30динараШАБАЦ, 27. МАЈ 2010. ГОДИНА IV БРОЈ 127

ШШааппччааннии ннаајјббоољљии

46. фестивал „„ЈЈооааккиимм ВВуујјиићћ““ Стр. 7

Стр.4

ООббееллеежжееннаа ггррааддссккаа ссллаавваа

Пут за нова радна местаПут за нова радна местаСтр. 5

Почиње изградња Почиње изградња новог пута ка Руминовог пута ка Руми

Стр. 3

PWL наFashionday Стр. 11

Стр. 12ККооннццеерртт

ССВВЕЕ ОО УУППИИССУУ УУ ССРРЕЕДДЊЊЕЕ ШШККООЛЛЕЕ

ООРРЈЈЕЕННТТ ССАА ССЛЛООВВЕЕННССККООММ ДДУУШШООММ

Стр. 23-29

ООддрржжаанн 4422.. ФФеессттиивваалл ддееччјјиихх ххооррооввааСтр. 6

PENZIONER

Гимназијски атеље

Браво Малетићу (2)ЛИЧНИ СТАВ: ХАНИБАЛ КОВАЧ

И као што рекох „Бог му по-

мог`о и нико му ништа не

мог`о“. Искрена хришћанска

клетва у позитиви, јер, неко ко

је јачи од свих, па и министара

полиције и здравља, тај се мора

уважити и никако потценити.

Лепо је што и сам о себи и

својима има високо мишљење и

то јесте, чини се, од пресудног

значаја за целокупни његов од-

нос према потчињенима у бол-

ници али и јавности. Наручио је

прво да се напише књига, кажу,

о његовом оцу великом ветери-

нару из Богатића и исто тако

ускоро се има написати и пане-

гирик о њему самоме што ће по-

примити облик лепе и укориче-

не књиге са бројним фотогра-

фијама и густо куцаним стра-

нама!На све то, често се запи-

там зашто овога човека готово

да нико не воли, јасна ствар, ако

изузмемо рођаке и малобројне

му пријатеље.

Лекари шабачке болнице га

великом већином, не воле због

третмана струке, ниподаштава-

ња колега и немарног односа

према скупоценим апаратима

који не раде. Такође га не воле

и због сумњивог пословања ша-

бачке болнице где постоји го-

мила сумњивих документа који

су, кажу да има правде, толико

недвосмислено компромитујући

да је само то довољно за неко-

лико година робије. Јавност тог

Малетића не воли због не-

условности шабачке болнице

јер се све свело само на уређе-

ње болничког круга са све фон-

таном и бијелим лабудовима.

Болесни су очајни јер често не

ради скенер, ултразвук а апарат

за иригографију скупља пра-

шину па нека због тога што тај

апарат не ради умре и чувена

докторка која је у болници зајед-

но са мужем направила скоро

сто година радног стажа и на хи-

љаде операција. Целокупна

српска јавност у ударним тв

терминима била је упозната да

му је блиски сарадник умешан

у скандалозан случај педофи-

лије и малолетног сводништва и

извори блиски око Малетића

кажу да је лично интервенисао

да се дотични педофил пусти из

притвора јер тобож шабачка

болница без њега не може да

ради. У болници кажу да су не

ретки и физички обрачуни међу

особљем, а једнога доктора чека

и робија правоснажна због зло-

стављања у породици.

Министар Дачић по тој ло-

гици онда бесомучно лаже када

јавно изјављује да ће се држава

оштро супротставити педофи-

лима и манијацима а таквих у

шабачкој болници, међу запос-

ленима очито има. Такође про-

вером докумената утврђено је да

ни систематизација радних ме-

ста у болници нам шабачкој

није прецизно и поштено одра-

ђена. За шефа лабораторије по-

стављен је средњошколац иако

по систематизацији на то место

треба да буде постављен неко са

вишим образовањем...

Ето, све то Прим. Др Мале-

тић то чува као царство своје и

одане и верне поданике чашћа-

ва радним местима и амнести-

ра их од криминала.Јавност се

такође пита зашто су чувени

доктори смењени са начелнич-

ких места и зашто су многи

морали управо због Малетића

морали да напусте болницу и

отворе приватне ординације.

Много је зашто, а ја вам

опет кажем зато што му се може и

што нема те силе која га може по-

мерити са толико му драгог дирек-

торског места. Понављам, сви

можемо да му дувамо! Браво!

2 www. podrinske.com 27. мај 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног

и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - уредник Мирјана Чворић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов,

хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал

Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИЧНИ СТАВ: ХАНИБАЛ КОВАЧ

Министар др Сулејман

Угљанин потписао је уговоре са

председницима неразвијених

општина о додели средстава у

износу од 37,5 милиона динара,

а на основу првог јавног кон-

курса за 2010. годину.

Средства која су данас до-

дељена неразвијеним општи-

нама намењена су за израду

пројектне документације за раз-

војне пројекте из области по-

љопривреде, туризма и малих и

средњих предузећа у 2010. години

за недовољно развијена подручја.

„Циљ овог Конкурса је до-

принос смањењу разлика изме-

ђу развијених и неразвијених

општина, као и подизање стан-

дарда у недовољно развијеним

подручјима. Врло је битно да се

добро ураде просторни планови

и реше имовински односи, како

би се страним инвеститорима и

нашим људима из дијаспоре

омогућило да улажу у ове оп-

штине“, истакао је министар

Угљанин приликом потписива-

ња уговора.

„Желео бих да нагласим да

је у току и израда закона о сред-

ствима којима би се новац за

одрживи развој директно упла-

ћивао на један рачун, а за изра-

ду и доношење овог закона

имам велику подршку председ-

ника Србије Бориса Тадића и

премијера Мирка Цветковића“,

додао је министар Угљанин.

Након потписивања уговора

пристунима се обратила и Дра-

гана Вујановић, помоћница ди-

ректора Канцеларије, која је по-

звала све председнике општина

у ресору Канцеларије да се ак-

тивно укључе у акцију Мини-

старства за заштиту животне

средине и просторног планира-

ња "Очистимо Србију“ која ће

се одржати 5 јуна на територији

целе Србије.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Неразвијеним општинама37,5 милиона динара

МИНИСТАР ДР СУЛЕЈМАН УГЉАНИН СА САРАДНИЦИМА

Браво Малетићу (2)

Цена погребних услуга

јавног комуналног предузећа

„Стари град“ најјевтинија у

региону Мачве, и после ре-

довног годишњег поскупље-

ња од шест процената.

Директор предузећа Зо-

ран Марковић је рекао да су,

према статистици Пословног

удружења комуналних пред-

узећа Србије, цене погреб-

них услуга на 43. месту међу

47 предузећа чије се цене по-

реде.

Основна сахрана у Шапцу

кошта 3.375 динара док је,

према истом извору, у сусед-

ној Сремској Митровици

8.140 динара, у Лозници 6.461

динар а у Ваљеву 3.563 дина-

ра.

У предузећу су навели да

је за поређење коришћена ос-

новна сахрана у коју спада

ископ и затрпавање раке,

коришћење капеле, упо-

треба колица за превоз по-

којника, сандука и венаца.

Нешто скупље су цене

сахране испод плоче и у гроб-

нице: 4.528 и 5.554 динара.

У Шапцу се годишње оба-

ви око 700 сахрана на три

градска гробља.

Најјефтинија сахрана у Шапцу

Свечана додела књижевне

награде Лаза К. Лазаревић, за

најбољу необјављену српску

приповетку, одржана је про-

шлог петка у Културном центру.

Жири у саставу: Васа Павковић,

књижевни критичар, Љубица

Арсић, књижевница и Иван Ве-

лисављевић, филолог опште

књижевности, овогодишњу пре-

стижну награду доделили су

Шапчанки Јелени Јовановић,

за причу „Како преживети када

вас дечко остави и оде у Аме-

рику – прича у педесет корака“.

- На задовољство и понос

Културног центра, и Града, могу

тако с правом да кажем, слави-

мо пунолетство књижевне на-

граде. Установљена је давне

1993, и изузетно нам је драго,

што ова награда, која носи име

једног од највећих родоначел-

ника српске приповетке, вели-

кана Шапца, не само да живи у

нашем граду, већ је и на књи-

жевној сцени Србије заузела

врло значајно место – у име ор-

ганизатора, истиче Бранка То-

доровић. Додаје да је на ового-

дишњи конкурс (који из године

у годину расте), пристигло негде

око 300 радова, и да радује ко-

лико је, пре свега младих људи

заинтересовано за форму при-

поветке: „Награда истински

живи, а, уз њено пунолетство,

можемо слободно рећи да ће и

живети сигурно дуго, јер се

утемељила у нашем књижевном

животу“.

- Ове године, такође на ра-

дост, с обзиром да славимо 18

година, награду је добила при-

ча наше суграђанке Јелене Јова-

новић, која данас живи и ради у

Бразилу. Иначе, Јелена је

1972.годиште, завршиле је Фи-

лолошки факултет, енглески

језик, једно време је предавала

у једној београдској гимназији,

а од две хиљадите живи и ради,

као професор у Бразилу. Радује

да је награда дошла у Шабац, и

само да напоменем да је, до

сада, још 1994.године, другу

награду, добио наш суграђанин

Миле Радовановић.“ Ц.Љ.

ТРАДИЦИЈА ШАБАЧКОГ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА

Пунолетство лазине награде

327. мај 2010. www. podrinske.comШАБАЦПОЧИЊЕ ИЗГРАДЊА НОВОГ ПУТА КА РУМИ

Нови мост и брза саобраћајница ка РумиИзградња деонице аутопута

Рума-Шабац је извесна и могу-

ћа у наредне две године, најавио

је прошлог понедељка у Шапцу

министар за инфраструктуру

Милутин Мркоњић. У разгово-

ру са градоначелником Шапца

Милошем Милошевићем, ми-

нистар Мркоњић је рекао да је

то један од приоритета Владе

Србије који ужива значајну под-

ршку председника Републике

Бориса Тадића.

-Влада и руководство држа-

ве су мишљења да градња ин-

фраструктурних објеката води

изласку из кризе. Аутопут Нови

Сад- Рума-Шабац-Лозница

представља приоритет другог

реда (први је Коридор 10) и

требало би да буде изграђен у

наредних две до три године.

Ова година биће посвећена из-

ради пројектне документације и

експропријацији. Вредност ра-

дова брзе саобраћајнице Рума-

Шабац износиће више од 60

милиона евра и то ће бити прва

деоница аутопута Нови Сад-

Лозница. Реч је о две саобра-

ћајне траке са по две коловозне

траке ширине по 3,75 метара и раз-

делном траком од два метра. Дужина

пута биће око 30 километара. Реа-

лизација овог пројекта подразуме-

ва и изградњу моста преко Саве

који би коштао од 20 до 25 ми-

лиона евра. Градња би могла да

почне већ ове године. Укупна

вредност радова износиће више

од 90 милиона евра, а новац ће

бити обезбеђен продајом „Те-

лекома“, истакао је Милутин

Мркоњић и напоменуо да ће за

извођење радова бити ангажо-

вана шабачка предузећа.

Детаље о будућем мосту,

чија је локација планирана не-

колико километара узводно од

постојећег, изнео је Дејан Ко-

вачевић, саветник у Мини-

старству инфраструктуре. Ду-

жина моста биће 690 метара,

ширина 20,4 метра, у оба смера

са по две саобраћајне траке, че-

личне конструкције, постављен на

бушене шипове. Према процени Ко-

вачевића, мост би могао да буде саг-

рађен за 18 до 20 месеци.

О развоју пловних путева и

развоју лучког система у Србији

говорио је Павле Галић, помоћ-

ник министра за воде, саобраћај

и безбедност пловидбе. Како је

истакао, Шабац има све услове

да се развије као модерна лука,

уклапа се у нова законска ре-

шења и могућности да постане

међународна лука.

Градоначелник Шапца Ми-

лош Милошевић рекао је да је

овако добра вест за Шабац сим-

болично стигла на дан градске

славе.

-Атрактивност северозапад-

не радне зоне, површине 600

хектара и добре комуналне

опремљености, зависи пре све-

га од повезаности Шапца са

аутопутем Београд-Загреб. Ин-

веститори углавном одлазе у

Добановце, Пећинце и Шима-

новце управо због близине ауто-

пута и без обзира на далеко ло-

шије услове у погледу цене зем-

љишта и комуналне опремље-

ности. Радије прихватају и то

него да до Шапца долазе по-

стојећим путем. Зато је изград-

ња деонице аутопута Рума-Ша-

бац од животне важности за

град Шабац и околину, оценио

је градоначелник Милошевић.

Разговорима у Градској кући

присуствовао је и Душан Пет-

ровић, потпредседник Демо-

кратске странке.

-Нема важнијег циља Владе

Србије и председника Србије од

што бржег стварања услова у

којима ће грађани поправити

свој животни стандард. То није

могуће без нових радних места,

доласка домаћих и страних ин-

веститора и градње инду-

стријских објеката. Први корак

је стварање предуслова. Шабац

већ десет година има стратегију

равоја, утемељену на правилним

претпоставкама и добрим од-

лукама локалне самоуправе. Да-

нашња вест је доказ за то. Уз по-

тенцијал Северозападне радне

зоне и Луке, Шабац може бити

највеће инвестиционо подручје

у региону. Имамо прилику да

живимо добро и верујем да ће

одлуке Владе Србије бити спро-

ведене у живот, поручио је Ду-

шан Петровић.

Након разговора у Градској

кући, министар Мркоњић са са-

радницима посетио је Северо-

западну радну зону и шабачку

луку.

-Прво ће се градити пут од

Шапца ка Руми, а затим и од

Руме ка Новом Саду јер је та

деоница тежа због потребе

изградње тунела. Пут од

Шапца ка Лозници неће

се мењати јер у тој део-

ници нема потребе за

брзе путеве - ре-

као је Мркоњић.

