У оптицају је 60 милиона еура

30динарашаБац, 29. јул 2010. Година IV Број 136

Стр. 22

ПензионерСтр. 11

лични став:

х.к.

ВВррееддееллоо јјее!!Стр. 6-7

ППРРВВИИ ССРРППССККИИ ФФЕЕССТТИИВВААЛЛФФООЛЛККЛЛООРРАА

Пливачки маратон„Јарак-Шабац“

МилорадРајшићпромотер

Враћа сеповерење у гимназију

Стр. 4

Неуставне

одредбе

Закона о

информисању

Стр. 2

Стр. 2

ТРЕЋАШАБАЧКАРЕГАТА„ЗАВЕСЛАЈВИШЕ“

Стр. 9

2 www. podrinske.com 29. јул 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт,

лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер

Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИЧНИ СТАВ: ХАНИБАЛ КОВАЧ

уставни суд Србије прогла-сио је неуставним одредбе За-кона о информисању усвојеногпрошле године. Подсећања радиупркос ставовима струковнихудружења нунСа, унСа, уг-ледних интелектуалаца, па чаки Савета Европе, на инсисти-рање Г-17 плус, пре свега њи-ховог лидера Млађана динкића,док се Скупштини Србије ми-нистар културе и приде инфор-мисања небојше Брадића ите-како упињао да образложи дра-конске одредбе, Закон је прошао.Касније је оЕБС предочио да јеновим Законом угрожена сло-бода мисли и говора и да је но-винарска професија дошла подудар самоцензуре. Као нигде уЕвропи једна грешка била једовољна да се медиј угаси а затзв. увреду и клевету новинаридрастично новчано казне. новипредседник нунСа Вукашинобрадовић указује да је у времеСлободана Милошевића и„Вучићевог закона“ о инфор-

мисању барем половина тужбибила одбачена док је по новомЗакону од 23 тужбе у чак 20 слу-чајева суд је пресудио противмедија.

После јасног става уставногсуда чудно је да се изузев но-винарских удружења која тражеоставке Брадића а богме и дин-кића, политичка и друга јав-ност не оглашава. Тобож, није тоништа! Познаваоци прилика уовој бранши указују да је овимЗаконом, сада неуставним, на-ната ненадокнадива штета про-фесији. највише када је у пита-њу аутоцензура јер мало ко одновинара хрлио је да обелоданинеке чињенице које би дошлепод удар Закона. Зна се да је уСрбији новинарство преко мерепотцењено, упркос флоскула-ма да нема демократије без сло-боде штампе. Зараде у медијимасу далеко испод просека, знатандео новинара ради на црно иликао хонорарци, тако да дрчносту овом случају није пожељна јер

кажњене новинаре нема ко дапомогне. С друге стране демо-кратска власт као да је забора-вила колико су за демократскепромене заслужни медији и покоју цену. неки су то платилиживотом. По ко зна који пут тре-ба подсетити да налогодавци иубице Славка Ђурувије, дадеВујасиновић, Милана Пантићанису пронађени. Гротескно је дани претње новинарки Б-92 Бран-кици Станковић нису узете заозбиљно, да је недавно брутал-но претучен колумниста „Вре-мена“ Теофил Панчић. Послесвега јасно је да демократскавласт ништа није учинила да сеновинари и професија заштити,а евидентно је да је странка на-водно европске провенијенцијеГ-17 плус била против демо-кратских начела слободног но-винарства и европских стан-дарда у овој области. у некимдемократским државама остав-ке би биле неминовне, и нарав-но моралне! Д.Ераковић

неуставне одредбе Закона о информисању

Г-17 мимо Устава и Европе

дакле велике паре су у игрии како политичари кажу вред-ност радова на путу шабац –рума износиће око 60 милионаеура. настаје проблем, када себоље размисли, како сад улете-ти у пословну комбинаторику аМркa све рекао. Значи, потреб-но је пре свега дестабилизоватишабачку привреду, јаке фирмекоје у шапцу порески доходујуи по могућству раднике изба-цити на улице а власнике дис-кредитовати у јавности. То јестеједан од рецепата да се кроз тео-рију „завади па владај“ дође дообилатог и масног колача! С об-зиром на чињеницу да поједининовинари у Србији имају својетарифе за објављивање разнихнаручених текстова, ево и ја ћуда отворим тендер и за 2,5 сомаеура објавим текст (тамо неки икакав год) против шабачке при-вреде, успешних предузећа па и„интер-копа“. Заинтересованитреба да знају да сам доста јеф-тинији од разних београдскихкулова и будите сигурни многоефикаснији.

Мислим, да је нпр. „савес-ним а не потписаним поли-

цајцима“ било боље да су ре-цимо мени гурнули кинту неготамо неком јебиветру из главногнам града! дакле, тарифа је

нижа, ефикасност загарантова-на! дајем гаранцију на годинудана, а може и џиџу-миџу.

П.С. у уоквиреном просто-ру имате текст па ви проценитеодакле дува ветар. не требабити ту много паметан!

У оптицају је 60 милиона еура

- „Знам да ће ме Ду-

шан Петровић назвати ре-

ликтом старог система, али

ја сматрам да ме тендери

само успоравају за три до

шест месеци. Како год

било, ваша домаћа фирма

„Интер – коп“ има све

услове за градњу и већ гра-

ди на коридору 10. и си-

гурно ће градити и на овом

путу па ће тако новац оста-

ти у вашем граду. „Интер-

коп“ ће имати предност

код добијања послова ве-

заних за изградњу деоница

пута Нови Сад – Рума –

Шабац – Лозница.“

Милутин Мркоњић

Пост мундијалска грозницау кафићу „удба“ прошле недеље је у организацији Кока –

Коле и Џек денијелса одржан турнир у стоном фудбалу. Камере,рефлектори и директан пренос на плазми само су потврдиличињеницу да страст протеклог мундијала није ишчезла. наравно,било је весело, бучно и пуно такмичарског набоја. ускоро ћеМундијал и у кошарци, а у Кока – Коли кажу да ће и на ту темунаправити неки шоу у строгом центру шапца.

Прошлог четвртка, шабац ишапчани опростили су се одалександра Трифуновића, чо-века који је био један од најза-служнијих за све успехе које суна паркетима широм планетеостварили рукометаши Мета-лопластике. Његов клуб, за којије живео и дисао, као и пошто-ваоци, пријатељи и родбина, накомеморативном скупу, који јеуприличен у просторијама Кул-турног центра у шапцу, са тугому очима, али и поносом што суимали ту привилегију и част даи лично познају Чичу, како суацу од миља многи звали, ево-цирали су успомене на лик идело човека без којег, сигурно,ни Металопластика никада неби досегла оне висине и по-стигла резултате који су и до да-нашњих дана непревазиђени.

о лику и делу александраТрифуновића говорили су Вла-дица Спасојевић - директор рКМеталопалстика, душан Мари-чић - човек који је имао прили-

ку да сарађује са Трифуновићему периоду када је Металопла-стика била на врхунцу резулта-та, као и Војислав андрић и Пе-тар Фајфрић, рукометаши којису били међу онима који су по-чињали, давних седамдесетих,исписивање блиставих старни-

ца шабачког и југословенскогрукомета. на комеморацији, инешто касније, на последњемиспраћају били су присутнипредставници свих генерација

рукометаша Металопластике, искоро сви играчи из златне епо-хе. а на последње путовање,Трифуновића су испратили ибројни шапчани који су дошлина доњошорско гробље да одајупошту и искажу поштовањепрема човеку који је, својомлуцидношћу и храброшћу умеода наслути будућу вредност иквалитет многих талентованихрукометаша који су касније из-расли у истинске спортске вред-ности. а приликом комемора-тивног скупа, неко је поменуо ида би нека улица у шапцу мог-ла да понесе име александраТрифуновића, па је то и идејакоју би одборници градске скуп-штине можда могли да покренуи изгласају већ и на првом на-редном заседању. александарТрифуновић је, сигурно, заслу-жио то, и био би то и начин дасе шабац и шапчани трајноодуже човеку који је себе уткаоу спортску и културну исто-рију града. С.К.

Шапчани се опростили одАлександра Трифуновића

од 22. до 25.јула, по два-наести пут окупили су се умет-ници да на свој начин оставетраг и још једном подсете наславу Мишара и целог овогкраја. Све у оквиру колоније којасе темељи на историјским до-гађајима везаним за Први

српски устанак, 1806.годину иМишарску битку. Колонију, подпокровитељством Града шапцаи Месне заједнице, и ове годи-не организовали су шабачкиКултурни центар и мишарско За-

дужбинско друштво „Првисрпски устанак“.

- Као и сваке године труди-ли смо се да састав учесникабуде квалитетан, а комбинованје од младих и уметника средњегенерације; један од главнихквалитета сазива је различи-

тост у приступу и оригиналност– истакла је Соња Петровић, по-здрављајући уметнике, на отва-рању колоније у Културномцентру. Њих дванаест пристиг-ли су из шест градова; академ-

ски сликари, из новог Сада, Ви-доје Туцовић и Милош Вујанић,из Београда, драган ојданић, издеспотовца, невена нико-дијевић, из лазаревца, сликар ипесник Милутин ранковић. Го-сти из Подгорице су академскисликар Срђан Милић и дрво-резбар Слободан Павићевић. иод домаћих, академски сликардрагиша Марсенић, историчаруметности и сликар радованМиразовић, сликар и ликовнипедагог из Бадовинаца, Стојананичић, академски сликар изшапца јелена Чоњагић и сту-денткиња треће године сли-карства Биљана Тарлановић изрибара.

уметници су и ове годинеобишли значајна историјска ме-ста везана за Мишарску битку,а радни простор била им јешкола (издвојено одељење ос-новне школе „јеврем обрено-вић“). Специфичност и обе-лежје овог сазива, свакако је идечја колонија. организованаје по први пут, а подршку је далои Министарство културе. реч јео пројекту који је Културни цен-тар организовао у сарадњи са

основном школом „Вук Кара-џић“. дечја колонија окупила једесетак ученика од четвртог доосмог разреда.

изложба радова насталих уоквиру 12.сазива ликовне коло-није Мишар биће отворена 13.ав-густа, у сеоској галерији, на данцентралне прославе годишњицеславног боја. Мишар, Карађорђеи славно војевање, очима најмла-ђих, забележиће изложба почет-

ком школске године. Како воли да каже, драгиша

Марсенић, један од ини-цијатора оснивања колоније,председник скупштине За-дужбинског друштва, „Мишарје колонија са великим и див-ним именом, појмом о српскомбуђењу и слободи“... и увек јету и порука данашњим гене-рацијама, и трајна инспира-ција уметницима. Ц.Љубић

329. јул 2010. www. podrinske.comШАБАц

уметници, дванаести Пут, у славу миШара

Мишар је колонија са великим именом

У Мишару и дечја колонијаидеја оосмишљавању оваквог дечијег изражавања пока-

зала се веома делотворно, јер су ученици показали велико ин-тересовање и велико познавање националне историје и кул-туре. и све су то веома успешно преточили у своје радове.Заједничка је оцена координатора овог новог сегмента коло-није у Мишару, Снежане Ћирковић, као и Милене дра-гојевић, која је пратила рад деце док су стварала у школи у Ми-шару.

учесници су били ученици основне школе „Вук Караџић“,њих десет ( уз децу госте који су улепшали скуп),узраста одчетвртог до осмог разреда: Саша Егановић, драган Ђурић,Младен лукић, урош драгојевић, Богдан Гајић, Марија ах-метовић, александар лукић, затим,од гостију Сања Ћирковић,Тамара Скорић, адријана лазић. општа је оцена да је најшар-мантнији учесник била четворогодишња Софија Поповић.

део радова, биће и у оквиру изложбе у Мишару,13.авгу-ста, главно представљање биће у холу школе,у склопу дечјенедеље.

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић прошлог пет-ка је у Библиотеци шабачкојприсуствовао часу једне од 22летње школе под називом„Мали шабачки водич“.

истичући одличну идејуКанцеларије за младе градашапца која је у летњим школа-ма окупила око хиљаду мла-дих, градоначелник је, измеђуосталог, рекао:

„Велики број деце стећи ћена овај начин нова знања изразличитих области. Теме којесе обрађују у летњим школамамогле би бити интересантне и застарије полазнике. духовно,културно и архитектонско на-слеђе је непресушна тема засве који воле свој град и желе дасазнају што више о историји иљудима који су дали печат раз-воју града“.

летње школе за шабачке ос-новце и средњошколце, у орга-низацији Канцеларије за младе,отворене су 1. јула и трајаће до

1. августа. у сарадњи са кул-турним институцијама градашапца, школарцима су пону-ђени бројни садржаји из при-родних и друштвених наука,али и неких практичних и креа-тивних вештина.

Похађање школа је бесплат-но за све полазнике, а средствапотребна за рад на располагањусу у школама.

За рад летњих школа изградског буџета издвојено је400.000 динара.

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић прошлог пет-ка је у Библиотеци шабачкојприсуствовао часу једне од 22летње школе под називом„Мали шабачки водич“.

истичући одличну идејуКанцеларије за младе градашапца која је у летњим школа-ма окупила око хиљаду мла-дих, градоначелник је, измеђуосталог, рекао:

„Велики број деце стећи ћена овај начин нова знања из

различитих области. Теме којесе обрађују у летњим школамамогле би бити интересантне и застарије полазнике. духовно,културно и архитектонско на-слеђе је непресушна тема засве који воле свој град и желе дасазнају што више о историји иљудима који су дали печат раз-воју града“.

летње школе за шабачке ос-новце и средњошколце, у орга-низацији Канцеларије за младе,отворене су 1. јула и трајаће до1. августа. у сарадњи са кул-турним институцијама градашапца, школарцима су пону-ђени бројни садржаји из при-родних и друштвених наука,али и неких практичних и креа-тивних вештина.

Похађање школа је бесплат-но за све полазнике, а средствапотребна за рад на располагањусу у школама.

За рад летњих школа изградског буџета издвојено је400.000 динара.

канцелариЈе За младе града ШаПца

Мали шабачки водичПреусмерен саобраћај према Поцерини

одељење за инспекцијске и комунално-стамбене посло-ве Градске управе града шапца обавештава грађане да ће збогреконструкције коловоза у улици „Масариковој“ од раскрсни-це са улицама „Војводе Мишића“ и „Косте абрашевића“ до рас-крснице улица „ослобођења“ и „Ђукановића сокака“, у периодуод 28. јула до 10. августа, линије градско-приградског саобра-ћаја према Поцерини бити усмерене кроз улице „Косте абра-шевића“, „Стојана новаковића“ и „ослобођења“.

на поласцима из шапца ка Поцерини за укрцавање и искр-цавање путника користиће се аутобуска стајалишта: „Синди-кат“ у улици „Косте абрашевића“ и „новитас“ у улици „ос-лобођења“ број 3.

на поласцима од Поцерине ка шапцу, за укрцавање и искр-цавање путника користиће се аутобуска стајалишта: „Синди-кат“ у улици „анте Богићевића“ код Соколане и „Болница“ уулици „Војводе Мишића“.

шабачка гимназија је овегодине уписала 200 ученика уседам одељења. на листи жељанашли су се: филолошко оде-љење, три друштвено-језичка,два природно математичка иједно информатичко одељење.Слободних места више нема, аинтересовање је ове године биломного веће него ранијих година.доњи праг знања, односно гра-ница на пријемном испиту је по-већана.

доња граница на пријем-ном испиту за упис у ин-форматичко одељење је 86бодова, а чак 46 ученика јекао прву жељу изразило ин-форматичко одељење. Ста-тистички гледано, од 180 ме-ста (без филолошког одеље-ња) у шабачкој гимназији,171 ученик је имао гимназијукао прву жељу.

- Више немамо проблема сауписом нових генерација као упротеклих пет, шест година кадасмо имали одељења од 15 уче-ника. Мислим да се вратило

поверење у гимназију – кажедрашко Бегуш, директор „ша-бачке гимназије“.

што се тиче наставних и

ваннаставних активности, ша-бачка гимназија има иза себеизузетно богату школску годи-ну. освојено је 18 републич-ких награда како екипно, тако иу појединачној конкуренцији.

на основу неких независниханкета које је радила Приватнарачунарска гимназија у Београ-ду, која се изузетно добро коти-

ра и има добар кадар, утврђеноје да у конкуренцији гимназијакоје имају само „Б“ категорију,шабачка гимназија се налази надругом месту у Србији, и то изарачунарске гимназије, а испред

обиља београдских и нишкихгимназија. у конкуренцији свихгимназија, рачунајући и спе-цијализоване гимназије (нпр.Математичку гимназију) „а“категорије, шабачка гимназијасе налази на шестом месту.

- Током школске године ор-ганизовали смо промоције књи-га и приредбе од којих је изу-зетно значајна приредба за даншколе. имали смо јавни часпосвећен оскару давичу, аостварили смо сарадњу са на-родним музејем шабац, Биб-лиотеком шабачком и Заводом зајавно здравље. штампали смо„Гимназијски гласник“, а у ок-виру пројекта „шабац – градзнања“, наши ученици освојилису прву, другу и трећу награду.Значајно је поменути посете исарадњу са амбасадама јапана,русије и швајцарске. у плану запрославу дана школе у новембрује ликовна колонија, као и новиброј истраживачких радова уче-ника шабачке гимназије – „Гим-назијске свеске“ – каже драшкоБегуш, директор „шабачке гим-назије“. А.Јовановић.

4 www. podrinske.com 29. јул 2010.дРуШТВО

на основу одлуке управног одбора, бр. 346 од 15.07.2010.године, Фонд “Ху-

мано срце Шапца”, оглашава:

ПРОДаЈУ нЕПОКРЕтнОстиПРиКУПЉаЊЕМ ЗатвОРЕниХ ПОнУДа

1. Предмет продаје је имовина у власништву Фонда, и то кућа у Мајуру, ул.

церска бр.7, површине 71 м2, помоћна зграда површине 17 м2 и земљиште уз

зграду – објекат површине 3а 07 м2, уписана у лист непокретности бр. 2178 Ко

Мајур.

2. непокретност се продаје у виђеном стању, без права на накнадну реклама-

цију купца.

3. Почетна цена износи 8.875,00 еура, у динарској противвредности према

најповољнијем курсу нБС на дан исплате купопродајне цене.

4. Понуда треба да садржи:

- име и презиме понуђача, име једног родитеља

-фотокопију личне карте

-понуђену цену.

Затворене понуде са назнаком “Понуда за куповину непокретности” доставити

на адресу Фонд “Хумано срце шапца”, ул. николе Тесле бр. 19, 15000 шабац

или лично у седиште Фонда у року од 8 дана од дана објављивања огласа.

5. отварање понуда биће обављено дана 10.08.2010.године у 10 часова у се-

дишту Фонда у шапцу, ул.николе Тесле бр.19.

6. По отварању понуда и констатовања најповољнијег понуђача, овлашћено

лице продавца закључиће са најповољнијим понуђачем уговор о купопродаји.

Све трошкове око потврде уговора, његове овере у суду, преноса власништва и

укњижбе сноси купац.

7. разгледању непокретности и пратеће документације, заинтересовани могу

приступити дана 03.08.2010.године у времену од 8 до 14 часова, у Мајуру, ул.

Хиландарска бр.7.

8. неуредне и неблаговремене пријаве неће се узети у разматрање.

9. За све додатне информације можете се обратити на број телефона

015/392-452.

Враћа се поверење у гимназију

Повлачење садиректорске

функцијеУпркос успешној годи-

ни иза себе, директор „Ша-

бачке гимназије“, Драшко

Бегуш, најавио је на сед-

ници Наставничког већа,

одржаној деветог јула, да

се од септембра повлачи са

места директора „Шабач-

ке гимназије“

у башти Културног центра,20. и 21. јула 2010. године, при-казивани су документарни иетно филмови награђиванихаутора добривоја и добрилеПантелић из доње Брезовицекод Крупња. у области аматер-ског документарног филма, Пан-телићи су једини из Србије којису добијали прве награде намеђународним фестивалима,што је, вероватно, био један одмногих разлога што је велики

број шапчана дошао на пројек-ције обе вечери.

