30динарашаБац, 09. септемБар 2010. Година IV Број 142

PENZIONERСтр. 13

Стр. 20-21

Стр. 11

Жена змај на челу Galeb Group-а

Кајакаши КК “Зорка колор”одбранили титулу

У ШАпцУ ОдржАн први ФестивАЛ МедА и пчеЛАрсКих прОизвОдА

Мед је свима сладак сем пчелама

Радио Шабац и Подринскена београдској премијери „Бубњева у ноћи“

МОЈА ШКОЛАСтр. 15

Стр. 5Стр. 16-17

јасна ствар, мислим на ди-ректоре основних и средњихшкола у нашем нам градуцијеломе, са све околним сели-ма (а и шире)! примећујем, да ипосле велике предизборне тркеза фотељу ниједан директорније промењен. причало се и на-гађало да ће доћи до великихкадровских промена у школамаи јавност је лицитирала са раз-ним против кандидатима за ди-ректорска места у многим шко-лама. Чудно ми је да и поред свете гунгуле нико није промењена причало се свашта... Значили то да се досадашњим дирек-торима толико осладило то ди-ректорско место да своје фоте-ље не дају ни за живу главу(изузетак је директор гиман-зије који је тренутно у оставци).

Забога, поставља се питање,како се после удобне фотељевратити у наставу и слушати не-ког новог директора који је про-тив ваше воље сео на лепо иудобно место. а како се бира ди-ректор школе!?

прво се о предложеним кан-дидатима изјашњава колектившколе, а потом и школски одборсастављен од представника гра-да, школе и родитеља (деветчланова). став града шапца једа њихови представници, пре-порука је, гласају онако како јеколектив хтео! мисли се, на-равно, на већину!

е сад, ни то још увек не зна-чи ништа, јер је већина дирек-тора (или готово сви они) усвоје школске одборе својимутицајем поставила чланове ко-лектива и родитељског саветакоји су им апсолутно наклоње-ни.

дакле, како год већина ушколском одбору је загаранто-вана. немам ништа против ниједног реизбора, али имам про-тив мешетарења кадровима, тј.,ко ће где предавати и колику ћенорму професорску имати. Утаквој причи ни представнициграда нису ми баш најјаснији ине разумем зашто се дозвољавада нестручни људи без дипломапредају деци стране језике ма-тематику и физику нпр.!

питам се како је могуће да умајуру, Зињаку, Вуковој шко-ли... страни језик предају људикоји нису завршили Филолош-ки факултет, али ето, тобоже,знају и лепо говоре на „стра-ном“. опет, са друге стране,знам да неки дипломирани фи-лолози предају у другим оп-штинама и путују по 30 км јеру шапцу немају места од тих„стручњака“ са везом.

питам јавно зашто се о рад-ним местима ћути и зашто се нерасписују конкурси јер нећебити да ће неко од дипломира-них филолога ићи да моли коор-динаторе и представнике властида им дају радно место тј. дасвоје кадрове преузму из другихшкола из Владимираца, Коце-љеве или Крупња. ти наши ша-бачки професори нека путују, апо школама нека нам раде ин-стант студенти, доживотни ап-солвенти или ти ц1, ц3, Г26,курсисти. то је реалност, а ако мебудете провоцирали написаћувам имена и презимена свих так-вих наставника по школама. нијесрамота не завршити факултет,али је срамота нестручан и не-квалификован децу учити!

У озбиљним земљама и гра-довима то је криминал. а ако ка-жете да све ово није истина ја ћувам од мајура, Змињака, шапца,Владимираца и Коцељеве такса-тивно навести ко су људи који на-карадно уче децу и како им сезову послодавци тј. директори.

Боље је да деци нико непредаје, него „стручњак“ са ве-зом на одређено!

2 www. podrinske.com 09. септембар 2010.ЗаБеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт,

лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер

Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

Лични Став: ХаниБаЛ Ковач

Директори

освећење темеља новог Храма Васкрсења Господњег, у ми-шару, најављено је за недељу, 12.септембар, у 15 сати. обави-ће га епископ шабачки, господин Лаврентије са бројним свеш-тенством. црквена општина мишар у недељу организује и при-годну свечаност, а тога дана биће прикупљани и добровољниприлози за изградњу храма.

У недељУ У МиШАрУ

Освећење темеља цркве

Крајем августа, у Бијељини,уручено је престижно књижев-но признање, сребрна плакета„Филип Вишњић“ писцу нико-ли девури из шапца. плакета једодељена за историјски роман„Кнез иво од семберије“, објав-љен прошле године у издању„српке књиге“ из руме, а штам-пало га је, у почетном тиражу1000 примерака, предузеће „Гра-фам“ у Брчком.

роман је штампан у такозваном а-5 формату, на финој,70-грамској бездрвној хартији,са пластифицираним корицамау боји и практично је распродатчим је објављен. само понекипримерак може се набавити из„златне“ резерве писца.

Фабула о овом добротвору,обор-кнезу бијељинског кад-лука, испричана је романескно,историјски потковано и таколепореко, да су књижевницитодор Бјелкић и перо зубацједнодушно закључили да „ро-ман заслужује сваку похвалу“. ишто је посебно интересантно насамо 140 страна, да се у једномдаху чита.

Кнез иву је познавао и ВукКараџић и о томе оставио увер-љив запис, који би могао да сепримени и на данашње време. „јасам га очима мојим виђео 1802.године, када је долазио у јадаралибегу Видајићу, брату Капе-тан-пашину. остао је свима по-знат у јадру и мачви, и у целомљудству славе и части вриједан,када је то добрићко робље отку-пио. послије тога, одма, почелому се зло за добро враћати...Го-дине 1809. морао је оставитисвоју баштину и све имање идоћи у србију, у њој живио до1813. а онда сам чуо 1816. годи-не да се намјестио у селу Гра-бовцу више Земуна и да имаједно кљусе и таљиге и с њимазаслужује хљеб себи и својима“...

а ђакон неофит је записао даје „Кнез иво био богомдани при-чалац, умни наратор, као самисвети јован Златоусти. а када јеумро, кнез милош је био у зем-љи Влашкој и дао је да се уоближњој цркви чита молитватри дана за ивину душу. али на

сахрани ивана Кнежевића никоније био од државних органа“.

Књижевник тодор Бјелкићпише да је девура написао „ро-ман о доброти, о моралу, о ху-манизму, о посебној врсти храб-рости, о човештву, о човекукоји је целог живота чинио доб-ра, хумана дела“.

Његов познатији колега, пес-ник перо Зубац, запажа да је оивану Кнежевићу, обор-кнезусемберије, писано узгред, пуб-лицистички, новинарски, алиникада историјски. „ово је првироман о њему, историјски, за-

снован на истраживачком радуи... хвала аутору што нам је по-дарио ово дело, лепе акрибије изначајног домета“.

овим оценама било бисувишно, чини нам се, билошта додавати.можда само јед-на, две мисли Владике макси-ма (из романа): „о државу сеочешу увек разне јајаре и ка-ламуње, а своје поштене жи-воте истрајавају добри и умни.Зато се дрскост и безобразлукувек исплате, а скромност и за-слуге, нажалост, остану забо-рављене“. Стеван Матић

У БиЈеЊини УрУченО признАЊе КЊижевниКУ ниКОЛи девУри

Извукао добротвора из заборава ПИСЦУ ДОДЕЉЕНА СРЕБРНА ПЛАКЕТА „ФИЛИП ВИШЊИЋ“ ЗА РОМАН

„КНЕЗ ИВО ОД СЕМБЕРИЈЕ“

ПРЕД ЛИЦЕМ ЈАВНОСТИ И РОМАН „ЦАР ДУШАН“

309. септембар 2010. www. podrinske.comШаБац

изградња деонице локал-ног пута мишар - јеленча, одблизу километар и по, пред-ставља део значајних ового-дишњих улагања Града шапцау путну привреду.

- Завршетак изградње путамишар –јеленча, значиће дале-ко бољу повезаност ове двеприградске месне заједнице.дужина је око километар и по,ширина пута је пет метара,вредност радова 16 милионадинара, финансира се трећи-ном средствима из буџета Гра-да шапца, остало из нацио-налног-инвестиционог плана.ово је наставак реализације на-ших планова да до 2012.годинезавршимо све локалне путеве ида се више не бавимо њиховимшљунчењем – истакао је гра-доначелник шапца милош ми-лошевић, приликом обиласказавршних радова на путу одмишара ка јеленчи (3.септем-бра). Као наредне, најавио је ра-дове, асфалтирања или земља-не, на путевима Велика Врањска– Варна, радовашница – Беларека и петковица – Липолист.

на значај уређења сваке ло-калне саобраћајнице указао ј идиректор Градске дирекције запутеве миодраг Филиповић:

- Велики је значај у повези-вању месних заједница. Знамода су путеви били у јако лошемстању и да грађани често нисумогли, у току зиме поготово, нида дођу до својих одредишта,зато што су путеви једноставнобили непроходни. тај проблемрешавамо из године у годину,међу приоритетима је Града, ињегово решавање приближавасе крају. Задовољство је да ће иовај пут сутра бити завршен,што ће житељима ових меснихзаједница омогућити да мањекористе магистралне путеве,

посебно када користе трактореи друге пољопривредне маши-не, што ће утицати и на већу без-бедност у саобраћају.

Уз комплетно финансирањеуређења локалних путева, Град-ска управа, преко дирекције запутеве, као свој приоритет, пре-

познатљивим принципом „надинар грађана два динара избуџета“, прати све акције мес-них заједница и грађана који суспремни да одвоје своја средствакако би уредили своју улицуили пут.

Ц.Љ.

дО 2012.гОдине АсФАЛт зА све ЛОКАЛне пУтеве грАдА ШАпцА

Асфалт спојио Мишар и Јеленчу

И Церовац значајно мења слику- У овом селу до пуног успеха дошла је политика „два на

динар“. Грађани церовца прикупили су око милион и по ди-нара, три милиона динара дато је из буџета, и ове године бићеасфалтирано пет малских путева“ – истакао је градоначелникмилош милошевић, обилазећи радове на асфалтирању Ве-селиновића сокака дугог око 240 метара (четири малска путавећ су завршена, пети ће бити до краја године): „Велико је за-довољство и значајно се мењају услови живота када се праш-њави малски путеви замене новим асфалтним саобраћајницама.све честитке житељима церовца, и ми смо ту да будемо под-ршка у свим њиховим даљим плановима за унапређење ква-литета живота у селу. ова политика, која је прокламована још2004. године, довела је до изградње значајних инфраструк-турних објеката у нашим селима. поред путева ту је и ниско-напонска мрежа, јавна расвета, уређење центара села; у церовцусмо, заједно са грађанима, финансирали и реконструкцију шко-ле. све што може да унапреди квалитет живота на селу, а тичесе инфраструктуре, ми смо грађанима на располагању, и у свимњиховим акцијама, сваки њихов динара испратићемо са два изградског буџета“ – најављује градоначелник милош мило-шевић и за наредни период.

на 28. седници Градскогвећа Града шапца, одржанојпрошлог уторка, чланови Већаусвојили су дневни ред 10. сед-нице скупштине града, заказа-не за 15. септембар.

тако ће се пред одборници-ма наћи предлог одлуке о из-менама и допунама одлуке оусловима и начину снабдевањатоплотном енергијом, предлогодлуке о изменама и допунамао годишњим наградним сту-дентским стипендијама, као ипредлог одлуке о изменама идопунама о годишњим сту-дентским стипендијама за де-фицитарна занимања.

прихваћен је и предлогрешења о потврђивању одлу-ка о прихватању обавезе сер-висирања дуга у областипројеката којима се конкури-

сало код министарства жи-вотне средине и просторногпланирања, донетих на сед-ници Градског већа од 28. јула2010. године.

Усвојен дневни ред 10. Скупштине града

- на предлог да се у имеГрадске управе награди једанод најбо-љих мла-дих по-лицајацау нашемодељењу,одлучи-ли смо сеза ЖаркаГа ј и ћ а ,који је,о с и мдобрих резултата рада у саоб-раћају и другим пословимаполиције, добре резултате

остварио и у односу премаграђанима. Бројне похвале у

протекломпериоду,на рачунрада саоб-раћајнихп о л и -ц а ј а ц а ,управо суб и л еу п у ћ е н ењему и зањегов рад

– истакао је начелник одеље-ња саобраћајне полиције Зоранпенонић.

Четврти септембар, по првипут је ове године обележен каодан саобраћајне полиције, атим, поводом, у понедељак јескромна свечаност одржана и уодељењу саобраћајне полицијешабачке полицијске управе.

Говорећи о новоустановље-ном дану саобраћајне поли-ције, начелник шабачких саоб-раћајаца Зоран пенонић ука-зао је на добру сарадњу и са Гра-дом, бројним другим установа-ма и институцијама, као и оста-лим службама полицијске упра-ве: „ове године, по први путнаш дан обележавамо скромно,а идуће, вероватно ће то битипроширено на цео Град и под-ручје полицијске управе“. нацентралној свечаности, одржа-ној у макишу, у Београду, ми-нистар унутрашњих пословаивица дачић, наградио је триприпадника полицијске управешабац - ненада томића и ми-ломира јанковића саобраћајцеиз шапца и радомира Ђокићаиз Лознице. плакету су у шабацдонели за супругу колеге Љу-бисава пајића, који је погинуона извршењу службеног задат-ка.

свечаности, у просторијамасаобраћајне полиције на старомграду, присуствовали су и на-челник полицијске управе сла-виша спасојевић и начелницидругих одељења, а у име Града,честитке је упутио градона-челник милош милошевића.истакао је значај посла којим себави саобраћајна полиција, каои шта је све Град улажио у са-обраћајну инфраструктуру, какоби она била на вишем нивоу, асамим тим и сви били безбед-нији као учесници у саобра-ћају - почев од изградње икрпљења саобраћајница, из-

градње семафора на обилаз-ном путу и на више места у гра-ду, одржавања путног земљиш-та, брисања саобраћајних зна-кова, већ урађених или започе-тих „кружних токова саобра-ћаја“, изградње тротоара на се-оском подручју, где у наредномпериоду очекује већи оидзив иактивности месних заједница...

- У многоме, од ваше од-лучности, зависи какви ћемобити у саобраћају. деца и без-бедност деце су нам приорите-ти, и на том плану све честиткеи подршка Градске управе, ва-шим бројним активностима наедукацији деце, и да их буде јошвише. деца су нам јако битна, ублаговременом правилном фор-мирању културе понашања усаобраћају, али и у мењању на-вика код родитеља.“

У име Градске управе, јавно-комунално предузеће „пар-кинг“, предложило је да се на-гради један од младих припад-ника саобраћајне полиције Че-ститајући, и пожелевши пуноуспеха у даљем раду, наградуЖарку Гајићу уручио је дирек-тор „паркинга“ драган нинко-вић. Ц.Љубић

Четврти септембардан саобраћајаца

дан саобраћајне полицијепрви пут се обележава каосећање на усвајање Уредбе оустројству одељења јавне без-бедности и опште полицијепри Управи града Београда. Утој уредби, коју је издао ми-нистарски савет, на предлогминистра унутрашњих дела,26.августа 1920.године, приУправи града Београда, поредадминистративног одељењајавне безбедности, и општеполиције, формирано је исаобраћајно одељење.

Награда Жарку Гајићу

изградња магистралног це-вовода, од водоторња до центраГорње Врањске, једна је однајвећих инвестиција у областикомуналне инфраструктуре наподручју Града шапца, у про-теклој и овој години. радове,вредне 150 милиона динара,заједнички финансирају репуб-

лика, преко дирекције за воде,и Град шабац

истичући значајан удео уфинансирању од стране репуб-лике, градоначелник милошмилошевић, у уторак, приликомобиласка радова у Горњој Врањ-ској нагласио је да је ово једнаод најзначајнијих инвестиција

везаних за реализацију пројек-та водоснабдевања поцерине,којом значајно треба да се по-прави квалитет живота у овимселима.

- реализацијом планираног,у нашим селима заиста ће сезначајно поправити квалитетживота, јер многа од њих кубу-

ре са водом и немају довољнеколичине здраве пијаће воде.план је да се до краја ове годи-не заврши ова етапа, а следећеда из центра Врањске кренемоу три правца – према Заблаћу,церовцу и Варни, одакле ће сецевовод даље градити ка по-церском метковићу и Волујцу.

циљ нам је да се у периоду од2012. до 2016. године овај це-вовод, преко радовашнице иБеле реке, споји са извориштему прњавору. тиме ће се ство-рити услови да Град шабац сватри изворишта споји у једин-ствен систем, чиме би се омо-гућило свим житељима да могуда користе здраву питку воду изградског водовода.“

Уз истицање да је цевовод,чији су радови у току, услов заизградњу два будућа подсисте-ма водоснабдевања према Бу-кору и Волујцу, директор ша-бачког Водовода, драгорадмијатовић, најавио је завршетакрадова за два месеца. тиме ће сестећи услови да се грађани Гор-ње Врањске могу прикључитина градски водовод.

- на систем прикључењаићи ће се као што је рађено и уприградским месним заједни-цама. мораће да се одради ан-кета, потом се праве уговори саВодоводом, креће се са уплата-ма прикључака и онда нашепредузеће приступа изградњисекундарне водоводне мреже иомогућује прикључке за поједи-начна домаћинства.“

одборник из Горње Врањ-ске, још увек познатије, као Ве-

лика Врањска, мр Горанстојићевић указује на значајнаулагања Градске управе, у про-теклој деценији, са циљем да сеи у селима створе што бољиуслови за живот.

- ова велика инвестиција од150 милиона динара, у изград-њу регионалног водовода је јед-на од многих ствари које чиниГрадска управа да би и сеоскомстановништву омогућила штоквалитетније услове за живот.Здрава пијаћа вода је, знамо исами, једна од најбитнијихствари за живот људи, па сенадамо да ће већ током следећегодине бити први прикључци, несамо у Горњој Врањској већ и усвим селима којима је намењеновај водовод.“

радове, изузетно захтевне,изводи, београдска „пројекто-мантажа“. ради се о полагањуцевовода профила 600 мили-

метара, на дубини између че-тири и пет метара (уз годинукаква је ова, радове је отежаваои високи ниво подземних вода).

Ц.Љубић

4 www. podrinske.com 09. септембар 2010.дРуШтво

015/355-001

ново! ново! ново! ново!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

ШАБАчКи вОдОвОд нА пУтУ КА пОцерини

Главни магистрални цевоводстиже до Горње Врањске

- од изузетног значаја за здравље становника ВеликеВрањске биће снабдевање водом из централног водовода, од-носно из нашег система водоснабдевања. до сада смо били уситуацији да ни школа, ни амбуланта нису имале исправну воду,и заиста се радујемо што ће се то ускоро решити. решиће се ипроблем мештана (у наредном периоду и осталих села), којиимају сопствене бунаре, али, мање-више вода у свим тим бу-нарима је и микробиолошки и хемијски загађена. тако да ћемопредупредити и настајање одређених заразних болести и њи-хово ширење, и обезбедити квалитетније услове живота за жи-вот свих мештана овог насеља које броји око две хиљаде ста-новника и које је у непосредној близини града, а, ето, до саданије било безбедно што се тиче водоснабдевања. изградњомпутева, изградњом водовода, поправља се стандард станов-ништва и захваљујући доброј вољи и великом залагању Град-ске управе Града шапца ми ћемо доћи у ситуацију да живи-мо животом којим се живи у граду, на задовољство свих нас –истиче санитарни инспектор, др Борка Кокановић, и сама ро-дом из Горње Врањске

509. септембар 2010. www. podrinske.comдРуШтво

нова амбуланта, за коју је изградског буџета уложено седаммилиона динара, свечано јеотворена 27.августа. рађена јенаменски, по свим важећимнормативима, а површине је120 квадратних метара. ту севећоко три и по хиљаде грађанаопределило за свог изабраноглекара

Заједнички, траку, као чинзваничног отварања амбулантепресекли су, са градоначелникоммилошем милошевићем, дрслободан мирковић, председ-ник Градске скупштине и дрВесна Ђурић, директорка домаздравља. милошевић је подсе-тио да је Град пре три годинепреузео оснивачка права наддомом здравља, и да је у овомпериоду у уређење објеката иопрему, уложено око 130 ми-лиона динара.

- Град је за нову амбулантууложио седам милиона динара,али је заиста лепа слика, и зна-чи то далеко боље услове и запацијенте и рад лекара и меди-цинских сестара. Град шабацима 32 амбуланте, што је јакоразуђена мрежа, и што значидобре услове за лечење нашихграђана. наше улагање у уре-ђење амбуланти је само нашциљ да унапредимо квалитетживота у свим областима, а ту ите како значајно место припадаздравству и лечењу људи“ – ис-такао је градоначелник мило-шевић, најављујући и за наред-ни период сличну подршку ак-тивностима, развоју и унапре-ђењу дома здравља.

директорка, др Весна Ђу-рић, с поносом каже да су ам-буланте, у последњих неколикогодина, истински променилесвоје изгледе, и да нема објектау који није улагано, или баремнешто урађено.

-ово је једна од већих мес-них заједница на територијиГрада шапца, и до сада су па-цијенти здравствене услуге до-бијали у јако неусловном про-стору, који је месна заједница

уступила дому здравља. просто,неупоредиви су услови, и запацијенте, и за наше запослене,у старом и новом простору.“додаје, да је дом здравља, одраздвајања Здравственог центра,и преузимања од стране Града,истински променио изглед:„свако ко са стране дође, бук-вално се изненади колико јесада, за само неколико година,све другачије“. „ово је за три го-дине, трећа новоизграђена ам-буланта (уз мачвански причи-новић и Богосавац), а све ововреме трудили смо се да ради-мо равномерно и у граду и населу, да све наше амбуланте

буду лепе и уређене, и да будуукрас у својим срединама. нема,тако рећи, ниједне амбуланте, атренутно их је 32, на којој барнешто нисмо радили. доста смосе трудили да средимо исправ-ност, и воду доведемо у хи-гијенски исправно стање, објек-те смо реконструисали, мењалидотрајали намештај, уређива-ли смо простор око амбуланти,набављали нову медицинскуопрему, занављали вознипарк...“

Хвала Граду и дому здрав-ља, у име савета месне зајед-нице упутио је милан макси-мовић, а као следећу жељу и ко-рак, најавио је отварање држав-не апотеке у близини нова ам-буланте. Ц.Љубић

нА рАдОст БрОЈних житељА Мз „ЈевреМОвА“

Након безмало деценије

у неусловном простору, Мес-

на заједница и грађани

„Јевремове“ добили су нову

савремену амбуланту. Нови

објекат, изузетно леп и на-

менски изграђен, заузима

простор од 120 квадраних

метара. Лекар на „Чавићу“,

а то су тренутно, др Сла-

војка Васић и др Весна Ни-

колић Алија, ради у две сме-

не. Део тима су сестре

Србијанка Митрић, Спо-

менка Спајић и Слободанка

Спасојевић, и спремачица

Драгица Јовановић.

ННоовв аа аа мм бб уу ллаа нн тт ааннаа ЧЧ аа вв ии ћћ уу

У ШАпцУ ОдржАн први ФестивАЛ МедА и пчеЛАрсКих прОизвОдА

Мед је свима сладак сем пчелама

под покровитељством Гра-да шапца, и у организацији ди-рекције за пољопривреду иудружења пчелара, први фе-стивал меда окупио је четрде-сетак излагача, како из шабачкогкраја тако и из околних градова,а госте и посетиоце и из другихкрајева србије. Уз лепо време, усуботу (4.септембра), лепа сли-ка у центру шапца, испред ста-ре робне куће. Жеље организа-тора да манифестација постанетрадиционална.

-Жеље су нам да скуп сле-деће године буде још већи и зна-чајнији и за друге крајеве, да овопостане један од препознатљи-вих фестивала за целу србију.повод за данашње окупљање јешто шабац може да се заистаподичи и производњом меда, ибројем удружења, бројем чла-нова удружења. ако само напо-менемо да имамо преко седамхиљада кошница и 130 тона ре-гистрованог меда, да не прича-мо о количинама које нису ре-гистроване, мислим да можеморећи да ми на овом терену има-мо преко 300 тона производњемеда. многе породице у про-изводњи меда налазе своју ег-зистенцију – истиче директордирекције за пољопривредуГрада шапца предраг срдано-вић. и додаје: „ово данас је иједна пошта пчели, бићу безкојег ми не би имали никаквихплодова, јер сав онај труд којими улажемо у биљну производ-њу, без пчеле би био безна-чајан“...и подсећа на „готово бо-жанску лепоту слике пчеле“,прњаворца свете самурови-ћа...

не крије задовољство ниЖељко мијатовић, и као орга-низатор, ни очима једног од за-

љубљеника у пчелу: „ми смопрезадовољни одзивом, с обзи-ром да је прва година, и више јеод очекивања, има људи изКрупња, Ваљева, осечине, сре-ма, наравно, шапца и околине.и надам се да ће и идуће годи-не бити још више наших пче-лара, и на већој локацији“.

никола Ђукановић, у свомдуху, и „креће“ причу.