Министар је

навео да шабачка

фирма „Интер-

коп“ има све

потребне ка-

пацитете и

услове да

учествује у

градњи пута

ка Руми и

нагласио да

ће имати

п р е д н о с т

код добија-

ња послова везаних за изград-

њу деонице.

- Знам да ће ме Душан

(Петровић) назвати релик-

том старог система али ја

сматрам да ме тендери

само успоравају за три до

шест месеци. Како год

било, ваша домаћа

фирма има све усло-

ве за градњу и већ

гради на Коридору

10 и сигурно ће

градити и на

овом путу па

ће тако новац

остати у вашем

граду - нагла-

сио је Мрко-

њић током раз-

говора у којем

је учествовао и

заменик пред-

седника ДС.

- Шабац има стратегију

10 година и испостваља се да

је та стратегија утемељена на

правилним претпоставкама и

да су у граду доношене добре

одлуке. Пре неколико година

била је велика дилема, јед-

на друга влада је имала

извршну власт и овлаш-

ћење у земљи па није

донела одлуку о томе да

се бар уђе у пројекат пута

између Руме и Шапца, али

мислим да доб-

ре одлуке увек

на крају

нађу прили-

ку да буду

реализоване. Овај део пута до

Руме на правцу од Новог Сада

до Лознице, али тај ка Руми од

Шапца ће бити први реализо-

ван, отвара велики потенцијал

за индустријску зону у Шапцу.

Са 600 хектара земљишта у

власништву града и 400 хек-

тара приватног земљишта које

се наслања на Зону мислим да

на Балкану не постоји

већа индустријска зона.

Други битан инфра-

с т р у к т у р н и

пројекат је лука.

То су добре ве-

сти, имаћемо

врло велики по-

сао у 2010. го-

дини, рекао је

Петровић и на-

гласио да реали-

зација пројеката није везана за

изборе већ за то како људи који

управљају земљом доживља-

вају свој посао.

-Аутопут је једина тема и

самим тим најважнија. Има-

мо 600 хектара у североза-

падној радној зони а сведоци

смо да инвеститори плаћају

много скупље цене земљиш-

та само дас у у близини ауто-

пута - нагласио је градона-

челник Милошевић.

Министар Мркоњић избе-

гао је полицијску пратњу у

Мишару па је у Дуњића кућу

стигао са сарадницима али без

обезбеђења. Градоначелник је

током посете морао да измени

одлуку да се у току званичних

посета не служи алкохол јер је

популарни Мрка тражио „да

кафа није сиротица“.

4 www. podrinske.com 27. мај 2010.ДРУШТВО

Град Шабац се налази пред

реализацијом пројекта изградње

постројења за пречишћавање

отпадних вода. То подразумева

и изградњу пратећих објеката:

црпне станице „Главна“ код

савског моста и колектора од

црпне станице до постројења и

обале утврде. Укупна вредност

пројекта је више од 12 ми-

лиона евра.

Велики су изгледи да

пројекат финансирају Ев-

ропска унија, Влада Србије

и град Шабац. О финан-

сијској подршци Европске

уније, одлучиваће Управни

одбор Канцеларије Европске

уније за подршку развоју ин-

фраструктуре локалне само-

управе 30. маја у Београду.

О томе шта је до сада ура-

ђено, шта још треба урадити и

колики је значају овог пројекта

разговарали смо са чланом Град-

ског већа, дипл.инг.машинства

Милорадом Маринковићем.

На седница управног одбо-

ра Канцеларије Европске уније

за развој инфраструктуре ло-

калне самоуправе, 30. маја те-

куће године, треба да се одлучи

да се предлог о изградњи По-

стројење за пречишћавање от-

падних вода, чија је локација иза

„Белих лимова“, предложи Ев-

ропској унији за финансирање.

Овај пројекат је веома зна-

чајан за град Шабац јер реали-

зацијом овог пројекта добијамо

чистију животну средину, чи-

стију реку Саву не само за Ша-

бац већ и за све градове низ-

водно, укључујући Београд где

се врши прерада воде за пиће из

Саве што ће им умногоме појеф-

тинити трошкове прераде воде.

Самом реализацијом овог

пројекта Ша-

бац улази у

ред оних

г р а д о в а

који су

з а -

врши-

ли пречишћа-

вање опадних вода што му по-

диже бонитет за извоз својих

производа и сарадњу са Европ-

ском унијом и развијеним све-

том.

Шта је до сада урађено?

Реализацију овог пројекта

започели смо пре неколико го-

дина. Урађен је идејни и главни

пројекат за један део по-

стројења. Одредили смо и уре-

дили локацију. Изграђена је

црпна станица са грубом и фи-

ном решетком и колектор који

прихвата фекалну воду из

Мајура, Касарских ливада,

Јевремовца, Летњиковца, По-

церског Причиновића, Мишара

и Јеленче.

Шта још треба да се уради?

Треба да се уради техно-

лошка линија: песколови, био-

ареациони базени, таложници,

обрада муља, машинска зграда

са опремом и све остало до

саме финализације и чисте воде

која ће се уливати у реку Саву а

на другој страни имаћемо и ко-

ришћење биогаса што ће у мно-

гоме допринети повећању

енергетског биланса по-

стројења.

Такође, треба изградити

и црпну станицу „Главна“

код новог моста и колек-

тор од црпне ста-

нице до самог постројења и ут-

врду обале.

Који је значај ове црпне

станице?

Значај црпне станице „Глав-

на“ је вишеструк. Њеном из-

градњом заштитићемо се, пре

свега, од високих водостаја реке

Саве. При високим водо-

стајима градска канали-

зација не може да се ули-

ва у Саву и зато је по-

требно да се та вода пре-

пумпа у реку јер уколико се

то не учини постоји опас-

ност да се излију фекални

колектори у самом граду. До

сада смо ове проблеме пре-

вазилазили тако што смо

импровизовали једну

црпну станицу која није

довољна ни поуздана у раду

па смо изнајмљивали пумпе у

критичним тренуцима. Преко

црпне станице „Главна“ кроз

колектор према посројењу

транспортоваћемо канализа-

циону воду на постројење.

Вредност ове инвестиције?

За изградњу овог постројења

до сада је уложено око милион

и двеста хиљада еура. Предра-

чунска вредност овог пројекта је

између 12-13 милиона евра.

Како ће се обезбедити та

средства?

Помоћ у финансирању овог

пројекта очекујемо од Европске

уније са средствима до 8,5 ми-

лиона еура и то би била дона-

торска средства. Учешће града

Шапца треба да буде око 1,1 ми-

лион еура а остатак средстава

очекујемо да добијемо од Ми-

нистарства за национални ин-

вестициони план (МИП) и Ре-

публичке дирекције за воде.

И. Ковачевић

РАЗГОВОР С ПОВОДОМ: ДИПЛ.ИНГ.МАШИНСТВА МИЛОРАД МАРИНКОВИЋ, ЧЛАН ГРАДСКОГ ВЕЋА

За чистију животну средину и реку Саву

Свечаном литијом и ар-

хијерејском литургијом град

Шабац данас је обележио славу

– Друге Тројице, силазак светог

Духа на апостоле. Литија је, на

челу са епископом шабачким

Лаврентијем и градоначелни-

ком Шапца Милошем Мило-

шевићем, до храма Светих апо-

стола Петра и Павла прошла ули-

цама Господар Јевремовом, Стојана

Новаковића и Косте Абрашевића, са

молитвом за напредак града и ње-

гових житеља.

ОО бб ееллеежжее ннаа гг рр аа дд сс кк аа сс ллаа вв аа

На 23. седници Градског

већа Шапца, одржана је пре-

зентација наплате услуга ЈКП

„Топлана“ према делитељу то-

плоте, односно утрошку то-

плотне енергије. Делитељ то-

плоте је уређај за обрачунавање

индивидуалне потрошње и на-

чин уштеде топлотне енергије.

Истовремено, то је могућност да

се рачуни за наплату обрачуна-

вају искључиво према утрошку

енергије.

Чланови Градског већа до-

нели су одлуку да се локални

пут Мишар – Јеленча, дужине

1.500 метара, асфалтира пре

постављања канализационе мре-

же. На основу информација из

ЈКП „Водовод“ о заинтересова-

ности грађана у овом делу на-

сеља за изградњу канализацио-

не мреже, процењено је да се у

наредних неколико година неће

градити канализациона инфра-

структура, што би био дуг пе-

риод чекања да мештани добију

асфалтирани пут.

Презентација новог начина обрачунаутрошка топлотне енергије

23. СЕДНИЦИ ГРАДСКОГ ВЕЋА ШАПЦА

На другом Међународном

такмичењу младих пијаниста,

под називом „Бањалучко

бијенале“, ученици шабачке

Музичке школе „Михаило

Вукдраговић“ постигли су за-

пажен успех. Лауреат у пре-

ткатегорији је Лука Јездими-

ровић са освојених 97 поена, у

класи професора Драгомира

Братића, а исто признање – у

првој категорији припало је

Лазару Торбици са освојених

98 поена, у класи професорке

Хелене Давидовић. Компози-

ција „Бумбаров лет“ коју је

свирао Лазар Торбица про-

глашена је за најбоље изве-

дену композицију. Лазар је

успео да одбрани титулу

лауреата освојену на про-

шлом бијеналу. У првој ка-

тегорији прву награду освојио

је и Лазар Митровић, из класе

професора Милоша Милути-

новића.

У другој категорији забли-

стала је Александра Илић са

освојених 97 поена, такође из

класе Хелене Давидовић, и

освојивијла је прву награду.

Ове године Александра је пред-

стављалаклавирски одсек Му-

зичке школе на фестивалу му-

зичикх и балетских школа

Србије где је освојила макси-

малан број поена.

Ц.Љ.

ШАПЧАНИ УСПЕШНИ И У БАЊА ЛУЦИ

Лука и Лазар лауреати

527. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

Ученици Основне школе у

Мајуру, који су освајали награ-

де на такмичењима протекле

године добили су као поклон

књиге на свечаности коју су

њима у част уприличили про-

фесори енглеског и француског

језика.

„Вече страних језика“ обо-

гатили су учешћем у програму

и неки од награђених који су

Париз и Лондон приближили го-

стима. Превер, па затим Десан-

ка Максимовић и Јова Јовановић

Змај измамили су аплаузе пуб-

лике и понеко сећање на школс-

ке дане. Ипак, представа „ Не-

успела приредба“ коју су изве-

ли ученици француског језика

успела је да насмеје и најстро-

же погледе критичара и дирек-

торке у првом реду. Рађена по

тексту Светлане Милутиновић,

професора француског језика,

представа је одсликала циничну

реалност садашњости и дала

добру потку неком „мало ис-

куснијем“ сценаристи. Укратко,

директор школе дочекује деле-

гацију француске амбасаде и

хитно му је потребна представа

на том језику јер су у питању до-

нације… Проблеме решавају

неискусна професорица и не-

мирна деца којима је страни и

матерњи језик… Да не забора-

вимо да је директор склон реп

музици што крије од колега и да

је његов енглески ближи Хар-

лему него Харварду… Ипак ди-

ректор те школе Драга Адака-

лић-Томић неће моћи да се

препозна у заплету.

‘’Наши ученици нису били

само учесници на такмичењима

већ су освајали и признања и

зато смо их наградили а награ-

де у школи су књиге. Надам се

да ће они који завршавају 8. раз-

ред наставити исто и у средњој

школи а осталима желим још

више успеха на понос њима,

нама и родитељима, рекла је

Драга Адакалић-Томић током

обраћања ученицима и гостима.

Списак ученика који су

освајали награде је велики чак

и за многобројније школе. Сан-

да Баљошевић је била трећа на

Општинском такмичењу из енг-

леског језика и пласирала се

на окружно, Сања Живано-

вић је постигла исти резултат

али на такмичењу из географије,

Младен Остојић је био други

на Општинском такмичењу из

географије и пласирао се на

Окружно, Марија Атанаско-

вић је била трећа на Општин-

ском из биологије а учествова-

ла је и на такмичењима из Оп-

штинском и Окружном так-

мичењу из физике. На так-

мичењу из биологије за седми

разред Светлна Зељковић је за-

узела друго место и пласирала

се на Окружно такмичење а

Марија Петровић је са трећим

местом на Општинском оства-

рила пласман на Окружно так-

мичење из географије. Стефан

Живановић је освајао награде

на пролећном и јесењем кросу

РТС-а као и Славољуб Лаза-

ревић и Неда Терзић. Милица

Петровић је била друга на сва

три такмичења, Општинском,

Окружном и Републичком из

техичког и информатичког об-

разовања док је из истог пред-

мета Ана Ђермановић била

прва на Општинском и друга на

Окружном. Зора Лазић је из ис-

тог предмета била друга на Оп-

штинском и трећа на Окружном

такмичењу. Петар Зечевић је

заузео треће место на Општин-

ском такмичењу из историје.

Међу најмлађим такмича-

рима најбољи су били: Никола

Будимировић који је био трећи

на такмичењима из математике

и историје, Милица Бркић која

је била трећа на такмичењу из

историје, Урош Алексић који је

био други на Општинском и

трећи на Окружном из технике

и информатике, Емилија Со-

кић са трећим местом ма Оп-

штинском и другим на Окруж-

ном из математике, Вук Пузић

са трећим местом на Општин-

ском такмичењу из математике,

Кристина Живановић и Иси-

дора Полић које су освојиле

трећа места на такмичењу из ма-

тематике за ученике четвртог

разреда. Награду је добила и

женска фудбалска екипа за ос-

војено друго место на Општин-

ском такмичењу у малом фуд-

балу а у саставу: Ана Лазић,

Тамара Јакшић, Марија Три-

мановић, Милица Бајић,

Тијана Бошковић, Јована

Бојић, Маја Алексић и Алек-

сандра Филиповић.

