге екипе из Србије?

Рецимо, да у црвено-белом

дресу освојиш титулу првака,

можда баш и против садашње

екипе и клупских другари-

ца?

-моја екипа већ доминирасрпском женском одбојком, кадасу млађе категорије у питању.Верујем да ћемо ускоро успетида прекинемо доминацију„црвене Звезде“ и у сениор-ској конкуренцији, и почетинаш период владавине српскомженском одбојком. ја иначе усвим спортовима, сем у од-

бојци, навијам за црвену Звез-ду, али бих сматрала својим ве-ликим успехом ако бих и ја до-принела да се прекине домина-ција црвено белих дама у нашојженској одбојци.

- А да ли би било могуће да

своје навијачке симпатије и у

свом спорту усмериш ка

„Црвеној Звезди“, али да, у

маниру професионалца, то за-

боравиш у евентуалном дуелу

који би играли „Визура“ и

„Црвена Звезда“?

-„Визура“ је мој клуб, и јасебе, тренутно, не могу да за-мислим ни у једној другој од-бојкашкој екипи, чак ни као на-вијача. ако би, рецимо, игралемушке екипе „Визуре“ и „црве-не Звезде“, ја бих подршку да-вала момцима из мог тима, на-равно када би „Визура“ ималамушку екипу. рећи ћу и то, дасам приликом доласка из шап-ца, у Београд имала понуде и одстране оК „црвена Звезда“, начијим сам тренинзима и прове-ла неколико дана, као и у „Ви-зури“. али, како је тих дана„црвена Звезда“, услед вишесиле, остала без простора затренинге, док у „Визури“ има-мо оптималне услове за рад итренирање. Све утакмице, као

домаћини, играмо у нашој хали,у насељу Тошин Бунар, на гра-ници новог Београда и Земуна,као и у две сале у Земуну.

- Како је текао процес

адаптације на нову клупску и

животну средину?

-У млађим селекцијама „Ви-зуре“ има већи број девојака којесу у клуб стигле из унутраш-њости. Само у мојој генера-цији има нас 5-6, док је тај броју сениорској екипи још и већи.

Све се изузетно добро разумемои слажемо, и дајемо подршкуједне другима.

- Какве су ти личне, спорт-

ске и професионалне амби-

ције?

-Превасходно, да успем даупишем средњу правну школу уЗемуну. а када је спорт у пита-њу, волела бих да за неколикогодина одем у италију, какобих тамо наставила спортску ка-ријеру, али и уписала факултет.

- Ко су твоји спортски узо-

ри и идоли из света одбиојке?

- Када су одбојкашице у пи-тању, пре свих ивана Ђедриси-ло, јована Бракочевић и ВеснаЧитаковић. а од одбојкаша,иван миљковић.

-А када су у питању тре-

нери са којима си имала при-

лику да радиш?

- То су, пре свих, ЉубомирГалогажа, Ђорђе Павићевић,као и мој садашњи тренер Жељ-ко шћепановић.

- Који су ти највећи клуп-

ски успеси у досадашњем бав-

љењу одбојком?

- Било је то прво место наекипном првенству државе за

кадеткиње. Сам осећај је био не-што што је требало доживети.Тада смо узеле чак 5 од 6 поједи-начних награда за најбоље иг-рачице. ја сам била најбољисервер у Србији за узраст 1995.и 1996. годиште, а у тим трену-цима сам осећала понос и за-довољство због свог, али и ус-пеха мојих другарица.

- У септембру ове године,

Италија и Србија ће бити ор-

ганизатори првенства Европе

за одбојкашице. Да ли је ре-

ално очекивати да се репре-

зентација Србије на крају

овог такмичења нађе на по-

бедничком постољу, као

освајач медаље?

- искрено верујем у такаврасплет. Сигурно је да ће ре-презентативке дати све одсебе, а ми, млађе играчице,као и цела спортска јавност

Србије пружићемо им пунуподршку.

- И за крај, једно хипоте-

тичко питање. Да ли би се

вратила у родни град, уколи-

ко би се у Шапцу оформио јак

женски одбојкашки клуб, у

ком би окосницу чиниле ус-

пешне одбојкашице из Шапца

и околине, као и оне које су на

неки начин већ повезане са

Шапцом. Рецимо, Јелена Пу-

царевић, Јована Бракочевић,

Ивана Исаиловић, па онда и

Катарина Петровић ...?

- Било би то заиста дивно.играти за свој град, пред ком-шијама, пријатељима, родби-ном и друштвом са којим самодрасла. Ко зна, можда се и тоједном деси...

Са Катарином Петровић разговарао

Слободан Д. Кашиковић

Било би лепо играти за свој град, пред комшијама, пријатељима, родбином и друштвом са којим сам одрасла

они КоЈи долазе: Катарина ПетроВиЋ

Под покровитељством Гра-да шапца, и у организацији оК„Заслон“, у шапцу је, у суботу21. маја, одржан четврти фе-стивал женске одбојке за де-војчице узраста до 15 година. на10 мини терена, распоређених упешачкој зони у Господар јевре-мовој улици, у пет узрасних ка-тегорија, такмичило се преко800 девојчица, које су биле рас-поређене у 134 екипе. након це-лодневног так-мичења, до-бијени су и по-бедници по го-диштима. Унајмлађој катего-рији, девојчицерођене 2000. го-дине, прво местоосвојила је екипаСрем III из Срем-ске митровице.друго место при-пало је екипи осечине, док сутреће биле девојчице из првеекипе Ваљева. најбоља иг-рачица у овој категорији била јеЛидија мишковић, а тренердушко Жегарац, обоје из екипеСрем III.

У конкуренцији девојчицарођених 1999. године најбоље субиле играчице Колубаре из Ла-заревца. друго место освојилесу играчице оК Тамнава из Ко-цељеве, док су треће биле де-

војчице из оК Лазаревац. најбо-ља играчица у овој конкурен-цији била је Кристина Станко-вић, чланица Колубаре, а њентренер Зоран миливојевић биоје најбољи у својој категорији уовом годишту.

У категорији девојчица ро-ђених 1998. године, прво местоосвојила је рума II, док су дру-гопласиране биле одбојкашицедомаћина турнира, оК Заслон из

шапца, а треће место освојилесу младе одбојкашице екипеСрем IV. најбоља одбојкашицау овом годишту била је јованаВулин, играчица руме IV, a тре-нер Слободан Пајевић, из истеекипе.

У конкуренцији девојчицарођених 1997. године, порвоместо освојиле су играчице Ви-зуре из Београда, које су, у фи-налном дуелу, биле боље одвршњакиња из екипе Косјерића,

OдBOJKa

Будућност на једном месту

Прошлог викенда, кајакашии кануисти КК „Зорка колор“учествовали су на отвореноммеђународном такмичењу укајаку и кануу у Загребу. мом-ци тренера Велимира – Аље

Алексића на прелепом језеру„јарун“ оправдали су очекива-ња и још једном показали да јеКК „Зорка колор“ најуспеш-нији спортски колектив.

Такмичење је почело тркомкајака једноседа (К-1) на 1.000метара за сениоре у којој је по-бедио шапчанин Немања

Рајиновић испред свог клупс-ког друга Вељка Јанковића. Уистој дисциплини у конкурен-цији јуниора Саша Мартић за-узео је четврто место. У трци ка-нуа, јуниори ц-1 на 1.000 мета-ра, Драган Ковачевић освојиоје прво место и показао да ће

шабачки кајакаши играти запа-жену улогу на овом такмичењу.Кануиста Лука Кушић овојио једруго место у конкуренцији ка-дета на стази од 1.000 метара.Трка двоседа (К-2) на 1.000 ме-тара за јуниоре донела је новеуспехе. двојац у саставу Урош

Митјев – Саша Матрић за-узео је прво место док је другоместо припало Владимиру

Диклићу и Дејану Симићу.шабачки кадетски двоклек (ц-2) у саставу Никола Ракић –

Лука Кушић освајањем првогместа ставили су тачку на трка-ма на стази дугој 1.000 метара.

Такмичења на стази дугој 500метара донела су нове победешапчанима. У трци К-1 за се-ниоре Немања Рајиновић ос-војио је прво место док је Вељко

Јанковић био трећи. Кадети Ни-

кола Ракић и Лука Кушић на-ступили су у јуниоркој конку-ренцији у трци кануа на 500 ме-тара и заузели четврто и пето ме-сто. Запажен успех остварили суи јуниори Саша Мартић и Вла-

димир Диклић који су се опро-бали у сениорској конкуренцијиК-1 на 500 метара и заузели дру-го односно треће место. Убед-љиву победу остварио је и ша-бачки двоклек (ц-2) у саставуДраган Ковачевић – Марко

Бјеловић у последњој трци настази дугој 500 метара.

Уследиле су потом веомаатрактивне трке на 200 метара.Урош Павловић је у трци К-1 засениоре освојио прво место докје у трци јуниора Урош Митјев

заузео друго место. Марко

Бјеловић (јуниор) наступио јеу сениорској конкуренцији ка-нуиста ц-1 на 200 метара и за-узео пето место. Никола Ракић

је у трци ц-1 на 200 метара до-нео нову победу шапчанима ато је пошло за руком и јунио-рима Драгану Ковачевићу и

Марку Бјеловићу у ц-2 али усениорској конкуренцији. Вла-

димир Диклић и Дејан Симић

(јуниори) у трци К-2 на 200метара за сениоре освојили судруго место.Такмичење је за-вршено тркама К-1 на 5.000 ме-тара за сениори у којој су на-ступили Немања Рајиновић

(освојио прво место) и Вељко

Јанковић (освојио треће место).наредног викенда ови мом-

ци одлазе у Пјештане (Словач-ка) где ће, као репрезентативциСрбије, наступити на великојинтернационалној регати.

2�26. мај 2011. www. podrinske.comСПорт

КајаК

Српски бокс већ дуго вре-мена не зна за успехе на међу-народној сцени. ипак, као да сеназире зрачак наде да би и бок-сери из Србије у неком ско-ријем времену могли да се по-пну на победничко постоље и навеликим такмичењима. Љубо-мир марјановић један је одоних у кога се полажу великенаде на предстојећем шампио-нату Европе.

- Припреме за ово првенствоЕвропе почели смо касно, иакосу очекивања и наде које у насполаже спортска јавност, а пресвега љубитељи бокса, велики.озбиљно се ради тек неколиклоседмица, и имали смо два јакатурнира која су нам послужилада видимо где се налазимо у од-

носу на конкуренцију. Првен-ство Европе нас очекује за не-што мање од два месеца, које јеу овој години, уз Светско првен-ство, једно од најјачих и најзна-чајнијих такмичења. Уз то, свет-ско првенство је и квалифика-ционо за учешће на ои у Лон-дону, следеће године. мислимда ће водеће боксерске силе напрвенство Европе довести не-што слабије такмичаре, па би тобила прилика да и наш посрну-ли бокс освоји неку медаљу. Узто, на светском првенству, којеће бити и квалификационо заои, моћи ће да наступи поједан такмичар из сваке земље.на овом такмичењу, које ћебити одржано у азербејџану,по десет најуспешнијих боксе-ра у свакој категорији обезбе-диће учешће на олимпијскимиграма.

- Бокс на овим, екс Ју про-

сторима, тавори и назадује

готово од распада оне, велике

државе. Каква је перспектива

врхунског бокса у Србији и

околини?

- У то време, када смо биливелика држава, имали смо јакои квалитетно лигашко так-мичење. Конкуренција је билавелика, имали смо по неколикофантастичних боксера у свакојкатегорији, а самим тим, и бок-сер који би изборио место у ре-презентацији имао је великешансе да стигне до медаље. Узто, тада је био и велики Совјет-ски Савез, а сада се на том про-стору налази дванаест великихи јаких боксерских сила, којегаје исту, или сличну школубокса.

Да ли се ипак назире свет-

ло на крају тунела? Односно,

да ли ће српски бокс у неко до-

гледно време коначно доче-

кати медаљу на великом так-

мичењу, за разлику од Естра-

гона и његових пријатеља

који узалудно и безнадежно

чекају Годоа који се, извесно,

никада неће појавити?