- мед је свима сладак семпчелама. тако кажу јер тешко једоћи до правог и квалитетногмеда. препорука је да мед тре-ба користити као храну а некао лек, али је жалосно што смоми јако неинформисани о свим

тим стварима... дугујемо по-себну захвалност градским

структурама за разумевање дапо први пут ове године имамонаш фестивал меда, и заиста намје жеља да траје доста година; авероватно ће то и кренутитако...“ а кад бисмо хтели, имогли, од пчеле научити се?!„Били би пресретни, кажу функ-ционисали би као швајцарскисат. али, збиља, организацијукоја је у кошници ретко је гдемогуће извести да тако функ-ционише...“

Фестивал су и освешталисвештеници шабачке цркве, а ињихова порука била је да и пче-лари, и сви други, буду вреднии радни – по угледу на пчелу...песмом, и лепим гласовима,отварање фестивала, обојиле сучланице певачке групе основне

школе из рибара...У суботу у шапцу, уз мед,

свих врста и паковања и бројнидруги производи из пчелињеапотеке. Уз поруку „здравље измеда“, могли су се чути и бројнисавети. могла су се видети ипризнања, уверења, плакете,сертификати; делић и пчеларскеопреме, а све је пратило леподружење, и међусобно пчелара,и са осталим посетиоцима фе-стивала... и још један леп детаљбележимо... сви излагачи су подва килограма меда даровалишабачком центру за социјалнирад - у хуманитарне сврхе.

Ц.Љубић

- о пчели не знам много да кажем, а стално је поредим садруштвом и системом, и њеном организацијом и нечим што сезове - врхунац. Каже једна узречица, а споменуо је један сло-вачки академик: „Земља код нас напредује, али за наредних де-сет хиљада година неће стићи хемију пчеле“... да узмем самоједан пример; трава која дави и гуши асматичаре. пчела и прахса те траве уноси у кошницу, али он прерађен, оним истим ас-матичарима уопште не смета. све што пчела унесе у кошницуто се зове здравље – збори нам милан пандуровић, шапчани-ма сигурно познатији као чика Завра. Како каже, „ратује у имеи за рачун пчелара, већ петнаест година, да пчелари добију (вра-те) свој простор у проте смиљанића број 4... срез је 1955.годинеформирао удружење, и дао му земљиште у малом Забрану, којеје шездесет друге продато и купљене просторије од сто квадрата...

Фестивал меда у шапцубио је увод за стручни скуппчелара мачванског и Колу-барског округа, која ће12.септембра бити одржана удому културе у прњавору.најављено је присуство ве-ликог броја пчелара из целесрбије, а, уз званични деоскупа, планиране су посетеманастирима Чокешина ипетковица, спомен костур-ници у прњавору и излет надрину.

� www. podrinske.com 09. септембар 2010.дРуШтво

на основу члана 40 став 1 Уредбе оусловима испоруке електричне енергијеод 02.12.2005.г тачка 4 „коришћењеелектричне енергије преко мерногуређаја на коме је купац оштетиопломбе испоручиоца односноовлашћене организације“ сматра сенеовлашћеним коришћењем електричнеенергије. Члан 64 и члан 65 Закона оенергетици нас обавезују да искључимобез одлагања објекат где је утврђенонеовлашћено коришћење електричнеенергије.

искључење подразумева демонтирањеприкључка закључно са мернимуређајима, брисањ купца из евиденцијеи утужење за извршено делонеовлашћеног коришћења електричнеенергије. Купац стиче право да поднесезахтев за одобрење за прикључење кадауплати обрачунати износ неовлашћенепотрошње (Члан 42 став 10 Уредбе оусловима испоруке електричнеенергије).У Вашем је интересу да проверитестање пломби на Вашим мернимуређајима (бројило, уклопни сат). акоуочите недостатак пломбе илиоштећење пломбе (жица није чврстостегнута оловном пломбом па се пломбаможе „свући“, (оловна пломба јестегнута обичним клештима па на њојнема утиснут знак електродистрибуцијеи број са друге стране, кућиштепластичне пломбе је поломљено)

обратите се писменим путемелектродистрибуцији шабац да извршиконтролу мерног места (у сладу саЧланом 49 став 2 Уредбе о условимаиспоруке електричне енергије дужнисте најкасније у року од три дана дапријавите нестанак сметње илиоштећење уређаја).

до 01.10.2010.г. можете нас писменообавестити о недостатку или оштећењупломби.

после 01.10.2010.г. ако се контроломутврди недостатак или оштећењепломби (дистрибутивних илидржавних) бићете искључени саелектродистрибутивне мреже утужениза неовлашћено коришћење електричнеенергије и брисани из евиденцијекупаца.

под неовлашћеним коришћењемелектричне енргије се још сматрасамовласно прикључење, коришћењеелектричне енергије без или мимомерног уређаја, коришћење ел. енергијепреко мерног уређаја на коме је одстране купца онемогућено правилнорегистровање ел. енергије, ненаменскокоришћење ел. енергије који има запоследицу примену повољнијегтарифног става за продају ел. енергије,самовласна замена главних осигурачаили уређаја за ограничавање снаге икоришћење снаге изнад одобренеодносно уговорене.

Електросрбија д.о.о .КРАЉЕВО

У складу са чл.63. Закона о планирању и изградњи(„сл. Гласник рс“, бр. 72/09), правилника о начинујавне презентације урбанистичког пројекта („сл.Гласник рс“, бр. 43/10), одељење за урбанизамГрадске управе шабац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ1. Урбанистички пројекат „централна линија и

Вешерај-2“ (зона север – блок бр. 24 – Уп за изградњуобјеката на кат. парц. Бр. 1710/4 К.о. шабац) –инвеститор: Град шабац

2. Урбанистички пројекат „изградња тт кабловскогподручја Nº1 атц „шабац“ (у блоку омеђеномулицама: Владе јовановића, јована цвијића,Ђукановића сокаком и масариковом у шапцу) –инвеститор „телеком србија“ а.д. Београд.

3. Урбанистички пројекат „изградња тт кабловскогподручја Nº6 атц «шабац» (у блоку омеђеномулицама: Косте абрашевића, масариковом,ослобођења и уз улицу стојана новаковића у шапцу)– инвеститор «телеком србија» а.д. Београд, пс«телефонија» а.д. Београд.

4. Урбанистички пројекат „изградњадистрибутивне гасоводне мреже у меснојзаједници поцерски причиновић – инвеститорјКп „топлана“ – шабац.

5. Урбанистичког пројекта за изградњу фекалнеканализације и водовода у блоку улица: Краљамилутина, сувоборска, Гучевска, Касарска, шабачка,нова 133 и Фрушкогорска у К.о. мајур – инвеститорјКп „Водовод – шабац“.

6. Урбанистичког пројекта за изградњу фекалнеканализације у блоку улица м. тита, Ђуре пуцара ироберта толингера у поцерском причиновићу –инвеститор јКп „Водовод – шабац“.

7. Урбанистичког пројекта за изградњу фекалнеканализације 7. јула 1 у К.о. јевремовац – инвеститорјКп „Водовод – шабац“

јавна презентација ће се обавити од 17.09.2010.год.до 23.09.2010.год. до 23.09.2010.год., закључно упросторијама одељења за урбанизам Градске управешабац, улица масарикова бр.10.службено лице одељења за урбанизам, даваћеосновне информације о урбанистичким пројектима,заинтересованим лицима, сваког радног дана увремену од 10 до 12 часова.

сва заинтересована, правна и физичка лица, могуда извше увид у урбанистичке пројекте, као и да утоку трајања јавне презентације доставе својепримедбе и сугестије у писаном облику одељењу заурбанизам Градске управе шабац, ул. масариковабр.10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

У србији је својеврсна при-вилегија имати посао и за тобити плаћен на веме. е сад штовећини запослених то баш и неполази за руком, ем због виси-не зарада, ем због њиховог каш-њења, а богме понекад се то оду-жи на године, то је већ болесттранзиције али и видних нема-ра државе. можда неправде неби толико болеле да с другестране има читава армија при-вилегованих која овде може го-тово све да приушти, па и пре-ко оне моралне и правне грани-це. па се тако деси да се тзв. по-моћ од пет хиљада динара запензионере заломи на цифри20.500 или 21.500, то је изгледафундаментално. Ускраћени ћеостати они који примају пензиједо 30.000 динара. нема пара,кажу надлежни за финансије.

наравно да држава много кош-та и наравно да смо много си-ромашни, за зарадама најни-жим у региону, али како то да седеси да за оне привилегованеима, то и шаком и капом да седаје. на пример државне чим-бенике, сада пензионере, којиобављају значајне дужности каопотпредседници Владе, амба-садори, посланици, члановиуправних одбора, па чак и каорелативно млади помоћнициминистра. елем, кад се све са-бере то је две стотине па и вишехиљада динара месечно, уз на-равно раније привилегије задо-бијених повећих и на добромместу скоцканим становима.онда крене глас из власти, каоиспитаће се, тобож укинуће семогућности двоструког и ви-шеструког зарађивања пензио-

нера. а опет у пракси пензијуизгуби, и то мању од 19.000, чу-вена глумица и књижевницаева рас.

нешто ту не ваља, јер нисусамо те привилегије у питању,јер на многим местима„цури“.на пример, дељењефункција и станова у великомгубиташу “Железнице србије“,и то онима који су, може серећи, добрано сарађивали сабившим директором који ћесвоје пословање правдати ве-роватно на суду. или плате гу-вернера, директора јавних пред-узећа, и тако даље.Чудно да удржави где полуге власти држестранке које су чланице илиблизу чланства у социјали-стичкој интернационали. о да,корупција овде није ни поме-нута! Д.Ераковић

Марширање привилегованих

ОБАВЕШТЕЊЕ

први септембар, дан по-четка рада прве болнице усрбији, далеке 1866.године, ша-бачка општа болница слави каосвој дан. данас је у њој око1.200 запослених, а, како је ис-

такао на пригодној свечаности,директор, прим. др Горан ма-летић, „велика је обавеза тра-диције, и имена која су обеле-жила шабачко здравство“: „ша-бачка болница, као и Град ша-бац, имала је доста својих прве-наца, и све нас то и окупља иобавезује на истрајност и до-стојну слеђење наших учитељакоји су прославили ову устано-ву...“

поводом дана опште бол-нице, након адаптације, у коју је

уложено око два милиона ди-нара, отворена је централна ку-хиња, опремљена по најсавре-менијим стандардима. од по-себног значаја је, што је, поречима др Бранка Вујковића,

председника Управног одбора,ушла у процес имплементације„Хасап“ квалитета, стандардаевропске уније, који је пропи-сало и министарство здравља.

- практично то значи да ћенаши пацијенти имати и без-бедну, и квалитетну исхрану,по свим нормативима, термич-киправилно обрађену; на тајначин и пут инфекција, изазав-них храном, практично ће битисведен на минимум. на мојевелико задовољство, и уз овај

пројекат имплементације „Ха-сап“ квалитета, шабачка оп-шта болница, поред третманаинфективним медицинским от-падом, и са овим пројектом јемеђу првима у србији, иправијош једну карику у превенцијиинфекција, ипрактично глобал-но здравље истиче у први план“.

служба анестезије са реа-нимацијом, по квалитету рада јенајбоља у 2010.години. службебиохемијске лабораторије и ин-фективног, добиле су посебнапризнања за постигнуте резул-тате, док је одсеку онкологије,уручена похвала за љубазност иетичност.

од појединаца, за постиг-нуте резултате, награђени судоктори драган миловановић,анестезиолог и драгомир дра-гојевић, интерниста, а од меди-цинских сестара драгица Лукић,из операционог блока и дра-гица петровић, са психијат-рије. Уз дан болнице уручене суи јубиларне награде, а на самојсвечаности – марији Лукић,главној сестри пнеумофтизио-логије иза које су четири деце-није дароване шабачком здрав-ству док је десет радника при-мило јубиларне награде за 35година рада.

Ц.Љубић

�09. септембар 2010. www. podrinske.comдРуШтво

Уз дАн ШАБАчКе ОпШте БОЛнице

Традиција која обавезује

Уз две награде, и животнуистину, да у болници све почи-ње, али и све завршава, доктордраган миловановић, истичеда је медицина - тимски рад:

- прво признање, које смо

добили као најбоља служба оп-ште болнице, много ме радује,али, ја сам тренутно био на томместу да примим то признање.награду и признање заслужилису многи пре нас који су ради-лиовде, јерслужба анестезијеоснована је 1974.године.првиначелник био је александар

Кировски, други, прим. др Вес-на јанковић, па дугогодишњиначелник прим. др милорадГлишић, др александар симићи моја маленкост. Завас којирадите у болници, не требаништа говорити, за наше драгегосте подсетио бих да служба

анестезије на годишњем нивоууради преко пет хиљада ане-стезија, да се у амбуланти пре-гледа преко 5.200 пацијената, дасе у јединици интензивне негелечи око хиљаду и по људи. по-кривамо све сале, са свим служ-бама и одељењима добро сара-ђујемо... све приче почињу и за-вршавају се у болници.ово јепосебнопорука за наше при-вреднике,који мисле да су њи-хови проблеми најважнији, алисви ти проблеми и све те причесе управо прекидају у болници;срећом, и настављају.

Желео бих да истакнем изначај медицинских сестара и

техничара у служби анастезије,реанимације и интензивне неге.нас докторе, пацијенти памтеили не, али оно што сигурно за-памте то су сестре, њихове до-дире и њихове речи, и све токраси нашу службу, и нашуболницу. оно што остаје, и штосе носи из болнице то су њихо-ви осмеси и те речи, комуника-ција,оно што нам данас најви-ше недостаје, а на чему ми по-себно инсистирамо. речи и емо-ције, уз човека, чине чуда... Безречи ништа не постоји на овомсвету, и ја и ову прилику кори-стим да апелујем на све да водерачуна о том врхунском до-стигнућу цивилизације – а то суречи...“

Тимски рад- ја бих у сваком случају,

као драже и вредније при-знање изабрао признањеслужби... јер, лекари нисууметници, то је тимски рад, ини моје личнопризнање не бимогло да постоји без залага-ња и колега лекара и меди-цинских сестара... много,много труда и непроспаванихноћи је уложено у ово при-знање...“

- што се тиче мог личногпризнања, осећам се врлонепријатно. речено је многолепих речи на мој рачун, а, дацитирам мог учитеља, про-фесора Лалевића, „да је мојамајка жива, једино би она засваку од тих речи рекла да јетачна“. многе медицинскевеличине су око мене, алинеко је морао и то да добије...иза мене је двадесетак го-дина рада, и много емоцијапотрошених на овом послу...

начелници служби – Биохемијске лабораторије и инфек-тивног, данка максимовић и Бранислав јанковић - посебнапризнања за постигнуте резултате

Његова екселенција, амба-садор Федеративне републикеБразила, данте Коељо де Лима,организовао је седмог септембрау резиденцији амбасаде у Бео-граду пријем поводом државногпразника -дана независности.поред амбасадора многих држа-ва, јапана, русије, Велике Бри-таније, Француске, италије, не-мачке, највиших представникадипломатског кора и наше држа-ве пријему је писуствовао ипредседник Клуба пријатељ-ства шабац-Фуђими, Вуле Че-кић. Бразил је стекао незавиност7. септембра 1822.године про-гласом португалског краљадом педра.

Када се португалски море-пловац педро алварес Кобалдана 22.априла 1500.годинеусидрио на обали данашњегБразила, он је цело подручјепрогласио власништвом порту-галске краљевске круне. Због ве-ликог спора око територија но-вог света, 1494. године, закљу-чен је споразум о разграничењуизмеђу шпаније и португала,

тако да су све територије ис-точно од 48. степена западнегеографске дужине припале пор-тугалском краљевству. порту-галци су Бразил почели инте-зивно насељавати од 1533.го-дине. територија је тада поде-љена на 14 провинција а 1549.уведена је јединствена упараваса седиштем у граду сао сал-вадору. У току 1559.године от-почело је масовно довођење

црначког становништва из аф-рике, које је било радна снага наогромним плантажама кафе,каучука и шећерне трске. от-криће великих количина злата идрагог камења подстакао је новеталасе досељеника у Бразил по-четком 18. века. Званично од1763.године рио де Жанеиропостаје главни град. Бежећи однаполеонове инвазије порту-

галски краљ иван шести скло-нио се у рио. тако је овај град упериоду од 1808. до 1821. биопрестоница целог португалскогкраљевства. Бразил је правипроцват доживео за време царапетра другог (1831. до 1889.)када су подигнуте нове планта-же, отворени нови рудници, из-вршена индустријализација.ропство је званично укинуто1888.године. У току првог идругог светског рата Бразил јенајвише развијао.

Федеративна републикаБразил је данас модерна држа-ва, једана од водећих инду-стријских земаља света. про-шле године остварен је су-фицит од 200 милијарди евра.са површином од 8.514.215км2 заузима 48% територијејужноамеричког континента.Бразил има добре саобра-ћајнице, луке, водене токове ибезброј аеродорма. јединстве-не лепоте, дијамантски чистихплажа, прелепих река и језера,Бразил је супер сила у свакомпогледу. Соња Чекић

Дан независности Бразила

На питање како се осећа

у Србији амбасадор Данте

Коељо Де Лима рекао је да је

окружен дивним људима, и

осећам се као код своје куће.

� www. podrinske.com 09. септембар 2010.дРуШтво

на недавно одржаном так-мичењу у соко Бањи, александарниколић из Коцељеве, по трећипут је понео титулу најбољег усрбији. „прва хармоника“ у ка-тегорији млађих јуниора ( до 16година). а са својих петнаест, инаравно, уз хармонику, алексан-дар је већ освојио педесетак при-знања...

издвајамо детаље... први, ве-роватно и најважнији, одраста узоца, познатог хармоникаша мићуниколића Брајића... сестра анд-ријана, прва је„кренула“ у свет му-зике, али се определила за вио-лину ( трећа је година у школи„јосиф маринковић“ у Београду).аца се музиком бави од четврте го-дине, а да поседује изузетан тале-нат, већ после друге, приметио јехармоникаш момчило станојло-вић, уз савет родитељима да га упи-шу у музичку школу. Уз други раз-ред гимназије, данас је и други раз-ред музичке школе „ЖиворадГрбић“ у Ваљеву, у класи профе-сора Владимира обрадовића...

У соко Бањи, која је међуна-родни фестивал, ове године у ње-говој категорији било је 20 учес-ника. свирао је „пшеничице, сит-но семе“, „стани,стани ибар водо“,Крњевчево „милошевка“ коло,„методијево“ – јовице петковића

АЛеКсАндАр ниКОЛић: првА хАрМОниКА срБиЈе

Виртуоз из Коцељеве

Успешна пословна сарадњаУспешна пословна сарадња

шабачке фирме “специјал” и“Вршачких винограда”, којатраје већ више од петнаест год-нина претворила се у правопријатељство. протеклог ви-кенда радници ове две фирмеодиграли су реванш фудбалскуутакмицу а после тога уследи-ло је дружење уз обиље хране ипића.

Власник Фирме “специјал”,Бата анђелић истиче да је овобила прилика да се узврати го-стопримство које су им колеге из“Вршачких винограда” указалепре извесног времена и оваквадружења јачају добру пословнусарадњу.

И.К.

ШАпчАнКА нА изБОрУ зА Мис У Кини

За око 900.000 ђака основ-них и средњих школа у србији,среда, 1.септембар, означила јепочетак нове школске године.на подручју града шапца је9.835 основаца и 5.776 средњо-школаца. а у школске клупесело је и 1.269 првака. За њих јето, свакако, највећа „промена“,наравно, и за њихове родитеље...У свим школама посебан дочекбио је намењен управо најмла-ђима, а подринске су биле у ос-новној школи „ната јеличић“.

тачно у 15 сати, звоно је за-звонило још свечаније, или сетим маленим главицама учи-нило још гласније... најпре су„прошли испод дуге“... то је биосимболични назив програма, укоји су, по речима учитељицеЉиљане јовановић, они ста-рији, ученици другог и трећегразреда, са својим учитељима иуз школски хор уткали свој по-здрав и жеље добродошлице.стихом је то пренела ањаЖдракановић:

„драги наши, најмлађи го-сти, ви сте разлог наше радостипесме, љубави и лепих жеља, ивелика нада ваших родитеља. навама је сада да чувате бисернуогрлицу, у којој су сви наши ама-нети. Вукову азбуку и ћирили-

цу, најлепше писмо на планетии да говорите лепо српски као ја,

да вам се анђели с неба смешесрпски језик је поезија, самоптице певају лепше. нека вам јесрећан полазак у школу“.

Увек је то изазов и за учи-теље (оне „драге пријатеље“,„праве цвећаре, који гаје најлеп-

ше биљке на планети“), па ипосле три деценије у просвети,

говори нам Живка Беговић...прваке је преузела са колеги-ницама миланком матић и рад-милом стојићевић, а у „нати-ној“ школи је осамдесеторопрвака... сви су на дар, каолепо сећање, добили мајицу саименом школе у којој ће као имноге претходне генерације учи-ти, и одрастати... на дар је билаи ведра песма, од позива назаједничку песму, игру, цртање,читање, дружење, радовање жи-воту ... до оне свевремене којапоручује да су деца украс све-та... срећно прваци...

Ц.Љубић

�09. септембар 2010. www. podrinske.comдРуШтво

Уз септеМБАрсКО звОнО

Срећан полазак у школуШколска година поче-

ла је и за 1320 малишана,

колико их је у 80 група, у

шабачкој Предшколској

установи „Наше дете“

уписано у обавезни пред-

школски програм (односи

се то на децу рођену од

1.марта 20024, до 1. марта

2005.године). У седишту

установе, у девет објеката,

четворочасовни програм

похађа 20 група, у 47 села

је 50 група предшколаца,

и у целодневном боравку,

у осам вртића десет група

окупља будуће прваке.

АЛеКсАндАр ниКОЛић: првА хАрМОниКА срБиЈе

Виртуоз из Коцељевеи „Виртуозну хармонику“ Љубишепавковића. и, баш како је назив овепоследње композиције, показао једа је хармоника у његовим рукамавиртуозна... Уз максимални бројбодова, једногласном одлуком пе-точланог жирија, проглађен је занајбољег ( и то је трећа титула усоко Бањи, претходне су биле2004, и пете, у категорији пиони-ра)... и „неописив је то осећај“, кадсе признање прима из руку узоракакав је Љубиша павковић ( ужирију је још био Љуба Кешељ ијош три музиколога) ...

тако је било у соко Бањи, алиалександар је подједнако успешани у класичној музици, где га у ок-тобру очекује светски куп у Ва-раждину... из Кастел Фидарда, изиталије, вратио се као прва хар-моника света. следеће године уморавским топлицама, у слове-нији, био је најбољи и у својој и устаријој категорији. прошле го-дине, у пули, у Хрватској, „пала“је и европска титула... подједнакоуспешно свира и класичну и на-родну музику, али нам у одговоруна питање коју више воли, ипак саосмехом каже народну... смехом иузвраћамо и још једним питањем,да ли због тата миће, или ового-дишње соко Бање...

У причи, помало и шкрт наречима, кад хармонику узме у руке,она говори сама... или то мисле ониса стране... александар, уз осмехкаже, да вежба окочетири сата днев-но, али да нађе времена за све... Хар-монику једноставно воли... и онданишта није тешко... а после сред-ње школе, планира академију, жељесу му Беч или сарајево... Уз мак-сималну подршку породице, уз ње-гову марљивост и преданост, несумњамо да ћемо о александрујош писати... Ц.Љубић

ШАпчАнКА нА изБОрУ зА Мис У Кини

шапчанка маријана доб-росављевић учествоваће на так-мичењу лепоте “Miss Friend-ship International 2010.” које ћесе током септембра одржати уКини маријана је студент Кри-миналистичко полицијске ака-демије, манекенством се бавивећ осам година. пре две годи-не се први пут пријавила натакмичење за званичну миссрбије. поново је покушала2009. и са компанијом “MissYu” потписала уговор о трого-дишњој сарадњи. сада у њихо-вој организацији путујем у Кинугде ћу представљати нашу зем-љу на овогодишњем “MissFriendship International 2010.”

Миспријатељства

�� www. podrinske.com 09. септембар 2010.дРуШтво

ретки су људи који се са то-лико посвећености баве некимпослом, који свуда стижу, којиманишта није тешко, којима мате-ријално није у првом плану...Као најава изложбе фотогра-фија „шабац који нисте знали“,бележимо причу аутора драга-на петровића.

... ова изложба обухвата пе-риод између 1920. до четрдесе-те, како је шабац изгледао. ибила ми је намера да прикажемшабац из неких нових углова,да прикажем неке нове детаљео којима се није много знало.један од њих је Бенска ћуприја

на Баиру, о којој су многи старишапчани причали, а, нормално,млади, данас и не знају за њу, игде се она налазила. приказујемнеке детаље испод земље, јерона је практично остала зако-пана метар испод земље, нијесрушена него је затрпана. и доње се случајно дошло ископа-вањем, односно постављањемканализационе мреже, негде2004.године, чини ми се...

... други детаљ је, на пример,шабачка црква. мало шапчаназна да онај цифраник на цркви,који често сви ми погледамо,није био увек са арапскимбројевима, него је био са рим-ским. такав је и дошао из не-мачке двадесет треће године. је

л’ тај сат је ратна репарација, до-бијен на основу ратне одштетеиз првог светског рата. такође,приказујем и тај сатни механи-зам, који је огроман, то је једанорман, где се налазе практичнотри сата. тај сат још функцио-нише; на интернету сам нашаои фирму која га је израдила, ачак савременији, у односу наовај наш шабачки, код њих сеналази у музеју. то говори гдесмо ми...

... ексклузива је залеђенасава, двадесет осме, девете го-дине, пешице и колима се пре-лазило преко саве. нормално,

мост није био саграђен, он је тек1934.године отворен, били сусамо стубови и претила је опас-ност да тај лед, ако крене, по-руши стубове на којима је тре-бало да буде подигнут мост... теснимке је направио инжењермарко мањарић, који ми је заживота дао те и многе друге фо-тографије... Као и многе друге фо-тографије које приказујем (поредмојих снимака), урадили су шап-чани који су имали фотоапаратеу то време... ова изложба доно-си доста фотографија из поро-дичних албума старих шапчана,а многе ће по први пут угледатисветлост дана...