Прво вече, премијерно јеприказан филм „девојачки ду-кати“, а затим су уследили фил-мови: „рађевина међу такуша-ма“, „Спасовдан“ и „добросав“.

друго вече било је резерви-сано за филмове: „Ћале са ра-ђевог камена“, „Светиња“, „Трипут дај, па с' удај“ и „Пун месецнад рађевином“.

културни центар

Етно филмови

Прошлог четвртак, Култур-ни центар шабац, организоваоје још једну у низу радионица занајмлађе. овај пут су се окре-нули источњачкој традицији икултури и пружили приликудеци да се упознају са основа-ма оригамија - јапанске вешти-не савијања папира. Поред тога,имали смо и госте из аикидоклуба „Бушидо“, који су увелималишане у свет ове борилачкевештине.

ивица новаковић, модера-тор оригамија из Ваљева, одр-жао је један час, на ком су деца

активано учествовала у израдицветова од папира, а васпи-тачица из установе „наше дете“,ивана Кузмановић, припремилаје групу девојчица за перфор-манс. Водитељ и аниматор ра-дионице био је Ђорђе дамња-новић.

Оригами

шабачко удружење „омла-дински кишобран“ у оквирупројекта „Буди оК за своју сре-

дину“ организовало је еколош-ки волонтерски камп шабац-цер, чији учесници, међукојима и 55 студената београд-ског и новосадског универзите-та, од 21. до 25.јула реализују ак-цију чишћења и уређивања око-лине манастира радовашница.Планирано је и чишћење кори-та реке добрава у Криваји.

Покровитељи су градона-челник шапца Милош Мило-

шевић и Фонд за заштиту жи-вотне средине републикеСрбије, а партнери: Савез сту-дената новог Сада, Студентскипарламент универзитета у Бео-граду, Волонтерска омладинскаорганизација - нови Сад и Зе-лени еколошки центар – новиСад. акцију су подржале бројнешабачке фирме.

на конференцији за нови-наре, уз најаву акције, јасмин-ка ристивојевић, заменица гра-доначелника шапца, истакла језначајне активности града уобласти заштите и унапређењаживотне средине, као што су из-рада локалног еколошког ак-ционог плана, уклањање див-љих депонија, изградња регио-налне санитарне депоније зашабац и Сремску Митровицу,као и изградња трасфер стани-це на локацији код „Белих ли-

мова“:- Поред ових активности,

град шабац подржава пројектеиз области заштите и унапре-ђења животне средине као ини-цијативе младих. Партиципа-ција грађана је област којој градпридаје изузетну пажњу јер јенеопходно учешће што већегброја грађана како би се утица-ло на подизање нивоа еколош-ке свести. Само тако је могуће

постићи виши степен комунал-ног реда”.

Како су најавили волонтери„омладинског кишобрана“, ду-шан Костадиновић, иван јелићи Петар Максић, пројекат коју суосмислили је предмет интере-совања многих градова уСрбији, и постоји могућностда шабац буде пионир у орга-низацији оваквих и сличних ак-ција. Њихов план је да околинаманастира радовашница будеуређена као излетнички про-стор. Према спецификацијитрошкова, ангажовање кому-налног предузећа на пословимауклањања смећа коштало бинешто више од милион динара.Трошкови акције коју је орга-низовао „омладински кишо-бран“ износе 300.000 динара,тако да се може рачунати на уш-теду од 700.000 динара.

За данас је планирана јавнаедукативна трибина у Култур-ном центру. учесници кампаимаће прилику и да упознајукултурно-историјске знамени-тости шапца.

акција чишћења и уређењаоколине манастира радовашни-ца завршава се у недељу.

Среда: 21. јул учеснике ак-ције “Буди оК за своју средину”посетили су министер за за-штиу животне средине и про-сторног планирања оливер ду-лић и градоначелник шапцаМилош Милошевић

-Свака акција у којој ће семлади људи окупити да ураденешто за своју природу бићеподржана од стране Мини-старства. акцијом “очистимоСрбију”, ми смо се определилида у једном дану годишње по-зовемо све грађане Србије даприрода буде чистија, и да очи-сте иза себе. нама је стало да,пре свега, пробудимо свест онихкоји су овде ђубре бацилли, анису почистили иза себе. дакажемо дас мо данас овде, дас уданас неки људи почистили изањих.

драго ми је да су се овдеокупили волонтери, људи којинису дошли да би били плаћениза овај посао, који су дошли дапроведу лепо време у природи,да, наравно, проведу и леповреме у дружењу, али и да за-штите своју природу. ово јеједна хумана акција која апсо-лутно заслужује да буде под-ржана, акција која ме је одуше-вила својом идејом, јер је јед-ноставно дошла група младихљуди и рекла ми хоћемо нештода урадимо за своју природу.они нису из оне генерације којаје имала обичај и традицијуокупљања као што је то билопре 20, 30, па и 40 година, кадасу биле организоване радне ак-ције. ово је генерација која је од-расла у потпуно другим време-нима, али, има потребу да ура-ди нешто за своју земљу, заприроду, и то је зсита за свакупохвалу. .. ово је уједно и позивсвима другима да се придружесвојим примером, акцијамасличним овој данашњој у шап-цу – истакао је министер оли-вер дулић.

Ц.Љубић

529. јул 2010. www. podrinske.comдРуШТВО

акциЈа “омладинског киШобрана” - Покровитељ градоначелник ШаПца

Буди ок за своју средину-Као и обично, млади

људи, који желе на другачијиначин да покажу своју љубавпрема свом граду, својим се-лима, својој земљи, имају под-ршку града. Мислим да сумлади људи кључни у проме-ни свести читавог станов-ништва. наша брига за добро,често се завршава са нашимвратима, или нашим двориш-тем, али, морамо показати истистепен бригеи и пажње занашу околину у свим сегмен-тима. да ту љубав према нашојСрбији истински и покажемо,да се другачије понашамо. јер,начин како се сада опходимо

према својој животној срединиружније је лице Србије, и по-казује да нам је еколошка свестна ниском нивоу. Младе људеје заболело кад су једном при-ликом обилазили радовашни-цу и падине цера. Количинасмећа које се налази у најлеп-шим деловима ове шуме јеогромна, и заиста је за свакупохвалу њихова идеја да тоочисте. Град је ту иницијативуподржао са шељом и са веромдас у млади људи ти који тре-ба да утичу и на нас старије дасе преваспитавамо – порука јеградоначелника Милоша Ми-лошевића.

Ања Шушак, нови Сад:“Сматрам да је акција јакодобра идеја и требало би ова-ко чешће нешто да се дешава.јесте мало напорно, морамда признам, иако нам је првидан, али може се”.

Теодор Миљуш, новиСад: “ “ако је екологија, нијебитно где . има посла, одра-дићемо, али ћемо на крајубити срећни и задовољни”.

Марко Веиновић, новиСад: “Сматрамо да су оваквеакције јако битне за нашуСрбију… шта да вам кажем,сад смо управо нашли веш ма-шину, па смо је једва спако-вали у џакове. ово на терену,на жалост је слика Србије, несамо овде. и у свету је ситуа-ција таква, једни прљају, аонда се скупе млади људи,пуни енергије, и онда треба дачисте. али, нама није тешко.није у томе суштина. Сушти-на је да то сечемо у корену, даедукујемо јавност, и једно-ставно преваспитамо грађанеда то не треба да раде.

Страхиња Милошевић,студент ФПн-а у Београду:дошао сам да својим волон-терским радом помогнем учишћењу и уређењу простораокио манастира. искрен дабудем, иако сма учествовао уорганизацији, могао да ве-рујем да има толико смећа.највише је пластичних флаша,лименки, али нашао сам истаре тањире, џемпере, кесеод прашка за веш, боце одомекшивача, разне пластике иуља…и моја порука би билаштитите средину, не бацајтеђубре,штитимо природу!

� www. podrinske.com 29. јул 2010.дРуШТВО

Првом српском летњем фе-стивалу фолклора, који је 21.јула почео у селу Влашка код

Младеновца а завршава се 30.јула у угљевику у републициСрпској, град шабац био је че-тири дана домаћин. Као су-организатор међународне смот-ре фолклориста са три конти-нента, Културно-уметничкодруштво „абрашевић“ је 25.јула дочекало, сместило и уго-стило 300 гостију, чланове ан-

самбала из Грузије, Туниса, из-раела, Македоније и Мађарске,а два дана касније и аматере изугљевика и Влашке.

Коло пријатељства играно јеу шапцу, али и пет села на те-риторији града. Част да првиупознају традицију и уживају улепоти ношњи и умећу својеврс-них амбасарора култура из шест

земаља, имали су мештаниСлепчевића и Мачванског

Прњавора. Киша је омела до-маћине у овим месним заједни-цама да искористе већ при-

премљене бине на отвореном, пасу се 25. јула домови култура у

тим местима проламали одаплауза.

у Слепчевићу су наступилиансамбли из Македоније и из-раела, али и сви састави фолк-лора из овог села. Концерту је уиме покровитеља манифеста-ције Града шапца присуствоваоначелник Мачванског управногокруга Светомир Вешић, а пуб-лику је поздравио начелникодељења за друштвене делат-ности градске управе небојшаЗеленовић. Публици, која сетискала у дому културе у ре-

конструкцији, први се предста-вио Куд „никола јонков Вап-царов“ из Скопља, који профе-сионално делује тридесет једнугодину. Његови чланови су из-вели неколико игара, „Копачку“,„Водарке“ и „шопску петор-ку“, а све су биле кореографиједугогодишњег руководиоца „Та-неца“ Љупча Маневског.

ансамбл „Матејуда“ из из-раела, земље са Средњег исто-ка, током две деценије по-стојања прокрстарио је свет а уСлепчевићу је аплаузе побрао заизраелску игру “шиболет“, плесиз индије и неколико других,донетих из земаља из којих сустигли у своју нову домовину,која је држава постала тек 14.маја 1948. године. КореографЗавко Хилик нам рече да је у из-раел дошао из Марока и да јепоносан на умеће својих 40фолклориста, чији је циљ да„чувањем традиције средина из

У ШаПЦУ ОДРЖан ПРви сРПсКи ФЕстивал ФОлКлОРа

Игром и љубављу спојена три континентаМири ивлер,вођа ансамбла „Ма-

тејуда“ из Израела:

- Верујем да људи на овак-вим фестивалима могу да пре-несу љубав, без обзира што неговоре исти језик и немају

исту културу. Захваљујем напривилегији што сам овде, уСрбији и шапцу. јако уживаму осмесима људи. Фасцинира-на сам како су људи топло икако су нас искрено прихвати-ли. Презадовољна сам свимучесницима, а нарочито до-маћинима у Слепћевићу који сусе представили различитимстаросним групама играча.

алекс алтсховлер,кларинетиста, ансамбл

„Матејуда“, Израел:

- ја сам професионалнимузичар у јерисалиму. Са ан-

самблом „Матејуда“ сам десетгодина и гостовао сам у разнимземљама али, овде су људиврло добри, веома гостољуби-ви, изузетно спремни да по-могну и да нам удовоље. То меодушевљава.

ивана чаловска,КУД „Никола Јовков

Вапцаров“, Македонија:

- играм у овом ансамблу 11година. у шапцу сам првипут. Фестивал је добар, а го-

стопримство изузетно. надамсе да ћемо сарадњу са шабач-ким „абрашевићем“ настави-ти и да ће и његови члановидоћи код нас. Понављам, бла-годарна сам шапчанима на го-стопримству.

софија Басиладзе, ансамбл „Баграти“, Гру-

зија:

- Свиђа ми се шабац, апосебно људи јер су добри ипрема нама веома драги. Љу-базни су и пријатни, а када сунас аплаузима охрабривалијако смо били срећни. Када севратим у Гризију свима ћупричати да је Србија дивназемља и да сам стекла пунопријатеља.

Георги Каркасхадзе, ансамбл „Баграти“, Гру-

зија:

- у Србији су људи пријат-нији и љубазнији него у Фран-цуској, Грчкој, Белгији, Кипруи Енглеској где смо такође го-стовали. Србија је слична Гри-зији јер су у њој људи каонаши, топли и добри. јако самзадовољан. радујем се што сусви лепо реаговали на нашплес. Болео бих да опет дођем,посебно у Београд.

вафа, директорица и кореограф

ансамбла „Јасмин“, Тунис:

- За нас је ово права аван-тура јер је веома мало људи изТуниса имало прилику да по-сети Србију. овде смо дазналида су нам трасиције веомасличне. Љиду у осталом делуЕвропе су прозападно хлад-ни, а овде у шапцу су топли,насмејани и дружељубиви. ни-коме из моје групе није жаошто смо дошли, јер смо достанаучили и сколопили новапријатељства.

ГОСТИ О ФЕСТИВАЛу

ИЗРАЕЛ

ГРуЗИЈА

ТуНИС

МАђАРСКА

МАКЕдОНИЈА

којих су дошли изграде културусвоје младе домовине“. а ко-лико се публици у Слепчевићу

допао наступ израелаца, све-доче два биса, и чињеница да једруги прерастао у - плес сапубликом.

достојно се те вечери пред-ставио и фолклор домаћина којипостоји тек пет година, а по-себно топло је примљена љуп-ка игра његовог најмлађег са-става. Буру у публици изазвалоје извођење игара из шумадије,левча и лесковца, а аплаузом јенаграђена и вокална солистки-ња Сања Марјановић, чланица„абрашевића“ из шапца. Каогост домаћина вечери, предста-вио се фолклор из Мајура којије извео игре из Мачве.

да музика не познаје гра-нице и да култура с континентана континент преноси љубавочигледно је било у Слепчеви-ћу, нарочито у заједничком колудомаћина и гостију, које је послеконцерта прерасло у праву иг-ранку. исто се догодило и у

дому културе у Прњавору, гдесу уз сеоски фолклор наступи-ли Грузијци, Тунижани и Ма-ђари.

и следеће вечери, у Кривајии Скупљену, игром су спојенинароди из Европе, азије и аф-рике. ансамбл „Баграти“ изГрузије, чији чланови играју ипевају од 1992. године и на фе-стивалима у готово свим ев-ропским државама углавном

освајају прва места, извођењем„рарничких игара“ буквално јеодушевио Кривајчане. на отво-

реној и импровизованој сценина школском терену, не штеде-ћи колена, ефектно су одигралисвоје „ратничке игре“. Фолк-

лорни састав „јасмин“ из Ту-ниса, земље у северној африци,коју запљускује Средоземноморе, у шабац и Кривају стигаоје из града Сфакс, а представиосе древним берберским играма.

Његови чланови су плесом доча-рали радове жена на селу, ааплаузима је награђено и умећеансамбла из израела.

Концерт у ош „доситеј об-радовић“ у Криваји био је пра-ви догађај за мештане, а почеоје речима добродошлице које сугостима упутили: добривојеЂукановић, у име месне зајед-нице, небојша Зеленовић, у имеграда шапца као покровитеља

манифестације, Сузана Петро-вић, директорка школе, и уче-нице Марина и Кристина лазић,у име својих вршњака. Музич-ки поздрав бројној публици зву-цима хармонике послао је ни-кола Теодоровић. учинио је тона почетку и на крају концерта,а дружење је завршено вечерому кривајском црквеном дому.

у Скупљену су наступиличланови Куд-а из Македоније.Представио се и мађарски ан-самбл „Кишалфлд“, који је ос-нован 1975. године и окупљавише од 200 аматера, а у прат-њи три гудача извео је игре изЋукода.

За шабачке фестивалске го-сте, 27. јула приређен је звани-чан пријем у Градској кући, гдеим се у име града обратио гра-

доначелник шапца Милош Ми-лошевић и топло их поздравио.

централни фестивалски кон-церт одржан је исте вечери подотвореним небом, а на бинипостављеној на платоу испред„Кифле“ играло се на радоствише хиљада шапчана. аплау-зом су, осим Куд-а „абрашевићи „Куд-а „шумадија“ из Влаш-ке, награђени Грузијци, Туни-жани, израелци, Мађари, Ма-кедонци и чланови „рудара“ изугљевика. Гости из републикеСрпске дуго сарађују са амате-рима, који 105 година у шапцучувају успомену на рано пре-минулог пролетерског песникаКосту абрашевића. шест путасу гостовали у иностранству,имали и једну велику европскутурнеју, а српске обичаје и кул-туру представили су у италији,Француској, Чешкој, три пута унемачкој и два пута у Бугарској.За шапчане су извели игре изПоморавља.

Први српски летњи фести-вал фолклора у шапцу завршенје 28. јула, концертом у Мајуру,где су наступили Куд „абра-шевић“ и фолклорне групе изТуниса. Ж. Војиновић

�29. јул 2010. www. podrinske.comдРуШТВО

Игром и љубављу спојена три континента славко иванић,МЗ Слепчевић:

- имали смо јаку вољу дабудемо домаћини овако зна-чајном фестивалу. наш фолк-лор постоји пет година и већ јегосотовао у Бугарској, а по-себним признањем сматрам инаступ у „Жикиној шарени-ци“. Желели смо да фестивал-ски концерт буде напољу, по-што је наш дом културе у ре-конструкцији, али нам је кишаизменила план. ово је нашеватрено крштење, а домаћинисмо међународног фестивала.ипак, сигуран сам да ћемобити прави домаћин.

ДрагутинЂукановић,

председник Савета МЗ

Криваја:

- Захваљујем граду шапцуи Куд-у „абрашевић“ на по-нуди да и ми будемо домаћинимеђународног фестивала, маданам је било тешко да се орга-низујемо. немамо свој фолк-лор, али милисм да смо успе-ли. у организацију се укључи-ло цело село, школа, црква,омладина, сви. ова манифе-стација нам је подстрек да ос-нујемо свој ансамбл, како биубудуће стално имали култур-на дешавања.

сузана Петровић, директорка ОШ „Доси-

теј Обрадовић“:

- Желим да захвалим гра-ду шапцу што нам је указаоповерење и што је омогућиода баш наш лепи крај буде до-маћин овако значајног дога-ђаја. искрсао нам је проблемзбог тога што је Куд „ХајдукСтанко“, са којим смо предве недеље договорили дагостује, на дан концерта јавиода не може да учествује. Збогњихове неодговорности мо-рали смо да се организујемодругачије. надам се, ипак,да смо својом позитивноменергијом успели да надо-кнадимо све евентуалне не-достатке.

Љиљана Јанковић, председница Управног од-

бора КУД-а „Абрашевић“:

- „абрашевић“ се као ор-ганизатор Првог српског лет-њег фестивала трудио да за-почне нешто што у свету одав-но има традицију. довели смосјајне ансамбле и уопште нис-мо погрешили у избору. Свефолклорне групе су дивне. Мо-рам да кажем да смо били назаједничком задатку у четирисела на територији града шап-ца. у Прњавору смо смо сезбог кише буквално тискали усали, а и у осталим селимапублике је било јако пуно. уКриваји, у прелепом амбијен-

ту, у колу са младима играли суи старији од 70 година. нашигости су осетили топао пријем,па су нам топлином и узврати-ли. Многи су ми рекли да ихохрабрују осмеси наших људи.Завршни испит полагали смопред шапчанима, јер смо мо-рали суграђанима да се оду-жимо и захвалимо градона-челнику Милошу Милошеви-ћу и заменици градоначелникајасминки ристивојевић, на изу-зетном разумевању које су по-казали у име града.