- ја сам оптимиста у том по-гледу, и подсетићу да се боксомбавим зато што волим племе-ниту вештину. Подсетићу дасам због озбиљне повреде ра-мена, и операције истог, скоротри године био ван ринга. Каонеко ко је љубитељ бокса, и коверује у боље дане за овај спорт,ја видим светло на излазу изтамног вилајета у који је он за-пао. Верујем да ће људи којиводе српски бокс сести и ана-лизирати стање у ком се он на-лази... Поразговарати и са нама,боксерима, како бисмо сви до-шли до оног решења које јенајбоље за српски бокс.

- Након неколико година

такмичења за екипе из других

средина, од зимус си поново у

Шапцу?

- Вратио сам се у шабац, уБК „Живорад рајшић“, у ком каотренер ради мој отац Синиша. У

овом клубу сам направио и првеспортске кораке. испунила мисе једна од највећих спортскихжеља, да се такмичим за екипуиз свог града. ипак, један однајвећих проблема који оптере-ћују српски бокс је клубаштво,које срозава ионако низак угледнашег бокса. искористио бихову прилику и да се захвалимљудима из локалне самоуправе,пре свих Совранију Чоњагићу,који су показали спремност ивизију да млади и талентованиспортисти који су овде рођени,треба да бране боје свог града.да квалитет остане овде, и штобоље репрезентује част и угледшапца. надам се, и верујем, даћу успети да остварим резулта-те, који су, барем сличне онимакоје сам имао док сам још биоу јуниорској конкуренцији, икада сам био вицешампион Ев-ропе.

- Активна спортска ка-

ријера неће трајати вечно. Да

ли већ размишљаш и о ономе

чиме ћеш се бавити једног

дана, када окачиш рукавице о

клин?

- основну и средњу школузавршио сам одличним успе-хом. након тога сам стао, већ избог самих обавеза које је врхун-ски спорт од мене тражио иизискивао. Сав свој живот по-светио сам боксу, у нади да ћууспети да постигнем неке врхун-ске домете и резултате. ипак,због свега што се дешавало у на-шем боксу, преварио сам се, имислим да је једна од мојихнајвећих грешака што нисамодмах наставио да надограђујемсвоје научно и интелектуалнознање. да се разумемо, доста чи-там и учим, образујем се и еду-кујем, приликом путовања посвету откривам и стичем новасазнања, али сада, пред крај ак-тивне каријере планирам и да за-вршим неку вишу школу илифакултет, како бих, оног тре-нутка када престанем са актив-ним бављењем боксом, могао нанајбољи начин да радим оношто волим.

Са Љубомиром Марјанови-ћем, уз Кока колу разгова-

рао Слободан Д. Кашиковић

ПодринсКе на Кафи са ... ЉУБоМ МарЈаноВиЋеМ

Највећа спортска жеља је да се такмичимза екипу из свог града

OдBOJKa

Будућност на једном местудок су треће место заузеле де-војчице из друге екипе оКцрњански из Београда. најбољаиграчица у овом узрасту била јемаја Ђорђевић из Визуре, атренер јелена Лазић из Визуре.

У најстаријем узрасту, де-војчице рођене 1996. године,прво место освојиле су де-војчице из екипе Лазаревац IV,другопласиране су биле од-бојкашице руме I, а треће местоосвојиле су девојчице из екипеВизура II. најбоља одбојкаши-ца у овом узрасту била је БојанаСофранић, чланица победничкеекипе, док је њен тренер, дејанСтанковић био најбољи у својојкатегорији за овај узраст.

Промотери турнира биле сујована Благојевић, капитенЖоК црвена Звезда из Београ-да, и њена клупска другарицамарта Валчић, које су својимприсуством дале подршку ма-нифестацији.

организатор, оК Заслон изшапца, организовао је овај до-гађај на високом нивоу, а о томенајбоље говоре похвале које сусви гости исказали током бо-равка у шапцу. и већ сада, по-челе су припреме за наредни,пети фестивал улчичне одбојкекоји ће, већ по традицији, битиорганизован треће суботе у мају,наредне 2012. године

Слободан Кашиковић

ПП рр ее гг аа зз ии лл ии ЈЈ аа рр уу нн

шаХ

www. podrinske.com 26. мај 2011.22 www. podrinske.com СПорт

рУКоМет рУКоМет - жеНе

рК МП зорКаКераМиКа (шабац)-

ЈУгоВиЋ УниМет (Каћ)24:19 (12:10)

Хала Гимназије, гледалаца500. Судије: Вукићевић и дра-гомировић (Београд). Седмерци:мП Зорка Керамика 1 (0), југо-вић Унимет 6 (3). искључења:мП З. Керамика 14 минута,југовић Унимет 12 минута

МП З. Керамика: Ђури-чин, милошевић 4, Теодоро-вић, алексић., Кажић, драгаш 2,Чиковани 3, марјановић 5, ме-дурић 1, марковић 2, Л. мит-ровић 6, м. митровић 4,рајичић, Станчић

Југовић Унимет: Кукобат,Лалић 1, шипка 1, Канкараш

4, радаковић 3 (3), јосић 1,Вукдраговић 4, Травар 1,Крсманчић 2, црноглавац,Стејић, Пап 2, Вучићевић, Пе-ровић.

играч утакмице: милан Ђу-ричин (мП Зорка Керамика)

шабац, 7. маја 2011. Утак-мица између шапчана и Каћанапротекла је у изузуетно борбе-ном темпу. Почетак меча припаоје гостима, да би већ од среди-не првог полувремена шапчанизаиграли знатно агилније, и пре-шли у вођство. Током другог по-лувремена металопластика јеиграла знатно чвршће у одбра-ни, и успела да стекне предностод 5 погодака коју је и сачуваладо краја утакмице.

С. Кашиковић

рК црВенКа- МПзорКа КераМиКа 25:24

(12:10)Спортска хала „Слободан

Чиле мишковић“, гледалаца500. Судије: Кнеежвић и Лон-чаревић (Београд). Седмерцицрвенка 4 (4), металопалстика5 (5). искључења: црвенка 2 ми-нута, мП Зорка Керамика 10минута.

црвенка: Перовић, Жегарац1, радоњић, Божовић 4, Славу-љица, рачић, мирић, Холперт 9(4), манојловић, Ђуровић 4,Зејак 4, милић 3, Станковић,докнић.

мП Зорка Керамика: мило-шевић 3, Живановић, Кажић,Чиковани 4, драгаш 2, марјано-вић 7 (5), медурић, Станчић,марковић 3, рајичић, Теодоро-

вић, Ђуричин, м.митровић, Л.митровић 5.

играч утакмице: јожеф Хол-перт (црвенка)

црвенка, 19. маја. шапчанису поражени на гостовању уцрвенки, истоименој екипи којасе грчевито бори за очувањесуперлигашког статуса. црвен-чани су од самог почетка за-играли на све или ништа, и накрају стигли до победе која имможда и обезбеђује опстанак удруштву најбољих српских ру-кометних екипа. шапчани сусиноћ, среда 25. мај пред својомпубликом одиграли дерби сусретса екипом Колубаре из Лаза-ревца, а у последљој првен-ственој утакмици ове сезонеодлазе на мегдан тиму црвенеЗвезде у Београд, 5. јуна.

С. Кашиковић

жрК Јагодина(Јагодина)-

Медицинар (шабац)42:25 (25:11)

Спортска хала јаССа, гле-далаца 200. Судије: иван Пен-дић и миро дедић (обојица изБеограда). Седмерци: јагодина1 (1), медицинар 7 (6). ис-кључења: јагодина 6 минута,медицинар 4 минута

јагодина: Ушљебрка, ми-ладиновић 2, Трифуновић 3,Гуђаби 3, Ћубела 4, Стевановић1, радојевић 9, Живкоивић 5,Грујић 1, Савко, Балаћ 1, јањић9 (1), Тошовић, дмитровић 4

медицинар: Перић, Пријовић4 (4), Петровић 2, рупчић 2, Си-мић 2, Којић 2, Враголић 5, јез-димировић 6 (2), михајловић,Селенић, милошевић, Ћирић 1,миловановић, илић 1.

играчица утакмице: дијанарадојевић (јагодина)

јагодина, 7. маја. Убедљи-вим поразом од екипе јагодине,актуелног вицешампионаСрбије, рукометашице меди-цинара завршиле су сезону, накрају које су морале да се пре-селе у нижи ранг такмичења.Сама утакмица није имала ни-какав такмичарски значај, по-што је већ након пораза од еки-пе цепелина, директног кон-курента у борби за опстанак упретходном колу, медицинарсвоје шансе за очување стату-са у највишем рангу свео натеорију. јагодинке, које су не-спорно далеко квалитетнија,али и организованија и озбиљ-нија екипа, од самог почеткадиктирале су темпо, па питањепобедника ни једног тренутканије долазило у питање. При-лику да заиграју у овом сусре-ту добиле су и неке рукомета-шице медицинара које токомсезоне и нису често улазиле уигру. на крају меча, уз при-

лично уверљивих 17 погодакавише у мрежи гостујућег тима,јагодинке су успех прославилекако и доликује, док су шап-чанке још увек биле у невери-ци да ће од јесени највероват-није морати да се такмиче у ни-жем рангу. истина, још увек по-стоји могућност, истина тео-ретска, да и у наредној сезонишабац има представника унајвишем рангу за рукомета-шице. ипак, ово првенство којеје управо завршено остаће упам-ћено као најнеуспешније у 36 го-дина дугој клупској историји, асам резултат одраз је више, какосубјективних, тако и објектив-них фактора који су утицали наовакав расплет. једно је сигур-но, да би што пре требало сестии направити детаљну анализусвега онога што је довело дооваквог расплета, али и повућинеке, не баш популарне потезе,ма како болни они били.

Слободан Д. Кашиковић

ЖФК машинац ПЗП(ниш)- ЖФК шаБац 6:0

игралиште на Пантелејмону,гледалаца 250. Главни судија:надица ашанин (јагодина) 7.Картона није било. Стрелци:1:0 Вујошевић у 39, 2:0 Булато-вић у 48, 3:0 димитријевић у 51,4:0 димитријевић у 53, 5:0 ди-митријевић у 65, 6:0 Т. Крстићу 88.

машинац ПЗП : маринко-вић-, Костић 7, Сампаниду 7(димитријевић 10), марковић 7,н. николић 7, Т. Стојановић 7(Булатовић 8), ристић 7, К.Крстић 7, м. николић 7 (Стан-ковић 7), Ђорђевић 7 (Т. Крстић7), Вујошевић 7 (Петровић - )

ЖФК шабац: Савић 6, ру-дић 5,5 (Средојевић -), Старче-вић 5,5, Спасојевић 5,5, маке-вић 5,5 (мијатовић -), Тешић

5,5, мијаиловић 5,5, Зорбић 5,5,Буњаку 5,5, ристић 5,5, Коваче-вић 5,5

играчица утакмице: мајадимитријевић (машинац)

ниш, 21. маја 2011. шап-чанке су доживеле убедљив по-раз на гостовању у нишу, којинеће имати никакве последицепо очување прволигашког ста-туса. Екипа из ниша тек у 39.минуту дошла је до вођства, даби у наставку сусрета шапчан-ке за свега десет минута чак че-тири пута вадиле лопту из својемреже. оно што је повољнаоколност по екипу тренерскогтандема Пантић јесте чињени-ца да су плаво-црвене још преовог сусрета обезбедиле опста-нак у лиги, те да резултат изниша неће имати већих после-дица по њих. С. Кашиковић

У шапцу је у четвртак 19.маја одржана завршница ового-дишњег такмичења ученика ос-новних школа са сеоског подручјаграда шапца. након такмичењапо групама, и разигравања у чет-вртфиналу, у завршницу су сепласирали ученици основнихшкола из добрића, мачванскогПричиновића, Волујца и Прња-вора. У првом полуфиналноммечу, основци из мачванскогПричиновића савладали сувршњаке из добрића резултатом3:0, док је полуфинални дуел из-међу дечака из Волујца и Прња-вора завршен нерешеним исходом3:3, па су победника одлучили пе-нали. Успешнији упеналима били

су дечаци из Волујца, резултатом3:2. У борби за треће место,Прњаворци су савладали добрићрезултатом 4:0, док су до титулепобедника стигли дечаци из мач-ванског Причиновића, који су уфиналу савладали вршњаке издобрића резултатом 2:1. Побед-ничка екипа добила је као награ-ду комплетну опрему за фудбал,док је другопласирани тим ос-војио фудбалске лопте. ово так-мичење било је увод у идеју да сеи у такмичење у оквиру олим-пијских сеоских игара на под-ручју шапца укључе и млађитакмичари у свим екипним ипојединачним спортовима.