... изузетан је и један снимаккоји сам путем интернета ку-

пио, а то је почетак првог свет-ског рата, када је наша артиље-рија оборила црквени торањ ушапцу где је било митраљескогнездо аустро-угарско... јер,нису могли да приђу и моралису да пуцају; и то је она давнопозната прича, о српском војни-ку који се три пута прекрстио игађао у светињу, и скинуо је врхцркве. на том снимку се јасновиди да је црква читава, доњидео, да је само врх порушен, а даје читава и она општинска згра-да, која је била у црквеном дво-ришту, где је данас споменик па-лим шапчанима у првом свет-ском рату...

Уз најаву још доста, по мно-го чему, посебних фотографија,интересантан детаљ саме из-ложбе биће и тај да сваку пратичланак из шабачких старих но-вина, (највише из „шабачкоггласника“), нека врста легенде.истиче драган петровић да јепосао био огроман. (на излож-би, у Културном центру, бићедвадесетак тема, са преко 200фотографија...)

... прво скупити те фото-графије, има и оних које држимкод себе већ тридесет година ивише. друго, прикупити чланкео тим догађајима, који су веза-ни за те фотографије... штета бибило да шапчани не виде из-ложбу, не само због уложеногтруда, него што она појашњавамноге ствари о шапцу које сенису знале. и од старијих, мно-ги су заборавили оне шабачкемостове на Камичку и где су сеони налазили, па како је изгле-дао шабачки парк, фонтана којаје пре рата била у парку (на тринивоа, са којих се сливала вода),па шабачки Летњиковац, где сеишло на ђурђевдански уранак...па, понтонски мост на сави,који се у току зиме расклапао, ау пролеће монтирао, а отвараосе када је требало да прођеброд. постојао је речни бродскисаобраћај између Београда ишапца и даље узводно (у онојкасарни на сави била је ста-ционирана понтоњеријска једи-ница која је била задужена дарастури десетак понтона, раз-двоји мост, пропусти брод а по-том поново споји мост, јер је тобила једина комуникација из-међу шапца и Кленка,односноове стране саве и оне друге.) Го-ворим о периоду после првогсветског рата. нормално, прењега, она обала је била аустро-Угарска, и то је и био великипроблем у првом светском рату,јер су њихови бродови пловилисавом и са ње тукли шабац, и

то „онако домаћински“, те отудаи доби назив „српски Верден“...

... Биће ту и шабачких пла-жа, шапчанки у оним лепимпредратним костимима, до ко-лена, где има више платна, амање се види голишаво тело.представио сам и један део ша-бачких занатлија. сви се хватајуи сви пишу о шабачким тргов-цима. јесте да је шабац биотрговачки град, али био је и за-натлијски. ја намерно нисамставио ниједног шабачког тргов-ца, већ више занатлија. Често ис-

пада да је шабац био само градбогатих. и сви који пишу, пишукњиге о богатима, је л’ их онифинансирају. мени не требају

спонзори, ја изложбе не правимза спонзоре, ја их правим за оби-чан народ, за шапчане, тако дасу на сликама занатлије, молери,столари, фирмописци, фризе-ри, обични људи који су живе-ли од поштеног рада и својих де-сет прстију...

... изложба ће бити отворе-на у петак, 17.септембра, трајаћерелативно кратко, и ја самомогу да позовем шапчане да јепогледају; и старе и младе.мада оних старих има све мање,а ови млади, тешко да ће пре-

познати нешто од делова старогшапца...

Причу, Драгана Петровића,забележила Цеца Љубић

Шабац који нисте зналиУЗ „ЧИВИЈАДУ“, НОВА ИЗУЗЕТНА ИЗЛОЖБА ДРАГУТИНА - ДРАГАНА ПЕТРОВИЋА

ХотеЛ евРоПа, на МеСту данаШње тРЖнице

Драганове електронске књиге- немам времена да пишем; питање, колико бих и знао. по-

кушавам да нађем времена и оставим траг на интернету; жељами је да све податке до којих сам дошао презентујем целом све-ту. интернет ми је главна и свакодневна комуникација сабројним људима из бројних области које мене интересују... ибез обзира на мојих 67 година, користим најсавременије сред-ство за комуникацију. мојим сарадницима шаљем податке, до-кумента, фотографије до којих дођем, а који нису везани за ша-бац, они обрнуто, и то изванредно функционише... недавно мије стигла фотографија од човека чији је деда градио мост у шап-цу пре 1900.године; тај мост снимио је чувени шабачки фо-тограф из тог периода алкалај, и сад трагам где је тај мост био...

... од целокупног мог стваралаштва, из хобија и љубави, крозрадио-аматеризам, фотографију, телевизију, истраживачкирад, везано за шабац, правим „блогове“, и стављам на интер-нет... позивни знак је драгутин-драган петровић или аматерскателевизија YU 1 TV... то су моје „електронске књиге“...

Тимски рад-највећа сатисфакција је да ја то могу и да ја то знам. на-

равно, уз помоћ супруге данице. иза су године и године истра-живачког рада. ја у исто време припремам по две-три излож-бе. и за ову је материјала било пуно, али постоји проблем „дасе не изађе из теме“... ту су фотографије Фабрике сапуна наБаиру, па Фабрике бомбона у масариковој, у кући мањарића,постављања гвоздених стубова (којих још има по граду), кадаје у шабац дошла трофазна струја, шабачких пијаца, маскен-балова (чувен је био „мачвин“), првих аутомобила, почеткааутобуског саобраћаја... регулациони план из 1930.године, којије радио александар Бучин, стрељан на шабачком мосту (онје радио и пројекте кланице, тржнице, водоводне и канализа-ционе мреже...

КаМичКи МоСт (ПоПЛаве иЗМеђу два Рата)

АУДИЦИЈА ВЕСЕЛОГМАЈМУНЧЕТА

независна драмска асоцијација „Веселомајмунче“ организује аудицију за пријем младихглумица и глумаца од 7 до 14 година.

треба припремити : епску песму, монолог ирецитацију.

аудиција ће бити одржана у суботу,25.9.2010.године , у 11 сати у шабачком позоришту.„Од свих мракова , најлепши је позоришни мрак!“

��09. септембар 2010. www. podrinske.comКуЛтуРа

наташа марковић (девојач-ко Веселиновић) дуго ће пам-тити годину коју полако ис-праћамо. ове 2010., поред пунеафирмације коју је стекла као ге-нерални директор Компаније„Galeb Group“, обележили су иуспеси како компаније тако илични. „Галеб“ је ове године уизвозничком замаху, очекује седа планови с почетка годинебуду премашени. такве резул-тате нису мимоишла ни при-знања. поред трећег оскараквалитета освојеног крајем про-шле године, шабачка компанијаје од стране новосадског ме-диа инВента ове годинепроглашена за најбољу усрбији. награде нису заобиш-ле ни наташу марковић.најпре је, од стране регионал-не привредне коморе Ваљевопроглашена за најбољу женупредузетницу, а нешто каснијеи за „Жену змаја 2010.“ одстране Удружења пословнихжена србије. по много чемуона је специфична особа, кажуједноставна и спремна на са-радњу. све ово био је довољанповод да Вам је мало ближепредставимо.

Колико ова признања зна-

че у Вашем даљем раду?

- сваком једно јавно при-знање значи много, пре свега каоподстицај у даљем раду. да лије то Вукова диплома у школи,диплома о завршеном курсускијања, диплома факултета,свака је на свој начин подстрекза даље залагање и рад. награ-

де које сам добила у претходномпериоду нису само награде менилично, већ су, пре свега, то при-знања за мој колектив, испредкојег имам част да поносностојим као директорица.

Познато је да сте друшт-

вено врло активни. Како ко-

ментаришете положај жен-

ског предузетништва у

Србији?

- предузетништво не бихделила на мушко и женско. тре-нутни положај предузетништвауопште је тежак. најпре, збогпроблема у држави са којима сесуочавамо. с обзиром да седржава финансира највише изприватног сектора, смтрам да бибило крајње време да се проме-ни маћехински однос који имапрема предузетницима.

Да ли би и на који начин

ситуација могла да буде боља?

- можда би ситуација билабоља када би се на државномнивоу, у складу са потребамадржаве и привреде направиладугорочна стратегија развојасрбије, како на републичком,тако и на локалном нивоу. тастратегија би требала да се по-штује без обзира ко је на власти.такође, смањивањем броја за-послених у државној адми-нистрацији, умногоме би се по-већала ефикасност државногапарата, јер би остали самољуди који су квалификовани засвој посао, а са друге стране бисе отворила нова радна места

Ви сте генерални директор

једног од највећих предузећа

у Шапцу. Како се „жена змај“

бори са овим кризним време-

нима?

- не бих да говорим у првомлицу, јер сам ја уствари ’’ми’’,део тима. Галеб се солидно носиса овом кризом јер је иза нас

преко 30 година искуства у при-ватном бизнису. Функциони-шемо као рој пчела - плански иструктурално. надамо се бо-љим временима.

Каква су Ваша очекивања

до краја пословне године? Да

ли је могуће да привредна си-

туација буде на бољој пози-

цији него сада?

- трудимо се да максималносмањимо све трошкове и рас-ходе у мери у којој је то могуће,како не бисмо били принуђенина смањења броја запослених,који су наш највреднији капи-тал. пословање је знатно теженего у прошлој години, мадаимам утисак да се у јавности

баш супротно жели приказати,да је ова година боља и да смовећ изашли из кризе, што на-жалост свих, није тако. Галебо-ва предност у моментима кризеје разнолик производни про-грам. очигледан је пад продајеалата и грађевинских машинајер, у глобалу, постоји пад у ин-вестицијама, али и у грађе-винском сектору. тај пад Галебнадомешћује другим програ-мима као што су продаја иуградња GPS система за праће-ње возила где имамо значајанпораст у продаји с обзиром да умоментима кризе компанијежеле да прате кретање својихвозила, појачају контролу и си-гурност и, евентулано, смањепотрошњу горива. продаја исервисирање фискалних уре-ђаја је константна и тиме смо за-довољни јер смо дугогодишњилидер на српском тржишту уовој области.

Шта, као менаџер, мисли-

те да је потребно предузети

како би Србија лакше подне-

ла кризни период? Види ли се

„светло на крају тунела“?

- моје мишљење да се свет-ло не види и, нажалост, чини мисе да се још дуго неће видети.највише ће, због тога, испаш-тати они, којима је светлостнајпотребнија, а то су млади,пред којима је живот, а не видеперспективу, како у малим сре-динама попут шапца, тако ни унашој србији. такође и пен-зионери, који, опет нажалост, не

могу да уживају у плодовимасвог рада. У периоду када би сетребали фокусирати на лепествари и своје унуке, они морајуда размишљају о егзистенцији.

Успеси у пословању траже

пуно одрицања. Колико по-

родица трпи Ваш успех и ко-

лико Вам значи њихова под-

ршка?

- супруг тврди да највишетрпим ја. породица ми је прио-ритет и трудим се да њој ништане недостаје. наравно да имаммаксималну подршку супругаоко организације и подела оба-веза, као и помоћ бака у чувањусина у случају пословних одсу-става. добра организација је поладобро обављеног посла, а каддвоје људи заједно учествују уваспитавању деце и породичномживоту, онда је све лакше.

Колико директорка једне

компаније има слободног вре-

мена и како га проводите?

- слободног времена имамзнатно мање преко недеље, па га

надокнађујем викендом сасвојом продицом и пријатељи-ма. роштиљање и купање сунам омиљене активности кадаје лепо и топло време. Зими во-лим да викендом одем наскијање, имамо велико скијаш-ко друштво, па нам је увек за-нимљиво.

Ваши родитељи су осни-

вачи „Galeb Group“-а и људи

који су цео свој радни век

били приватници, и то ус-

пешни. Како они гледају на

Ваше успехе?

- сигурна сам да су као исваки родитељи поносни, али тоби било најбоље да њих питате.Као и сваки породични бизнискоји се наставља из генерацијеу генерацију била бих задо-вољна да остварени капиталодрзимо у овим турбулентинимвременима а будуће генерациједа га увећавају. надам се да суродитељи поносни на мене, а јаћу се трудити да оправдам њи-хово поверење и заједно са оста-лим члановима породице и ко-легама одржим оно што су ство-рили.

Како видите „Galeb

Group“ за пар година?

- Галеб видим као снажнуфирму, устројену на породичнимпринципима, јер сматрам да јепородица основ за добро функ-ционисање како фирме тако идруштва у целини. Уколико намуслови и тржиште буду дозво-љавали, Galeb Group ће сигурнојош више расти и бити фирма самного задовољних запослених иважан привредни субјект у на-шем друштву.

нАтАША МАрКОвић изАБрАнА зА женУ гОдине

Жена змај на челу Galeb Group-а

Наташа Марковић, је рођена 21. августа 1980. године у шапцу. Завршила је

средњу економску школу, смер економски техничар. по за-врсетку средње школе одлази на студије у италију, у рим где2004. године дипломира на америчком факултету „JohnCabot“ и стиче диплому BBA (Bachelor of Art in Business Ad-ministration, minor in Computer Science). током периода сту-дирања била је активно укључена у породични бизнис. тре-нутно је на међународним постдипломским студијама, MBAФакултета техничких наука из новог сада и United BusinessInstitute из Брисела, смер corporative inteligence.

Успешно се бавила и спортом. тренирала је карате, ру-комет и атлетику. два пута је учествовала на Београдском по-лумаратону. Говори енглески и италијански. Удата је, мајкадвогодишњег игора.

натаШа МаРКовиЋ, дРуга С Лева

пета колонија, коју у Круп-њу организује Библиотека „по-литика“, уз мини јубилеј, билаје специфична и по томе што јепо саставу била „чисто жен-ска“, а окупила је, од 25. до 29.августа, осам чланица шабачкогУдружења „Круг 10“; придру-жила им се, и као домаћин, и каоучесник колоније, јованка про-кић, члан колектива библиотеке.

У име шапчанки, ружицапавловић Влаховић и Веснастефановић истичу изузетанпријем и услове за рад, добру ат-мосферу, као и да домаћининису крили одушевљење њихо-вом вредноћом и активнимучешћем (од два планирана делаза организаторе колоније, го-тово све урадиле су и више сли-ка). издвајају и бројне пратећесадржаје, уз диван смештај у хо-телу у Крупњу и излет у добрипоток, до чињенице да су до-биле и појачање; јованка про-кић се, након заједничког радапридружила „Кругу“. а, идејнитворац овог удружења, које јесваким даном све бројније,светлана Жегарац, у први планставља компактност групе, ивредноћу, кад су у питању ко-лоније, и да је ова у Крупњу об-острано била врло успешна:„слике које смо оставиле заистасу нам на понос, а то не кажемнапамет, већ као потврду наших

домаћина (управника пере јова-новића и наше колегиницејованке Берић), који су нам то иизрекли на завршној вечери“. Узове три уметнице, у Крупњу,учеснице ликовне колоније билесу још: светлана Бурсаћ, анђ-елија Веселиновић, душанкаБерић, Весна смиљанић и дра-гослава станковић.

У „причи-извештају“ о ко-лонији остаде речено и записа-но: „оно што повезује све чла-нице колоније је што нису про-

фесионалне сликарке, већ ама-терке: душом, телом, умом оп-чињене животом и свим еле-ментима који чине ђивот. оп-чињене лепотом природе, ле-потом цвета, лепотом птице,лепотом људског тела, лепотомпредмета који нас окружују, акоји нам служе и изазивајупријатна осећања и сећања. па

зар и није циљ уметности да фо-кусира лепоту, изрази и изазовејош лепше осећања“.

Ц.Љубић

�2 www. podrinske.com 09. септембар 2010.дРуШтво

петак, 3.септембар. Гале-рија у тржном центру „тина“претесна да прими бројнепријатеље и поштоваоце анђ-елије Веселиновића, која се суг-рађанима, у првој самосталнојизложби, представила са вишеод шездесет слика. Углавномсу то пејзажи и цвеће. стога иречи светлане Жегарац, да је си-гурна да су сви већ уласком у га-лерију „покушали да уберу некицветак са слика“. У складу са те-мом, али и блискошћу сли-карства и поезије, били су и сти-хови јована рукавине. а отва-рајући изложбу, историчаркауметности, иванка трифуно-вић, истакла је инвентиван духуметнице, као и њен посебан ко-лорит и игру бојом.

- Званичан назив изложбејесте „мој поглед“. и, без об-зира што су теме пејзажи имртве природе, ми морамо рећида то јесте унутрашњи погледаутора, њена сећања и њен сен-зибилитет, унутрашњи. онај,незванични назив изложбе, какоје сама анђа пожелела да сезове, је поглед из моје кујне. ине само зато што је кујна местоу којем та дела настају, обичноу касним ноћним сатима, кадаиспуни своје радне обавезе ижеље најближих, него што јекујна место у које смо ми жене,некако, у овој србији већ веко-вима, бар ми мислимо, проте-ране и затворене. али, довољноинвентиван дух нађе начина дапобегне из те кујне. тако дасвака ова слика јесте победаслободе духа, анђелкиног. аона је, пре свега, колориста, иона и сама каже, у тренуткукад седне да слика, она се играбојом. а тек касније настаје об-лик, тек касније се она бавиформом и композицијом, која јеизванредна; једна чврста ком-позиција, богата палета, низ то-нова, код ње је готово као код елГрека, маниристички нанос, го-тово да не може само један по-тез и да се заустави на једномтону... свака слика је одлика са-мог аутора, али, ови Лабудови сумени анђелка; она је лепа, она

је посебна, она је, као што су ла-будови птице које увек пријају,она воли друштво, ту је великиброј људи, али она је и сама,бели лабуд који носи своје сли-ке из њене кујне...“

по свему што носе радовиуметнице, која се сликарствоминтензивније бави од 1998.го-дине ( иначе, завршила је еко-номски факултет, а чланица јеУдружења ликовних стваралацашапца и Круга 10), изложбутреба погледати.

Њено, са трептајима, искре-но узбуђење и хвала, било јесвим посетиоцима изложбе, дра-гим особама и пријатељима,посебно „дивним колегиницама,за подршку и леп пријем у Круг10“ и „дивно уклапање и дру-жење“. а све је стало у анђиносмех и топле речи: „моје сли-ке говоре све“. Ц.Љубић

АА нн ђђ ии нн освајајући поглед

ИЗЛОЖБА У ТРЖНОМ ЦЕНТРУ „ТИНА“ петА КОЛОниЈА „КрУпАЊ 2010“

Шапчанке улепшале Рађевину

народни оркестар и првифолклорни ансамбл Културно-уметничког друштва „абраше-вић“, од 26. до 31.августа, уче-ствовали су у италији на међу-народном фестивалу фолклоракоји се одржава у граду суса,удаљеном 40 километара од то-рина. Било је то још једно ус-пешно представљање и друшт-ва, и града, али и увек посебнапрезентација српске културе итрадиције, истиче ибрахим ах-метовић, уметнички руководи-лац народног оркестра.

-Утисци са фестивала су за-иста предивни. ово је у градусуса, у близини торина, био45.фестивал, а, иначе је то једанод најстаријих фестивала у ита-лији. ове године, уз домаћине инашу групу, учествовали су ан-самбли из русије, Гватемале ииндије. Уз дефилее, имали смо

шест наступа, сви су били наотвореном, са много публике.имали смо и пријем код градо-начелнице. мислим да смо направи начин искористили овајфестивал и да смо се предста-вили у најбољем светлу. о томеговоре аплаузи које смо до-бијали, а на свим наступимадобијали смо највише аплауза.посебно су нам пријале речи ди-ректора фестивала салваторасабатинија, уз захвалност наушећу и изузетним наступима,да смо били најбоља група“.додаје, ибра да су утисци децепредивни, и да су, што је најваж-није, деца задовољна. а, поредфестивалских обавеза, нашлосе времена и за посете Венецији,Верони и торину, као и језеруЛагоди Гарди, у граду сирмео-ни.

Ц.Љ.

ШАБАчКОМ „АБрАШевићУ“

ООвв аа цц иијј ее пп оодд нн оо АА лл ппаа

У суботу, 04. септембра у башти Културног центра, реализо-вана је прва у низу креативних радионица за децу „субота отво-рених врата“. ову суботу обележила је весела дечија музика, раз-личити цртежи и игрице, као и свет бајки, у коме су малишани по-себно уживали.

радионице ће се одржавати сваке суботе од 10 – 12 часова у Кул-турном центру. из суботе у суботу деца ће имати прилику да се за-бављају уз различите креативне садржаје, развијају критичку ми-сао, да буду самосатални и науче да кроз едукативне активностиправилно користе своје слободно време. Желимо да им време про-ведено са нама протекне у радости стварања. дођите да зајено креи-рамо дечји свет маште.

ССуу бб оо тт ааотворених врата

Плате и пензије биће одм-рзнуте у јануару следеће го-дине, договорено је у прего-ворима с Међународним мо-нетарним фондом. Прегова-рачи из Вашингтона инси-

стирали су да се поштује ра-нији договор да плате и пен-зије буду одмрзнуте тек уаприлу, док је Млађан Дин-кић, министар економије, за-говарао став да је то могућеучинити већ у октобру ове го-дине. Стране су се нашле напола пута, па је тако догово-рено да у јануару плате и

пензије порасту за половинустопе шестомесечне инфла-ције. То значи да запослени

и пензионери могу да очекујутри повећања личних при-мања у следећој години: ујануару, априлу и октобру.Практично грађани Србијемогу да очекују повећање

примања од четири или петпосто.

Током преговора догово-рено је и да се још у току овегодине повећају подстицајиза привреду и грађане. Такоје од 14 милијарди динара,колико је тражено од ММФ-а,одобрено шест милијарди.Договорено је да се додатна

средства издвоје и за со-цијалну помоћ. У Меморан-думу о буџету за 2011. годи-

ну, у коме се налазе и про-гнозе до 2013. године, а који јевлада недавно усвојила, пла-ниран је благи раст просечнихплата, броја запослености идомаће и извозне тражње.Грађани се неће много овајди-ти од повећања, јер, премаовом документу, а у складу сдоговором с ММФ-ом, пред-виђен је раст од два до најви-ше 4,5 процената.

Према планским пара-метрима пензије би од апри-ла 2011. године порасле за3,4 одсто, а од октобра истегодине 2,5 процената.Априлско повећање у 2012.години износило би 3,5, аоктобарско два одсто. Годи-ну дана касније пензије бибиле веће за три одсто уаприлу и додатних два про-цената у октобру - наводи сеу Меморандуму о буџету.

У меморандуму се види инамера државе да се, сма-њењем укупних трошкова на-мењених за јавну потрош-њу, плате и пензије, повећајуиздаци за инвестиције. Пред-виђа се смањење учешћајавне потрошње у бруто до-маћем производу за три од-сто и додаје да "велико фис-кално прилагођавање нијемогуће без чврсте фискалнедисциплине и поштовања

горње границе расхода пред-виђене овим пројекцијама".

У овом документу наводисе и неколико праваца укојима би могла да иде по-реска реформа. У свакомслучају, било која променапореских стопа, морала би дабуде приходно неутрална. Тозначи да би у наредном пе-риоду свако укидање ново-уведеног пореза, на пример,пореза на мобилне телефо-не, морало бити надокнађе-но увођењем нових дажбина

или повећањем постојећихоптерећења. Зато се као јед-на од могућих варијанти

првенствено наводи повећа-ње опште стопе пореза надодату вредност од 18 одсто.Најављује се и могућност по-већања пореза на појединепроизводе, као што су рачу-нари и станови у новоград-њи, који су се досад опоре-зивали по стопи од осам про-цената. Могуће је и прогре-сивно опорезивање зарадауз повећање неопорезивогпрага, али и измене у обрачу-ну основице за годишњи по-рез на доходак грађана. Ре-

шење се види и измени по-реза на имовину и смањењанамета на добит предузећа.

PENZIONERинФоРМативни додатаК За ПенЗионеРе гРада ШаПцаБРоЈ 9 09. СеПтеМБаР 2010.

ДОГОВОРЕНО СА ММФ

Плате и пензије веће од јануара следеће године

Шеф Мисије ММФ-а Ал-берт Јегер је казао да јеуслов да Борд директораММФ-а одобри пету реви-зију аранжмана да ВладаСрбије упути Скупштини наусвајање предлог Закона офискалној одговорности окојем је постигнут договор.Тај закон ће ограничити бу-џетски дефицит у 2011. начетири одсто бруто домаћегпроизвода. Борд директо-ра требало би да заседа27. септембра и уколико дапозитивну оцену петој ре-визији то ће Србији омо-гућити повлачење нове рате380 милиона евра уговоре-ног кредита.

Јегер је истакао да ћекрај 2010. године, као и цела2011. бити тешке за грађанеСрбије јер се очекује спор

привредни опоравак и растнезапослености и да поли-тичари не би требало дадају нереална обећања ве-зана за исплате из буџета.ММФ, како је рекао Јегер,остаје при оцени да ће растБДП-а у Србији у 2010. го-дини бити 1,5 одсто, а у2011. три одсто. Проценесу, додао је, да ће планира-ни издаци буџета Србије у2010. години бити мањи зашест милијарди динара, алида постоје захтеви за до-датне исплате од 10 ми-лијарди динара, што значида ће у државној каси не-достати четири милијардеуколико се испуне ти захте-ви који се односе на испла-те Министарства економије,помоћ пензионерима и суб-венције.

Потпредседник Владе Србије Јован Кркобабић изјавио

је да је са Међународним монетарним фондом договорено

да пензионери који имају пензије у износу од 20.500 дина-

ра и ниже добију по 5.000 динара и најавио да ће исплата

те једнократне помоћи кренути најкасније до 15. октобра.

