30динарашаБац, 02. јун 2011. Година V Број 180

Стр. 18

Стр. 10

ММААЛЛАА ООЛЛИИММППИИЈЈААДДАА

ССооцциијјааллииззаацциијјаа ууччееннииккаа

ООШШ ““ССввееттии ССаавваа““

Стр. 11

ООддрржжааннаа ППррвваа ииззллоожжббааввииннаа ШШааббаацц 22001111..

Стр. 3

Децентрализација у Србији

Између потребе и политичке воље

ММААТТУУРРЕЕ

Померања на политичкој сцени

Стр. 16

дакле, на крају мог и нашег

писанија и доказа о малверза-

цијама Малетића, Мићића и

осталих бивших болничких фак-

тора, треба рећи и нагласити, да

није фер да се цела прича за-

врши само на сменама. Као што

знате полиција и тужилаштво

већ раде свој посао и неминов-

но је да ће се све ово појавити и

пред нашим нам судовима. Е

сад, собзиром да је реч о вели-

ком криминалу и то организо-

ваном дотичној господи треба

замрзнути комплетну имовину

и док се процес не заврши исте

суспендовати с посла. Тако вам

је то у правној држави за какву

се ми продајемо и каквом се

представљамо. наравно, јав-

ност очекује да се оптуженима

одузму и лиценце за рад јер

они са лекарском етиком одав-

но више немају никакве везе.

добро је да ново руководство

болнице такође, озбиљно пре-

чешљава документацију и по-

лако расчишћава систем Мале-

тићевог и Мићићевог кадрова-

ња. Сви њихови жбирови на

разним руководећим местима

су већ смењени или ће то бити...

а ову двојицу чека, богами, и за-

твор.

Готово...

2 www. podrinske.com 02. јун 2011.зАбЕЛЕШКЕ

ЛИчнИ СТАв: ХАнИбАЛ КОвАч

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић, са сарадни-

цима, прошлог петка уверио се

у добру динамику реконструк-

ције базена и изразио очекива-

ње да ће шапчани у старом-но-

вом базену пливати већ у јануа-

ру 2012. године.

- Поред обнове постојећег

базена планирамо и изградњу

новог за непливаче, као и

бројне пратеће садржаје у ок-

виру објекта. Вредност радова

је 230 милиона динара, од чега

половину финансира Град ша-

бац, а другу половину репуб-

лика Србија. Слоган „шабац –

град без непливача“ од наред-

не године добиће пуни смисао,

истакао је градоначелник Ми-

лошевић.

Ђорђе исаковић, начелник

одељења за урбанизам, најавио

је да ће се на јунској седници

Скупштине Града пред одбор-

ницима наћи и План детаљне

регулације изласка града на

реку Саву који ће одредити ло-

кацију будућег комплекса базе-

на на Старом граду.

Према речима иве Галића,

директора Пд „думача“, ре-

конструкција базена је значајан

посао за ову компанију. у току

је рушење старог објекта и кров-

не конструкције, а од понедељ-

ка ће бити ангажована тежа ме-

ханизација.

Градоначелник шапца Ми-

лош Милошевић и директори

јавних предузећа прошле среде

одржали су радни састанак са

члановима Савета МЗ „Мајур“.

након сумирања до сада урађе-

ног и најаве планова, закључе-

но је да су резултати руковод-

ства највеће приградске месне

заједнице на решавању живот-

них проблема становништва од-

лични, што је резултат квали-

тетне сарадње Месне заједнице

и институција Града. Градона-

челник се уверио и у добру ди-

намику радова на постављању

водоводне и канализационе мре-

же у улици “цара Лазара”.

- нема побољшања услова

живота грађана без активних

људи у руководству месне зајед-

нице који на прави начин саг-

ледавају проблеме становника и

алармирају Градску управу, што

заједно даје импозантне резул-

тате на изградњи инфраструк-

туре, какве имамо у Мајуру. у

последњих осам година асфал-

тирано је 45 улица, у 47 улица

постављена јавна расвета, нис-

конапонска мрежа реконструи-

сана у 30 улица, у 20 улица по-

стављена канализациона мрежа,

у више од 50 улица доведена

вода… надзидана је и зграда

школе у Мајуру, отворена апо-

тека, реконструисано обданиш-

те. изградња водоводне и ка-

нализационе мреже и даље је ак-

туелна, располажемо плановима

за уређење центра Мајура, из-

градњу спортске сале и још

много тога што ће житељима

Мајура омогућити квалитетнији

живот, истакао је градоначелник

шапца.

Када је реч о водоводној и

канализационој мрежи, драго-

рад Мијатовић, директор јКП

“Водовод”, напоменуо је да су

у овој години завршени грађе-

вински радови у улицама “не-

мањиној”, “Теслиној” и “Пу-

пиновој”.

- у улици “цара Лазара”, где

се гради главни колектор дужи-

не три километра, у сливу пре-

ма центру такође су завршени

грађевински радови, а у делу

према обилазном путу радови су

у току. укупна вредност је 39

милиона динара. у плану је и

“Железничка” улица. Када го-

воримо о водоводу, радиће се у

седам улица у дужини од 2.800

метара. у наредне две године

Мајур ће комплетно бити по-

кривен водоводном мрежом.

После 2013. године тежиште

послова пребацујемо на из-

градњу канализације, објаснио

је Мијатовић.

Према речима драгомира

деспотовића, председника Са-

вета МЗ “Мајур”, суштински

проблеми грађана биће прио-

ритет и у наредном периоду.

- до сада је најзначајнији ус-

пех постигнут на решавању ин-

фраструктурних проблема. наш

циљ је да свака улица има во-

довод, канализацију, јавну рас-

вету, асфалт, квалитетну ниско-

напонску мрежу… очекујемо

изградњу спортске хале и уре-

ђење центра насеља, најавио је

деспотовић.

Како је истакао Ђорђе иса-

ковић, наченик одељења за ур-

банизам, северозападна транс-

верзала која се гради имаће по-

себан значај за грађане Мајура

јер ће теретни саобраћај бити из-

мештен. То значи да камиони

неће саобраћати улицама “цара

душана” и “цара Лазара”.

Градоначелник у посети Мајуру

Напредује реконструкција базена

Одузетии лиценце

Морао је да дође неко са

стране па да каже да је депонија

на дудари опасна, ружна и ску-

па играрија. Коштаће стотине

милиона динара каква-таква са-

нација, да би се дошло до по-

ловичног решења, а да опет

неће бити исто. али, то је при-

ча и о наравима и о политикан-

ству. не тако давне 1990. годи-

не, пред прве вишестраначке

изборе, напречац је донета од-

лука да се градска депонија

премести дудару, зеленој оази,

лиснатим бедемом према „Зор-

ки“. С друге стране двадесетак

мештана Маова вилама и дру-

гим алаткама спречило је даље

одлагање градског смећа на,

мора се признати, добро пројек-

тованој депонији у том селу.

Проблем је што се то смеће

није одлагало на прави начин. у

шапцу се нико није бунио да

дудара постане депонија. најод-

говорнији, политички и правно,

био је тадашњи председник

Скупштине општине Зоран дес-

потовић, који је опет био кан-

дидат СПС за Поцерину. Постао

посланик, касније прешао за

директора шабачке Поште, а

мало касније прешао у Бое-

град...

шапчанима остала депо-

нија, али ни то није рађено како

треба. никад није добила упо-

требну дозволу, никада није по-

стављена фолија која би спреча-

вала мешање са подземним во-

дама...Много је текстова о томе

написано, али ништа није учи-

њено док није дошло до самог

краја.

Симптоматично да је и

оближња речица Камичак чуд-

ном политичком вољом, шезде-

стих година, затрпана!? При-

родни водотокови су неумитни,

и питање шта учинити кад ре-

довно са великим падавинама

Камичак некако опет „потече“.

није било много буке ни када је

2000-те проваљена брана на де-

понији са пиритном изгорети-

ном у орашцу и тешки муљ од-

лазио у Саву. Ћутало се кад је

пред наТо бомбардовање у

Саву испуштено 200 тона амо-

нијака. Па ни када је у ту Саву

испуштен цинков концентрат...

изгледа није било неког са стра-

не да потегне питање, не само

еколошко.

Можда један од ретких доб-

рих еколошких примера је гра-

ђанска непослушност када су

најпре мештани Мишара, а кас-

није и шапчани устали против

изградње спалионице. Све је

бикло припремљено, лепо упа-

ковано, средства обезбеђена,

али срећом грађани се нису

дали. рецепт је био једноставан,

петиција, али и протесне шетње

градом.

овако, за депонију на дуда-

ри нико није крив, а платиће се

више него нова регионална де-

понија у Митровици. Мало ту

нешто не ваља...

Д.Ераковић

Што ДуДара зауДара /н-ти пут/

Неко ће да плати...

302. јун 2011. www. podrinske.comШАбАц

Под покровитељством Гра-

да шапца, 28.маја, у народном

музеју, организована је Прва

изложба вина, која је окупила 29

излагача, међу којима су, уз до-

маћа, била заступљена и вина из

Хрватске, црне Горе и Македо-

није, али и из Португала.. Зна-

чајну подршку виноградарству

пружиће Министарство пољо-

привреде и трговине, најавио,

отварајући манифестацију ми-

нистар душан Петровић

шабац је прошле суботе ис-

тински био у знаку Прве из-

ложбе вина. Бројним гостима,

посебно винарима из Србије и

земаља окружења, бројним

шапчанима, добродошлицу на

Прву изложбу вина, у име ор-

ганизационог одбора пожелео је

ненад Кулачин. у име домаћи-

на манифестације, народног

музеја, директор Бранислав

Станковић, указао је да се та

установа последњих година тру-

ди да на различите начине, раз-

норазним и разноврсним про-

грамима, не подилазећи лошем

укусу, већ са циљем подизања

општег нивоа културе у овом

граду, привуче што већи број

публике.

-народни музеј има ту оба-

везу да направи спој историје,

традиције и модерности, и на тај

начин, авангардно, има ту при-

лику да кроз тај спој утиче на

креирање друштва у средини у

којој егзистира.“ Подсетио је и

да су први виногради на овим

просторима засађени на Фруш-

кој Гори, да је то учинио римски

император Марко аурелиј, и да

се „та чаролија виногорја и вина

прелила преко Саве и поплави-

ла Србију. Касније су то чини-

ли Византинци, а тај спој грчког

и римског виногорја, доживео је

свој зенит у средњевековној

Србији, за време династије не-

мањића. То се очувало до кра-

љевских подрума Карађорђеви-

ћа и обреновића, а, заслуге су

многих, малих и великих, који

су успели да очувају традицију

виноградарства и виногорја у

нашој земљи, а таквих је било и

у нашем крају“.

на традицију винарства у

овом крају, директор Станковић

подсетио је и тиме што народ-

ни музеј чува диплому, коју је

тачно пре сто година, 1911, доб-

ривој Гавриловић из румске, за

изложена вина добио на интер-

националној изложби у Торину.

„нови начин рада у пољо-

привреди подразумева и развој

виноградарства, Министарство

је ту да да подстицај, и новцем

и саветима“, истакао је мини-

стар пољопривреде и трговине

душан Петровић, отварајући,

како је истакао, „првенствено

као домаћин“, „у свом граду“,

Прву изложбу вина. Пожелео је

да шабачки крај, некада богат

виноградима, уз природне пред-

услове, и постојеће интересо-

вање, поново то постане.

-Са много љубави, много

пажње, са много душе треба

гајити грожђе. али ја сам уверен

да ћемо за неколико година бити

у прилици да са ових подручја,

овде, са ових дивних падина По-

церине, одгајимо грожђе, од

кога ћемо направити добро

вино. шабачки крај заслужује да

буде познат, између осталог и по

томе што ће имати своје вино.у

овом времену глобализације по-

стоји потреба сваког да штити

свој идентитет. Ми се трудимо

да идентитет нашег краја шти-

тимо на разне начине и поно-

симо се стварима које су овде

добре, боримо се против оних

које нису добре, а надам се да ће

и вино постати један од атри-

бута краја у коме живимо.

овим вредним људима, који

улажу свој капитал, свој енту-

зијазам и своју душу, у про-

изводњу вина, желим да кажем

да ћемо виноградарство под-

ржати више него претходних

година, јер важно је да Србија

има што више квалитетног вина.

Важно је и да можемо да раз-

вијамо туризам и да кроз њега

продајемо своје вино, које је,

иначе, квалитетно и добро. уз

то, ако будемо могли и да изво-

зимо наше вино, било би то

изванредно. Сигуран сам да ако

будемо јако концентрисани и

јако вредни, можемо да напра-

вимо добре ствари у Србији. и

морамо да доносимо тешке од-

луке. Морамо и да ризикујемо,

али, није немогуће да будемо

ефикаснији. Мој посао је да

држава у пољопривреди буде

ефикаснија, и биће; посао Вла-

де је да држава буде ефикасније,

и биће. Свако мора да буде ефи-

оДржана прва изложба вина Шабац 2011.

Вино је најплеменитији финални производ упољопривреди -радујем се што се налази-

мо на оваквом месту, оваквим

поводом. Желим да захвалим,

пре свега, прагматизму локал-

не самоуправе, Граду шапцу, за

фантастично разумевање и

жељу да овакву манифеста-

цију подржи. Хвала и народ-

ном музеју, на овом предивном

простору, где вино и припада,

јер стари римљани су рекли да

докле је стигла винова лоза и

вино, дотле је стигла и циви-

лизација, а музеј је место где се

види како је цивилизација на-

предовала.

дивно је што се први пут

један овакав фестивал одржава

у граду који је најлепше опеван

у тим неким народним песмама,

као центар боемије и гастроно-

мије, лепог расположења, див-

ног дружења. уз све то иде

вино, и, мислим да је био по-

следњи тренутак да шабац до-

бије овакву једну дивну мани-

фестацију. и надам се да ће

предузимљиви пољопривред-

ни произвођачи из овог краја ис-

пратити пример не тако далеког

претка, да ће почети да занав-

љају помало заборављену тра-

дицију на овим просторима и да

крену да саде винову лозу и од

ње справљају најплеменитији

финални производ у пољопри-

вреди, а то је вино... уживајте,

јер ово је Ваш дан и дан вина –

све присутне поздравио је пред-

седник удружења вина и вино-

градара Србије, Гвозден раден-

ковић.

Винари на пријему у Градској кућиГрадоначелник шапца Милош Милошевић организовао

је пријем у Градској кући за винаре – излагаче на Првој изложби

вина у шапцу. обраћајући се гостима, градоначелник је иста-

као подршку Града у гајењу винове лозе од које би се прави-

ло квалитетно вино са географским пореклом.

- у британској енциклопедији као једино виногорско под-

ручје у западној Србији, од Фрушке Горе до Метохије, поми-

ње се планина цер, њене југоисточне падине, односно делови

територије Града шапца. То нас је додатно мотивисало у по-

пуларизацији засада винограда и намери да оснујемо винарију

за производњу вина са заштићеним географским пореклом које

ће наћи место у палети квалитетних српских вина, нагласио је

градоначелник Милошевић.

Представници српских винарија изразили су похвале за ор-

ганизацију данашње манифестације и задовољство што је Град

шабац подржао рађање новог српског аутентичног бренда у по-

љопривреди, а то је српско вино. овакав пример требало би да

следе и други градови, оценили су излагачи вина у шапцу.

нАСТАвАК нАСЛЕДЕћОЈ СТРАнИ

каснији, и људи у пољопривре-

ди, и прерађивачи, и винари, да

бисмо сви могли боље да жи-

вимо, а то је наш заједнички

циљ. Свим гостима желим доб-

родошлицу у шабац, мојим

шапчанима да кажем, биће још

интензивније и снажније него

што је било у ових десет годи-

на, јер само тако можемо себи и

својим фамилијама, свима, да

пружимо прилику да стигнемо

у Европу што пре“ - са жељом

да „ова дивна изложба постане

нешто што ће се чекати са ра-

дошћу“, свечано ју је прогласио

отвореном министар душан

Петровић.

отворен је и шампањац, и то

српски, „Тријумф“, винарије

„александровић“ из околине

Тополе, који је на такмичењу

светлих шампањаца у Фран-

цуској ове године добио брон-

зану медаљу.

Прва изложба вина у шапцу

привукла је бројне посетиоце,

који су на 22 штанда уживали

дегустирајући вина 29 излагача.

Међу њима и бројне познате до-

маће винарије из алексан-

дровца, неготина, инђије, ири-

га, Сремских Карловаца, Топо-

ле, Књажевца, Смедерева, али и

из ораховца, Требиња, Ско-

пља... уз „Виномонд“ из Бео-

града, могла су се пробати и на-

далеко чувена португалска

вина... и сви рекоше - до виђе-

ња наредне године, на изложби

вина у шапцу...

Ц.Љубић

4 www. podrinske.com 02. јун 2011.ДРУШТвО

-Када се погледа карта

Србије, на којој су виногра-

дарски реони, види се да је, од

Фрушке Горе па све до Ме-

тохије, једини такав реон у за-

падној Србији и то на пади-

нама цера, на територији Гра-

да шапца.То нас је додатно

мотивисало да поново поку-

шамо да обновимо винограде

у румској, Грушићу, Криваји

и осталим селима. циљ нам је

да добијемо и једну вина-

рију која ће производити вина

од грожђа са овог подручја,

значи са географским порек-

лом. Са тим циљем Град ша-

бац је помогао организацију

Прве изложбе вина, и желим

да нам се што пре и оствари

– била је жеља градоначел-

ника шапца Милоша Мило-

шевића.

нАСТАвАК САПРЕТХОДнЕ СТРАнЕ

у циљу бољег разумевања

појма инклузије и инклузивног

образовања разговарали смо са

Сузаном Мијушковић, локал-

ним координатором кампање

«Сви у школу, будућност за

све» коју су партнерски реази-

ловали савез учитеља репуб-

лике Србије, центар за интер-

активну педагогију, центар за

образовне политике, уз под-

ршку Фонда за отворено друшт-

во и у сарадњи са >Мини-

старством просвете и тимом

пројекта «Пружање услуга на

локалном нивоу – диЛС».