Да не прескочимо Дуњу Ђе-

рић која је ученик седмог раз-

реда а ове године је забележила

низ успеха: похвала на Оп-

штинском а затим и друго место

на Окружном и учешће на Ре-

публичком такмичењу из физи-

ке; прво место на Општиндком

из биологије; треће место на

Опшзинском, прво место на

Окружном и пласман на држав-

ПРЕДСТАВА ЗА НАЈБОЉЕ

Награђени ученици Основне школе у Мајуру

У Основној школи „Николај

Велимировић“ у Шапцу, прошле

среде је организован едукатив-

ни скуп на тему превенције бо-

лести зависности. О начинима

да се информишу и заштите, али

и последицама наркоманије и

алкохолизма, ученицима су го-

ворили доктори Владимир Јекић

и Борис Јовановић. Предавању

је присуствовао и градоначел-

ник Шапца Милош Милошевић.

Директорка школе Весна

Живановић истакла је важност

превентивног рада са децом и

велику пажњу која је овој теми

посвећена, као и тимски рад

наставног особља Школе. На-

рочито је захвалила Канцеларији

за младе града Шапца на анга-

жовању у области превенције

болести зависности.

У отвореном разговору, гра-

доначелник Милошевић пору-

чио је ученицима да се радују

свом и туђем успеху, да имају

разумевање за друге и негују то-

леранцију у свом окружењу.

- Срећа је управо у трену-

цима у којима чинимо најбоље

за себе и друге. Дрога и алкохол

дају лажну наду и илузију о сре-

ћи. Пречица до среће, коју нуде

паралелни светови, не постоји.

За срећу се морамо борити сами

и тако направити добар избор у

животу. Здрави стилови живота

су најбољи пут ка томе. Анга-

жовање у спорту, фолклорним

секцијама, уметничким радио-

ницама и било којој области

културног стваралаштва, најбо-

љи су начин превенције, рекао

је градоначелник Милошевић.

Градоначелник је одговарао

и на питања ученика: како се

кажњавају продавци дроге, да ли

су деца довољно заштићена од нар-

кодилера, какве се акције превенције

планирају на нивоу града...

Председница Ученичког парла-

мента Катарина Жунић доделила је за-

хвалнице за успешну сарадњу и анга-

жовање на превенцији болести завис-

ности градоначелнику Шапца идокто-

рима Јекићу и Јовановићу.

Здрав начин животанајбоља превенција

- Демократска странка у

нашем граду већ десет година

ради на томе да се остваре стра-

тешки циљеви политике Демо-

кратске странке, да се обезбеди

и оспособи северозападна рад-

на зона за инвеститоре. Тај

пројекат је при крају, али су и

друге добре вести стигле у наш

град: пут Рума-Шабац, као део

аутопута Нови Сад- Лозница,

почеће крајем године, односно,

почетком следеће године. Тај

пут је пупчана врпца Шапца са

коридором 10 са аутопутем.

Тиме ћемо добити много боље

шансе да инвеститори дођу и

граде своје фабрике и фирме, а

наши људи да се запошљавају.

То је оно зашта се Демократска

странка бори, за бољи живот

грађана а бољи живот подразу-

мева нова радна места, запос-

лење и рад људи који би тако

обезбедили егзистенцију себи и

својим млађим. Наш град ће

тада много боље напредовати и

боље изгледати. И.К.

ДР СЛОБОДАН МИРКОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ГО ДЕМОКРАТЕСКЕ СТРАНКЕ:

Пут за новарадна места

Шабац је у недељу био до-

маћин 42.Фестивала дечјих хо-

рова Србије, најстарије музич-

ке манифестације деце основ-

ношколског узраста.

- Велико је задовољство увек

бити у Шапцу, пратити ову децу.

Овај фестивал значи готово пола

века певања деце у Шапцу, то је

стварно радост и за све Шапча-

не и за нас који смо Шапчани, а

нисмо у Шапцу. Било би још

лепше да је више хорова, али,ви-

димо да се то раширило, и Бео-

град је ове године почео са фе-

стивалом дечјих хорова... Ша-

бачки фестивал је нешто што

најдуже траје, и не само што

најдуже траје, него смо ми Шап-

чани то осмислили... А, на ра-

дост је да се пева свуда – исти-

че доајен наше музике, Будимир

Гајић, председник Савета фе-

стивала, у недељу у Шапцу и у

улози члана жирија.

Младост, радост, духовност

су се стопили у једно, а влади-

ка шабачки Лаврентије, отва-

рајући фестивал, малишане је

назвао славујима:

- Ове године захладнело

пролеће, па не чујемо пој сла-

вуја. Али, Бог се смиловао па

нам послао стотине славуја да

унесу лепоту и радост у наша

срца. Драга децо, будите увек ве-

села срца, да целог живота ве-

селите и себе и све нас који вас

слушамо, јер у наша срца уно-

сите најлепше тренутке радости

и среће, лепоте и топлине...

Уз 145 година трајања, част

да прво наступи, имало је Ша-

бачко певачко друштво (једно од

најстаријих у земљи, основано

после Панчевачког српског-

црквеног и Београдског певачког

друштва), под диригентском па-

лицом професора Бранка Ђур-

ковића... У духу традиције гра-

да, светковину у позоришту за-

творио је хор шабачког Култур-

но-уметничког друштва “Абраше-

вић“, најстарија секција друштва ос-

нованог 1905.године. Хором је

дириговао Драган Павић...

У такмичарском делу на-

ступили су: Дечји хор Основне

школе „Младост“ из Вршца,

Дечји хор „Србадија“ из Бијељи-

не, Дечји црквени хор „Свети

Сава“ из Лознице и Дечји хор

Музичке школе „Стеван Мок-

рањац“ из Пожаревца... Сви су

добили златне медаље и дипло-

ме, а највише бодова освојио је

хор из Пожаревца...

- Наша је обавеза да млади-

мо пружимо квалитетну музику;

за тај квалитет потребни су нам

фестивали, а само заједничким

снагама можемо да опстанемо“

– био је део поздрава, уз под-

ршку фестивалу у Шапцу, ди-

ригента хора из Вршца, Мариа-

не Париповић. Бележимо и њене

речи да је велика одговорност

стати пре хор, највећа – стати

пред дечји хор. Али, осмех, љу-

бав и задовољство деце вредни

су свега. И највећа су награда...

Можда је довољно рећи да су

диригенти хорова из Бијељине

и Лознице, Јелена Тракиловић и

Драган Ђедовић, као деца пе-

вали на Хорским данима и фе-

стивалу у Шапцу... Руководилац,

најбољег - хора из Пожаревца,

Даниела Шошкић, признаде да

није баш неки говорник и да се

најлепше осећа окренута ка

својој деци. А, Фестивалу је

пожелела да траје барем још

оволико. Граду Шапцу да чува

и одржи давно започету лепоту...

И 42. Фестивал дечјих хо-

рова био је својеврсно подсећа-

ње на пребогату музичку и хор-

ску традицију Шапца. Шабачко

певачко друштво основано је

1865, Мушки хор „Невен“

1926,Музичка школа 1948, Хор

“66.девојака“ 1963, Фестивал

дечјих хорова Србије 1969,

Дечји студио хор 1978. године.

Годину дана касније основана је

Средња музичка школа, Хорски

дани -1994, исте године и Дечји

хор ВиВа, Дечји хор ВиВа-ћи

две хиљадите. Идуће године,

деценију трајања обележиће

Међународни фестивал младих

пијаниста, а најављено је да ће

заживети и АРТ ин Дуо и АРТ

ин ТРИО фестивал камерне му-

зике.

Хорске дане, под покрови-

тељством Министарства култу-

ре и Града Шапца, и ове године,

организовао је Арт студио. Ново

виђење заказано на Хорским

данима 2011, а 43.Фестивал

дечјих хорова Србије, у Шапцу,

21.маја...

И слика, и песма, у шабач-

ком Храму светих апостола Пет-

ра и Павла ( где се чула и песма

о Косову и Светосавска хим-

на...), и порука свих учесника 42.

Фестивала дечјих хорова Србије

је да ће Шабац увек певати...

Ц.Љубић

6 www. podrinske.com 27. мај 2010.ДРУШТВО

На основу члана 44. Закона о локалној самоуправи («Сл. гласник РС», бр.129/07),

градоначелник града Шапца, дана 25.05.2010. године, донео је

О Д Л У К У О ФИНАНСИРАЊУ И СУФИНАНСИРАЊУ

ПРОЈЕКАТА КОЈИ ДОПРИНОСЕ УНАПРЕЂЕЊУКВАЛИТЕТА ЖИВОТА ГРАДА ШАПЦА

1. У циљу унапређења квалитета живота, град Шабац ће према квлитету

понуђеног програма, важности програма за унапређење квалитета живота града

Шапца, стручности и професионалности носиоца програма и исказаној

финансијској потпори и односа између тражених средстава и планираних

резултата, финансирати и суфинансирати пројекте из области: културе, спорта,

заштите животне средине, социјалне интеграције и грађанске партиципације.

2. У оквиру конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката који

доприносе унапређењу квалитета живота града Шапца, а на предлог Комисије

за избор пројеката који доприносе унапређењу квалитета живота града Шапца,

изабрани су следећи пројекти:

- «Одређивање концентрације радона у шабачким основним и средњим

школама» Више технолошке школе у вредности од 1,00 динар:

- «Мислимо зелено» Центра за људска права «Homo homini» у вредности од

303.673,00 динара;

- «Дан и ноћ на глобусу – ДИНГ» Татјане Марковић-Топаловић у вредности

од 200.000,00 динара;

- «Шабачки Јевреји» Стевана Маринковића у вредности од 335.000,00 динара;

- «Сениор синема» ЛМ биоскопа и Градског удружења пензионера Шабац у

вредности од 298.475,00 динара;

- «Знањем до успеха» Друштва пчелара Шабац у вредности од 101.950,00

динара;

- «Чиста река» Спортско - риболовачког клуба «Бистро» у вредности од

173.800,00 динара;

- «Лек доступан свима» Друштва пријатеља Хиландара у вредности од

120.000,00 динара.

3. Средства за спровођење ове Одлуке у укупном износу од 1.532.899,00

динара, обезбеђена су у буџету града Шапца.

4. О спровођењу ове Одлуке стараће се Одељење за друштвене делатности и

привреду и Одељење за финансије Градске управе града Шапца.

ГРАДОНАЧЕЛНИК ГРАДА ШАПЦА БРОЈ: 501-9/2010-13ГРАДОНАЧЕЛНИК Милош Милошевић

У НЕДЕЉУ ОДРЖАН 42. ФЕСТИВАЛ ДЕЧЈИХ ХОРОВА

Пој славуја испунио Шабац

- Фестивал је велики до-

гађај не само за мене, не само

за град, то је најстарија му-

зичка манифестација за децу

основних школа у Србији.

Због тога то мора да траје. Кад

се сетим уназад, за ове 42 го-

дине, колико је само деце

било у Шапцу – преко триде-

сет хиљада, више од 120 ди-

ригената, десетине најпозна-

тијих европских и светских

имена у жирију – топла су

присећања директора фести-

вала Бранка Ђурковића.

ХОР ОШ МЛАДОСТ ВРШАЦ

ХОР КУД АБРАШЕВИЋ

727. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВОРЕКЛИ СУ – УЗ НАГРАДЕ:

РЕКЛИ СУ – УЗ НАГРАДЕ:

46. ФЕСТИВАЛ „ЈОАКИМ ВУЈИЋ“

Најбоља шабачка представаПредстава Шабачког позо-

ришта “Догађај у стану бр.2“ у

режији Никите Миливојевића

оцењена је као најбоља пред-

става у целини 46. Фестивала

професионалних позоршта

Србије „Јоаким Вујић“. То је

једногласно одлучио стручни

жири Фестивала у саставу: Ди-

митрије Јовановић, позоришни

редитељ из Београда, Саша Тор-

лаковић, глумац из Сомбора и

Миливоје Млађеновић, дирек-

тор Стеријиног позорја, после

седам одгледаних представа у

званичној конкуренцији Фе-

стивала.

Награда за најбољег мла-

дог глумца додељена је Боби

Стојимировићу за улогу Пере

у представи „Дундо Мароје“

Марина Држића, у адаптацији и

режији Кокана Младеновића и

извођењу Крушевачког позо-

ришта.

Четири равноправне глу-

мачке награде добили су: Сања

Крстовић за улогу Живке, гос-

пође министарке, у представи

„Госпођа министарка“ Брани-

слава Нушића, у режији Драга-

на Јовановића и извођењу На-

родног позоришта Ниш; Бојана

Зечевић за улогу Азазела у

представи „Мајстор и Марга-

рита“ Михаила Булгакова, у

адаптацији и режији Александра

Лукача и извођењу Народног по-

зоришта Ужице; Немања Јова-

новић за улогу Ивана Бездомног

у представи „Мајстор и Марга-

рита“ Михаила Булгакова, у

адаптацији и режији Александра

Лукача и извођењу Народног по-

зоришта Ужице; Анета Тома-

шевић за улогу Ере Николајев-

не у представи „Догађај у стану

бр.2“ Хармса, Ввденског, Забо-

лоцког, Павлова, Зошченка, Бо-

гајева и Мајаковског према кон-

цепту, сцени и режији Никите

Миливојевића и извођењу Ша-

бачког позоришта.

Награда за најбољу музику

припала је Мирољубу Аранђ-

еловићу – Расинском у пред-

стави „Мајстор и Маргарита“; за

најбољу костимографију Маји

Мирковић у представи „Дундо

Мароје“; за најбољу сценогра-

фију Марији Калабић у пред-

стави Дундо Мароје.

Додељена је и специјална

награда за колективну глумачку

игру у представи „Дундо Ма-

роје“.

Награда за најбољу режију

припала је Никити Мили-

војевићу за представу „Догађај

у стану бр.2“ у извођењу Ша-

бачког позоришта.