Кркобабић је рекао да се испитује и могућност издвајања

средстава за указивање помоћи и пензионерима чија су при-

мања до 30.000 динара. Он је оценио да су разговори са ММФ

- ом били сложени и тешки не зато што је неко то хтео, већ

због тога што је економска ситуација таква да се више од

онога што је договорено није могло учинити. Он је навео и

да је пензиона реформа у Србији позитивно оцењена, као

и Закон о пензијско - инвалидском осигурању и да је та ре-

форма далеко више одмакла у односу на друге земље у ре-

гиону.

Алберт Јегер: Тешко и 2011.

Помоћ за пензионере

пОсЛе виШеМесечних прегОвОрА

Без договора о јединственом шалтеруОд увођења јединственог

рачуна на који би послодавциуплаћивали порезе и допри-носе, који је громогласнонајављиван као почетак свео-бухватне реформе прописа,за сада по свему судећи –нема ништа. Пријаву радникауместо на једном шалтеру,као што је првобитно плани-рано и како је Влада обећа-вала, од 1. октобра моћи ћепо сопственом избору да оба-ве на шалтерима Пензионогфонда (ПИО) или Републич-ког завода за здравственоосигурање (РЗЗО). То је ре-зултат вишемесечних прего-вора, рововске политичкеборбе коалиционих партнерау Влади да задрже контролу

над Фондом и Заводом и, накрају, натезања ове две ин-ституције.

Да би послодавац испла-тио месечне зараде, премаважећим законима, порезе идоприносе мора да плаћа натри места: порез мора даплати у општини становањазапослених, доприносе заздравствено осигурање пре-ма регионалним здравстве-ним центрима, а доприносе заПИО према седишту правноглица. Када се све сабере до-приносе тренутно уплаћујуна седам различитих рачуна.Тако на пример накнаде за со-цијално уплаћују на рачун задео који представља терет по-слодавца и рачун који пред-

ставља терет запосленог, до-приноси за случај незапос-лености се такође уплаћују нарачун који представља теретпослодавца и рачун који је натерет запосленог. Уколико бипривредници уплаћивалијединствен износ на један ра-чун, а надлежни државни ор-гани преузели на себе даврше расподелу тих прихода,годишња уштеда на нацио-налном нивоу би према ана-лизи Фонда за развој еко-номске науке износила 442милиона динара. На временуби уштедели око сат и десетминута, које потроше на ку-повину, копирање и испуња-вање седам различитих рачу-на.

www. podrinske.com ПенЗионеР 09. септембар 2010.2

РеКЛи Су:БОжидАр ЂеЛић

Одмрзавање у јануару 2011. године

Потпредседник Владе заевропске интеграције и ми-нистар за науку и технолош-ки развој Божидар Ђелићизјавио је, 24. августа, да јеодмрзавање плата и пензијамогуће тек у јануару 2011. го-дине.

- Сви желимо да изађемоиз режима замрзнутих платаи пензија, питање је самокада ће се за то створитиуслови. Договор са мисијомМеђународног монетарногфонда је да то буде у јануа-ру следеће године, рекао јеЂелић.

Мисија ММФ боравила јеу Србији поводом пете реви-зије кредитног стенд-бајаранжмана, а пред долазакпредставника ММФ-а мини-

стри финансија и економијеДиана Драгутиновић и Мла-ђан Динкић изнели су раз-личита мишљења о томе дали би влада требало да одм-рзне плате у јавном секторуи пензије пре истека аранж-мана са том финансијскоминституцијом у априлу 2011.годину. Према Динкићевимтврдњама, у буџету Србијеима 20 милијарди динаравише него што је то очекиваоММФ, и тај новац би, премањеговом мишљењу, пре све-га требало издвојити за до-датне подстицаје привреде играђанима, а остатак за по-моћ пензионерима и одм-рзавање плата од октобра.Насупрот њему, министаркаДрагутиновић залаже се дасе "вишак" новца у буџету,уколико га буде, искористи засмањење буџетског дефи-цита са 4,8 на 4,5 одсто бру-то домаћег производа.

Замрзнуте пензије у ок-тобру 2008. одледиће се теку априлу идуће године и тектада ће најстарији затворитикруг од тачно 30 месеци какогледају идентичне и скромнеизносе на својим чековима. Аоко милион пензионера усвојим буђеларима већ го-динама не пребројава вишеод двеста евра месечно. УРепубличком фонду за пен-зијско и инвалидско осигу-рање извлаче статистику покојој 787.375 бивших радни-ка месечно не подиже вишеод 21.755 динара, а толикиизнос не пребацује ни 33.600пензионисаних приватника.

Убедљиви рекордери умаратону издржљивости субивши пољопривредници.Њих 220.000 је тешке и исцр-пљујуће послове у воћарству,сточарству и обради земљезаменило за пензију која упросеку није већа од 8.100динара. Око 102.000 динарамесечно данас подижу оникоји су у друштвеним пред-узећима провели више од 42године радног стажа, као иносиоци партизанских спо-

меница. Њихов је број, исти-чу у Фонду ПИО, занемар-љиво мали.

У новом предлогу изменаи допуна закона о ПИО неманиједног заштитног механиз-ма који би спречио даље уру-шавање стандарда. Пензијеће, сасвим сигурно, и убуду-ће клизити надоле. И садаготово сви бивши пољопри-вредници живе од 8.000 ди-нара месечно, што је самомало већи износ од званичнесоцијалне помоћи. А више од600.000 живи са мање од15.000. Ни најава да ћенајугроженијима државаобезбедити једнократну по-моћ није претерано развесе-лила армију осиромашених.

Пре десет година просеч-на плата је износила 90 евра,а пензија 82 евра. Пет годи-на касније овај однос се про-менио у корист плате и тадаје просечна зарада била 210евра, а пензија 141. Данас јепросечна републичка плата350 евра, а пензионери засвоја месечна примања упросеку могу да купе 200евра.

КАКО сУ КЛизАЛе пензиЈе

Пола милиона пензионера живи са 15000 динара месечно

Синдикалци и пензио-нерска удружења незадо-вољни предложеним изме-нама прописа о пензијско ин-валидском осигурању

Расправа о предложенимизменама Закона о пен-зијама очекује се у октобру, апоследњих дана чују се свегласније замерке на овај до-кумент. Највише примедбиима и највећи синдикат уСрбији, који своја неслагањапланира да искаже проте-стима и штрајковима на ули-цама широм земље. Ни усвим удружењима пензионе-ра нису превише задовољнипредлогом закона, а готовоса свих страна најчешће кри-тике упућене су на рачун бу-дућег обрачуна пензија, каои продужавање радног стажаи подизање старосног усло-ва.

- Неприхватљив је пред-лог да се убудуће пензијеусклађују само у односу наинфлацију - оцењују у Саве-зу самосталних синдикатаСрбије и додају да би треба-ло да се ослањају и на зара-де.

У актуелном документу,међутим, стоји да ће се пен-зије убудуће усклађиватисамо према расту трошковаживота, а изузетно у случајуда бруто домаћи производ

порасте изнад четири одстона годишњем нивоу. У одно-су на то колико БДП "преба-ци" тих четири одсто, подиг-ле би се и пензије. На ову од-редбу примедбе имају и уСавезу пензионера Војводи-не, оцењујући је као непра-вичну јер ће такав прописсамо додатно осиромашитинајстарије.

- Нејасно је и зашто би сеизбрисала актуелна "при-времена одредба" која пред-виђа да се, осим за проценатинфлације, пензије повећа-вају у складу са БДП, без об-зира о коликом порасту серадило - каже Милан Нена-дић из овог савеза и додаједа би у том случају пензијерасле за 50 одсто увећаногБДП-а.

У овом савезу подсећају ида нове измене закона непредвиђају никакву заштитнуодредбу за пензије, на штазамерке имају и синдикалци.Раније је закон гарантовао дасе пензије не смеју обруши-ти испод 60 одсто просечнерепубличке плате, али је и тосада избрисано.

Синдикати у Србијиодавно нису показали толи-ку слогу као у негодовањуактуелног Предлога закона оПИО. Заједнички став петнајвећих синдиката у Србији

је да се не сме дозволитиусвајање новог Закона оПИО јер је он, према њихо-вој оцени, изузетно ре-стриктиван. Зато су управои потписали Протокол озаједничким активностимау наредном периоду, којимаби јавности указали на опас-ност од усвајања новог про-писа.

Ни прича да би се убуду-ће пензије могле усклађива-ти са зарадама у јавном сек-тору, како је то ових дана го-ворио потпредседник ВладеЈован Кркобабић, немаоправдање у закону, јер какопримећују у овом савезу, так-ва се могућност не помињени на једном месту у акту-елном документу.

Замерке се нижу и напредложено повећање ста-жа. Савез самосталних син-диката Србије против је ипостепеног подизања стажаза жене са 35 на 38 година,из разлога што је већ пред-ложено постепено повећа-ње старосне границе, а ујед-но и на начин обрачуна бе-нефицираног радног стажапа траже да се, на пример ру-дарима, одлазак у пензијуомогући чим наврше четрде-сет година радног стажа, безобзира на године животе.

(Новости, 24. 08. 2010.)

дрУги пиШУ

Синдикати бунепензионере

На пашњаку, 6 км од Ка-њиже, 1907. године била судва артеска бунара, ради на-пајања стоке. С обзиром наповећане потребе, чобани ипастири су се обратили град-

ским властима са молбомда се избуше још два бунара.Већ у мају 1908. године биоје избушен нови бунар. Водаиз тог бунара је имала жућ-касту боју, а из цеви је изла-зио запаљив гас.

Такве карактеристикеводе су биле довољне данастану разне легенде о ле-

ковитом својству бунара.Врло брзо народ је назвао бу-нар "Чудотворним бунаром"'.У вези са чудотворним буна-ром настала је прича о Ци-ганки, која је своје болесне

зглобове излечила купајућисе у овој води. Градски оци субрзо и логички реаговали ивећ те 1908. године су отво-рили "Прву сезону" купања уводи чудотворног бунара. Ку-пање се већ тада наплаћи-вало. Пословности тих људидоказује и чињеница да сувећ 1909. године на основуодлуке Градске скупштинепослати узорци воде на ис-питивање у Краљевски Ин-ститут за хемију у Будим-пешти. Анализе су биле го-тове 1910. године.

Већ 1909. године кањиш-ки бизнисмен Grünfeld Her-

man (директор тадашње ци-глане и црепане), инсистирана формирању акционарскогдруштва за отварање бањ-ског лечилишта. Градске вла-сти су дале сагласност и Ак-ционарско друштво је фор-мирано, на челу са госп. Her-manom Grünfeldom. На осно-ву уговора између општинскевласти и акционарскогдруштва, вода чудотворногбунара се уступа на кориш-ћење Акционарском друштвуна 30 година (концесија), стим да се вода доведе цеви-ма са пашњака у Народнипарк, где има да се изградиједно ново савремено купа-лиште-лечилиште. На основуистог уговора, такође на 30

година, даје се у закуп уго-ститељски објекат ''Vigadó".Акционарско друштво делујебрзо и ефикасно. Јула 1912.године су готови пројекти занову бању, августа 1913. го-дине, тачније 10. августа, јесвечано отворено ново ар-тешко купатило чудотворногбунара у Старој Кањижи.Ново здање је имало 12 собаи 20 када. У згради је билопарно грејање и електричноосветљење. Поред купати-ла, у лепом Народном паркује био и отворени базен сатермалном водом са 28 ка-бина за госте-купаче. Поштосу се стекли сви услови, мог-ло се започети са лечењемпацијената. Лечење се спро-водило купањем и пијењем,и то под надзором лекара.Вода је коришћена за лечењереуматских обољења, обо-љења мишића, зглобова, жи-ваца. У терапијске индика-ције су се убрајала и нека ги-неколошка обољења и ма-локрвност. Вода се користи-ла како је већ речено ипијењем и то код тегоба сажелуцем и цревним трактом.Годинама се вода флашира-ла у тамно зеленим флаша-ма од 1л и 0,5л, са порцу-ланским патент затварачем.На флашама је стајао на-

тпис "Вода чудотворног бу-нара-Стара Кањижа".

Први светски рат погађа иовај крај. 1914-1915. године у

Бањи се лече рањеници. Ак-ционари су успешно пребро-дили ратне године и наста-вили са радом и развојембањског лечења. Концесија јеистекла 1943. године, кадаакционари враћају БањуГрадским властима.

Од 1945-1953. годинеБања је радила као државнаустанова под називом "Ар-тешко купатило". У Београдује извршена анализа воде1954. године. Након изврше-них анализа предложено једа Бања ради као бањскоприродно лечилиште. Од1960. до 1976. године, Бањаради у склопу Дома здравља

Кањижа. Од 24. јуна 1976. го-дине Бања се референду-мом издваја из Дома здрав-ља Кањижа и функционише

као ООУР под називом Цен-тар за рехабилитацију и рек-реацију " Бања" у Кањижи.

Ново здање Бање "Aqua-marin" завршено је 1979. го-дине, а започело је рад прак-тично 1. јануара 1980. годи-не, са капацитетом од нових150 постеља. Нови објекатима комплет терапијскиблок, спортску халу, два по-кривена базена, ресторанза 300 гостију и све другесадржаје за хотел са тризвездице. Доградњом депа-данса на објекту "Abella"1985. године, Бања заокру-жује укупни постељни фондна 300 кревета.

www. podrinske.comПенЗионеР09. септембар 2010. 3

српсКе БАЊе

Од "Чудотворног бунара" до природног лечилишта

Медицинске услугеУ Болници се рехабилитују пацијенти оболели од:- запаљенског и дегенеративног реуматизма (зглобне

и ванзглобне форме); - стања након повреда на локомоторном апарату и кич-

меном стубу, као и оперативних захвата на истим; - обољења централног и периферног нервног систе-

ма;- дечија рехабилитација.Рехабилитација се врши под надзором тима лекара

специјалиста и уз примену савремених медицинских док-трина, као и уз примену природних лековитих фактора -минералне воде и лековитог блата - пелоида.

Хидротерапије: минералне купке; бисерне купке; те-рапијски базен; хидрогалванска купка; четвороћелијска гал-ванска купка; Hauffe купке; подводна екстензија кичменогстуба; инхалације.

Електротерапије: галванске струје; експоненцијалнеструје; дијадинамичке струје; краткоталасна дијаметрија;ултразвучна електротерапија; електрофореза; интерфе-рентне струје са или без вакум електрода; магнетотера-пија.

Термотерапије: блатна купка; паковање блатом ; па-ковање парафином.

Механотерапије: ручна масажа ; апаратурна масажа;криотерапија.

Кинезитерапије: активне вежбе; активно потпомогнутевежбе; пасивне вежбе.

Остале медицинске услуге: скрининг прегледи у циљураног откривања рака дојке и мале карлице; рано откри-вање обољења дигестивног и урогеног тракта и прегледкардиоваскуларног система; неурохируршки прегледи; ор-топедски прегледи деце и одраслих; интернистички пре-гледи; неуропсихијатријски прегледи; ултразвучна дијаг-ностика; превентивна рехабилитација и опоравак радни-ка и пензионера.

Одмор и рекреацијаСпортска хала са 600 седишта има потребне рекви-

зите за тзв. мале спортове (рукомет, мали фудбал, ко-шарку, одбојку, стони тенис, џудо, рвање), па се може ко-ристити како за рекреацију, тако и за припреме врхунскихспортиста. Поседује и уређаје за климатизацију па је по-годна и за организовање разних спортских и естраднихприредби. Постоје још рукометни, фудбалски и два те-ниска терена, као и савремено опремљена теретана са12 станица.

У објекту "Aquamarin" постоје два затворена базена сатермалном водом. Већи базен је довољне дубине за пли-вање. Поред пацијената, приступ базенима имају и гра-ђани у рекреативне сврхе. Такође постоје сауна и трим-кабинет, где надзор врши квалификовани рекреатор. По-стоји могућност организовања излета до језера Палић, Лу-дошког језера, ергеле Зобнатица и сл.

Бања данаС

Бања наКада (1903)

Фишер у КањижиПознати бивши светски првак у шаху, Роберт - Боби Фи-

шер боравио је у Бањи Кањижа три месеца током 1993.године, где је организован први међународни шаховски тур-нир, по његовим правилима. Током свог боравка користиоје услуге рехабилитације и превентивни програм Бање Ка-њижа, који му је, по његовим речима, веома пријао.

"Чудотворни бунар"је народни назив запрви извор лековитеводе у близини Кањи-же. Крајем 2009. годинеЧудотворни бунар је ре-конструисан, а на ос-нову решења и пројек-та Међуопштинског за-вода за заштиту спо-меника културе Суб-отица. И тако "Чудо-творни бунар" - сим-бол Бање, наставља даживи у новом руху ида и даље даје питкуводу, као и пре стотинугодина.

4 www. podrinske.com ПенЗионеР 09. септембар 2010.

иЗРеКе КоЈе Су МењаЛе Свет

Приредила:Снежана Ковачевић

ХотеЛ “ПаРиЗ”

иЗ СтаРог ШаПца

РецеПтиЗдРавље

Иако сам није писао негоо његовом животу и раду до-знајемо из дела његових уче-ника, најпре Платона, збогтема, метода и поступакакојима је пресудно одредиобудући развој европске мис-ли, Сократ се сматра утеме-љивачем западне филозо-фије. Живео је у петом векустаре ере, али је доживео ипад моћи Атине после Пело-понеског рата. И он је став-љао човека у средиште ства-ри, међутим, оштро је проте-стовао против етичког рела-тивизма, истичући да човека- осим опажања - одређују уми морална свест. Сматрао једа се може доћи до општихспознаја, истинитих и вред-них за све, односно да човеку животу, на етичком плану,мора остварити одређеневрлине повезане с тим споз-најама.

Ожалошћен моралнимстањем и охолошћу атинскихграђана, провоцирао их јена улицама разним питањи-ма како би их подстакао на

разговор и размишљање.Тада би саговорници увиде-ли колико је знање тешко и устварности би се потврдилачувена Сократова реченица:Знам да ништа не знам. У тој,привидно парадоксалнојреченици уједно је био садр-жан и почетак знања, јер не-знање је сада било освеш-тано. То је смисао Сократовеироније, првог ступња њего-ве методе. На следећем ко-раку Сократ би помогао са-говорнику да, такорећи, по-роди истину коју носи у себи.На тај начин окупио је окосебе многе ученике, али јестекао и бројне непријатеље,па су се фрустрације друшт-ва, после катастрофе Пело-понеског рата, свалиле наСократа. Осуђен на смрт, Со-крат је одбацио могућностбега и мирно попио отров,сматрајући да би у супротномпрекршио своје законске оба-везе према држави, па јетако и у смрти остао досле-дан својим најсветијим наче-лима.

Знам да ништа не знам

Сократ (470-399. пре нове ере)

ХотеЛ “ПаРиЗ” (дРуги угао)

ОстеопорозаОстеопороза је системска болест коштаног метаболиз-

ма. Генерализовано, прогресивно обољење скелета доводидо смањења коштане снаге (квалитета кости и коштане масе).Најчешће се манифестује у инволутивној форми тзв. по-стменопаузална, пресенилна или сенилна остеопороза,али у задње време све више се испољава и у секундарномоблику, што је последица болести других органских системаили јатрогено изазвана, односно услед коришћења извеснихлекова (нпр. кортикостероида). Свака друга жена и сваки петимушкарац изнад педесете године има озбиљно повећан ри-зик од настанка остеопорозе.

Најчешћи фактори ризика: животна доб; бела раса; жен-ски пол; превремена менопауза (испод четрдесете године);хипогонадизам код мушкараца; смањена телесна маса; хе-редитет; хипертиреоза; дуготрајнија имобилизација; физичканеактивност; смањен унос калцијума и Д витамина исхраном;мастима и беланчевинама пребогата исхрана; пушење;конзумирање кафе и алкохолних пића у већим количинама.

Најнепожељнија последица остеопорозе је слаба и лаколомљива кост. Најчешћи преломи настају на телима кичменихпршљенова (леђни и слабински), горњем делу бутне костии доњем делу подлакатне кости. Неретко, ови преломи могунастати на безначајну механичку силу, па чак и без икаквихтегоба. Због тога ову болест називају "тихим лоповом, којикраде ваше кости".

СЛАНА ТОРТАОД ХЕЉДЕ

250 г хељдиног брашна250 г пшеничног5 јаја250 г меког сираШоља млекаСо, уље

Умутити тесто од 2 јаја,млека, мало воде, мало уљаи брашна. Испећи палачин-ке а смеса треба да будемало гушћа него за обичнепалачинке. Умутити сир ипреостала јаја. У подмазанкалуп ређати палачинке панадев. Надевом премазати ипоследњи палачинак и за-пећи.

ПУЊЕНИ ПЛАВИПАТЛИЏАН

4-5 патлиџана1 главица црног лука1 чен белог лука2 парадајза2 шољице пиринча100 г качкаваљаУље, со, рузмарин

Патлиџане пресећи напола и икашичицом извадитисредину. Средину исецкати,пропржити са луком, црним ибелим, посолити, додатиисецкан парадајз и обаренпиринач.

Овим пунити полутке пат-лиџана, посути першуном,рузмарином и струганим кач-каваљем. Ставити да се ис-пече.

Izlazi jednom mese~no8

Септембар 2010.MOJA {KOLA

армија од око 900.000 ђака марширала је 1. септембра у шко-ле у србији. У школској 2010/2011. има 80.000 првачића, а међуњима је 1.269 малишана са шабачког подручја.

Време учења је донело три новине: у клупе су први пут ушладеца са 6,5 година, у редовну наставу су укључени ђаци са по-себним потребама, а ученици осмог разреда по новом програ-му спремају се за малу матуру.

према календару рада за основне школе, прво полугодиш-те за основце завршава се 30. децембра, а друго почиње 17. јануа-ра. пролећни распуст је од 26. априла до 4. маја. Ученици ос-мог разреда школовање завршавају 27. маја, а остали основцина распуст одлазе 10. јуна.

и средњошколци су на зимском распусту од 30. децембрадо 17. јануара. последњи радни дан за матуранте је 20, одно-сно, 27. мај. остали средњошколци на летњи распуст одлазе 17.јуна.

подлистак „моја школа“ шабачким школарцима жели сре-ћу и пуно петица у новој школској години, тако што настављада популарише успешне, вредне и талентоване предшколце, ос-новце, средњошколце и студенте. Креативни ђаци могу да сеискажу кроз текстове и тинејџерске приче, записе о музици, на-ставне и спортске успехе, кроз препоруке књига и филмова, ли-терарне и ликовне радове, стрипове и фотографије.

Радове слати на мејл info@podrinske.com.

срђан стефановић је у гру-пи изузетних шабачких мате-матичких талената. други јеразред шабачке гимназије и од-личан ђак јер, каже, „ако знатенајтеже онда знати и све осталепредмете“. скроман је, помалостидљив и тремарош, упркосбројним наградама на такмиче-њима. математику је заволеодавно: у вртићу је знао да сабираи одузима а као петогодишњакје на опште чуђење лако кон-вертовао марке у динаре. так-мичи се од четвртог разреда,када је у ош „милева Косовац“уз учитеља милорада мићу ми-ловановића први пут био први нашколском, оштинском и окруж-ном такмичењу математичара.

од петог разреда срђан јематематику учио од наставникамиољуба исаиловића, и на ма-тематичком турниру „архиме-дес“ у шестом разреду био првиа у осмом други. Учествовао јеи на четири републичка так-мичења и освојио три сребрнемедаље и једну похвалу. најве-ћи успех постигао је у јуну2009. године, када је бронзу за-радио на јуниорској балканскојматематичкој олимпијади у са-рајеву. тврди да је решавање за-датака његов лек за тугу, а ма-гију математике види у чиње-ници да развија способностилогичког расуђивања.

-иако је таленат важан, безрада нема ништа па пред так-мичење вежбам по цео дан. Во-лео бих да свакодневно имамдва сата за математику, али због

других предмета немам. иначе,имам више жеља, реална је -математичка гимназија у Бео-граду а нереална – студирање усвету. Волео бих да бар деостудија проведем у иностран-ству и да се бавим примењеноми теоријском математиком –каже срђан.

ове године се млади шап-чанин заносио истраживачким

радом, и у организацији репуб-личког центра за таленте освјиоје специјалну награду за најбо-љи рад у конкуренцији средњихшкола. За „магичне тачке тро-угла“ добио је максималних стопоена. У августу је био један одседморице организатора мате-матичког кампа у својој нека-дашњој основној школи, зајед-но са младим математичаримадушаном милијанчевићем, ра-дом шпегаром, николом мар-ковићем, и Љубомиром радако-вићем, наставником миољубомисаиловићем и професором Лу-ком ненадовићем.

-Хтели смо да последња ду-шанова година у србији, пре од-ласка на школовање у америку,буде у знаку математике па смојош у априлу договорили теме,пронашли предаваче и испла-нирали предавања, не само зађаке него и за учитеље и про-фесоре. окупили смо 73 уче-ника, 13 учитеља, три профе-сора и 29 предавача, и успели дакамп буде интернационалан.имали смо два ученика из БиХ,а да смо били више него ус-пешни, доказ је то што нас је по-сетио министар образовања.иначе, идеја да деца воде мате-матичку школу родила се препет година, када је душан ми-лијанчевић одлучио да бес-платно подучава и помаже ђа-цима. обећавам да ће летњиматематички ламп наставитида живи до бескраја, удружен сашЛФ. Заиста је било сјајно штосмо математичко дружење сва-ке ноћи настављали на фести-валу у шабачкој тврђави, а јасам био изненађен што су свибили очарани и изгледом шап-ца, иако је тридесетак учесникабило из Београда.