Колико је инклузија до да-

нас заживела у Србији?

- данас у Србији више нема

дилеме нити простора за пита-

ње :"да ли си за инклузију или

не?" Законом о основама си-

стема образовања и васпитања

из 2009. године инклузија и ин-

клузивно образовање су зва-

нично ушли у наше школске

установе. Са доношењем зако-

на десиле су се промене у си-

стему образовања, тако да је

сада школа постала место које

се прилагодјава сваком детету.

Променила се и уписна поли-

тика, тако да уместо некадаш-

њих комисија за категоризацију

формиране су интерресорне ко-

мисије које тек након уписа у

школу, уколико је детету по-

требна додатна подршка од-

редјују врсте додатне образовне,

здравствене или социјалне под-

ршке. у свим школама и пред-

школским установана форми-

рани су стручни тимови за ин-

клузивно образовање, као и тим

за додатну подршку конкретном

детету. Сада се у образовним

установама прати напредовање

сваког детета, ииндивидуализује

се приступ, израдјују се инди-

видуални образовни планови, са

смањеним или обагаћеним за-

хтевима у зависности од по-

треба конкретног детета.

националну обуку о импле-

ментацији инклузивног обра-

зовања и изради иоП-а су по-

хађали представници свих шко-

ла, предшколских установа и

специјалних школа у Србији.

одржане су тросатне инфор-

мативне трибине у 100 општи-

на где су сви заинтересовани до-

били одговоре на питања и ди-

леме. Министарство просвете је

именовало Тимове за подршку

инклузивном образовању у сва-

кој школској управи. Њих чине

просветни саветници задуже-

ни за имплементацију ио, као

и практичари из школа. имено-

вано је 10 модел школа за ио на

територији Србије које пред-

стављају ресурсне центре за

развијање праксе ио и које

шире искуства и знања на све за-

интересоване школе.

Сама кампања је имала за

циљ да се прошири проценат

деце која су се укључила у ре-

довну школу без обзира на

здравствено стање, сметње у

развоју, инвалидитет, способ-

ности, социо-економско порек-

ло...

Можемо да кажемо да је ин-

клузија ушла на мала врата у

наш образовни систем али је

број деце која су уписана у

школској 2010/2011. години, а

захтевају индивидуалну под-

ршку у раду много већи неко

претходних година. наравно,

да је за очекивати да се тај про-

ценат следеће школске године

још повећа.

С обзиром да је школа

државна установа чија је функ-

ција васпитање и образовање

све деце, а која за крајњи циљ

има стицање самосталности и

економске независности школе

морају да буду отворене за сву

децу и да им пруже квалитетно

образовање. Процес инклузије

захтева додатно ангажовање на-

ставника, усклађивање наставе

са могућностима и потребама

појединачног детета, тимски

рад, праксу усмерену на дете.

наставници више нису испору-

чиоци знања, већ стручњаци

који стварају адекватне услове

за напредовање сваког детета.

неки просветни радници, који

су се усавршавали и унапреди-

ли своје компетенције, без про-

блема улазе у овај процес и

труде се да пруже адекватно

образовање сваком свом ђаку.

ученици који свакодневно

бораве у инклузивној школи и

одељењу постају особе које ће

научити да живе са различито-

стима, да поштују друге и њи-

хове специфичности, они у ис-

куству носе сазнање да је раз-

личитост - богатство.

инклузија представља добит

за сваког актера, богати искуства

и омогућава сваком да се осећа

укљученим, корисним и при-

хваћеним. То јесте једна од до-

минантних европских вредно-

сти која омогућава бољи живот

свакоме од нас.

Да ли се у случају инклу-

зије прича форсира што нам је

то наметнуто или што смо

као друштво зрели да је при-

хватимо у свим сегментима?

- у одговору на ово питање

могу да кажем да има и једног

и другог. Ми, као друштво, мо-

рамо да усагласимо наша зако-

не са законима Европе и као так-

во треба да омогућмои сваком

појединцу да оствари све своје

капацитете и да живи достојан-

ствено свој живот. Социјална

инклузија је пут ка развијању

таквог друштва, заснованом на

толеранцији, на разумевању дру-

гог, на поштовању сваког. Ве-

роватно је да ми као друштво

нисмо зрели али ако то прихва-

тимо као тако и не радимо ниш-

та да то поправимо побољшања

неће ни бити. Морамо да

схватимо да живот у заједници

са другима без предрасуда и

заснован на принципу пошто-

вања различитости обогаћује

свет у ком живимо.

Каква су искуства у раду и

комуникацији са онима од

којих инклузија зависи?

- у Србији је инклузивно об-

разовање започело залагањем

и ангажовање појединачних

просветних радника, поједи-

начних школа, као и невладиних

организација. Тек у тренутку

када је створено позитовно

окружење и стратешко опреде-

љење доносиоца одлука ка ре-

форми образовања, сви актери

су заједно, кроз размену иску-

ства кренули у овај велики по-

сао. не може се очекивати да све

препреке буду одмах прева-

зидјене и решене.

Показало се у досадашњој

праски да је битно да сви актери

сарадјују и једни другима у раду

буду подршка. у срединама где

су то схватили и раде на такав на-

чин сви имају корист у раду.

инклузија и стварање пози-

тивног амбијента за њену ус-

пешну имплементацију не за-

виси од једног човека већ је то

тимски рад. Пошто је ова школс-

ка година која је ускоро из нас

била обележена уласком ин-

клузије у школе можемо рећи да

за сада рад и комуникација теку

добро. Сви смо негде на новом

терену тако да размењујемо ис-

куства и тако једни другима

олакшавамо рад.

Примери добре праксе на

свакој трибини показују да не

постоји ни једно место у Србији

где већ није имплементирано

инклузивно образовање. изла-

гање практичара врло лако раз-

увери сваког ко је скептичан

према овој теми. инклузија није

ствар добре воље појединца,

већ право сваког детета.

Који су најболнији сег-

менти друштва који су

укључени у инклузију?

- овде се не може говорити о

једном сегменту друштва укључе-

ном у инклузију као најболнијем.

Сваки сегмент је болан на свој на-

чин. Свако дете са сметњама у

развоју, инвалидитетом или из

маргинализованих група је при-

ча за себе и као такво носи са со-

бом своју различитост. деца имају

потребу да буду вољена и при-

хваћена али нам се можда учини

да ова деца ту жељу имају више

од других. То им треба пружити

и наравно разумети њихове по-

требе које се само донекле раз-

ликују од других.

Сви укључени у у инклузију

имају одредјене страхове. ро-

дитељи да им дете не буде ис-

мејано од стране вршњака. на-

ставници и учитељи да неће

знати да раде са таквом децом,

запослени у специјалним шко-

лама страхује да ће остати без

посла, а родитељи деце којима

није потребна додатне посебна

подршка у раду страхују да ће се

применом инклузивног при-

ступа, запослени у школи зане-

марити њихову децу.

ипак, истраживања која су

рађена прошле године су пока-

зала да је у предходном перио-

ду најпроблематичнија ситуа-

ција са адекватним образовањем

ромске деце. и даље је најмањи

обухват при поласку у пред-

школске установе и школе, ве-

лики број ученика специјалних

школа су деца ромске попула-

ције, тестови за упис у школу

нису прилагођени њиховим ис-

куствима ни предзнањима, ве-

лико је осипање деце током ос-

новне школе (од укупног броја

који упише 1. разред, само 25%

њих заврши основну школу).

ова деца живе у неадекватним

материјалним условима, нису

им задовољене базичне потребе,

средина из које долазе није до-

вољно подстицајна, некима

српски није матерњи језик,не-

мају потребан прибор ни уџбе-

нике, често наилазе на одбаци-

вање у оквиру школске зајед-

нице што резултира лошим са-

мопоуздањем и ниским профе-

сионалним аспирацијама.

Шта је био конкретан по-

сао локалног координатора?

- Локални координатори су

имали за задатак остваривање

циљева ове кампање, а то су раз-

вијање свести у стручној и ши-

рој јавности о значају инклу-

зије, раду на ширењу позитив-

не климе за имплементацију

инклузије и наравно рад на при-

жању медијске подрше.

ИНКЛУЗИЈА – радови су у току

502. јун 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

Кампања “Сви у школу, будућност за све”Савез учитеља републике

Србије, циП-центар за интер-

активну педагогију, центар за

образовне политике и Фонд за

отворено друштво већ дужи низ

година раде на промоцији об-

разовне и друштвене инклузије

и развијању квалитетне инклу-

зивне праксе.

у сарадњи са тимом пројек-

та “Пружање унапређених услу-

га на локалном нивоу” (диЛС),

Министарства просвете репуб-

лике Србије, покренули смо ше-

стомесечну кампању чији је циљ

остваривање квалитетне инклу-

зивне праксе за сву децу - по-

већање обухвата деце са смет-

њама у развоју, деца са инвали-

дитетом и деце из маргинализо-

ваних група, као и унапређивање

квалитета образовања које сва

деца добијају у предшколском,

основношколском и средњо-

школском образовању. Кампа-

ња се реализовала у сто места у

републици Србији.

Социјална инклузија или

друштвена укљученост значи

да сваки грађанин и свака гра-

ђанка без обзира на своје по-

рекло и личне особине има јед-

наку могућност да оствари своја

законом загарантована права.

да има равноправан приступ

ресурсима друштва као што су

тржиште рада, образовање,

здравствена заштита, социјална

заштита, култура и сл. да може

на равноправан начин да уче-

ствује у одлучивању, доприно-

си развоју и добробити друшт-

ва. да може да развија своје по-

тенцијале и живи на достојан-

ствен начин.

Инклузивно образовање

је један од аспеката социјал-

не инклузије.

инклузивно образовање

обезбеђује остваривање права

деце, младих и одраслих на до-

ступно и квалитетно образова-

ње, без обзира на пол, социјал-

ну, културну, националну и ре-

лигијску припадност, способ-

ности, материјално или здрав-

ствено стање, тешкоће и сметње

у развоју и инвалидитет, место

боравка, или било коју другу

особину.

инклузивна образовна уста-

нова се прилагођава потребама

деце и ученика; у њој постоји

заједничка визија како деца уче

и играју се заједно; ради се тим-

ски, сарађује се са родитељима

и стручњацима ван установе;

негује се недискриминативан

однос према деци и одраслима;

развија се осетљивост, пошто-

вање и слављење културне раз-

личитости деце и одраслих; ор-

ганизација рада, простор, на-

ставне методе и средства за рад

прилагођени су специфичним

потребама деце и њихових по-

родица; Примењује се индиви-

дуализовани приступ подучава-

њу; обезбеђује се адекватна до-

датна подршка деци којој је то

потребно; Подстичу се и деца и

одрасли да брину о другима и по-

мажу им; Планира се и подржа-

ва транзиција деце из једног у

други образовни циклус;

инклузивно образовање сва-

ком детету пружа могућност за

развој и стицање квалитетних и

употребљивих знања за живот у

модерном, демократском друшт-

ву. Тиме се ствара предуслов да

се сваки појединац развије у пу-

новредног члана друштвене

заједнице, који ће моћи да ис-

користи свој пун потенцијал и

стекне знање за рад у савреме-

ном, конкурентном свету.

инклузивно образовање ути-

че позитивно на развој целог

друштва, на већу отвореност за

различитости, остваривање пра-

ва грађана и на економски развој.

да би се обезбедили услови за

инклузивно образовање потребно

је обезбедити физичку доступност

и опремити вртиће и школе по-

требном опремом и средствима за

рад. Потребно је стручно осна-

живање наставног кадра, и обез-

беђивање система додатне друшт-

вене подршке деци и младима

којима је потребна.

али, најважније је проме-

нити ставове и уверења, и ели-

минисати дискриминацију за-

сновану на стереотипима и

предрасудама о поједницима и

неким друштвеним групама.

на трибини «Сви у школу,

будућност за све» која је одр-

жана у нашем граду као једном

од сегмената кампање, као и

путем других активности били

су представљени најзначајнији

аспекти нове законске регула-

тиве, као што су: инклузивна

уписна политика, обезбеђивање

подршке деци којој је потребна

од стране инклузивних тимова

предшколске установе или шко-

ле и интерресорних комисија, и

улога педагошког асистента.

Били су приказани примери ин-

клузивне образовне праксе из ос-

новне школе. Представљене су

остварене и планиране активно-

сти Министарства просвете на

подршци и промоцији инклу-

зивног образовања. Говорило се

о могућностима узајамног учења,

размене искустава и давања под-

ршке наставном кадру.

Инклузија је процес у којем

свако од нас има своју улогу и од-

говорност али и свако има добит

у свом сегменту, почев од детета

– ученика, родитеља, настав-

ника, образованих установа и на-

равно локална заједница.

у складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи(„Сл.

Гласник рС“, бр 72/09, 81/09, 24/11), Правилника о начину јав-

не презентације урбанистичког пројекта („Сл. Гласник рС“,

бр 43/10) одељења уа урбанизам Градске управе шабац огла-

шава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

1. Урбанистичког пројекта за изградњу

дистрибутивне (секундарне) водоводне мреже у

насељу Јевремовац у граду Шапцу – инвеститор

ЈКП „Водовод“ Шабац.

2. Урбанистичког пројекта за изградњу

дистрибутивне (секундарне) водоводне мреже у

насељу Мајур у граду Шапцу – инвеститор ЈКП

„Водовод“ Шабац.

јавна презентација ће се обавити од 10.06.2011. год. до

16.06.2011. год закључно, у Просторијама одељења за урба-

низам Градске управе шабац, улица Масарикова бр. 10.

Службено лице одељења за урбанизам, даваће основне ин-

формације о урбанистичким пројектима, заинтересованим ли-

цима, сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да из-

врше увид у урбанистичке пројекте, као и да у току трајања

јавне презентацује доставе своје примедбе и сугестије у пи-

саном облику одељења за урбанизам Градске управе шабац,

улица Масарикова бр. 10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

у „ајриш пабу“ у шапцу вечерас ће, са почетком у 20.30, бити

отворена ретроспективна изложба уметника који су у последњих

четири месеца излагали у овом простору. Својеврстан омаж при-

ређен је у оквиру 2nd Crossroads Music & Art Festivala. Љубите-

љи уметности имаће прилику да по приступачним ценама купе сли-

ке, фотографије, графике, минијатуре, карикатуре и предмете од

жице, аутора: Горана Бујишића-Бујше, Кристине Васић, Стефана

Петровића, Селене драгојевић, Бранке Прокић, драгане Петро-

вић, Бранислава Станковића, Владимира Гајића, Владимира Ваз-

мића, рада Лалића и Бранислава адамовица. Приход од продатих

уметничких дела намењен је ауторима, као подршка младим и шко-

лованим уметницима. То је једна од идеја око које су се окупили

организатори 2nd Crossroads Music & Art Festivala.

изложба обухвата и део поставке за ноћ музеја - „Звук промена:

узаврели свет“ која је дочарала побуне младих широм света 1968.

године чији је покрет доживео врхунац на фестивалу у Вудстоку.

Посетици ће поново моћи да виде и провокативне омоте албума

рок сцене.

ШАБАЧКО ПОЗОРИШТЕВЕЛИКА СЦЕНА

02. 06. и.Брешан ПРЕДСТАВА ХАМЛЕТА У СЕЛУ

МРДУША ДОЊА у 20 часова

03. 06. ош ''ј.обреновић'' - Прослава Дана школе у 18

часова

04. 06. Спортско културна хуманитарна манифестација

у 20 часова

07. 06. д. Ковачевић ДОКТОР ШУСТЕР у 20 часова -

''Градско позориште'', алексинац

ДЕЧЈА СЦЕНА08. 06 РАСТИ ЗДРАВО - ТО ЈЕ ОНО ПРАВО у 13 ча-

сова - Пан Театар, Београд

МАЛА СЦЕНА10. 06. М.ј.Коленц ДУШО НИКО НИЈЕ КАО ТИ у 20

часова - игра Тамара Бастаја

вечераС у „ајриШ пабу“

Ретроспективна изложба

у Врњачкој Бањи, 28.маја почела је и до 4.јуна трајаће, 31. Кон-

венција карневалских градова Европе и света. на Конвенцији уче-

ствује и шабац са својим „Чивијачким карневалом“, који ће, са лес-

ковачким, бити промовисан вечерас.

-С обзиром да су асоцијацији карневалских градова Европе, при-

дружене и америка, уругвај, Колумбија и неке друге земље, може

се рећи да је Конвенција карневалских градова, која се одржава у

Врњачкој Бањи, светска. Србија је по први пут домаћин конвен-

ције. уз наш „Чивијашки карневал“, учесник конвенције је и ша-

бац, а наш дан за промоцију, заједно са Лесковцем, је 2.јун. Лес-

ковац ће то искористити за промоцију свог роштиља, а и ми ћемо

понудити нешто из свог краја. Биће то сиреви шабачке Млекаре,

који су нашли пут и до америке и русије, а биће ту и домаће ра-

кије –од кајсије, шљиве,крушке и дуње. Мислим да ће ови са за-

пада бити одушевљени нашим и сиревима и ракијама. Са нама је

и музичка група задужена за добру, надамо се успешну забаву –

на одласку за Врњачку Бању, најавио је координатор „Чивијашког

карневала“, радушко јанковић.

да подсетимо, у оквиру шабачке Чивијаде, већ неколико година,

централни догађај је управо карневал, а прошле године, по први

пут је организован у два дана. дечји је окупио 30 група из ријеке,

Котора, Панчева, Бање Ковиљаче и шапца, а на великом се пред-

ставило 25група – из више градова Србије, али и из Словеније,

Хрватске и Македоније. Ц.Љ.

на Конвенцији КарневалСКих граДова европе, у врњачКој бањи

Вечерас промоција Шапца и Чивијашког карневала

� www. podrinske.com 02. јун 2011.ДРУШТвО

Сарадња чланова шабачког

удружења ликовних стваралаца

и Предшколске установе „наше

дете“ постаје све виднија. Траје

већ три године, а сликари му-

ралима истински оплемењују

дворишне зидове вртића.