У част награђених, изведена

је представа „Хасанагиница“

Пулс театра Лазаревац, у адап-

тацији и режији Милоша Јаго-

дића. Током седам фестивал-

ских дана у Шапцу, забележено

је четири хиљаде посета. До-

маћин 47. сусрета професио-

налних позоришта Србије на-

редне године биће Пирот.

„Црвенкапа“ ‑најбоља представа„Малог Јоакима“

Жири у саставу: Јелена По-

падић, драматург, Дуња Петро-

вић, драматург, Тамара Барач-

ков, апсолвент драматургије,

Јелена Тодоровић, апсолвент

драматургије и Спасоје Ж. Ми-

ловановић, драматург и маги-

стар театрологије, донео је јед-

ногласну одлуку да се награда за

најбољу представу за децу у

пратећем програму „Мали Јоа-

ким“ додели представи „Црвен-

капа“ Александра Поповића,

у режији Милана Нешковића и

извођењу Народног

Представи „ДундоМароје“ наградаОкруглог стола

критикеНаграда Округлог стола кри-

тике који чине: Дејан Пенчић

Пољански, редитељ и драма-

тург, Јелена Попадић, драма-

тург, Дуња Петровић, драма-

тург, Спасоје Ж. Миловановић,

драматург и магистар театро-

логије, Тамара Барачков, апс-

лолвент драматургије, Јелена

Тодоровић, апсолвент драма-

тургије и Јелена Ђокић, апсол-

вент драматургије, једногласно

је додељена представи „Дундо

Мароје“ Марина Држића, у

адаптацији и режији Кокана

Младеновића и извођењу Кру-

шевачког позоришта.

Никита Миливојевић,

најбоља режија - за представу

„Догађај у стану бр.2“, у из-

вођењу Шабачког позоришта:

- Наравно да ми је драго,

увек је лепо када добијете при-

знање. Знате, ви прођете у прин-

ципу онако један врло тежак

процес за сваку представу, па

тако и за ову. Без обзира што се

ја овде осећам као домаћи, па то

све некако можда лакше иде. И

иде сигурно лакше. Али, у сва-

ком случају, доћи до премијере

је постало врло сложена аван-

тура свугде, поготово овде је

укључен цео ансамбл. Кажем

поново, олакшавајућа околност

је што ја знам ансамбл и све.

Али ми је драго због њих, што

тај неки наш сусрет и контакт,

неком чудном игром случаја

увек резултира неким награда-

ма. То значи да постоји добар

однос између мене и ансамбла,

и врло ми је драго због тога. Ето,

по ко зна који пут нешто про-

слављамо заједно, и то сад већ

постаје важно и у њиховом и у

мом сећању.

- Истакнуто је богатство

овогодишњег Фестивала, али

и редитељских имена...

- Да, ја сам се изненадио кад

сам видео списак представа,

кад смо ушли у селекцију, нисам

ни знао, био сам у Немачкој, па

су ми јавили и рекао сам: “Опа,

па то је један озбиљан тим, и

добро је да је тако“. Увек је доб-

ро кад имате озбиљну конку-

ренцију око себе, па тим пре ова

награда има и неки већи значај

и тежину и за ансамбл и за

мене. Мислим да је добро да се

Шабац опет врати у круг цење-

них позоришта; он је увек и био,

али овом наградом вероватно

његова репутација и рејтинг

скачу аутоматски.

- У име жирија чула се

оцена, да представа, под ва-

шом редитељском „палицом“

– отвара неке нове позоришне

просторе...

- Ја мислим да је ово једна од

добитних комбинација између

мене и Шапца, али управо што,

тако ми се бар чини, ја никад ни-

сам овде долазио да калкулишем

нешто, да направим неку пред-

ставу коју ето, сад ћу, ја то не-

што на брзину да урадим. И од

првог пута кад смо се срели, пре

много година, мислим да су то

овде у ансамблу препознали.

Глумци лако и брзо препознају

када редитељ није калкулант,

него озбиљно ради са њима, и

понаша се заиста као да је то

најважнији његов пројекат у

животу, а то - најважније позо-

риште. И тако је било први,

други, трећи, сваки пут до овог

пута. Значи, ја увек дођем са јед-

ном дозом потребе да нешто

експериментишем и пробам, и

за мене то буде по први пут. И

глумци Шабачког позоришта

то препознају, и страшно по-

штују... Без ризика, и иначе,

мислим да није, онако забавно

радити у Позоришту.

Анета Томашевић, за уло-

гу Ере Николајевне, добит-

ница једне од четири равно-

праве глумачке награде:

- Награда свакако значи, уто-

лико пре, што је то улога у

најбољој представи на фести-

валу, најбољег редитеља и најбо-

љег позоришта... Шта даље?

Опет из почетка. Глумачки по-

сао се не завршава једном, али

ни стотом улогом, глумачки по-

сао увек почиње из почетка,

зато је толико те-

жак и леп...

... Не знам ко-

лико укупно имам

награда, на Су-

сретима „Јоаким

Вујић“ имам сада

укупн пет, атри су

у представама

Никите Мили-

војевића. Прва на-

града коју сам добила у својој

каријери, била је награда, и то

гран-при, за најбољу женску

улогу у представи „Ћелава пе-

вачица“, деведесет четврте, две

године касније, за улогу Со-

страте, у представи „Мандра-

гола“, и ево данас, за улогу Ере

Николајевне, у представи „До-

гађај у стану бр.2“, што само по-

тврђује да Никита Миливојевић

треба мало чешће да долази у

Шабац...

Зоран Карајић, председ-

ник Савета фестивала, ди-

ректор Шабачког позориш-

та (у представи Лав Нико-

лајевич Толстој)...

- Најбоља представа,

најбоља режија, једна од на-

града за најбољег глумца...

То су три кључне награде, и ја

сам изузетно срећан због тога,

јер сам сигуран да је та одлу-

ка жирија тачна...

Наша представа је

врло слојевита, не-

обична, јако нова у по-

зоришном изразу у

овом тренутку у

Србији јерсе доста

тапка у месту око тога

куда даље са позо-

ришнимизразом. Ми смо по-

вукли ногу и надам се да је то

у правом смеру, и надам се да

ћемо тако и наставити... Ово је

резултат једног дугорочног

рада, ово није случајна пред-

става, Шабачко позориште је

у успону веч годинама и по-

лако и сигурно је градило овај

вечерашњи успех. Он је први

у низу који ће уследити...

РЕКЛИ СУ – УЗ НАГРАДЕ:

СЦЕНА ИЗ „ДУНДА МАРОЈА“

8 www. podrinske.com 27. мај 2010.ДРУШТВО

У Великој сали Културног

центра, 22 маја, са почетком у 10

и 30, одржана је још једна те-

матска радионица на тему: Мала

оаза духовности.

Деца су учествовала у овој

интерактивној радионици зајед-

но са вероучитељем Славеном

Вукомановићем.

Циљ ове радионице је учење

деце духовном начину размиш-

љања, међусобној толеранцији

и приближавање деце вери.

На овој радионици сазнали

смо колико деца често одлазе у

цркву, да ли славе славу, колико

их родитељи уче духовном на-

чину размишљања и на крају,

шта је Православље.

Било је и занимљивих

"дечјих одговора" на питања

"Када је Бог створио свет? У по-

недељак - био је један од одго-

вора, или Где су људи живели? У

шуми - одговорили би кроз смех.

На овој радионици Култур-

ни центар је деци поклонио

књиге и бојанке на ову тему, а

закључак ове радионице је да

деца ипак знају основе вере и да

се уче у својим породицама у

духу Православља.

Мала оаза духовности

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР

Мала галерија „Тина“ била је

17. маја претесна да прими све

заинтересоване да присуствују

отварању друге самосталне из-

ложбе слика Светлане Цеце Бур-

саћ. Поставка Шапчанке, која се

сликартвом бави од 1994. годи-

не, обухватила је 42 рада, пејза-

же, мртву природу и цвеће.

Свечаност је почела звуци-

ма флауте Милице Гајић, а у ду-

гом и топлом говору професо-

рица у пензији Јозефина Мар-

ковић осврнула се потом на

ауторкин уметнички рад. Ука-

зала је на искреност, лирски

реализам и „лековитост“ сли-

карског израза Светлане Бурсаћ.

У анализи је истакла и двотре-

ћинску слику, на којој пејзажу

припадају две а небу једна

трећина платна, као и рад у ка-

мерним условима, у атељеу а не

у природи. Нагласила је и изу-

зетну опремљеност изложених

радова, за коју је заслужан ауто-

ркин муж, сликар Бранко Бур-

саћ. „Многи би у свом дому

радо имали неку од Цециних

слика јер су оне, савременим

речником речено, screen saver -

заштита од свакодневних про-

блема и суровости живота“,

прогласивши изложбу отвореном,

рекла је Јозефина Марковић.

Светлана Бурсаћ се присут-

нима обратила речима пуних

наде, својеврсном молитвом за

остварење планова, којих има

много. Она се, иначе, први пут

самостално Шапчанима пред-

ставила изложбом у свом дому,

на наговор шабачког пејзажисте

Маринка Марковића. Групно је

излагала више пута, као члан

групе „НАМА АРТ“. Свом хо-

бију, дружењу са кичицом и

бојом, сасвим се посветила

2008. године, када је отишла у

пензију. Од недавно је члан

уметничке женске групе „Круг

десет“.

Лековите пејзаже и цвеће

Светлане Бурсаћ, Шапчани су

могли да виде од 17. До 22.

маја. Ж.В.

Лековити пејзажи и цвеће

ИЗЛОЖБЕ

Четврту годину заредом,

Шабачка гимназија организује

ликовну колонију. Тако ће бити

и последњег викенда овог маја,

а Гимназијски атеље, како је

најавио директор Драшко Бе-

гуш, окупиће девет уметника.

- Сам концепт Гимна-

зијског атељеа настао

је као идеја да се ту

укључе пријатељи,

бивши ђаци, про-

фесори школе; тај

концепт задржан

је и ове године,

ту су и професо-

ри и бивши ђаци

Шабачке гимна-

зије, све су то људи који воле

Шабачку гимназију и желе да

учествују у овом заиста изу-

зетном атељеу – каже директор

Бегуш, истичући да већ сам ре-

презентативни списак, говори о

озбиљности колоније. Захвалио

је свима који помажу, и улажу

велике напоре да Гимназијски

атеље буде успешан.

Надежда Пантелић, про-

фесор ликовне културе, и члан

Организационог одбора коло-

није, подсетила је да је Гимна-

зијски атеље већ нашао своје ме-

сто и заживео код уметника,

што је најваж-

није.

- Си-

гурно је да

је први ате-

ље било

најтеже

организовати, можда теже дру-

ги, да се то одржи, а сада већ

имамо један устаљени програм

који одржавамо. То нас обавезује

да правимо не-

што ново, да

не останемо

само на шаб-

лону. Излож-

ба радова

Гимназијског

атељеа 2010,

биће

отворена у новембру, у оквиру

прославе Дана школе, а, као и

радови досадашњих сазива, кра-

сиће школске ходнике. У плану

је да се од радова Атељеа фор-

мира и озваничи фонд као ин-

ституција у оквиру школе. Из-

ложбу ће пратити и каталог и

плакат четвртог сазива коло-

није.

- Списак уметника за ову го-

дину показује, као и до сада,

један велики распон, и по годи-

нама старости, животном добу

уметника, и по њиховом стату-

су у самој уметности, од про-

фесора до тек дипломираних

уметника, што значи да ће бити

и разноврсна дела и разноврсна

интересовања, што све даје бо-

гатство сталној поставци која

краси школске ходнике - каже

професорка Пантелић. Истакла

је и задовољство именима умет-

ника окупљеним под окриље

Гимназијског атељеа: „ Драгиша

Марсенић, некадашњи профе-

сор, поново ће доћи у школу и

у колонију, мада ми већ имамо

једну његову слику, али ова ће

бити у оквиру Атељеа... Ту је и

Марија Драгојловић, наш ве-

лики и признати уметник, и

професор на Академији, има

бројне награде, некада је била

ђак ове школе. Могу да кажем да

се радо одазвала, са жељом да

поклони својој школи слику...

Остала имена позната су на-

шој средини, и реч је о уметни-

цима које чешће, и наравно и

њихова дела, можемо да срет-

немо у Шапцу“.

Ц.Љ.

ВИКЕНД У ШАБАЧКОЈ ГИМНАЗИЈИ

- Хвала Гимназији. Ја

сам заиста емотивно везан за

Гимназију, посебно у мају,

када је увек било неких смот-

ри. Ученицима, и свим

заинтересованим, по-

трудићу се да на најбољи

начин презентујем исто-

ријат и начине израде, од-

носно типове по-

зоришних лута-

ка; уз радове

студената Ви-

соке струков-

не школе за

образовање

васпитача, настале у претход-

них неколико година, учесни-

ци семинара моћи ће да виде

како то изгледа као финалан

производ ... Гимназија је по-

казала слух за ликовне умет-

нике, и ово ће бити четврти пут

како ја поклањам свој

рад овој институцији.

А, велика је корелација

приче о позоришним

луткама и оног што ће

са моје стране

ове године бити

дато Гимназији

– истакао је Пе-

тар Гајић, који

ће, у оквиру пра-

тећег програма,

у суботу, од 15 часова, одржа-

ти семинар, уз презентацију

типова позоришних лутака.

- Ове године ћемо радити

на тему влакана, а ја ћу се тру-

дити да и теоријски

пружим нека знања

о влакнима; то су ку-

деља и сисал, који су

на изглед веома

слични, али се и

битно разликују.

Покушаћу да

приближим и

тај неки естет-

ски моменат,

који је просто дозвољен у

раду са влакнима. Ја се надам

да ће на крају то бити један до-

бар рад, који ће моћи да оста-

не као нешто иза чега ја стојим

– каже, најављујући за

недељу, од 13 часова,

већ традиционалну

Малу радионицу Дра-

гана Малишић

Марковић,. Ове го-

дине намењена

је, како уметни-

ца истиче, буду-

ћим гимназијал-

цима, а гости ће

бити специјализанти Високе

струковне школе за образова-

ње васпитача.