метематика је срђаново жи-вотно опредељење, а да одлич-но познаје и друге школскепредмете доказ је сребрна ме-даља коју је као шабачки гим-назијалац освојио из историје.на то такмичење се, рече,пријавио због професора ду-шана јовановића, који има не-вероватну енергију и љубав пре-ма том предмету. Ж.В.

МАТЕМАТИЧКИ ТАЛЕНТИ: СРЂАН СТЕФАНОВИЋ

Решавањем задатака лечи тугу

иЗуЗетни дуШан МиЛиоЈанчевиЋ

и СРђан СтеФановиЋ

Школашкола нам је друга кућа,ал је волим пре сванућа.

Волим брате одмор сваки,школски дани нису лаки.

и распусте много волимУ школи се ја разболим.

није лако другу ђаку,ни прваку, ни шестаку.

све нас мучи иста брига.ранац препун тешких књига.

није баш да много учим,ал не волим да се мучим.

Волим школу због другара,а њу саму к'о зубара.

Немања Јанковић, 7/2, ОШ „Јеврем Обреновић“

Кошница пунапчелица

„јанко Веселиновић“ име јешколе

Коју сва деца воле.писац нам остави вредан дар,Књижевна дела сва.школа је наш лепа, Велика, светла и чиста.Кошница пуна вредних

пчелица,несташних дечакаи лепих девојчица.Александар Адамовић, 3/3,

ОШ „Јанко Веселиновић“ (учитељица Соња Пајић)

Торбасваки ђак јер носии са њом се поноси.она нам тешка нијеУ њој се ђачка тајна крије.

Стефан Живковић 3/2, ОШ „Јанко Веселиновић“

Учитељицамоја омиљена личност

је моја учитељица. она сезове радмила. има зеленеочи и смеђу косу. добра је.Уме лепо да објасни. понекадзна да буде строга, а премамени је увек мила и драга.тек сам други разред, а достатога сам научила од ње. онаје најбоља учитељица на све-ту. много је волим и по-штујем и не бих је никада ме-њала.

Исидора Павловић, 2 разред, Мали Церовац

Наша љубав

Када кренемо у школу,само ти и ја, све је као у сну љубави.

држимо се за рукепреко улице,па нас гледају све девојчице.

Када звоно зазвони,табла је чиста,па наша љубавтада заблиста.

Петар Јоцковић, 5/2, ОШ „Ната Јеличић“

ССрр ее ћћ нноо шш ккоолл аа ррцц ии !!

II www. podrinske.com МоЈа ШКоЛа 09. септембар 2010.

матурски под насловом„српско коло-фолклор КУд 'аб-рашевић' шабац“, у јуну је ушабачкој гимназији одбранилајелена алимпић. то је први радна тему народних игара усрбији, урађен по идеји про-фесорке музичке културе Жив-ке јовановић, а матуранткиња јеодличну оцену придружила пе-тицама које је низала током че-тири године гимназијског шко-ловања.

откуд матурски из музичког,питате се, а одговор је једно-ставан: јелена је већ 12 годинафолклористкиња шабачког „аб-рашевића“. почела је да игракада је имала седам година, а по-следње четири је чланица првогансамбла фолклора чији је умет-

нички руководилац стојић ма-шић. на отвореној сцени доби-ла је много аплауза, а од 2003.аплаудирали су јој у десетакземаља: црној Гори, Грчкој, ру-мунији, Хрватској, БиХ, маке-донији, немачкој, и више путау Француској и Белгији. по-следње гостовање, од 25. авгу-ста до 1. септембра, имала је уиталији, на фестивалу фолк-лора који је одржан у граду нафранцуско-италијанској грани-ци.

-тај неописиви осећај игрепред публиком, кад нас аплаузипонесу и разиграју, то је оно штонајвише волим. осим друже-ња, то ме тера да вежбам двапута недељно, шминкам се и посат времена и пресвлачим вишепута у току једног концерта.омиљене су ми велике влашке,шопске и буњевачке игре, такоразличите а тако специфичне полепоти. још као шестогодишњедете, када су ме родитељи во-

дили на концерте „абрашеви-ћа“, маштала сам да и мене гле-дају како играм у различитимношњама – открива јелена, увекуз широки, играчима својствениосмех.

облачила је тада, каже, ску-те и јелек својих бака, и припа-сивала прегачу, а старији братбио јој узор и први „учитељ“фолклора. он се због школова-ња одрекао игре, а она би да на-стави да игра иако у октобру од-лази у нови сад, на природно-математички факултет. Уписаласе на смер финансијске мате-матике и жели да буде банкарили професор математике, попутоца, али не би да занемарифолклор. „не знам како ћу, алићу петком кад год будем могла

долазити на пробе“, поручујејелена својој публици и друга-рима из првог ансамбла.

Милица Симић, матурант Шабачке

гимназије (од октобра сту-дент журналистике

у Новом Саду)

УСПЕШНИ ШАПЧАНИ

Српско колоЈелене Алимпић

предшколска установа„наше дете“ већ девето лето ор-ганизује „отворени вртић“ засве малишане који имају од че-тири до седам година. У јулу суликовне и спортске радионицебиле у обдаништима „снежана“и „слобода“ а током августа у„младости“.

Клинци и клинцезе су се

дружили у оквиру четири умет-ничке радионице: „игре хар-тијом“, „изгубљена четкица“,„игре амбалажним мате-ријалом“ и „паукова мрежа“. саваспитачицама драганом Бо-гићевић и иреном драгићевићдеца су се играла лепим речимаи новинским папиром, откри-вали различите технике слика-

ња, и своју еколошку причупричали пластелином, зрнев-љем и пластичним и картонскимпосудама. Уз помоћ дрвенограма и различитих природних ивештачких тканина, конца, ву-нице и пертли, које су везивалиу чворове, драматизовали супричу о пауку и тако развијалимашту и креативност.

„ОТВОРЕНИ ВРТИЋ“ У УСТАНОВИ „НАШЕ ДЕТЕ“

Хладно ми је око срца.душа већ промрзла. студен сеухватила свуда у пределу гру-ди. Уздишем: одавно сам осу-ђен на љубавну пропаст и никоме скоро није волео, нити мипоказао трунку пажње. по-срћем, грцам, у нади да ћуускоро угледати светлост...

изгубљен сам и уморан.нигде не журим и лутам, и такоу недоглед. скоро ништа ме неиспуњава. осим тебе. иако по-вређен, идем за тобом и остав-љам траг крви за собом. по-знајеш ме добро – и ти, као и ја,луташ... тражиш светионик,

иако гледаш ка океану. тако синеограничена, сањалице, обо-жавам те...

Веома си ми близу, алиипак на дистанци. пржиш ме

на тихој ватри. ја, као и свакизаљубљеник, препуштам се иприхватам твоју загонетнуигру.

шта сам ти ја? пријатељ,лажни друг, истинска љубав,

раме за плакање, љубавник,пролазна фаза да преболиштамо неког?! Знаш шта биххтео да ти будем, али ћу битионо што ти желиш! Врло често

си предмет мојих снова; и бу-дан те сањам. свеједно ми је:и на јави и у сну си ми недо-стижна. ипак, спремно чекамда ми даш неки знак, да зајед-но упловимо у сан, који би се

завршио тек када би једно однас двоје нестало. само ако же-лиш, ту сам, увек доступан...

Знам да ми нећеш себе по-клонити ни у ком смислу у ско-рије време, и да све што можешда ми даш јесте пријатељскисавет. Знај да ми је то мало и даочекујем више. остаје ми самонада, јер, ако и не будеш мојана јави, у сну ћеш сигурнобити. тамо те чувам, тебе и ос-мех твој. тамо смо срећни...

За с...Немања Митровић, IV4, Економско-трговинска

школа

Играонице за развијањемаште и креативности

Ја сам сањар

ЈеЛена С БРатоМ

IIIwww. podrinske.comМоЈа ШКоЛа09. септембар 2010.

мексико (сједињене мек-сичке државе) је држава која са-стоји од 31 савезне државе. насеверу се граничи са сједиње-ним америчким државама, најугоистоку са Гватемалом и Бе-лизеом, на западу са тихимокеаном, а на истоку са мек-сичким заливом и Карипскимморем. политички, привредни,транспортни и културни центармексичке државе је главни градмексико који има 20 милионастановника, док цела државаима 110 милона становника.остали већи градови су: Гва-далхара, пуебла, сијудад Хуа-рез, тихуана, монтереј, ака-пулко (које је једно од омиљенихдестинација страних туристакао и рај за рониоце). мексикоје привредно најразвијенијадржава средње америке, алито је много мање од сад и за-падно-европских држава.

Да ли сте знали ...?

• да су сем шпанског у мек-сику званични још 62 индијан-ска језика?

• да је национални спортмексика чарерија, једна ва-ријанта родеа?

• да су 1968. у мексику одр-жане Летње олимпијске игре идва светска правенства у фуд-балу, 1970. и 1986. године?

• да су сад на рачун мек-сика после америчко-мексич-

ког рата добиле чак 1,3 милонаквадратних километара тери-торије?

• да се у мексику, на полу-острву јукатан, налази великапирамида Чичен ица која јемеђу најпосећенијим архео-лошким споменицима у мек-сику?

• да су у доба другог свет-ског рата у акапулко на одморчесто долазиле стране филм-ске звезде?

• да је једна од најопас-нијих тропских болести својеиме добила по имену чувеногвође астека?

• да је једна од највећих ат-ракција мексика Базилика де-вице из Гвадалупеа?

ако се некада нађете у мек-сику места која би обавезнотребало посетити:

- Главни град сијудад демексико, други по величиниград на свету

- Чувена летовалишта ака-пулко и Канкун

- Велико археолошко нала-зиште на јукатану Чичен ица

- тропска прашума у Чиа-пасу

- Град пуебла

Припремио Јанко Милошевић 7/3,

ОШ „Ната Јеличић“(наставница шпанског

језика Гордана Филиповић)

ЗАНИМЉИВА ГЕОГРАФИЈА: МЕКСИКО

Черерија – национални спорт Мексиканаца

ОШ „НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ“

Успешни спотристиосновна школа „николај Ве-

лимировић“ имала у протеклојшколској години више успеш-них спортиста. мина Гајић, садаученица 3/3, учествовала је набројним такмичењима, а у трцина 600 метара освојила је злат-ну медаљу.

александра Лукић, 7/5, уче-ствовала је на више такмичењаи освојила дипломе, које пока-зујемо.

сви ученици су учествовали на КросУ на Градском стадио-ну, а на Крос-у ртс трчало је 70 ученика.

на школском турниру у малом фудбалу играли су сви разре-ди и сва одељења, а истакле су се и навијачице!

дипломе спортскогсавеза шапца добила супрвопласирани: I/2, II/1,III/1 и IV/3.

огњен трејгут је биоуспешан у тенису и ос-војио је – злато!

победу je прославилои његово одељење

МиЛан ЖаКуЛа 7/2, оШ “ната ЈеЛичиЋ” (наСтавниК МитаР БаЈиЋ)

ваЛентина диМитРиЋ, 8/1 оШ “СтоЈан новаКовиЋ”(наСтавница СЛавКа ЈаКовљевиЋ)

Девојка са језераЛутао сам по рајском језеру,непланирано, у пролазу,она се купала сасвим опојно,нашао сам се ту сасвим случајно,први пут сам је видео,тај призор ми се свидео.она је гласом лабуда певала,док шума поред ње је дивљала.Као сирена кад морнаре намами,Заувек их изгуби и осами.не, није био призор стваран,Био је природан, а тако зачаран:Коса њена је бујала,Крв у мени је струјала,Њено тело у води је плесало,то чудо је одједном престало.изгубила се у недоглед,отпливала заувек.Задивљен сам посматрао,дуго после сам сматраода овај догађај свети је...

Ненад Игњатовић, III/7, Економско-трговинска школа

Другарствои кад је срећа и кад је тугатреба имати доброга друга.другарство је пажња,другарство је срећа,другарство је љубав,можда и највећа.

Никола Милићевић 2/1, ОШ „Јанко Веселиновић“

(учитељица Татјана Поповић)

IV www. podrinske.com МоЈа ШКоЛа 09. септембар 2010.

MOJA {KOLA аутор и уредник подлистка Живана ВојиновићE-mail: info@podrinske.com; www.podrinske.com

Говорим у име своје генерације

Боље je причати на самом почетку. нисам вам ја баш неки го-ворник, али нису ни други око мене, па их то не спречава да држеужасне говоре.

дакле, највећим делом моју генерацију уче да слуша. од ро-ђења смо изложени предавањима баш да бисмо умели правилнода говоримо о својим потребама и као оно: ,,будемо што боље при-премљени да заузмемо своје место у друштву''. мени се већ садачини да тог места за нас баш и нема. морамо га „освојити“ радоми идејама. наше идеје и наше потребе биће одмах похваљене, алинека вас то не заварава! осим похвале, неће се десити ништа више.нико због тога у овом граду неће изградити базен или обновитиатлетске стазе. само ће рећи да је дивно што смо ми, млади, схва-тили колико је спорт важан за наше здравље.

ма, добри смо ми слушаоци, добри и ученици. невоља је самошто добро видимо и добро чујемо, видимо и оно што не желе давидимо!

Увек је за оно што недостаје нашој генерацији крива нека кри-за. ја само желим да кажем да млади нису изазвали ниједну кри-зу, нису потрошили ничије паре, па нека нам покажу како се кри-зе превазилазе. свако мора да реши проблеме које је сам створио.

нема тога! дајте мало простора и слушајте нас, бар повреме-но! ми слушамо од свог рођења! или нас бар немојте учити ли-цемерству! немојте питати шта желимо ако већ немате намеру дауважите наше жеље.

Говорим у име своје генерације. Знам да говорим праве ства-ри зато што слушам своје вршњаке. не сматрам да сам паметнијиод њих, па да треба да кажем шта они треба да мисле. морам рећида сам бољи говорник од неких. сам себе разумем, а њих ништанисам разумео!

Младен Јовановић, III/6, Економско-трговинска школа

ноћ. таман вео слепила изаглушујућег мира прекрио јесве.

шум. само кратак, оштарзвук који прати нечије помера-ње нарушава ово савршенство.или га чини још лепшим?

сенка. прати ме као путниккомe су карту узели и сада јеосуђена да вечно корача мојимкорацима и иде мојим стазама.

мирис. опор и тежак. Бљесак. јака светлост за

тренутак пара небо, чини га не-природно белим. Белим, каошто су и лица немих посматра-ча овог величанственог ужаса.

Хучање. акустика чиниовај простор још мањим, прис-нијим. Запрепашћујуће прис-ним.

Хладноћа. Увлачи се у ко-сти као нежељени гост и ту сезадржава. све нас подилазијеза.

Брига. Хоћемо ли се извућиодавде? Хоће ли се ико спаси-ти? или смо сви осуђени напропаст?

страх. све је мање наде даће ишта боље бити. јак ветарнас шиба и тера да затворимоочи пред капљицама кише којебоду као стреле остављајућикрваве трагове. сви бежимока нечему далеком, недостиж-ном... слатком као слобода и за-глушујућем као љубав. Запре-пашћујуће је то што смо сви ту,штитимо се својим телима предпретећим небом.

очај. Крај је близу, толико

близу да се његов мирис осећау сваком злокобном углу овогбесконачног простора. такосмо безначајни, мали, изгуб-љени... тек када знамо да немаизлаза видимо да нисмо над-моћнији од других. нисмоништа бољи од црне земљекоју газимо.

нада. не као светлост, негокао могућност да побегнемниже, у таму, да се сјединим саоним од чега сам постала.

Хармонија. савршени мирје опет наступио. небо је ко-начно плаво, шума зелена, зем-ља тамна...

сада сам и ја део ње.Данијела Митровић, III/7,

Шабачка гимназија (професор Тања Илић)

Ја као проналазачдецо, покушаћу да вам олакшам живот својим проналаском.

децо, да ли сте уморни од читања књига, да ли вам је досадилода педесет пута прочитате једну исту ствар да бисте се припремилиза писмену вежбу? е, ово је права ствар за вас!

измислио сам прикључак а. 111. 11. који ће вам олакшаватимуке око учења. мој апарат за брзо учење је у облику шлема. нањему се налази више прекидача. Каблом повежете апарат и књи-гу. шлем ставите на главу и удобно се сместите. притисните првоплави а потом и црвени прекидач. истог тренутка информације ћесе пренети из књиге у дечји мозак.

мој уређај има батерије које се напајају електричном енергијом.овај невероватан уређај има гаранцију од 85 година. Учите и ужи-вајте уз мој апарат! срећно.

Андрија Пантелић, 6/2, ОШ „Јеврем Обреновић“

Молитваоче наш, који си на небес-

има, да се свети тара твоја, дабуде Златибор твој, да буде Вра-њачка Бања твоја на земљи, каои небеска. новац родитељскидај њима данас и поправи намоцене наше, као што ми слуша-мо родитеље своје и не оставинас у шапцу, но одведи нас натару. амин!

У име таре и Златибора иВрњачке Бање, амин!

Милош Кокар, 5/3 ОШ „Јанко Веселиновић“

(учитељица Љубица Симић)

МОМ БРАТУЗнам кад си се родио,и кад си први пут проговориопамтим тај дан сунцем огрејанти си мој брат, вољен и мио,Ведар и леп увек ми био.Воли те бата кад спаваш и кад

си буданја ћу увек да те чувам.срце моје за тебе куца, кад си

слаби кад од снаге пуцаш.расти ми срећно као и ја,нека ти радост буде енергија.окице црне гледају нежно,свака ће клинка на њих пасти,а, ти Боки велики порасти.да будеш ко песница јаки да будеш добар ђак.

Урош Маринковић, 3/3 ОШ „Војвода Степа“

Дуваниште (учитељица Љиљана Андрић)

“Осећам себе у погледу трава и ноћи и вода...“ (Дис) Уз светсКи дАнчистих пЛАнинАи светсКи дАн тУризМА, 26. и 27.септеМБАр

ПовредаБила је субота. дошао је друг срђан и позвао ме

да идем код њега да се играмо. отишао сам и поче-ли смо игру. Узели смо дрво да ломимо. дрво је пук-ло и један део ме ударио у око. Баба ме је умила, ста-вила шећерну крпу на око и заспао сам. Када сам сеујутру пробудио, око је било отекло и нисам могаода га отворим. дошли су деда и мама и одвели ме коддоктора. доктор је погледао око и сипао капи и гел.ишао сам два пута дневно на превијање. око је билопуно повређено, па сам морао остати. У болници самбио шест дана са баком. тако се моја игра заврши-ла повредом.

Марко Ђурић, 3/6, ОШ „Јанко Веселиновић“ Жабар

Школска бајкатај дан у школи није био обичан. У току

првог часа, док смо вежбали лепо писање, стигаоје нови ученик, Влада. Био је слабе конституције,плаве косе и ниског раста. Брло брзо је постаонајбољи ђак у одељењу. наставници су га хвали-ли и награђивали највишом оценом из сваког пред-мета. Говорио је да ће једног дана постати песник,путовати по целом свету и писати књиге за децуи одрасле. Читао је више од свих нас заједно. идруге предмете је фантастично радио. ишао је намнога такмичења, али право чудо је тек следило.дечак чије су свеске биле препуне тачно урађенихзадатака и одличних оцена, изненада се променио.престао је да редовно долази у школуи, заборав-љао је домаће задатке, а и оцене су постојале свелошије. на часовима је замишљено гледао крозпрозор. неким чудесним језиком је дозивао звез-де и космичке бродове. прамен његове косе у тимтренуцима личио је на малу сателитску антену. Уњеговом десном оку понекад се јављала сребрназвезда. тада је био најсрећнији. Често је узвики-вао: „Зову ме, зову ме, бићу капетан космичког бро-да“. Његове речи надјачавао је жагор другара изучионице. то није био онај исти Влада. ми смобили тога свесни, само он није.

одједном је нестао, као и космички брод у ва-сиони. након неколико дана се изненада вратио.носио је свеску у руци, пуну дивних стихова којеје сам написао. Звезде у оку није било. рекао је дајош увек има жељу да студира књижевност.Марина Машић, 7/2, ОШ „Јеврем Обреновић“

перица закаснио у школу, па гаучитељица пита:

-Зашто ниси стигао на време?перица, рече:-Клизаво је и дува јак ветар. док ко-

ракнем напред, ветар ме врати два ко-рака назад.

-Како си онда стигао у школу – упи-та учитељица?

-окренуо сам се и ишао премасвојој кући!

ВИЦОТЕКА

иСидоРа гЛигоРиЋ 7/2, оШ “ната ЈеЛичиЋ” (наСтавниК МитаР БаЈиЋ)

�309. септембар 2010. www. podrinske.comоБРаЗовање

опште је позната крилатицада човек учи док је жив, богатисвоје искуство новим сазнањи-ма и доживљајима, без обзира нагодине старости или професијукојом се бави. Управо такве ко-раке предузели су просветнирадници запослени у основнојшколи „мајур” из мајура, кодшапца. они су вреле авгу-стовске дане искористили несамо за одмор и припрему за по-четак нове школске године, већи за стручно усавршавање, којемсе у овој школи поклања вели-ки значај.

иначе, школа у мајуру јемодерна, савремено опремљенашкола, која се налази на пери-ферији града шапца. Заузимаоко 2000 м2 и броји око 640 уче-ника од 1. до 8. разреда. Значајанпомак је учињен и кад је у пи-тању перманентно усавршавањеи тимски рад запослених учи-теља и наставника у овој школи.

Као доказ томе је и нашеучешће на семинару „Корак какултури” (акредитованом одстране министарства просвете), који је одржан од 21. до 24. 08.2010. године у суботици и напалићу, у организацији удру-жења „млади и игра” из суб-отице. стручни сарадници иводичи су на лак и занимљив на-чин упознали учеснике са ар-хитектуром, одјецима мађарскесецесије на рубу некадашње ве-лике монархије и културно–ис-торијским споменицима којикрасе овај лепи град на северуВојводине. Живописне грађе-вине говоре о бурној прошлости

власника, пројектаната али играда. Креативан људски ум јепробијао баријере неписменоститако што је сликао упечатљивесцене на фасадама, витражи-ма, оградама од кованоггвожђа... многе су преживеле инадживеле ауторе, а говоре и да-нас више од речи! имали смоприлику да се уверимо какофункционише живот у мулти-етничкој средини, и колико са-времени темпо живота утичена навике и културу станов-ништва. Као пријатно изнена-ђење за нас био је међународниетно–сајам „интеретно”, којије тих дана трајао у суботици.Учесници из србије, мађар-ске, републике српске, словач-ке... показали су посетиоцима,међу којима смо били и ми,шта све може вештим рукама имаштом да се направи од при-родних материјала који су сву-да око нас. наравно, нисмо про-пустили прилику да се дружимо,уживамо у шетњи крај језера,тамбурашима и вожњи катама-раном по палићу!

стечена знања радо ћемо,као новине, применити у раду саученицима. Лепе успомене смопонели са овог семинара, ужељи да се оваква интересант-на усавршавања чешће органи-зују.

наших корака ка културиће свакако бити још у нареднојшколској години.

ЗАПОСЛЕНИ У ОСНОВНОЈШКОЛИ „МАЈУР” У МАЈУРУ,

Учесници семинара „Корак ка култури”

Корак ка култури

Богосавац, има 1.300 ста-новника и школу са 50 ђака, којаје издвојено одељење ош „ни-колај Велимировић“ у шапцу.школска зграда у овом селу

надомак шапца, смештена је узеленилу ораха и четинара, алии у хладовини и мирису дуго-вечних липа. на месту старе,грађена је између 1946. и 1948.године а као и свуда у србији -

има мало првачића, свега 17. У три учионице, ученике

четвороразредне школе у Бого-савцу уче три учитеља, јер је

одељење II и IV разреда комби-новано. офарбана столарија иокречени учионички простор, инова фасада до улице, 1. сеп-тембра дочекали су ђаке. У мо-лерско-фарбарске радове ма-тична школа је уложила 140.000динара. „Зорка Колор“ је по-клонила боје, па је директоркаВесна Живановић захвалнавласнику мирославу алекси-ћу јер без те донације у новушколску годину ова школа не биушла дотерана и лепа.

У побољшавање услова заучење и одрастање основаца уБогосавцу улаже се перманент-но, наглашава и помоћница ди-ректорке Весна митрић: прешест година школа је комплет-но окречена и урађени су гро-мобрани, а санитарни чвор је за-вршен пре три године. овогапролећа је уз школску зграду ос-мишљен парковски простор ипостављене су справе за играњекоје користе сва деца из села. Узпомоћ градске самоуправе уско-ро треба да почне изградња и те-рена за кошарку, на месту са-дашње школске ливаде, за којије осветљење већ урађено. Кадапосао буде завршен младостБогосавца имаће услове и забављење спортом. Вредност тогпројекта је око 900.000 динара,истиче миле Гајић, шеф меснеканцеларије која је смештенапод школским кровом. Ж.В.

ОШ „НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ“

Богосавац спремно дочекао ђаке

основна школа „николајВелимировић“ у шапцу има740 ученика, а око хиљаду саиздвојеним одељењима у Бо-госавцу, добрићу, цуљкови-ћу и радовашници. међу њимаје овога септембра 118ученика првог раз-реда, 86 у матичној.ш к о л с к у2010/2011 сви онипамтиће по мајсто-рима и радовимау школи. руше-ње зградица ушколском дво-ришту почелоје 20. септем-бра, а крајемс е п т е м б р атребало би дабуду завршени зидарски радо-ви и оспособљавање приземљакоји такође обухватају првуфазу пројекта.