Зоран Калабић, директор Дома културе у

Прњавору:

- Концерт који је код насприређен у дому културе првипут је виђен у МачванскомПрњавору, а довео нам је трифолклора из три државе, ан-самбле који су приказали својунационалну традицију и кул-туру. Мештани Прњавора иоколине су пуни утисака, јер досада нису имали прилику датако нешто виде и доживе. Каодомаћини, и овога пута смо сепоказали као прави српсакидомаћини, како је рекао нашгост из Туниса, иако нисмо го-ворили исте језике осмесимасмо се добро споразумели.

дОМАЋИНИ О ФЕСТИВАЛу

ВЛАШКА

уГљЕВИК

АБРАШЕВИЋ

Влашка је пет километараудаљена од Младеновца, једнеод општина Града Београда, иједино је село у Србији којеорганизује међународни фе-стивал фоклора. Влашчани супрви пут окупили фолклори-сте 1990. године, а у континуе-тету то чине од 2002. ового-дишње смотра „Влашка 2010“јубиларна је, а посебном је чинито што је удружена са Првимлетњим фестивалом фолклорачији су суорганизатори шабаци угљевик.

двојна манифестација свеча-но је отворена 21. јула, а осимдве и по хиљаде мештана оку-пила је и 300 играча из седам зе-маља: Грузије, Македоније, Ма-ђарске, израела, Туниса и ре-публике Српске, а Србију јеосим ансамбла домаћина пред-стављао Куд „абрашевић“ изшапца. летњу сцену у центруВлашке, која је заправо кошар-кашки терен у дворишту ош„Бора лазић“ претворен усвојеврсни амфитеатар, публи-ка је два сата пре концетра по-чела да пуни. из те концертнедворане под отвореним небом,коју је красио пун Месец, нијеје отерала ни киша која је крат-ко падала, јер, Влашка живи засвоју манифестацију и у свакојкући „крије“ две – три генера-ције фолклориста.

Са улаза у школу, који је заову прилику постао фестивалс-ка бина, Влашчане и њихове го-сте из седам земаља поздравиоје председник организационогодбора Међународног фести-вала фолклора и уметнички ру-ководилац Куд-а „шумадија“дејан Тодоровић. у краткомобраћању, подсетио је да је два-десет година прошло од првогмеђунардног фестивала који суодржали испод истих школскихкошева. дуплу светковину фолк-лорног умећа у Влашкој, потом,званично је отворио заменикпредседника Младеновца дејанЧокић, који је нагласио да је тоједан од највећих културних до-гађаја у општини.

Межународна смотра фолк-лора почела је српском химномкоју је извела вокални солистаМилица јовичић, а онда је на-ступио фолклор домаћина. Кул-турно-уметничко друштво „шу-мадија“ из Влашке основано је1980. године, а у саставу данасима први и други фолклорни ан-самбл, припремни и пионир-ски, први извођачки и ансамблветерана, дечји оркестар, првиизвођачки оркестар и оркестарветерана.

аплаузом су затим награђе-ни гости из Мађарске, аматерскодруштво „Kisalfold“ из Ђера

које постоји од 1975. године. на-ступ „Jasmin-а“ из Туниса био јепосебно атрактиван, а буруаплауза за „ратничке игре“ иза-звао је „Баграти“ из Грузије.Запажена је била и кореографијаКуд-а „никола јовков“ из Ско-пља у Македонији, јединог про-фесионалног ансамбла на фе-стивалу, као и игре „Матијуде“из израела и „рудара“ из угље-вика.

једини бис, записујемо и то,имао је „абрашевић“ из шапца,

и то за „Врањанску свиту“.шабачки фолклор, чији јеуметнички руководилац Стојић

Машић, у пратњи народногоркестра под управом ибреахметовића, извео и „Банатскеигре“.

двочасовни концерт у Влаш-кој завршен је јединственим ко-лом свих годишта, у којем јебило на стотине шумадинаца ињихових гостију, од којих некиспецијално за фестивал стижуиз америке.

Фестивалски дани у Влаш-кој завршени су 24. јула.

Ж. Војиновић

� www. podrinske.com 29. јул 2010.дРуШТВО

ML MOBiLMOBILNI TELEFONI I OPREMA

NEMAČKI APARATI ZAMERENJE KRVNOG PRITISKA

A E G

APARATI ZA MERENJE ŠEĆERA U KRVI

R O S H E

ŠALJEMO POUZEĆEM

Miloša Pocerca 50, ŠabacTel. 015/342-985 065/22 62 181

Cena: 2000 dinara

Cena: 2000 dinara

После ТВ прилога допис-ништва рТС и новинских на-писа у породицу црвенковића саседморо деце, стигла је струјапосле осам година.

За измирење дуга, уплатаод 100.000 динара, у сеоску по-шту у Бељину, стигла је данпосле објављивања прилога и тоод младе мајке која је желела даостане анонимна. Тако је животове породице добио нове боје, аод свих поклона, телевизор једонео највише радости.

-Много сам срећан због те-левизора, синоћ сам гледао утак-мицу! једва чекам да гледамфинале Свтеског првенства,каже десетогодишњи алексан-дар који фудбал до сада гледаосамо код комшија, и то кад сукод куће.

-добили смо и шпорет, фри-жидер, телевизор... Хвала свимљудима који су помогли и којиће помоћи! Пресрећна сам! на-дам се да ће и моја деца пома-гати некоме једнога дана! - до-даје мајка Слађана.

иако су уз стари рачун од100.000 динара, у шабачкојЕлектродистрибуцији пронаш-ли још 160.000 динара дуга закамату и неовлашћену потрош-њу, то црвенковићима није ума-њило радост. јавили су се људи

добре воље који ће, не самоплаћати рате по репрограму,већ ће овој породици градити инову кућу.

-Трагом ове приче мораласам да посетим ову породицу.Већ смо допремили грађевинскиматеријал да се постојећиобјекат преуреди, а по повраткуса одмора, почећемо да им гра-димо нову кућу-обећала је ру-жица Поповић, председницаудружења „Хумано срце шап-ца“.

Захваујући хуманим људимастигли су и и храна и пелене замалу николину а срећу са ма-лишанима поделио је и њиховчика дуле, на чији позив је до-шла екипа рТС у Бељин.

-Срећан сам као да су моји!Погледајте малу Милицу, имаосам година! Први пут је усвојој кући видела сијалицу ителевизор. Хвала свима који супомогли! -каже душан Стојади-новић из Београда који у сусед-ном селу има викендицу.

Бољи дани за црвенковићетек долазе. школарцима је упла-ћен новац за књиге, па су и све-дочанства стигла. По обећањунадлежних имаће и здравственекњижице а мајка Слађана ко-начно, мање брига.

Г.М.

стигла ПомоЋ За црвенковиЋе са ОтваРаЊа I сРПсКОГ ФЕстивала ФОлКлОРа и X МЕЂУнаРОДнОГ ФЕстивала „влаШКа 2010“

Седам држава у једном колу

Светло у продичномдому Црвенковића

PENZIONERИНФОРМАТИВНИ дОдАТАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ГРАдА ШАПцАБРОЈ 6 29. ЈуЛ 2010.

Републички фонд за пен-зијско и инвалидско осигу-рање Београд, омогућио је,од 28. јуна ове године, гра-ђанима који имају важећуличну карту да могу оства-рити електронски увид у својеподатке из базе матичне еви-денције Фонда.

Преко интернет порталамогу утврдити да ли им по-слодавци плаћају доприносза пензијско и инвалидскоосигурање и у ком износу, дали су пријављени, односноодјављени са осигурања и сакојим датумима, да ли суевентуалне промене ажури-ране у бази података Фонда,да ли је за сваку годину рад-ног стажа поднета пријаваМ4 и слично.

Увид у податке у базиФонда може се остваритинеограничен број пута, иуслуга је бесплатна за гра-ђане. Овакви подаци и ин-формације до сада су моглида се добију, али само до-ласком на шалтер филијалеФонда.

Да би обезбедили пунусигурност и заштиту личнихподатака корисника ове услу-

ге предвиђене су приступнешифре, односно ПИН-кодо-ви, који се на захтев до-бијају на шалтеру филијалеФонда једном и користетрајно.

У случају да их изгубе,грађани могу тражити и до-

бити нову приступну шифру,односно ПИН-код.

Адреса сајта Фонда ПИОје www.pio.rs и на насловнојстрани сајта "Увод у податкематичне евиденције за оси-гуранике" отварањем сајта,на предвиђеном месту требаукуцати свој јединствен ма-тични број и добијени ПИН-

код, па на опцији "Извештајза грађане" добија се увидпреглед пријава, одјава, про-мена у току осигурања, пре-глед уплаћених доприноса ислично.

Овакав листинг може секористити само за личне по-

требе, док за друге потребегде се тражи листинг, он морада буде оверен печатом Фон-да.

Преко електронских сер-виса Фонд настоји да појед-ностави и убрза услуге и ко-муникацију са грађанима учи-ни доступнијом.

Провера стаЖа Преко интернета уЗ Јединствен матичниброЈ граЂана и Пин-код

Електронски увид у своје податке Остала сам без радног места и занима ме да лимогу сама да уплаћујем доприносе за пензијско, накоји начин и у ком износу?

Можете да се укључите у обавезно пензијско и ин-валидско осигурање по члану 15 Закона о пио и да самиуплаћујете доприносе, под условом да нисте осигуранипо неком другом основу. Сами бирате једну од 13 пону-ђених основица осигурања, независно од стручне спре-ме.

Да ли, приликом подношења захтева за староснупензију, могу одмах да предам и број свог текућеграчуна код Поштанске штедионице, на који бисте миуплаћивали пензију?

Број текућег рачуна не предајете уз захтев за пензију.Када добијете решење о пензионисању, идите у По-штанску штедионицу и пријавите да бисте желели да пен-зију примате преко текућег рачуна.

Војну пензију сам остварио у Србији, а сада жи-вим у Сарајеву. Имам ли право на здравствену за-штиту?

Споразум о социјалном осигурању Републике Србијеса Федерацијом БиХ не односи се и на војне осигураникеи кориснике војних пензија, што значи да није регулиса-на област здравственог осигурања војних пензионера којиживе у Федерацији БиХ. Ово се односи и на споразумео социјалном осигурању са другим државама бившеСФРЈ. Здравствено осигурање војних пензионера изСрбије је препуштено прописима државе у којој имају пре-бивалиште.

Пољопривредни сам пензионер, месецима гото-во непокретан. Да ли имам право на новчану накна-ду за туђу негу и колико ова помоћ износи?

Пољопривредници имају право на ову новчану на-кнаду, по истим условима као и остали пензионери и оси-гураници. Услов је да надлежна инвалидска комисија оце-ни да вам је таква помоћ неопходна. Потребно је да за-хтев и медицинску документацију поднесете надлежнојфилијали Фонда, прођете медицинско вештачење и до-бијете решење. У овом моменту новчана накнада за туђупомоћ и негу износи 13.434 динара.

У чему је разлика између пензијског стажа и ста-жа осигурања?

Пензијски стаж је шири појам и обухвата стаж осигу-рања и посебан стаж. Стаж осигурања је радни стаж,укључујући и бенефицирани, док се посебан стаж односина учешће у оружаним акцијама Војске Југославије, ро-ђење трећег детета и сл.

Како исплату пензије пребацити на текући рачун?Отворите текући рачун у изабраној банци и дајте им

фотокопију пензијског решења. Банка ће вам дати ов-лашћење да пензија може да иде на текући рачун. Ов-лашћење предајте исплатној служби филијале која вамисплаћује пензију или банка све регулише по службенојдужности.

Да ли младић коjи цивилно служи воjни рок можеза то време да плаћа допринос за пензиjско осигу-рање?

Лице на одслужењу воjног рока, па и на цивилном слу-жењу, може да се укључи у обавезно осигурање по чла-ну 15 Закона о пензиjском и инвалидском осигурању. Бит-но је да се захтев поднесе у року од 30 дана од почеткаслужења војног рока, ако се жели покрити цео период слу-жења војног рока.

ПитаЊа и ОДГОвОРи

Пензионери деле судбинусвих грађана Србије, па сутако и проблеми са којима сеСавез пензионера суочаваисти они који притискају чи-таву нацију, али и свет збогекономске кризе. Зато су иактивности ове организацијеу протеклом периоду билевезане за превазилажењеових потешкоћа и настојањада државни и други надлеж-ни органи имају више разу-мевања према пензионер-ској популацији, наводи се уИзвештају о раду Савеза пен-зионера усвојеном на седни-ци којој је председавао ЂуроПерић, посланик у Скупшти-ни Србије.

Прошле године је 10.597најугроженијих пензионераборавило у бањама о трош-

ку Фонда ПИО зашта је из-двојено око 260 милиона ди-нара. Пошто су се приликомодлучивања о томе ко ће ко-ристити ову погодност у ор-ганизацијама и удружењимапензионера јављали про-блеми, из Савеза пензионе-ра иницирано је да се кон-кретизује Правилник тако штоје одређено колико из свакекатегорије: старосних, инва-лидских и породичних ко-рисника може да користи овоправо. Одређена је и улогаопштинских организација иудружења Савеза пензионе-ра приликом расподеле ме-ста и издвојена су средстваза трошкове рада.

У дискусији која се на сед-ници водила о Извештају ораду чуло се да више пажње

треба посветити удружењимапензионера по општинама,њиховом раду и активности-ма, јер се она у Извештају ине помињу. Наглашено је дастандард пензионера сталноопада и да су удружења такоја настоје да га заштите:набавком огрева, прехрам-бених и хигијенских про-извода на вишемесечнихрата без камате. Чула су се имишљења да су организацијепензионера остале по страникада је реч о изменама За-кона о ПИО.

Истакнут је став да Савезпензионера мора да ојача ибуде јединствен, са већимутицајем у земљи, поготовошто је корисника пензија свевише: према последњим по-дацима 1.603.668.

скуПШтина савеЗа ПенЗионера србиЈе

Стандард штите општинска удружења

www. podrinske.com 29. јул 2010.ПЕНЗИОНЕР2

Услови за стицање правана старосну пензиjу су: 65 го-дина старости (мушкарац),односно 60 година старости(жена) и наjмање 15 годинастажа осигурања; Кад на-врши 40 (мушкарац), односно35 (жена) година стажа оси-гурања и наjмање 53 годинестарости; Кад наврши 45 го-дина стажа осигурања. Пра-во на старосну пензиjу, изу-зетно, осигураник стиче у2010. години, са 64 године и6 месеци живота (мушкарац),односно 59 година и 6 месе-ци живота (жена) и наjмање17 година пензиjског стажа.

Осигуранику, коме се стажосигурања рачуна са увећа-ним траjањем, старосна гра-ница за стицање права настаросну пензиjу од 63, од-носно 65 година живота(мушкарац) и 58, односно 60године живота (жена), сни-жава се за по jедну годину: Засваке 3 године проведене нарадном месту, односно послуна коме се ефективно про-ведених 12 месеци рачуна устаж осигурања, као 14 ме-сеци; За сваке 2 године и 6месеци проведених на рад-ном месту, односно послу накоме се ефективно проведе-них 12 месеци рачуна у стажосигурања, као 15 месеци; Засваке 2 године проведене нарадном месту, односно послуна коме се ефективно прове-дених 12 месеци рачуна у стажосигурања, као 16 месеци; Засваку 1 годину и 6 месеци про-ведених на радном месту, од-носно послу на коме се ефек-тивно проведених 12 месецирачуна у стаж осигурања, као18 месеци.

Старосна граница можесе снижавати наjвише до 53године живота, а изузетно, заосигураника коjи ради на по-слу на коме се ефективнопроведених 12 месеци рачу-на као 18 месеци, може сеснижавати наjвише до 50 го-дина живота. Снижавањестаросне границе за стицањеправа на старосну пензиjуврши се у 2010. години, од 64и 6 месеци (мушкарац), од-носно 59 и 6 месеци (жена)година живота;

висина староснепензије

Висина старосне пензиjеодређуjе се према следећоjформули:

ВП=ЛБ x ОБВП - висина пензиjе (ста-

росне)ЛБ - лични бодовиОБ - општи бод (вред-

ност)Лични бодови утврђуjу се

множењем личног коефици-jента и пензиjског стажа оси-гураника.

ЛБ = ЛК x ПСЛК - лични коефициjент

осигураникаПС - пензиjски стаж оси-

гураникаЛични годишњи коефи-

циjент израчунава се такошто се укупна зарада осигу-раника, из сваке календарскегодине, ставља у однос сапросечном годишњом зара-дом у Републици за исту ка-лендарску годину, из коjе jеузета зарада и може износи-ти наjвише 5.

ЛГК = УЗО / ПРЗРЛГК - лични годишњи кое-

фициjентУЗО - укупна зарада оси-

гураникаПРЗР - просечна зарада

запослених у Републици Ова формула се приме-

њуjе на осигуранике коjи суостварили зараду, односноосновицу осигурања у свакоjкалендарскоj години од 01.01. 1970. године, до данаостваривања права. Годиш-њи лични коефициjент заосигураника коjи нема ре-гистрован податак о оства-реноj заради, односно осно-вици осигурања у матичноjевиденциjи, а има утврђенпензиjски стаж, лични го-дишњи коефициjент имавредност 1, односно сраз-меран jе стажу навршеном утоj календарскоj години. Лич-ни годишњи коефициjент заосигураника коjи у периодуод 01. 01. 1970. године додана утврђивања права напензиjу нема ниjедну годинуосигурања, годишњи личникоефициjент за такву годинуизноси 1.

Ако jе у поjединоj кален-дарскоj години у периоду од01. 01. 1970. до 31. 12. 2002.године осигураник остварионакнаду зараде по прописи-ма о здравственом осигура-њу, за период примања на-кнаде, износ накнаде сеизрачунава на основу личногкоефициjента по jедном часурада за период за коjи jеостварена зарада и множиброjем часова проведених

на боловању.Лични коефициjент на

раду по сату израчунава сетако што се збир годишњихличних коефициjената нараду дели броjем часова нараду за коjе су рачунати го-дишњи лични коефициjенти.Годишњи лични коефициjентна боловању израчунава сетако што се лични коефици-jент на раду по сату множиброjем сати на боловању. Го-дишњи лични коефициjентизрачунава се сабирањемгодишњег личног коефици-jента проведеног на раду игодишњег личног коефици-jента на боловању за свакукалендарску годину (од 01.01. 1970. године до дана пен-зионисања). Збир годишњихличних коефициjената доби-jа се када се саберу сви го-дишњи лични коефициjентиу периоду од 01. 01. 1970. го-дине до дана пензиониса-ња. Збир годишњих личнихкоефициjената дели се пе-риодом за коjи су обрачуна-ти годишњи лични коефици-jенти и добиjа се лични кое-фициjент осигураника. Пен-зиjски стаж коjи се узима заутврђивање личних бодоваможе износити наjвише 45 го-дина. Пензиjски стаж до 40година исказуjе се у година-ма, месецима и данима. Пе-риод за обрачун годишњихличних коефициjената, наоснову коjих се рачунаjу го-дишњи лични коефициjенти,изражава се децимално, од-носно свака година се рачу-на као 1, сваки месец као0,0833, а сваки дан као0,00278.

Посебне категориjеОсигураници - запосле-

ни коjи раде на пословима накоjима се стаж осигурањарачуна са увећаним траjа-њем и коjи могу под посеб-ним условима остварити пра-во на пензиjу су: овлашћенаслужбена лица у смислу про-писа о вршењу унутрашњихпослова и припадници Без-бедносно-информативнеагенциjе; запослени у Мини-старству иностраних пословакоjи раде на пословима накоjима се стаж осигурањарачуна са увећаним траjа-њем; запослени у органима иорганизациjама коjи раде напословима контра радио-из-виђаjне службе и пословима

криптографиjе; овлашћенаслужбена лица у смислу про-писа о извршењу кривичнихсанкциjа; овлашћена служ-бена лица Пореске полициjе,у смислу прописа о порескоjадминистрациjи.