УчеснициУ суботу и недељу, у

Шабачкој гимназији ства-раће девет уметника: Дра-гиша Марсенић, МаријаДрагојловић, Петар Гајић,Светлана Јовановић, Ми-лена Кијурина, МилошЈанковић, Драгиша Ма-ринковић, Горан Бујишићи Милета Ђурић.

Гимназија показала слух за уметнике

Мала радионица посвећена влакнима

ДРАШКО БЕГУШ

НАДЕЖДА ПАНТЕЛИЋ

Гимназијски атеље

927. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

„Немој после да није било“,

„Власт, ми дошли“, „Нема кре-

де ми одосмо“... Маријана, са

својим пилићима... Имена, по-

тписи, поруке... Само делићи за-

писаног на њховим мајицама...

А свако од седам одељења у

мајицама различите боје... Само

њима јасни знаци распознавања

и поруке, како рекоше „локалне“

... Фазони са екскурзије... За-

памћене речи професора... Жур-

ка у част растанка са школом...

Свечана сала школе, прошлог

петка, испуњена звуцима музи-

ке, ђускањем... А чини се, још

испуњенија емоцијама... И же-

љом да се делићи те разуздане

младости и лепоте, забележе и

бројним фотографијама... За

сећање и трајање...

Како, о личном осећању,

Слободанка каже: „ У исто вре-

ме и јако дивно и јако тужно.

Мислим да још увек нисмо свес-

ни да је крај. Вероватно ће нам

после прорадити емоције, и до-

живљаји, и сећања, и све оста-

ло...“. Мирославу „држи“ мисао

да њен филолошки смер цео

уписује Филолошки факултет у

Београду: „Тако да се ми и даље

држимо заједно, и то је најбит-

није“. И Душица носи исти ути-

сак: „Лепо смо се дружили, и на-

ставићемо даље да се дружимо“.

Немања тои потврђује: “ Си-

гурно ћемо наставити даље да се

дружимо“, а Јовани, као да не-

достају речи: „Не знам шта да

вам кажем, осим да ми је веома

жао што се растајемо, али, биће-

мо заједно још“.

Са њима њихове разредне

старешине...

- Матуранте пратимо данас.

Успели смо да од њих створимо

колектив, свако одељење има

своју препознатљивост, баш као

што се данас препознају по боји

својих мајица... Имају своју

боју, своју ознаку, своје песме,

њихов избор је и оркестар из

Новог Сада, и комплетне ма-

турске свечаности су у њиховој

организацији. Све су сами ос-

мислили и заиста је прилика да

покажу сву своју креативност, и

слатки су бескрајно данас – са

осмехом говори професорка Ма-

ријана Исаковић. Најављује и да

ће матуранти првог јуна бити

испраћени, уз свечаност. Тада ће

се и свако одељење представи-

ти, свако ће имати својих „пет

минута“ ... Ту је и матурско

вече, и ту је крај заједничком

дружењу... А, одлази, изузетно

успешна генерација гимна-

зијалаца... Ц.Љ.

МАТУРАНТИ СЕ ОД ГИМНАЗИЈЕ ОПРОСТИЛИ ЖУРКОМ

ННоовв аа жж ии вв оо тт ннаа сс тт рр аа нн ии цц ааКадети Војне академије у не-

дељу су, у оквиру посете Ша-

бачкој епархији, посетили Соко

Град, Мачков камен, Добри по-

ток код Крупња, а накратко су

се, у вечерњим сатима задржа-

ли и у Шапцу.

- Ми смо гости владике Ла-

врентија, града Шапца и гра-

доначелника Милоша Мило-

шевића. Иначе, овде су кадети

Војне академије, који се школују

у Београду, и слушаоци Школе

за резервне официре, који исто

завршавају школовање; они ће

добити чинове и своје звездице

за нека два и по месеца, и биће

резервни потпуковници Војске

Србије – представља нам госте,

капетан фрегате Светозар Ва-

силевски, у Војној академији, у

Одсеку за односе са јавношћу.

Додаје да је то био леп дан за

кадете и да се носи изузетно

лепа слика из Шапца. А, Србију

је потребно знати: „ Јако је то

битно. Да би упознали своју

земљу, да би је бранили, треба

прво да је знају, да виде историју

своје земље и да се што више

упознају са тиме. Ми се и даље

трудимо, да им то, у нашем об-

разовном процесу, покажемо на

што бољи и квалитетнији начин“.

- У нашем Шапцу, наши

драги гости посетили су Храм

светих апостола Петра и Павла,

где су примили благослов нашег

епископа Лаврентија и чули

причу о нашој цркви, настанку

и раду, страдањима кроз пе-

риод Првог и Другог светског

рата... Уз кратку шетњу Гра-

дом, моћи ће да стекну слику о

Шапцу, и да понесу део те ле-

поте у себи, да знају да воле, ако

треба и да бране, нешто што је

лепо, што је свето, што наш

народ заиста гаји и негује, као

културу и дух своје традиције и

своје вере, свог идентитета на

овим просторима. А знамо да

је Шабац град страдалник, и

да су многи животе положи-

ли за веру и отаџбину – каже

старешина Шабачке цркве Милан

Пантелић.

Драге госте, накратко је по-

здравио и градоначелник Шап-

ца, Милош Милошевић.

- Имао сам велико задовољ-

ство да, заједно са преосвећеним

владиком Лаврентијем, будем

домаћин гостима из Војне ака-

демије. У ово мало времена, уз

посету Саборном храму, иско-

ристили смо да им покажемо

центар Града, нашу пешачку

зону, да им испричамо пар де-

таља везано за историју нашег

града. Била је ово прилика да им

пожелимо све најбоље у њихо-

вом школовању, уз очекивање да

ће и Војска, која се данас нала-

зи на прекретници, успешно

проћи ова јако тешка транзи-

циона искушења“.

Кадетима Војне акаде-

мије изузетно се свидела

кратка прича градоначел-

ника Милошевића, о бога-

тој историји и традицији

Шапца, „Малог Париза“ и „прве

вароши Србије“, затим, Крсма-

новића кући, а посебно о спо-

менику са ратним одликовањи-

ма, који сведочи о Шапцу као

„Српском Вердену“.

Ц.Љ.

КАДЕТИ ВОЈНЕ АКАДЕМИЈЕ ПОСЕТИЛИ ШАБАЧКУ ЕПАРХИЈУ

Дух традиције и вере

Протеклог викенда, у Руми,

у великој дворани центра за

културу, одржан је 21. Фестивал

тамбурашких оркестара Србије.

На тој музичкој манифестацији,

наступио је и Табурашки Ор-

кестар „Бисерница“, из Шап-

ца. Уз домаће оркестре из

Србије, у Руми, као гости Фе-

стивала наступили су: Вели-

ки тамбурашки оркестри из

Чешке, „Студењка“, Хрватске,

/Осјек/, Републике Српске,

/Бања Лука/.

У програму Шапчана, били

су: Брож: „Серенада“, Калас:

„Болеро“, „Густа ми магла пад-

нала“, солисткиња: Ивана Спре-

мић и етно група и Вукосављев:

„Војвођанско коло“. После на-

ступа, тамбурашког оркестра

из Руме и гостију из Чешке,

било је приметно да публика у

дворани познаје програм, при

том је врло захтевна али зна у

правом тренутку и да награди

извођаче. Код извођења треће

нумере, када је Ивана Спре-

мић, са етно групом запева-

ла „Густа ми магла паднала“,

у дворани се проломио апла-

уз.

Шабачки Тамбурашки ор-

кестар „Бисерница“, током го-

дине, имаће још наступа на фе-

стивалима, а ту су и гостовања

у оквиру матичног Културно

уметничког друштва „Абраше-

вић“.

Иначе, Фестивал је органи-

зован, уз помоћ. Центра за кул-

туру из Руме, Савеза тамбу-

рашких друштава Војводине,

Савеза аматера Србије и Саве-

за аматера Војводине.

Б.П.

У РУМИ, НА 21. ФЕСТИВАЛУ ТАМБУРАШКИХ ОРКЕСТАРА СРБИЈЕ

Бисерница и ИИ вв аа ннаа

Када се крајем прошлог века

Србији “догодио народ”, Шап-

цу се догодило еколошко буђе-

ње, јер су 19. октобра 1989. го-

дине делегати сва три већа

Скупштине општине аклама-

цијом усвојили предлог шабач-

ке Подружнице Српског лекар-

ског друштва и градског Удру-

жења здравствених радника о

покретању акције “Шабац -

здрави град”. Једногласном при-

хватању иницијативе претхо-

дио је дуг и интензиван рад

међу здравственим и просвет-

ним радницима и прикупљање

12.500 потписа грађана. Још у

децембру 1988. године, лекарска

подружница је основала коми-

сију са три Е, етичко-естетско-

еколошку, чији је задатак било

“еколошко описмењавање Шап-

чана”, на чијем је челу био др

Марко Марковић. Први радни

састанак одржан је у тадашњој

Комуналној радној ораганиза-

цији, и на изненађење грађана

на улицима се убрзо појавила

прва ауто-четка.

Други важан шабачки еко-

моменат је из јануара 1990. го-

дине. На чело општине Шабац

дошао је Зоран Деспотовић,

најмлађи на тој функцији у Југо-

славији, а еколошко-комунални

проблеми постали су приоритет.

Именована је 12-члана Комисија

за подстицање друштвено-еко-

номског развоја, на чијем челу

је био председник Извршног

савета Драгош Гмитрић. У

жижу дванаесторице била је

“Слободна царинска зона”, због

очекиваног смањивања броја

незапослених, а у оквиру Под-

комисије за екологију плани-

рано је увођење еколошких пат-

рола.

Светска здравствена орга-

низација је те 1990. као мото ис-

такла слоган “Дете и животна

средина”, што је Шапчане под-

стакло на акцију и одлазак у

Уједињене нације. У име 32.000

шабачке деце, која су расла у хе-

мисјком загађењу, посету су 5.

јуна те године - на Светски дан

човекове животне и радне сре-

дине - реализовали чланови сек-

ције Медицинске школе “Де-

тињство деци”. Циљ им је био

да спесијализовану асоцијацију

упознају са чињеницом да је

Шабац угрожена средина у којој

је све више малигних, алер-

гијских, епилептичних и не-

уролошких болесника и прера-

но рођених, односно, да Свет-

ској здравственој организацији

понуде покровитељство над ак-

цијом “Шабац - здрави град”.

Речју, забринути за будућност,

гледали су даље, и нису хтели да

доживе судбину тада актуелног

Бопала.

Светска мисија ученика Ме-

дицинске школе успешно је за-

вршена. У Женеви им је покло-

њена пуна пажња, а директор

ресора човекове животне сре-

дине Грег Голдстеин указао им

је изузетно разумевање. “Под-

ршка и помоћ СЗО неће изо-

стати на све ваше креативне

активности”, он је поручио

Шапчанима, укључивши на тај

начин Шабац међу светске гра-

дове спремне да развијају акцију

посвећену еколошком здрављу.

Тако је Шабац стао раме уз

раме са Загребом и још стотинак

градова, а у извештају који је

дечја еколошка “патрола” до-

нела из Женеве била је - нада у

здравије детењиство деце и “ре-

несансну” будућност младих.

Нажалост, шансу да добије

светски еколошки новац и без

свог динара набави филтере и

друга технолошка достигнућа,

којима би поправио ваздух и

воду а “хемијску погачу” над

својим недом разбио, Шабац

никада није искористио. Зашто?

Ко то зна? А требало је само да

отвори еколошку канцеларију и

постави координатора са Свет-

ском здравственом организа-

цијом! Изостала је инвестиција

света у здравље шабачке деце, а

ми никада нећемо сазнати да ли

се то догодило због заглушујуће

буке ратних труба, немара, или

нечег трећег.

У сусрет овом 5. јуну, 45 го-

дина после посете Женеви, под-

сећамо на пропуштену шансу, и

на чињеницу да се изостанак

добре воље и непоштовање еко-

буквара плаћа и животима деце,

тих “светионика људске наде”.

Ж. Војиновић

10 www. podrinske.com 27. мај 2010.ДРУШТВО

Две деценије након одлас-

ка чланова секције „Детињство

деци“ у Женеву, организатор

путовања и ментор својеврсне

еколошке дружине, dr sci med.

prim. dr Марко Марковић, спе-

цијалиста за дечје болести и

психотерапију, каже:

- Наслов „Шабац здрави

град“ представља привилего-

вани статус Шапца, који се

престижно промовисао 5. Јуна

1990. године у УН у Женеви, у

Светској здравственој органи-

зацији. Дубровник, Љубљана и

Београд били су тада у игри за

овај статус, али га је неочеки-

вано добио Шабац.

Шта је 5. Јуни 2010. за

Српски Верден? Дан и датум

изузетно вреног сећања. Два-

десет година је протекло од

иницијативног корака, који се

заметнуо и затурио, па је

скрајнут на европској пута-

њи. Двадесет година раније,

Шабац је као комета блеснуо

планетарно, а онда замрзнуо и

конзервирао свој корак, уместо

да се надигравао у колу „Здра-

вих градова света“.

Унапређење квалитета жи-

вота Шапца проистећи ће и по-

тећи после наставка активно-

сти на плану оздрављења жи-

вотне средине. Циљне мете

су сва три агрегатна стања,

ваздух, вода и тле! Све је кон-

таминирано, интоксицирано и

деградирано. Учинци на сва та три

пропланка биће благотворни, а

будућност свих нас биће светлија,

здравија и квалитетнија.

Ж.В.