- Када све буде завршеноимаћемо девет нових учиони-ца, по три у приземљу, наспрату и у поткровљу.добиће-мо и коси кров, који ће реши-ти вишегодишњи проблем про-

кишњавања равног крова, двемале канцеларије, и у по-ткровљу две кабине за сани-тарни чвор. Биће решен и про-блем наше расцепканости, јерсада користимо четири зградекоје су некада биле радиони-

це шУп школе а сада сунаше учионице па деца,наставници и помоћни рад-ници прелазе из једне удругу и у сталној су шет-

њи. Биће повећана и без-бедност ученика, јер

имамо пролазношколско дво-

риште. речју,када све буде

з а -в р ш е -н о ,

бићемо јако лепа школа. осимтога, у току је тендер да се нанашем игралишту изградиспортска сала за ученике му-зичке, економско-трговинске инаше школе. ми би је кори-стили 30 часова недељно –каже директорка ош „николајВелимировић“ Весна Жива-новић.

Девет нових учионица

нови иЗгЛед ШКоЛе

неКад

драги моји,ових дана, а крајем лета и

пред почетак школске године,србија се суочава са два чуда.прво је извесни Клео постаонови српски обилић, човек којиће постати први планетарнисрбин са именом Клеверсон Габ-ријел Кордова, што ме опет под-сети на оног црногорца схина-ватру, па још таксина. а другочудо је опет у вези са првим. наи-ме, партизани да Белградо ћеопет играти 6 текми у Љигишампиона. ово такмичење којеје постављено тако да тимови изЗападне еуропе исказују својупремоћ над тимовима из источ-не европе, има представника изсрбије. ове вести већ данима суударне на свим тВ станицама санационалном фреквенцијом... тошто млека нема и што деца и ста-рији немају шта да једу, нијеважно. није важно ни то што јесве поскупело, хлеб, месо, зејтин,шећер, прерађевине, кућна хе-мија, што је евро преко 105 ди-нара... а незапосленост фра-пантна... “србија је највеће гра-дилиште на свету“ - изрече намвелеградитељ мркоњић... „Усрбији неће ништа поскупети“ -поручује народу мегатрговац ми-лосављевић... аха, замало...

српска дипломатија је стал-но у офанзиви. поздерчев унукради ли ради. Чини ми се да ћенас резолуције, као и тужбе ме-ђународним судовима, без очиг-ледно унапред обезбеђене, а пре-ко потребне подршке моћника,довести у ћорсокак. Косово и ме-тохија ће бити изгубљени, баремза један период историје, док сенешто ГЛоБаЛно не промени.а ми смо све даље од еУ, каостратешког циља... тренутно,многима у србији одговара штоје суд у Хагу рекао да нисмо управу и што ће вероватно сутра,Ун рећи исто. Биће то добаралиби, “покушали смо, не можесе.“ другима ће то бити покрићеда и они одвоје део матице и за-одену своју покрајину у држав-но рухо. па добро, размишљам,да нисмо покушавали и да нис-мо делили овако „сложно уједи-њену еУ“, да ли бисмо билиунутар ње? не бисмо. европа имадвоструке стандарде и то је тако.да није тако, можда би роми изцелог света, а понајвише са Бал-кана, остали у Француској данас,а у италији сутра. добро је, ба-

рем их не шаљу у логоре. анама, нама ће сада по свему су-дећи, прво да укину безвизни ре-жим... и ставиће нас да малостојимо у ћошку. навикли смо мина то... а када смо ми помералироме испод Газеле, куку леле...људска и мањинска права, не-владине кукумавке, свашта сенешто дигло на нас...

данима нам приопћују, на-рочито јавни сервис, да је извес-ни с.К., звани Звер, иначе Хрватна нешто раније, подужем при-временом и крвавом раду у Бео-граду, испоручен из Лијепе њи-хове, да је у том и том затвору, даје безбедан, да му је додељен бра-нилац, да нема посета и такодаље. У новинским издањимаиду фељтони о његовом животуи делу... нарочито делу. Браво,свака част. треба дати пример ом-ладини... прави пример. Кадасам ја био омладинац, пример субили Бошко Буха и иво Лола ри-бар... пионири малени... ударни-ци. данас? ех данас...

стварне уличне легенде нашемладости били су типови који суу то време возали тристаће и 125-ице, оригиналне, а не пољске. тису носили оригинал Вијетнамке,оригинал 501 левиске, обавезносу мирисали на Брут 33 и чита-ли су или гледали Playboy. по-неко је пио колу из лименке каоврхунац дрскости. е, такви ти-пови никако нису били као овајо којем сада пишу фељтоне. не,они су се бавили шверцом изтрста као најтежим кримина-лом тих година. ратовали су сацариницима и милицијом по во-зовима за Венецију. Урбане ле-генде су данас средовечни пред-узетници и нико сем њих не знаколико је био леп поглед на усну-ли трст са паркинга код мора, ис-под Лојда... а после, ловачкеприче у башти „точкоње“ са пра-вим роштиљем и хладним Биппивом... давно је то било. сада јесве наглавачке... нити ко иде утрст, нити има „точкоње“, а иБип пива нема... У то неко вре-ме ишло се у порторож у диско-теку Бау-бау, где су певале лепо-тице из риминија, а данас таквеисте су по србијанским забитима.Чујем и читам да је пре неки данБлаце било у трансу. певала се-верина. Лепа њихова четникуша,кажу да је унука војводе Звони-мира Вучковића, Хрвата, а дра-жиног четника, опсесија порно-фила... У осечини пак, лепа натапевала са берачима шљива, којигле чуда, не пију главни про-извод од исте, и не певају песмемирослава илића, већ наташи-не хитове... и пију кока-колу. еточуда невиђеног. просечан србинне зна ни где су Блаце и осечи-на, али северина и наташа знају...

па питајте, ви просечни, њихдве, објасниће Вам. и где су таместа и одкуд оне тамо, забогамилога... ово када их видитезаједно, на неком пригодном кон-церту, у пецкој... рецимо...

а у шапцу нам је свима изу-зетну пажњу привукла вест да јешабачка полиција привела и под-нела одговарајуће пријаве противнеколико малолетника и једногпунолетника, због писања не-каквог графита на згради у којојје један од станара и градона-челник... Где су она лепа време-на када смо читали са поносом,а неки и пркосно писали: ГотоВје... отпор до поБеде... сВина иЗБоре... сЛоБо садамепо фасадама и којекуда посрбији? то тада није била демо-кратија. данас живимо у демо-кратији и политичке поруке се несмеју писати као графити по фа-садама, то морате знати децошто сте потегли тешку спреј-ар-тиљерију на недужну фасаду...Колико ли само робије претиовим „терористима“? не знам...знам да у она времена нико збогтога није бивао вест у новинама,макар и без имена, или само саиницијалима. Када се гробари иделије препуцавају на фасадамазграда у којима живе обичниграђани, да ли се нешто дешава,издаје ли полиција сопштења,пишу ли се пријаве...? Вртите гла-вом, већ видим. шта ћете друго.Биће занимљив епилог овог чуд-ног случаја... само, све нас инте-ресује: ко је пријавио графит...?надам се да није онај на кога свисумњају...

све Вас волим и поздрав-љам.

�4 www. podrinske.com 09. септембар 2010.Реаговања

цРтице-Јован РуКавина

ПиШе: БРаниСЛав СеКуЛовиЋ, адвоКат

Фасадом на спреј

У последње време слу-шам и читам изјаве човека,који каже да је за време ње-гове владавине подигнут ве-лелепни хотел. али, заборав-ља, заборавља се да је збогтога "срушио", да је срушеначитава Карађорђева улица.Лепих кућа, прелепих фасада,које су биле у хармонији саосталим деловима центра-Града! да не говоримо о Бан-ци, на центру. шлаг на торти.дебилна архитектура, која јеу "складу и хармонији" са ку-ћом Крсмановића-бившим"Боровом"?! Кад би се шали-ли. Говоре и пишу да је јевремобреновић донео у шабацпрви кревет, први прозор,први... али, заборављају да јепостојала породица Куртови-ћа. поближе о њима могу дасе информишу код Каница, идејана медаковића "срби у

трсту"! оно што су били пре-ци иве Банца, чувеног исто-ричара и председника Хел-синшког одбора у Хрватској,то су били и Куртовићи. иви-ни преци су имали бродове, истизали су до Лондона. трго-вали. то су били и Куртовићи.Чак су подигли и цркву утрсту. а њихов потомак јебио ктитор манастира пет-ковица. и замислите имао удвору и кревете?! на којимаје спавао јеврем обреновићкада је стигао у шабац. по-што су Куртовићи путем трго-вине стизали до Лондона,имали су чак и прозоре! такода... Кућа Куртовића је сру-шена, јер двор не одговараонима који се данас тако "еле-гантно" шепуре по дворови-ма?!! парадокс, и иронијасудбине! а ко пак, данас про-шета нашим градом биће за-

дивљен новоградњом и уибр-заним развојем. Без градскогархитекте, наш град све вишеподсећа на нешвил. свакановоподигнута зграда немавезе-хармоније са претход-ном новоподигнутом грађе-вином. Ко где стигне-да "чеп-ркне" нешто плаца-диже згра-ду! и тако све до... нове роб-не куће (на којој фале самомитраљези, јер подсећа набункер!) да нас подсете навреме "обнове и изградњеземље". али, изгледа да свиони који су имали праве идејеи Врхунску естетику, моралису да поклекну (напусте зем-љу!) пред најездом варвара.Који газе све пред собом, и те-рају "напред". и ми са њима.партизанска улица нас је во-дила до моста. тајкунизацијапак, до скока у саву?! маша-ла!!!!

„Безбедност деце у саобра-ћају је нешто о чему се мора го-ворити током целе а не само напочетку нове школске године.да би се то остварило, морају сеобезбедити адекватни услови, усмислу обнове саобраћајног по-лигона, одговарајућег настав-ног кадра и боље сарадње са са-обраћајном полицијом поли-цијске управе шабац“, истакаоје Владимир милојевић, на кон-ференцији за новинаре, одржа-ној 31.августа.

Указао је на податке да је не-познавање саобраћајних про-писа основни разлог великогброја незгода у којима честострадају деца: „то се може из-бећи, ако се следи пример пи-рота, где тренутно у србији,постоји једини адекватан по-лигон за обуку деце у саобра-ћају“. Уз подсећање на чиње-ницу да се некадашње програмесаобраћајног васпитања и уче-ња, такмичења под називом„шта знаш о саобраћају“, Град-

ски одбор нове србије у шап-цу „предлаже коалиционимпартнерима да се уради санацијасаобраћајног полигона у улициЖике поповића ( где је, симбо-лично, и одржана конференцијаза новинаре), и да се приведеосновној намени“... предложе-но је и да се постојећи скејт паркизмести на нову локацију (пред-лог је на дудару, по затварањудепоније, и уз уређење овогпростора; уз обезбеђивање од-говарајуће инфраструктуре,више справа и на већој по-вршини, уз безбедније мате-ријале, и уз обавезно обележа-вање о начину коришћења скејтпарка)...

„Бројне старије генерацијесе сећају како је овај полигон из-гледао, колико је деце ту веж-бало, такмичило се, колико су сешколе ангажовале, и наше миш-љење је да је улагање у полигонулагање у безбеднију будућ-ност наше деце“ – нагласио јемијатовић. Ц.Љ.

ХХоо ћћ ее ммоо бб ее зз бб ее дднн ууддее цц уу уу сс аа оо бб рр аа ћћ аа јј уу

У центру „сава“, недеља,19-ог септембра са почетком у12 часова у организацији српскерадикалне странке одржаће сескуп под називом:

„притисци и уцене сведокаод стране тужилаштва у оквирудоктрине злоупотреба поступа-ка у Хашком процесу противВојислава шешеља“

осам година Хашки три-бунал води монтирани процеспротив председникасрпске радикалнестранке Војислава ше-шеља, али то није билодовољно да овај поли-тички суд докаже не-доказиво и да осудиневиног.За то време,вођи српских радикалапрекршена су сва про-цесна и људска права,а тужилаштво је користилонајпрљавије методе – монтира-не доказе и лажне сведоке.Бру-тални притисци, уцене, пси-хичко малтретирање и исцп-љивање, киндаповање – техни-ке су које тужилаштво приме-њује против потенцијалних све-

дока како би их принудило налажно сведочење.многи часниљуди су успели томе да се оду-пру и да јавно говоре о притис-цима којима су били изложени.

Као што је разорио лажнуоптужницу, шешељ је рас-

кринкао прљаве методетужилаштва и претрес-но веће је било прину-ђено да покрене истра-гу против тужилаштвазбог злоупотребе све-дока.

о овој теми гово-риће истакнути инте-лектуалци, професори,правници, адвокати из

земље и иностранства и посеб-но братске русије.

овим скупом дајемо под-ршку шешељевом храбром иодлучном супростављању овојмонструозној институцији којомуправљају амерички моћници.

Информативна служба

�509. септембар 2010. www. podrinske.comРеаговања

ПиШе: гоРдана ПетРовиЋ

МОЈА РАЗМИШЉАЊА (18)

Ученик једне шабачке сред-ње школе на крају школске го-дине има две јединице, једну изсоциологије, другу из нацртнегеометрије. стигао и август,среда12 је сати, време да пола-же социологију. У заказано вре-ме у учионици седе испитнипрофесор и још два члана ко-мисије. Ученика нема ни у 12час. и 15мин. испитни професорзове ученика телефоном. Вре-ме:12 час. и 30 мин., њега нема.професор моли чланове испит-не комисије да сачекају и поно-во зове ученика. Кад у некодоба стиже он таксијем. Каже даје спреман да полаже нацртнугеометрију. Како нацртну... кадданас полаже социологију?Каже, социологију ће тек даучи (други термин је за двадана).

прича се завршава тако штоје ученик добио прелазне оценеиз оба предмета и наставиошколовање...

Невероватно алиистинито

радња се дешава у другојшабачкој средњој школи. Групаученика полаже поправни испитиз математике, код професоракоји важи за веома строгог. ис-пит је писмени. по истеку вре-мена четири ученика предајупраЗан папир.

сви су положили – и оништо су учили и решавали за-датке, а и они други који, који,који... немам одговарајуће речи(моја свест не дефинише те,такве, никакве. професор је даопрелазне оцене „оним другим“,под изговором да не може вишеда их гледа (у вишем разреду не-мају математику). ти други су сеприде ругали деци која су учи-ла називајући их будалама, над-моћно дајући лични примеркако се то ради???!!!

Коментарја садa знам како се „то“

ради, али и даље не знам За-што се „тo“ ради.

порука, не могу је назватипоуком а још мање наравоуче-нијем (буни ми се мозак), којушаље наш васпитно образовни

систем, а која може да буде и за-вршни говор којим ће бити по-здрављена и испраћена на за-довољство целог наставног ко-лектива једна генерација младихљуди, која ће једног дана пре-узети одговорност за друштве-ни и привредни развој нашедржаве (Благо нама!) гласи:

децо, знање није услов дазавршите школу (која није оба-везна) и добијете диплому. Бу-дите неваспитани, безобразни,надмени... а најважније од све-га будите истрајни и успех у не-успеху вам је загарантован. мићемо за вас увек бити ту јер мо-рамо од нечег живети, а ви на-шом заслугом охрабрени усвојим јавашлуцима будалаш-тинама и осталим манама иди-те од нас и будите проблемсеби, својим родитељима и ши-рој друштвеној заједници. мисмо наше одужили.

наравно, овај поздравни го-вор се не односи на вас, децу“изроде“ који сте вредно учили,стекли знање и радне навике, јерће већина вас по завршетку ви-соких школа напустити нашуземљу и отићи у туђину ( где ћемоћи да живе од свог знања).али нека, они који не верују на-шим обећањима и стогодиш-њем плану привредних и кад-ровских промена која воде про-сперитету, нису ни заслужили даостану овде. (аплауз) Хвала!

ПС.Поздрављам и захва-

љујем се професорима који са-

весно (без обзира колико било

стресно) обављају свој посао.

Невероватноали

истинито

У ресторану „стари град“ на сави, 27. августа, дом здрав-ља шабац прославио је отварање амбуланте „Чавић“, за чију јеизградњу и опремање из градског буџета издвојено седам и помилиона динара. примаријус др Весна Ђурић, како директор-ки високо рејтиговане установе и приличи, запослене је по-зивницом обавестила и позвала на прославу. одзив, међутим,није био велики. Хоћемо да верујемо да се бели мантили нисумасовно одазвали, јер мисле да је цинично у беспарици и оп-штој беди частити се на рачун сиротиње. Хоћемо да верујемо,да су се здравстени радници постидели пред чињеницом да сеслави док пацијенти немају ни 50 динара неопходних за пар-тиципацију, за сваки одлазак код лекара, поготово ако морају даплате више пута у току истог дана.

дОМ здрАвљА ШАБАц

Без пацијената прославили отварање амбуланте

српсКА рАдиКАЛнА стрАнКА ОпШтинсКи ОдБОр ШАБАц

ВЕЛИКИ СКУП СРПСКЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ

савремена тенденција раз-воја друштва захтева високо-образовану популацију. самимтим, улагање у образовање до-бија карактер улагања у људскикапитал. постојећи образовнисистем треба да прати како тре-нутне потребе тако и планира-ни привредни развој земље.треба реално сагледати тренут-не потребе и предвидети буду-ће, на основу планираних про-грама економског развоја и натај начин максимално искори-стити људски потенцијал који јекључни покретач друштва. јершта је држава него скуп људикоји живе на ограниченој тери-торији. образовани, организо-вани, радни и задовољни људичине развијену државу. све шторадимо треба да радимо за, и уиме људи који државу сачиња-вају.

У једној држави на европ-ском континенту у 21. веку несме 21% становништва да будебез непотпуне основне школе,да 20% сеоске деце не будеуписано у основну школу, да25% становништва буде без за-вршене средње школе, да само6,5% њих има завршен факултет.а то је управо стање у нашојземљи. поражавајуће. томе судопринели: Крутост и застаре-лост образовног система, не-склад између захтева послода-ваца и понуде на тржишту рад-не снаге и одлив младих људи уиностранство. морамо схвати-ти да је једној привредно „за-пуштеној“ србији неопходан

образован кадар младих људикоји ће покренути точак развоја,јер ко ће боље схватити, испла-нирати, предузети и преузетииницијативу и покренути биз-нис-они који су образовани изнају или они који су необразо-вани и мисле да знају.

ради превазилажења препо-знатих недостатака и слабостиобразовног система у србији,“држава образовања“ се залажеза циљеве у вези са којима битребало постићи опште-друшт-вени договор, а то су пре свих:спремност да се признају соп-ствене слабости; рад на новојстратегији образовања, засно-ваној на отвореном систему об-разовања; успостављање поли-тике социјалног партнерства;модерно образовање на свимнивоима; образовање као део ев-ропског образовања са упоре-дивим садржајима и стандар-дима; образовање које је у функ-цији економског развоја зем-ље.

да би се оствариле не-опходне промене у образовањупоред већег издвајања из Бнд сасадашњих 3,5% на 6% бруто на-ционалног дохотка за образова-ње, неопходан је и социјалнидијалог којим се остварује со-цијално партнерство са орга-нима привредних делатности изаинтересованим групама којеутичу на образовни ток и чинефлексибилност у кретању уче-ника како хоризонтално тако ивертикално. социјално правед-на држава треба да формира

облике финансирања који суокренути образовању поједин-ца, а то су према програму„државе образовања“:

-систематско улагање у це-ложивотно образовање настав-ника.

-субвенционисани студент-ски кредити.

-бесплатни тренинзи за не-запослене.

-брига и помоћ социјалноугроженим ученицима и сту-дентима.

-стимулисање добрих уче-ника из социјалних друштвенихгрупа при упису на високе шко-ле.

-развити систем материјал-не подршке за талентоване уче-нике.

У „држави образовања“, об-разовање одраслих,ради стица-ња почетних,додатних или но-вих квалификација треба дабуде доступно свим катего-ријама друштва, да се заснива насистему средњег стручног об-разовања и да буде повезано сатржиштем рада.

Када се не будемо осврталина друге, правдајући своју без-вољност и неангажованост тре-нутним стањем, када будемосхватили неопходност и значајобразовања за развој личностипре свега а потом и друштва икада се будемо окренули бу-дућности и дали свој макси-мум, појединачно,свако од нас,тада ће наша србија кренути пу-тем успеха, јер држава то смоми! СДП ГО Шабац

прОгрАМ ОБрАзОвне пОЛитиКе сОциЈАЛдеМОКрАтсКе

Партије Србије – држава образовања

Глумци шабачког позориш-та у понедељак, 6.септембра, навеликој сцени београдског на-родног, премијерно су извелипредставу „Бубњеви у ноћи“, потексту Бертолда Брехта, у ре-жији и адаптацији александраЛукача. Београдска публикапредставу је испратила дугимаплаузом, а премијери су при-суствовали бројни културнипосленици, не само позоришни,и не само из престонице, већ изцеле србије... Забележено, уБеограду, након премијере (првоизвођење у шапцу биће 1.ок-тобра) ...

Реч глумаца:Соња Милојевић – ана Ба-

лике- Лукач је нешто најдивније

што се мени у задње време де-сило. један диван редитељ, ди-ван сарадник, са којим јако јелако споразумети се. Било је на-порно, али ево, некако смо до-гурали до краја; надам се ус-пешно“.

Владимир Милојевић –андреас Краглер

- Брехт после дуго временау шабачком позоришту, и мис-лим не само у шапцу, мислимда већ дуго Брехта нема уопштена српским сценама. једно новоискуство, рад са новим редите-љем александром Лукачем, којије врло, врло занимљив, инспи-ративан саговорник, и надам седа ћемо још сарађивати...

Иван Томашевић – КарлБалике

- представа јесте захтевна,ово је била београдска пре-мијера, ми то сматрамо нашомпретпремијером; права пре-мијера биће 1.октобра у шапцу,али то не мења ствар у односунашем према представи. Задо-вољни смо како смо играли, поономе како је публика реагова-ла, претпостављам, и сигурансам у ствари, да је публика за-довољна, и мислим да ћемо овупредставу и даље играти у Бео-граду, као што играмо „проту-ве...“

Петар Лазић – Глуб- имао сам такву улогу да

сам имао срећу да на сцени на-родног позоришта певам послеславних мирослава Чангало-

�� www. podrinske.com 09. септембар 2010.ЗаБеЛеШКе

срећко Лукић, осамнаесто-годишњи фудбалер из шапца одове јесени каријеру ће настави-ти у Чешкој републици. новоспортско одредиште овог даро-витог шапчанина је екипа Ба-њик мост из истоименог гра-дића надомак прага. овај та-лентовани шапчанин спортскукаријеру почео је пре девет го-дина, у екипи поФК Летњико-вац, где су га приметили руко-водиоци школе фудбала ФК„обилић“ из Београда, који су гапозвали да у њиховој средининастави спортско усавршава-ње. У екипи са Врачара провеоје три године као члан кадетскеи омладинске, након чега јеуследио одлазак у Вождовац. Заомладински тим екипе са ду-шановца одиграо је једну сезо-ну, која је била изузетно ус-пешна. овог лета, по препору-ци стручњака који су пратилињегов рад, срећко је отишао напробу у Чешку, у екипу Бањик,и већ након пар дана својим рас-кошним талентом одушевио по-мало резервисане Чехе. наконтога, срећко је прикљученвршњацима у фудбалској ака-демији „Бањик мост“. тако ће

већ у наредној сезони срећкобити члан омладинске екипеБањика, која се такмичи унајквалитетнијем рангу так-мичења за тај узраст у Чешкој.

„презадовољан сам условимакоје сам добио у Чешкој. пружами се могућност да адекватно и

квалитетно напредујем и усавр-шавам своје знање и спортскоумеће, па је сигурно да ћу овуприлику која ми се указала иско-ристити на најбољи могући на-чин, као и да ћу оправдати пове-

рење мог менаџера меха Беро-вића, који сматра да поседујем по-тенцијал и за највише домете. Же-лео бих да једног дана обучемдрес репрезентације србије, акао круну каријере сматрао биходлазак у клуб са енфилд роуда,пошто сам од малих ногу велики

навијач Ливерпула“, казао јесрећко коме друштво у Чешкојправи још један талентовани фуд-балер са наших простора, демирспица, пореклом из новог паза-ра. С.Кашиковић

ШАпчАнин срећКО ЛУКић КАриЈерУ нАстАвљА У чеШКОЈ

Срећко одушевио Чехе

СРеЋКо ЛуКиЋ (у СРедини) Са деМиРоМ СПицоМ и диРеКтоРоМ КЛуБа

РАДИО ШАБАЦ И ПОДРИНСКЕ НА БЕОГРАДСКОЈ ПРЕМИЈЕРИ „БУБЊЕВА У НОЋИ“

Изгарање за позоришну идеју, лепота и радост позоришта

вића, цвејића..., и да се и такоиспробам. шалу на страну,стварно мислим да смо добар

посао направили са овом пред-ставом а она ће ту своју снагу илакоћу игре тек добити.

Слободан Петрановић

Шарац – Фридрих мурк- Утисци су заиста одлични.

ево, дуго смо припремали пред-ставу, стицајем околности, то сепротегло на неколико месеци.премијера у Београду успешна,публика задовољна, али ја јошочекујем дах шапца и шабачкепублике, како ће шабачка пуб-лика одговорити на представу.

Реч публике:- све, све, све је стварно

било врхунско. нисам могала даверујем да једно позориште такоса стране, шабачко, може датако нешто врхунско изведе.стварно сам одушевљена, на-рочито глумцима.

- мислим да је представаврло интересантна, ја сам ужи-вао у појединим моментима,нарочито у игри појединих глу-маца. режија је врло интере-сантна, провокативна и мислимда је такав текст добро дошаокако шапцу тако и Београду.