-до сада је учешће узело

више од десетак чланова удру-

жења, и сви су оставили изу-

зетно креативне радове – исти-

че председник Слободан Пела-

дић. додаје, „коментар“ умет-

ника, да их деца и њихови лепи

простори инспиришу. а

„пројекат је замишљен врло

широко и пружа могућност са-

радње и стварања и у годинама

које долазе“. ове године своје

мурале малишанима су дарова-

ли Зита Филип Лукић, Жељко

драгићевић и иван Вујанић (и

то у „Снежани“ и „Полетар-

цу“).

-Биће ми драго ако се деци

свиди. Хвала Слободану који ме

је звао; ја треба да платим што

су ме звали да уживам у овом

раду – уз осмех нам рече Зита

Филип Лукић; 27.маја истински

је уживала док је радила ап-

страктни шарени мурал.

-изузетно ми прија, нема

речи, сваки рад са децом и за

децу је благословена и дивна

ствар, а ово је неки микс неке

бајке, неких вила дринских које

у последње време сликам на

мојим композицијама и ових

дизнијевих јунака уз које сам ја

одрастао – откри нам Жељко

драгићевић.

Лепи детаљ целе приче је

како малишани чувају своје ос-

ликане зидове. Све је стало у ос-

мех и две анине речи: „Свиђа

ми се“... иначе, материјал за рад

сликара, и својеврсно оплеме-

њивање простора малишана,

обезбеђује Предшколска уста-

нова, а директорка „нашег де-

тета“, Марица Вулетић, не крије

задовољство због сарадње са

удружењем ликовних ствара-

лаца, и што се уметници увек

радо одазивају.

Ц.Љ.

нови мурали у ШабачКим вртићима

Уметници улепшали дечје царство

Последњи мајски викенд по-

ново је окупио уметнике у ша-

бачкој гимназији, а у „атељеу“

су стварали Маја Мирковић,

душан нешковић, Петар Гајић,

Бранислав николић, јасмина

Љубисављевић, Владимир Пет-

ровић Пижон, радован Мира-

зовић и Жељко драгићевић...

Њима се придружила и Марија

драгојловић, већ даровавши

своју графику... По први пут

рађен је и један мурал, а осли-

кала га је Маја Мирковић...

и ове године богат и прате-

ћи програм, уз пројекцију до-

кументарног филма о „Гимна-

зијском атељеу“ и предавање

радована Миразовића, о ате-

љеима шабачких просветних

установа... и увек атрактивна, за

малишане врло инспиративна,

мала радионица драгане Ма-

лишић Марковић, ове године по-

свећена дизајну вуном. у најави

смо забележили драганину при-

прему филцаних перли.

-Прошле године када је била

изложба накита од вуненеих

перли, било је велико интере-

совање. ја сам схватила да деца

могу то врло вешто да ураде, чак

су као учесници захвалнији од

неких старијих, јер им је јако ин-

тересантно, а и корисно. Праве

разне формице, од којих касније

слажу неке облике, буквално

као кад се играју пластелином,

праве неке сопствене луткице,

играчкице и буде нам заиста

лепо“.

Како рече, на окупљању ко-

лоније, у суботу, 28.маја, Жељ-

ко драгићевић, ту је по први пут,

„на лично изненађење и ћале-

тово одушевљење“ (подсетио

је на жарку очеву жељу да после

основне школе у Богхатићу, на-

стави у гимназији): „не могу

описати ту радост, после пози-

ва госпође наде Пантелић, на

препоруку мог драгог разредног

старешине у школи за умет-

ничке занате, радивоја Марин-

ковића“. иста „препорука“ до-

вела је и јасмину Љубисавље-

вић. након шабачке уметничке,

завршила је Факултет ликов-

них уметности у Београду, где и

живи, али је радо прихватила

позив да дође у родни град:

„Волим да се дружим са шап-

чанима, овде сам рођена, волим

да се вратим овде и драго ми је

што сам у „Гимназијском ате-

љеу“.

радови петог сазива „Гим-

назијског атељеа“ биће пред-

стављени за дан школе, у но-

вембру, када ће постати део

вредне збирке која краси ход-

нике ове по много чему пре-

стижне образовне установе. За-

сигурно и по својој ликовној ко-

лонији.

Ц.Љ.

пет гоДина „гимназијСКог атељеа“

Кад зидови ходника постану галерија

„ПОЗОРИШНЕ ИГРАРИЈЕ“ ШАБАЧКЕ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ

Мали велики глумциТешко да се могу преприча-

ти, једноставно бар делић „по-

зоришних играрија“ треба ви-

дети... у току два дана манифе-

стације, представило се 18 гру-

па, са 14 представа и својеврс-

ним огласима, а из једанаест

вртића (уз шапца, јевремовца и

Мајура; гост је био вртић из

Бијељине), на сцени је било

230 малишана. уз мало треме,

на сцени попут правих профе-

сионалаца, са најбољом публи-

ком на свету (како и не, кад су ту

маме, тате, баке и деке, остала

родбина, пријатељи)... уз мали-

шане, заслуге васпитача, за ве-

лики уложени труд, комплетне

установе за помоћ у опремању

представа и малених глумаца и,

наравно, немерљива подршка

родитеља... Смењивале су се

бајке, комедије, скечеви, огласи,

сви су уживали – и глумци, и

публика. у том духу био је и по-

здрав директорке „нашег дете-

та“, Марице Вулетић“: „дајте

подршку нашим малишанима и

уживајте овде заједно са нама.

јер, овај живот нема репризу.“...

и опет се у шабачком позо-

ришту тражила карта више... а

26. и 27. маја у шапцу су одр-

жане једанаесте „Позоришне

играрије“...

„играрије“ је отворио ма-

лени Лука Пантић, представ-

љајући имиџ једног кловна,

„одајући тајну“ „да је занимљив

и од свих тражен“, „зна и у

вртић да слети“, али, „неће да се

мучи, ал’ енглески хоће да

учи“... у представицама и за-

баве, и смеха, игре, маштарија,

али, и много наука и поука... од

оних „да нас не доносе роде, већ

рађају мајке“, и „да смо сви

исти рођени“, до и те како ко-

рисних савета, и за оне који их

изговарају, и за оне који их слу-

шају. Попут: „Слушајте роди-

теље своје“, „немојте лагати“,

„идите редовно доктору“, „ре-

довно се вакцинишите“, „не

узимајте ништа од непознатог“,

„Чувајте се и пазите“, „Чувајте

„добродошли у наш про-

стор настањен рајским птицама

са палете наше драге Светлане

цеце Бурсаћ“, биле су речи доб-

родошлице и поздрава Светла-

не Жегарац, бројним поштова-

оцима и пријатељима уметнице

и чланица „Круга 10“.

а коз „чаробни свет птица“

провео је академски сликар,

проф. мр радивој Маринковић

рока.

-Гледајући њен нови опус,

био сам запитан, изненађен у

том првом тртенутку, питао сам

се шта ова госпођа уопште сли-

ка. Темат је јасан, то су птице.

Међутим, ја сам иза тога видео

нешто друго, она у ствари не

слика птице, она слика нас,

људе. ова дивна бића јесу у

првом плану, у другом плану она

говори о нама, о људима, и то је

један врло интересантан начин.

Ми људи смо срећно-несрећна

комбинација и доброг и лошег,

и лепог и ружног, а

цеца Бурсаћ има ту једну

дивну женску особину да у чо-

веку види само оно лепо. и она

просто нас чини много лепшим

него што ми у ствари јесмо.

Посматра нас као да смо сви

неки мали богови; то је стари

грчки принцип у естетици, хе-

ленског лепог, сликарство лепог.

јер, лепо побеђује свет. апостол

Павле би рекао лепо и љубав по-

беђују свет.“

Подсетио је Маринковић,

уз речи француског књижевни-

ка Клезира, на мушки и женски

идентитет, и да су жене у „тим

неким разграничењима“ више

окренуте природи, јер у себи

имају природни мајчински ин-

стинкт... и да нас је „природа, у

својој раскоши, поделила на

женски и мушки сензибили-

тет“, „при чему су жене у по-

сматрању и сагледавању, и себе

и околине, много раскошније,

сензуалније и суптилније...“

-То се све види у овим сли-

кама. ово је женско сликарство,

ово је женска осећајност, и ако

приђете свакој слици, и ако ус-

пете да се искључите од спољ-

них фактора, ви примећујете

ту невероватну набијеност, том

суптилном женском енергијом“.

„Птице“ су Светланина тре-

ћа самостална изложба (рађена

годину дана), а после „раскош-

них цветних бајки“, многе је из-

ненадила, у позитивном смислу.

-Када сам се одлучила да

сликам птице, мислила сам да је

година дана сасвим довољно

да ставим на платно све оно што

ме импресионира у том див-

ном свету. убрзо сам схватила да

је то јако мало и остало је мно-

го птица неосликаних, али биће

времена... Трудила сам се да

их насликам онако какве су у

природи, у њиховом природ-

ном амбијенту, у њиховим ста-

ништима, и у карактеристичним

позама – било је ауторкино

обраћање бројним поштова-

оцима. а на питање „постоји ли

најдража птица“, откри: „Па,

не постоји баш, мења се, мож-

да паун; то желим да направим

једну огромну слику где ће бити

више њих...“

на дивну атмосферу, „диса-

ње вечери и уметности“ указа-

ла је и песникиња Бранка То-

доровић; а надахнуто је гово-

рила Преверове стихове, „Трг

цвећа“ и „Барбару“; по жељи

Светлане Бурсаћ. изложба

„Птице“ може се погледати у га-

лерији у приземљу Тржног

центра „Тина“.

на отварању изложбе, уме-

сто класичног, „изложба је отво-

рена“, с правом су биле речи ра-

дивоја Маринковића - „ужи-

вајте!“ у мини пратећем ката-

логу, остала је и „Божанска пти-

ца“, стихом речена његова по-

света уметници, која „иза свог

прелета оставља на палети бес-

коначну тишину плавог...“

Ц.Љ

�02. јун 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

Уметници улепшали дечје царство

у „тини“ изложба СлиКа Светлане бурСаћ

Бесконачна тишина плавог

.-осећај за боју се носи рођењем, а ми овде присуствујемо

једном фантастичном органском приступу осећаја за боју код

ауторке. То је њој Богом дано, од природе. Боја је мртва ствар,

али за нас сликаре она је жива. овде видите просто једну хар-

монију у тоналитетима и бојама, просто једну мелодијску ли-

нију која окружује цео простор. једна невероватна, дивна спо-

собност, и природан дар, јер у питању је рођени сликар – посебно

је радивој Маринковић истакао осећај за боју Светлане Бурсаћ.

Представници демократске странке, Либерално демократске

партије и уједињених региона Србије, у шапцу су 28.маја, на зајед-

ничком штанду организовали прикупљање потписа за рЕКоМ.

-реч је о међународној независној комисији, која ће се фор-

мирати уз помоћ Европског парламента и Европске уније, која ће

се бавити решавањем проблема несталих за време ратова деве-

десетих година – истиче Милутин Станковић, координатор рЕ-

КоМа. додаје, да је потребно да све земље бивше југославије при-

купе милион потписа, од чега Србија 400 хиљада, а Град шабац

пет хиљада. Такође, да је изненађујуће велико интересовање, и већ

када је организована акција било је прикупљено 2.282 потписа.

на подршку демократске странке, прикупљању потписа и фор-

мирању рЕКоМ-а, и уз податак да су тог дана, сличне акције, уз

заједничке штандове, организоване у стотинак градова и општи-

на у Србији, указао је председник демократске омладине шапца,

душан Костадиновић. Позвао је суграђане да се придруже ини-

цијативи, а то могу учинити свакодневно у просторијама дС-а, а

такође и урС-а и ЛдП-а ( у времену од 10 до 15 часова).

-Сматрамо да је људски живот најважнији, и због тога је по-

требно да се утврде све невине жртве и сви који су изгубили жи-

вот у протеклим ратовима. најбитније је да се зна. Због тога смо

ми, у име уједињених региона Србије, и подржали ову иницијативу.

Сматрамо да нико осамдесетих није могао ни замислити шта ће

нас задесити у деведесетим годинама, зато, мислим да треба да се

зна и да се не заборави – каже председник Градског одбора урС-

а, немања Пајић. Ц.Љ.

Дај потпиС за реКом

Најважнија истина

своје играчке“, „није лепо ни-

коме се ругати, без обзира да

ли се разликује од осталих“,

„За праву љубав вреди се бо-

рити“...

Биће прилике, врло брзо за

нова уживања. шабачка Пред-

школска установа „наше дете“,

половином јуна, биће дома-

ћин „Колоније пријатељства“,

уз госте, малишане из више

градова република бивше југо-

славије. Зато су једини гости

овогодишњих „играрија“ били

малишани Вртића „Чика јова

Змај“ из Бијељине (вишего-

дишњи учесници манифеста-

ције) са васпитачицама аником

ратешић и Славицом Ђурић.

рекоше: „Све похвале за орга-

низацију и за домаћине у сва-

ком погледу“. Ц.Љ

� www. podrinske.com 02. јун 2011.ДРУШТвО

Више. Много више. највише

заслужује Српски Верден- наш

шабац. Без посебности се не до-

бијају знамења која има. изу-

зетне заслуге у Првом светском

рату доносе шапцу највећа од-

ликовања: Велику Карађорђеву

звезду са мачевима четвртог

степена, чехословачког Белог

орла и француски ратни крст са

палминим гранчицама, којима је

овенчан једино француски град

Верден.

дуга је историја“Малог Па-

риза“, како се шабац још нази-

вао јер је живот у њему није мно-

го разликовао од живота европ-

ских градова. Богата је традиција

шапца. шабац је град младих и

град школа. Сваки други ста-

новник и намерник овога града

је млад човек. Економски и кул-

турни центар Посавине, Поце-

рине и Подриња одувек је био

шабац. Због посвећености фи-

зичкој култури и спорту својевре-

мено је промовисан у „Провин-

цијски уругвај“.

ПРЕВЕНТИВНИ ИСКО-

РАК у опредељеном насловља-

вању има самосвојну функцију

и мисију. Зазрнио се од самог

прелиминарног регионалног

профилисања. Сулудо је и не-

допустиво виђење шапца у под-

небесју било којих других ре-

гиона осим Боеградског, уколи-

ко не може да се сагледа њего-

ва центрираност, мора бити иш-

чупан из корена, попут сваког

корова. Ментално загађење чо-

векове животне средине, које је

у основи примарно, доприноси

оваквим ломовима и компози-

ционим прилазима. Сви пара-

метри, који се узимају као ре-

леватни за промоцију регио-

налних центара, налазе у шап-

цу праву резултанту, која је по-

тпуна антитеза свим извитопе-

реним чињеницама.

СРПСКИ ВЕРДЕН не сме

изгубити свој економски корак

кроз композицију регионализа-

ције, чије је извориште у ново-

компонованом мелосу. Воде-

ним и сувоземним комунака-

цијама шапца, није далеко ни

ваздушна лука Боеграда. Саоб-

раћајни коридори Европе пул-

сирају недалеко од шапца. још

увек је у запећку знање, па ти-

хује разигравање и следујуће

зналачко надигравање успешних

фирми. Ехо регионализације

треба и може да донесе смање-

ње незапослености, а самим

тим и благовременије стизање

до ренесансе радиности и пред-

уго сневаног благостања. оси-

паоница младих, школованих

и способних биће заустављена,

па ће се раскрилити двери за по-

вратак успешних из дијаспоре

који су расути диљем земљиног

шара. Коректна регионализа-

ција може постати замајац не-

претка и неутрализатор испраз-

них, страначких, кварних и јало-

вих вербализација, које су ку-

мовале корумпираним , ма-

фијашким и свима другим не-

здарвим ројењима.

десну обалу Саве краси ша-

бац, а украс самог града је ње-

гова младост. у име те младости

и заједничке будућности за ша-

бац можемо увек учинити више

од свега што чинимо у нашој

стереотипној свакодневици.

деца вазда и заслужују само

најбоље и највише од свих нас

одраслих. Првенствено од ро-

дитеља, а одмах после од свих

просветних посленика и свих

оних који су одговорни за људ-

скије детињство деце и здраво

одрастање младих.

САД ИЛИ НИКАД шабац

може да ексхумира свој загуб-

љени корак, коме ће се радова-

ти сви његови суграђани и сви

истински поштоваоци овога гра-

да. удружимо се и будимо једин-

ствени у одбрани будућности

Српског Вердена, на радост

свих наших потомака.

Др сци.мед. Марко Марковић, педијатар /наставак у следећем броју/

Шабац у буДућој регионализацији/1/

Српски Верден и превентивни искорак

Светска здравствена орга-

низација изабрала је да „ок-

вирна конвенција о контроли ду-

вана“ буде тема овогодишњег

Светског дана без дуванског

дима. Конвенција, коју је већ

подржало више од 170 земаља

света, поставља законске оба-

везе пред државе, укључујући и

Европску унију, и представља

одговор света на епидемију ду-

вана која сваке године усмрти

скоро шест милиона људи.

Конвенција представља за-

конску обавезу и најмоћније

средство у контроли дувана.

Порука здравствених радника,

свих профила, уз 31. мај, била је

„употребимо га“. обавезе из

конвенције су, заштита полити-

ке јавног здравља од комер-

цијалних и других сличних ин-

тереса дуванске индустрије,

усвајање мера у политици цена

и пореза ради смањења захтева

за дуваном, заштита људи од из-

ложености дуванском диму, ре-

гулисање садржаја дуванских

производа, регулисање обело-

дањивања података о дуван-

ским производима, регулисање

паковања и обележавања ду-

ванских производа, упозорава-

ње људи на опасности од дува-

на, забрана рекламирања, про-

моције и спонзорства дуванске

индустрије, обезбеђивање по-

моћи пушачима да прекину

своју зависност од дувана, за-

брана продаје малолетницима и

од стране малолетника и под-

ршка економски одрживим ал-

тернативним културама уместо

гајења дувана.