Оживети скрајнуту иницијативу

УЗ 5. ЈУН – СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЧОВЕКОВЕ СРЕДИНЕ

Шабац у породици здравих градова

Плејада најпознатијих глу-

маца данашњице – Роберт Рет-

форд, Вил Смит, Мет Дајмон,

Џон Харт, Мајкл Кејн, Доналд

Сатерленд, Шин Бин, Шализ

Терон, Јан Мек Грегор, Грета

Скаки, Сибил Шепард, Енди

Гарсија, Морган Фриман, Ели-

забет Харли, Мајкл Медсен,

Хали Бери, и многи други наћи

ће се у програму ТВ Ша-

бац у наредних годину

дана.

Телевизија Шабац

29. маја почиње са еми-

товањем филмског про-

грама. Сваке суботе и

недеље од 22,30h, гле-

даоци ТВ Шабац биће у

прилици да уживају у квалите-

ном избору филмова највише

продукције. Поред термина за

премијерно емитовање, Теле-

визија Шабац је обезбедила још

два за репризно – понедељком и

уторком од 11,15h.

Филмски програм стартује

феноменалним остварењем Сти-

ва Кловеса „Фантастична браћа

Бејкер”, са Џефом Бриџисем и

Мишел Фајфер у главним уло-

гама у суботу, 29, маја у 22,30h,

док ће дан касније, у недељу, у

истом термину, биће приказан

филм Бекство, са Ким Бејсин-

џер, Аленжком Болдвином и

Џејмсом Вудсом.

Када је реч о репертоару

ради се o трилерима, акцијама,

драмама и комедијама. Неки од

наслова су: Еквилибријум, Ле-

генда о Багеру Венсу, Пољубац

Змије, Судбински сусрет, Дама

Која нестаје, Крвави новац, Ев-

ропски комесар, Орао је слетео,

Уклета фарма, Зов дивљине… и

тако укупно 100 филмова.

Поред филмског програма,

Телевизију Шабац већ годину

дана краси квалитетан серијски

програм. Од недавно на про-

граму ТВ Шабац је и чувена ка-

надска серија „Пут за Ејвонли”

– суботом и недељом од 21 сат.

Уторком у 21 сат је на програ-

му крими серија „Главни осум-

њичени”, средом у 20,05 је ви-

шеструко награђивани доку-

ментарни серијал „Планета зем-

ља”, четвртком од 21 сат ти-

нејџерска серија „Деграси –

нова генерација”. Гледаоци Те-

левизије Шабац већ су навикли

на руски документарни се-

ријал „Криминал у Русији”,

радним данима од 22,30, а

по завршетку емитовања

ове серије, гледаоци ће

моћи да виде и наставак

приче о криминалу у овој

великој земљи под називом

„Истрага је показала”. Када

је реч о теленовелама, сваког

радног дана ТВ Шабац емитује

у два термина, 16 и 18 сати, -

„Излог страсти” и серију „Тајан-

ствена жена”.

Серијским, а од сада и

филмским програмом, Телеви-

зија Шабац наставља са емито-

вањем квалитетног програма

чиме је у великој мери повра-

тила поверење публике у целом

региону.

ТЕЛЕВИЗИЈА ШАБАЦ ПРИПРЕМИЛА ЗА СВОЈЕ ГЛЕДАОЦЕ ИЗВАНРЕДАН ФИЛСКИ ПРОГРАМ

Поклон верној публици

БИЦИКЛИСТИЧКИ ПОХОД НА ЦЕР: СТАРТ ИСПРЕД МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ

ЧЛАНОВИ СЕКЦИЈЕ „ДЕТИЊСТВО ДЕЦИ“: НА ВИШЕГРАДСКОМ МОСТУ

1127. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

Трећина високошколских

установа у Србији нема дозво-

лу за рад по Закону о високом

образовању. Од приватних уни-

верзитета само "Сингидунум" у

Београду добио зелено светло за рад

Свршени средњошколци у

Србији, а то значи и у Шапцу и

свим подринским општинама,

тек су успешно пребродили

прву значајнију животну пре-

преку – стекли диплому средње

школе, већ их чека нова, за мно-

ге још већа и значајнија. По-

требно је положити пријемни

испит и уписати се на жељени

факултет. Зато тек пунолетни

младићи и девојке и немају вре-

мена за предах и значајније

славље. Морају одмах да „лег-

ну“ на књигу. Да би се што

боље припремили за пријемне

испите, иначе ће година отићи у

неповрат. Ово им, међутим, није

једина брига. Можда је чак и

већа, од знања које морају да по-

кажу пред испитним коми-

сијама, на који факултет да се

упишу, где да предају докумен-

та; да ли ће бриљантним резул-

татом на пријемном обезбедити

буџетско финансирање, или ће

родитељи морати да се сналазе

да би своју децу ишколовали. И

ово није све.

Ништа мање је значајно пи-

тање да ли свршени средњо-

школци и њихови родитељи

знају, а морали би, да сви уни-

верзитети у Србији, по Закону о

високом образовању, немају доз-

волу за рад! Дозволу је добило

само осам универзитета и 120

факултета, што значи да више од

трећине високошколских уста-

нова, три месеца пред пријем

нове генерације студената, није

испунило потребне услове за

упис! Акредитација је, међу-

тим, обавезна, како по реченом

Закону, тако и по Болоњској

декларацији и Лисабонској кон-

венцији, као један од услова за

размену студената, али још важ-

није за запошљавање када дип-

ломирају. Ово би већ сада морали

да знају родитељи и будући бруцо-

ши. Касније ће – бити касно!

Према најновијем извеш-

тају Комисије за акредитацију

од 14. маја ове године, дозволу

за рад имају Универзитет у Бео-

граду и приватни универзитет

„Сингидунум“ у овом граду, за-

тим државни универзитети у

Новом Саду, Нишу, Крагујевцу,

Приштини, Новом Пазару, Уни-

верзитет одбране.

Није неважно подсетити да

се процес акредитације високо-

школских установа у Србији

одвијао у четири редовна ци-

клуса. Пети и шести „круг“

били су намењени оним факул-

тетима којима је, током акреди-

тационог циклуса, био упућен

акт упозорења за корекцију у

организацији и наставним про-

грамима. На самом крају за-

вршетка процеса акредитације,

уз државне универзитете, једи-

ни приватни универзитет који је у

другом циклусу добио дозволу је

„Сингидунум“ у Београду. Остали,

на крају шестог циклуса, још увек

„висе“. Стеван Матић

ПРЕД УПИС СВРШЕНИХ СРЕДЊОШКОЛАЦА НА ФАКУЛТЕТЕ У СРБИЈИ

Сумњиви приватни универзитети

Овогодишњи Alpha Bank

Дан добровољаца одржаће се у

недељу 30. маја. Запослени Al-

pha Bank и ове године ће личним

примером указати на чињеницу

да је само мало воље и труда по-

требно да би се унапредило

окружење у којем живимо.

Запослени Alpha Bank од-

лучили су да се последњег ви-

кенда у мају посвете уређивању

дворишта у 20 вртића широм

Србије. Захваљујући њиховом

залагању, у акцији "Заједно уре-

ђујемо вртиће, за осмех више",

вртићи у Београду, Панчеву,

Вршцу, Лесковцу, Нишу, Но-

вом Саду, Сенти, Сомбору, Зре-

њанину, Шапцу, Обреновцу,

Јагодини, Крушевцу, Бору,

Пријепољу и Ужицу постаће

зелене оазе у којима ће мали-

шани моћи безбрижно да се иг-

рају. Озелењавање дворишта

вртића биће спроведено сађе-

њем цвећа, дрвећа и жбунастих

биљака.

Личним примером и радом

23. маја 2009. године више од

450 запослених било је ангажо-

вано на фарбању ограда и крече-

њу фасада у 20 основних шко-

ла у 14 градова Србије. Више од

трећине од укупног броја за-

послених, који су тог дана ра-

дили на улепшавању дворишта

школа, учинили су да први Al-

pha Bank Дан добровољаца у

Србији буде један од највесе-

лијих друштвено одговорних

пројеката за 2009. годину.

Alpha Bank Дан доброво-

љаца обележава се у свим зем-

љама у којима Alpha Bank Group

послује са циљем да запослени

Alpha Bank сопственим ангажо-

вањем утичу на решавање про-

блема од социјалне важности.

Заједно уређујемо вртиће, за осмех вишеALPHA BANK ДАН ДОБРОВОЉАЦА

ALPHA BANK, основана 1879. године, једна је од водећих

банкарских и финансијских групација у региону Југоисточне

Европе (Грчка, Србија, Кипар, Румунија, Бугарска, Албанија

и БЈР Македонија), а од почетка 2008. Alpha Bank послује и на

тржишту Украјине. Alpha Bank нуди широку палету својих про-

извода и услуга становништву, малим и средњим предузећи-

ма и привреди. ALPHA BANK је присутна на српском тржиш-

ту од 2002. године. У фебруару 2005. куповином Јубанке А.Д.

Београд, Alpha Bank улази у првих десет банака на домаћем

тржишту.

По трећи пут Шабац је у не-

дељу био домаћин Фестивала

женске одбојке. У Јевремовој

улици на десет терена играло је

више од 700 најталантованијих

одбојкашица из целе Србије.

Дошле су најбоље екипе а тре-

бало би рећи да су победиле све

одбојкашице. Показало се да је

одбојка спорт у успону и као та-

кав окупља највећи део женске

популације. Успешан органи-

затор био је Одбојкашки клуб

„Зорка“ уз покровитељство Гра-

да Шапца.

Д.Е.

ПП рр аа зз нн ии кк сс ппоо рр тт аа ии мм ллаа дд оо сс тт ии

ОДБОЈКА У ГЛАВНОЈ УЛИЦИ ШАПЦА

У петак, 28. маја у просто-

ријама Канцеларије за младе

града Шапца са почетком у 17

часова одржаће се промоција

књиге „Место и улога културе

у друштву и свакодневном жи-

воту у транзицији у Србији“.

Реч је о четвртом истраживању

у оквиру пројекта „Политика и

свакодневни живот“, на чијем

челу је проф др Загорка Голу-

бовић. Пројекат је настао 2001.

године, а Шабац је ушао у узо-

рак по први пут у овом, чет-

вртом и последњем истражи-

вању. Циљ пројекта је да се

установи како грађани Србије

размишљају и оцењују проме-

не после 5. октобра.

У мају прошле године за-

вршено је истраживање о ме-

сту и улози културе у свако-

дневном животу у транзицију

у Србији. Истраживање је обу-

хватило десет градова у

Србији, укључујући и Шабац.

Циљ последњег истраживања

је био да се сазна шта грађани

Србије знају о култури у граду

у којем живе и како лично до-

живљавају културу, да ли се

уклапају у тренд већинске, то јест,

доминантне културе или проналазе

алтернативне облике за испоља-

вање и задовољавање својих кул-

турних потреба.

У тиму који је осмислио

истраживање и одговарајућу

методологију учествовали су

проф др Загорка Голубовић,

др Лазар Дрезгић и мр Исидо-

ра Јарић, а у истраживању на

терену учествовало је десет

стручњака из области друшт-

вених наука који су спровели

дубинске интервјуе на терену.

Канцеларија за младе гра-

да Шапца

Разговор који инспирише

Шабачка Гимназија, у сарадњи са Шабачким позориштем,

3.јуна, организује хуманитарну представу под називом „Ша-

пат мога срца“. Представу су, у сарадњи са професорима Свет-

ланом Вукашиновић Гуцонић, Биљаном Дробњак, Миросла-

вом Пашић, Милицом Продановић и Зораном Протићем, уз

техничку подршку професора Ненада Плавића, припремили

ученици гимназије. Аутор је професорка Биљана Дробњак.

Представа ће бити одржана у Шабачком позоришту са по-

четком у 20 сати.

Шапат мога срца

Једна од најбољих домаћих

модних кућа шабачки PWL се на

петом фешн деју у Културном

центру представио у свом најбо-

љем светлу. Афирмисани ма-

некени из Београда и најлепше

шабачке девојке презентовале су

најновију колекцију ове фирме

за пролеће и лето. Њихов наступ

био је доказ и показатељ да и у

Шапцу може да се одради мод-

на ревија по највишим свет-

ским стандардима.

PPWWLL ннаа ффеешшнн ддеејјуу

12 www. podrinske.com 27. мај 2010.ДРУШТВОУЗ ЗАВИЧАЈНУ СМОТРУ ФОЛКЛОРА, ОВОГ ПРОЛЕЋА

Разиграна и распевана шабачка селаУ Мишару, друге полуфи-

налне вечери, 21.маја, уз до-

маћине, наступиле су групе из

Накучана, Јевремовца, Дренов-

ца, Кормана, Мајура и Горње

Врањске.

- Две хиљаде седме започе-

ли смо Смотру, а, из године у го-

дину, квалитет је евидентно

бољи. Почело се са неких 300-

400 деце, а сада је то више од

хиљаду, и заиста радује што је

Завичајна смотра сваке године

све боља и боља – истиче, члан

жирија Зоран Калабић. Додаје и

да су сва четири друштва уна-

предила рад са децом, што је све

дало резултате.

- Овог пролећа је у шабач-

ким селима преко 1.300 деце иг-

рало, имали смо седам конце-

рата уз „разигравања“, и полу-

финална надигравања повећали

смо на три концерта, а сигурно

је да ће нам планирани простор

– за финале, у Шабачком позо-

ришту, бити мали, па размиш-

љамо о завршном концерту у

сали гимназије – најављује Зо-

ран Гвозденовић, као коорди-

натор Завичајне смотре Града

Шапца. Додаје да је у 28 села

формирано више од 40 секција,

као и да се недавно прикључи-

ла и двадесет девета месна зајед-

ница – у Дуваништу, где су у

секцији и деца школског узра-

ста, и одрасли, па и председник

месне заједнице: „То је оно што

хоћемо, да сви играју“.