- представа је јако добра,свиђа ми се, ово је премијера, иодређени ниво енергије који јесвојствен премијери, очекујемда ће бити само још боља какосе настави играње. јако сам из-ненађен резултатом, јер сигур-но је јако тешко изместити ком-плетан тим из једног простора укоме су се пробе радиле; свезаједно резултат је више него за-довољавајући.

Реч редитеља: александар – саша Лукач- Зашто Брехт? ми стално

мислимо да су кризни тренуци

прошли, и желимо да су онипрошли, а они трају, а он ужас-но прецизно изведе из тог хаоса

који нам се дешава; и има изу-зетно луцидне и тачне мисликоје мислим да никада није до-вољно понављати. пошто,чиними се да ми стално срљамо изисте у исту грешку. мислим даон има ту врсту учитељског на-ступа који треба неговати...

- не бих се ни усудио да ра-дим представу ове врсте са ан-самблом који је другачији, којине познајем, који нема ту врступривржености, и раду и мом на-чину рада... У шапцу сам почеоредитељску каријеру, добар деотих глумаца и данас је у ан-

самблу, и мени је био изузетандоживљај да радим са њима не-што овако заиста захтевно. мис-лим да је озбиљан посао у пи-тању, тако да је све и могло да серади са људима који су заистанегде на истој таласној дужини...

- ја се надам да пред-става заиста може да има својживот,она је доста, доста јакапредстава, свакако није за раз-бибригу и пошалицу, али, такавнам је и тренутак. сад питање једа ли ми можемо поново да на-ђемо место позоришту у тој

врсти политичке уметности...ја покушавам да нађем, барем унеком свом позоришту, да севратим у ту врсту актуелностида позориште и представа от-варају дијалог са својом публи-ком.

Реч управника: Зоран Карајић

- мени је изузетно драгошто шабачко позориште у Бео-граду има своју публику. Значи,ми можемо да дођемо, не мора-мо да се рекламирамо, да уђемоу месечни репертоар било когпозоришта у Београду и да има-мо пуну салу. то је мени сасвимдовољно као доказ да смо мидобро позориште.

Миливоје Млађеновић –директор стеријиног позорја

- прихватити се Брехта ни-када није без ризика. саша Лу-кач је то са ансамблом шабач-ког позоришта успешно пре-владао тако да нема неких ос-цилација и све делује као једнакомпактна целина. За разлоге за-што Брехт, данас, нема потребени питати се, Брехта је доброувек имати. можда има некогодложеног дејства, та његовасрж комада, громогласна анти-

ратна теза, порука, можда је саодложеним дејством још иболнија. и други план, та љу-бавна прича, такође налази путдо гледалаца. све у свему со-лидно шабачко остварење, инесумњиво шабац има и ан-самбл и промишљену реперто-арску политику.

Кокан Младеновић –управник атељеа 212

- У србији има јако многодобрих глумаца, али има јакомало ансамбала који имају дух

ансамбла, који су спремни датако здушно изгарају за једнупозоришну идеју. У овом из-гарању за „Бубњеве у ноћи“сам препознао тако неке однајлепших момената сарадњеса шабачким позориштем, и јајако завидим и господину Зо-рану Карајићу управнику и це-лом ансамблу што умеју дасачувају то што је најдрагоце-није у нашем послу, а то је дух

позоришне игре. Знате, некепредставе су успелије, некенеуспелије, али, ако изгубитету лепу детињу душу, која бида се игра позоришта, ондасте изгубили себе у позориш-ту. тако да је и ова представа,и то што овај ансамбл ради, не-што што мене држи у уверењуда је позориште још увек лепои радосно.

Забележила Цеца Љубић

��09. септембар 2010. www. podrinske.comЗаБеЛеШКе

Како су и најавили, да ће допочетка школске године, за-вршити снимање другог делафилма „сеоске приче“, младимишара, и њихови гости изшапца, али и других места, упонедељак, 30.августа, сними-ли су последње кадрове. екипа„Завичаја“, бројна, ведра и на-смејана, јача и од кише... Какои не би, кад су завршни кадро-ви свадбени... а као прави ре-жисер, сценариста, и један одглавних јунака, душан симић,захваљује свим глумцима („јерсу глумили на сјајан начин“),мештанима мишара („који сунас подржали и помогли“), ка-фани „Карађорђе“( „која нам по-маже и у снимању завршнесвадбене сцене“), ненаду сте-пановићу – Кићули („без музи-ке нема ниједне свадбе“)... и удаху каже: „идемо у монтажу,видећемо како ће све испасти,видимо се на премијери“. ивећ је позив упућен, а најављујеје за крај септембра, или, што јеизвесније, у октобру...

марко петровић вели да сеу лику милојка сјајно снашао

(„пронашао“), а тек снежанамарковић, драгиња: „ја сам имајка, и бака, и супруга, и трача-ра, шта да кажем... ја самнајстварнија од свих... „ и при-чу прекида смех... а, неизбежанје био и свештеник; милошГајић вели: „ту је кад год за-треба, свадба и венчање, да-нас, лепши су део приче, а има-ли смо и сахрану, и пресла-ву...“ За младу, слађану петро-вић, „било је супер, иако малонапорно“, а младожења, млађа-ни Урош рајковић већ каже„биће и других филмова“... и,само за подринске, „паде“ сли-кање, а млада поведе и свадбе-но коло...

на посебан начин испунилису распуст, а иако крећу у новушколску годину, млади миша-ра настављају, уз изузетну по-свећеност, и инвентивност, да себаве и позориштем и филмом, иотуда и велика подршка њихо-вог Задужбинског друштва„први српски устанак“ мишар,али и Градске управе... примери за младе других средина...

Ц.Љ.

Сеоске приче намишарски начин

ПАЛА ПОСЛЕДЊА КЛАПА

РАДИО ШАБАЦ И ПОДРИНСКЕ НА БЕОГРАДСКОЈ ПРЕМИЈЕРИ „БУБЊЕВА У НОЋИ“

Изгарање за позоришну идеју, лепота и радост позоришта

МиниСтаР и уПРавниК

ЗаБеЛеШКеwww. podrinske.com�� 09. септембар 2010.

РегионаЛни КоРдинатоРи elta-e

Сања чоњагиЋ МиЛена ЗечевиЋ

традиционална туристичко– културна манифестација „Љу-бучевске коњичке игре“, од 1964године одржава се сваке године,првог викенда у септембру. напректетници лета и јесени, по-жаревац и његова околина по-стају центар коњичког спорта ињегових вештина а у граду вла-да карневалско расположење,састају се модерни витезови и

јахачи, људи од седла и дизгина.Зајашу своје четвороноге ле-потане, па на хиподром да по-деле мегдан. сваке године игресе обогаћују новим тематскимсадржајем сваке године што јебио случај и протеклог викендау престоници Браничевскогокруга.

Љубичевски вишебој се из-дваја по оргиналности, лепоти идинамичности. иначе, првогдана такмичења у петак, тећегсептембра, одржана је трка у ду-жинском јахању, у којој је најви-ше снаге имала омица цурица,са јахачем и вишебојцем мар-ком миленковићем. тако је по-бијена још једна теороија вели-ких „филозофа“, да коњ који јепрешао ујутро 40. километаранеће моћи да се јаше и поподнепоготово у дисциплинама којесу захтевне односно у вишебоју.на леђима цурице, то поподнебио је Зоран Врзић, истакнутивишебојац и лако се пласирао уфинале те најатрактивније дис-циплине на играма у пожа-рервцу. другог дана у коњичкомтакмичењу грла из шапца, Гу-ливер и таур нису постигли за-паженије резултате. трећег дана,такмичења битно је поправљенреитинг шабачких и грла измачве. У престижној трци, „ме-моријал Благоја Урошевића“,на дистанци од 1.600 метара,наполеон Бонапарта, из штале„принц“, у самом финишу из-губио је прво место а Живано-вићев емил, успео је да уђе уплац и освоји четврто место. та-кав је био учинак грла из нашег

краја. У такмичењу двогодихгрла у трци „Костолац“,на 1.300метара пре трке сви су виделијош један пехар у витринама ерг.сурчин, али гошћа из Бугарске,дарба, у седлу са мураијем,лако је с прошла прва кроз циљ,те је тако срушила све надесурчинаца. У главној касачкојтрци „Кнез михаило“, триум-фовала је Беси а на сулкама

Бранислав мукић. У главнојтрци за грла од три године и ста-рија, пантер тома, је освојиопрво место и тако мало умириострасти преставника из сурчи-на, друго место припало је ар-тисту из штале „тешић“, трећије био др. Гиле, са перовићем,у седлу а као четврто грло уплац је ушло Ландровери.

У финалном делу вишебоја,осми из полуфинала синшастокић, победио је и изједначиодва рекорда вишебоја. сада имапет победа као раде миловано-вић и исто освијених 15 макси-малних бодова као што је усвом наступу некада постигао

малиша Вујичић из Касидола.Укупан фонд за вишебој био је600.000 динара. друго место, ос-војио је марко миленковић, и сапобедом у даљинском јахањуукупно тог викенда освојио је450.000 динара, трећи је био саистим бројем бодова али малолошијим временом у курирскомјахању млађани андрија стерђ-евић, коме је припало 90.000 ди-нара а као четврти, на постољепобедника стао је иван стан-ковић и добио 60.000 динара. Усмирај дана, у стишкој равнициуз звуке фанфара витешка по-бедничка рука стокића прими-ла је светлуцави пехар, плашт,сабљу и коверат са 300.000ди-нара. иначе, играма је прису-ствовао и почасни витез и спорт-ски великан спортова у води,милорад Чавић, који је већ по-стао омиљени јунак вишебојаца

у Браничевском округу. Библиотека пожаревца и Га-

лерија милене поповић –Бари-ли, били су значајно место до-гађања и пропратних манифе-стација овогодишњих игара. Учетвртак, у вечерњим сатима ународној библиотеци, пред пре-пуном салом приказан је доку-ментарни филм, аутора радапоповића, под називом „ми-њини ратови“. Била је то јошједна прича о хероини нашиххиподрома, миомири мињиКнежевић, у оквиру велике кул-турно-туристичке манифеста-ције у Браничевском крају.

Б.П.

У пОжАревцУ, зАврШене 47. љУБУчевсКе КОЊичКе игре

Уз витезове и оштар галоп

ПоБедниК виШеБоЈа, СиниШа СтоКиЋ

витеЗови љуБичева

ItalijaPohađanje nastave u Italiji je

obavezno i bez obzira na razli-ke između sjevera i juga, ne raz-likuje se plan nastave u Milanuod onog u Palermu. Razlike po-stoje samo u oblastima poslov-nog obrazovanja. Obavezan si-stem obrazovanja podijeljen je utri oblasti: obdanište (scuoladell' infanzia, 3-6), osnovnaškola (scuola elementare, 6-11;scuola media 11-14) i srednjaškola (Liceo: classico, scientifi-co, linguistico,artistico, econo-mico, tecnologico, musicale,delle scienze umane; 14-19).Nakon navedenih obaveznihškola, učenici se mogu opredi-jeliti za fakultet. Posljednjih go-dina došlo je do izvjesnih pro-mijena u predavanju stranih je-zika, tako da se sada engleski učiu osnovnim školama, a postoji idrugi strani jezik. Upetogodišnjim gimnazijama,osim časova latinskog, pohađa sei nastava grčkog jezika. Od2004. godine, obaveznoškolovanje povećano je sa 9 (6-15) na 12 (6-18), što znači da kone želi da sa 14 godina pohađagimnaziju, mora izabrati neki odsrednjih stručnih škola nakončega se polaže matura i državniispit. U zabavištima (scuola dell'infanzia) i osnovnim školama(scuola elementare) djeca morajunositi uniforme: djevojčicenajčešće roze i bijele, a dječaciplave.

Danska[Obrazovanje u Danskoj je

besplatno i gotovo sva omladi-na je obrazovana. Devet godinaobrazovanja za decu od 7 do 16godina je obavezno. Predškolskanastava i vrtići su ostavljenislobodnom izboru ali oko 60%dece ih pohađa. Posle završenihdevet razreda 1/4 učenikanapušta školu i počinje da radi.

Takode postoji i deseti razredkoji učenici mogu da pohađaju,ukoliko se ne osećaju spremni dase upišu u srednju školu. Dostaučenika pohađa deseti razred.

Približno polovina učenikaide na zanat i nešto malo više od1/4 se upisuje u više srednješkole (gimnazija) ili druge in-stitucije koje nude više obrazo-vanje. Posle gimnazije učenicinajčešće nastavljaju sa univer-zitetima ili akademijama. Većinaučenika pravi jednogodišnjupauzu između srednje škole i fa-kulteta i putuju po svetu.

Većina učenika za vremesrednjeg obrazovanja radi ot-prilike po 6 sati nedeljno. Sanavršenih šesnaest godinaučenici od države dobijajuškolarinu, kako ne bi morali ra-diti prekovremeno i kako biimali više vremena za učenje.

U svim školama postoje sa-veti učenika koji se brinu osvim problemima učenika i o nji-ma raspravljaju na sastancima sadirektorima i profesorima. Sva-ke godine od vlade dobijuodređenu svotu novca sa kojomsami raspolažu. Najčešće sa timparama prave školske priredbe,kupuju udžbenike. Dužina časavarira od škole do škole.

FrancuskaKao i u skoro svim ostalim

evropskim zemljama školovanjeje obavezno. Deca mogupohađati nastavu u školama,kod kuće ili učiti samostalno. Zasada ima oko 10.000 dece imladih koja ne pohađaju ni jedanod navedenih vidova nastave.Školstvo Francuske podeljeno jena predškolsko (Maternelle),osnovnu školu (école élémen-tai-re), ostale škole (collège, lycée),srednju školu i fakultet.

Najprestižnija visoko-šklolska ustanova u Francuskojje univerzitet Sorbona u Parizu.

Izvor: Wikipedia

Školski sistemi uraznim zemljama

Smanjite troškove i probleme koristite Linux!

- Instalacija, obuka i održavanje Linux-a- Izrada i održavanje sajtova- Izrada i održavanje softvera po narudžbini- Softver za upravljanje projektima... i još puno toga... pozovite nas...

015/341-402

ЗаБеЛеШКе www. podrinske.com09. септембар 2010. ��

скупштина општине Љубо-вија купила је дому здравља у„Љубовија“ у Љубовији ауто-мобил комби са осам седишта запревоз пацијената на дијализу умедицинске центре у Лозницу иУжицу, који је коштао 2.050.000динара.

- Куповином овог возила запревоз пет пацијената у Ужицеи троје пацијената у Лозницукоји три пута седмично одлазена дијализу умногоме смо импобољшали конфор јер су до

сада до Ужица и Лознице пре-вожении у неудобним и неадек-ватним возилима. сада имајуклиматизовано возило које слу-жи само њима, а није занемар-љива ни уштеда на гориву. соЉубовија је и до сада када би сеуказала потреба увек помагаладом здравља „Љубовија“, а не-давно је овој здравстеној уста-нови купила и ново санитетсковозило – рекао је за др радивојеГрујић, директор дЗа у Љубо-вији. Миладин Малишић

Добили комби запревоз на дијализу

пољопривредници у сред-њем подрињу, познати уз-гајивачи шљива: пожегаче, ма-џарке и чачанске ране, ове го-дине убраће знатно мање пло-дова. ранијих година у општи-ни Љубовија воћари су могли дапроизведу више од 900 вагонасвежих плодова шљива. међу-тим, ове године род шљива јевише него лош, највише збогпролећних мразева који је де-сетковао расцветале шљивике.такође, хладњаче у Љубовији ћеоткупити само око тридесетаквагона овог воћа. ипак, какокажу поједини воћари овакослаб, род није резултат самолоших временских услова.

- јесте да нам је пролећнимраз нанео доста штете, али

доста смо и ми криви. шљиви-ци су нам запуштени, не сти-жемо да воћке обрежемо навреме а такође у воћњаке реткобацамо ђубриво па и то има до-ста утицаја на род и квалитетплодова шљива – каже милантадић, домаћин из села савко-вића код Љубовије, који имаплантажу на којој је више од2.000 стабала шљива.

откуп овогодишњег родашљива на подручју општине Љу-бовија је увелико почео. откуп-љивачи имаоци хладањача свежешљиве прве класе откупљују поцени од 25 до 30 динара по јед-ном килограму, док шљиве за ко-мину од које се пече ракија пла-ћају десет динара по једном ки-лограму. М. Малишић

Десеткован род шљива

У свим селима на под-ручју општине Љубовија којасу махом брдско-планинска,екипа од пет медецинских се-страра дома здравља „Љубо-вија“ у Љубовији свакодневнопосећује старе и болесне осо-бе и пружају им неопходнездравстевене услуге: превијајуих, мери им крвни притисак,шећер у крви и дају савете

како да воде бригу о свомздрављу.

- ово је пројекат национал-не сужбе за запошљавање, која ћешест месеци да финансира од-лазак здравственог особља у селашто је од великог значаја и по-моћи махом старијим и усамње-ним – рекао је радивоје Грујић,директор дома здравља „Љубо-вија“ у Љубовији. М.Малишић

Здравствена помоћ

љуБовиЈа

мађарски градић сентанд-реја, двадесет киломатара уда-љен од Будимпеште, окупан су-нцем, 18. јула дочекао нас пунживота, иако је била недеља.одисао је медитеранским ду-хом, својим уским калдрмиса-ним улицама и широким глав-ним тргом, а таљиге поставље-не испред ресторана на парки-ралишту на улазу у град прича-ле су - српску причу.

историја сведочи да су србигорњи ток дунава и сентандрејунасељавали и пре Велике сеобе,да су тамо били од 15. века ивремена деспота Ђурђа Бран-ковића који је имао имања уУгарској. срби и далматинци суорганизовано ту стигли 1690. го-дине са патријархом арсенијемIII Чарнојевићем, ослањајућисе на привилегије добијене одцара Леополда I а касније на„вечити уговор“ са царицоммаројом терезијом. У тој трећоји највећој сеоби која је уследи-ла после турских освајања свихсрпских територија, из старесрбије, Косова, метохије и шу-мадије кренуло је 70.000 душа,37.000 породица.

тада су били већинско ста-новништво, а према попису из1696. године у сентандреји сезадржало 6.000 срба, односно,1.453 породице са 742 момка и716 девојака.

Крајем 18. века у Збегу јебило 4.200 одраслих, али јемеђу њима било и немаца, ма-ђара и словака.

статистика каже да је гра-дић, који је име добио по мана-стиру који је краљ андрија I по-дигао у близини Вишеграда ипосветио га св. андрији прво-званом, 1920. године имао 466срба, а 1938. само 189. Кара-љевина сХс позвала је на по-вратак у домовину, па су се оп-танти преселили из сентандрејеу нови сад и друге градове.

данас, међу 25.000 станов-ника, само је двадесетаксрпских породица, свега сто-тинак душа. да српски језик идаље живи на сентандрејскојкалдрми, уверили смо се у му-зеју спц и саборном храму -Београдској цркви, смештенојкрај двора Будимске епархије.

У шетњи по градићу, који јесведок вековног српског стра-дања и сналажења, прво смо за-стали на тргу Вука Караџића,крај ниске куће на којој је ре-љефни лик и табла са именомоца српске азбуке. сазнајемода је ту често боравио док је уместима око Будима и пеште одсрба сакупљао песме. прола-зимо и крај кућа некада угле-

дних породица: јанковић, Ка-лић, Крачаревић, максимовић,маргаритовић, Хужник, раду-бицки, римски. стајемо крајдома јована думче, првог гра-доначелника сентандреје, родомиз цинцарске породице, који јекалдрмисао улице и развио градтако што га је жељезницом по-везао са Будимпештом. ВозићХем, кажу, и данас често вози.

својеврсну пошту, потом,одајемо јакову игњатовићу. Чи-

нимо то крај куће у којој га је по-дигао стриц сима а онда послаона школовање у оближњи гра-дић Вац, да чежњиво ослушкујесентандрејска црквена звона.Знаменитом србину, ту где јеживео и крај цркве у коју је каодечак ишао, постављен је спо-меник.

на главном тргу, где је на-када била црквица у којој сусрби до 1699. године чувалимошти кнеза Лазара које су сасобом понели, данас је барокникрст. смештен је у огради од ко-ваног гвожђа, а обновљен је1990. године. недалеко од његаје Благовештењска црква, чијије ктитор био богати Грк. Крајње је Будимска препарандија, ата некадашња учитељска школаданас је галерија и власништвоје српске православне цркве.нешто даље, на обали дунава,налази се кафаница из које су сеширили познати мириси и чула

препознатљива музика. Њенвласник је србин и сентанд-рејац миле, а многи шапчанису ћевапима и пљескавицамату утолили глад.

на фасади зграде преко путасаборне цркве, пре предаха заручак, разгледали смо огромнуикону св. николе и једногласнозакључили да је њен власниккао крсну славу славио заштит-ника морепловаца и путника,што смо и ми тога дана били.

током 18. и у првој полови-ни 19. века, сентандреја је биланајзначајнији културни, књи-жевни и економски центар србау аусто-Угарској монархији. Уњој је било седиште и српскогпатријарха и будимског епи-скопа. Градић је имао седамцркава, које су живеле пунимдуховним животом. Четири хра-ма су недавно враћена српскојправославној цркви, а три супродата и постала су римокато-личке богомоље. међу њима јеи Ћипровачка црква, коју суградили досељеници из Ћи-провца. она је продата 1938. го-дине, а њен иконостас пренет јеу призрен.

сентандрејску калдрму на-пустили смо 18. јула поподне ипреко Будимпеште кренули зашабац, препуни лепоте и душеосветљене сјајем традиције.

Живана Војиновић,фото:` Јанко Новаковић

сА пУтА пО севернОЈ МАЂАрсКОЈ (3)

Медитерански дух Сентандреје

ШаПчани на тРгу “вуК КаРаџиЋ” у СентандРеЈи

ПРдаХ иСПРед СентандРеЈСКог СаБоРног ХРаМа

протеклог викенда, у Бачкојпаланци, одржано је првенстводржаве у кајаку и кануу на мир-ним водама. У два такмичарскадана веслана је 131. трка а уче-ствовала су двадесетдва српскаклуба, међу којима је био и КК„Зорка колор“, са преко чети-ристотине такмичара.

првог такмичарског дананаступили су пионири и јунио-ри. У пре подневним сатимавеслале су се квалификације аод четрнаест часова финалнетрке.

У првој, финалној, трци данау категорији К-1 (кајак једносед)на 1.000 метара за пионирешапчанин Алекса Крсмано-

вић освојио је пето место.прву, златну, медаљу за КК

„Зорка колор“ освојио је Алек-

сандар Алексић. он је у трци

К-1 на 1.000 метара, јуниори,веслао одлично и био најбољи.

трка ц-1 (кану једноклек) на1.000 метара донела је нову,сребрну, медаљу шапчанима.Драган Ковачевић (кадет) ос-војио је у конкуренцији јунио-ра друго место.

У К-2 (кајак двосед) на 1.000метара пионири Алекса Крсма-

новић и Дејан Симић освојилису пето место.

јуниори Урош Митјев иСаша Мартић су у истој дис-

циплини, К-2 на 1.000 метара,освојили друго место и сребрнумедаљу.

Велики успех шапчана нанајдужој стази потрдили су и ка-нуисти (кадети) Марко Бјело-

вић и Никола Ракић који су итрци ц-2 (кану двоклек) за

јуниоре, такође, освојили другоместо и сребрну медаљу.

Уследиле су, затим, трке на500 метара које су КК „Зорка ко-лор“ донеле нове радости.

најпре је Александар Алек-

сић у трци К-1 јуниори освојиопрво место и тако потврдио даје без премца у својој категорији.

Уследила је веома узбудљи-ва, фотофиниш, трка ц-1 јунио-ри у којој је Драган Ковачевић

освојио треће место и бронзанумедаљу.

шабачки јуниорски двојацМитјев-Мартић освојио је утрци К-2 пето место.

нову медаљу шапчанимадонели су Драган Ковачевић иМарко Бјеловић у трци кануадвоклека за јуниоре освајањемтрећег места.

јуниорски четверац у са-ставу Митјев, Мартић, Дик-

лић и Симић такође је освојиобронзану медаљу у трци К-4јуниора.

на крају првог такмичар-ског дана Стефан Николић је у

трци К-1 јуниори на 200 метараосвојио седмо место.

Дан за памћењедругог дана наступали су се-

ниори и кадети. Кајакаши КК„Зорка колор“ бранили су титу-лу освојену прошле године.стрепња и незивесност могла севидети на лицима шапчана алии велика жеља да дају све одсебе и да поново победе, вели-ког противника, домаћина овогтакмичења екипу КК „синте-лон“ из Бачке паланке. Великихендикеп за шапчане је био итај што тренутно најбољи ка-нуиста србије, душан ружи-чић, из породичних разлога нијемогао да наступи на овом првен-ству.

У квалификационим тркама,одржаним у пре подневним ча-совима, сви шабачки чамци пла-сирали су се у финале.

а онда је почело. Кренули сусве сами мајстори кајакашкогспорта а како у шали службениспикер рече све рибе су побег-ле из „тикваре“ јер је вода про-кључала.

Веслало се на стази дугој1.000 метара. први су на стартизашли кануисти Драган Ко-

вачевић и Никола Ракић и утрци ц-1 кадети донели прве ме-даље. Драган Ковачевић је ос-војио прво место док је Нико-

ла Ракић био трећи.Марко Томићевић је у трци

К-1 потврдио да је најбољи уземљи убедљивом победом докје у истој трци немања рајино-вић био шести.

Иван Вујић је у трци ц-1сениори заузео осмо место.