Осигураник из горе наве-дених категориjа коме пре-стане запослење с правомна пензиjу пре испуњењауслова из члана 19. Законао пензиjском и инвалидскомосигурању, стиче право настаросну пензиjу, ако jе на-вршио наjмање 53 годинеживота и 20 година стажаосигурања, од чега наjмање10 година ефективно про-ведених на радним местимана коjима се стаж осигурањарачуна са увећаним траjа-њем. Право на староснупензиjу под горе наведенимусловима не може стећи

осигураник коjи у моментуостваривања права ниjе ов-лашћено лице односно за-послени из члана 42. овогзакона. Осигуранику из чла-на 43. Закона о пензиjском иинвалидском осигурању,старосна, односно инва-лидска пензиjа одређуjе сеу складу са одредбама чла-на 61. овог Закона, а личнибодови утврђуjу се на начинпредвиђен чл. 62 - 70. овогзакона.

Износ пензиjе утврђен наоваj начин увећан за 20%,представља укупан износпензиjе за осигуранике изчлана 43. овог Закона. Ут-врђени износ пензиjе неможе бити већи од износапензиjе утврђеног према лич-ном коефициjенту коjи изно-си 4.

УслОви За стиЦаЊЕ стаРОснЕ ПЕнЗиЈЕ

Највећи стаж у личном боду - 45 година

новчана помоћ за запослене ууправи и пензионере

Влада Србије донела је закључак којим се одобраваисплата једнократне помоћи у износу од по пет хиљададинара запосленима који су директни и индиректни ко-рисници буџета Србије, а чија је плата мања од 50.000 ди-нара. По пет хиљада динара добиће и корисници сред-става организација за обавезно социјално осигурање, ди-ректни и индиректни корисници буџета локалних само-управа и територијалне аутономије, као и запослени којипримају накнаду плате на територији Космета, а услов заисплату је да нето плата запосленог не прелази 50.000 ди-нара. И пензионери ће добити новчану помоћ по истомпринципу као и запослени на неодређено време који судиректни или индиректни корисници државног буџета.

н с За ЗаПоШљавање и реПублички фонд За Пио

вештачења почела на Петровданрепублички фонд за пензијско и инвалидско осигурање и

национална служба за запошљавање, од 12. јула почели су првавештачења за процену радне способности и могућности за-послења или одржања запослења особа са инвалидитетом, ускладу са Законом о професионалној рехабилитацији и за-пошљавању особа са инвалидитетом.

у складу са Законом, формиране су комисије које ће обав-љати вештачење по филијалама националне службе. ради по-тпуне примене међународне класификације особа са инвали-дитетом и вишеструког приступа таквим лицима, комисије сачи-њавају лекар специјалиста према основном обољењу подно-сиоца захтева (из Фонда Пио који је и председник комисије),психолог, специјалиста медицине рада и стручно лице из на-ционалне службе за запошљавање.

национална служба формира предмет, ради социјалну ан-кету и обавештава Фонд, који даље ради тријажу предмета итермин-план за заказивање прегледа. Прегледи се обављају упросторијама националне службе према пребивалишту под-носиоца захтева. уз захтев за процену радне способности под-носе се и одговарајући медицински докази о стању здравља,односно о болести или оштећењима, који могу бити прибав-љени од било које медицинске установе у републици Србији.

29. јул 2010. www. podrinske.comПЕНЗИОНЕР 3

Благотворност третманалековитим водама била јепозната народима у древ-ним светским цивилиза-цијама. Врсте ритуалног ку-пања у циљу физичког и ду-ховног прочишћења практи-ковали су још стари Пер-сијанци и Египћани, а веро-вање у лековито дејство водебило је присутно у времестарих Грка и Римљана. Нанашим просторима, сматрасе да су врњачке минералневоде у лековите сврхе првикористили келтски народи.

Садашње име Бања једобила по селу Врњци, учијем атару су откривени ми-нерални извори.

У жељи да испита мине-ралне изворе у Србији, књазМилош је почетком 19. векапозвао саксонског геолога,барона Хердера, управникасаксонских рудника, који је уто време сматран за великогстручњака у свом домену.Он је испитао и врњачки из-

вор, оценивши високом оце-ном квалитет његових вода иупоредивши их са водамачувених Карлових Вари.После тога, житељи околнихсела почели су да користеову воду за лечење.

Темељ бање у Врњцима усавременом смислу те речи

постављен је 1868. године,када су угледни људи из тогкраја, на челу са окружнимначелником Павлом Мутав-џићем, формирали Основа-телно фундаторско друштвокисело-вруће воде у Врњци-ма. Циљ формирања Друшт-ва била је брига о уређењу икоришћењу минералних из-вора. Одмах потом присту-пило се каптажи два извораминералне воде и изградњикупатила и осталих бањскихобјеката. 1869/70 годинапредставља прву праву бањ-ску сезону и отвара перспек-тиву развоја бање у модернолечилиште. Томе је погодо-вала и чињеница да је осам-десетих година 19. века бањау Врњцима прешла у над-лежност државе.

Свој процват Бања је до-живела у годинама пред бал-канске ратове, када је из-градњом пруге Сталаћ-По-жега постала повезана саосталим већим српским гра-

довима. У то време постојаоје велики број пансиона, град-ски биоскоп и ординације не-колико лекара који су студијемедицине завршили на пре-стижним европским универ-зитетима. Наредбом власти,1906. године порушене сусве преостале страћаре у

месту и саграђене нове кућеи бањски објекти.

Ратна голгота у Србији упериоду 1912-1918. годинеутицала је на стагнацију уразвоју Бање. Током Првогсветског рата у њој је билосмештено неколико савез-ничких болница. Крајем три-десетих година 20. века,Бања поново доживљавапроцват. Увођење Закона обањама доноси строгу кате-горизацију пансиона и вила,којих је било 257 у време по-писа из 1935. године. Те го-дине Врњачка Бања је биларекордер у ондашњој Југо-славији по броју туриста,којих је било преко 28 000.Непосредно после Другогсветског рата, у Бањи је опаониво услуга. То више нијебило престижно монденско

место, јер су већину гостијучинили пацијенти који су до-шли на лечење о трошкудржаве. Наредних деценија

Врњачка Бања полако враћанекадашњи ниво и престиж.

Данас у Србији на мапи несамо медицинског туризма,већ и рекреативног туризмауопште, Врњачка Бања с пра-

вом заузима најистакнутије инајзначајније место.

сРПсКЕ БаЊЕ

Врњачке воде у рангу Карлових Вира

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних из-вора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро,Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се затерапије користе четири (Топа вода, Снежник, Језерои Слатина ) док се две флаширају као стона мине-рална вода (Вода Врњци са извора Топла вода иВрњачко врело).

Врњачке минералне воде се примењују код лече-ња:

• шећерних болести• стање после прележене заразне жутице• хроничног запаљења црева и желуца• болест жучне кесе и жучних путева• чира у желуцу и дванаестопалачном цреву• болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и

мокрачних путева и других болести.

Познато лечилиште Врњачка Бања се налази у ис-тоименој општини у Рашком округу. Она је уједнонајвећа и најпознатија бања у Србији.

Бања је удаљена око 200 км од Београда, 25 км одКраљева и 7 км од Трстеника. Смештена је између пла-нине Гоч (1216 м) и Западне Мораве што бањи обез-беђује лековита својства како ваздуха тако и извор-не воде. Клима Врњачке Бање је умерено континен-тална са утицајем планинске климе. Лета су са ре-лативно свежим јутрима и вечерима због ветра којидува са Гоча према Западној Морави, а зиме су сне-говите и без оштрих мразева. Средња годишња тем-пература износи око 11 °C, а средња летња око 20 °C.

www. podrinske.com 29. јул 2010.ПЕНЗИОНЕР

РЕцЕПТИЗАНИМљИВОСТИ

Приредила:Снежана Ковачевић

КАФАНА дЕЛИГРАд, уГАО КАРАђОРђЕВЕ И В. ЈОВАНОВИЋА

4

Британски пензионер пронашаоблаго вредно 560.000 евра

Британски пензионер Питер Бизли почео је 1979. годинеиз хобија да се бави археологијом и до сада је пронашао бла-го вредно више од 560.000 евра, пише лондонски "Телеграф".Овај бивши зидар, који се пензионисао 2003. године, помо-ћу металног детектора претражује поља у близини своје кућеу енглеском граду Вотерлувилу. Дневно копа и по шест сатиу потрази за артефактима из римског и норманског перио-да. Највише је зарадио на римским новчићима које је 1996.године продао Британском музеју за 113.000 евра. Привезакримског императора Цезара продао је за 34.000 евра, док бина прстену из доба Нормана, који ће ускоро бити стављенна аукцију, требало да заради 90.000 евра.

- Почео сам да тражим вредне предмете из чистог хобија,да не бих проводио пуно времена у кући. Одувек сам биофасциниран историјом наше земље. Изванредан је осећајпронаћи нешто што је старо стотинама година - рекао је овај68-годишњи археолог аматер.

ПиРЕ ОД ПлавОГПатлиЏана

2 патлиџана3 кашике маслиновог уља2 чена белог лукаСок од пола лимунаМало сецканог першуна, со,

бибер

Патлиџан испећи у рернида постане мек. охладити,ољуштити и самлети. додатимаслиново уље, бели лук, ли-мунов сок, со, першун. Све доб-ро измешати и ставити у чинију.добро охладити и служити узпоховане тиквице или некомесо.

ПаПРиКЕ ПУЊЕнЕПОвРЋЕМ

око 12 паприка1 главица црног лука2 чена белог лука3 шаргарепе3 кромпира3 парадајза2 јаја1 чаша киселе павлаке200 г сирауље, со , першун

црни лук пропржити на уљу,додати бели лук, наренданушаргарепу и кромпир, исецканпарадајз, зачинити по укусу ипунуту паприке. Поређати уподмазану посуду и прелитиполовином умућених јаја са ки-селом павлаком и шољом воде.Пећи а затим прелити остаткомумућених јаја и допећи.

Кад је готово извадити ипосути измрвљеним сиром исецканим першуном.

тОРта ОДПалачинКи

20 палачинки

За фил:200 г млевених ораха100 г шећера½ л млека100 сувог грожђашлаг

Палачинке испећи на уоби-чајен начин. у калуп за торту ре-ђати палачинке и посипати при-премљеним филом. Све прели-ти млеком и запећи у рерни. Го-тово охладити, преручити натањир и прелити шлагом.

ИЗ СТАРОГ ШАПцА

Грађани Раћибожа, на југу Пољске, који воде кампању зазатварање секс шопа, не мало су били изненађени реакцијомгрупе пензионера која је подигла глас против њихове наме-ре. Неколико пензионера је стекло навику да одлази у про-давницу која се налази поред једне пиљарнице.

„Наши клијенти су углавном старији мушкарци од преко60 година. Најчешће купују афродизијаке или вибромасереза своје супруге. Жене више воле секси рубље”, казао је једанод радника секс шопа.

„Продавница никоме не смета већ, напротив, помажепојединим особама. Веома је популарна”, тврди један пен-зионер који траже да секс шоп настави са радом.

ПОЉсКаПензионери петицијом против

затварања секс шопа

Пензионери из Канаде организовали су турнир у хокејуза играче изнад 80 година како би оборили светски рекорду "најстаријој одиграној утакмици икада". Међутим, на са-мом старту је дошло до проблема - утакмица је морала дабуде одложена пар сати јер се неколико "спортиста" из-губило на путу од свлачионице до терена. Људи из Гини-са им се још нису јавили да саопште да ли је рекорд обо-рен, али су бар тројица играча пронађена. Најстарији међувремешним хокејашима био је голман Џим Мартин који има87 година.

Пензионери за Гиниса

БањеРепублички фонд за

пензиjско и инвалидскоосигурањe склопио jеуговоре са 25 бања и РХцентара, чиjе ће услугемоћи да користе пен-зионери и чланови њи-хових породица, уз мо-гућност плаћања нарате. Заинтересованисами позиваjу бању иуговараjу термин, а за-тим у надлежноj фили-jали Фонда попуњаваjузахтев за коришћењекредита и овераваjу ад-министративну забрану.Отплата може почетипре одласка или послеповратка са одмора.

родослов подразумева пре-ношење великог броја податакао некој породици с колена на ко-лено. негде је то свечана књигау породици, а негде помодарст-во. За прве је родослов веродо-стојно истраживање, за другемогућност да се, уз друге ства-ри, купи и порекло. Кажу да сеза сто евра може купити родо-слов до немањића.

За истраживање потребноје много труда, стрпљења и оз-биљности. За такве су на рас-полагању турски тефтери (ар-хив републике Србије), попис-на књига Србије 1826/63, списиу регионалним архивима, доку-ментација у скупштинама оп-штина... али и теренски рад:разговори са родбином и ста-ријим људима, подаци са спо-меника...

упутства која се нуде на ин-тернету требало би само да ин-спиришу, али је за израду ро-дослова потребно консултова-ти неког ко се бави тим посломили погледати већ урађене ро-дослове. у сваком случају, ро-дослов треба да почне причом онастанку породичног презиме-на и пореклу породице, а на-стави подацима о члановимапородице. на основу тих пода-така црта се шема родослова по-родице, а затим ради ранг гене-за, где се пишу сви расположи-ви подаци, као у биографији, осваком колену, и мушкој и жен-ској глави. Требало би имати баримена предака од првог до 13.колена.

Генеза родослова у Србији

по мушкој линији

отац - Синдеда - унукПрадеда - ПраунукЧукундеда - Чукунунукнаврндеда - наврнунук Курђел - Курђеласкурђел - аскурђелКурђуп - КурђупКурлебало - КурлебалоСукурдов - СукурдовСурдепач - Сурдепачомжикур - омжикурКурајбер - КурајберПанђупан - ПанђупанСајтава - СајтаваБели орао - Бели орао

Генеза родослова у Србији

по женској линији

Мајка - ЋеркаБаба - унукаПрабаба - ПраунукаЧукунбаба - Чукунунуканаврнбаба - наврнунука Курђела - Курђелааскурђела - аскурђелаКурђупа - КурђупаКурлебало -КурлебалоСукурдова - СукурдоваСурдепача - Сурдепачаомжикур - омжикурКурајбер - КурајберПанђупан - ПанђупанСајтава - СајтаваСајтава - СајтаваБели орао - Бели орао

Према црквеном закону доз-вољава се ступање у брак од де-сетог колена, а по државномзакону од седмог колена.

родослов

Од родитеља добелих орлова

ЈуЛ 2010.

7ИЗЛАЗИ ПОСЛЕдЊЕГ

ЧЕТВРТКА у МЕСЕцу

Седмoj седници Социјално-економског савета града шапца,одржаној 25. јуна, присуство-вали су представници локалнесамоуправе, јасминка ристи-војевић, заменица градоначел-ника и председница СЕС-а, не-бојша Зеленовић, начелникдруштвених делатности, пред-седник Већа ССС шапца Сре-тен јоцковић, регионални по-вереник уГС „независност“ заМачвански округ Борисав Пав-ловић и начелник одељења ин-спекције рада у шапцу данилонедељковић. Као и на ранијимседницама, и на овој је размат-рано питање регистрације ло-калног савета. Захтев за ре-гистрацију је припремљен па сеочекује да ће се ускоро наћи наразматрању републичког СЕС-а. Буџет локалног СЕС-а је идаље проблематичан, а ставпредседнице СЕС-а је да то нетреба да буду средства само ло-калне самоуправе, већ сва трисоцијална партнера. усвојен јепредлог да се контактирају дру-ги локални савети како би се по-зитивне праксе других приме-ниле и овде.

у оквиру друге тачке днев-ног реда: анализа социјално-економског стања у шапцу, Бо-рисав Павловић обавестио јеприсутне о изласку брошурекоја ће објединити резултатеистраживања на основу анкетеурађене у пет градова Србије попитању примене колективнихуговора и закона о раду. Бро-шура би требало да буде штам-пана у тиражу од 1000 приме-рака, а садржаће и предлогемера. Презентација би требалода се одржи у локалним само-управама ових пет градова.

- анкетом је обухваћено 64преузећа и око 30.000 запосле-них. По питању примене ко-лективних уговора, шабац јенајлошији, са најмање потпи-саних уговора и најмањом при-меном. неопходна је израдагранских уговора. Такође, тре-бало би променити и казненуполитику. Ми подржавамо пред-лог да се уведу мање казне, алида се инспекторима да могућ-ност наплате казну на лицу ме-ста. Казне које би требало дабуду од 800.000 до милион ди-нара се не изричу, већ свегапар хиљада динара. Послодав-

ци знају да казна неће бити од-мерена према закону, и могу дараде шта хоће, рекао је Павло-вић.

Према речима данила не-дељковића, ни синдикати нипослодавци нису успели да седоговоре око области радниходноса и безбедности и здрављана раду. најбоље би било да сети повољни услови уреде оп-штим колективним уговоромкао општим актом, док је лошијаваријанта када послодавац од-реди те услове, јер у томе немаучешћа синдиката и обично јена штету запослених.

- Чињеница је да се синди-кат и послодавци нису померини корак у смислу да дође до до-говора, поготову код послода-ваца са већим бројем запосле-них и да се уговоре мало већа

права запослених него што тозакон дозвољава. Када су сеусвајали Закон о раду и Закон оБЗнр, синдикат је дао саглас-ност, али тек када је дошло допримене схватили су како је за-кон направљен. Када је на при-мер у питању БЗнр, синдикат јепотпуно изопштен из ове обла-сти, јер би према закону синди-кат требало да се информише оовој области преко одбора заБЗнр, а да би се одбор форми-рао, предуслов је колективниуговор који није потписан, јерније ни дошло да претходнихразговора. Сматрам да би СЕСмогао да допринесе решавањуовог питања, својим утицајем напослодавце, рекао је недељко-вић.

јасминка ристивојевић ис-такла је да треба више радити напромовисању програма запош-љавања локалне самоуправе,

субвенције камата на кредитепослодавцима који кредите узи-мају код пословних банака, про-грам запошљавања жена и муш-караца старијих од 50 година,као и програм запошљавањаприправника у јавним устано-вама и предузећима.

Председник Већа ССС рекаоје да би требало да се дневномреду наредне седнице нађе За-кон о запошљавању особа са ин-валидитетом, јер се у праксинаилази на доста проблема. онје навео и пример да послодавацзапосли такво лице, исплаћујему плату, али му каже да не морада долази на посао.

на седмој седници СЕС-абило је речи и о положају доб-ровољних давалаца крви. ло-кална самоуправа већ неколикогодина има праксу да награђује

оне који премаше 50. давањекрви, међутим, у пракси по-стоји проблем да послодавци ,они у приватним предузећимане дозвољавају чак да добро-вољни даваоци искористе оношто им по Закону припада, дваслободна дана.

- Ми смо имали три случајанепоштовања закона по овомпитању. у једном је послодавацнудио да давалац добије једанслободан дан, онај када дајекрв, а други да искористи кас-није када му буде потребан сло-бодан дан. овде није реч о го-дишњем одмору, већ се закономодређени дани користе за опо-равак даваоца. некада су дава-оци имали два цела слободнадана, а у "Зорки" су били орга-низовани излети за добровољнедаваоце, нагласио је Сретен јоц-ковић.

И.Д.М.

одрЖана седма седница сес-а

О буџету Савета и даље без договора

у "Зоркиној" фабрици "За-штита биља", 28. јуна покренут јестечај, након чега су радниципокренули штрајк. Према речимаМиленка аврића, председникаСамосталног синдиката у овомпредузећу, штрајкачи траже ис-пуњење два захтева: да се покре-не производња и да дође до реа-лизације социјалног програма.

- Захтев за социјални про-грам поднели смо 11. новембра2009. године, за 104 од 134 рад-ника "Заштите биља" и до данаснисмо ништа добили. у Мини-старству економије и регионал-ног развоја обећано нам је да ћесе програм реализовати до 1. ав-густа ове године. док паре настигну на рачун бићемо уштрајку - каже аврић.