С. К.

симултанкалазића са

основцимаУ суботу, 7 маја, у просто-

ријама шабачког шах клуба,одржана је симултанка у којој јемајсторски кандидат из шапца,Жељко Лазић, одмерио снагеса 30 ученика шабачких основ-них и средњих школа. ова ак-ција одржана је у оквиру попу-

ларизације древне игре на 64поља међу школском омлади-ном, а ученици су успели да от-кину 2 ремија далеко искус-нијем ривалу. до поделе бодовастигли су Филип Трифуновић,ученик ош „ната јеличић“ идушан милутиновић, ученикош „јеврем обреновић“ изшапца. С. К.

Пораз у најслађем селу Пораз и на крају првенства

Корак ближе пласману у Европу

жеНСКи фУдбаЛ

Дебакл без значаја

шКолсКи сПорт

Основци из Причиновићанајбољи

фиЛиП трифУНовић

четвртаК 26.05.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:30 два света11:25 Питање савести12:20 Kriss Angel Mindfreak TVShow13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 мобил Е14:00 медикус15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 Пут хране21:00 Лек из природе22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

ПетаК 27.05.09:30 Водимо Вас у библиотеку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:30 радим градим11:15 рукомет плус12:05 Спортска галаксија13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 мобил Е14:00 Пут хране15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку18:00 освета19:00 Вести20:05 Полигон22:00 Вести22:20 рекламни блок22:30 Строго поверљиво23:15 освета

СУбота 28.05.10:00 Кроз прозор маште10:30 денис напаст11:00 два света

11:30 ја сам твоја судбина (ре-приза 5 епизода)15:00 медикус16:00 Биљана за Вас17:00 Кућица у цвећу18:00 Смрт шпијунима19:00 Вести20:05 цртани филм: Пепељуга21:00 Питање савести22:00 Вести

22:30 Филм: Казанова

Недеља 29.05.10:00 Водич за родитеље10:30 денис напаст11:05 два света11:30 освета (реприза 5 епи-зода)15:15 цртани филм: Пепељуга

16:10 Полигон18:00 денис напаст19:00 Вести20:05 Биљана за вас21:00 Питање савести22:00 Вести

22:30 Филм: После секса

ПоНедељаК 30.05.10:00 ја сам твоја судбина10:30 Водич за родитеље11:15 Филм: Казанова

13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 мобил Е14:00 Лек из природе15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у библиотеку 18:00 освета19:00 Вести20:05 мењамо навике21:00 иза сцене22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

УтораК 31.05.10:00 ја сам твоја судбина10:30 Кроз прозор маште11:15 Филм: После секса

13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:40 мобил Е14:00 мењамо навике14:30 Лек из природе15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника18:00 освета19:00 Вести20:05 Бубамаром по селу21:00 Смрт шпијунима22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

Среда 01.06.08:00 јутрење09:30 Водимо Вас у Библиотеку 09:35 Бели лук и папричица10:00 ја сам твоја судбина10:45 два света11:15 Питање савести12:15 Кућица у цвећу13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 мобил Е14:00 иза сцене15:00 Вести15:25 Бели лук и папричица16:00 ја сам твоја судбина17:00 шабачка хроника17:45 Водимо Вас у Библиотеку 18:00 освета19:00 Вести19:15 Водимо Вас у Библиотеку 20:05 два света21:00 медикус22:00 Вести22:30 Строго поверљиво23:15 освета

2326. мај 2011. www. podrinske.comтв

ПрограМ тв шабацУ СтаЛНиМ терМиНиМа: МаЛи огЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НоћНи огЛаСи 00:00 - 08.00 веСти У 3: радНиМ даНиМа У 15:00

фиЛМСКи ПрограМ

фУдбаЛ

фК МаЧВа (шабац) -ЈединстВо (Уб) 5:0Стадион ФК мачва, гледа-

лаца 500. Главни судија: маркодимитријевић (Крагујевац) 8.Помоћници : марко Срећковићи невена Пејовић (обоје из Кра-гујевца). Стрелци: 1:0 обровацу 35 из једанаестерца, 2:0 Сму-ровић у 70, 3:0 Ковачевић у 76,4:0 Ковачевић у 80, 5:0 Гемовићу 87. минуту. Жути картони:радовановић, Степандић, об-ровац, димитријевић (мачва),миловановић, Бешић (једин-ство)

мачва: Степандић 7, Тајдић7 (Гемовић 7,5), марковић 7,Пејовић 7, Лазић 7, Ђукановић7, радовановић 7, Самуровић7,5, Васић 7 (Ковачевић 8), об-ровац 7,5, милинковић 7 (ди-митријевић 7)

јединство: ракић 7,5, јова-новић 7, Белић 7 (дамјановић 7),цимирот 7, Кизић 7, Бешић 7,арсеновић 7,5, Савовић 7,Смиљковић 7 (миловановић 7),Симић 7, матић 7

играч утакмице: милан Ко-вачевић (мачва)

шабац, 18. маја. Фудбалеримачве нереално високим ре-зултатом савладали су одличнуекипу јединства из Уба. од са-

мог почетка играло се отворенои без калкулисања. Током првогполувремена ређале су се при-лике на обе стране, а голманиСтепандић и ракић бивали нависини задатка. У 35. минутудосуђен је једанаестерац за мач-ву, након што је Пешић обориоВасића у свом казненом про-стору. Сигуран извођач био јеиван обровац. шапчани су има-ли прилику да дуплирају пред-ност у самом финишу првогполувремена, када је милинко-вић шутирао преко гола го-стујуће екипе. и у наставку сеиграло отворено. У 61. минутунападач јединства арсеновићнашао се испред Степандића, алопта је завршила изнад пречке.Капитен мачве Самуровићефектним поготком у 70. мину-ту дуплирао је предност свогтима, да би победу мачве де-финитивно оверио милан Ко-вачевић ефектним погоцима у76. и 80. минуту. Тачку на за-служен тријумф мачве ставио јеу 87. минуту дебитант Гемовић.на крају сусрета, публика настадиону је аплаузима поздра-вила фудбалере обе екипе, као иодличног судију, марка ди-митријевића из Крагујевца којије свој задатак обавио без греш-ке. С. Кашиковић

Изванредна фудбалскапредстава

фК слога (Краљево)-МаЧВа (шабац) 2:0Стрелци: 1:0 јанићијевић у

14, 2:0 Влашић у 24 из једанае-стерца

Градски стадион, гледала-ца: 800. Главни судија: алек-сандар радојичић (Лајковац)7,5. Жути картони: младеновић(Слога), Тајдић (мачва)

Слога: настић 7, младено-вић 7, Гојковић 7, Гобељић 7,Влашић 7, мемедовић 7,5,Ђорђевић 7,5 (анђелковић -),антонијевић 7,5 (Вулић -), дри-нић 7 ( мијајловић -), јани-ћијевић 8.

мачва: Степандић 7, Тајдић6,5 (димитријевић -), марковић6,5, Лазић 6,5, Пејовић 7, радо-вановић 6,5 (Ковачевић 6,5),Самуровић 7, Туфегџић 7, Гав-рић 7,5 (Гемовић -), обровац 6.

играч утакмице: милошјанићијевић (Слога)

Краљево, 22. маја. шапча-ни су поражени на гостовању у

Краљеву од екипе Слоге, која јеовим тријумфом, три кола прекраја првенства, највероват-није, изборила повратак у дру-ги ранг такмичења. Краљевча-ни су повели у 14. минуту, на-кон акције коју су започелидринић и антонијевић, да бипогодак постигао јанићијевић.Екипа из града на ибру дуп-лирала је предност у 24. ми-нуту, из једанаестерца који јесолидни судија радојичић до-судио након што је Тајдић усвом шеснаестерцу зауставиолопту руком. Сигуран извођачбио је Влашић. Током другогполувремена Краљевчани суимали још три, а фудбалеримачве једну изгледну приликуза поготке, али су мреже ми-ровале. У наредном сусрету,мачва ће пред својом публикомугостити екипу Железничараиз Лајковца, која се бори заочување српсколигашког ста-туса.

С. К.

Краљевчани надомаквишег ранга

Казанова: Прича о највећем италијанском љубавникусвих времена, човеку без моралних предрасуда, и друштву се-дамнаестог века у ком је живео. Казановин свет, пун дегене-рика, чудака и и диота најбоље осликава декаденцију време-на. режија: Федерико Феллини

После секса: Комедија која се бави интимношћу, рањи-вошћу и самооткривању које произилази из љубавне везе. Филмпрати живот девет врло различитих парова у свим компро-митујућим ситуацијама , од почетка, кроз све успутне фазе, дораскида везе.

PENZIONERиНфорМативНи додатаК за ПеНзиоНере града шаПцаброј 24 26. Мај 2011.

Двадесет првог маја, ма-туранти 12.генерације ша-бачке Средње пољопри-вредне школе обележили су,како рекоше, свој „златнијубилеј“ – педесет година одзавршетка матуре. Показалису да су године јаче од забо-рава, а да је магија сећањачудотворна...

Састају се сваке године, аово је било оно посебно,јубиларно дружење. Како напозивници оста забележено,дружење је својеврстан под-сетник на пређени пут одпролећа 1961.године до да-

нас, али и начин да сепријатељство створено у ра-ној младости још више учвр-сти... На златни јубилеј до-шло их је двадесет четворо...А, пре педесет лета, у дваодељења било их је педесетчетворо; „данас је живих 33,уснулих душа 18, а о МилунуЛанговићу, Живадину Мило-сављевићу и Обрену Алек-сићу нема података“...

-Под овим кровом и ле-пим здањем, и очаравајућимпарком, сви смо доживелинешто лепо, а прво. Овдесмо чули о првим научнимсазнањима, разлике измеђурасе и сорте, доживели првељубави и „партизане“, виде-ли први телевизор,училиплесне игре, доживели првеспортске резултате, машталида постанемо звезде, сатимарасправљали ко је бољи –Звезда, Партизан илиХајдук... Под овим здањемсмо доживели и прву матуру,и није чудно што смо и данасвезани за њега (ту је био иинтернат)... Тих година је

склопљено вечно пријатељ-ство, више него братска љу-бав која и данас траје“ – деоје поздрава др Матије Мар-ковића, као председника Ор-ганизационог одбора.

Није изостало ни под-сећање на сликање за таблокод Луцића, са једном кра-ватом (Бјелица шлагер), иједним сакоом... неки су од-мах почели да раде, себеиздржавају, други наставилифакултете, Вишу пољопри-вредну школу или Педагош-ку академију... „Разишли смосе, али смо увек били зајед-

но (бар већина). Кажу и дасмо једна од најуспешнијихгенерација која је изашла изове школе, испод овог крова“

Причу нам, у редакцији,да ли рећи довршавају илинастављају (свеједно), дрМатија Марковић, Душан Ди-митријевић и Радован Лац-ковић. Још под утиском ле-поте сусрета и виђења, пе-десет година од матуре... Сажељом да што више детаљаостане забележено... Готовоу глас веле да је то генера-ција пре свега поштенихљуди, добрих родитеља, ус-пешних људи у свом послу,пре свега оданих овом градуи крају...