на Петој европској конфе-

ренцији о пушењу или здрављу,

одржаној крајем марта ове го-

дине, у амстердаму, донета је

резолуција, са бројним важним

препорукама. Предвиђа да конт-

рола дувана постане главни

приоритет у развоју програма на

националном, европском и гло-

балном нивоу, а све европске

земље треба да обезбеде најма-

ње два евра по глави становни-

ка годишње за контролу дувана

за финансирање пројеката и

истраживања у контроли дува-

на. до краја 2012.године, ок-

вирна конвенција о контроли ду-

вана требало би да буде ус-

војена од стране свих европских

земаља ( као водеће средство за

контролу дувана). Ц.Љ.

уз 31. мај, СветСКи Дан без ДуванСКог Дима

Контролом дувана до више здравља

оквирна конвенција о

контроли дувана, најважније

је средство у активностима

контроле дувана у свету. То

је први споразум о коме се

икада преговарало под окри-

љем Светске здравствене

организације и означава ве-

лики напредак у развоју јав-

ног здравља. иако је на сна-

зи тек од 2005. године, већ

представља споразум који

је најбрже и најшире при-

хваћен од свих споразума у

историји уједињених на-

ција, и који је ратификовало

више од 170 држава – чла-

ница. оквирна конвенција је

заснована на доказима и реа-

фирмише право свих људи

на највиши стандард у здрав-

љу и даје нови правни оквир

за сарадњу у области конт-

роле дувана.

дуван је водећи узрок смрти који се може успешно уклон-

ити.ове године више од пет милиона људи умреће због срча-

ног и можданог удара, рака, плућних и других болести које су

повезане са употребом дувана. ова бројка укључује више од

600 хиљада људи, од којих више од четвртине представљају

деца, који ће умрети због изложености дуванском диму. Број

особа које годишње умиру због глобалне епидемије употре-

бе дувана могао би да се повећа на осам милиона до 2030. го-

дине. Пошто је усмртила сто милиона људи у 20.веку, употреба

дувана могла би да убије и милијарду људи у двадесет првом

( наводи се у материјалу који је, поводом Светског дана без ду-

ванског дима, из одсека за промоцију здравља, шабачког За-

вода за јавно здравље, прослеђен медијима).

Поводом Светског дана без дуванског дима, центар за пре-

венцију шабачког дома здравља, у уторак је, током преподне-

ва, испред апотеке „Слобода“, организовао акцију бесплатног

мерења притиска и шећера.

Међу обавезним питањима, поготово тог дана, било је „ да

ли сте пушач“, нису изостали ни бројни савети од стране др неде

утјешановић и комплетне екипе центра.

уобичајено, суграђани су искористили прилику за основ-

ну проверу здравља, и упутили све похвале оваквим акцијама.

Трајна акцијаОБУЦИМО ДЕЦУ

Једноставно! Они који имају одећу коју су њихова

деца прерасла, поклониће онима којима је она

неопходна. Ми одећу примамо и дајемо у

просторијама странке у ТЦ "Тина", на II спрату

Карађорђева 59, сваког радног дана од 10-14 часова.

Социјалдемократска партија - Расим Љајић

�� www. podrinske.com 02. јун 2011.ПРОЈЕКТИ

од 167 локалних самоупра-

ва у Србији, у 133 су зараде по

запосленом испод републичког

просека, пораст оних који живе

испод апсолутне границе сиро-

маштва двоструко је већи у

остатку Србије у односу на Бео-

град, само у 2010-тој 50.000

грађана Србије преселило се у

престоницу у потрази за бо-

љим животним стандардом, а

“опседање београдских капија”

иза којих се окреће три чет-

вртине укупног српског капи-

тала, постало је дефиниција ус-

пешног локалног лидера. и док

централизована Србија атро-

фира, политичари “надвлаче ко-

нопац” око, иначе званично про-

кламованог државног опреде-

љења за децентрализацију, а

збуњени грађани лутају од стра-

ха од сепаратизма до захтева да

се извуку из живог блата сиро-

маштва

Готово да нема локалне сре-

дине у којој се, у свакодневној

политичкој комуникацији не

чује да добар градоначелник

или председник општине “мора

сваки дан у Београд” јер “тамо

су паре”. једнако често говори

се и да, ако хоћемо више инве-

стиција, локалну самоуправу

треба да води коалиција по уг-

леду на републичку и да, тако,

оствари бољу сарадњу са Вла-

дом Србије, а ако се радници

или привредници из каквог

предузећа пожале локалној

управи, добиће одговор да “ло-

кална самоуправа нема инге-

ренције у привреди”.

и мање осетљивом уху већ

ове три реченице могу рећи оно

на што стручњаци већ одавно

упозоравају - да је Србија у

овом тренутку високо центра-

лизована земља, у политичком,

економском, админстративном и

сваком другом смислу. центра-

листички приступ највидљи-

вији је у области финансија,

где је на снази је механизам

који највећи део прихода стече-

них на локалним нивоима кон-

центрише у државну касу, да би

се потом тај исти новац ди-

стрибуирао по критеријумима

које одређује актуелна репуб-

личка власт. Тако, извршна ре-

публичка власт одлучује шта

ће се и којој локалној средини

градити, а да, најчешће није

информисана да ли је неки ло-

кални пут у источној Србији од

веће важности него болница у

западној.

Статистика и

београдизацијаПрича о децентрализацији

која кореспондира са све чеш-

ћом побуном против “београ-

дизације” Србије, потврду до-

бија и кроз алармантне стати-

стичке податке који осликавају

разлике у стандарду грађана

који насељавају престоницу и

оних у остатку Србије.

Према најновијим подацима

републичког завода за стати-

стику просечна нето зарада за

април у Србији износи око 390

евра. При том, становник Бео-

града у просеку зарађује 465,

Сомбора 365, Крагујевца 368,

ниша 367, Врања 288 евра.

најмања просечна зара-

да је у Књажевцу, 195, а

највиша у једној бео-

градској општини, 563

евра, дакле готово три

пута више. упозора-

вајућа је и чињеница да

од 167 локалних само-

управа чак 133 имају

просечне зараде ниже од

републичког просека. у

тој групи су и готово сви

већи градови у Србији,

па и добар број војво-

ђанских општина.

и статистика о по-

расту сиромаштва пока-

зује увећавање разлика

између Београда и остат-

ка Србије. у 2008. годи-

ни је испод апсолутне

границе сиромаштва у

Србији било 6,1 одсто

грађана. у Београду их је

било 2,1, а у централној

Србији 7 одсто. у про-

шлој години је број си-

ромашних у Србији по-

растао је на 9,2 одсто, у Бео-

граду на 5,3, а у централној

Србији на чак 12 одсто грађана.

Четири су кључна показате-

ља по којима се види да је

Србија фискално веома цент-

рализована земља, наводи проф.

др Мирослав Прокопијевић,

председник центра за слободно

тржиште. Фискална централи-

зација огледа се у томе што је

удео потрошње градова и оп-

штина сувише мали у односу на

државну потрошњу, што оп-

штине и градови имају мали

удео изворних прихода, свега

20-так одсто од укупних при-

хода, што су пореске стопе уни-

формне и има јако мало порес-

ке конкуренције између општи-

на и градова код оних пореза за

које су они надлежни, и конач-

но, то што градови и општине

имају лош положај на кредит-

ном тржишту и доста су неса-

мостални у задуживању. - То се

види и по томе што до сада

ниједан град или општина нису

емитовали такозване дужничке

хартије или муниципалне об-

везнице – наводи професор Про-

копијевић.

Смисао и препреке– у уставу Србије пише да

сви грађани имају једнака пра-

ва на једнак ниво услуга. и не

пише да за остварење тог права

има значаја где живимо. ако

ниво услуга који добијамо у

нашој локалној заједници није

једнак нивоу који добијају гра-

ђани престонице, ми имамо пра-

во да протестујемо. а о томе

какве су, на пример, здравстве-

не услуге у једном граду или оп-

штини, најбоље зна руковод-

ство тог града или општине.

Зато оно мора да има и инге-

ренције да на њих утиче. – ре-

као је недавно на једном скупу

александар Михајлов, експерт

Савета Европе и менаџер про-

грама “јачање локалне само-

управе у Србији”. По мишље-

њу Михајлова концепт децент-

рализације се тешко разумева и

зато што се углавном представ-

ља само као борба за распола-

гање новцем, а губи се из вида

да је смисао децентрализације

да грађани у својим локалним

заједницама одлучују о својим

приоритетим потребама и про-

блемима и решавају их.

- Србија је једина земља у

Европи у којој је читава имови-

на централизована – упозорио је

Михајлов, додајући да је, уз

подршку СЕ припремљен кон-

цепт закона који чека на

усвајање.

александар По-

пов, директор цент-

ра за регионализам у

новом Саду, подсећа

да је још је доС,

правећи свој про-

грам, обећавао до-

ношење декларације

са нагласком на већи

степен регионалне

аутономије и де-

централизацију ло-

калних заједница. од

тада се, наглашава

он, променило пет

влада и ништа се су-

штински није дого-

дило. По мишљењу

Попова, неколико је

разлога што је кон-

цепт децентрализа-

ције у Србији “ухва-

ћен у чучњу”.

- не постоји политичка воља

делова владајуће гарнитуре за

спровођење децентрализације.

ординарна је чињеница да сва-

ка власт жели концентрисану

моћ и зато ни после десет го-

дина није донет закон о повра-

ћају имовине локалним само-

управама. и од председника Та-

дића стижу обесхрабрујуће

изјаве како се у децентрализа-

цију мора ући опрезно да не

дође до дестабилизације. јавно

мњење, пак, због историјског на-

слеђа и перцепције сталног гу-

битка, склоно је да захтев за де-

централизацијом доживљава

као тежњу ка сепаратизму, а

Европски политичари не чине

ништа да се ти страхови развеју

– оцењује Попов.

У очекивању стратегијеПитање у којој мери грађа-

ни разумеју децентрализацију,

“отворено” је и приликом истра-

живања које је својевремено

спровео цЕСид. Према њему,

тек сваки пети грађанин Србије

тврди да јесте за децентрализа-

цију , већина је против ње, док

су ставови дела испитаника по-

мешани. С друге стране, ог-

ромна већина испитаника под-

ржава повећање надлежности

локалних самоуправа. Та два

податка, заправо, потврђују оце-

ну да грађани децентрализа-

цију поистовећују са терито-

ријалном аутономијом и сепа-

ратизмом.

Влада Србије је, са намером

да обезбеди услове за израду на-

ционалне стратегије децентра-

лизације, у марту 2009. основа-

ла је национални савет за де-

централизацију, а половином

исте године и Канцеларију на-

ционалног савета.

- Канцеларија националног

савета за децентрализацију рС

је током протеклих нешто више

од годину дана, спровела много

промотивних активности о

предностима које процес де-

централизације доноси сваком

конкретном грађанину: у са-

радњи са неколико партнера ор-

ганизовали смо прву нацио-

налну конференцију о децент-

рализацији, објављујемо часо-

пис „децентрализатор“, обила-

зимо Србију промовишући сту-

дију о моделима децентрализа-

ције у земљама Еу, сарађујемо

у пројектима Савета Европе

који се односе на јачање капа-

цитета локалне самоуправе…

Верујемо да су ове наше актив-

ности утицале на све већи зна-

чај који ово питање добија и па-

жњу која се у јавности посвећује

децентрализацији. ипак, о томе

колики је стварни ниво под-

ршке процесу децентрализа-

ције и да ли је он нешто већи у

односу на период од пре две го-

дине, моћи ћемо да имамо кон-

кретне податке на јесен, када бу-

демо добили резултате истра-

живања јавног мњења, које ћемо

спровести током лета – каже на-

таша Чорбић, директорка Кан-

целарије националног савета

за децентрализацију.

она додаје да, уколико би се

напредак мерио бројем донетих

закона у народној скупштини,

изгледа да процес децентрали-

зације није далеко одмакао, али

очекује да ће већ на јесен, бити

усвојен закон о јавној својини,

као и да ће, када буде донета,

стратегија децентрализације

бити снажан подстицај напрет-

ку процеса децентрализације

који је, подсећа она, друга реч за

демократију и директно повезан

са јачањем демократских ин-

ституција у земљи.

Децентрализација у Србији

Између потребе и политичке воље

www. podrinske.comДРУШТвО02. јун 2011. ��

недавно су у изузетно срдач-

ној атмосфери ученици

ош“Свети Сава“ и њихови вас-

питачи дочекали су донаторе и

пријатеље школе. децу су изу-

зетно обрадовали мотоцикли-

сти, чланови Мото клуба“Чи-

вија“. Тражио се круг више, а по

први пут итетако је недостајало

протора за све оне који су же-

лели да се провозају на мотору.

Са њима је била и власница

козметичког салона „Холидеј

тима“ драгана јовановић, где су

деца ове школе имала највиши

могући козметички третман.

-Мени се свидела идеја да се

деца са посебним пиотребама

укључе у све уобичајене видо-

ве живота и рада, тако да сам им

одмах заказала термине. де-

војчице си биле посебно узбу-

ђене, и лепо је видети их да смо

им пружили ужитак и задовољ-

ство. уједно то је и стварање

свести о личној хигијени руку и

ноктију. увек ћемо бити отво-

рени за овакву сарадњу, каже

драгна јовановић.

Власник расадника „Топа-

ловић“, Милан Топаловић, није

крио задовољство што деца

могу да уживају у зеленилу.

оно смирује а такође оплеме-

њује људе. деца у овој школи

треба да имају све потребне

услове, од оних практичних на-

ставних до оних естетских, а

старији треба да се потруде да

они то и добију, подсетио је

Топаловић.

доиректор „Голуб петрола“

Жељко николић указао је да на

све начине овој деци треба пру-

жити сву потребну пажњу и

негу. ова фирма, колико може,

помаже да се одржавају екс-

курзије, да путују у друге гра-

дове, на излете или културне ма-

нифестације, да упознају друге

средине и људе. он је рекао да

му је изузетна част да буде у овој

школи племенитих циљева и

да ће и убудуће помагати ак-

тивности школе. иначе, „Голуб

петрол“ такође је помагао спорт-

ским клубовима да учествују на

бројним такмичењима широм

земље.

Пригодне поклоне као и за-

хвалнице донаторима уручили

су ученици и чланови Синди-

калне организације која је и по-

кренула акцију социјализације

деце са посебним потребама.

изузетно атрактивно за децу

са посебним потребама било је

путовање шинобусом, органи-

зованом прошле седмице. Гру-

па од 25 ученика, десет роди-

теља и шест васпитача, уз ве-

лику помоћ Слађане Ђорђевић,

шефа станице у руми, и Пред-

рага дробца, шефа ој за превоз

путника, допутовала је у руми

где им је приређен веома топао

дочек. деца су по први пут до-

живела да путују шинобусом, а

на станици их је чекало послу-

жење. на све то шабачка гру-

па“Грлом у јагоде“ приредила

им је чедесан двоипочасовни

концерт, такође у руми. После

повратка у шабац, пуни утиса-

ка, били су гости у „Свит хаусу“,

а власница Љиљана Мојевић

деци је омогућила да бирају

шта год пожеле из асортимана

ове посластичарнице. Како

каже, драго јој да је овој деци

подарила слаткише и задовољ-

ство које им је измамило осме-

хе. друга група деце уз помоћ

аутосаобраћајног предузећа

„дуга“ из Петловаче била је на

излету до манастира Чокешине.

Д.Е.

СОЦИЈАЛИЗАЦИЈА УЧЕНИКА ОШ“СВЕТИ САВА“

Од мотоцикла до шинобуса

у организацији Међународ-

не кинолошке асоцијације Фци

у нишу је одржано првенство

Европе. учешће је узело 20 зе-

маља из целе Европе и конку-

ренција је била никад јача.

Српску кинолошку репрезента-

цију предводио је Милић ралић

из шапца а ово такмичење је ис-

товремено било и Куп и шам-

пионат Европе. Велики успех и

златну медаљу освојила је Мона

власништво Марка Кесића из

Сремске Митровице док је водич

био Ћани Карталија из Лесков-

ца. на тај начин Мона је показала

и доказала да је најбољи сетер у

Европи. репрезентација Србије

је на Купу Европе у категорији

„широко тражење“ освојила

бронзану медаљу.

Селектор Српске репрезен-

тације енглеских птичара Ми-

лић ралић поводом великог ус-

пеха наше кинологије на Ев-

ропском купу и шампионату у

нишу за наш лист каже: „ово је

један од највећих успеха српске

кинилогије, јер од 70-их година

прошлог века, када је шапчанин

раде Марковић са својим псом

Жерихом победио у Верони, ми

нисмо имали ни приближно

овакве резултате. Преда мном је

био тежак посао да укомпо-

нујем репрезентацију јер Србија

има много добрих енглеских

пасмина. успех је тим већи и

дражи јер смо се у Европи по-

ново појавили са псима из свог

узгоја. Честитам свим од-

гајивачима и водичима на

сјајним резултатима. Лично, као

селектор репрезентације, овај

успех доживљавам као један од

највећих у својој кинолошкој ка-

ријери“

иначе шапћанин Милић ра-

лић је већ две године селектор

репрезентације Србије за енг-

леске птичаре и у свету кино-

логије слови за једног од најве-

ћих европских ауторитета.

Ханибал Ковач

велиКи уСпех СрпСКе Кинологије наевропСКом Шампионату

Злато и бронза

Завршене су полуфиналне

вечери Завичајне смотре фолк-

лора. Према гласовима публике,

у Змињаку су најбољи утисак

оставили домаћи фолклористи,

а у дреновцу група из Горње

Врањске. Такмичарско вече у

дреновцу почело је минутом

ћутања у част девојчице

Мирјане Ерчић из добрића која

је преминула неколико дана ра-

није. То је био разлог што сек-

ције из овог поцерског села

нису учествовале у полуфиналу.

Током ове седмице стручни

жири ће изабрати 12 најуспеш-

нијих екипа које ће наступити на

Змајевим дечјим играма 4. јуна

у новом Саду. За финалисте

биће организован и излет у

Сремске Карловце.

на овогодишњој смотри на-

ступило је 1.350 фолклориста из

29 месних заједница са под-

ручја града шапца, распоређе-

них у 51 групу.