Број радника који су се опре-делили за опцију социјалногпрограма заокружен је, накондругог захтева, на 132, којимадржава треба да исплати 54,8милиона динара.

- део људи је задовољан и тосу они који су пред пензијом.остали, који имају 20 и мање го-дина стажа остаће на "беломхлебу". Ми у предузећу имамои неколико самохраних мајкичији су мужеви, а бивше колеге,погинули на ратишту деведесе-тих година. Сада ће и оне наулицу - истиче аврић.

"Заштита биља" неуспеш-но је приватизована 2004. го-дине, а две године касније, на-кон раскида купопродајног уго-вора, власништво је пренето наакцијски фонд републикеСрбије. Фирма је и поред бројнихпроблема очувана и спремна занаставак производње.

јовица Максимовић, пред-седник јединствене синдикалнеорганизације у "Зорки" сматра даје положај запослених у „За-штити биља“ добар због евенту-

алне могућности будућег за-пошљавања, под претпоставкомда фабрику купи неко ко плани-ра да настави са истим послом.

- оно због чека "Зорка" под-ржава "Заштиту биља", а што јеречено и у Министарству еко-номије и регионалног развојадржавном секретару небојшиЋирићу је да нећемо дозволи-ти да радници "Заштите биља"остану без социјалног програма,јер модел који ће се применитина ово предузеће биће приме-њен на "обојену металургију"и остала предузећа у "Зорки".Помажући "Заштити биља" по-мажемо и другим предузећи-ма. уколико се "претрчи" преко"Заштите биља", односно нереализује социјални програм,а свих 130 радника оде из фаб-рике, уследиће серије штрајко-ва унутар "Зорке" - каже Мак-симовић.

Покренут стечаЈ у ШабачкоЈ фабрици"ЗаШтита биља"

Верују обећањимаиз министарства

МИЛЕНКО АВРИЋ

Ухапшен председник Уније послодавацаПрипадници полиције ухапсили су 22. јула у Београду пред-

седника уније послодаваца Србије, Стевана аврамовића, и још триособе због основане сумње да су извршили кривична дела зло-употребе службеног положаја и фалсификовање службене исправе.

осумњичени су током марта 2009. године супротно одлукамаизвршног одбора уније послодаваца Србије на основу претход-но постигнутих договора отуђили власнички удео уније посло-даваца Србије над наутичким клубом у Земуну, који је био корисникземљишта у марини у Земуну.

Причињена штета унији послодавац износи 15.810.000 динара.

округли сто у организацији

инспектората за рад републике

Србије и одељења инспекције рада

за Мачвански округ одржан је 28.

јуна у шапцу, као један у низу

округлих столова који се организују

на нивоу Србије са циљем да се со-

цијални партнери боље упознају са

радом и плановима инспектората,

као и да се размене мишљења на

тему примене закона и других про-

писа из области безбедности и

здравља на раду и радних односа.

Састанку су присуствовали дирек-

тор инспектората за рад рС радо-

ван ристановић са сарадницима:

Мајом илић, Маријаном Софиљ-

аћимовић и југославом Вељкови-

ћем; начелник Мачванског управ-

ног округа Светомир Вешић, пред-

седник Већа ССС за шабац, Вла-

димирце, Коцељеву и Богатић, Сре-

тен јоцковић, регионални повере-

ник уГС „независност“ за Мач-

вански округ Борисав Павловић, ре-

гионални повереник аСнС за ша-

бац и Ваљево Зоран јовановић,

председник уПС за шабац радо-

слав Веселиновић, са групом при-

вредника, директор института за за-

штиту на раду нови Сад Милорад

дероња и начелник инспекције

рада за Мачвански округ данило

недељковић, који је отворио скуп.

Општи и специјални

инспектори

Представница инспектората за

рад, Маја илић, упознала је при-

сутне са актуелним пројектом под

називом „организација и интегра-

ција у систему инспекције рада

републике Србије у складу са стан-

дардима Међународне организа-

ције рада“. Пројекат, који се им-

плементира у инспекторату за рад

како би се унапредио рад инспек-

ције путем увођења новог инспек-

цијског приступа, започет је у де-

цембру 2008. године, а биће за-

вршен 31. августа 2010. године. ин-

тегрисана инспекцијска служба

представља најделотворнију област

за функционисање инспекције рада,

а доношењем важних стратешких

докумената очекује се унапређење

рада.

- до прошле године имали смо

праксу да су инспектори рада -

инжињери вршили надзор у обла-

сти безбедности и здравља на раду,

док су правници вршили надзор у

у области радних односа. имајући

у виду да смо желели да повећамо

ефикасност рада и да се добије

„услуга на једном месту“, присту-

пили смо кроз овај пројекат, а и кроз

интегрисану обуку инспектора рада,

увођењу интегрисаног инспек-

цијског надзора. циљ је да ин-

спектори буду тако обучени да

знају понешто о свему, такозвани

„општи инспектори“, и да постоје

и специјалисти, односно, да уколико

инспектор рада у току надзора

уочи сложеније проблеме у области

БЗнр и радних односа, треба о томе

да обавести свог непосредног ру-

ководиоца, тако да инспектор-спе-

цијалиста изврши надзор. То значи

да ће инспектор специјалиста врши-

ти надзоре по питању повреда на

раду и специфичне технологије

које захтевају посебна знања у

области БЗнр, а кад је реч о обла-

сти радних односа, инспектори ће

вероватно имати онај део посла који

се односи на доношење решења о

одлагању извршења отказа угово-

ра о раду, рекла је Маја илић.

иницијалне анализе за извође-

ње овог пројекта биле су урађене у

периоду од 2003. до 2005. године,

када је инспекторат за рад спро-

водио пројекте под називом „развој

српског инспектората за рад за

потребе 21. века“ и када је током тог

пројекта међународни експерт

Волфганг фон рихофен урадио из-

вештај саветодавне мисије у којем

је навео да је систему интегрисане

инспекције рада у Србији потребан

модеран законски оквир, дело-

творна организациона структура,

функционална процедура и свео-

бухватна политика спровођења ин-

спекцијског надзора.

Кроз овај актуелни пројекат

донета су значајна документа за

функционисање инспекције рада и

то: радна верзија нацрта закона о

инспекцији рада, План рада и ак-

тивности инспектората за рад од

2010. до 2014. године, ревидирана

је национална политика инспекције

рада и кодекс етичког и професио-

налног понашања инспектора рада.

радна група инспектората за рад

коју су чинили по пет инжењера и

правника, припремила је методо-

логију и приручник за интегриса-

ни инспекцијски надзор у области

БЗнр и радних односа.

Кључни учесници у овом

пројекту су инспектори рада, за-

послени и послодавци: инспектори

- како би се дошло до интегрисаног,

ефикаснијег и делотворнијег си-

стема функционисања инспекције

рада; запослени - да би имали без-

бедне услове рада, очувано здрав-

ље и телесни интегритет, да би се

сузбио рад на црно; послодавци - да

би имали ефикаснији рад, повећа-

ну продуктивност и смањење трош-

кова насталих због повреда на раду

и болести на раду и у вези са радом.

Инспекција по европским

стандардима

општи циљ пројекта је из-

градња модерног система инспек-

ције рада који је прилагођен стан-

дардима Еу, док се специфични ци-

љеви односе на унапређење зако-

нодавног оквира ради увођења но-

вих стандарда и метода рада, по-

дизање нивоа свести социјалних

партнера и заинтересованих стра-

на у инспекцијском раду.

Маријана Софиљ-аћимовић

из инспектората за рад рС говорила

је о новинама у нацрту закона о ин-

спекцији рада и нагласила да је реч

о радној верзији и да су отворени за

све сугестије социјалних партнера.

Постоји пет група одредаба овог

нацрта закона. Прва се односи на

регулисање надлежности и орга-

низационе структуре инспектора-

та за рад. друга група односи се на

инспекторе рада и у том смислу, по-

сао инспектора може обављати

само лице које има високу стручну

спрему, најмање три године радног

искуства у струци и положен

државни испит. новина је да поред

државног стручног испита, ин-

спектор полаже и испит оспособ-

љености за обављање послова ин-

спектора рада. уколико га не по-

ложи, има могућност поновног по-

лагања за шест месеци, а уколико

ни тада не положи престаје му

радни однос. уколико инспектор

рада не показује одговарајуће зна-

ње и способности, директор унут-

рашње организационе јединице,

на образложен захтев може нало-

жити инспектору рада поновно по-

лагање стручног испита, а ако га

овај не положи, престаје му радни

однос.

Поред овога, уводи се појам ин-

спектора специјалисте, што појаш-

њава члан 11. нацрта закона. ди-

ректор може одредити једног или

више инспектора да у одређеном

периоду обављају послове спе-

цијалистичке активности. Послове

специјалисте може да обавља ин-

спектор са најмање седам година

радног искуства на пословима

вршења инспекцијског надзора.

изузеће инспектора је могуће уко-

лико постоје разлози који доводе у

сумњу непристрасност, односно

постоје разлози за изузеће у скла-

ду са законом. инспектор рада има

статус службеног лица и има пра-

во на заштиту од напада и свих

врста угрожавања безбедности.

ако послодавац или запослени

ометају инспектора рада у вршењу

инспекцијског надзора, било вер-

бално или физички, инспектор ће

затражити помоћ надлежног орга-

на унутрашњих послова.

Трећа група одредаба односи

се на инспекцијски надзор, који се

може вршити по службеној дуж-

ности или по пријави. Подносилац

представке је дужан да у њој наве-

де своје личне податке које је ин-

спектор дужан да чува као по-

словну тајну. у случају пријаве

непријављеног рада подносилац

може поднети и анонимну пред-

ставку. инспектор рада може ући

код послодавца без претходне

најаве, у свако доба дана када за-

послени раде. инспектор није ду-

жан да обавести послодавца о

својој посети уколико би обавеш-

тавање могло негативно да утиче

на утврђивање чињеничног стања

у почетној фази надзора. инспектор

преко послодавца обавештава пред-

ставника синдиката, који има пра-

во да присуствује надзору.

- Ми најбоље знамо колико

проблема има инспектор рада када

дође на контролу општих аката, уго-

вора о раду и других докумената.

Послодавци са великим бројем за-

послених, са уређеном правном

службом, имају тражена докумен-

та у самој служби, али је проблем

код малих предузећа где су та до-

кумента углавном код адвоката и

књиговођа. овим законом, надам се,

примораћемо послодавце да до-

кумента неопходна за инспекцијски

надзор држе у својим радним про-

сторијама, рекла је Маријана Со-

фиљ-аћимовић.

новина у закону је да у случају

тешке, смртне и колективне повреде

на раду, послодавац је обавезан да

без одлагања преузме све потреб-

не активности да се стање у по-

гледу средстава за рад и постојеће

документације који су у вези са по-

вредом или повређеним не мења

док на лице места не стигне ин-

спектор рада. Поред овога инспек-

тор има право да затражи и пре-

гледа исправе, на основу којих

може утврдити идентитет лица.

уколико лице одбије да покаже

тражену исправу, инспектор може

позвати полицију. Притужбе на

рад инспектора могу се поднети у

писаној форми у року од 30 дана од

дана чињења инспектора.

Када су у питању казнене од-

редбе, новчаном казном од 200.000

до милион динара казниће се по-

слодавац који: није обавестио пред-

ставнике синдиката о инспек-

цијском надзору по налогу ин-

спектора рада; на месту рада не по-

седује решење о упису послодавца

у регистар привредних субјеката,

уговоре о раду и слично; онемогу-

ћи несметано обављање надзора; не

достави тражену документацију

инспектору; у случају тешке,

смртне и колективне повреде на

раду , без одлагања не предузме

хитно потребне активности како би

стање средстава за рад и докумената

у вези са насталом ситуацијом

остали непромењени до доласка

инспектора на лице места. новча-

ном казном од 150.000 до 200.000

динара казниће се лице затечено на

раду које одбије да пружи инспек-

тору рада исправу којом се ут-

врђује идентитет. уколико запос-

лени или одговорно лице код по-

слодавца прети инспектору и тако

га онемогућава у раду, платиће

казну од 50.000 до 150.000 динара.

Циљ - здраво и продуктивно

радно место

о Плану рада и активностима

инспектората за рад за период од

2010. до 2014. године, присутне је

упознао југослав Вељковић.

- до сада није било овако ду-

горочног планирања. да бисмо то

урадили, морали смо да кренемо од

неколико основних докумената,

као што је Меморандум о буџету и

економској и фискалној политици

за 2009. годину са пројекцијама за

2010. и 2011. годину само у оном

делу који се односи на инспекцију

рада. Такође смо користили и Стра-

тегију безбедности и здравља на

раду за период од 2009. до 2012. го-

дине, која утврђује поступак за

интегрисану инспекцију рада, пру-

жање стручне помоћи свим стра-

нама у примени закона, за напуш-

тање старих и увођење нових ме-

тода рада. ова Стратегија предви-

ђа да се суштински мора промени-

ти начин планирања и организова-

ња, спровођења и праћења рада ин-

спектора, како у квалитативном,

тако и у квантитативном смислу.

Стратешки циљ инспектората је из-

градња модерног система у ин-

спекцији рада, прилагођена европ-

ским стандардима и увођењем ин-

тегрисаног метода рада. Користи-

ли смо и нову националну политику

инспекције рада, према којој ин-

спекторат за рад треба да допринесе

уравнотеженом социјално-еко-

номском развоју и напретку у

Србији, да мисија инспектората

осигура поштовање националног

радног законодавства у пуној мери,

да се ризици по безбедност и здрав-

ље на раду могу контролисати и

тако обезбеди здраво и продуктив-

но радно место, рекао је Вељковић.

радна група узела је у обзир и

Стратегију Европске заједнице за

период од 2007. до 2012. године за

безбедност и здравље на раду.

усмереност у оквиру четири годи-

не требало би да буде ка малим и

средњим послодавцима и ка ри-

зичним делатностима у смислу

смањења повреда на раду, суз-

бијања рада на црно и појаву пре-

ковременог рада супротног закону,

откривању, спречавању и кажња-

вању дискриминације на раду,

остваривање радно-правне зашти-

те ризичних група запослених. реа-

лизација стратешког циља остварује

се координацијом и сарадњом са

другим државним органима и ор-

www. podrinske.com дИЈАЛОГ 29. јул 2010.II

инсПекторат За рад одрЖао округли сто у ШаПцу

Интегрисани инспекцијски надзор је потреба 21. века

ганизацијама које су признате за

представнике на привредно-струк-

турном и регионалном нивоу, као и

организације послодаваца, запос-

лених и свих учесника у процесу

рада. Предвиђено је да се стратешки

циљ реализује кроз пет оператив-

них циљева. један од оперативних

циљева је повећање ефективности

инспекцијских органа која се огле-

да у усвајању методологије и про-

цедуре инспекцијског надзора, из-

вршење надзора у планираном

броју, нарочито код посебних ка-

тегорија послодаваца у високори-

зичним делатностима и унапређе-

ње сарадње са социјалним партне-

рима. Следећи оперативни циљ је

осигурање транспарентности ак-

тивности из области заштите пра-

ва запослених, као и сарадња са ме-

дијима, а акценат се ставља на

професионално усмерене медије

који обрађују проблеме и питања из

радних односа и БЗнр. оператив-

ни циљ је и међународна сарадња,

проширење регионалних удружења

инспекција рада, кроз организова-

ње округлих столова и семинара.

директор инспектората за рад,

радован ристановић, истакао је да

се у примени прописа може дого-

дити да или радници или посло-

давци не буду у истој равни.

- Кроз ову реформу интегри-

саног инспекцијског надзора смат-

рамо да смо ове недостатке уклон-

или. Кроз усвајање ове методоло-

гије утичемо на прави начин да се

сузбије и корупција. Методологија

ће бити доступна и синдикатима и

послодавцима, па се у свакој си-

туацији може видети шта инспек-

тор рада треба да уради, а не да то

буде његова воља у примени зако-

на. Мислимо да рад инспекцијских

органа, пре свега инспектората за

рад не може да буде такав да се пла-

нира ad hoc, од данас до сутра. Зато

смо желели да се унапред зна који

су приоритети инспекције рада.

Планирамо рад који ће бити отво-

рен за све могуће критике, при-

медбе и предлоге, транспарентан

рад, јер ми постојимо, с једне стра-

не, због радника, да се остваре

њихова законом утврђена права, а

с друге, због послодаваца, да им се

омогући законито стицање профи-

та. рад инспекције мора бити син-

хронизован са другим институ-

цијама, Пореском управом, судо-

вима за прекршаје и другим орга-

нима, истакао је директор инспек-

тората за рад.

Шабачки инспектори међу

бољима у Србији

Кад је реч о одељењу инспек-

ције рада за Мачвански управни

округ, према оцени радована ри-

становића, једном од бољих оде-

љења у Србији, оно броји 11 из-

вршилаца, након рационализације,

и покрива подручје шапца и лоз-

нице са околних шест општина. у

2009. и 2010. години интензивно је

вршен надзор над применом

појединих законских одредби које

су новим Законом о БЗнр уста-

новљене. Тежиште активности ша-

бачке инспекције рада било је на

обављању послова безбедности и

здравља на раду код послодаваца,

организовање послова БЗнр и ак-

тивности везане за израду акта о

процени ризика на радном месту,

обољења на раду и у вези са радом.

- Кад је у питању безбедност и

здравље на раду у Мачванском

округу, имамо велики број недо-

статака, али се из године у годину

структура недостатака мења, па је

стање БЗнр све боље, јер се ства-

рају бољи и безбеднији услови

рада, између осталог и због актив-

ности инспекције рада и сталне са-

радње са социјалним партнерима,

при чему нам помажу и средства

информисања. Ми сада не прича-

мо о томе да ли је послодавац

обезбедио акт о процени ризика, већ

да ли акти одговарају стварном

стању код послодавца и да ли мере

из акта утичу на смањење ризика.

не причамо о томе да ли је по-

слодавац издао запосленима на

употребу средства и опрему за

личну заштиту, већ да ли они од-

говарају прописима из области

БЗнр, техничким нормативима и

стандардима, рекао је начелник

одељења инспекције рада у шапцу

данило недељковић. он додаје да

нису задовољни квалитетом обав-

љања послова безбедности и здрав-

ља на раду код послодаваца, како од

стране запослених задужених за

обављање тих послова, тако и од

стране лиценцираних правних лица

и предузетника који обављају по-

слове БЗнр.

- имамо мишљење да велики

број послодаваца не може да оп-

служи мали број лиценцираних

кућа. Послодавци код којих се за-

послени баве овом проблемати-

ком боље су организовали послове

БЗнр. Велики број послодаваца је

принуђен да користи услуге ли-

ценцираних кућа којих на под-

ручју Мачванског округа има само

дванаест, што је јако мало. а ми, с

друге стране, тражимо да буду по-

кривени овим послом, рекао је не-

дељковић.

Када је у питању акт о проце-

ни ризика на радном месту, велики

послодавци су их на време уради-

ли. Мачвански округ је међу први-

ма успео да обезбеди да велики

број послодаваца, тамо где су најте-

жи процеси рада, има акте. Квали-

тет аката о процени ризика није за-

довољавајући, јер нису урађени у

складу са Законом о БЗнр и другим

подзаконским прописима који ре-

гулишу ову област, па је донет ве-

лики број решења за измене и до-

пуне аката. Према речима данила

недељковића, програм за полагање

стручног испита је такав да не

обезбеђује профил стручности да се

акт о процени ризика уради на

квалитетан начин. Када је у пита-

њу сарадња инспекције рада у делу

БЗнр са синдикатима и послодав-

цима, одржано је у протеклих го-

дину дана више скупова на којима

је указивано на проблем да због не-

могућности закључивања поједи-

начних колективних уговора из-

међу синдиката и послодаваца мно-

га питања из области БЗнр не

могу бити регулисана. Према За-

кону о БЗнр синдикат се преко од-

бора за БЗнр информише о свим

питањима везаним за ову област, а

да би се одбор формирао, потреб-

но је да буду потписани колектив-

ни уговори, до чега, још увек, није

дошло. Постоје чак и велики по-

слодавци који немају организован

синдикат, што додатно отежава

овај проблем.