Из генерације четири док-тора наука. Уз Матију Мар-ковића (који је највећи деорадног века провео у „За-штити биља“ ), ту је и НешкоНешковић (радио у београд-ском Институту за заштитубиља), као и, на жалост, пре-рано преминули Ратко Мир-ковић (после година у „За-штити биља“ био је директор

Више пољопривредне шко-ле) и Илија Перић (који је ра-дио у земунском „Инепу“,Центру за пестицидеСрбије)... У њиховим редо-вима су и два председникаопштина – Лознице и Крупња,Мирољуб Јаковљевић и Ми-лорад Стајчић... Ту су и ди-ректори комбината и банака,било их је и у Задружном са-везу, Привредној комори,међу високим полицијскимфункционерима... Њихов је ипрослављени рукометаш,Петар Фајфрић... У свомпредстављању, Радован Лац-

ковић, на прво место ставља– директор Комбината „Мач-ванин“ у Богатићу, а додајеоно што је део велике љуба-ви – био је председник ко-њичких клубова у Богатићу иШапцу, али и Коњичког са-веза Србије и Југославије...Више њих је, иако са за-вршеном пољопривредномшколом, било ангажовано удругим областима. Ту истичууправо Душана Димит-ријевића, који је радни векпровео у банкарству (две и подеценије у Југо банци)... Да-нас као пензионери, педе-сет година од матуре, под-влаче генерацију као пресвега добре и породичнељуде, добре домаћине и доб-ре привреднике... И уз да-нашња „свакаква времена“,веле да нико од њихове ге-нерације никада није везиванза криминалне радње, а сасмехом се сетише да јесвојевремено им њихов другМилош Чорокало, дугого-дишњи управник затвора, ну-дио и „посебан смештај“...

Пријао им је и топаопријем, од стране директор-ке Високе пољопривреднеструковне школе, Вере Ми-лошевић и др Раденка Сте-пића... И што је са њима бионекада им васпитач Момчи-ло Бошковић ... За наук да-нашњим генерацијама, кажуда се, сви, до данашњихдана, воле и поштују, „вишенего рођена браћа“, да су сеслагали и помагали, и сара-ђивали, и породично и по-

словно, и да су поносни насвоју генерацију. „Многи су“,како рече Радован Лацко-вић, „кренули у опанцима ивуненим чарапама, а стиглидо кравата и важних зва-ња“...

И препричаваће се дугопедесетогодишњица матуре.А кад се улицом сусретне, ни-кад се не прође са здраво,већ се застане са школскимдругом...

Ц.Љубић

и После 5о година од МатУре

Више него братска љубав

Право на самостално уплаћивањеза пензију

Закон о ПИО, у члану 15, предвиђа да особе ко је нисуу обавезном осигурању могу саме да уплаћују доприносеза пензију. Овај допринос се плаћа месечно, по једној од13 различитих основица које се тромесечно усклађују саизносом просеч не зараде у Републици Србији. Овим ви-дом осигурања не могу се ретроактивно покрити неки пе-риоди када није било осигурања, већ максимум 30дана уназад. Најнижа основица износи 35 од сто про-сечне републичке зараде из претход ог тромесечја,што је тренутно 17.079 динара, а највиша пет просечнихплата, односно 243.990 динара.

У Србији ради и неколико добровољних пензијскихфондова који подразумевају да се путем инвестирањаприкупљених уплата и доприноса обезбеди очување иувећање њихове вредности, а ти ме и каснији износ при-ватних пензија заисплату. Члан добровољног пен-зијскогфонда може да

постане свако домаће и страно физичко лице до на-вршене седамдесете године а чланство не зависи од рад-ног ста жа.

Добровољни пензијски фондови су под надзором На-родне банке Србије, а њихово коришћење не укида пра-во на пензију ко ја се стиче преко ПИО фон да.

2 www. podrinske.com 26. мај 2011.ПеНзиоНер

Настављајући причу изпрошлох броја о нашем јуна-ку, Душану Благојевићу Дула-ћу, налазимо се у 1968. годи-ни, која је у светској историјиупамћена као година студент-ских протеста, политичкихпревирања, али ће догађај уШапцу, из 30. августа те годи-не, остати у сећању Дулаћевепородице, и свих оних који суњему присуствовали, или о ис-том читали у неким од мношт-ва новинских издања ондаш-ње Југославије.

Иако реченица да је „Жи-вот најбољи режисер“ некададелује претерано, у овом до-гађају доживљава своје ис-тинско значење, јер иако на-личи на филмски сценарио,прича с’ краја августа 1968.није могла да буде правље-на из више пута, није могла дасе монтира, а главног глумцаније могао да, у опасним сце-нама замени каскадер. Сре-ћан епилог, тако известан напочетку већине филмова,врло лако, могао је, у овој жи-вотној причи, да устукне предстрашном трагедијом од којеје два малишана делило све-га неколико метара.

страва јури у галопуПетак је одувек познат

као пазарни дан у Шапцу. У

делу града под називом Жи-винарник, налазила се и тада,као и данас, пијаца на, и ококоје се сваког петог дана у не-дељи окупи мноштво људи.Гужва је праћена великом бу-ком, гласови у ваздуху се ме-шају онемогућавајући људе да

се међусобно споразумевајуосим ако су у непосреднојблизини. Мало даље одпијаце, малишани, Никола иВојислав из Крушевца, ужи-вају у безбрижној игри, и да-нима које проводе код својететке у Шапцу.

Међу посетиоцима вели-ке тржнице у Шапцу је и чо-век из околине Владимираца,који је у наш град дошао за-прегом. На тренутак је одлу-чио да кола у која су упрег-нута 2 снажна коња, остависама како би се освежио уоближњој крчми. Неко, илинешто, је у том перидоу, пре-плашило његове коње, из-ненадни повик, прејака бука,није толико ни важно... Онису у пар секунди пропели ипочели да обезглављено јуреулицом, тачно у правцу по-менутих дечака. Нису свиприсутни видели тај тренутак,нити су топоту копита који сечуо придавали значај, те иакосу се многи запрепастили,бука је и даље била заглу-шујућа. Повици према децида се склоне, нису могла дадопру до њих, а занесениигром нису ни обратили па-жњу на дешавања у њиховојоколини. Двоје људи је поку-шало да заустави запрегу напочетку, али се то чинило

немогућим... Повике и понеки јаук, чуо је Дулаћ, који јеу тим тренуцима сређиваодвориште свог дома на Жи-винарнику. Одмах је истрчаоиспред капије, и видео при-зор од кога се леди крв у жи-лама. Ни једна секунда му

Плакета „душан Благојевић –дулаћ“

Сагледавајући сва хумана дела која је Дулаћ учинио усвом животу, захваљујући којима је велики број живота спа-шен, готово невероватно делује чињеница да до данашњихдана није установљена награда, плакета, за добровољнодавање крви, која ће носити име овог хуманисте.

Месна заједница „Доњи шор“ којој је Дулаћ припадао,поднела је 2006. године иницијативу Општинској органи-зацији Црвеног крста Шабац, за установљење награде „Ду-шан Благојевић – Дулаћ“ која би се додељивала свим да-ваоцима који су крв дали 100 или више пута. Формално,иницијатива није ни прихваћена ни одбијена. На овај пред-лог није стигао никакав одговор.

СоСијЕтЕ жЕнЕрал Банка у Шапцу Широм отворилаврата пЕнзионЕрима

Сосијете женерал банка уШапцу широко је отворилаврата за пензионере, а упри-личен је и неформални са-станак у просторијама банкекоме је присуствовало десе-так заинтерсованих што са-дашњих што потенцијалнихклијената. Управник Бора Ра-досављевић напоменуо је дасу овакви састанци потребнина обострану корист, а пен-зионери могу да укажу надобре и лоше стране посло-вања. Банка је снизила ка-матне стопе за три одсто ануди се и широка лепезабанкарских услуга.

Миољуб Ђокић посебноје истакао љубазност запос-лених и да му је банка увекизлазила у сусрте према мо-гућностима. Он је са задо-вољством прихватио нижекамате на кредите. НенадКулезић, доктор у пензији идевизни штедиша, предлажевеће каматне стопе на ороче-ну девизну штедњу. Радо-ван Лацковић био је на раз-говору у другим банкама ибио одбијен, како каже, зато

што нема здравствени кар-тон. Кад је дошао у ову бан-ку све му је било завршеноза 24 часа, а посебно истичешто су овде пензионери доб-ро дошли. Борисав Јевтић,потенцијални комитент бан-ке, има и домаћу и странупензију , и заинтереосован једа улаже у производњу гљи-ва шитаке. Он каже да можепристојно да живи од по-стојећих примања али збогдругих чланова породицеважно је да се улаже у про-изводњу и он сматра да овагљива са доказаним лекови-тим својствима има итекакодобру прођу на тржишту. Али,за освајање веће производ-ње потребна су и већа ула-гања и зато је потребан кре-дит. Борислав Николић, једанод првих комитената Со-цијете женерал банке у Шап-цу, дошао је овде по препо-руци управника и није се по-кајао. Банка му је увек изла-зила у сусрет. Посебно јеважно што банка има сигуранкапитал, а љубазност и ефи-касност запослених је на

највишем нивоу. Оне је за-мерио што су запослени у не-ким великим фирамама има-ли ниже камате на подигнутекредите. Даница Павловић,пензионерка која користиуслуге ове банке по препо-руци супруга, има само речихвале за рад Сосијете жене-рал банке у Шапцу. Она и су-пруг искомбиновали су најбо-љу понуду и узели субвен-ционисане кредите до укуп-ног износа 300.000 динара, икако кажу, урадили су добарпосао. Живко Ђурђевић, већпет година користи услугеове банке, и задовољан је посвему, а посебно због изу-зетно љубазног особља. Дра-ган Станојевић бившиклијент а садашњи пензио-нер, пребацио се из По-штанске штедионице и, какокаже, задовољан је. Немачекања у дугим редовима,све оинформације су му до-ступне, а има могућности закоришћење других услугабанке.

Управник Радосављевићнагласио је да ће сви при-сутни добити три месеца бес-платно одржавање рачуна, аисту погоднпст имаће и оникоји препоруче ову банку но-вим клијентима.

Иначе, у Шапцу има16.000 пензионера, а у клу-бове ове организације уКарђорђевој и у Улици кра-љице Марије представницибанке доћи ће по позиву, иобјаснити све врсте услугакоје банка пружа. Сам управ-ник Бора Радосављевић из-разио је спремност да у сва-ко доба прими заинтересо-ване пензионера и поразго-вара о могућностима сарад-ње. Наравно, пензионеренајвише инетересују кредитии позајмице, али постоје идруге врсте услуга. Д.Е.

Лепеза банкарских услуга

ско ро две милијарде исплаћенезапосленима

– У прошлој годи ни Фонд солидарности примио јеоко 5.000 захтева. Позитивно је решено 3.820, а не-гативно 1.065. Што се ове године тиче, само до садаје из међу седам и осам хиљада запослених предалодокументацију за наплату од Фон да, а собзиром на тоза колико фирми се до краја годи не на јављу је сте-чај, сматра се да ће притисак би ти највећи от кад по-стоји овај Фонд. Иначе, за ових шест годи на из Фон дасолидарности је радницима предузећа у стеча ју на имезаосталих зара да и осталих права укупно исплаћеноблизу две милијарде динара. На основу овога се већможе за кљу чити колико је сада више фир ми ко је од-лазе под стечај и, са мим и тим, и више рад ника којиостају без посла.

326. мај 2011. www. podrinske.comПеНзиоНер

није требала да схвати да јетрагедија неизбежна уколикобуде стајао у месту. Страх ганије паралисао, кренуо је управцу запрежних кола че-кајући прави тренутак да себаци на коње који су се кре-тали све брже.Скок је усле-дио, и он се ухватио за амо-ве. Подигао је ноге, и висиодок су га снажне животињевукле, успоравајући их по-степено. Застали су, али су сеи даље пропињали, док их јеДулаћ свом снагом држаос п р е ч а -

вајући их да из-нова крену у галоп. У једно мо-менту, руда га је ударила упрса, али ни онда није по-пуштао амове. Грла, иако скре-нута са пута, и даље су се опи-рала, подизала су предња ко-пита, а ударцем у калдрму, чаксу и један велики камен одва-лила. У неколико наврата иДушан је примио ударац алиих није пуштао. Неколико гра-ђана је притекло у помоћ, и на-покон су кола била потпуноумирена, а Никола и Војиславспашени.

Од присутних људи усле-дио је аплауз. Исцепане ко-шуље и прилично угруван,Дулаћ прилази малишани-ма, који су тек у последњимтренуцима постали свесништа је могло да им се догоди,али уместо грдње и прекора,упућује им, благим гласомсавет, да улица није за игра-ње, а потом из куће износикрпу и флашу ракије, којомчисти и превија рану на по-вређеној нози једног од коња.