Полуфиналисти играли у Мачви

АУТОМЕХАНИЧАР је за-

нимање које омогућава стицање

практичних и теоријских знања

о раду и поправци мотора и

моторних возила. омогућава

запослење у аутомеханичар-

ским сервисима и сервисима

за одржавање возила.

РУКОВАЛАЦ ГРАЂЕ-

ВИНСКОМ МЕХАНИЗА-

ЦИЈОМ се оспособљава за по-

слове покретања, употребе и

одржавања тешке механизације

(багер, кран, булдожер...) на

градилиштима.

КЕРАМИЧАР-ТЕРАЦЕР-

ПЕЋАР је профил који квали-

фикује ученике за област за-

вршних радова у грађевинарст-

ву: облагање хоризонталних и

вертикалних површина кера-

мичким плочицама, израду те-

рацо-подова, израду камина и

каљевих пећи.

ВОЗАЧ МОТОРНИХ ВО-

ЗИЛА по завршетку школовања

стиче возачку дозволу «Б» и

«ц» категорије и има могућност

запослења као професионални

возач.

ОПЕРАТЕР МАШИНСКЕ

ОБРАДЕ - оглед је трогодиш-

ње занимање и одвија се по на-

ставним плановима који су по-

тпуно прилагођени савременим

индустријским токовима. По-

себна пажња се придаје прак-

тичној настави која се обавља у

школским радионицама и код

социјалних партнера. школске

радионице су потпуно опрем-

љене класичним машинама за

обраду (сртугови, глодалице и

брусилице) као и нумеричким

CNC машинама новије генера-

ције. у трећем разреду ученици

се специјализују за занимања:

стругар, глодач, брусач или опе-

ратер на CNC машинама (CNC

струг и глодалица). Могућност

запошљавања је велика, од при-

ватних производних сервиса и

радионица до великих фирми и

погона које се баве производ-

њом машинских делова и опре-

ме различитог типа /нпр. ита-

лијанска фирма «SBE

VESCOVINI GROUP«/

ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧАР

ЗА ТЕРМИЧКЕ И РАС-

ХЛАДНЕ УРЕЂАЈЕ ради на

свим врстама термичких и рас-

хладних уређаја, тако да може да

се запосли, како у мањим фир-

мама и приватним сервисима,

тако и у индустрији на одржа-

вању већих система типа хлад-

њаче.

АУТОЕЛЕКТРИЧАР је

образовни профил трећег сте-

пена. реч је о потпуно новом

концепту одељења што подра-

зумева школовање засновано

на модуларним предметима са

много часова праксе недељно.

Захваљујући најсавременијој

опреми за компјутерску дијаг-

ностику кварова на аутомоби-

лима, која је потпуно финанси-

рана од стране ЕU и CARDS

програма, ученици се оспособ-

љавају за најкомплексније по-

слове дијагностике, евиденције

и отклањања кварова на елек-

тричним и електронским си-

стемима аутомобила. Послови

који се могу обављати са овим

занимењем подразумевају рад у

великим ауто-сервисима и по-

гонима ауто- индустрије.

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР

РАЧУНАРА је занимање где

ученици поред сервисирања

рачунара стичу и основна знања

из програмирања, рачунарских

мрежа и база података. Про-

грамирање у језицима С, С++ и

С# се изучава од 2 до 4 разреда,

а рачунарски хардвер и мреже у

3 и 4 разреду.

развој привреде и долазак

нових технологија условљава

формирање образовног профи-

ла ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР

ПРОЦЕСНОГ УПРАВЉАЊА

који ће у потпуности пратити

најновије технологије из обла-

сти индустријске електроенер-

гетике. овај смер представља

синтезу енергетике, аутомати-

ке и електронике. ово је врло

перспективно занимање јер ће

будући ученици имати врло ши-

рок спектар знања из области

електронике, електричних ма-

шина, аутоматизације, микро-

контролера, програмабилне ло-

гичке електронике, рачунарског

управљања и програмирања.

Послови који се могу обављати

након стицања дипломе овог

занимања су: одржавање ауто-

матизованих машина, робота,

логичких контролера, про-

изводних процеса и програма за

процесно управљање; пројек-

товање опреме за упраљање

процесима у индустрији; пројек-

товање и имплементација софт-

верских решења процесног

управљања...

МАШИНСКИ ТЕХНИ-

ЧАР ЗА КОМПЈУТЕРСКО

КОНСТРУИСАЊЕ је занима-

ње где се поред знања из нових

информационих технологија

стичу знања и вештине про-

рачуна, конструисања и моде-

лирања машинских елемената и

конструкција употребом рачу-

нара и софтверских алата типа

ProEngineer и AutoCAD.

ГРАЂЕВИНСКИ ТЕХ-

НИЧАР ЗА ВИСОКОГРАД-

ЊУ је по завршетку школовања

оспособљен за сарадника у

пројектовању објеката високо-

градње. он стиче основна знања

и практична искуства израде

разних грађевинских пројеката,

пројектне грађевинске докумен-

тације и организације грађења.

ТЕХНИЧАР ДРУМСКОГ

САОБРАЋАЈА стиче знања о

начинима израде реда вожње,

прорачунима цена путничког и

теретног саобраћаја, вођењу

евиденције и документације о

шпедитерско-отпремничким по-

словима.

ЕЛЕКТРОТЕХНИКА1. Електротехничар рачунара ...................................................................... ( IV - 30 ученика )

2. Електротехничар процесног управљања ............................................... ( IV - 30 ученика )

3. аутоелектричар ........................................................................................ ( III - 24 ученика )

4. Eлектромеханичар за термичке и расхладне уређаје ............................ ( III - 30 ученика )

МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА1. Машински техничар за компјутерско конструисање ........................... ( IV - 30 ученика )

2. аутомеханичар ........................................................................................ ( III - 30 ученика )

3. оператер машинске обраде - оглед ...................................................... ( III - 20 ученика )

ГЕОДЕЗИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВО1. Грађевински техничар за високоградњу ............................................... ( IV - 30 ученика )

2. руковалац грађевинском механизацијом ............................................. ( III - 15 ученика )

3. Керамичар-терацер-пећар ....................................................................... ( III - 15 ученика )

САОБРАЋАЈ1. Техничар друмског саобраћаја ................................................................ ( IV-30 ученика )

2. Возач моторних возила ............................................................................. ( III-30 ученика )

КАНДИДАТИ СТАРИЈИ ОД 17 ГОДИНА:1. Eлектромеханичар за термичке и расхладне уређаје ............................. (III - 5 ученика)

2. Возач моторних возила ............................................................................. (III - 5 ученика)

3 аутомеханичар .......................................................................................... (III - 5 ученика)

ЧЕТВОРОГОДИШЊИ ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ

ТРОГОДИШЊИ ОБРАЗОВНИПРОФИЛИ

Бањичких жртава бр.2 15000 Шабац

Тел: 015/347-291, 341-031 Е-mail: skolateh@ptt.rs

www.tehskolasabac.edu.rs

Техничка школа

да је фудбал најлепша спо-

редна ствар на свету и да као

шабац још увек има љубитеље

фудбала који га у зрелим годи-

нама рекреативно и такмичарки

играју на најбољи начин пока-

зује Ф.К „Триангла“ Фрути –

шабац.

Клуб је основан 24.12.2010.

у кафани „Камичак“ код Ћосе.

у тадашњој оснивачкој скуп-

штини присуствовали су: пред-

седник ненад Веселиновић,

илија јовановић, Зоран шо-

бић, дане игњатовић, Милан

Лазић и Зоран Голубовић. Клуб

се такмичи у лиги ветерана

Срема и Мачве од 2002. године.

од оснивања, па до данас кроз

клуб је прошло преко 120 бив-

ших фудбалера и рекреативаца,

међу којима су позната имена

шабачког спорта: ризна, Фуш,

Ћевап, Пацика, јошић, Љупко

Перић и други. играју ови мом-

ци срчано и борбено, па су као

такви били прваци лиге 2004. и

2006. године. од 2006. год. Клуб

се такмичи под именом Ф.К.

„Триангла“ задругар. од 2009.

год. Ф.К. „Триангла“ Мајур, од

2010. год. Ф.К. „Триангла“ Фру-

ти. Клуб годишње одигра 30

такмичарских и 10 пријатељ-

ских утакмица. Као домаћин

Ф.К. „Триангла“ Фрути своје

утакмице игра са терена Ф.К.

„Карађорђе“ Мишар, јер на жа-

лост ни до данашњих дана на

насељу Триангла немају свој

спортски центар, ни погодан

терен где би могли да играју.

Зато, све похвале и велика за-

хвалност руководству клуба

Ф.К. „Карађорђе“ који су усту-

пили свој терен ви још једном

потврдили да добра воља и

пријатељство немају границе, уз

жељу ветерана Ф.К. „Триангла“

– Фрути, да првотимци Ф.К.

„Карађорђе“ – Мишар освоје 1

место у свом рангу. Садашњи

председник клуба Зоран Пантић

– Панта, бивши фудбалер „аик“

– шабац и дугогодишњи члан

„Мега микс“ бенда уз несебич-

ну помоћ пријатеља и пошто-

валаца клуба чине све да орга-

низација буде на највишем ни-

воу. не треба заборавити чиње-

ницу да је клуб регистрован у

Министарству просвете и спор-

та. овог пролећа ветерани Ф.К.

„Триангла“ Фрути, имали су

сјајан почетак, уз доста по-

стигнутих голова. од самог по-

четка клуб се налази при врху

табеле. наравно, захваљујући

играчима који дају свој макси-

мум на терену: Жића, шоба,

Зека, илија, дане, Ћита, Маца,

Љубовија, ранкуља, Спале,

алија, деки...

Велико поштовање влада

међу овим „ветеранима“, па је

тако неизоставно дружење како

на терну, тако и ван њега. оба-

везно је после сваке утакмице

треће полувреме, уз јело и пиће

у ресторану „Гејак“ на Мишару,

уз Пантину хармонику и Жићи-

ну песму. овим путем клуб ве-

терана Ф.К. „Триангла“ Фрути

жели да се захвали свим спон-

зорима и пријатељима: Г-дину

Владану Симићу председнику

ветерана, Ф.К. „Карађорђе“ Ми-

шар, г-дину владимиру Петро-

вићу – Фрути сокови, рестора-

ну „Гејак“, Мега микс бенду,

макси-такси, на несебичној под-

ршци и разумевању свих ових

година у нади да ће тако бити и

у будуће.

немају свој терен, бифе,

клупску славу,али имају љубав

према фудбалу и то несебично

деле са свима, уз жељу да и ом-

ладина Триангле настави њи-

ховим путем.

Марија Марковић

�3www. podrinske.comзАбЕЛЕШКЕ02. јун 2011.

иако је прошло пет и по го-

дина од убиства гардиста дра-

жена Миловановића и драгана

јаковљевића, у војном објекту

„Караш“ на Топчидеру, нема још

увек епилога. док су војни

истражни органи на челу са ту-

жиоцем Вуком Туфегџићем трди-

ли да су се гардисти међусобно

поубијали, а постојале су две

верзије ко је кога убио, независ-

на комисија на челу са Божом

Прелевићем, указује да је дво-

струко убиство починила трећа

особа, и за то имају потврду екс-

пертизе америчког FBI. Поро-

дица јаковљевић из Беле реке, на-

кон хапшења ратка Младића за-

тражила је да се о томе изјасни и

генерал Младић јер су колале

приче да је то почињено у време

док је он или његово обезбеђење

боравило у тој касарни. Међутим,

очигледно је да истражни и пра-

восудни органи нису урадили

свој део посла како треба и слу-

чај као да је запао у ћорсокак. По-

тврда тога да је тело драгана

јаковљевића убрзо након сах-

ране у Белој реци ексхумирано,

и да је обављена реобдукција.

Касније су рађене још неке ре-

конструкције убиства, али исти-

на се још не назире.

јоШ увеК неразјаШњено убиСтвоДвојице гарДиСта

Породица Јаковљевићтражи истину

у петак, пре подне, у улици

Војислава илића у шапцу, бру-

тално је убијена драгица Кру-

нић/56/, пензионерка „шабачке

банке“, мајка двоје деце. По-

лиција је ухапсила Владана

Мијатовића (37), бившег рад-

ника обезбеђења шабачке бол-

нице, због основане сумње да је

починио свирепо убиство, јер је

жртва избодена чак 62 пута.

Према незваничним изворима

Мијатовић, који је годину и по

дана живео као подстанар у

кући Крунићеве, тог дана је тре-

бало да се исели јер му је пре

месец дана отказан подстанар-

ски уговор, али је после краће

сваће ножем насрнуо на не-

срећну жену. Вероватно да би

прикрио злочин запалио је кућу

и побегао. нешто касније пре-

дао се полицији.

Комшије су рекле да је

Мијатовић дошао када је дра-

гица била сама, и да нису чули

никакву галаму. Тек када је из-

био пожар и из куће покуљао

густ дим позвани су ватрогас-

ци који су убрзо угасили пожар

и пронашли беживотно дра-

гичино тело. Комшије истичу

да је драгица била пожртвова-

на мајка која је школовала

двојицу синова, један је студент

а други средњошколац, и да су

је сви у комшилуку поштовали

и волели.

у току поподнева Мијатовић

је саслушан пред истражним

судијом Вишег суда, а обавље-

на је и обдукција тела убијене.

Свирепо убиСтво у Шапцу

Убио станодавку и запалио кућу

Припадници полиције лишили су слободе и, уз кривичну

пријаву, привели истражном судији основног суда у шапцу Зорана

В. (1971) из Београда, због постојања основа сумње да је извршио

кривично дело тешка крађа.

Кривична пријава терети осумњиченог да је са Миланом а.

(1971) из новог Сада, 28. јануара 2011. године са паркинг простора

у близини бензинске пумпе “атако”, у шапцу, украо камион “мер-

цедес 17-48” рег. бр. ша 125-497 и приколицу, у коме се налази-

ло 25,000 литара јестивог уља.

******Припадници полиције лишили су слободе и, уз кривичну

пријаву, привели истражном судији основног суда у шапцу

Ђорђа М. (1989) из шапца, због постојања основа сумње да је из-

вршио кривично дело тешка крађа.

Кривична пријава терети осумњиченог да је у ноћи између 7.

и 8. маја у Матијевцу, општина Владимирци, провалио у унут-

рашњост самостално-трговинске радње, одакле је отуђио већу ко-

личину цигарета домаће и стране производње, вредности око

230.000,00 динара.

након саслушања истражни судија основног суда у шапцу

осумњиченом је одредио једномесечни притвор.

цРнА ХРОнИКА

ФК „триангла“ – Фрути

Ветерани

Голмани који клубу много значе

Су цветин Жића и Савић данче

да свака утакмица буде борбенија

Ту су: Зека, дејан, Влада носоња, Чики,

Митар, Звонко, шуци, илија и алија.

увек пружају партије фине

арса, Љуштина, Тоша и Жиле

Пожртвовани пружају много труда

дане, Зозон, Флипс и Буда

Лопта му од свага милија

Своје умеће на терену показује

ризна, раде, шоба и Љубовија

За сваку утакмицу увек спреман

Сјајни Мањенчић дејан

Кад они играју шансе су противницима мале

у шпицу су Ћита, ранкуља, Фираун и Спале

да им је Ф.К. „Триангла“ Фрути од свега милији

Ту су стални чалнови: економ Паја

Судија Зуб и сениор Љубовија

да би све било како треба

Брине човек великог угледа

Човек коме су свуда отворена врата

Председник клуба Зоран Пантић – Панта!

Марија Марковић

КАЈАК

Добри резултатиКајакаши и кануисти КК

“Зорка колор” бранили су боје

српсе репрезентације на Свет-

ском купу у дуизбургу (не-

мачка) и Међународној регати

у Пјештанима (Словачка).

иако су на такмичења оти-

шли из “пуног” тренинга

остварени су веома запажени

резултати. оно што је, до само

пре негу годину, представљао

велики успех а то је улазак у

финале сада је то пука фор-

малност. наши кајакаши све

чешће имају прилике да се

боре за медаље и то је најбо-

љи показатељ да се у овом

спорту добро ради.

у следећем броју објавиће-

мо опширан извештај са ових

такмичења

�5www. podrinske.comзАбЕЛЕШКЕ02. јун 2011.

на дводневни скуп у шапцу бајкери су дошли на око 1.600 мо-

тора из Србије, околних али и из оних удаљенијих земаља. По први

пут за ових седам година камп је био на шабачком хиподрому што

се показало као идеално место за бајкере. у суботу 21.маја, у свеча-

ном дефилеу, и уз полицијску пратњу, протутњали су улицама гра-

да. није било демострација вештина на мотору, јер како кажу, то

сви бајкери знају, а нема места егзибиционизму пред публиком. на

концертима, увече на хиподрому, окупило се више од седам хиљада

посетилаца и љубитеља рока. Све је протекло без иједног инци-

дента, а бајкери су се показали као последња одбрана пред нале-

тима турбо фолка и ине субкултуре. По свему што ради Мото клуб

„Чивија“ заузима прво место у Србији. овога пута бајкери су до-

нацију уручили шабачкој епархији и владици Лаврентију. Д.Е.

бајКери протутњали Шапцем

Последња одбранапред турбокултуром

“Лазини дани”, недавно,

по 35. пут одржани у шапцу,

увек су имали и неке лепе де-

таље – по којима се памте. Међу

тим “ситницама” – “које живот

значе”, у свечаности отварања

“Лазиних дана” издвојила се

лепа донацију Farmalogista и

Esense... они поручише....

… у духу нашег великог

колеге Лазе Лазаревића,

спајајући науку и уметност, ве-

личајући знање, част и радост

давања како је то само Лаза

умео, поносни смо што и ми из

Farmalogista и Esense први пут

учествујемо на овом предив-

ном скупу. одлучили смо да

његово дело, које обавезује да

потомцима пренесемо етичке и

етничке вредности, спроведемо

у дело и помогнемо онима

којима је то најпотребније. у

шапцу су то сигурно ученици

основне школе “Свети Сава”.