Три хиљаде пријава због рада

на црно

рад на црно и даље је присутан

на подручју Мачванског округа.

Према речима недељковића, и

даље се поистовећује са бесправ-

ним радом. репресивне мере и

3000 поднетих прекршајних пријава

нису дале задовољавајуће резулта-

те. Проблем представљају и неки

законски прописи који послодав-

цима омогућавају да рад на црно

„преко ноћи“ претворе у легалан

рад.

Председник уније послодаваца

у шапцу радослав Веселиновић ис-

такао је да мора постојати уједна-

чен инспекцијски приступ како на

нивоу општина, тако и на нивоу ре-

публике и да се мора радити на ин-

тегрисаној едукацији.

- Вероватно би требало на-

правити процену колико је неко

предузеће испунило услова из обла-

сти безбедности и здравља на раду,

јер се увек може наћи нешто што

није испуњено. нама је свима циљ

да имамо што мање повреда на раду

и да подигнемо свест и запослених

и послодаваца. неопходна је зајед-

ничка едукација. Требало би пред-

видети и превентивне обиласке.

Када би дословно све применили

како пише у закону, могли би ве-

роватно затворити осамдесет одсто

градилишта и предузећа, а приступ

свих инспектора није исти. Вели-

ки број малих и средњих предузе-

ћа не зна шта све од услова из обла-

сти БЗнр мора да испуни, а ин-

спектори немају времена да их

обилазе, при чему би седамдесет

одсто њих могли да затворе. нама

ово ствара велики трошак, а све за-

конске прописе који се „штанцују“

у последњих десет године не мо-

жемо да стигнемо ни да прочитамо,

рекао је председник уП у шапцу.

Према његовим речима послодав-

ци су у ситуацији да и по неколи-

ко пута плате порезе и доприносе,

а да својим радницима не исплате

плате. С друге стране, јавна пре-

узећа од тих уплаћених пореза ис-

плаћују плате својим запосленима.

Живанко Михаиловић, дирек-

тор предузећа „Фенстер аС“, смат-

ра да су на подручју Мачванског

округа здрави и добри односи са

свим инспекцијским органима.

обраћајући се представницима ин-

спектората рекао је да све што су из-

ложили служи за стварање основе

да се може реалније разговарати,

али тек оног тренутка када се ство-

ре се економске претпоставке за

правну примену свих прописа.

Према његовој оцени, инспекција

рада на подручју Мачванског окру-

га делује доста одмерено, више

превентивно, а мање сурово.

регионални повереник уГС

„независност“ Борисав Павловић

изразио је задовољство оваквим

приступом инспектората. Међу-

тим, сматра да је то што послодав-

ци немају великих примедби на рад

инспекције забрињавајуће. у току

ове године реализован је пројекат

који је требало да прикаже приме-

ну колективних уговора и закона о

раду у шапцу. анкетом која је

обухватила 20-так приватних пред-

узећа и 4500 запослених показала

је да се општи и грански колективни

уговори не примењују, а поједи-

начни уговори постоје само у че-

тири од 20 предузећа. у већини

предузећа синдикати не постоје, за-

кон о БЗнр се врло слабо приме-

њује, а одбори за БЗнр или не

функционишу или су формално

изабрани.

Председник Већа ССС у шап-

цу Сретен јоцковић поздравио је

пројекат модернизације инспек-

тората и указао на досадашњу доб-

ру сарадњу са инспекцијском служ-

бом у шапцу.

- Кад је реч о послодавцима, по-

делио би их на две две групе, оне

који су купили фирме да би ради-

ли и запошљавали и које можемо

уважити као коректне партнере у

разговору. друга група су они који

су купили фирме, одмах распрода-

ли имовину, отпустили раднике и

изгубио им се траг. у оквиру нашег

СЕС-а имаћемо комисију за мирно

решавање спорова. Ми у ССС смо

и до сада то радили. углавном,

тамо где постоји било каква про-

изводња наилазили смо на како-тако

коректан однос, како би избегли су-

дове. Замислите некога ко две го-

дине не прима плату, а треба да пла-

ти судске таксе, рекао је јоцковић.

он је додао да је проблем и код

страних фирми јер не поштују за-

коне републике Србије кад су у пи-

тању прековремени рад и отпуш-

тање радника и да се тешко могу на-

терати да их поштују. И.Д.М.

www. podrinske.comдИЈАЛОГ29. јул 2010. III

Интегрисани инспекцијски надзор је потреба 21. века

Сви бивши радници

"Минералних ђубрива",

који су у поступку код

правног заступника УГС

"Независност" Миодрага

Рибарића, добиће ових

дана на кућну адресу оба-

вештење о својим устав-

ним жалбама.

www. podrinske.com дИЈАЛОГ 29. јул 2010.IV

Захтев за доделу просторијана VII седници Социјално-економског савета града шапца, одр-

жаној 25. јуна, регионални повереник уГС „независност“ за Мач-вански округ Борисав Павловић, поново је поднео иницијативупредставнику градске управе града шапца у СЕС шабац, јасминкиристивојевић, за добијање канцеларије регионалног повере-ништва уГС „независност“ за Мачвански округ у шапцу, на на-чин како је то учињено политичким странкама, нВо и бројнимудружењима грађана у шапцу.

уГС „независност“ у Мачванском округу има 136 предузе-ћа/установа, са преко 5.000 чланова, у шапцу око 3.000 члановау 35 предузећа/установа и једини је синдикат из шапца који је до-казао своју репрезентативност, сходно одредбама Закона о раду (Сл.гласник рС бр. 24/05 и 61/05). регионално повереништво уГС „не-зависност“ за Мачвански округ - шабац свој рад обавља у једнојизнајмљеној канцеларији од око 20 м/кв. и плаћа месечни закупод 150 евра. од локалне самоуправе у шапцу, претходних годи-на, више пута су тражене канцеларије за рад уГС „независност“у шапцу, али тим поводом ништа није учињено што код чланстваизазива велико незадовољство због неједнаког третмана и одно-са градских власти, о чему сведочи и следеће:

општинско Веће СССС у шапцу располаже домом синдика-та са биоскопском салом и вишком канцеларијског простора којииздаје у закуп а приход дели на зараде својих функционера, докчланови уГС „независност“ у шапцу још увек немају своје про-сторије, а рад обављају волонтерски.

од градских власти тражимо једнак третман и исте услове зарад уГС „независност“ - шабац као и привилегованог СССС - ша-бац. решавање проблема канцеларијског простора је предуслов зауспешан рад синдиката, а проблем синдикалних просторија ус-пешно је решен у многим градовима Србије

наставак активности око применеКолективних уговора и исплате зарадарегионално повереништво уГС „независност“ за Мачвански

округ - шабац је са инспекцијом рада у шапцу, швајцарском ор-ганизацијом за помоћ свету рад Swiss Labor Assistanc (SLA) иунијом Послодаваца Србије (уПС), током априла и маја ове го-дине спровело анкету у шапцу, под називом: „Евидентирање за-кључених појединачних колективних уговора на подручју ре-публике Србије - (Град шабац), у гранама металског комплекса,хемије и неметала, пољопривреде и пољопривредних производа,грађевине и индустрије грађевинских материјала“. анкетирано је20 највећих приватизованих предузећа на територији града шап-ца. добијени подаци указују на тежак положај запослених збогкршења одредби Закона о раду и Закона о безбедности и здрављуна раду, непостојање гранских колективних уговора, неприме-њивање општег и/или колективног уговора код послодаваца, каои бројних других проблема и тешкоћа са којима се запослени су-очавају, о чему је писано у претходним бројевима „дијалога“.

регионално повереништво уГС „независност“ за Мачванскиокруг наставиће ове активности са инспекцијом рада и код дру-гих послодаваца на територији округа. Запослени који имају про-блеме око наплате зарада као што су: вишемесечно кашњење за-рада, неплаћање прековременог рада, исплата зарада на „руке“, ис-плата зарада у висини минималца или мањој, неплаћање путнихтрошкова, топлог оброка, регреса итд. могу да се јаве лично илина телефон/фаx: 015/347-319, регионалном повереништву уГС „не-зависност“ - шабац, Трг шабачких жртава улаз 2/2 (Пц „Кифла“),уз гарантовање анонимности свих лица која се јаве.

Борисав Павловић, регионални повереник

иЗ КанЦЕлаРиЈЕ РЕГиОналнОГ ПОвЕРЕниКа УГс "нЕЗависнОст"

двадесет шеста седница од-бора синдиката здравства и со-цијалне заштите Мачванскогокруга одржана је прошлог пет-ка и том приликом одборници-ма су подељени недавно ус-војени Статут и Посебан ко-лективни уговор за здравственеустанове.

Поред овога, представницисиндиката у основним органи-зацијама добили су и концептпозива пословодству на прего-воре око потписивања поједи-начних колективних уговора.овоме ће претходити формира-ње тимова на нивоу основнихорганизација који би на теренутребало да сакупе проблема-тична питања која би могла дабуду предмет разматрања о по-бољшању појединачних угово-ра у свакој установи.

на ванредној скупштинироС-а одржаној почетком јула,није прихваћено приступањеовог синдиката Већу СССС. дованредног конгреса, који би тре-бало да се одржи у априлу 2011.године, у наредних шест до се-дам месеци, важиће нови обликсарадње са Већем, путем уго-вора.

Председник синдикатаздравства и социјалне заштите,

др Митко Брајић, обавестио јеодборнике и о одлуци о одр-жавању избора у синдикатуздравства и социјалне заштитеза наредни мандатни период.избори у синдикату здравства исоцијалне заштите спроводе сеза чланове органа и носиоцефункција у синдикалним орга-низацијама на територији окру-га - града, покрајине и репуб-лике. изборне активности по-чињу доношењем ове одлуке изавршавају се одржавањемПрвог конгреса синдиката, докраја априла 2011. године.

избори и конституисање ор-гана у основним синдикалниморганизацијама требало би да сереализују до краја децембра2010. године. То су редовни из-бори, који треба да се обаве безобзира на изборе од пре две го-дине, јер се ради о новим усло-вима, новим документима и но-вом Статуту. избори и консти-туисање органа синдиката заокруг - град и више општина,требало би да се обаве до крајафебруара следеће године.

Према речима др Брајића,изборне активности су ускла-ђене са 10. децембром 2010. го-дине, када се очекује завршетакподеле здравствених центарана домове здравља и опште бол-нице у Србији. након ове поделепредставнике синдиката оче-кује, најпре, регистрација ос-новних синдикалних организа-ција, промена печата и осталихдокумента, регистрација у Ми-нистарству рада, промена при-ступница и гашење старих бан-ковних рачуна.

Здравство и социЈална ЗаШтита

Почеле припреме за изборе

траже емисију на тв Шабацнекадашњи радници "Минералних ђубрива", који нису

прихватили уговоре са Холдингом, предали су 12. јула главноми одговорном уреднику ТВ шабац захтев за петнаестоминут-ну емисију у којој би имали прилику да скрену пажњу јавностина проблем који траје скоро деценију.Према речима радосавајаковљевића, до сада их нико из ТВ шабац није позвао да уче-ствују у емисији која обрађује њихов проблем и углавном се сво-дило на кратке извештаје са скупова и протеста. радници ће 19.августа одржати конференцију за новинаре поводом годину данаод протеста.

радници "минералниХ Ђубрива"

Без јасних одговораудружење за комуналну де-

латност при Привредној комориСрбије, Министарство за зашти-ту животне средине и просторнопланирање и USAID спроводе за-вршне активности разматрањановог нацрта закона о комунал-ним делатностима.

Синдикат „независност“, Са-мостални синдикат и синдикалниинститут за сарадњу и развојшпаније ISCOD, организовали су9. јула округли сто под називом„Закон о комуналним делатно-стима и приватизација јавних ко-муналних предузећа: шта се кријеиза предложеног Закона?“

учесници округлог стола билису представници синдиката и по-словодства комуналних предузе-ћа, ресорних министарстава за ради социјалну политику, економијуи регионални развој, заштиту жи-вотне средине и просторног пла-нирања, локалних самоуправа,Социјално-економског савета ре-публике Србије, Привредне ко-море и експерти за организовањекомуналних делатности.

Синдикат „независност“ иСамостални синдикат, већ су ука-зивали на недостатке предложе-них чланова Закона и у писанојформи их достављали раднојгрупи. нека од питања на којанису добили јасан одговор су:Које је министарство надлежно закомуналне делатности; Каква јенадлежност Министарства за-штите животне средине у кому-налним делатностима; Која јеекономска оправданост форми-рања посебне дирекције за ко-муналне делатности; у каквој јевези овај Закон са Стратегијомприватизације јавног комуналногсектора; Зашто се право својинепреноси на локалну самоуправусамо „над објектима и уређајимау јавној својини“ - шта је са оста-лом имовином и тако даље.

округли сто о кому-

налним делатностима

9www. podrinske.comдРуШТВО29. јул 2010.

у оквиру културних деша-вања у накучанима, од четвртогдо дванаестог јула, поводомпрве позоришне представе уСрбији одигране у овом месту12. јула 1833. године на Петро-вдан, веома важно место заузи-ма ликовна колонија која је оку-пила четрнаест сликара из вишеразличитих градова. у понеде-љак, 12. јула, отворена је из-ложба слика учесника ове ли-ковне колоније, међу којима сусликари: Горан Бујишић, Ката-рина Миловановић, оља Ми-ћић, јасмина Љубисављевић,немања јовичић (из шапца),ивана Ђукић (дубље), јеленаалимпић и Милица алимпић(накучани), Милан Ђукић –Ђука (штитар), александаралимпић (Панчево), ивана Са-рић (Бајина Башта), иван Бла-нуша (Београд), Милош доста-нић (Сремска Митровица) иВесна Миливојевић (уб).

Александар Алимпић, ап-солвент академије Српске пра-вославне цркве за живопис – од-сек фреска:

- на ову ликовну колонијудошао сам на позив моје рођа-ке Милице. ово је трећа ликов-на колонија на којој учествујем.овде је присутно доста младихсликара из више градова Србије.јако се лепо дружимо, пуно сезабављамо, али и пуно радимо.Моји утисци су, једном речју,предивни.

Милица Алимпић, сликариз накучана, приправник у на-родном музеју шабац, иза себе

има неколико колективних из-ложби, а прву самосталну из-ложбу имала је 2008. године, јед-на је од организатора ликовнеколоније у накучанима:

- на ову идеју дошла самзбог тога што град шабац упоследње време улаже у села, апоготово у накучане. Помис-лила сам да би требало уложи-ти у овакво културно дешавањезбог деце и омладине, као избог њихове едукације. Под-ршку смо добили од ане лазићиз Канцеларије за младе којанам је помогла у реализацијиплана и програма. на мој позиводазвало се тринаест сликара, аја сам четрнаести учесник овеколоније. Требало би напоме-нути да су организатори: градшабац, МЗ накучани и цркве-на општина у накучанима. Же-лела бих да се захвалим свимакоји су нас подржали, а свакакои директорки ош „доситеј об-радовић“ у накучанима јер намје омогућила да у школи и сли-камо и спавамо. Такође, захва-љујем се људима који су нам по-могли: фирми „Специјал“ изшапца, затим СЗр „Ђоле“ из Во-лујца, „Евролеку“ из шапца имногим другим.

Драган Алимпић, одбор-ник у Скупштини града шапцаиспред месних заједница на-кучани, Синошевић и Заблаће:

- имао сам идеју да се у ок-виру културних дешавања у на-кучанима организује ликовнаколонија са младим сликари-ма. обратио сам се градскојуправи и добио подршку, тако дасмо успели да идеју спроведемоу дело. Млади сликари су пунивоље и ентузијазма и раде одсрца.. Повод за сва дешавања јепрва позоришна представа уСрбији одиграна у накучанима1833. године. Представу је спре-мио учитељ игњат Васић, којије познат и по томе што је зајед-но са својим учеником ђенера-лом ранком алимпићем, заслу-жан за оснивање библиотеке улозници.

Иван Блануша, сликар изБеограда:

- С обзиром да је мени овопрви пут да учествујем у ли-ковној колонији, ја сам задово-љан. овде можемо потпуно сло-бодно да радимо и да се бавимотехникама и темама којима хоће-мо. То је најпозитивније.

Немања Јовичић, сликариз шапца:

- Завршио сам ликовну ака-демију прошле године у Бео-граду. овде сам дошао на позивнаше заједничке другарице јас-мине. Задовољан сам одзивомљуди, пријатним дружењем имогу да кажем све најбоље оовој ликовној колонији.

Славиша Марковић, свеш-теник:

- Предивно. оно што се ура-ди с благословом, као сада с бла-гословом владике лаврентија,епископа шабачког, даје благо-словене плодове. овде су пре-дивна деца, спајају уметностса својим животима, спајајуцркву са житељима овог ме-ста, спајају оно што је лепо. Поречима достојевског да ће „ле-пота спасити свет“, ја се надамда ће оваква дешавања бар улеп-шати свет.

А. Јовановић

Ликовна колонијау Накучанима

у башти Кцш СинишаМаксимовић премијерно јеодиграо монодраму јосипаПејаковића „ја сам таки чоек“.ова представа игра се тридесе-так година а говори о јадима ма-лог човека кога нико не разуме.амбијент је босански, са подо-ста елемената бившег со-цијалистичког режима али укоме се препознаје и садаш-њост. Мондрама тражи целогглумца, нема помоћи од колега,а шабачка публика знала је дааплаузима награди изузетан трудСинише Максимовића, исказа-ну емотивност у личности обо-лелог и од свију одбаченогдрвосече.

-овај „мали човек“ немакоме да се пожали, његову тугуи проблеме не жели нико да са-слуша и разуме, а он је у су-штини поштен, доброћудан, ве-рује у државу као нешто велико.Међутим, кад се повреди, кад габалван „стресе 10 центи у зем-љу“, онда сва болест потиче од„стреса“. наравно, од тешкогпосла страдали су и његовидругови, а у дирекцији нико немари за то, на делу је „дизањедва прста“. једна од сличностиса овим временом је тзв.буџет,а народски преведено „све парепреузеше буџе“. у монодрамибитна је динамика, променаритма, јер гледаоцима је тешкоодржати пажњу током педесетак

минута. Срећом, шабачка пуб-лика је захвална, а ову предста-ву сам играо и у Тузли, МаломЗворнику, Бијељини, и доброје примљена. Тако је један рад-ник, загледајући ме, после питаосвог директора: „Газда где за-посли овог лудака“, а један одгледаоца у угљевику ме послепредставе упита: „јеси ли тиодавде?“. нажалост, однос пре-ма малом човеку није се про-мениo, каже Максимовић.

иначе, Максимовић је од1987. године у ансамблу ша-бачког позоришта. до сада јеодиграо више од 80 премијера,а најдраже роле су му у кома-дима „Представа Хамлета уселу Мрдуша доња“, „розен-кранц и Гилдестерн су мртви“ апосебно „Бановић Страхиња“ иулога Бошка југовића. Појав-љивао се у веома гледаним ТВсеријама „Срећни људи“ и „Се-љаци“. Као глумцу добро мудође што зна да свира гитару ипева, а у овој мондрами Мак-симовић је запевао веома за-хтевну севдалинку „Чудна јадаод Мостара града“. Посебноверна и захвална публика суму деца када игра деда Мраза.наравно, сматра да је важно заглумца и за представу да уме дасе нашали на свој рачун, уоста-лом као и у свакодневном жи-воту.

Д.Е.