Прича из живота, којаналичи на сценарио за некивестерн, или акциони филма,брзо је обишла комплетнудржаву. У посету главном ак-теру и хероју, долазили су но-винари из целе Југославије.Сваки интервју је почињаопитањем о догађају с’ крајаавгуста 1968. године, али Ду-лаћ није волео да много при-ча о томе, готово да се и љу-тио када су га новинари за-питкивали на ту тему: „Амаљуди, морао сам да скочимна коње, Војкан и Никола субили на сред улице. Уоста-лом ништа друго ми нијеостало... или деца илија...ето, само то сам помис-лио...“

Признање„најплеменитији

Југословен“Често су људи говорили

да је својим спасавањемдвоје деце постао легендаШапца, али сви који су га по-знавали, мисле да је он тајепитет заслужио много ра-није захваљујући добровољ-ном давању крви,

спаса-в а њ уд а в -љ е -никан а

Сави, одбранам ушабачким фудбалским клу-бовима, за које су чивијашитолико везани, али и цело-купном личношћу и особи-нама које су га красиле. Било

како било, номинација, али ипризнање „НајплеменитијиЈугословен“ за 1968. годину,уз златну плакету листа „Ве-черње новости“, које су по-менуту награду додељивалесваке године, биле су логи-чан след догађаја, за цело-купан лик и дело ДушанаБлагојевића Дулаћа. Жирије једногласно одлучио комеиде златна плакета, а и чи-таоци су дали највише својихгласова нашем суграђанину.

По додели признања, усле-дио је за све награђене пријемкод председника СФР Југо-славије, Јосипа Броза Тита.Прве честитке добио је од та-дашњег Министра спољнихпослова, Коче Поповића, апотом је уследио долазакпрвог човека земље. Иако га јетрема приликом тог пријемаобузела као никада пре, она јенестала када му је, док су сесрдачно руковали, доживотнивођа ондашње државе рекао„А, то сте Ви Дулаћ, читаосам о Вама. Честитам. Вамаби требало дати 2 плакете.

Једну за добровољно давањекрви, а другу за спасавањељуди“.

Дулаћеви подвизи импре-сионирали су и чувеног југо-словенског режисера ЗдравкаВелимировића, који је провеонеколико дана у Шапцу,одајући своје дивљење премакамичком хероју, на начин којије најбоље знао, филмом. При-чајучи са Шапчанима, свимаДушановим познаницима,пријатељима, и обилазећи ње-гов вољени Камичак, фуд-балске терене, фабрику „Зор-ка“, локације које су облико-вале и испуњавале свако-дневни живот и личност нашегјунака, садржај документарногфилма се формирао лако иједноставно. Остварење је по-нело наслов „А, то сте Ви“,првим речима које је Брозупутио „Најплеменитијем Југо-

словену“ из Шапца. Докумен-тарац је своју премијеру до-живео на „Фестивалу доку-ментарног филма“ у Београду1969. године, где је награђенсребрном медаљом.

трагедија на пружномпрелазу

Срећна породица, двојепримерне деце, унука, пунопријатеља, чинилу су да Дулаћбуде потпуно испуњен човек.Још увек је давао крв, када годје било потребно, пазио на ку-паче на Сави, а љубав премафудбалу је неговао трени-рајући голмане Мачве, Рад-ничког, Борца, не пропуштајућини једну њихову утакмицу.Устаљени ток у којем је он на-лазио мир, и на који се нави-као, прекинут је страшномтрагедијом од које никада нијемогао да се опорави.

Крајем новембра, 26.дана тог месеца, 1973. годи-не, при преласку на необе-леженом пружном прелазукод старе млекаре, шинобус

је ударио у аутомобил Фићу,где се у току несреће нала-зило 6 путника. У том страш-ном удесу живот су изгубилењегова супруга Јелена и тро-годишња унука Мирјана, детењегове ћерке Милице и зетаЉубисава. Иако је Душанживео још скоро 13 годинанакон тог догађаја, може серећи да је са тим кобним да-ном и његов живот био за-вршен, а све касније било јесамо тужни протек времена.Убрзо је добио унука Ивана(којег су му подарили снајаЗорица и син Милан), а потоми Владимира (од Милице иЉубисава), рана и бол засвојом супругом и првом уну-ком, никада нису до крајазалечени. Поред душевногбола, трагедија је остављалапечат и на његово физичкоздравље. Често се разбо-љевао, није више могао дадаје крв, да би касније до-живео и мождани удар.

Када се мало опоравио,своје дане је испуњаваоодласцима наутакмице

са си-ном Миланом,

које није прекидао нидок је био у инвалидским ко-лицима. Дулаћев животнивек се ближио крају, да би по-следњи пут очи склопио мајамесеца 1986. године, у 62. го-дини. Вечни дом је нашао насвом вољеном Камичку. По-следњу пошту Душану Бла-гојевићу, одало је неколикохиљада Шапчана, али несамо њих, него и људи издругих градова. Данас, осиму сећању и причама његовепородице, потомака и људикоји су га познавали, његовлик и дело живи и кроз „Ду-лаћеву улицу“, нову улицу

која је такав назив добила јед-ногласном одлуком седмо-члане Комисије 2001. године.Иницијативу да једна од но-вопросечених саобраћајницапонесе име овог нашег и свет-ског хуманисте, покренули сунеколико година раније, по-знати шабачки новинари: Но-вица Прстојевић и ДраганИвановић, који је о Душануписао и у књизи „У огледалуживота, као и Томислав Кекић,мајстор аматерског докумен-тарног филма. Своју подршкуиницијативи колега из Шапца,дао је и лист „Политика“.

Није ништа револуцио-нарно и претерано храброданашње време окарактери-сати као период суновратаправих вредности. То је про-сто чињеница. Констатацијаважи и на глобалном, али ина локалном плану. Људи идогађаји који су својим де-ловањем обележавали и обо-

гаћивали историјунашег града, че-сто бивају пре-пуштени трајномзабораву. Мла-ђе генерације

Шапчана о њима знајујако мало или ништа. Оба-веза свих оних који су по-знавали те велике људе, илису упознати са њиховим де-лима, да сталним подсећа-њем на њих не дозволе давреме неповратно однесе исећање на људе који су нашШабац много задужили. Под-сећајући јавност на њих, има-мо право да се надамо, да ћепричу о Дулаћу, Драгиши Пе-њину, Душану Шакићу и мно-гим другим, чути, видети, илипрочитати и неко дете, младчовек, који ће некога од њихпоставити као свој узор, итако свој животни пут гради-ти у складу са истинским ху-маним вредностима.

Душан Б.

да се не заБораВи: ПоВодоМ 25 година од сМрти дУшана БлагоЈеВиЋа дУлаЋа (2)

Од заборава до сећањасаучешће из Председништва сфрЈ

Међу бројним телеграмима саучешћа који су наконсмрти Дулаћа стигли на адресу његове породице у Шап-цу, један је био и од Председништва СФР Југославије, сле-дећег садржаја:

„Са жаљем смо сазнали за смрт друга Душана Бла-гојевића племенитог човека који ће свим нашим људимаи посебно оним многобројнима којима је спасао животостати у трајној успомени. У име Председништва СФРЈпримите изразе најдубљег саучешћа.

Председник Председништва СФРЈ Синан Хасани“

www. podrinske.com ПеНзиоНер 26. мај 2011.4

Благостање би могло да

настане за десетину или

неку годину више, ако

би садашњи пензионери

отишли са животне

сцене – каже млади

привредни „јастреб“.

Да ли су просветни

радници, полицајци и

медицинари заиста

преплаћени, како мисли

директор једног јавног

предузећа

Да није истина и да сеније чула недавно на једномрођенданском скупу, наслови поднаслов овога текста не-упућени читаоци могли бида схвате као неукусну шалу.Нажалост није!

Протагонисти ових, запензионере сулудих, а за свенормалне- ненормалних мис-ли, које имају тенденцију дапрерасту у ставове не самополитичким лудилом затро-ваних појединаца него и ле-гитимних политичких групаи странака, нису их изгово-рили у тренутку личног не-задовољства, љутње илибеса, него на рођенданскомслављу. И нису били под ути-цајем алкохола, јер су, по-уздано, антиалкохоличари,па се, оправдано, може из-вести закључак да су реклисамо оно што мисле њиховиментори!

Потпуно је небитно где јеи у којем граду било славље.Сличне мисли могле су да сечују у било којем граду иливароши, ако не целе Србије,у Региону свакако.

Модификоване тврдње дасу пензионери прави баласти велика кочница за бољиживот младих, чуле су севише пута и у претходном исадашњем ПарламентуСрбије. И њиховим „креато-рима“, или њиховом „творцу“за ово није фалила ни длакаса главе. Демократија! Никоне може одговарати за изго-ворену реч, поготову ако јеона против најстарије попу-лације, која је ионако билаотписана док се бар њен

мањи део није освестио, и садр Јованом Кркобабићем начелу, основао странку-Пар-тију уједињених пензионераСрбије.Даље је све познато,али онај већи део од милиони 650000 пензионера на не-срећу још не схватају да им јепензије у садашњем износусачувала управо та Партијаса својих пет посланика увласти. Да су били у опози-цији, просечна пензија би уовом тренутку била 29 одстопросечне плате. Сада је не-што већа од 63 одсто! На ос-нову овог процента свакоможе да израчуна колику бипензију сада имао.

На овом месту нећемо,нема потребе, да подсећамода је ПУПС сва своја пре-изборна обећања испунио.Тиме не може да се похвалиниједна друга политичкастранка или партија. На овомместу дужни смо да читаоци-ма објаснимо, или модерноречено: „апсолвирамо“, на-слов и поднаслов текста.

На рођендану су, дакле,били два професора, поли-цајац и његова супруга, лекарстажиста, медицинска се-стра, четворо, петоро пен-зионера, директор предузећакоје продаје привредне ре-сурсе, његов колега из вели-ке трговинске куће, неколикостудената и ученика. Уз уоби-чајено ћаскање које није бу-дило пажњу осталих, на редје стигла текућа „политичка“проблематика. Просветаритек су започели штрајк тра-жећи повећање плата, истосу најавили припадници по-лиције, медицинари. Побу-нио се, тачније узбудио се,први директор.

- Шта хоћете ви профе-сори?! И оволико колико при-мате нисте зарадили. Иматетри месеца летњег распу-ста, месец зимског, седамдана јесењег, толико и рас-пута за Ускрс. Узмете днев-ник под мишку, одржите три,четири часа и - кући. Пре-плаћени сте колико радите! Аи полиција, кажњава за не-везан појас, неупаљена свет-ла на аутомобилу, улазак ураскрсницу на трепћуће зе-лено светло, непоштовањепешака, погрешно паркира-ње, претицање запреге напуној линији. Казна – ушиотпадају! Пола најниже пен-зије. Пуне републички буџети себи џепове. И стално го-воре, кукају: мала им пла-та...А и медицинари, брате,

претерали. Код хирурга неманајмање операције без 500евра, медицинска сестранеће да прими књижицу акојој се не да 200 грама кафе,

чоколада или бомбоњера.Да се ја питам укинуо бихдржавно здравство, па некасви иду у приватнике!

- Немој тако! – побунио секолега из трговинске куће.„Како држава може без ле-кара? Ко ће лечити децу?

- Ко је лечио кад нијебило лекара? Травари,

врачаре, бабе које су занатучиле од старијих. И народживео. Уосталом, ко имапаре нека плати приватника,ко нема, неће му ваљда

држава плаћати! – одговориоје одговорни човек за продајуприродних ресурса.

- Ама, да наши пензио-нери размишљају о бољојбудућности младих, своједеце и унучади, учинили бикао у Јапану када су баченебомбе на Хирошиму и Нага-саки (1945.године,пр.а). Када

је запретила глад због униш-тене или затроване хране,њих 60.000 је отишло у шумеда их поједу медведи! Јапа-ну је кренуло и ето данас јето богата држава, а народживи у благостању! – „от-крио“ је решење за благо-стање други директор.

Катастрофа! – помислих.Катастрофа ума младихљуди на одговорним мести-ма.