донација, која се састоји од

предмета опште употребе, бло-

кова, оловака, антибактеријских

хигијенских средстава и других

за превенцију здравља вредно-

сти око 80 хиљада динара је

само почетак једног лепог

пријатељства...

у име основне школе “Све-

ти Сава”, “повељу” о донацији

примила је и захвалила струч-

ни сарадник Моника Видаковић,

а слика бележи и како је било у

школи, приликом уручења по-

клона. Ц.Љ.

обимни радови на ренови-

рању централне кухиње за-

вршени су, и од 30.маја, оброци

се поново припремају у објекту

у улици Краља александра. уз

помоћ Града, у ове послове, по

речима директорке, Марице Ву-

летић, уложено је око милион

динара. С обзиром да се у ку-

хињи припрема око четири и по

хиљаде оброка, изузетан је зна-

чај урађеног.

-објекат је реновиран после

40 година, а урађена је ком-

плетна електроинсталација, ка-

нализациона мрежа, плочице –

подне и зидне, вентилациони си-

стем. Прошле године набавље-

ни нови апарати, сада ће имати

праву функцију.“

додаје да су радови били

изузетно обимни и да се, од

ускршњих и првомајских праз-

ника, радило готово без преда-

ха.извели су их махом запосле-

ни те установе.

-Захвална сам што имам

овакве људе око себе, и што су

све ово наши мајстори истински

од срца и изузетно квалитетно

одрадили. на првом месту овде

су важни безбедност и хи-

гијена. Трудили смо се да ис-

поштујемо све нормативе, ком-

плетну законску регулативу,

тако да сада имамо заиста диван

и безбедан простор за спремање

хране за нашу децу.

у кухињи Предшколске

установе припрема се око че-

тири и по хиљаде оброка, уз ма-

лишане у вртићима, и за основ-

не школе – за децу у продуже-

ном боравку ( а храна се испо-

ручује и наруџбини). уз про-

ширење обима посла, Град је

планирао изградњу нове цент-

ралне кухиње, зашта је опреде-

љена локација од пола хектара

у индустријској зони.

- није се одустало ни од из-

градње централне кухиње.ово

смо реновирали да бисмо могли

квалитетно да припремамо об-

роке за наше малишане, а ја мис-

лим да ће половином године

„кренути“ тендер, и да ће врло

брзо почети и изградња те нове

централне кухиње која ће, како

је планирано имати око 1.600

квадрата – истиче директорка

„нашег детета“ Марица Вуле-

тић. Ц.Љ.

у преДШКолСКој уСтанови „наШе Дете“

Посебна пажња посвећенаквалитетној исхрани

Почетак лепог пријатељства

МОнИКА вИДАКОвИћ

�� www. podrinske.com 02. јун 2011.ДРУШТвО

у оквиру пројекта „очи-

стимо Србију“ коју реализује

Министарство животне средине,

рударства и просторног плани-

рања, у сарадњи са Федера-

цијом рома Србије, у шапцу је

одржана презентација овог

пројекта.

Пројекат „очистимо Срби-

ју“ предвиђа отварање скла-

дишта рециклажних центара у

26 градова Србије: у алексинцу,

Мионици, Старој Пазови, Ва-

љеву, шапцу и другим. у тим

центрима биће запослено од

15-25 радника рома, који ће се

бавити сакупљањем секундар-

них сировина, што је, управо, и

предвиђено пројектом Владе

републике Србије.

С обзиром да роми спадају

у најсиромашнију и најнеобра-

зованију националну мањину,

овај Пројекат ће многима омо-

гућити да се запосле на тим

пословима, јер у томе имају и

најбоље искуство. То значи, да

они који раде илегално, или

како се то популарно каже у „си-

вој зони“, имаће могућност да

се запосле, да имају сва права из

радног односа; пензијско – ин-

валидско осигурање, здрав-

ствену заштиту, редовна лична

примања, како би издржавали

своје породице и школовали

децу. на тај начин би се дели-

мично смањило сиромаштво у

ромском народу, а и држава би

имала чистију и здравију жи-

вотну средину.

Први рециклажни центар

биће отворен за месец дана у

алексинцу, а ускоро ће бити

постигнут споразум и са оста-

лим локалним самоуправама

широм Србије. једина обавеза

локалних самоуправа биће до-

дела локације за изградњу скла-

дишта , чија инвестициона вред-

ност, по једном центру, износи

измедју 250.000 и 300.000 евра

које обезбеђује држава.

овом скупу рома у шапцу

присуствовао је и народни по-

сланик у Парламенту републи-

ке Србије, јован дамјановић

јоја, који је и председник де-

мократске Левице рома.

Том приликом одржана је и

и изборна скупштина помену-

те странке за Град шабац, на

којој је изабран и Градски одбор,

а за председника, Жарко Пав-

ловић, наставник српског јези-

ка и књижевности. Такође, иза-

брана су и три потпредседника:

Павле Бурмазовић, драгољуб

Ђорђевић и Зоран јовановић,

као и остали органи странке.

влаДа Србије запоШљава роме

Посао за 25 радника

у недељу, 29.05.2011., одр-

жани су су избори за Савет

месне заједнице Мајур. од 55

кандидата, који су учествовали

на изборима, 15 је подржано од

Градског одбора Српске на-

предне странке шабац, од којих

је 13 изабрано у Савет месне

заједнице, што показује да је у

овом тренутку Српска напредна

странка убедљиво најјача поли-

тичка опција у нашем граду.

Градски одбор Српске на-

предне странке овом приликом

се захваљује грађанима Мајура

на указаном поверењу, и то по-

верење ће бити оправдано.

Јуче Мајур – данас Ша-

бац – сутра Србија – речено

је на конференцији за нови-

наре у Градском одбору

Српске напредне странке

шабац

КонФеренција за новинаре СрпСКе напреДне СтранКе

Убедљива победа напредњака у Мајуру Тодоровић: Парламентарнарасправа о смени Тадића и владезависи од Војислава Коштунице

СрпСКа раДиКална СтранКа

Српска радикална странка

захтева од режима Бориса Та-

дића да у најкраћем могућем

року обавести јав-

ност ко су били ор-

ганизатори инциде-

ната на протестном

митингу поводом

хапшења генерала

ратка Младића. уко-

лико то не учини, то

је јасан показатељ

да је нереде режирала сама

власт, истакао је потпредсед-

ник Српске радикалне стран-

ке драган Тодоровић.

он је оценио да је масов-

ност протестног митинга,

којем је присуствовало изме-

ђу 45 и 50 хиљада људи, по-

казала колико је Србија неза-

довољна издајничким по-

ступцима Тадићевог режима.

Тодоровић је ис-

такао да је Српска ра-

дикална странка при-

премила захтеве за

смену Бориса Тадића

и његове владе и да је

нужно да се о томе

одржи хитна парла-

ментарна расправа.

да ли ће се то десити, зависи

од Војислава Коштунице и

демократске странке Србије

коју смо позвали да својим по-

тписима подржи ове ини-

цијативе, нагласио је Тодоро-

вић.

Информативна служба

Го нове Србије – шабац

жели да укаже да о безбедности

деце у саобраћају не треба само

говорити пред почетак школске

године, већ да је то тема за кон-

тинуирано размишљање и де-

ловање током целе године.Под-

сећамо Вас, да смо овој теми при-

чали, на овом истом месту, у ав-

густу прошле године.од тада

ништа није урађено. ово је, по

нама прави тренутак да о овој

теми разговарамо. Пред нама је

распуст и довољно времена да се

све припреми за предстојећу

школску годину. За остваривање

овог циља потребно је обезбе-

ђивање адекватних услова за

практично и теоријско оспособ-

љавање деце за безбедно учешће

у саобраћају: полигон, наставни

кадар, боља сарадња са саобра-

ћајном полицијом Пу шабац.

Према наводима полиције

у шапцу, основне грешке које

чине ученици су: неопрезно

прелажење коловоза ван пе-

шачког прелаза, прелажење ко-

ловоза између паркираних во-

зила, прелазак на црвено светло,

игре на коловозу, учешће у ко-

ловозу са бициклом, ролерима,

тротинетом, скејтбордом, ко-

ришћење бицикла, бицикла са

мотором и мотоцикала без по-

требних знања и вештина управ-

љања возилом.

у основним и средњим шко-

лама саобраћајно васпитање и

образовање одвија се у оквиру

програма редовне наставе , ван-

наставних активности и так-

мичења под називом „шта знаш

о собраћају“, са традицијом пре-

ко 40 година, али се ово не реа-

лизује квалитетно као у пероду

од 1970 до 1990. године.

наставници су морали да им-

провизују у школским двориш-

тима, како је , нажалост и данас.

школски полигон на Живинар-

нику, кроз који су прошле многе

генерације, данас је запуштен и

ван своје основне функције. Мог-

ло би се закључити да је то зато

што више не постоји потреба за

њим, али, статистички показате-

љи о броју саобраћајних незгода,

нарочито оних у којима су и деца

учесници, говоре у прилог су-

протној тврдњи.

некада је на простору са-

дашњег полигона постојала јед-

на зграда и два полигона, један

за практично понашање у саоб-

раћају и други за стицање спрет-

ности у вожњи. у згради су била

два савремено опремљена ка-

бинета, за извођење наставе и

припрему наставника и сарад-

ника, складиште за бицикле, би-

цикле са мотором, картинге и

осталу опрему. у кабинетима је

прво извођена настава уз при-

мену аудио визуелних средстава,

најчеште пројекције специјалних

филмова са тематиком саобра-

ћаја, а потом се вежбало на по-

лигону који је поседовао рас-

крснице са функционалним се-

мафорима и осталим врстама

вертикалне и хоризонталне сиг-

нализације. на полигону је био

запослен наставник који је пру-

жао стручну помоћ наставници-

ма и изводио теоретску и прак-

тичну наставу.

Полигон се користио и у

сврхе припреме такмичења

којима се посвећивало доста

пажње, па су тадашњи школар-

ци стизали и до Лондона, Беча,

Минхена. школе које су имале

највећу масовност у учешћу на

такмичењима биле су награђи-

ване бициклима, бициклима са

мотором, и новчано. Многи

нису ни сањали да ће им упра-

во ова такмичења утицати на

каснију професионалну орјен-

тацију,од саобраћајних мили-

ционера до машинских и саоб-

раћајних инжињера.

у Србији је само један поли-

гон адекватан за обуку деце у са-

обраћају, у Пироту. Захваљујући

њему и људима који ту раде у

протеклих 20 година ниједно

дете узраста од 7 до 15 година

није смртно страдало у овом

крају, док у Србији настрада 50

до 60 малишана у саобраћајним

несрећама. деца предшколског

узраста на овом полигону стичу

своја прва знања као пешаци, до

старија деце уче прописну вож-

њу бицикала, прелаз преко пру-

ге, кретање кроз раскрснице и

тако даље, а чак се одржавају пре-

давања и за родитеље.

данас се на месту некадаш-

њег модерног саобраћајног ка-

бинета, налази се неадекватна

бетонска рампа намењена воз-

ачима скејт борда, који је по-

најмање користе и којој ту није

место. Го нове Србије- шабац

жели да укаже градским вла-

стима на то како су неки градо-

ви у Србији изградили скејт-

паркове по свим савременим и

безбедносним условима, по-

чевши од одговарајуће по-

вршине (15- 20 ари), одгова-

рајуће подлоге која спречава

озбиљније повређивање возача,

већи број справа, информацио-

не табле са условима коришће-

ња парка, видео надзор, бежич-

ни приступ интернету. овакви

скејт паркови направљени су у

Београду и новом Саду и кош-

тали су нешто више од 20 ми-

лиона динара.

шабац као прва варош

Србије заслужује сличан скејт

парк, чија би идеална локација

била на некадашњој депонији-

дудари, што би било и еколош-

ки оправдано.

ГРАДСКИ ОДБОР НОВЕ СРБИЈЕ ШАБАЦ

Хоћемо безбедну децу у саобраћају

��02. јун 2011. www. podrinske.comДРУШТвО

Срба Михаиловић, шапча-

нин по рођењу, Чивијаш по

опредељењу већ седамнаест го-

дина живи у крају света за који

можемо слободно рећи да је

рај на земљи, то јест на Канар-

ским острвима.

„управо тако, можемо рећи

да су Канарска острва рај на

земљи, па је мени веома тешко

да објасним да је живот тамо као

на другој планети. То се не

може поредити ни са чим.

најнижа температура износи

око 15-16 степени изнад нуле.

Сада је, крајем маја - оп. аут., ре-

цимо око 15 степени ујутру, а у

најтоплијем делу дана око 24 до

25 степени, па је чак и свежије

него у шапцу. једном речју,

идеална клима за све оне који не

воле ни велику врућину, а ни ве-

лику хладноћу.“

- Како си се обрео тамо, на

Канарским острвима?

„отишао сам тамо пре 15 го-

дина игром случаја, и захва-

љујући нашим рукометним асо-

вима Веселину Вујовићу и Ми-

лану Калини, а како је у то вре-

ме овде, на простору бивше

југославије, било ратно стање,

и мноштво економских и егзи-

стенцијалних проблема, игром

случаја остао сам до данаш-

њих дана. Живим, радим и ужи-

вам у клими која је таква да се

само пожелети може. ипак, кад

год имам слободног времена, до-

лазим у шабац, да се видим са

познаницима и пријатељима, и

сазнам шта има ново у граду у

ком сам одрастао. Мада, сада,

захваљујући интернету и оста-

лим чудима технике, то сада

можемо да пратимо и тамо, и то

свакодневно, што раније није

био случај.“

- Шпански језик спада

међу лакше за учење. Колико

времена је требало да га са-

владаш у тој мери да си могао

да кажеш како можеш и да са-

њаш на шпанском?

„Сигурно неколико месеци,

да бих могао самостално, и без

проблема да се снађем тамо, у

свакодневној конверзацији и

споразумевању. Мислим да сам

био међу првима са простора

бивше југославије који су стиг-

ли тамо. Касније су долазили

спортисти и спортисткиње из

скоро свих спортова, као и обич-

ни људи, који су тамо отишли да

раде. у оно време када сам ја

отишао, било је неколико људи

са ових наших простора, али

нисмо познавали једни друге.

Тек када је, пре извесног вре-

мена, гостовао КК „црвена Звез-

да“, сазнао сам колико нас

уствари има. Више од половине

хале је било са српским заста-

вама, и клупским обележјима

„црвене Звезде“, која је тада

одиграла лоше, чак катастро-

фално, али смо током тих сат и

четрдесетак минута били ближи

Србији и нашем спорту. Било је

тамо чак и деце која су рођена

на Канарским острвима, и

којима су родитељи причали да

долази екипа из Србије. ипак,

било је много битније да смо ми

тада иамлио једно лепо попод-

не, и да смо се забављали и дру-

жили једни са другима. Тамо

уствари и јесу најважнији добар

провод и забава, а све друго до-

лази само по себи. а тада сам

успео да успоставим и контакт

са другим Србима који живе у

Лас Палмасу, Гран Канарији, и

осталим местима. Само острво

је велико, и требало би неколи-

ко сати да га обиђете аутомо-

билом. То је највеће острво у ар-

хипелагу, а мислим да има око

хиљаду острва. Гран Канарија

има око 800.000 становника, а ту

је и Лас Палмас, који је налик

осталим великим европским

градовима. у Гран Канарији

постоји и једна влика плажа са

белим песком, где оно који су

мало одважнији могу да се ку-

пају и сунчају током целе годи-

не. Током ових година упознао

сам велики број људи који су са

ових наших простора. један од

њих је и некадашњи голман ФК

„рад“ Жељко цицовић, тренер

голмана у екипи Лас Палмас.“

- Шпанска кухиња је по-

мало необична због једне спе-

цифичне ароме?

„ да, тамо се јела припре-

мају, прже и кувају на масли-

новом уљу, а самим тим имају и

један посебан укус и шмек,

мени је требало скоро годину

дана да се навикнем на њихову

храну, а како сам самац, и немам

породицу, храним се или по ре-

сторанима, или купујем готова

јела, па немам тих проблема.

Постоје и специјалитети који су

посебни. уопште, та медите-

ранска храна није тешка као

ова, наша, балканска. Мени увек

приликом доласка у Србију тре-

ба бар неколико дана да се при-

викнем на храну. Тамо нема ни

бурек, ни погачице, ни пите са

сиром и месом, па се просто

ужелимо пекаре и пециварских

производа. а немамо ни мо-

гућност да сами то припремимо,

пошто нигде не можемо да на-

бавимо коре како бисмо и сами

спремали те ђаконије. Чак се и

колачи купују у продавницама и

мегамаркетима.“

- А када су чорбаста јела

у питању?

„Тамо, на Канарским остр-

вима ретко ко једе чорбаста

јела. највише се користе и једу

салате, риба, роштиљ, паста, и

то као главна јела, док су у дру-

гим деловима шпаније једу хра-

ну која је налик нашој. Супе,

чорбе, Гаспаћо - специфично

јело које је уствари чорба са па-

радајзом. а постоје и сосови...

на Канарским острвима по-

стоји специфичан сос који је пи-

кантан и доста је сличан нашим

сосовима, помало љуткастог

укуса са којим се после прели-

вају јела од меса, шницле, кот-

лети, бифтеци. и сиреви су изу-

зетно квалитетни и укусни, који

се спремају

у домаћој радиности. на

њиховим планинама, мада је за

наше поимање Медитерана по-

мало невероватно да они имају

планине, људи гаје овце и козе,

а рећи ћу и то да је највиши врх

шпаније управо на Канарским

острвима. Тамо на врху стално

има снега, па није чудно ни да

током маја или јуна људи који

желе, могу и да се скијају и ужи-

вају у снежним радостима.“

- Упореди нам традицио-

налну, шпанску, и српску на-

родну музику.

„они немају народну музи-

ку овакву какву ми познајемо,

али се тамо много слуша лати-

но музика, посебно на Канар-

ским острвима. Тамо је приме-

тан и додир са Венецуелом, а

Венецуеланке су међу најлеп-

шим женама на свету.“

- До када планираш да бу-

деш житељ архипелага који је

име добио по кучићима?