сКиЦа За ПОРтРЕт ГлУМЦа: синиШа МаКсиМОвиЋ

Малог човеканико не разуме

вашем рачунару јепотребна вечност да

стартује. Муче вас вируси.Решавамо проблем!Долазимо код вас!сервис рачунара.

Позовите:

063/548-902

�0 www. podrinske.com дРуШТВО 29. јул 2010.

упркос друштевној кризинајбољи студенти и учениципроналазе свој пут знања. Такоће 25-годишња шапчанка, ива-на Срећковић, једна је од 17 ода-браних младих научника из све-та на Медицинском факултету уГрацу-одсеку за експеримен-талну и клиничку фармаколо-гију, имати прилику да завршидокторске студије. она је доби-ла награду Београдског уни-верзитета за најбољи научнирад, а просечна оцена 9, 19 до-нела јој је стипендије Фонда „дрЗоран Ђинђић“, Фонда за мла-де таленте владе Србије и Гра-да шапца. Тако се међу 300 на-учника из света изборила и задокторске студије молекуларнемедицине у Грацу.

-Морате се борити за оно ушта искрено верујете. Самотако ћете бити срећни. Важноје било да се уклопите у научнитим. никад се са науком не знагде ће вас одвести. Желела бихда завршим докторске студије заове три године а онда ћу виде-ти која ми се то нова врата от-варају, каже ивана, дипломира-

ни фармацеут, која је претходнедве године радила научнипројекат на институту меди-цинске биохемије на Фармаце-утском факултету. наравно,предуслов за успех је добра ор-ганизација, а ивана се ничега неодриче што упражњава њенагенерација, дружења, путова-ња, излазака...

Њеним стопама кренула јемлађа сестра Марија, ђак гене-рације Економске школе. она јеуспешно положила пријемнииспит на Фон-у и Економскомфакултету али је одабрала сту-дије економије.

-ивана ми је узор, великаподршка и пре свега пријатељ.Моја соба представља моје дру-го лице, то је оно што волим, исваки дан треба да буде креати-ван, каже Марија која воли дакува и да дизајнира.

највећа радост је кад смозаједно - додају шармантно се-стре које се са друштвом спре-мају на заслужено летовање, аод октобра и за ново путовањеу свет књиге и знања.

Г.М.

млади таленти

Шапчанка на докторским студијама у Грацу

ИВАНА И МАРИЈА СРЕЋКОВИЋ

Власници хотела

"Врујци" фирма

"Тендер" из Букурешта

и Љиљана Обреновић из

Београда улажу свој

капитал, па се

примећују помаци на

боље. Њихов циљ је да

што потпуније користе

капацитете. Најављени

гости из Белгије и

других европских

земаља.

Бања Врујци код Мионицеод давнина је позната по својојлековитости.

носилац туризма је хотел"Врујци" који је прошле годинеприватизован.

Његови власници су фирма"Тендер" из Букурешта и Љи-

љана Обреновић из Београда.нико од радника није проглашентехнолошким вишком. директорПривредног друштва хотела"Врујци" је Миљан Васић, дип-ломирани економиста који једуго година радио у хотелима најадрану.

-ове године, пред тури-стичку сезону реновирали смобазен у хотелу и оне отворене.

Поред ресторана на базенимапроширили смо терасу. Све точинимо да би се гости што леп-ше осећали. раднике који одла-зе у пензију попуњавамо мла-дим кадровима, па је квалифи-кациона структура веома добра- каже Миљан Васић. и поредекономске кризе, гостију је свевише и хотел ради свих 365дана. највише је гостију из Бео-града, а има их и из новог Сада,шапца, лознице... ових дана наприпремама у хотелу "Врујци"били су ватерполисти "Зему-на", а после њих овде се нала-

зило 23 дечака и девојчица чла-нова Тениског клуба "Бела звез-да" из Београда. Сви су задо-вољни условима који су им по-нуђени, тако да гости немају ни-каквих примедби.

-овде у Врујцима нам јебило заиста дивно. Тениски те-рени су одлични, храна и смеш-тај у хотелу су изванредни. овоје пета година како део припре-ма са младим тенисерима орга-низујемо у овој бањи. дечаци и

девојчице, углавном ученициосновних школа доста обећавају.они су истовремено и пример-ни ђаци - каже Зоран Митић,тренер ТК "Бела Звезда".

Београђанин Миленко

Рњак, радник ФК "Партизан"стални је гост хотела "Врујци":"ово је трећи пут у овој годиникако сам у хотелу "Врујци".овде долазим, јер ми све прија.Вода је заиста лековита, а око-лина је живописна. Храна исмештај су за чисту десетку, аљубазност особља примећујесе на сваком кораку".

Мери Шћекић често дола-зи у ову бању:

"најчешће користим услугехотела "Врујци". Смештај, хра-на, љубазност особља је за сва-

ку похвалу. Моје колеге коно-бари су заиста дивни. у бањиВрујци се препородим".

Београђанка Мирјана Вујић

често део одмора проводи уовој бањи: "у току лета не ме-њам дестинацију. увек сам убањи Врујци. Хотел "Врујци"све је пар екселанс, што би рек-ли Французи. добро је штоуслуге хотела можемо платитиодложеним плаћањем. Базен ухотелу и они напољу су рено-

вирани. Свако вече базени сепразне и перу, па је вода чистакао суза".

Брачни пар из Вишњице,предграђа Београда, "златну

свадбу" је провео у хотелу"Врујци". То су им приуштилисин који је бизнисмен и снаја.Замолили су нас да их не пред-стављамо.

Пре три године године хотел"Врујци" је добио сертификатиСо 2001-2000 тако да овајугоститељски објекат испуњавастроге захтеве за пружање хо-телских и угоститељских услу-га, али и оних спортско-рек-реативних.

овде се често организују исеминари.

Миодраг Неговановић

БаЊа вРУЈЦи КОД МиОниЦЕ

Услуга за пет звездица

на ПРОДаЈУПословно-стамбени простор око 800м2 у Мајуру /150м од цркве/. подрум,

Приземље /локал + хала од 150 м2/спрат, поткровље.

тел. 064/18-29-715

��www. podrinske.comОБРАЗОВАЊЕ29. јул 2010.

Висока технолошка школаструковних студија у шацу обе-лежила је на Видовдан полавека постојања. Вршњакињановосадског универзитета, то-ком пет деценија рада и борбе заафирмацију, више пута је ме-њала име. Њен реноме је у скла-ду са високим квалитетом на-ставе, али и са непосреднимконтактом студената са про-изводњом, резултат је директнепровере стечених знања. Токомпротеклих 50 година дипломуове школе и пуну професио-налну афирмацију у бројним

колективима стекло је бар двехиљаде стручњака. интензиванраст она бележи у овом веку.

основана је 28. јуна 1960. го-дине као Виша хемијско-техно-лошка школа, са задатком да об-разује техничке кадрове вишестручне спреме за рад на при-преми и реализацији процесапроизводње у хемијској инду-стрији, која је тада била у зама-ху у шапцу, Суботици, Бору,Крушевцу, Краљеву и лозници.укинута је осам година кас-није, па тадашњи образовницентар“Борис Кидрич“ 1976.покреће иницијативу за наставакусавршавања својих средњо-школаца. Захваљујући томе ујесен те године основана јеВиша школа за образовање рад-ника хемијско-технолошке стру-ке, која је у првој генерацијиимала 70 редовних и 60 ван-редних студената.

нова фаза у раду ове обра-зовне установе наступила је1987. године, када је добиланово име и постала Виша хе-мијско-технолошка школа. ин-жењере технологије за хемијску

технологију и инжењере техно-логије за полимере школовала једо 1998, када је добила и смерпрехрамбене технологије. Про-цењено је, наиме, да је прерадахране стратешка индустријскаграна у земљи па је почела даобезбеђује стручњаке не самоЗоркиним фабрикама, ПВц,еструдирана амбалажа и дуван-ска амбалажа, него и Млекари,шећерани и шапчанки.

у вом веку, прилагођавајућисе новој реалности у којој моћ-на Хи „Зорка“ више не запош-љава 10.000 радника, Виша хе-мијско-технолошка школа 2003.године уводи три нова смера. Тосу: технологија фармацеутскихи козметичких производа, ин-формационе технологије, про-изводни менаџмент и заштиттаживотне средине. од тада има иново име – Виша технолошкашкола.

у септембру 2005. усвојенје закон по којем је високо школ-ство у Србији прешло на „бо-лоњски модел“, у којем вишешколе постају високе. шаба јетако добио Високу технолошкушколу струковних студија, аона је школске 2007/2008. акре-дитована за образовање четиристудијска програма. То је про-изводна технологија са моду-лима: хемијска технологија ифармацеутска технологија, пре-храмбена технологија, заштитаживотне средине и информа-ционе технологије. у јунскомуписном року, како резултатипоказују, интересовање младихза упис није опало, а најатра-кривније су и даље информа-ционе технологије.

новина овогодишњег уписасу специјалистичке струковнестудије инжењерског менаџ-мента, на којима је 35 слободних

места. Може да их упише свакоко је завршио основне студије изтехничко-технолошких наука,под условом да школовање пла-ти, а већ је поднето 27 пријава.

упркос тешким исловимаза рад и учење, јер ова образовнаустанова никада није имала својодговрајући простор а и данасради и у изнајмљеним и по-зајмљеним зградама, интере-совање младих за школовањерасте из године у годину. од-мах по акредитацији, истичедиректор проф. др Светиславлазарев, у лето 2008. године,са Сртучном хемијском шко-лом договорено је да Висока

технолошка школа својимсредствима реновира призем-ље зграде коју су заједничкикористили. Тако су добијене

три простране лабораторије,две канцеларије и санитарничвор, а набављен је и нов на-мештај и савремена опремаза извођење експерименталнихвежби. речју, обезбеђени супристојни услови за рад.

Крајем прошле гопдине по-челе су припреме и за рекон-струкцију крова и руинираногпростора ове школе. рекон-струкција слушаоница и из-градња три амфитеатра бићезавшени током овог лета. Заједан амфитеатар Фармаком МБобезбедио је 500.000 динара,на чему су овом колективу сви

запослени у школи изузетно за-хвални. Значај инвестрицијекоја предстоји, биће очигледанкада у овој високој школи буде

акредитован и пословни смер,који је у плану.

-Висока технолошка школаструковних студија данас је ме-сто на којем се школују стру-ковни инжењери за ново доба,што јој гарантује будућност.настала је еволуцијом прво-битно основане Више хемијско-технолошке школе, али ово вре-ме има веома мало сличности саоним од пре 50 година. у оновреме је због веома неразвијеногшколства студирање било при-вилегија, а у условима данашњевеома оштре конкуренције дру-гих државних и приватних ви-соких школа и факултетеа, да бисе привукли студенти пореддобрих референци у струци тре-ба пуно труда и марекетингш-ког умећа. То за запослене у на-шој школи представаља изазов,на који смо до сада успешно од-говарали. Чинимо све да нашиинжењери струковних студијастекну компетентност и спрем-ност за стално усавршавање,што је императив данашњице ивремена које долази – каже ди-ректор лазарев.

Педесетогодишњица по-стојања и успешног рада Ви-соке технолошке школе стру-ковних студија у шапцу, оку-пила је бивше и садашње за-послене и студенте, а најус-пешнијим високошколцима ипријатељима установе урученесу дипломе и захвалнице.

Ж. Војиновић

Пола века ПостоЈања високе теХнолоШке Школе у ШаПцу

Школују инжењере за ново добаПРОСЛАВА НА ВИдОВдАН: дЕТАљ СА ОБЕЛЕЖАВАЊА ЈуБИЛЕЈА

ПРОФ. дР љуБИцА МИЈИЋ

уРуЧуЈЕ ЗАХВАЛНИцу

дИРЕКТОРКИ ШАБАЧКЕ

СРЕдЊЕ ХЕМИЈСКЕ

ШКОЛЕ ЗОРИцИ ЖдЕРИЋ

ОСИГуРАНА БудуЋНОСТ

ШКОЛЕ:

ПРОФ. дР СВЕТИСЛАВ

ЛАЗАРЕВ

ПОХВАЛНИцА ЗА ЈЕЛЕНу

МАРОШ, НАЈБОљЕГ СТу-

дЕНТА i ГОдИНЕ ФАРМА-

цЕуТСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ

ПРИЗНАЊЕ ЗА

ПОСТИГНуТИ уСПЕХ:

АЛЕКСАНдАР ЧАВИЋ,

i ГОдИНА ИНФАРМАцИОНЕ

ТЕХНОЛОГИЈЕ

ГОРЕ-ДОлЕдраги моји,преживљавамо још једно

врело лето и расхлађујемо секлима уређајима, без којих, теш-ко да можемо да живимо. а не-кад? Без климе се радило, гле-дала се телевизија и слушаорадио, без ње се ручавало, спа-вало, једном речју, без климе сеживело.

до душе, братство-једин-ство се у то време развијало надругачији начин, нису председ-ници Хрватске долазили у Бео-град да их 1.500 полицајацаобезбеђује. Тачније, нису до-лазили уопште. Сада долазе. ато кошта. и то много. Ефекат до-ласка је да међусобно укинемопасоше, и да покушамо да ус-поставимо лигу у фудбалу. уоном времену смо ишли једникод других без ичега, ни пасоша,ни личњака, а фудбал се подра-зумевао и све уз њега. Па види-те где смо. још нисмо ни у1970.г... узгред, те године Заво-ди црвена Застава су произво-дили око 80.000 возила, а у при-преми је био стојадин... нацио-нале. данас, пар хиљада возила,а новог модела... биће, биће,када Фиат каже... ако буде...

Пре неки дан сам гледаопредседника дС-а, надам се даје у тој функцији био присутан,како се са социјалистима грли иљуби и срдачно им се осмехујена њиховој Скупштини. Е сад,

што 100% њих би му радо виде-ло леђа, није њихов проблем, већњегов и наш, заједнички. Пре-живели следебеници „историјскогСлободана“ још увек тајно држењегове слике (неки као друг Мркато чине и јавно), и мрзе сваког које следбеник Зорана Ђинђића... усваком случају, ако не мрзе, ондага не воле, што се своди на истоу крајњем. и меркају тренутак даих окаче поново... мислим сликевољеног вође.

шта показују ова два при-мера. однос државе премаХрватској и демократа према со-цијалистима? Показују да је са-радња могућа и неопходна кадаје у заједничком интересу. Самошто у случају када интересипостану огољени, транспарент-ни, провидни, све помало добијагорак укус... лажни загрљаји,осмеси и тапшање по леђима...Већ замишљам исте такве осме-хе и са Тачијем и Сејдиуом, у не-ком будућем времену, што дане... али да медаља има и дру-гу страну, показује сукоб Миш-ковића и Форцанке. до јучеосмеси, румени (рекли би за-љубљени) загрљаји и позерство,а данас, судови, кривичнепријаве и насловне стране. Та-кав је живот, и такви су инте-реси... погани интереси. илиТома и Вучко и Војислав... штачека оног нашег радомира, штоје орлове уздигао на светскенивое, већ замишљам, а наго-вештаји су присутни. Крити-кују га десет пута гори од њега,коментаришу га они иза којихнема резултата, заборављају даје пре само две године ту ре-презентацију против Пољскегледало једва хиљаду људи... ишта онда рећи? наша посла,овде вам само успех никаданеће опростити.

неки дан смо сазнали да јеумро наш аца. Човек је на некиначин обележио шабац, ствараоје и створио Велику Метало-пластику, харао Европом. Сре-тали смо се код брице, на улици,свакоме је знао да укаже по-

штовање... Е сад, да ли ће Ме-талопластика, или како се већзове, умети да искаже пијететпрема њему, видећемо. Знам дабез аце не би било ни Вује, ниВесе, ни Кузета, ни Златка, ниМрке, ни Башка, ни Мила... пане би било ни шаПца. Клањамсе сенима александра Трифуно-вића. Памтићемо га само по доб-ру. да би га памтили дуго, нека сеорганизује Турнир њему у част,догодине, на годишњицу...

и тако, у ишчекивањимапресуде Међународног судаПравде, и након сазнања шта суодлучили моћници у тобожцрним тогама и белим портик-лама, морам да се осврнем најош нешто. Сваког дана се срет-нем у граду са неким новим ад-вокатом. до јуче судија, драг чо-век, колега, оран да се искаже уновом послу... а осећам да му ле-луја сенка, као дух.... не испу-њава критеријуме да буде судија.недостојност, нестручност,лоши резултати рада... ништа одтога, а неко дао оцену, не про-лази. иако је колач адвокатуре ушапцу све мањи, народ осиро-машио, судови какви-такви, дра-го ми је да су са нама, да су про-нашли себе... желим им успех ибрзу рехабилитацију. Време ћезалечити ране... сигуран сам.Само напред.

наши драги суграђани супрактични људи, па користе

сваки тренутак да се окористераспродајама, које су на свакомћошку, као мамипаре. истањи-ли новчаници и картице са де-белим минусима, доспели че-кови и рате кредита у еврима,све је попадало пред чаробнимнатписом „Тотална распродаја“.Ко се одлучио на такву купови-ну имаће прилику да нешто иуштеди, иако све чешће и свегласније чујем, тобоже брижнеречи: јадан Мика, Пера, Жика,лаза, пропао начисто, а добар јечовек. распродаја, тотална. не-ком бољитак, оном другом гу-битак. неизбежни полови у по-сткомунистичкој Србији која јеу два дана имала разлога за ра-дост и тугу. обе вести су стиг-ле из Хага... на жалост, животнас демантује и учи да је свакачаша меда претходила чашижучи... ко се на то није навикао,тај не треба да живи у Србији....Биће интересантно кибицоватикакве ће изјаве долазити из Војво-дине, прве нам Покрајине, пово-дом одлуке суда у Хагу. нисамсигуран да ће и они размишља-ти као велика већина Срба. Кла-дим се да су се негде, у аустро-угарским салонима новог Сада,отварали шампањци и наздрав-љало се уз кулен и чварке... а теку Баскији, Каталонији, Тексасу...Горе-доле, доле-горе...

Све Вас волим и поздрав-

љам

да ли сте се некада запита-ли - шта је реалност? дешавами се да када причам са неис-томишљеником о некој конкрет-ној ствари, доводим у питање

језик којим комуницирамо. Хајдеиспочетка, хајде на српском! невреди, не разумемо се.

реалност запажамо чулимакоја шаљу сигнале мозгу, где се

евидентира и враћа као осећајили доживљај. Значи мозак је тајкоји прави збрку и доводи до не-разумевања. одатле разно-врсност у поимању лепог, руж-ног, укусног, мирисног, болног,малог, великог... Чак и време каокатегорија која је математичкиподељена има субјективни до-живљај. један сат нам не про-текне истом брзином у свакој си-туацији. и тада наша свест илиподсвест имају пресудну улогу.ако изузмемо једну трећинуживота коју проведемо спа-вајући, преостале две трећинепотрошимо на прошлост-штасмо урадили, како,зашто..., или убудућности планирајући и иш-чекујући. Садашњост је самотрен којег често нисмо ни свес-ни.

Постоје феномени као што је„дежа ву“- већ виђено. Већинаљуди неки доживљај сматра па-ранормалним ако се не уклапа улинеарно време. али ако је ли-неарно време само једна мо-гућност онда се необични до-гађаји и комуникација могу за-иста десити и разумети. Ван-чулна перцепција је свако опа-жање у којој информације не до-бијамо познатим чулнимпријемницима. Тако се дешавајутелепатија и видовитост.

ноетика је наука о свести ињеним процесима-стање све-сти током умирања; измењеностање свести (транс, хипнотич-ко стање, снови, космичка свест,астрална пројекција...). По њи-ховом схватању, мисао има масу(малу малу...), самим тим и гра-

витацију и може да привлачи(мало мало...). али када би сеисте мисли великог броја људиусмериле, могао би се чак ме-њати и физички свет. оваквосхватање оптимисти прихватајуса радошћу као позитивно ме-њање света, а песимисти као за-страшујућу замисао која водиуништењу света.