Да ли им је требало одго-ворити? Рећи коликим сте-пеном незнања располажу,па и мржње према својимродитељима и њиховим ро-дитељима, ако су живи? Имного чега другог. Важније ододговора на ово, наметнулосе болно питање: коликомладих мисли као ова двадиректора, који сигурно при-падају, или су припадали,локалној политичкој елитисредине у којој су. И да ли су,пре свих пензионери, свесништа им се припрема ако опетпогреше када дођу избори занови парламент.

Ову причу требало би дазапамте као вечерњу молит-ву. Или их нема!

Пензионере за храну медведимакако млади политички „лавови“ заогрнути приврЕдним рухом видЕ Бољитак у СрБији

ППиишшее:: ССттееввааНН ММааттиићћ

Медведи не једу људеПознато је да су стари Грци, утемељитељи истинске де-

мократије (демос – народ, кратија – владавина) много ула-гали у образовање, а да су робовласници, спахије и богаташинастојали да робље, сељаци (крестјане) и радници што мањезнају. Тако се њима лакше влада.

Али, није непознато и да су медведи биљоједи. Само уретким случајевима, када их од великих снегова притера глад,постају месождери и нападају овце у тору. Човека – никада,или готово никада,

Да ли поменути директори знају све ово? Наравно, и онису ишли у школу, похађали факултете. Али истине њиманису потребне. Не могу да им послуже за јефтину пропа-ганду којом могу да заведу неуке, поготову младе и не-образоване. Уз ово, себе виде и у будућности на мести-ма на којима су. Или још плаћенијим!

куд “аБраШЕвић” у поСЕти гЕрантолоШком цЕнтру

ККоонн цц еерр тт зз аа ннаа јј сс тт аа ррии јј еесуграђанеПрошлог викенда у Ге-

рантолошкон центру у шапцусекција модерног плеса и ор-кестар КУД “Абрашевић” од-жали су пригодан концерт занајстарије суграђане.

Овај традиционални кон-церт на коме су члановиомладинске секције и ВИПгрупе модерног плеса из-вели неколико пригоднихкореографија уз музичкупратњу оркестра КУД “Аб-рашевић”.

Дружење је протекло упријатном расположењу сажељом да се овакви и слич-ни концерти што чешће одр-жавају.

Мај 2011.

5изЛази ПоСЛедњег

четвртКа У МеСецУ

десета седница Социјално-економског савета града шапцаодржана је 5. маја. У присуствусталних чланова Савета: пред-седнице јасминке ристивојевић,радослава Веселиновића, пред-седника Уније послодавацашапца, Сретена јоцковића,председника Већа ССС шабац,и Борисава Павловића, регио-налног повереника за мачван-ски округ УГС „независност“,као и данила недељковића, на-челника инспекције рада мач-ванског округа и председницеЛокалног савета за запошљава-ње јованке Бечко, разматран јенајпре извешта о раду Со-цијално-економског савета у2010. години.

Према излагању секретаркеСЕС-а, драгане милосавље-вић, у прошлој години одржаноје пет редовних седница и на-стављена константна сарадњаса Филијалом националнеслужбе за запошљавање у шап-цу, Локалним саветом за за-пошљавање (чији је рад обнов-љен у протеклој години), ин-спекцијом рада у шапцу, ре-гионалном привредном комо-ром - Ваљево, као и многимудружењима, између осталог иГрадском организацијом инва-лида рада. најзначајније темекоје су разматране на досадаш-њим седницама биле су: по-штовање Закона о безбедностии здрављу на раду на територијишапца, Закона о професионал-ној рехабилитацији и запош-љавању особа са инвалидитетоми усвајање Локалног акционогплана за запошљавање у шапцу.У протеклом периоду поднет јеи захтев за регистрацију локал-ног СЕС-а, који је још увек безодговора.

Повећање таксипритисак на послодавце

- Упркос томе што локалниСЕС није званично регистрован,имали смо коректан однос међусоцијалним партнерима. дис-кутовали смо о различитим те-мама, али сматрам да би у на-редном периоду требало вишеда се бавимо питањима која сетичу запослених, њихових за-рада, услова рада и томе слич-

но. Такође би требало више ра-дити на успостављању кому-никације са надлежним репуб-личким органима, министарст-вима, као и републичким Со-цијално-економским саветом,како би уз њихову помоћ моглида решимо проблеме из нашесредине, рекао је Борисав Пав-ловић и захвалио председнициСЕС-а на досадашњем залагањуи коректном вођењу седница.

Председник Већа Савеза са-мосталних синдиката у шапцу,Сретен јоцковић, истакао је дасе овај синдикат и даље бавипроблемима везаним за раднистаж и неуплаћеним доприно-сима у предузећима као што су„7. јули“ и „јела“. он сматра дасе без обзира на врсту стечајакоји је тренутно у овим пред-узећима, проблеми радника мо-рају решити. наводећи примернекадашњег предузећа „инГо“у шапцу, Сретен јоцковић јеуказао да држава није решилапроблем доприноса радници-ма овог предузећа и да је глав-ни проблем лоша међусобнасарадња државних служби.

- У односу на друге градове,шабац је испред, али морамоводити рачуна да се више за-пошљава и да утичемо на држа-ву тамо где није уредила одно-се, закључио је председник ВећаССС шабац.

иако је крајем априла ове го-дине потписан Социјално-еко-номски споразум који измеђуосталог предвиђа повезивање

радног стажа уплатом допри-носа за Пио за период од 1.јануара 2004. до 31. децембра2010. године из средстава буџетаза 2011. годину, никоме од ло-калних социјалних партнераније познато на који начин биово било реализовано. Пред-седница Социјално-економскогсавета шапца, јасминка ристи-војевић, предложила је да се ло-кални СЕС састане чим ова

мера, коју Споразум предвиђа,буде била у виду коначне одлу-ке или уредбе, како би виделикоја локална предузећа могу наовај начин бити обухваћена.

Председник Уније послода-ваца шапца, радослав Весели-новић изразио је задовољстводосадашњим радом Социјал-но-економског савета шапца,рекавши да је ово тек почетакдијалога у тешким економскимприликама.

- Сигурно да треба и мора даиде боље, али, мора да прођенеко време. Задовољан сам ме-ђусобном сарадњом, али нисамзадовољан шта смо учинили.ипак, не стоји да је све било донас, рекао је председник УПС ушапцу. он је додао да се по-слодавци суочавају са великимпроблемима и притисцима, којисе нарочито огледају у повећа-њу такси. Тако је, на пример,грејање у привреди два до трипута скупље него за грађане,струја такође. Казне које се про-пишу за неплаћање такси, до-воде до тога да људи затварају

предузећа.- многе занатске радионице

и угоститељске радње су збоговаквих ствари затворене, а њи-хови власници одлазе на биро,да би им тако држава обезбеди-ла средства као незапосленимлицима. они тада прелазе у„илегалу“, иду и раде по кућа-ма да би некако преживели. Садруге стране ми говоримо о за-пошљавању нових радника!

мислим да би требало да ви-димо како можемо да помогне-мо да не дође до опадања за-послених у садашњим при-вредним субјектима. Послодав-ци сматрају да су друштвено ко-рисни, стално се улаже у развоји уређење компанија, али смо усве већим проблемима. доћићемо у ситуацију да мислимосамо на себе, а онда ће то значи-ти да ће 50 одсто људи којесада запошљавамо остати безпосла. дугорочно није лако одр-жати рад предузећа. Посло-давци нису ти који могу јасно дакажу да су у проблему, ониобично кажу да се тешко ради,јер ако кажу да су у проблему,онда је већ половина виђена забанкрот, рекао је радослав Ве-селиновић.

радна експлоатацијавелики проблем

запосленихБорисав Павловић предло-

жио је да се направи каталогплаћања свих обавеза посло-

даваца на територији града, какоби се добили упоредиви по-даци са просеком републике, апредседница шабачког СЕС-а,јасминка ристивојевић, рекла једа би у сарадњи са Канцела-ријом за локални развој биломогуће направити анализу оно-га што послодавци плаћају, какообавезе према локалној само-управи тако и према републици.

- Када је реч о повећању ло-калних комуналних такси, по-четком прошле године је доне-та нова одлука којом се таксе по-већавају. радили смо упореднуанализу са другим градовима уСрбији, према којој се ми нала-зимо са висином такси на сре-дини. Последица тог драстичногповећања је што су последњипут те таксе повећане 2001. го-дине. оне се на годишњем ни-воу крећу од 8.000 ( за радње саједним запосленим) до 200.000динара за, на пример, банке.Поскупљење грејања је ове го-дине изазвало велико незадо-вољство како код грађана, такои привреде. У овом тренуткуцена грејања за грађане и при-вреду је иста, из разлога штосмо сада прешли на системобрачуна према потрошњи. Сдруге стране, цена воде нијеиста за грађане и послодавце.Европа не познаје такву разли-ку. ипак, цена је далеко исподреалне. Град шабац се већ двегодине налази у програму путемкога се добијају значајна сред-ства, и бесповратна и у формиповољних кредита, које кори-стимо за ширење водоводне иканализационе мреже у при-градским подручјима, рекла јејасминка ристивојевић.

начелник инспекције рада замачвански управни округ, да-нило недељковић, сматра да јелокални савет већ у првој годи-ни постојања постигао циљ, јерје успостављен дијалог измеђусиндиката и послодаваца.

- Послодавци имају великепроблеме, нарочито они којиимају мањи број запослених(мала и средња предузећа) ипредузетници који обављајунеку производну делатност, узи-мајући у обзир све обавезе које

Са СЕдницЕ Социјално-ЕкономСког СавЕта града Шапца

Дијалог у тешким економским приликама

НаСтаваК На СтраНи 2.

се намећу, од противпожарне за-штите, санитарних услова, за-штите животне средине и такодаље, од инспекције рада и за-штите на раду, када су у питањуобавезе везане за безбедност издравље на раду, комуналне так-се... С друге стране, запослениимају још веће проблеме: каш-њење у исплати зарада, у делузаснивања радног односа, а по-стоје и разни облици радне екс-плоатације кроз непримењива-ње појединих института и За-кона о раду и Закона о безбед-ности и здрављу на раду, рекаоје данило недељковић.

Експлоатација се најпре од-носи на непоштовање радногвремена. У једном случају, пре-ковремени рад се организује ускладу са законом, али се не пла-ћа, а у другом, прековремени радсе организује ван законских ок-вира, дуже него што је пропи-сано, који се плаћа, али је ве-лики проблем што се раднициексплоатишу.

- С друге стране имамо ве-лики број незапослених, а по-слодавци не желе да направетакву прерасподелу посла да,ако већ имају вишак послова,ангажују незапослена лица,било преко нСЗ или путем при-времених и повремених посло-ва, уговора о делу и слично. ониоптерете постојећи број запос-лених, а са друге стране има ве-лики број оних који чекају напосао. нарочито велики про-блем представља кашњење уисплати зарада које су ионаконедовољне и на нивоу мини-малних зарада, а није тајна давелики број запослених не при-ма ни минималну зараду, иакона обрачуну зараде који потпи-сују сви они код пријема, по-тпишу да су примили пуну за-раду. радна експлоатација се из-ражава и кроз непримењивањепојединих одредби везаних забезбедносне мере из областибезбедности и здравља на раду,рекао је начелних инспекцијерада у шапцу. Према његовимречима, синдикат је добар парт-нер када су у питању послодав-ци који су организовани на бу-џетском нивоу, јер ту обичнонема оволиких проблема, а по-стоји и организован синдикат.Код приватних послодаваца неможе ни да дође до уређивањаправа и обавеза из области рад-них односа и безбедности издравља на раду, јер нема орга-низованог синдиката.

- инспекција рада и законтраже да се општим актом уре-де права, обавезе и одговорно-сти. Послодавац је извршиосвоју законску обавезу када овоуреди или правилником или ко-лективним уговором. За нас је тоонда уређена област и закон јеиспоштован. али, главна ствар

је пропуштена. Кад послода-вац уреди права и обавезе пра-вилником, онда је то једностра-но, како њему одговара. Син-дикати морају да се организујуда би уопште били партнери, авећ годинама то не успевају, за-кучио је недељковић.