„Сигурно ћу тамо провести

свој радни век. дакле, до пен-

зије, а после тога ћу најверо-

ватније летње месеце проводи-

ти у Србији, а неке хладније пе-

риоде у години бих проводио на

Канарским острвима која су,

добро сте информисани, име

добила по псима, највернијим

човековим пријатељима. ове

године, донет је пропис да се у

шпанији иде у пензију са на-

вршених 67 година живота, али

то важи за оне који су рођени

1963. и 1964. године. ипак, за-

хваљујући и клими али и послу

који радим ја верујем да ћу без

проблема успети да прегурам

свој радни век тамо. Зиму ина-

че не волим, пре неколико го-

дина, сам у октобру ишао у

Барселону, где ме дочекало

хладно јесење време и киша, па

сам се тада и разболео. Био сам

тада у посети и некадашњем ру-

кометашу Металопластике, Му-

хамеду Мемићу, и када смо уве-

че изашли на пиће, сви су пили

пиво, а ја сам тражио чај.

Са Србом Михаиловићем, узкока колу и спрајт разгова-

рао Слободан Д. Кашиковић

поДринСКе на КаФи Са Србом михаиловићем

Живим, радим и уживам у клими

радоВашница – у селу

радовашница подно планине

цер, удаљеном од шапца два-

десетак километара, на скро-

ман начин, обележен је почетак

обнове Манастира Светог Ми-

хаила и Гаврила из 14 века за-

дужбине краља драгутина не-

мањића, којег је немачка војска,

за време окупације у другом

ветском рату 13. октобра 1941

године, спалили и до темеља

порушила. Почетку обнове ма-

настира присустовао је и епи-

ском шабачки господин Ла-

врентије, који је благословио

почетак радова и између оста-

лог рекао:

- Ево коначно смо уз помоћ

Божју после протеклих скоро

70 година отпочели обнову ве-

лелепог манастира, који ће

бити сагарађен по изгледу исти

онакав какав је постајао на

овом месту пре него што је по-

рушен. Захвални смо свевиш-

њем господу и што смо доби-

ли ктитора манастиара сестру

Милицу абт, која је рођена у

бившој БиХ, и која је дуго ра-

дила и живела у швајцарској.

Њена драгоцена помоћ допри-

нела је почетку обнове мана-

стира а ако бог да и завршетак

градње ове српске светиње у

2012.години - нагасио је Ла-

врентије. М.Малишић

Обнова манастира

МАКЕТА И ИзгЛЕД МАнАСТИРА КАКАв ћЕ бТИ ПО ОбнОвИ У РАДОвАШнИцИ

Зоран Љубишић, Удруже-

ње педагога физичке културе:

-Малом школском оли-

пијадом финализујемо пројекат

„расти здраво“. што се мене

тиче, ја сам презадовољан, ис-

куства су феноменална, и мис-

лим да су задовољне и ове мла-

де колеге које су радиле са нама,

и родитељи и деца. Мислим да

Град треба да буде задовољан

овом акцијом, која се данас ус-

пешно и финализује; одрадиће-

мо још неке две недеље, после

овога, припрема екипа које ће

ићи на републичку школску

олимпијаду.“

Совраније Чоњагић, члан

Градског већа:

-Ми смо у неколико пре-

тходних година имали низ

пројеката преко којих смо под-

ржавали школски спорт и ак-

тивности које су везане за фи-

зичку културу, а одвијају се у

школама и предшколској уста-

нови.ово је круна нашег зајед-

ничког досадашњег рада и из

свега што смо радили сигурно

да су позитивна искуства. Ви-

дећемо шта је то што је најбоље,

шта има смисла, у чему деца

уживају, и шта их то, из ових ак-

тивности привлачи да се и даље

баве спортом. наша дужност и

обавеза је да направимо ам-

бијент за здравији живот и за ак-

тивности које помажу деци да у

психофизичком смислу буду

здрава.

Небојша Зеленовић, ди-

ректор шабачке филијале За-

вода за здравствено осигурање:

-Мислим да је ово лепа ствар

која се дешава у шапцу и да је

шабац један од ретких градова

који има овај програм који се

реализује готово годину дана.

идеја, од почетка, и Града шап-

ца који финансира читав овај

пројекат, је да се ради на здрав-

ственом образовању и на пре-

венцији болести код најмлађег

узраста. Зато овај пројекат, који

обухвата предшколце, први и

други разред основне школе,

заправо треба да допринесе да

наша деца расту здравије, да

буду образована, да знају како да

се хране, на који начин да живе,

и какве правилне навике треба

да стичу. најпре да чувају здрав-

ље. и зато ја, у исто време, као

део групе за превенцију здрав-

ља на територији Града шапца,

и неко ко се бави здравственим

осигурањем, изузетно сам за-

интересован да читав овај

пројекат прво допринесе здрав-

љу наше деце а, у исто време, то

онда и мање кошта нашу зајед-

ницу.

зАбЕЛЕШКЕwww. podrinske.com�� 02. јун 2011.

015/355-001

нОвО! нОвО! нОвО! нОвО!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

мала олимпијаДа

„Стојановци“ и „Јевремовци“ најбољиу петак, 27. маја, на Град-

ском стадиону у шапцу, одр-

жана је „Мала олимпијада“,

такмичење за децу предшколс-

ког узраста, као и за ученике и

ученице првих и других разре-

да основних школа са терито-

рије шапца. ово такмичење

одвијало се у оквиру завршни-

це пројекта „расти здраво“, који

је, још у септембру, у сарадњи

са основним школама покрену-

ла Градска управа. учешће у за-

вршној манифедстацији узело је

200 дечака и девојчица ниже-

школског узраста, као и око сто

двадесет предшколаца из ша-

бачких вртића, који су се так-

мичили у савладавању полигона

спретности. Такмичење кроз

игру у конкуренцији предшко-

лаца било је отвотреног типа, а

најуспешније су биле јана исаи-

ловић, из вртића Слобода, алек-

сандра Вучетић (Младост) и Ми-

љана Марковић из вртића Сло-

бода, док су у такмичењу пред-

школаца највише вештинр по-

казали Вукашин антонић, јован

Живановић и Вукашин Ву-

којевић, сви из вртића Младост.

у конкуренцији осниоваца,

такмичење је било у екипној

конкурнцији, а екипе су бројале

по 5 дечака и девојчица. у ка-

тегорији први разреди основне

школе, до пбеде су стигли уче-

ници и ученице из основне

школе јеврем обреновић из

шапца. друго место освојили су

клинци из основне школе

„Стојан новаковић“, а треће

девојчице и дечаци из основне

школе јанко Веселиновић. у

годину дана старијој катего-

рији, победили су учениоци и

ученице другог разреда основ-

не школе „Стојан новаковић“,

испред вршњакиња и вршњака

из основниј школа „јанко Ве-

селиновић“ и „николај Вели-

мировић“. у генералном плас-

ману, прво место припало је

ученицима основне школе

„Стојан новаковић“, другопла-

сирани су били ученице и уче-

ници основне школе „јанко Ве-

селиновић“, а треће место су ос-

војили ученици из основне

школе „јеврем обреновић“. По-

бедници у обе категорије, први

и други разред, представљаће

шабац на завршном републич-

ком такмичењу, које ће деветог

јуна бити одржано у Панчеву.

С. Кашиковић

зАбЕЛЕШКЕ www. podrinske.com02. јун 2011. �9

ПРОгРАМ Тв ШАбАцУ СТАЛнИМ ТЕРМИнИМА: МАЛИ ОгЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , нОћнИ ОгЛАСИ 00:00 - 08.00 вЕСТИ У 3: РАДнИМ ДАнИМА У 15:00

КИнОЛОгИЈА

фУДбАЛ

РУКОМЕТ

СЕДМА МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБАПАСА У ШАПЦУ

у организацији Кинолошког друштва „Зоран Станковић“, из

шапца, 12. јуна, на теренима Срц „Крсмановача“, биће одржана

седма Међународна изложба пса свих раса. из тог удружења оба-

вештавају да сви власници, уз редовну процедуру пријаве паса, своје

љубимце могу пријавити и у канцаларији друштва сваким радним

даном, од 11 до 18 сати. Пријава за пса, износи 1.400 динара, за

сваког другог 1.200, трећег истог власника1.000 динара а за све оста-

ле истог власника пријава је бесплатна. За аутохтоне пасмине

пријава је 900,00 динара.на тој кинолошкој манифестацији, судиће:

Габријел Стибл, александар Васов, Тибор Гере, небојша недељ-

ковић, ивана Грозданић, драгана Влаховић, Милан дошен Pal Paro-

ci, штефица Лазић, Синиша ранчић, небојша шурбатовић, Вац-

лав Власак, Giani Fulgenzi, дреган ристић и ненад ристић. Б.П.

чЕТвРТАК 02.06.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Животињска антоло-

гија

11:25 Питање савести

12:20 Документарни програм

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21:00 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

ПЕТАК 03.06.09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:05 Спортска галаксија

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Полигон

22:00 Вести

22:20 рекламни блок

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

СУбОТА 04.06.10:00 Кроз прозор маште

10:30 денис напаст

11:00 Животињска антоло-

гија

11:30 ја сам твоја судбина (ре-

приза 5 епизода)

15:00 Медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Смрт шпијунима

19:00 Вести

20:05 Цртани филм: Звонар

Богородичне цркве

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм Цат цитy

нЕДЕЉА 05.06.10:00 Водич за родитеље

10:30 денис напаст

11:05 два света

11:30 освета (реприза 5 епи-

зода)

15:15 Цртани филм: Звонар

Богородичне цркве

16:10 Полигон

18:00 денис напаст

19:00 Вести

20:05 ТВ кауч

21:00 Питање савести

22:00 Вести

22:30 Филм: Валери Флејк

ПОнЕДЕЉАК 06.06.10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм Цат цити

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

21:00 иза сцене

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

УТОРАК 07.06.10:00 ја сам твоја судбина

10:30 Кроз прозор маште

11:15 Филм Валери Флејк

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:40 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 Лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

18:00 освета

19:00 Вести

20:05 Бубамаром по селу

21:00 Смрт шпијунима

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

СРЕДА 08.06.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у Библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:45 Животињска антологија

11:15 Питање савести

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 иза сцене

15:00 Вести

15:25 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у Библиотеку

18:00 освета

19:00 Вести

19:15 Водимо Вас у Библиотеку

20:05 Животињска антологија

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 освета

Субота: Cat city Викторија

сумња да је муж вара. Већ

после површне провере, њене

сумње се потврдјују, али се уз

брачно неверство открива и

низ превара у које је уплетена

мафија и корумпирани поли-

тичари

Недеља: Valeri Flake Ва-

лери Флејк је удовица која не-

зна како да се избори са својим

проблемима. очајнички осећа

зељу за променом,и одлази у

Палм Спрингс где упознаје

Тима, и поново пушта љубав у

свој живот

рукометаши Металопластика Зорка Керамике успешно су

репрезентовали клуб, али и град и Србију на међународном тур-

ниру који је минулог викенда одржан у италијанском градићу Бор-

дигера, надомак Сан рема. шапчани су најпре, у оквиру групе били

бољи од репрезентације италије, коју су савладали резултатом

32:30, као и Монака који је савладан резултатом 33:19. шапчани

су у полуфиналном мечу били успешнији од француског прволи-

гаша нице, коју су савладали резултатом 30:29, да би у финалу тур-

нира поново били бољи од репреезнтације италије, коју су ово-

га пута савладали резултатом 29:24. најбољи играч овог турнира

био је Ђовани Бисори, репрезентативац италије, најбољи голман

Мишел Порет из нице, док је најбољи стрелац турнира био ирак-

ли Чиковани, првотимац Металопластика Зорка Керамике. С. К.

Шапчани успешни у Италији

ФК МАЧВА (Шабац) -ЖЕЛЕЗНИЧАР(Лајковац) 1:2

Стадион ФК Мачва, гледа-

лаца 400. Судија: душан Ми-

лојевић (Смедеревска Палан-

ка) 7. Жути картони: Ђукановић

(Мачва), Симанић, јовановић,

Страхињић, Симић (Железни-

чар). Стрелци: 1:0 Ковачевић у

4, 1:1 Симанић у 14, 1:2 јова-

новић у 73. минуту

Мачва: Степандић 6,5,

Тајдић 6 (димитријевћ 6), М.

Марковић 5,5 (Васић -), Пејовић

6, Лазић 5,5Ђукановић 6, Ту-

фегџић 6, Самуровић 6,5, Ко-

вачевић 6,5 (Милинковић 6),

Гаврић 6,5, радовановић 6.

Железничар: Терзић 6, јова-

новић 6, Живковић 7, обрадо-

вић 6,5, Смиљанић 6,5, Павко-

вић 6,5 (Перић 6,5), Миросав-

љевић 6,5, Влатковић 6,5(Ми-

ливојевић 6,5), н. Марковић

6,5, радованчевић 6,5, и. Мар-

ковић 6,5 (Страхињић -)

играч утакмице: драган

јовановић (Железничар)

шабац, 28. маја 2011. Фуд-

балери Мачве доживели су не-

очекиван пораз у дуелу са ком-

шијама из Лајковца. шапчани су

одлично почели утакмицу, и

већ у 4. минуту стигли до вођ-

ства, након акције коју је запо-

чео капитен Самуровић, који је

лопту проследио до Гаврића, а

најбољи стрелац Мачве прона-

шао Ковачевића, који је лопту

послао иза леђа голамана го-

стију Терзића. Лајковчани су

успели да стигну до изједначе-

ња 10 минута касније, када је

Симанић искористио несмот-

реност голмана Мачве Степан-

дића, а овај погодак дао је кри-

ла гостима који су кренули отво-

рено ка голу Мачве. други по-

годак гости су постигли у 73.

минуту, када је јовановић иско-

ристио смушеност у редовима

одбране Мачве, и постигао дру-

ги погодак за свој тим.

С. Кашиковић

Бодови отишли лајковачком пругом

Izlazi jednom mese~no17Јун 2011.

MOJA {KOLA

на ликовном конкурсу ''дани

ћирилице'' у Баваништу, на који

је пристигло преко 5000 радова

из Србије и школа у дијаспори,

у категорији средњих школа све

три прве награде освојили су

ученици наше школе.

Жири у саставу: др Сузана

Полић радовановић, мр Васа

доловачки и Владимир Скерлић

доделили су следеће награде: за

краснопис-калиграфију:

Душан Мишић - прва награда;

Даница Веселиновић - дру-

га награда;

Страхиња Драгошановић

- трећа награда и за рељеф у

дрвету - Вазмић Владимир -

прва награда.

ови ученици су са својим

професорима: наташом јова-

новић, Михаилом Симовић и

Мајом Сухенко, допринели да

школа за уметничке занате буде

проглашена за најуспешнију

школу на овом конкурсу.

Свечана додела награда, уз

присуство гостију из Мини-

старства просвете и културног

живота Србије, уприличена је

14. маја у Баваништу.

награђени су позвани на

пријем код ЊКВ Престолона-

следника александра II Кара-

ђорђевића, који ће ускоро бити

уприличен на Белом двору.

ученици ШКоле за уметничКе занате наСтављају Са оСвајањем награДа на лиКовним КонКурСима:

НАГРАДЕ ИЗ ОБЛАСТИ КАЛИГРАФИЈЕ

на конкурсу који је, за умет-

ничке школе и академије у

Србији, расписао Технолошки

факултет у Лесковцу, на тему:

''Савремени модели инспири-

сани српском народном ношњом

и орнаментима'' ученица трећег

разреда школе за уметничке

занате Наталија Драгојевић

освојила је прво место, а Алек-

сандра Симић, такође ученица

трећег разреда - треће место.

обе ученице су на образов-

ном профилу-стилски кројач.

Тијана Божић IV-4

НАГРАДЕ ИЗ ОБЛАСТИ КОСТИМОГРАФИЈЕ

За себе кажу да су кућа доб-

рих домаћина, отворених врата

и широког срца, да обасипају

душу сваког малог бића лепотом

живе речи и снагом традиције.

Ми смо се уверили да смо ле-

тели кроз пространства речи и

на том небу оставили траг жи-

вих дугиних боја.

основна школа „илија Ми-

лосављевић Колара” у Колари-

ма расписала је конкурс пово-

дом 39. савезне смотре лите-

рарног стваралаштва „извор

живе речи” за све ученике ос-

новних школа.

уз јасне пропозиције кон-

курса, жири је одабрао и у Збор-

нику објавио најуспешније ра-

дове: по три прозна дела за сва-

ки разред и по три поетска рада

за сваки разред. Мимо узраста

аутора, жири је прогласио и

свеобухватне победнике Смот-

ре – једног у конкуренцији про-

зног и једног у конкуренцији по-

етског стваралаштва. јована

Максимовић, ученица II2 оде-

љења основне школе „Мајур” из

Мајура освојила је прво место у

конкуренцији поетског ствара-

лаштва за песму „Мајка”, док је

анастасија Тримановић, уче-

ница II2 освојила треће место у

конкуренцији поетског ствара-

лаштва за песму „Пролеће”.

рекли су нам: „ако и овим

сусретом одемо корак даље, у

свет песме и приче, будите и ви

део тог корака – отисак ће бити

јачи!” радошћу и смехом испу-

нили су свако мало срце, спрем-

но за нова стварања.

извор живих речи имамо,

обогатили смо га сви заједно, да

нас напаја до поновног сусре-

та....

Спец. Јасмина Јанић

Извор живе речСедамдесетих година про-

шлог века у русији је настао

времеплов.

,,да ли је то могуће?” питао

сам се.

„Времеплов уништен, каква

штете.”

одједном сам чуо прасак,

испред мене је стајао нико дру-

ги но ја. То сам био ја. ја из бу-

дућности.

„Ти си Милош Симић?”, пи-

тао је. „д-да, ја с-сам”, рекао сам

муцајући од страха. „одлично,

судбина света је у твојим рука-

ма.” „шта рече?!” „неки див-

љаци уништавају време. на

теби је да их зауставиш. Ево ти

временска наруквица, иди пет

година у прошлост и заустави

их!” „Зашто баш ја?” „ један до-

кумент доказује да си ти спасао

свет. Ти не можеш да изгубиш.