Мишар је, по обичају, био

одличан домаћин, уз пуну салу,

а Омладинска секција Задуж-

бинског друштва „Први српски

устанак“ трудила се да створи

максималне услове свим учес-

ницима друге полуфиналне

вечери:

- Мишар је наступао у ра-

зигравању у Грушићу, вечерас је

и домаћин, и велико нам је за-

довољство што смо угостили

преко 250 учесника. Даћемо све

од себе, да наш Мишар и даље

представљамо што квалитет-

нијим програмима, и да што

више младих укључимо у нашу

фолклорну секцију – каже Вес-

на Вујатовић. Уз хвала Граду и

организаторима Завичајне смот-

ре што су младима Мишара

омогућили да буду домаћини

полуфиналног концерта.

Ц.Љ.

- Овогодишња Завичајна

смотра окупила је чак 1.320

учесника, а 633 деце играло је

на три полуфинална концерта

- у Варни, Мишару и Рибари-

ма. У финале, пласирале су се,

у старијој категорији, групе из

Рибара, Слепчевића, Добрића,

Змињака и Јевремовца, а у

млађем узрасту – даље иду

такмичари из Рибара, Змиња-

ка, Слепчевића, Варне, По-

церског Метковића и Кормана

– преноси одлуку жирија (чији

поао није био нимало лак) Зо-

ран Гвозденовић. Колико су од-

лучивале нијансе говори и по-

дела петог места код млађих

категорија, и група више у

финалу...

После седам такозваних

„разигравања“ и три полуфи-

нална концерта, организато-

ре муче „слатке муке“, због ве-

ликог интересовања, и потре-

бе већег простора за за-

вршницу:

- Смотра је испунила циљ,

и стварно се носи лепа слика

из наших села. Можда најупе-

чатљивије вече било је у Зми-

њаку, уз праве овације, кон-

церти су добро организовани и

примљени и у Варни и Ми-

шару; издвојио бих и Грушић,

где дуго није било никаквих

догађања, и где смо прошле го-

дине први пут наступили, ове

године били су и домаћини и

имали своју групу.“

Финале, почетком јуна,

највероватније ће бити у хали

Шабачке гимназије. Завршни

концерт, уз куповину улазни-

ца, имаће хуманитарни карк-

тер, уз наставак лепе акције

фолклориста града (средства

су намењена за даље лечење

Јелене Марковић).

Ц.Љ.

ССммооттрраа ссттииггллаа ддоо ффииннааллаа

На државном првенству из

историје, одржаном у Лозни-

ци, овог маја учествовало је 13

гимназијалаца, а у Шабац су до-

нели једну другу и четири тре-

ће награде. На успехе „исто-

ричара“ и у школи, па и у граду,

готово навикли. И професор,

Зоран Богдановић, уз истицање

да са децом ради и колега Ду-

шан Јовановић, поносно каже да

је ова година „само наставак

низа успешних година“: „Мис-

лим да нисам нескроман ако

кажем да напи ученици из ис-

торије постижу најбоље резул-

тате“. Неизбежно је подсећање

на такмичење од пре две годи-

не,када је освојено седам првих

награда... У позадини је добар

рад са ученицима, пуна по-

свећеност двојице професора, а

Зоран истиче да су „њихова

деца“, „изузетно добри ученици

и у осталим предметима“, „а

првенствено су добра деца“, и то

даје оно искрено задовољство и

жељу да се настави са радом на

досадашњи начин...

Измамили смо осмех пита-

њем, како се то историја предаје,

да се заволи?! И опет су,у „од-

говору“ главна деца... Јер, када

дође прва година, деца се не по-

знају, али очигледно концеп-

ција и интересантност часова,

учине да се препознају и окупе

око „учитељице живота“...

А,што је даље најважније, ради

се и припрема мимо редовних

часова,ито даје резултате... И за-

сигурно је леп осећај професо-

ра, кад пре него крену на так-

мичење, „знају да ће бити и на-

града“ – „зато што знамо каквуи

децу и ученике имамо, и да-

сњима томожемо постићи“...

Срђан Стефановић, исто-

рију је уз професора Душана, за-

волео још у основној школи. Не-

како су се “пратили“, а, доста

рада дало је резултат - друго ме-

сто на државном првенству.

Срђана је посебно, историјом

освојио Рим. Али, откривамо да

је љубав број један ( за многе

можда неспојиво) – математи-

ка... И на републичком првен-

ству из тог предмета освојено је

друго место, а за математику се

везује и будућеопредељење...

Остали, трећепласирани, а

занимљив детаљ је да је и Тијана

Ђерић, из првог четири, као и

Срђан, са природног смера, а ос-

војила је историја, а и она ис-

торију... Посебно Грчка... А воли

Тијана и математику и језике...

Мијат Глигорић, такође први

разред, али већ искусан, такми-

чи се одпетог разреда... Најви-

ше воли средни век,али је још

много омиљених области: „Пре-

давања су јако занимљива и ин-

тересантна, и онда је то јако

лепо“...

Ана Вујковић је треће три,

са такмичењима је почела про-

шлегодине. Признаје да је оче-

кивала мало бољи резултат, али

и то да је већод шестог разреда

одлучила да ће студирати исто-

рију... И Гимназију је уписала

због историје... Савремено доба

у историји је највише привлачи,

али и у сваком добу има заним-

љивих ствари, попут Хабсбур-

га, Османлија ... Кад се нешто

воли све је занимљиво, додали

бисмо...

Није био на разговору, али је

део екипе... Александар Мило-

вановић... Од другара га је од-

војила матурска журка... Иначе,

био је информатички смер, а пре

две године био је републички

првак из историје...

А да има и мотива да се буде

успешан на такмичењима, го-

вори податак да је Ани, треће

место на републичком так-

мичењу већ омогућило директан

пролаз на факултет... Не сум-

њамо да ћемо још писати о гим-

назијалцима „историчарима“ и

њиховим успесима... Ц.Љ.

Историја учитељица живота

НА ГИМНАЗИЈСКИ НАЧИН

КОНЦЕРТ “АБРАШЕВИЋ” ‑ ОРИЈЕНТАЛНИ ПЛЕС

У суботу. 22. маја, у сали ша-

бачке гимназије, одржан је го-

дишњи концерт КУД Абраше-

вић секција оријенталног плеса

Нијагара“. Пред пуном салом

девојке су извеле мноштво ига-

ра и кореографија, а све под вођ-

ством кореографа, од пре две го-

дине наше суграђанке лепе Рус-

киње Нине Перез. Њихови на-

ступи пленили су својом лепо-

том, лепотом покрета, живо-

писним костимима.

У секцију оријенталног пле-

са могу да се укључе сви, од „се-

дам до седамдесет седам“. КУД

Абрашевић и секција оријен-

талног плеса „Нијагара“ отворен

је за све грађане Шапца.

И.К.

Оријент са словенском душом

1327. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

Миломир Бучалина пред-

узетник из Љубовије извози це-

панице дрвета за огрев у Ита-

лију и Швајцарску. За годину

ипо продао је 2.500 палета

(2.800 кубика) дрвета и зарадио

150.000 евра. Огревно дрво пре-

ко његове фирме „Интер-пени“

се пласира у Италију и Швајцар-

ску, а Мломир планира да

ове године прошири про-

изводне капацитете који ће

му увећати зараду.

Извоз техничког дрвета у

Италију био је ранијих го-

дина важна ставка Србије у

остваривању девизног при-

лива.

- Тридест година сам ра-

дио у дрвнопрерађивачкој

индустрији и када сам отво-

рио приватну фирму логично је

било да наставим тиме да се ба-

вим. Како финансијске могућ-

ности нису дозвољавале нека

значајнија инвестирања, морао

сам да тражим јевтинију про-

изводњу. Изнајмио сам простор

и са неколико радника почео да

сечем, цепам и пакујем огревно

дрво у палете – каже за „ПОД-

РИНСКЕ“, о свом необичајнем

послу, Миломир Бучалина.

Идеја је била одлична јер на

западу влада велика потражња

огревног дрвета. Тако је Буча-

линова мала фирма прошле го-

дине успела да на тржиште Ита-

лије и Швајцарске извезе ком-

плетну производњу у вредноси

преко 15.000 евра. Сада Буча-

лина има намеру да производњу

увећа и модеринизује. Огревно

дрво купује од јавних предузе-

ћа и приватника и довози на

плац. Онда се дрво сече на од-

ређене дужине, у зависности

од тога да ли је за шпорет, камин

или котао, цепа се и пакује у па-

лете које је Бучалина сам ос-

мислио. Тако упаковано дрво се

товари у камионе и вози, засад,

у Швајцарску и Италију.

- Није лако, све радимо руч-

но, под ведрим небом. Канце-

ларија ми је у кући, радно оде-

ло у аутомобилу. То је цена

овакве производње, њених по-

четака. Међутим, надам се да ћу

производњу моћи да проши-

рим, што више аутоматизујем

куповином машина, имам још

много идеја, и све су везане за

извоз. Услови привређивања

код нас, поготову за мала пред-

узећа, изузетно су тешки. Си-

ровине купујемо од јавних пред-

узећа, а ту човек никад није си-

гуран у цену. Прошле го-

дине су, усред сезоне, по-

дигли цену огревном дрве-

ту за 10 одсто, што је знат-

но смањило наш пословни

успех. У свету не познају

овакав начин рада, угово-

ри су прецизни, морају да

се поштују, а конкурен-

ција је велика - вели Буча-

лина и додаје:

У Мађарској, Чешкој,

Бугарској, Украјини и другим

земљама цена сировина је јеф-

тинија и стабилна, па су њихо-

ве понуде повољније.

Два метра дрвета спакована

у палету коштају на тржишту

Београда Новог сада, и других

већих градова у Србији 8.000

динара. У Бучалиновој фирми ту

количину купац плаћа 6.500 ди-

нара што је знатно јевтиније.

Дрво може одмах да се користи,

нема трошкова стругања, цепа-

ња, нема пиљевине.

Миладин Малишић

Цепанице пуне џепове

МИЛОМИР БУЧАЛИНА ПОРЕД ДРВА ЗА ИЗВОЗ

30.маја са почетком у 19 час. у улици Лазе Лазареви-

ћа бр.5 (сала бившег комитета), одржаће се промоција најно-

вије књиге проф.др Војислава Шешеља,

„ПОЛИЦИЈСКИ ДОСИЈЕ“„ПОЛИЦИЈСКИ ДОСИЈЕ“ у четири тома садржи доку-

ментацију Службе државне безбедности која је интезивно

пратила проф.др Војислава Шешеља од 1982 до 2003 год.

Позивају се грађани да присуствују овој промоцији.

Гости на промоцији књиге биће:

-Зоран Красић, шеф правног тима за одбрану проф.др

Војислава Шешеља и посланик у народној Скупштини Репуб-

лике Србије,

- Гордана Поп-Лазић, потпредседник СРС и посланик у на-

родној Скупштини Републике Србије

- мр.Марина Рагуш, члан председничког колегијума СРС и

посланик у Скупштини Републике Србије

- мр.Дејан Мировић, члан председничког колегијума СРС

и посланик у Скупштини Републике Србије

- мр. Србољуб Живановић, председник Окружног одбора

СРС и посланик у Скупштини Републике Србије

- Драган Аћимовић, посланик у Скупштини Републике

Србије

- Александар Вешић,тех.секретар Окружног одбора СРС.

ЉУБОВИЈА

14 www. podrinske.com 27. мај 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ

Драги моји,

знам да Вас је прошлоне-

дељна (децембарско-мајска)

киша још више депримирала и

бацила у неку врсту летаргије.

Све је некако сиво, тмурно и

тужно. Поглед на курсну листу

изазива језу. Један динар вреди

0,0098 еврa. Бензин је скочио на

120 динара. Поплаве су однеле

сиротињске куће и имања.

Али“Фарма“, на жалост, и даље

траје. Прва српска лига је окон-

чана, као и Шојић и Радашин, па

хумористичких серија са сеос-

ко-јужњачким темама, који нам

кваре говор, нема, до почетка

јесењих серијала, укључујући ту

и нашу фудбалску лигу. Све нека-

ко стоји и као да није пролеће. А

јесте, једно, једино у овим нашим

животима, у овој 2010. години.

Пада ми на памет онај Шпа-

нац, Гонзалес, и његов lex spe-

cialis, којим је почетком 1997.г.

натерао СПС, друга С.М. и дру-

гарицу му М.М. да признају

резултате локалних избора у

Србији. Слично се дешава и

данас. Само, физички није при-

сутан онај који је неизбежно чи-

нио све да нам живот учини те-

жим и неизвеснијим. Требало је

да Гонзалес, сада у лику Barosa,

напише да нешто са општим из-

бором судија није било у реду,

па да седну Министар и судије,

оне неизабране, да започну

дијалог. Најскупља је накнадна

памет. Само, ми знамо да нико

неће одговарати за пропусте у

тој реформи. А да проблем по-

стоји, мало ко не зна. И нису у

проблему судије, већ су у про-

блему грађани. Баш би ме ин-

тересовао резултат, досада не-

покренуте анкете: шта грађанин

Србије мисли о реформи пра-

восуђа. Али да не питају Нату и

Бошка... ни случајно.

Како је код нас све некако

наопако, хајде да се присетимо

и нечег што никако није наопа-

ко, али када је нормално, нама

је некако наопако. Наиме, еви-

дентно је да у Србији више

нема неприкосновеног аутори-

тета. Ни у политици, ни у спор-

ту, ни у култури, ниучему. На-

вика лака, а одвика мучна. Пат-

ријарх Павле је био последњи

српски ауторитет... Без аутори-

тета, народ и држава су као

дете без родитеља, што би

значило да смо ми сирочићи... и

овако и онако... и да нам је ста-

ње у којем смо, постало при-

родно, а сви видимо да то није

добро, и да не би смело да буде

тако у будућности.

Један бивши експертски ми-

нистар војни и „предсједник

два ока у главу“ сада нам испо-

ставише рачун за некакве сате-

лите. Тридесет два милиона у

еврима, оптерећује по глави

сваког становника Републике

са Круном на грбу, са по 500

евра. Да ли неко хоће да при-

хвати опкладу да ја знам ко

неће платити ову штету. Један је

страни држављанин по рођењу

и женио је спектакуларно сина

у „Сплендид-но ђе друго“, а

други за себе већ каже да је

жртвени јарац...! Биће, појео

вук магарца, а нашег јарца...