- Постоје јавна предузећакоја имају организоване син-дикате, али немају колективнеуговоре. Синдикат постоји „напапиру“, али нема функцијукоју би требало. нама је ос-новни циљ социјални дијалог сапослодавцима на нивоу пред-узећа и потписивање колектив-них уговора. обилазећи пред-узећа са инспекцијом рада, у ок-виру пројекта о евидентирањуколективних уговора, закључе-но је да запослени уопште нисузаштићени. Послодавци при-мењују читави лепезу репре-сија и санкција. нисмо задо-вољни ни радом инспекције.не контролише се општи ко-лективни уговор; гранске ко-лективне уговоре послодавци„коче“, неће да их донесу. опојединачним колективним уго-ворима на нивоу предузећа ди-ректори неће ни да чују. С дру-ге стране, инспекција поднесепрекршајну пријаву суду и тусве стане. Постоји велика раз-лика између запрећене казне истварно изречене. Сам сам сеуверио да је инспектор поднеодоста прекршајних пријава,више него што је то у другимградовима Србије. ми ћемо,као синдикат, тражити да сеинспектору рада омогући изри-цање мандатних казни, које могубити и мање, али ће се напла-тити на лицу места. овако је за-прећена казна од милион дина-ра, а када инспектор напишепрекршајну пријаву она две го-дине стоји у некој фиоци докслучај не застари. на тај начинје обесмишљен рад инспектора,рекао је регионални повереникУГС „независност“, БорисавПавловић.

нови председник сес-асретен Јоцковић

Председник Уније послода-ваца истакао је проблем великогброја запослених у јавном сек-тору и указао на велику разли-ку у платама у односу на при-ватни сектор.

- Био сам изненађен када супросветари са платом од 40.000динара штрајковали, а погле-дајмо шта се дешава у привре-ди и индустрији, где инжињеринемају толике плате, а неколикопута им је теже да раде, и то де-сет часова у процесу производ-ње. То не може привреда да из-држи. неће бити пара за суд, по-лицију, управу, ако се сваким да-ном праве репресије и угрожа-ва опстанак нас који смо но-сиоци развоја града и привреде

у Србији. ми то више не може-мо да издржимо. никад нијебило теже и питање је самокојим ће се редоследом гаситипредузећа, рекао је радославВеселиновић.

на десетој седници Со-цијално-економског савета из-нета је информација о бројулица која су била на комисији запроцену радне способности. од1. јуна 2010. године до 20. апри-ла ове године националнојслужби за запошљавање подне-то је 210 захтева за процену рад-не способности, од тога 116 одстране запослених и 94 од стра-не незапослених лица, а донетоје 192 решења, и то 109 за за-послене и 83 за незапослене.Председница локалног Со-цијално-економског савета јас-минка ристивојевић подсетилаје да је на једној од ранијих сед-ница разматран Закон о профе-сионалној рехабилитацији и на-прављен предлог да се у шап-цу, у сарадњи са нСЗ, одржисајам запошљавања само за осо-бе са инвалидитетом. она јепредложила да се на једној однаредних седница припремиприказ Закона о социјалној за-штити.

регионални повереник УГС„независност“ Борисав Павло-вић информисао је присутне орезултатима анкете о евиденти-рања постојећих колективнихуговора, која се спроводи одпрошле године, од стране УПС-а, инспектората за рад и оба ре-презентативна синдиката.

- од 43 контролисана пред-узећа само шест има колектив-не уговоре, али се доводи у пи-тање њихова примена. Посло-давци се правдају да немајупара. Синдикати углавном непостоје, а безбедност и здрављена раду се веома слабо приме-њује. одбори за БЗнр практич-но не постоје ни у једном пред-узећу. Послодавци најчешћеправилником уређују права иобавезе. ми ћемо као синдикатинсистирати да се донесу гран-ски колективни уговори у чемуимамо сагласност и УПС-а. Унемачкој је 95 одсто запосленихобухваћено колективним уго-ворима, док код нас није ни петодсто. Планирамо да са ин-спекцијом рада кренемо у мно-го детаљније контроле. ово штораде синдикати у предузећима једалеко од синдикалног рада.наша иницијатива ће ићи у томправцу да наше представникесиндиката код послодаваца, по-готово приватних, не експони-рамо и не излажемо самовољипослодаваца, јер су довољнозаплашени. Ситуација се морауредити као у Европи. Када сеподаци прикупе из свих петградова који су обухваћени ан-кетом, објединиће се у брошу-ру која ће бити достављена и ре-публичком Социјално-економ-

ском савету и влади, а подаци ћенам служити и за предлагање из-мена и допуна Закона о раду иЗакона о БЗнр, рекао је БорисавПавловић.

данило недељковић је ис-такао да чак и код приватних по-слодаваца који имају великиброј запослених нема органи-зованог синдиката. а када немасиндиката не може се говоритио додатним правима које дају игрански колективни уговор иопшти колективни уговор. Каданема синдиката, нема ни поједи-начних колективних уговора,без којих нема одбора о БЗнр,који би имао представника за-послених и путем којих би сесиндикат информисао шта седогађа код послодавца.

- Зашто је синдикат дао са-гласност на такав закон (Законо БЗнр) нико не зна. а сада сене зна ко је незадовољнији, дали УПС или синдикати, а сви судали сагласност на закон, за-кључио је данило недељковић.

јасминка ристивојевић под-сетила је присутне на програмекоје град спроводи у циљу по-спешивања запошљавања и то: пу-тем уплата пореза и доприноса залица старија од 50, односно 55 го-дина; субвенција камата на кре-дите уколико послодавац узимакредит за повећање послова про-изводње и запошљава ново лице;и путем запошљавања приправ-ника. Сви ови програми финан-сирају се из буџета града. Кроз овемере запошљавања град сваке го-дине помогне да се запосли 530лица. У 2000. години број неза-послених лица био је нешто пре-ко 14.000, 2004. године 20.000, ау овом тренутку се процењује даје број незапослених лица око11.000.

на десетој седници СЕС-абиран је нови председавајућилокалног савета. на мандатнипериод од годину дана изабранје Сретен јоцковић, председ-ник Већа ССС шапца.

И.Д.М.

II www. podrinske.com дијаЛог 26. мај 2011.

НаСтаваК Са СтраНе 1.

Пореске олакшице за запошљавањеПослодавци у Србији од 23. маја на зараде новозапослених

радника држави плаћају до 70 одсто мање намете него за пла-те оних који већ раде. Такође, пензијске доприносе, који су најве-ћа ставка, уопште неће уплаћивати. Према Уредби ВладеСрбије, од 12. маја, о подстицајима новим запошљавањима, по-слодавци за раднике старије од 45 и млађе од 30 година неће из-двајати ни порез на зараду, док су за остале новозапослене по-реске олакшице делимичне.

Послодавци су до сада плаћали само доприносе за здравствои за случај незапослености за новозапослене, а ослобођени супензијског доприноса који је скоро дупло већи и та мера Вла-де Србије ограничена је на годину дана.

Убудуће, послодавци неће плаћати ни порез на зараду за онекоји спадају у осетљиве категорије, док је за остале категоријерадника тај порез смањен за 30 одсто.

Контролу броја запослених вршиће Пореска управа, на-ционална служба за запошљавање и инспекција рада, а Порескауправа, у сарадњи са републичким фондом за пензијско и ин-валидско осигурање, редовно ће контролисати обрачун порезаи доприноса за новозапослена лица.

Послодавац неће бити спречен да смањује број запосленихпо основу природног одлива, односно одласка у пензију у вре-ме трајања уредбе.

раЧУни Подигли инфлациЈУинфлација је прошлог месеца мало успорила, а мерена ин-

дексом потрошачких цена, достигла је 1,1 одсто у односу на март.а, од почетка године већа је чак за 6,7 одсто, што је већ изнад гор-ње пројектоване границе за 2011. годину. Кривац за „теже“ це-новнике у априлу нису, као што се обично очекивало, цене хране,већ скупље услуге. највећи раст цена у априлу на месечном ни-воу, према подацима републичког завода за статистику, забележенје у области становања за 5,7 одсто, транспорта - 1,5 одсто, здрав-ства - 1,2 одсто, облачења - 0,6 одсто...

У априлу су, према статистичарима, мировале цене хране и без-алкохолних пића. и мада је рачуница званичне статистике несумњивопрецизна, то мишљење не дели већина српских грађана. Њихов субјек-тивни осећај говори да за основне дневне потрепштине у продавни-ци издвајају сваког дана све више новца. У априлу поскупљење кафе,чаја, шећера, рибе, сира и јаја од један до 1,7 одсто, нивелисало је појеф-тињење поврћа, уља и масти и свежег меса, у истом проценту. Такосу цене хране остале на мартовском нивоу. међутим, управо је у мар-ту дошло до правог ценовног удара, када су цене хране повећане одпет до 15 одсто, а у неким случајевима тај проценат поскупљења јебио и већи. По вишим ценама продавали су се кондиторски производи,сиреви, тестенине, поједине месне прерађевине и јестива уља, затим,кућна хемија, зачини, сокови, кафа, намази... и сезонско поскупље-ње поврћа, воћа, јаја и рибе на зеленој пијаци подигло је цене пољо-привредних производа.

IIIwww. podrinske.comдијаЛог26. мај 2011.

на четвртој седници ВећаССС шапца, која је одржана 17.маја ове године, усвојен је за-вршни рачун за 2010. годину, фи-нансијски план за 2011. годину,као и одлука о ослобађању по-реза на добит Већа за 2010. го-дину. Верификовани су ман-

дати за чланове Већа поверени-цама данки Лазаревић и Свет-лани Гајић, док је Светозар То-паловић, председник синдиката„7. јула“, разрешен ове дужностизбог одласка у пензију. Поредовога, разматран је захтев гра-доначелника шапца од 30. мар-

та 2011. године да Веће синди-ката додели канцеларију за радјовици максимовићу, председ-нику јединствене синдикалнеорганизације „Зорке“ и члануВећа, при чему се већина при-сутних чланова изјаснила противпредлога.

Са СЕдницЕ вЕћа СавЕза СамоСталних СиндикатаШапца, владимираца, коцЕљЕвЕ и Богатића

Одбијен предлог градоначелника

Синдикална организацијазапослених основне школе“Свети Сава“ у шапцу настав-ља низ успешних акција које зациљ имају побољшање квали-тета живота деце са сметњама уразвоју, њихову што бољу со-цијализацију и интеграцију уширу заједницу.

- Током маја посетићемоколеге из београдске школе задецу са сметњама у развоју

„Бошко Буха“, а у јуну ћенаши ђаци, по први пут ићи увожњу шинобусом на рела-цији шабац-рума, што ће имсасвим сигурно бити нештоново и занимљиво. Желимо ида улепшамо и озеленимо дво-риште наше школе и поправи-мо летњу учионицу, као и даизградимо фонтану, која ћеимати посебну улогу у релак-сацији наше деце. и ту није

крај, јер имамо пуно воље данашим ученицима обезбедимомного тога што им је, до сада,било недоступно због хенди-кепа или због неповољне ма-теријалне ситуације. надамо седа ћемо остварити своје на-мере, наравно, уз помоћ хума-них људи, којих у овом нашемграду, ипак, има пуно - каже,испред синдикалне организа-ције школе, јелена Ђурђевић.

акцијЕ Синдиката у оСновној Школи "СвЕти Сава"

Квалитетнији живот децеса сметњама у развоју

БесПлатна ПраВна ПоМоЋСваког четвртка, од 18 часова, у канцеларији регионалног

повереништва Гранског синдиката хемије, неметала, енергетикеи рударства (ХнЕр) „независност“- Пц „Кифла“ - Трг шабачкихжртава 2/2 у шапцу, а по договору и у повереништвима овогсиндиката, адвокат нада Буквички и регионални повереник замачвански округ Борисав Павловић, пружају бесплатну прав-ну помоћ члановима овог синдиката, као и другим запосленимкојима је ова помоћ потребна, посебно из области: Закона о раду(радни односи, одмори и одсуства, заштита омладине, мате-ринства, инвалида и слично, зараде, накнаде зарада и другапримања, вишак запослених, прековремени рад, измена уго-вора о раду, права запослених код промене послодавца, пре-станак радног односа, синдикат у предузећу услови за рад, по-ложај и активности, колективни уговори код послодавца, оста-ла питања из области радно-правне заштите), Закона о без-бедности и здрављу на раду (формирање и рад одбора за без-бедност и здравље на раду, представник запослених у областибезбедности и здравља на раду, израда и примена акта о про-цени ризика радних места, остала питања из области без-бедности и здравља на раду), мобинга (злостављање, сексу-ално узнемиравање и слично, остала питања из ове области).