нова златна медаља освојенаје у трци ц-2 кадети а освојилису је Марко Бјеловић и Нико-

ла Ракић.У најатрактивнијој трци К-

4 на 1.000 метара шапчани суимали два чамца и оба су ос-војича медаље. Четверац у са-ставу: Душко Станојевић-

Дејан Пајић-Александар

Алексић-Вељко Јанковић за-узео је прво место док су: Не-

мања Рајиновић, Грујић-

Урош Павловић, -Митјев билитрећи.

двосед Симић-Диклић је утрци К-2 кадетизаузео осмо ме-сто.

У трци ц-2 сениори Сандић

и Николић су били осми а Ва-

сић и Нећак десети.нове медаље у трци К-2 се-

ниори донели су Душко Ста-

нојевић и Дејан Пајић – злато,

www. podrinske.com 09. септембар 2010.2� www. podrinske.com СПоРт

ПРвенСтво СРБиЈе у КаЈаКу и Кануу на МиРниМ вдаМа

Кајакаши и кануисти КК “Зорка колор” одбранили титулу државног првака

Кајакаши шабачког кајакклуба „Зорка колор“ потврдилису титулу државног првака у се-ниорској конкуренцији. шап-чани су у конкуренцији 22 клу-ба из србије и преко 450 учес-ника у сениорској конкурен-цији освојили највише медаљана државном првенству које јетоком викенда одржано у Бачкојпаланци.

најбоље резултате постиглису дејан пајић, душко ста-нојевић и марко томићевић. Ујуниорској конкуренцији иста-

као се александар алексић, доксу међу кадетима били најбољидраган Ковачевић и маркоБјеловић.

душко станојевић, који јеосвојио четири злата и два среб-ра, каже да су буквално моралида трче са трке на трку, да бистигли на време на сва так-мичења.

-Било је напорно, али ето,успели смо да одбранимо про-шлогодишњу титулу. пре двегодине нисам успео да ос-војим ниједну медаљу, а ове,

ево, чак шест, и јако сам за-довољан.

драган Гајић, председникклуба каже да је изузетно задо-вољан постигнутим резултати-ма.

- овај успех је велики јер не-мамо женску екипу, али зато сумомци веслали по шест трка увише дисциплина, и успели смода постанемо други пут заредомекипни прваци, каже Гајић.

мирослав алексић тренерКК „Зорка колор“ каже да је ус-пех шабачких кајакаша на свет-ском првенству у пољском гра-ду познању и државном првен-ству у Бачкој паланци круна њи-ховог дугогодишњег рада и ула-гања у спорт.

- наш главни циљ је олим-пијада у Лондону, и посебну па-жњу посвећујемо олимпијскомпрограму у кајаку, јер и једноседи двосед на основу ових резул-тата у рукама практично имајуолимпијску норму, тако да се на-дамо још бољим резултатима наолимпијади, истакао је алексић.

КК „Зорка колор“ који броји70 сталних чланова, ове годинеод Градске управе добиће2.000.000 динара финансијскепомоћи, 3.000.000 од фирме„Зорка колор“ и милион динараод спонзора - Викторија груп иинтеркопа. део припремакајакаша финансира и олим-пијски савез србије. сва сред-ства ће бити усмерена на при-преме шабачких кајакаша запредстојећа такмичења.

један од најуспешнијих клу-бова у шапцу, Кајак клуб „Зор-ка колор“ постоји 60 година ивишеструки је првак државе. Уклубу се налази велики број ре-презентативаца, међу којима јенајпознатији милан Ђенадић,светски првак у кајаку четверцу2006. и европски првак у истојдисциплини 2007. године. пла-нови су да се шабачки кајакомасови, што захтева додатнаулагања за обнављање сада већдотрајалог фонда чамаца, као иангажовање још једног тренера.

Ана Ацан Јаковљевић

Шест тешких али успешнихдеценија

шабачки Кајак клуб од свог постанка више пута је мораода се сели. Због ширења хемијске индустрије „Зорка“, клуб сенашао у кругу фабрике, због чега је измештен у велики хангарна старом граду. У то време био је један од најјачих и најма-совнијих клубова у земљи. то време називају „златним добом“за шабачки кајак које је трајало све до изградње обалоутврдеи новог моста на сави. и поред чињенице да нису имали еле-ментарне услове за бављењем спортом, захваљујући великоментузијазму појединаца, постижу најбоље резултате у поједи-начној конкуренцији. У шабачкој тврђави која је требала битипривремени смештај клуба, били су 15 година.

доласком на чело клуба некадашњег кајакашког аса и ви-шеструког првака старе југославије, мирослава алексића, са-дашњег власника предузећа „Зорка колор“ и његову значајну ма-теријалну подршку, клуб добија адекватне услове за рад и по-стаје модеран спортски колектив. на простору од преко 450 ме-тара квадратних налази се хангар за чамце, свлачионице са тушкабинама и теретана. Клуб тренутно броји 70 сталних члано-ва, а током лета у њему тренира преко 100 кајакаша.

Пета титула стигла у ШабацСА КОНФЕРЕНЦИЈЕ ЗА ШТАМПУ КК “ЗОРКА КОЛОР”

2�09. септембар 2010. www. podrinske.comСПоРт

ПРвенСтво СРБиЈе у КаЈаКу и Кануу на МиРниМ вдаМа ПРвенСтво СРБиЈе у КаЈаКу и Кануу

Кајакаши и кануисти КК “Зорка колор” одбранили титулу државног првакадок су Марко Томићевић иАлександар Алексић освојилибронзу.

последља трка на 1.000 ме-тара била је ц-4 (кану четво-роклек) у којој су: Вујић, Васић,

Миловановић и Николић ос-војили треће место.

Уследила је краћа пауза аонда су почеле трке на 500 ме-тара.

поново су први на стартизашли кануист. У трци ц-1кадети Драган Ковачевић јеубедљиво освојио прво местодок је његов клупски друг Мар-

ко Бјеловић био други.своју супериорнос у К-1 се-

ниори потврдио је и Марко То-

мићевић убедљивом победомдок је Вељко Јанковић у истојтрци био седми.

Иван Вујић је у трци ц-1сениори био девети а двоседСимић-Диклић у К-2 кадетибило је шести.

да стасава добра генерацијакануиста потврдили су у трциц-2, Драган Ковачевић и Мар-

ко Бјеловић освајањем првогместа као и Никола Ракић иКушић који су и истој трцибили трећи.

репрезентативни тандемСтанојевић и Пајић победио јеу трци К-2 сениори док су то-

мићевић и Рајиновић заузелитеће место.

У трци ц-2 сениори Сандић

и Васић су заузели шесто местодок су Миловановић и Нико-

лић били осми.седми кроз циљ је прошао

кадетски четверац у саставуСимић-Диклић-Крсмановић-

Кушић док је сениорски четве-рац у саставу Пајић, Ста-

нојевић, Алексић и Томићевић

био први. други шабачки чет-верац у овој трци веслао је у са-ставу Рајиновић, Грујић, Пав-

ловић и Јанковић и заузео јешесто место.

У последњој трци ц-4 на500 метара четвороклек у са-

ставу: Миловановић, Васић,

Нећак и Николић заузео јечетврто место.

трке сениора на 200 метарадонеле су и највише узбуђења.

У К-1 шапчани су поновоимали два чамца. Милан Ђе-

надић је стигао четврти док јеУрош Павловић био осми.

трка К-2 донела је нове ме-даље. Пајићу и Станојевићу

сребро а Ђенадићу и Грујићу

бронзу. Вреди споменути и добррезултат, освајање четвртог ме-ста, који су постигли браћа Пан-

телићи, шапчани који веслајуза КК „Забрежје“

У ц-2 Миловановић и Сан-

дић су били девети док су Ва-

сић и Нећак заузели десетоместо.

а онда долази најатрактив-нија трка дана, четверци, у којојПајић, Станојевић, Ђенадић иТомићевић освајају друго аРајиновић, Грујић, Павловић

и Митјев пето место.последња, 131. трка овога

првенства била је трка кануистачетвороклека (ц-4) у којој су:Васић, Нећак, Миловановић иСандић освојили четврто место.

Уследило је двадестминун-то сабирање бодова а онда ра-досна вест да су кајакаши и ка-нуисти КК „Зорка колор“ успе-ли да одбране титулу државногпрвака у сениорској конкурен-цији. добри резултати младихвеслача донели су шабачкомклубу и друго место у укупномпласману одмах иза домаћинаовог првенства КК „синтелон“што се, такође, може сматративеликим успехом с обзиром даје домаћи клуб имао много вишетакмичара а пре свега у женскојконкуренцији у којој шапчанинису имали представнике.

све у свему било је ово врлоуспешно али и напорно так-мичење које је протекло у фер икоректној атмосвери а домаћизаслужује све честитке за добруорганизацију.

нове наде ШаБачКог КаЈаКа Са тРенеРоМ веЛиМиРоМ аљоМ аЛеКСиЋеМ, ЛегендоМ

ШаБачКог КаЈаКа и С. ђенадиЋеМ-ПандуРоМ

Они су освојили медаљеДушко Станојевић –

Дејан Пајић

Злато

К-2 на 1.000К-4 на 1.000К-2 на 500К-4 на 500Сребро

К-2 на 200К-4 на 200

Марко Томићевић

Злато

К-1 на 1.000К-1 на 500К-4 на 500Сребро

К-4 на 200Бронза К-2 на 1.000

Милан Ђенадић

Сребро К-4 на 200 Бронза К-2 на 200

Вељко Јанковић

Злато К-4 на 1.000

Немања Рајиновић

Бронза

К-2 на 1.000К-4 на 1.000

Небојша Грујић

Бронза

К-2 на 200К-4 на 1.000

Урош Павловић

Бронза К-4 на 1.000

Иван Вујић, Ђорђе Ва-

сић, Зоран Миловановић и

Николић

Бронза ц-4 на 1.000

Александар Алексић

(јуниор)Злато

К-1 на 1.000 К-1 на 500К-4 на 1.000 (сениори)К-4 на 500 (сениори)Бронза

К-2 на 1.000 (сениори)

Урош Митјев (јуниор)Сребро

К-2 на 1.000К-4 на 500Бронза

К-4 на 1.000 (сениори)

Владимир Диклић (јуниор)

Бронза К-4 на 500

Саша Мартић (јуниор)

Сребро К-2 на 1.000Бронза К-4 на 500

Дејан Симић (јуниор)

Бронза К-4 на 500

Драган Ковачевић (кадет)

Злато

ц-1 на 1.000 ц-1 на 500ц-2 на 500Сребро

ц-1 на 1.000 (јуниори) Бронза

ц-1 на 500 (јуниори)ц-2 на 500 (јуниори)

Марко Бијеловић (кадет)

Злато ц-2 на 500Сребро

ц-1 на 500ц-2 на 1.000 (јуниори)Бронза

ц-2 на 500 (јуниори)

Никола Ракић

Злато ц-2 на 1.000 Сребро

ц-2 на 1.000 (јуниори)Бронза

ц-1 на 500 ц-2 на 500

Лука Кушић (кадет)

Бронза ц-2 на 500

09. септембар 2010.22 www. podrinske.com СПоРт

РуКоМет

РуКоМет

ЖенСКи ФудБаЛ

Хала Гимназије, гледалаца800. седмерци: мп З. Керами-ка 5 (3), неистин 2 (2). ис-кључења: мп З. Керамика 6минута, неистин 4 минута. дис-квалификација: Вељко мило-шевић (мп З. Керамика у 2. ми-нуту - директан црвени картон)

мп Зорка Керамика: Кам-беровић, милошевић, м. Жи-вановић, драгаш 10 (2),марјановић 2 (1), медурић 8, д.Живановић 3, марковић 3,рајичић, м. митровић 4, Л.митровић 7

неистин: дам, расмусен,Лудвик, томасен 1, Хензе 1, и.олсен, Ханусардсон 4, едвард-

сен 5 (2), Хансен, морк, Ђумић1, торстенсен, Хансон 7, дула-вик 3, К. олсен

играч утакмице: Богдан ме-дурић (мп З. Керамика)

шабац, 3. септембра 2010.Без већих потешкоћа, рукоме-таши металопластика ЗоркаКерамике су већ у првом сусре-ту квалификација за учешће укупу еХФ забележили убедљи-ву и високу победу над симпа-тичном екипом са Фарскихострва, и практично обезбедилиучешће у шесмнаестини фина-ла најмасовнијег европскогклупскопг такмичења.

С. К.

Рутинска победа ШапчанаРК МП З. КЕРАМИКА (Шабац -Србија) - НЕИСТИН (Торшаун -

Фарска Острва) 37:25 (21:11)

Хала Гимназије, гледалаца400. судије: марко мрвица идалибор јуриновић (Хрватска).седмерци: неистин 4 (2), мпЗорка Керамика 1 (1). ис-кључења: неистин 2 минута,мп Зорка Керамика 4 минута.дисквалификација: Ханусард-сен (неистин) у 39. минуту збогприговора.

мп Зорка Керамика: Кам-беровић, милошевић, м. Жи-вановић, драгаш 10 (2),марјановић 2 (1), медурић 8, д.Живановић 3, марковић 3,рајичић, м. митровић 4, Л.митровић 7

неистин: дам, расмусен 4,Лудвик 3, томасен, Хенсе 1, и.олсен 4, Ханусардсон 6, Хан-сен, морк, едвардсен 6 (1), тор-стенсен 1, Хансон 5 (1), дула-вик, К.олсен

играч утакмице: Лука мит-ровић (мп Зорка Керамика)

шабац, 5. септембра. и у ре-ванш сусрету квалификација заучешће у Купу еХФ, шапчани сузабележили лаку и сигурну по-беду. Како је све било извесно јошнакон прве утакмице, у реваншусу изабраници тренера славкановаковића играли „са пола сна-ге“, и успели да убележе јошједну победу. реванш утакмицупратило је невероватно мали бројљубитеља рукомета, а томе је си-гурно допринео, поред чињени-це да се све знало још наконпрвог сусрета, и ранојутарњипочетак меча, у 10 сати ујутру,што вероватно спада у најра-нији почетак неке рукометнеутакмице, од како се шапчанитакмиче у најквалитетнијем ран-гу, још од 1974. године. С. К.

Победа и у реваншуНеистин ( Торшаун- Фарска острва)-МП Зорка Керамика (Шабац- Србија)

30:34 (13:16)

стадион срц Зорка, гледа-лаца 100 стрелци: 1:0 мијаи-ловић у 26, 2:0 марковић у 32,3:0 спасојевић у 62, 3:1 Вуковићу 72 из једанаестерца, 4:1 мар-ковић у 85, 5:1 спасојевић у 88.минуту. судија: невена Весе-линовић (Барајево) 7,5. Жутикартон: мицкоски (слога).црвени картон :мицкоски (сло-га - други жути у 27. минуту)

ЖФК шабац: савић-, то-мић 6,5, рудић 7, Зорбић 7, спа-

сојевић 7,5, макевић 6,5 (ива-новић -), тешић 7, мијаиловић7,5, машић 6,5, Ковачевић 6,5,марковић 8

слога: јевтић 6, росић 6,Ћаћић 6, Вуштар 6, мицкоски 5,манојловић 6, мирчетић 6, Ву-ковић 6, јовановић 6, Бојић 6(јакшић 6), марковић 6 (тресач6)

играчица утакмице: оли-вера марковић (ЖФК ша-бац)

шабац, 4. септембра. шап-чанке су на старту новог првен-ства забележиле очекивану изаслужену победу над поврат-ником у друштво најбољих, еки-пом слоге из Земуна, која је унеким ранијим временимаосвајала и титуле првака држа-ве. неизвесност око победнијатрајала је само до 26. минута,када је мирјана мијаиловићефектним волејом начела мрежусимпатичних Земунки. С. К.

Шапчанке убедљиве на премијериЖФК ШАБАЦ- СЛОГА (Земун) 5:1

Хала Гимназије, гледалаца50. седмерци: медицинар 6 (5),Железничар тех Гас 6 (6). ис-кључења: медицинар - , Же-лезничар тех Гас 8 минута.

медицинар: селенић, пе-рић, миловановић, Гајић 3, пав-лов 6 (2), Ћурчић 1, јездимиро-вић 6 (3)Враголић 1, пријовић3, симић, Вујиновић 1, томанић6, михаиловић, Ћирић, петг-ровић 3, трајковић, милошевић.

Железничар тех Гас: тодо-ровић 2, јанковић, Васић 10,цветић, предојевић, поповић 7(5), дроњаковић 3, ранковић 1,рупић 4, андријашевић, симја-носки, Зорић 2, јездић, милић,Коцић, спасић.

шабац, 4 .септембра. У ок-виру припрема за нову првен-ствену сезону, медицинар јеугостио екипу Железничар техГас из инђије, члана прве лиге

за рукометашице. након осци-лација у игри током првог по-лувремена, шапчанке су у на-ставку заиграле знатно ангажо-ваније, и стигле до победе. Уовом сусрету, пред шабачком

публиком дебитовала је обре-новчанка тамара томанић, ово-летошње појачање медицинара,која је у шабац дошла из екипемаксспорт из нове пазове.

С. К.

Шапчанкама довољно и полувремеМЕДИЦИНАР (Шабац)- ЖЕЛЕЗНИЧАР ТЕХ ГАС (Инђија)

30:29 (12:17)

игралиште: помоћни теренстадиона „Чика дача“, гледала-ца 100. Главни судија БиљанаЛукић (дивци) помоћници:јована Каички (Лазаревац) иЗорица Жујовић (Љиг). Жутикартон Лазић (Унафортуна).стрелци: 0:1 станишић у 15, 0:2станишић у 18, 1:2 Лазић у 35,1:3 станишић у 80, 1:4 Чолић у85, 1:5 станишић у 88

Унафортуна: радовановић,К. милосављевић, Вранић (ни-

колић), ристић (Вучетић), В,милосављевић (радовановић),Човић (попадић), с. Лазић,јуришевић, Бачевић, Бојовић,К. Лазић

Мачва: станковић, симић,николић (јеремић), Вујковић,сибинчић, моравчевић, ста-нишић, новаковић, јездић, Чо-лић, танацковић

играчица утакмице:јелена станишић (ЖФК ша-бац)

Крагујевац, 5. септембра.Лакше него што се очекивало,„црвено- црне“ су савладалестароседеоца у елити, и укњи-жиле прве бодове. током целогсусрета, гошће су биле бољи иквалитетнији ривал, а осебнуглавобољу Крагујевчанкама језадавала јелена станишић „Бе-кам“ која је са 4 ефектна погот-ка развејала сваку недоумицу попитању победника овог сусрета.

С. Кашиковић

„Бекам“ чинила чудаЖФК УНАФОРТУНА (Крагујевац)- ЖФК МАЧВА

(Шабац) 1:5

на јуниорском купу за атлетичаре који је одржан у срем-ској митровици, атлетичари клуба «темпо», постигли су запа-жен резултат. У дисциплини, 1.500 метара, милица ракић је ос-војила бронзану медаљу, док је Виолети марковић, била четврта..иначе та дисциплина, је врло захтавна и тражи од такмичара мак-сималну припремљеност, дакле издтжљивост и брзину. настази од 3.000 метара , милица, је заузела друго место, а Вио-лета је на 8000, метара била трћа. У дисциплини –препоне 400метара бодове за свој клуб одвојили су тијана сарић, Браниславпавловић и михаило павловић. Куп у сремској митровици, јејош једном показао да се у најмлађем клубу атлетичара доброради а где се добро ради резултати не изостају. Б.П.

Медаље на јуниорском купуатЛетиКа

четвРтаК 09.09. 08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница ®10:30 дивља планета11:15 пут за ејвонли12:05 Бубамаром по селу ®13:00 моја породица13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 медикус15:00 Вести15:20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница16:30 моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена19:00 Вести19.20 трагом знаменитих20:05 пут хране21.00 де грасси21.20 Лек из природе22:00 Вести22.20 трагом знаменитих22:30 Криминал у русији23:15 тајанствена жена ®

ПетаК 10.09. 08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10:30 радим градим11:15 рукомет плус12:10 спортска галаксија13:00 моја породица13.30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 пут хране15:00 Вести15:20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница16.30 моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена19:00 Вести19.20 трагом знаменитих20:05 Филм: и Бог створи жену22:00 Вести22:20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена

СуБота 11.09.10:00 Кроз прозор маште10:30 Зозонци11:00 дивља планета11:35 Злобница (5 епизода)® 14:10 медикус15:00 Биљана за Вас16:10 први контакт ®17:00 У пролазу18:00 Главни осумњичени ®19:00 Вести20:05 Женска страна света21:00 пут за ејвонли22:00 Вести

22:30 Филм:напад златногорла

У суботу, 11. септембра по-гледајте филм „ напад златногорла“- једна ноћ у најпрља-вијем и најмрачнијем хотелу уЛос андјелесу са два ситнакриминалца који планирајунови живот у Вегасу, са бру-талним маркоом, истрошенимпроституткама и осталим из-губљеним душама које живе ухотелу „Златни орао“

а у недељу 12. септембра заљубитеље акције, „Украденолето“ . ајдан Квин и Бони Ханту причи са необичним запле-том и првокласној адреналин-ској јурњави без предаха .

Филмски програм телевизијешабац, суботом и недељом од22.30

недеља12.09.10:00 Водич за родитеље10.20 Зозонци10:50 дивља планета11:35 тајанствена жена ( 5 епи-зода) ®15:30 Женска страна света®16.00 Филм: и Бог створи жену17:40 де граси- нова генера-ција18:00 Зозонци ®

19:00 Вести20:05 Биљана за Вас21:00 пут за ејвонли22:00 Вести22:30 Филм: Украдено лето

ПонедељаК 13.09.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница 10:30 Водич за родитеље11:15 Филм: напад златногорла13:30 моја породица14:00 Кућица у цвећу15:00 Вести15:20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница16:30 моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена 19:00 Вести19.20 трагом знаменитих20:05 мењамо навике21:00 први контакт22:00 Вести22.20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена (р)

утоРаК 14.09..2010.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10.30 Кроз прозор маште11:15 Филм: Украдено лето13:00 моја породица13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 мењамо навике14:30 У пролазу

15:00 Вести15.20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница16:30 моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена19:00 Вести19.20 трагом знаменитих20:05 Бубамаром по селу21:00 Главни осумњичени22:00 Вести22.20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена - ре-приза

СРеда 15.09.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10:30 дивља планета11:15 пут за ејвонли-реприза12:15 Кућица у цвећу13:00 моја породица13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 Главни осумњичени15:00 Вести15.20 трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16.00 Злобница16:30 моја породица17:00 шабачка хроника18:00 тајанствена жена 19:00 Вести20:05 дивља планета21:00 медикус22:00 Вести22.20 трагом знаменитих22:30 истрага је показала23:15 тајанствена жена

2309. септембар 2010. www. podrinske.comтв

ПРогРаМ тв ШаБацу СтаЛниМ теРМиниМа: МаЛи огЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , ноЋни огЛаСи 00:00 - 08.00 веСти у 3: РадниМ даниМа у 15:00

ШаХ

ФудБаЛ

Бумбарево Брдо, стадионФК партизан, гледалаца 600.стрелци; Ђурђевић у 58, 2:0танкосић у 80, 3:0 шарац у 87.из једанаестерца. Главни су-дија: Владимир стојановић (Ва-љево). Жути картони: седла-ревић, маслак, шарац, цветко-вић, продановић (партизан),радукић (мачва). црвени кар-тон: радовановић (мачва) у 87.минуту

партизан: Вујовић, маслак(станишић), јефтовић (анде-силић), шарац, Коматина, про-дановић, цветковић, Ђокић(Ђурђевић), радојковић, сед-ларевић, танкосић

мачва: радукић, радовано-вић, марковић, пејовић, Ла-зић, перић, павловић, Гаврић,самуровић, обровац, туфегџић(николић (драгићевић))

играч утакмице: милан ша-рац (партизан)

Бумбарево Брдо, 5. септем-бра. Фудбалери мачве пораже-ни су на гостовању екипи пар-тизана. шапчани су одигралиовај сусрет далеко испод својихреалних могућности, а новајлијау српсколигашком друштву ис-

користио је слабост у игри шап-чана и стигао до заслуженогтријумфа. Фудбалери мачвепрви пут су успели да припре-те домаћину тек у 66. минутукада је шут Гаврића зауставиосолидни голман партизанаВујовић.

С. К.

Бумбарево брдо превисокоПАРТИЗАН (Бумбарево Брдо) - МАЧВА (Шабац) 3:0

У просторијама шабачкогшах клуба, од среде 1. до неде-ље 5. септембра одржано јеотворено првенство града ушаху, на ком је наступило 24 так-мичара из шапца и околине.након 9 одиграних кола, уз тем-по од 60 минута по играчу, по-беду на овом турнуру је забеле-жио саша пантелић, фиде-мајстор из шапца који је оства-рио скор од 6 победа и 3 ремија.исти скор, али слабији учинакпо Бухолцу имао је Жељко Ла-

зић, мК из шапца, док је трећеместо освојио драган савић,мК из Владимираца. најбољитакмичар укатегорији вертеранабио је андрија стојанац, прво-категорник из шапца, док јенајуспешнији такмичар у омла-динској конкуренцији био ми-лош пантић, ученик петог раз-реда ош „Лаза К. Лазаревић“ изјевремовца. организатор тур-нира био је шабачки шах клуб,а покровитељ локална само-управа града шапца. С. К.

Пословно-стамбени простороко 800 м2 у Мајуру /150м одцркве/. подрум, Приземље

/локал + хала од 150 м2/спрат, поткровље.

Тел. 064/18-29-715

НА ПРОДАЈУ

Саша освојиопрвенство Шапца