Пошто се то десило, а свет је ту

и ја сам ту , значи да си побе-

дио.” „То има смисла, али како

то да урадим? Ти си ја, Ти си то

доживљавао.” „Жао ми је сва

сећања на то су нестала.”

„Како?” „док сам путовао кроз

време сећање је нестало.” „доб-

ро, барем ћу победити, то знам.”

Подесио је времеплов и од-

вео ме у време када сам пошао

у школу. „Сећам се овога. Први

дан у школи. одједном, осетио

сам подрхтавање као када је

дошао Милош из будућности. „

Зликовци !” викнуо сам. „Ко је

онај мали?” „није битно! Хајде,

треба да отворимо врата вре-

мена. ” „а онда астероид од пре

милион година и - бум!!!!” „Тако

је. Свако ко преживи биће роб!

” „Створења као диносауруси и

џиновски инсекти биће војска,

велика војска!” „доста!!!”, вик-

нуо сам. „шта је било мали?!”

„нећете владати овим светом,

нико неће бити роб!” Потрчао

сам и гурнуо их у временска

врата. изненада, и ја сам упао.

Вукли су ме и вукли. изненада

Милош из будуцности ме је

спасао.

Ето, тако се све завршило.

извините, сада журим, немам

више времена...

Милош Симић 6-1, ОШ „Војвода Степа“,

Липолист

У времеплову

ДА МОГУ, ДА МОГУ

да могу да полетим,

ја бих летео високо,

да могу да летим,

ја бих био соко.

да могу да запливам,

Пливао бих дубоко,

да дубине плаве

угледа моје око.

да могу да се смејем,

да могу да се радујем,

да могу вама свима

Срећу да дарујем.

Милош Ђурковић, 3-3,

ОШ „Војвода Степа“ Липолист

Љубав једне уметницеЕх, заиста ово је дивно!

увео си ме у твој сан!

Видим, видим будућност, ено тамо!

Погледи нам се сретоше, дођи овамо...

Хоћу кад смо овде бар,

на кратко да ти покажем моју синфонију љубави!

Видиш ове речи и ноте су само за тебе,

саткане од љубави и слатких чари!

Почни да свираш, знај, ако погрешиш, не мари!

Љубав јаку, нашу, не може ничта да квари!

Моје срце куца Allegro!

Моје срце, кад с тобом сам, ведро је!

и да знаш да ми не требају крила

да бих анђео била....

Само да те видим од горе,

како пружаш доброту свима!

јер, таква сам и ја била,

Таква сам с тобом била.....

Милица Матић,

Путовањем кроз „ноћ му-

зеја“ и ове године смо обишли

18 културних дестинација у

шапцу. Започели смо путовање

у ош „јанко Веселиновић“ у

шапцу занимљивом поставком

старих школских новина преко

интерактивне радионице до 3-д

виртуелног путовања кроз свет-

ске музеје; преко позоришта,

музеја, библиотеке, све до из-

воришта уметности, школе за

уметничке занате шабац, где

смо имали прилику да упозна-

мо и једног од учесника Микро-

макро изложбе.

Дане Унчевић, студент пете

године Факултета примерених

уметности у Београду, одсек

примењено вајарство и бивши

ђак ош „јанко Веселиновић“,

радо је издвојио време да нам

одговори на неколико питања.

Како сте дошли на идеју о

изради склуптуру „друга стра-

на“ и шта она говори?

она је започета као ауто-

портрет, међутим у току рада од-

лучио сам да је променим у

другу страну личности.

Колико времена вам је

требало да је направите?

Са прекидима десетак дана.

Јесте ли тражили савет

професора или неког са стра-

не?

размењивање идеја је при-

родна ствар у току процеса рада.

Шта мислите о радовима

својих колега уметника?

Као и сваке године они су

оправдали очекивања али мис-

лим да није било довољно учес-

ника.

Можемо ли очекивати и

следеће године ваше учешће у

Ноћи музеја?

искрено се надам да хоћу.

Филић Симић

II www. podrinske.com МОЈА ШКОЛА 02. јун 2011.

још једна школска година

ближи се крају…

недељу за нама обележила

је прослава дана школе, недеља

испуњена пригодним манифе-

стацијама, од 17. до 20. маја.

уценици и наставници просла-

вили су 111-у годишњицу шко-

ле, њеног постојања и успешног

рада. дугогодишњи директор

школе, драга адакалић Томић,

и овог пута се побринула да све

прође у најбољем реду.

уторак, 17. мај био је ре-

зервисан за већ традицоналну

приредбу - Вече страних језика.

наставници и ученици су се

потрудили да многобројна пуб-

лика на кратко прошета ули-

цама Лондона, Париза… на-

смеје се говору покондирене

Феме. диреторка школе је после

приредбе најуспешнијим уче-

ницима уручила књиге и по-

хвалила њихов труд и рад, уз

жеље да следеће године буду

још успешнији.

Спортске активности су обе-

лежиле 18. и 19. мај. Фудбалс-

ко такмичење одржано је у

Мајуру, 18. маја. дечаци су по-

казали своје фудбалско умеће, уз

громогласну подршку много-

бројне публике, док су девојчи-

це одмериле снаге у одбојци,

19.маја, у дворишту школе у

штитару.

у четвртак, 19. маја, у пуној

сали Културног центра у шап-

цу, са почетком у 19 часова, по

девети пут промовисан је ђачки

лист школе „Ђачки кутак”. Пуб-

лика, која је са осмехом на

уснама одушевљено аплауди-

рала, довољо говори о успеш-

ности приредбе, под руковод-

ством наставнице српског јези-

ка Вере Марђокић Симић.

Петак, 20. мај и велика за-

вршница. у 18 часова у про-

сторијама школе, одржана је

централана приредба „Понешто

о љубави…”, коју су својим

присуством увеличале уважене

званице из културног и јавног

живота града шапца, као и ве-

лики број родитеља. деца су по-

казала умеће играња, певања,

глуме, рецитовања и свирања, а

све то је у 50-о минутну при-

редбу уобличила наставница

српског језика Бојана Ковачевић.

ученици и запослени се на-

дају да ће следећи дан школе

славити уз боље техничке усло-

ве, а можда и у новој фискул-

турној сали. док се то не дого-

ди, они се држе старе

ајнштајнове мисли: „Теорија

је кад се све зна, а ништа не

функционише. Пракса је кад

све функционише, а нико не

зна зашто.”

Бојана Ковачевић

оШ „мајур” у мајуру

Обележен Дан школе

Микро-макро свет

Љубав

шта је то љубав

питање је тешко,

да ли је то стварно,

или друго нешто.

Љубав је радосна ствар,

која ти учини све чаробно,

кад се заљубиш

тотално пошашавиш.

Љубав то је шашава ствар

што ђаке из школе тера,

ха, ха, ха...

Љубав има више теорија.

Милица Марковић, 6/2,ОШ „Ната Јеличић“

Млађи братнисам ја тата

да чувам брата.

не могу брата чувати

морам учити.

Морам у школу да идем

не могу око брата да бринем.

Немања Ружић, 4/4, ОШ „Јанко Веселиновић“

(учитељица Јованка Андрић)

15 33

Реците нам укратко о чему

се ради у представи?

у представи се ради о три

брата који су заправо ликови из

народне бајке „Баш челик“; тако

да је ова представа пребачена у

ово време и зато се зове „Баш

стил“, јер се на енглеском јези-

ку челик каже „стил“. данас

млади више користе стране речи

и наш језик се губи те смо на-

правили малу пародију поводом

српског језика који се полако

губи.

Колико дуго сте вежбали?

Вежбали смо два месеца, с

тим што смо имали две пробе

недељно које су се одржавале у

школи, али смо задње пробе

одржали у позоришту да би се

договорили око техничке под-

ршке. Сарадња је била добра као

и увек, имали смо буквално

дружење на пробама, тако да

није био однос учитељ-ђаци

него режисер-глумци. од по-

моћи нам је била и глумица ша-

бачког позоришта александра

ристић која није долазила на

пробе као мајка ученице која је

случајно играла у представи,

него неко ко жели из свег срца да

помогне, да представа буде што

успешнија. најважније ми је

било да су деца која су уче-

ствовала у комаду задовољна

својим улогама и да им се све до-

пало. дали су све од себе а то до-

казује громогласан аплауз који су

добили на крају представе.

IIIwww. podrinske.comМОЈА ШКОЛА02. јун 2011. 1634

Шта се у школи промени-

ло у задњих пар година?

Веома смо задовољни уче-

ницима, и оно што нам је

најважније њиховим успесима.

Такође је доста улагано у опре-

мање наставним средствима,

као и реконструкцију школских

објеката; такође и у издвојеним

јединицама, конкретно мислим

на школу у церовцу и на школ-

ски објекат у јеленчи. овде у

школи је урађена целокупна ре-

конструкција водоводне и ка-

нализационе мреже и битнији

радови у издвојеним јединица-

ма.

али, оно што је мени

најважније у колективу школе

имамо људе који воле свој по-

сао, који раде и добијамо сваке

године нове колеге који се од-

лично уклапају. још једна бит-

на ствар је да су ученици сваке

године заступљени на такмиче-

њима и да стижу до републич-

ког нивоа. Прошле године смо у

граду имали највише ученика

са републичким наградама. ове

године смо имали учешће на ма-

тематичком републичком так-

мичењу, где је похваљен ученик

александар Ђукановић, учени-

ца антонина Лазаревић ос-

војила је прво место на држав-

ном првенству из немачког јези-

ка, а имали смо и представника

из енглеског на републичком

такмичењу; очекујемо још да се

заврши такмичење из техничког

где имамо четири учесника.

Ове године сте се први пут

укључили у манифестацију

„Ноћ музеја“ да ли ће то по-

стати традиција?

ова година је прва, а и у

школском петогодишњем раз-

војном програму и плану по-

стоји, тако да ћемо се укључи-

вати редовно. То је сада наша

обавеза, и јако смо срећни због

тога. на иницијативу ученика

смо се укључили ове године.

Срећом, на доброј смо лока-

цији, овде у доњем шору, тако

да можемо да испунимо и тај

услов.

Реците нам нешто о са-

радњи школе и шабачког по-

зоришта?

једна од најбољих и најква-

литетнијих сарадњи наша шко-

ла је са установама културе у

граду; што не умањује значај и

са осталим установама и ком-

панијама у њиховим делатно-

стима остварујемо сарадњу. ша-

бачко позориште је установа

која нам редовно излази у сусрет

кад обележавамо дан школе, а у

току школске године у шабачком

позоришту смо стални посе-

тиоци дечијих представа. Коле-

ге су претплатници сваке пред-

ставе, тако да сарадња између

школе и позоришта могу оце-

нити као изузетну.

Какви су вам даљи по-

словни планови?

да успешно завршимо ову

школску годину; после овако

обележеног дана школе пре-

остаје нам да прославимо за-

вршетак школовања осмих раз-

реда и полагање њихових

пријемних испита. Све актив-

ности ће бити усмерене ка што

бољем завршетку на пријем-

ном испиту; онда ћемо у току

лета правити планове за наред-

ну школску годину; да успешно

испратимо старе а дочекамо

нове ученике.

118. РОЂЕНДАН О.Ш. „ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ“ ШАБАЦ

основна школа „јанко Ве-

селиновић“ је прославила свој

118 рођендан низом активно-

сти. школа је уз сарадњу ша-

бачког позоришта одржала

представу 12. маја 2011. годи-

не под називом „Баш стил“ у

извођењу 30 ученика како са-

дашњих тако и бившег учени-

ка душана Симића који је ту-

мачио главну улогу.

он нам је одговорио на два

питања:

Како си се осећао као

„Баш стил“?

Било ми је задовољство што

сам играо ову улогу у предста-

ви која је обележила још један

рођендан у ош „јанко Весели-

новић“.

Какав је утисак на тебе

оставила публика?

Публика је на мене остави-

ла изузетне импресије и веома

су нас бодрили током целе пред-

ставе.

Публика је била дивна

ДиреКторКа о.Ш. „јанКо веСелиновић“ љиљана Стојановић:

Задовољна сам успесима ученика

проФеСорКа татјана поповић напиСала и режирала ову преДСтаву

Свака представа носи поруку

Свака представа носи

поруку а порука овог ко-

мада је да добро увек побе-

ђује и да они који чине доб-

ро увек је јаче и боље

СТРАнУ ПРИПРЕМИО фИЛИП СИМИћ

1936IV www. podrinske.com МОЈА ШКОЛА 02. јун 2011.

МаленаТи си тако слатка и медена,

као да си сва од шећера.

Волим те, волим малена,

љубави моја једина.

на небу је рај, увек ћу те волети знај.

Када сам са тобом ја,

у мени је радост сва.

дођи у дискотеку ти, на забави су сви.

на забави чекам само једне очи,

не дам ником у крило да ми скочи.

дођи у дискотеку ти,

на забави су сви,

лудујемо сви до јутра,

нико не мисли на сутра..

а ја и даље чекам,

да дођеш само ти,

једина моја љубави....

Стефан Момчиловић, 6/1, ОШ „Ната Јеличић“

Драги другу трећој клупи трећега реда,

у учионици петог један

некада је седео наш драги друг,

увек насмејан, ведар и чедан.

Сада та клупа празна стоји,

ћути и жали нашега друга,

јер су за његов кратак жиовот

највише криви воз и пруга.

у дневнику сада његово име прецртано стоји,

...он .... више не постоји.....

Милица Јовичић, 6/1, ОШ „Ната Јеличић“

Љубав је нешто неуништи-

во, нешто што непрестано по-

стоји од вечности до вечности.

Слична је Сунцу које се само на-

шим земаљским очима чини да

нестаје, док оно и даље постоји

и светли без престанка.

Љубав је волети, онако ис-

тински из душе. ако човек не-

ког воли, онда мисли да љубав

се не да видети очима, душа ду-

боко скрива своје тајне и вуче их

лавиринтима истине. Љубав је у

исправном кораку: устани и хо-

дај, ходај исправном стазом љу-

бави и воли оног ко налази ра-

дост у љубави. Љубав је када по-

беђујемо мржњу, јер свако ко је

поражен несрећан је. Мржња се

не побеђује мржњом, мржња

се побеђује љубављу, јер ако ис-

крено љубиш нико ти не може

ништа.

није тешко заљубити се,

али је тешко то рећи. највећа

срећа коју нам може дати љубав

је први стисак руке онога кога

волимо. Велике љубави су рет-

ке, као што су ретка и велика

дела. Љубав је нешто што нас

покреће и инспирише. усудите

се да кажете супротно! Сама чи-

њеница да волите и да вас воле

може да постане снажна сила у

животу сваког од нас. Љубав је

увек нова, негде води. Вештина

је неговати љубав и искористи-

ти сваки нови дан да је са неким

поделимо.

Волимо се и пружајмо љу-

бав једни другима! Боље је во-

лети и изгубити, него никада не

волети. Љубав и лепота се пес-

мом бране, звездама које вечно

лутају и нашим сновима запи-

саним на знакове поред пута.

Жељана Тушановић, 6-1, ОШ „Војвода Степа“

Липолист

Љубав је...

МОМ БРАТЗнам кад си се родио,

и кад си први пут проговорио

Памтим тај дан сунцем огрејан

Ти си мој брат, вољен и мио,

Ведар и леп увек ми био.

Воли те бата кад спаваш и кад си будан

ја ћу увек да те чувам.

Срце моје за тебе куца, кад си слаб

и кад од снаге пуцаш.

расти ми срећно као и ја,

нека ти радост буде енергија.

окице црне гледају нежно,

Свака ће клинка на њих пасти,

а, ти Боки велики порасти.

да будеш ко песница јак

и да будеш добар ђак.

Урош Маринковић 3-3, ОШ „Војвода Степа“

Липолист

ТУГА

Када сам тужна све се око мене руши

осећам велики бол у души.

Сузе ми лију, као капи кише

и теку све више и више.

Тад ми клону руке

од превелике и јаке муке.

Хиљаду мисли у глави ми се врте

и никако да се смире и ућуте.

Туга савлада цело тело

и више није као некад весело.

не мили ми се да живим

Као кад неком нешто скривим.

и више ми ништа није мило

Савлада неко туге крило.

Сузе ми саме лију

и још већу горчину срца шију.

Стално се нижу туга за тугом

једна за другом.

Када ће више престати оне

да ми у ушима звоне?

али туга постаје све већа,

и негде се губи моја срећа.

Можда је то само део живота

али је пролазна као лепота.

Тамара Мандић VI-2, ОШ „Војвода Степа“

Липолист

Парализована због хорор филма

Четрнаестогодишња девојчица из рима недавно се прализова-

ла због страха, док је у биоскопу гледала хорор филм „Паранормална

активност“. Због страшних сцена филм је изазвао и бурне реакције

родитеља, који траже да се уведе старосно ограничење и да хорор

филмове не гледају млађи од 18 година.

италијанско министарство културе разматра мере које треба да

се предузму да би се деца заштитила. надамо се да ће надлежни и

у Србији наћи начин да од филмова каква је „Паранормална ствар-

ност“ заштите младе.

Поклони љубавиПоводом 68. рођендана Ким Џонг ила, деци у Северној Кореји

подељени су кекс и бомбоне. Такознане „поклоне љубави“ север-

нокорејска деца добијају и на рођендан Ким ил Сунга, оца садашњег

лидера.

Највећа хибридна мачканајвећа хибридна мачка на свету, настала укрштањем мужјака

лава и женке тигра, званично је Лигар Херкул који живи у резер-

вату у Мајамију. амерички медији су забележили да је хибрид Хер-

кул ушао у Гинисову књигу рекорда, јер је тежак 410 килограма и

дуг 3,6 метара. Верује се да је животиња, која дневно поједе 11 ки-

лограма меса, створена случајно: мама-тигрица и тата-лав живели

су близу, на територији института за угрожене и ретке животињ-

ске врсте у Мајамију.

Постоји и хибрид настао укрштањем мужјака тигра и женке лава.

То је тигон, животиња која носи више особина тигра.

веСти из Света

17 35