У шапцу и још четири гра-да Србије, у 2010. и током 2011.године реализује се пројекат„Евидентирање закључених ко-лективних уговора код посло-даваца“, у чијој реализацијиучествују репрезентативни син-дикати УГС „независност“ иСССС, Унија ПослодавацаСрбије, инспекторат за рад рСи локални социјално-економ-ски савети Београда, новогСада, Крагујевца, шапца и Ужи-ца. Финансијску подршкупројекту пружила је швајцарскаорганизација Swiss Labour As-sistance-(SLA).

на основу анонимних ан-кетних упитника, што је истра-живању дало додатну вредност,добијени су значајни подаци опослодавцима, синдикатима, ко-лективном преговарању, за-пошљавању, зарадама, безбед-ности и здрављу на раду, ин-спекцијском надзору и нивоуправа код послодавца. они пру-жају реалну слику о стању ко-лективног преговарања на нивоупослодавца у обухваћеним гра-довима и делатностима, као и остању права и обавеза из радногодноса у њима.

Током 2010. године у петнаведених градова анкетирано јеукупно 64 предузећа са око30.000 запослених из области:металског комплекса, хемије инеметала, пољопривредне де-латности и прехрамбених про-извода, грађевинарства и инду-стрије грађевинског материјала,а подаци су објављени у бро-шури: „регистрација поједи-начних колективних уговора“,која је тим поводом урађена.

У мају 2011. године анкети-рана су и предузећа из областибанкарског сектора, саобраћаја,угоститељства и трговине. Ком-плетну обраду података за свихпет градова сачиниће Унија По-слодаваца Србије.

анкету у шапцу и мачван-ском округу спровели су ре-гионални повереник УГС „не-зависност“ за мачвански округБорисав Павловић и начелникинспекције рада за мачванскиокруг данило недељковић. наоснову података из обе анкетеевидентан је поражавајући по-ложај синдиката и запосленихна територији мачванског окру-га, о чему сведоче и следећи по-даци:

1. анкетирано је 40 највећихпредузећа из шапца и мачван-ског округа са око 7.000 запос-лених;

2. општи и грански колек-тивни уговори се не примењују

ни у једном од 40 анкетиранихпредузећа;

3. Појединачни колективниуговори код послодаваца по-стоје у само 7 од 40 анкетиранихпредузећа (17,5 %), али се и онислабо и селективно примењују,што инспекција рада не санк-ционише;

4. Синдикати не постоје у 26од анкетираних 40 предузећа(65%), а запослени, у страху одрепресије послодаваца, не смејуда формирању нити да уче-ствују у активностима синди-ката;

5. У само једном од 40 ан-кетираних предузећа синдикатиимају услове за рад сходно оп-штем колективном уговору (кан-целарију, рачунар, телефон/факс,информисање, употребу ауто-мобила, стручно усавршавање,бесплатно вођење књиговод-ства од стране стручне службепослодавца и слично);

6. Положај запослених у 36од 40 анкетираних предузећа(90%) регулисан је актом по-слодавца који он сам доноси,најчешће са врло рестриктив-ним одредбама у односу на пра-ва запослених;

7. Закон о Безбедности издрављу на раду се слабо при-мењује о чему сведочи и чиње-ница да акт о процени ризикарадних места, још увек ниједонет у свим предузећима (рокје био 2007. година);

8. одбори за безбедност издравље на раду су формираниу само 4 од 40 анкетиранихпредузећа, али и они не раде: неодржавају се седнице одбора,нема записника са седница од-бора, нема ни иницијативаупућених и/или достављенихпослодавцу и слично;

9. инспекција рада не вршиконтролу примене колективнихуговора код послодаваца, а по-слодавци ничим нису санкцио-нисани због њиховог кршења,непостојања и/или непримењи-вања;

10. Запослени су углавномнезадовољни радом синдикал-них активиста у предузећу и по-моћ у раду очекују од синди-калних активиста ван предузе-ћа - на које послодавци не могуда утичу.

У циљу побољшања тешкогстања и поражавајућег поло-жаја запослених код послода-ваца, посебно у области без-бедности и здравља на раду,неопходно је што пре урадитиследеће:

1. Побољшати законску ре-гулативу из области радно прав-

не заштите и безбедности издравља на раду;

2. другачија (боља) органи-зација и начин рада синдиката,при чему је неопходна перма-нентна контрола примене Зако-на о раду, Закона о безбедностии здрављу на раду, колективнихуговора, и других аката код по-слодаваца, којима се регулишуположај и права запослених;

3. Боља информисаностзапослених о правима и обаве-зама из радног односа, као и ораду синдиката.

из канцЕларијЕ рЕгионалног повЕрЕника угС "нЕзавиСноСт" за мачванСки округ

Поражавајући резултати анкете

Влада републике Србије, Унија послодаваца Србије, Савез самосталних син-диката Србије и УГС „независност“ (даље: Учесници Споразума) полазећи од оце-не да је основ достизања заједничких циљева развоја и успешног решавања зајед-ничких проблема - социјални дијалог и да без заједничког деловања и одговорно-сти није могуће ублажити негативне последице економске кризе, нити обезбеди-ти економски и социјални напредак Србије у 2011. години, дана 29. априла 2011.године, закључују

социЈално-еКоноМсКи с П о р а з У Мза 2011. годину

Као основ за партнерство у решавању битних питања економске и социјалне по-литике и учешћа у спровођењу основних циљева и приоритета економске политике.

Учесници споразума обавезују се да заједничким деловањем у 2011. години:

1. створе услове за привредни раст кроз унапређење пословног амбијента и по-већање конкурентности српске привреде, уз очување запослености и макроекономскестабилности;

2. користи економског напретка учине доступним свим грађанима, уз обезбе-ђење веће заштите законских права свих учесника на тржишту;

3. спроводе мере усмерене на повећање привредне активности и заштиту со-цијално угрожених категорија становништва, свесни финансијских могућности икапацитета утврђених Буџетом;

4. спроводе реформе неопходне за успешну реализацију процеса европских ин-теграција у 2011. години, а имајући у виду реалне могућности привреде за им-плементацију потребних реформи;

Учесници споразума заједнички се обавезују да ће у циљу спровођења дого-ворених задатака, нарочито у 2011. години, свако из своје надлежности, у најкра-ћем могућем року предузети следеће мере:

Влада републике србије1. доношење конкретних мера за подстицање производње улагањем у прио-

ритетне секторе у висини од 35,4 милијарде динара и одобравање преко 17,7 ми-лијарди динара кредитних средстава Фонда за развој, као и 4,6 милијарди динараза отварање нових радних места домаћим и страним послодавцима;

2. Снабдевање тржишта по стабилним ценама најзначајнијим животним на-мирницама (брашно, млеко, месо, уље, шећер и др.) и енергената, с тим да ће Вла-да интервенисати у случају нарушавања односа између тржишних цена ових про-извода и зарада запослених;

3. Подстицање развоја пољопривредне производње доношењем целовитог аг-рарног плана до краја маја, који укључује систем субвенција усмерен на повећа-ње приноса и виши степен финализације производа, измену аграрне структуре иулагање у развој сточарства, посебно у неразвијеним подручјима земље;

4. Подршка извозно оријентисаним секторима српске привреде, кроз оснива-ње развојне банке, до краја године;

5. Утврдиће се, најкасније до краја јуна, динамика измиривања обавеза које држа-ва и друге јавне институције имају према послодавцима за обављање послова и из-вршене услуге, као и рад на усаглашавању законске регулативе у погледу финан-сијске дисциплине;

6. дефинисаће се предлог за повећање износа неопорезованог дела зараде, докраја јуна, уз сагласност Социјално-економског савета;

7. давање предности домаћим предузећима приликом јавних набавки, у скла-ду са законским прописима;

8. Повезивање стажа осигурања уплатом доприноса за Пио за период од 1. јануа-ра 2004. до 31. децембра 2010. године, из средстава буџета за 2011. годину;

8а. овера здравствених књижица свим лицима која су у радном односу, (пла-тили су здравствено осигурање за текући период, имају дуг за претходни период),у складу за Законом;

9. По истеку важећег општег колективног уговора, иницираће се преговори осадржини новог;

10. Примена закључених колективних уговора, доношењем одлуке о проширеномдејству;

11. Повећање висине минималне зараде, без пореза и доприно-са са садашњих 95,00 динара (нето) на 102,00 динара (нето) по рад-ном часу за период јун-децембар 2011. године;

12. додатна социјална заштита тешко запошљивих и рањивих група станов-ништва, спровођењем новог Закона о социјалној заштити, за развој услуга социјалнезаштите и радну активацију у 82 најнеразвијеније општине (III и IV група раз-вијености) у износу од 400 милиона динара и за особе са инвалидитетом у изно-су од 3 милиона евра;

13. Усвајање Предлога Закона о изменама и допунама Закона о доприносима заобавезно социјално осигурање, до краја јуна, којим ће се омогућити да жене пред-узетнице које користе породиљско боловање, а истовремено настављају са обављањемделатности преко пословође, не плаћају допринос за пензијско-инвалидско осигурањепо оба основа;

14. Ефикаснија заштита права свих учесника на тржишту, запослених и по-слодаваца, и јачање инспекцијског надзора у свим сегментима пословног амбијента,с тим што ће у области радног законодавства - филијале инспекција рада једноммесечно организовати састанке са синдикатима и послодавцима и решавати насталепроблеме;

15. Спровођењем свеобухватне реформе прописа (гиљотина) донеће се нови илиизвршити измена постојећих закона (Закон о привредним друштвима, измене и до-пуне Закона о платном промету, измене и допуне Закона о превозу робе у друмскомсаобраћају и др.) чиме ће привреда и послодавци уштедети значајна финансијскасредства;

16. достављање свих нацрта закона и предлога других прописа од значаја за еко-номски и социјални положај запослених и послодаваца, Социјално-економском са-вету, пре него што их разматра и усваја Влада;

17. Спровођење Закона о финансирању локалне самоуправе, у делу одређива-ња максималних износа локалних комуналних комуналних такси;

Послодавци 1. Социјална и друштвена одговорност у пословању;2. Поштовање закључених колективних уговора;3 Закључивање посебних колективних уговора у областима метала, хемије и не-

метала и угоститељства, до краја јуна, а до краја године окончати преговоре за оста-ле колективне уговоре;

4. активно учешће у поступку доношења закона и других прописа који имајуутицаја на пословање;

5. Коришћење свих мера и подстицаја за очување постојећих радних места;6. редовно исплаћивање зарада и уплаћивање доприноса за обавезно социјал-

но осигурање;7. оснивање социјално-економских савета на нивоу општина и градова до краја

октобра;синдикати

1. Социјална и друштвена одговорност у активностима запослених;2. активно учешће у поступку доношења закона и других прописа који имају

утицаја на материјално-социјални положај запослених;3. активно учешће у одобравању субвенција привредним субјектима;4.Поштовање закључених колективних уговора;5.Закључивање посебних колективних уговора у областима метала, хемије и не-

метала и угоститељства, до краја јуна, а до краја године окончати преговоре за оста-ле колективне уговоре;

6. опредељење да се настали проблеми решавају дијалогом, без предузимањабило ког вида социјалних акција;

7. оснивање социјално-економских савета на нивоу општина и градова до крајаоктобра;

План за спровођење социјално-економског споразума Учесници споразума су сагласни да се за сваку меру и задатак, када се оцени

да је то потребно, утврде:1.конкретне активности које ће предузети за реализацију постављених циљева,2.једном месечно оцена и провера ефеката усвојених мера на седницама Со-

цијално-економског савета, уз могућност измена и допуна Споразума.

(Споразум су потписали за: Владу републике Србије - премијер мирко цвет-ковић, Унију послодаваца Србије - председник небојша атанацковић, Савез са-мосталних синдиката Србије - председник Љубисав орбовић и УГС „независност“председник - Бранислав Чанак)

IV www. podrinske.com дијаЛог 26. мај 2011.