Зато немојте трошити времеи енергију расправљајући и убе-ђујући друге да је нешто, лепо,ружно, добро, лоше, паметно,глупо, топло, хладно... већ по-кушајте да нађете и дружите сеса људима сличних интересо-вања, начина размишљања иуживајте, јер време без обзирашто му нису мењали мере, мно-ооого брже пролази него пре...или се то мени само чини?

�2 www. podrinske.com РЕАГОВАЊА 29. јул 2010.

ПИШЕ: БРАНИСЛАВ СЕКуЛОВИЋ, АдВОКАТ

ПИШЕ: ГОРдАНА ПЕТРОВИЋ

Шта јесте, ашта мислимо

да је?

МОЈа РаЗМиШЉаЊа (13)

цРТИцЕ-ЈОВАН РуКАВИНАГостује "позната" списате-

љица, пред неколико слушалаца.Чак је, и добитник неке књи-жевне награде главног града.Чита нам своје приче. и све за-чињене дубоким еротским тре-нуцима. Све би било у реду, даона... али, она има сто и педесеткилограма. Њена стражњица за-хтева две столице. а она... да лису приче "из еротског живота"њена (велика) машта? или код

нас "живи време" Маркиза деСада? Питам се? Знам јој имужа. да ли и његова зајед-љивост у стварању нијепоследица "овакве списате-љице". није она лоша. лицејој је суптилно. али, да ли јеона плод прождирања? јоштужније да је публика, бабе,подржава, и пали да још не-што прочита, из свога бур-нога сексуалног живота. што

једног јулског четвртка 2010.године имали смо невероватнуприлику да у башти Културногцентра пазаримо и крпице, акултуру ћемо вероватно пресе-лити на бувљак? Среда и петаксу за то, кажу шапчани,најбојли дани и пошто је у добапредходних локалних владара,бутикашење био део стратегијеразвојног плана Кц-а, разум-љиво је што се такав „тренд“ до-следно наставља.

никаква грешка није на-прављена, све је „кул“ и „урба-но“...ово је генијална идеја, патако и туристи који у јеку сезо-не „хрле“ у наш град, имајуприлику да трошећи свој новацразвијају нашу, широм светачувену текстилну индустрију...

Какав спој туризма и култу-ре! Какав допринос развоју ма-лих и средњих предузећа!

БраВо?!Можда ће се у Кц-у орга-

низовати фестивал кафанскемузике на струју?!

То би заиста било „сјајно“, аи у складу је са општим кул-турним заносом фестивализа-ције Србије?

културу на бувљак !?

Бувљијада у Културном Центру

�329. јул 2010. www. podrinske.comРЕАГОВАЊА

дворана „Сунца“ у Мадри-ду дрхтала је од аплауза, пиш-таљки, чегртаљки, труба, буб-њева. доживљај за памћење,сећање, историју.

дванаест хиљада навијача„атлетика“ као у трансу. Грми:„оле, оле!“. Као на кориди.

нас пет извештача југосло-венских дневних листова и ра-диа, шћућурили се у новинар-ској ложи. не дишемо. Мисли-мо да ће огромна купола изнаднаших глава да се сруши свакогчаса. да нас здроби гомилагвожђа и бетона.

увукли смо главе у рамена,смањили се. Претворили се у

маково зрно. не верујемо да ћеплава чета тренера јездимираСтанковића издржати у таквомвулканском гротлу-оно ће је,мислимо, потпуно прогутати.

а доле, испод нас, као надну дубоке чаше, између ват-рених шпанаца, на жућкастомпаркету оивиченом црвенимлинијама, ведете рукометне Ме-талопалстике, Мирко Башић,два Веселина, Вуковић иВујовић, Миле исаковић и оста-ли, као да су у спортској дво-рани „Зорка“. Трче, финтирају,скачу, излуђују противника, каођевђир буше голмана рика.

и кад год се лопта нађе иза

његових леђа, дворана постајенема. а кад његови саиграчикрену у напад, почиње да кљу-ча. до полувремена, све мање јекључала, а све више била јенема.

Ми у новинарској ложи из-дужили главе као ждраловипред полетање. Кад год риковади лопту иза леђа, скачемо,радујемо се, аплаудирамо. Срценам командује. Емоције потис-ле новинарски кодекс, угушиленашу објективност.

После одмора дворана јепостала нема. Кад исаковићпошаље завртаљку, или са дру-говима одигра чувени спе-цијалитет, „јапанца“, прегрејанишпанци скачу на ноге. аплау-дирају нашим. у хору вичу:„оле, оле“. уживали су у лепо-ти рукометне игре и на крили-ма среће носили шабачке игра-че.

никада, ама баш никаданије се тако нешто догодило.

а после утакмице шпанскиизвештачи утркивали се дашапчанима поделе компли-менте. називали их рукомета-шима са друге планете, ванзе-маљцима, рукометним богови-ма. Предњачио је тиражни днев-ни лист „Diario“.

нас петорица били смосрећни што смо део екипе којаје у срцу Мадрида одржала лек-цију рукомета шпанском тиму.исти осећај пратио нас је идок смо са нашим рукломета-шима победнички шетали ули-цама великог града, свраћали упродавнице и ресторане, јелиспецијалитет тортиљу.

лепо је било тог двадесетогаприла хиљаду девет стотинаосамдесет пете. лепо је било на-лазити се у друштву европскеелите. Макар да смо се на по-четку вечери претворили у ма-ково зрно.Из књиге приповедака „КРА-

ЉИЦА ПРОСЈАКА“ Стевана Матића

уместо Последњег сПортског ПоЗдрава александру трифуновиЋу

Лепота

ЦЕНОВНИК

1/32 стране (43/50) 300,00

1/16 стране (55/72) 500,00

1/8 стране (255/72) 900,00

1/4 стране (255/150) 2.000,00

1/2 стране (235/150) 4.000,00

1/1 стране (235/310) 6.000,00

ЧИТуљЕ

културу на бувљак !?

Бувљијада у Културном Центру

Публика би СМС-ом моглагласати за најбољег клавијату-ристу или хармоникаша...

на таквом фестивалу би смоуживали у најавангарднијиммодним тенденцијама и солодеоницама за које само зли ро-

кери могу да изјаве да потичу изирана...

То је наша култура??? Културу на бувљак???

Ресорни одбор за културу ГО ДСС Шабац

срПска радикална странка

Српска радикална странказахтева од режима да обустависве прегорове о уласку у Ев-ропску унију док се Еу јаснои недвосмислено не изјасни даје Косово и Метохија саставнидео републике Србије.

Српска радикална странкаоцењује да је Тадићев режимобмањивањем грађана о на-

водном „ искреном пријатељу„ са Сад и „ путу без алтер-нативе „ у Еу угрозио виталнеи националне интересе, иСрбију довео у крање пони-жавајући положај.

ово потврђује и чињеницада Борису Тадићу упућујуотворене претње потпредсед-ника Сад Џозеф Бајден и ви-

соки представник за спољнепослове Еу Кетрин Ештонкоји истичу да ће се „ Србијасуочити са великим пробле-мима ако не прихвати реалност„ по питању Косова и Мето-хије, или прецизније , уколиконе прихвати једнострано про-глашену независност Косова.

Сада је очигледно да је

прозападна политика режимабила погрешна и то би Тадићконачно морао да призна иодустане од овог катастро-фалног пута.

Србија мора да се окренесвојим традиционалним при-јатељима.

Информативна служба

Саопштење за јавност

Последњи поздрав Последњи поздрав

алЕКсанДРУ тРиФУнОвиЋУ07.10.1933- 21.07.2010.

алЕКсанДРУ тРиФУнОвиЋУ07.10.1933- 21.07.2010.

МЕСна ЗајЕдница

„доЊи шор“ редакција „Подринских“

�4 www. podrinske.com 29. јул 2010.СПОРТ

у згради Градске управеграда шапца одржана је кон-ференција за новинаре орга-низационог одбора Пливачкогмаратона „јарак – шабац“.Спортско-туристичка манифе-стација, 41. по реду, почиње у

суботу 31. јула такмичењем занајбољи рибљи котлић од 18 до21 час на плажи „Стари град“.дочек и представљање пливачаје од 20 часова, такође на плажи,после чега је најављен концерт„Вече са Гибом“.

Старт међународне пливач-ке трке је у недељу 1. августа у11 часова у селу јарак. За садасу пријављена 32 такмичара из15 земаља (италија, Словенија,аргентина, Грчка, русија, Пољ-ска, Бугарска, Чешка, Египат,

аустралија, јапан, немачка,Хрватска...) од којих су 13 жене.најстарија је учесница из јапа-на (1962) а најмлађи пливач изСловеније (1995).

у оквиру пратећег програма, у12 часова, почеће трка на 1.200 ме-

тара, а трка на 50 метара за дечакеи девојчице до 14 година и старијеје од 12 часова и 30 минута.

Старт кајакашких трка је у11 часова, а демонстарције стре-личарских вештина биће одр-жане од 10 до 12 часова на ло-кацији између тврђаве и насипа.

Такмичење основаца у фуд-балу, стоном тенису, пикаду и наполигону спретности је од 11 ча-сова, а проглашење победникамаратона је у 15 часова.

наградни фонд од 12000 до-лара деле првих осам пливача.Победник добија 1900, а друго-пласирани 1200 долара.

Совраније Чоњагић, пред-седник организационог одбо-ра, истакао је значајну помоћПливачког савеза Србије, несамо због ослобађања депозитавећ и због помоћи у организа-цији такмичења и донацији од200.000 динара.

Покровитељи Пливачког ма-ратона „јарак – шабац“ су Град-ска управа града шапца и Пли-вачки савез Србије, а организа-тор Туристичка организацијаграда шапца.

Промотер овогодишње тркеје Милорад рајшић рајша.

На Пливачком маратону „Јарак-Шабац“32 такмичара из 17 држава

ПЛИВАЊЕ КОЊИЧКИ СПОРТ

ФудБАЛ

Стадион Телеоптика, гледа-лаца 50. Главни судија: игорМитровић (Београд). Помоћни-ци: лука Зечевић и ФилипСтојкович (обојица нови Бео-град). Стрелци: 0:1 Павловић у10, 1:1 ранђеловић у 20, 1:2Павловић у 40, 1:3 Павловић у60, 2:3 јованович у 75

Текеоптик: Петровић, Крне-та, луковић, Пилица, Каришик,ранђеловић, Михајловић, јојић,Ђоковић, лукић, Трујић

играли су још и: Савић, ле-ковић, Тешић, николић, Боље-вић, Петровић, Марковић.,дрпљанин, јовановић, Вучи-нић, арић, цветиновић

Мачва: радукић, Глигорић,арсеновић, Пејовић, ристи-војевић, Самуровић, лазић, ра-довановић, Павловић, Гаврић,николић

играли су још и: Перић,Милинковић, Марковић и ракић

Земун, 24. јула ФудбалериМачве у другом пријатељскомсусрету у оквиру припрема заново првенство савладали суна гостовању екипу Телеоптика.иако у скоро потпуно новомсаставу у односу на тим из пре-тходне сезоне, фудбалери Мач-ве деловалиу су прилично си-гурно, и наговестили да ће се иу предстојећем првенству бо-рити за сам врх и пласман увиши ранг такмичења. у утак-миуци са Телеоптиком посебносе истакао троструки стрелацВладимр Павловић, оволетош-ње појачање Мачве кјоји је у„црвено- црне “ редове стигао изаранђеловачке шуимадије.шапчани настављају са оди-гравањем припремних утакми-ца, а јуче (среда- 28. јул) у шап-цу је гостовала екипа Срема изСремске Митровице.

С. К.

Лекција прволигашутЕлЕОППтиК (Земун)- Мачва

(Шабац) 2:3 Церовац 11. на1.500 метара

атлетски репрезентативацСрбије немања церовац заузеоје 11. место у трци на 1.500 ме-тара на јуниорском првенствусвета које се од 20. до 25. јулаодржава у канадском градуМонктону.

церовац је након финалнетрке коју је истрчао у времену3:46,23 минута, односно биосамо три стотинке спорији однајбољег резултата у каријери,изјавио да је пружио свој мак-симум, али да наметнути темпоније успео да испрати. "немамза чим да жалим, јер боље пла-сирани од мене су у овом тре-нутку заиста и квалитетнији.То не значи моју предају, већсамо још жешћи рад како бихшто спремнији дочекао новаискушења", навео је српскијуниор.

Пред око хиљаду посети-лаца по хладном и кишовитомдану на Хиподрому у шапцу,одржан је пети тркачки саста-нак. Због лошег времена изостаоје коњички празник, јер тогдана је одржана најјача трка угодини «Меморијал Краљаалександра Карађорђевића».упет одржаних трка прави за-љубљеници у коње ипак су и покиши уживали.

у првој трци, надметала сусе двогода грла у којој је најбржабила десерт Сторм, коју је јахаоЂорђе Перовић, а власништво јеСветислава –Муке Костића.друго место освојила је Тор-мента са јовановићем, у седлудок су иза биле надалина иКола, која је у власништву Жељ-ка рељића из равња.

у другој трци, под називом«Трио Спот», на цдистанци од1.350 метара за грла од три го-дине и старија наступило је де-вет грла од 11. уписаних. у уз-будљивој трци, победу је из-војевала омица Мили –Ванили,а у седлу је био С. јовановић, авласништво је породице Пау-новић. иначе, та омица је утрнажном процесу код МилошаМакевића. друго место заузелаје аула, Бојана шендековића,Плива, са Перовићем, пласи-рала се на трећу позицију док јеВертекс, Војина рашића, заузеочетврто место.Треба истаћи, дасу у овој трци килограми која сугрла носила, допринела томплсману односно распореду уциљу.

у надметању, грла К-4 где јестаза била дуга 1.800 метаранајбржи био је Меанингфул,којег је у недељу, јахао и седлаоЂорђе Перовић, а власништво једушка Васиљевића, из шапца,То је била прилика, да дугого-дишњи власник и успешан од-гајивач галопера Златко анто-нић‚ из Мајура, тренер у штали«Венера Вас», покаже коликозна и уме у раду са спортскимгрлима. Када је тај коњ у пита-њу треба истаћи да је он иосвајач Међународне трке, нахиподрому у Београду, прошлегодине, под називом «Медите-

ран Куп». други је био Скар-феис, којег је добро у правцуодјахао Москов. Борба за трећеместо од стране судијског жи-рија проглашена »Мртвом» тј.грла су у циљу прошла порав-ната. намеће се питање, како бисудије видела да су биле на ста-зи и гледали пролаз два до триметра, удаљени од самих грла.Како су са торња видели пита-ње је сад, али није им први путда пограше. дакле, остало је дасу норијега и центаки исто-пласирани. Можда се од горебоље види?

После те трке, у падок суушла најбоља грла у Србији.иако је киша падала у падоку јеполако расло узбуђење. Полакосу улазила у падок за шетњупред трке и када се погледа,тешко се одлучити за фаворита.од почетка сезоне, то је биланајбоља трка, ни једног тре-нутка грла нису била у великомрастојању стално су били у гру-пи и код беле кућице када кла-се обично почињу да додајубили су поново сви уједначени:Чини се да је др. Гиле, из ерге-ле «Сурчин «, са, Перовићем, помеканој стази, шабачког хипод-рома имао више снаге од деардоктора, којег је јахао Жељкоилић. Егејска опасност, нијетолико била опасна као про-шле године у дербију, када јебио убедљив. Еаегеан Ворнинг,вероватно исцрпљен тркама уиностранству подбацио и такосе пласирао на треће место, усвом наступи старије грло, Гла-валкоур, којег је јахао ТикаВујковић, иако времешан пока-зао је да је још увек у форми ида је квалитетно грло, избориоје место у плацу. у том друшт-ву, за њега више него доброместо. и на завршетку тркачкогдана, наступили су галопериупрегнути у сулке. најбржи биоје још један Гиле, тачније лу-дwиг ван Гиле,а возач је био а кодруги него шуцин, Зоран Васић.друга је у циљној равни билаВиола,а за њом дошао је Тана-ни, власништво Пантелића, изБогатића.

Б.П.

Два доктора уз краља

ЧЕТВРТАК 29.07. 08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница ®

10:30 Зивот у парковима аф-

рике

11:15 Пут за Ејвонли

12:05 Бубамаром по селу ®

13:00 Моја породица

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

Сваког радног дана од 16.00

теленовела Злобница. Серија

у којој се суочавају мржња,

љубав, страст и интриге,

вечита борба добра и зла.

Улогу две сестре близнакиње

тумачи позната глумица Габ-

ријела Спанић

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Пут хране

21.00 де грасси

21.20 лек из природе

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у русији

23:15 Тајанствена жена ®

ПЕТАК 30.07. 08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 радим градим

11:15 Каравадјо

12:10 Спортска галаксија

13:00 Моја породица

13.30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

16.30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Филм: Преболи ме

22:00 Вести

22:20 Трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 Тајанствена жена

СуБОТА 31.07. 10:00 Кроз прозор маште

10:30 Зозонци

11:00 Живот у парковима аф-

рике

11:35 Злобница (5 епизода)®

14:10 Медикус

15:00 Биљана за Вас

16:10 Први контакт ®

17:00 у пролазу

18:00 Главни осумњичени ®

19:00 Вести

20:05 Женска страна света

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм:уточиште

У суботу 31. јула погле-

дајте трилер „Уточиште“:

Жена судског психијатра

Стела улази у страсну љу-

бавну везу са пацијентом

свог супруга, човеком осуђе-

ним за убиство.

У недељу, 1. августа у драми

„Украдена младост“ пратите

потресну причу о неприхват-

љивој љубави старије жене и

младића, који наилазе на

осуду и неразумевање око-

лине

Суботом и недељом од 22 сата

и 30 минута, на програму Те-

левизије Шабац

НЕдЕљА 01.08. 10:00 Водич за родитеље

10.20 Зозонци

10:50 Живот у парковима аф-

рике

11:35 Тајанствена жена ( 5 епи-

зода) ®

15:30 Женска страна света®

16.00 Филм: Преболи ме

17:40 де граси- нова генера-

ција

18:00 Зозонци ®

19:00 Вести

20:05 Биљана за Вас

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм: украдена младост

ПОНЕдЕљАК 02.08.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм: уточиште

13:30 Моја породица

14:00 Кућица у цвећу

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Мењамо навике

21:00 Први контакт

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 Тајанствена жена (р)

уТОРАК 03.08.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10.30 Кроз прозор Маште

11:15 Филм: украдена младост

13:00 Моја породица

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 у пролазу

15:00 Вести

15.20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Бубамаром по селу

21:00 Главни осумњичени

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 Тајанствена жена - ре-

приза

СРЕдА 04.08.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 Зивот у парковима аф-

рике

11:15 Пут за Ејвонли-реприза

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Моја породица

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил е

14:00 Главни осумњичени

15:00 Вести

15.20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16.00 Злобница

16:30 Моја породица

17:00 шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

20:05 Каравадјо

21:00 Медикус

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 истрага је показала

23:15 Тајанствена жена

�529. јул 2010. www. podrinske.comТВ

ПРОГРАМ ТВ ШАБАцу СТАЛНИМ ТЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОЋНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 ВЕСТИ у 3: РАдНИМ дАНИМА у 15:00

алЕКсанДРУ тРиФУнОвиЋУ07.10.1933- 21.07.2010.

Последњи поздрав

руКоМЕТнин КлуБ

МЕТалоПлаСТиКа

Сећање на моје драге родитеље

Јелица 1933-2007 алЕКсанДаР 1930-2010КОсаниЋ

из вукошића

Среја, Смиља, јелица и Горан

�� www. podrinske.com 29. јул 2010.РЕКЛАМЕ

015/355-001

НОВО! НОВО! НОВО! НОВО!проф. др Бранко станков

стРаБОлОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27