знате шта већ боли.

Како нас наш Јавни сервис,

у великој бризи да знамо баш

све, ових дана и недеља просто

засипа свим оним мегаломан-

ским ратним филмовима са ко-

мунистичким симболима успе-

ха, и то са све храбрим Бартоном

и истим Бондарчуком и Брине-

ром, мислим да тај омаж није

њима, као филмским звездама,

већ Титу и партизанима, као

подсећање да смо и у том рату

посејали своје жртве, а у миру

на њих заборавили, без обзира

на идеологије. Ти филмови су

били пропагандног карактера

када су снимани, служили су у

политичке сврхе комунистима

на власти, а њихово данашње

приказивање подудара се са об-

новом старе „добре“ и још на-

грађене нам шпице ТВ дневни-

ка у пола осам, само без пат-

риотске песме „Волимо те от-

аџбино наша“... Очекујем уско-

ро и Споменку Јовић, Комрако-

ва, Тању Ленарт и Попова да за-

узму своја места као главни ли-

кови тог дневника. Само да опет

не читају исте вести... Међутим,

на прослави Дана победе над

фашизмом, на Црвеном Тргу у

Москви, српске војске није било

у маршу победника. Разлог није

тешко погодити...

Агресивна телевизијска об-

нова прошлости започела је

управо у време пре и након

обележавања дана Титове смрти,

па нам је јасно да све није баш

случајно. Коалиције ради. И

идеологије ради... Циљ оправ-

дава средства.

А једини прави, аутентични

настављач политике поменутог

Брозовог режима, некада човек

са степеништа у скромном

штриканом џемперу, са кумом

му Момиром и другом му (го-

респоменутим) Светозаром,

зајапурени еволуционар и Сло-

бин бригадир, а онда контра-

пункташ истог, Кнез Мило Ђу-

кановић од Winstona и Кеnта, на-

кон више од 20 година власти у

овој или оној, углавном главној

фотељи, сада нас обавести, како

Србија преко неког из Кабине-

та, руши и дестабилизује младу

и самосталну демокрацију у

Монтенегру,“ е не би ли повра-

тила све у пријеђашње стање“...

Тог човека већ дуго не разуме-

вам, јер тешко је разумети чо-

века кад збори у стању крајње

нужде. Шесто хиљада оних

којима је приједседник Владе,

изгледа да морају да га разу-

меју... „Млад је чоек, а тек двајес

година на влас“, и налази се тек

на 20-том месту најбогатијих по-

литичара света... Шта мислите

о томе?

Када се једног дана све вра-

ти на старо и приватни феуди са

простора бивше СФРЈ поново

укину границе и стану под јед-

ну заставу, ону са звездицама,

неко ће се носталгично сећати

ових времена која проживља-

вамо као да их сањамо, а када се

пробудимо, не верујемо да смо

их сањали... биће то ностал-

гични поглед уназад, у времену

када смо мало-мало, па ишли

уназад, говорећи како јуримо

унапред. И јурњава уназад је

ипак јурњава, зар не.... У том

контексту и гледајте Булајићеве

спектакле и Титове биографе, и

стару шпицу дневника и све око

нас... Живи били па сањали...

Све Вас волим и поздрав-

љам.

Поглед уназаду будућност

ПИШЕ: БРАНИСЛАВ СЕКУЛОВИЋ, АДВОКАТ

МОЈА РАЗМИШЉАЊА (5)Што мањегодина товише пара и обрнутоПИШЕ:

ГОРДАНА ПЕТРОВИЋ

Уснио сам један сан, и

у њему добио одговор на

питање - Ко је срушио

кућу Куртовића? Па

неки Марсовац,

који никада

није напуш-

тао земљу. А

таквима је

равно све до

Косова! Једи-

но се узнеми-

ре због српске

архитектуре?

Рушили су све, да би

сазидали Скадар на

Бојани! Хтели

су да дохвате

небо, а онда

схватили да

је Марс да-

леко, њи-

хово род-

но место.

Тамо је

кратер до

кратера,

па ни

нису друго могли ни да пројек-

тују! Без воде су навикли, па

и без хране. Али, нису могли

без славе. То се најлакше по-

стиже преко споменика, својој

памети! Кратка коса, кратка и

памет! Дуго сећање на не-

променљиве личности. Кул-

туре и уметности. Него да се

вратим рушењу куће Курто-

вића, и лепих кућа у Кара-

ђорђевој улици. Њих је сру-

шио...

Зините да Вам кажем!

ЦРТИЦЕ-ЈОВАН РУКАВИНА

У последње време се све

чешће у медијима могу чути ве-

сти о сексуалном злостављању

малолетница. Не постоји зако-

ном прописана адекватна казна

којом би се ти умоболници мог-

ли казнити. Девијација њихових

можданих ћелија којом прав-

дају такве поступке не може

умањити и оправдати њихова

злодела.

Али шта нам је чинити

када малолетнице добро-

вољно, чак плански „на-

срћу“ на старију имућну

господу, а ови их без

трунке гриже саве-

сти искоришћавају.

Може ли им бити

оправдање - саме су

се понудиле. Да ли

се то третира као

злоупотреба деце -

ПЕДОФИЛИЈА. Код нас

очигледно, не. На чију са-

вест треба више апеловати. Да

ли на оне које су се до

јуче играле барбикама,

или мушкарце који су

већ „поприлично пре-

шли“ и имају довољно

искуства.

Девојчице које у

„пуној ратној опреми“

изгледају као зреле

жене, руковођене по-

грешним мерилима вред-

ности (тренутно акту-

елним) „излазе“ са муш-

карцима којима пред-

стављају само статус-

ни симбол и сексуални

објекат. (Шта би друго?). Жа-

лосно!

Мушко-женски однос се

свео на просту рачуницу. Он

броји њене године, она његове

паре. Што мање година то више

пара и обрнуто. За ништа мању

осуду, ако не кривичну, а оно мо-

ралну и сваку другу није ни

понашање млађих пунолетница.

Оне улажу у себе, пунећи усне,

груди, дупета силиконима и

тако препариране крећу у

лов на мушкарце који им

могу приуштити вожњу

брзим колима, вечеру у

ресторану, пар скупих

хаљина и још по неку

„ситницу“. Али све то

има своју цену.

Време је судија

који помно

прати све

наше поступ-

ке, и оно што

смо урадили и оно

што нисмо. Донеће

пресуду некад за

годину, 2, 3... али

се ми освестимо

тек кад она буде

изречена.

Биолошки сат от-

куцава, и он се нажа-

лост не може вратити.

Нема поправног. Ха-

љина може да мења

стил, да улази и излази

из моде, али начин жи-

вота не може. Неки ипак,

мисле да може, али то

кошта и кад-тад мора да

се плати. Ако не верују,

нека чекају. Време ће по-

казати. ТИК-ТАК, ТИК-

ТАК, ТИК-ТАК....

1527. мај 2010. www. podrinske.com

ВОДИЧ

Младићи и двојке рођени

после 31. августа 1993. године,

који су завршили основну шко-

лу, пријаве за упис у први раз-

ред средње школе подносе од 3.

до 15. јуна. Заинтересовани за

уметничке школе, математичку

и филолошку гимназију, као и

одељења гимназије за ученике

са посебним способностима за

физику, документа су предали

21. и 22. маја. Пријемни испит

полажу од 3. до 7. јуна, у за-

висности од школе за које су се

определили.

Према Конкурсу за упис у

школској 2010/2011 години, у

матичним основним школама,

квалификациони испит из

српског језика кандидати за че-

творогодишње школовање по-

лажу 21. јуна од 10 до 12 часо-

ва, а из математике 22. јуна.

Прелиминарни резултати

биће објављени најкасније 23.

јуна у 8 часова.

Приговори на резултате ко-

мисији оснивне школе подносе

се 23. јуна од 8 до 16 часова, а

окружној уписној комисији 24.

јуна, у исто време.

Коначни резултати квали-

фикационог испита биће објав-

љени 28. јуна, до 8 часова.

Распоређивању ученика пре-

тходи попуњавање „листи

жеља“, образаца за унос школа

и образовних профила или смерова

које ученици желе да упишу, а бу-

дући средњошколци их предају

28. и 29. јуна, од 8 до 15 часова.

У матичним основним шко-

лама листе жеља биће објавље-

не 3. јула до 7 часова, а од 8 до

15 часова ученици проверавају

тачност објављених података.

Коначне листе жеља биће објав-

љене 5. јула до 12 часова.

Коначни распоред ученика

по средњим школама и обра-

зовним профилима, односно

смеровима, у основним школа-

ма биће истакнут 7. јула од 8 ча-

сова.

Распоређени ученици, ори-

гинална документа за упис у

средњу школу у коју су распо-

ређени на основу успеха у пре-

тходном школовању и резулта-

та постигнутог на квалифика-

ционом испиту, подносе 7. и 8.

јула од 8 до 15 часова.

Матичне основне школе 8.

јула, од 15 часова, објављују

списак преосталих слободних

места за упис.

Нераспоређени ученици, 9.

јула од 9 до 15 часова, подносе

пријаве са жељама за упис у

средње школе у којима још има

места.

Коначни распоред ученика

по средњим школама, у другом

уписном кругу, биће објављен

11. јула од 9 часова, а упис ће

бити обављен сутрадан, од 8 до

15 часова.

У 18 средњих школа у Мач-

ванском управном округу, пет-

наестогодишњацима је на рас-

полагању 3.546 слободних ме-

ста за упис у први разред тро-

годишњих и четворогодиш-

њих образовних профила и

смерова.

У средњим школама у Бога-

тићу, Владимирцима, Коцељеви,

Крупњу, Лозници, Љубовији и

Малом Зворнику може да се

упише 2.008 ученика, а 1.538 у

осам средњих школа у Шапцу.

Ж.В.

Школа поседује дом са 70 места

Диплома Средње пољопривредне школе са домом ученика -

Шабац омогућава:

- Регистрацију пољопривредног домаћинства

- Отварање пољопривредне апотеке

- Отварање фарме

- Бављење самосталном производњом хране - могућност добијања

сертификата

- Самостална производња садног материјала: поврће и цвеће

- Отварање млекаре

- Отварање пекаре

- Проходност на све факултете

Средње пољопривредне школе са домом ученика ‑ ШабацВојводе Путника 58, Шабац

Е‑mail: sredpoljskola@ptt.rsТел: 015//344‑583

- Ветеринарски техничар: 48

- Пољопривредни техничар: 24

- Прехрамбени техничар: 24

- Техничар хортикултуре: 30

- Месар: 24 (5) 3 год.

- Пекар: 24 (5) 3 год.

- Прерађивач млека: 24 /3 год/

- Оспособљавање за рад: 10 /1 год/

ХЕМИЈА, НЕМЕТАЛИ И ГРАФИЧАРСТВОТехничар за индустријску фармацеутску технологију 30

Техничар припреме графичке производње 30

Техничар за заштиту животне средине 30 /5/

ТЕКСТИЛСТВОКонфекционар-кројач 30 /3 год./

ДЕЛАТНОСТ ЛИЧНИХ УСЛУГАЖенски фризер 30 /5/ 3 год.

Мушки фризер 15 3 год.

Маникир и педикир **** (ново занимање!) 24 /3 год./

СТРУЧНА ХЕМИЈСКА И ТЕКСТИЛНА ШКОЛАШабац, Хајдук Вељкова 10

Тел: 015/352‑766E mail: hemtexskola@eunet.rs

КРОЗ СРЕДЊЕ И ВИСОКЕ ШКОЛЕ У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ

Квалификациони испит 21. и 22. јуна

16 www. podrinske.com 27. мај 2010.ВОДИЧ

Средња школа у Коцељеви, у јуну 2010. године за школску 2010/2011. годину

уписује ученике у четири подручја рада и у следеће образовне профиле:

МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА

1. MAKO SA 4DO6S МАШИНСКИ ТЕХНИЧАР ЗА КОМПЈУТЕРСКО КОНСТРУИСАЊЕ (30

УЧЕНИКА)

2. MAKO SA 3D25S ИНСТАЛАТЕР (15 УЧЕНИКА)

3. MAKO SA 3D20S АУТОМЕХАНИЧАР (15 УЧЕНИКА)

ЛИЧНЕ УСЛУГЕ

1. MAKO SA 3P02S ЖЕНСКИ ФРИЗЕР (15 УЧЕНИКА)

2. MAKO SA 3P04S МУШКИ ФРИЗЕР (15 УЧЕНИКА)

ЕКОНОМИЈА

1.MAKO SA 4L01S ЕКОНОМСКИ ТЕХНИЧАР (30 УЧЕНИКА)

ПОЉОПРИВРЕДА, ПРОИЗВОДЊА И ПРЕРАДА ХРАНЕ

1.MAKO SA 4A03S ПОЉОПРИВРЕДНИ ТЕХНИЧАР (24 УЧЕНИКА)

Зашто да упишете баш нашу школу? Ученици у нашој школи стичу довољно

знања да са успехом настављају даље школовање.

Они који се запошљавају квалитетно обављају свој посао.

Потврде знања које ученици добијају у нашој школи су успеси на такмичењима.

Само у претходне две године два прва и два друга места у Србији, да не помињемо

ниже пласмане и такмичења нижег ранга.

Секције окупљају велики број ученика, а најпопуларнија је драмска која сваке

школске године има две до три премијере.

Поред знања наша школа ученицима пружа и друге садржаје: посете сајмовима,

позоришту, екскурзије...

Добро дошли!

СРЕДЊА ШКОЛА КОЦЕЉЕВАКоцељева,Доситејева 1,

Тел. 015/556‑315E‑mail: sredskolkoc@nadlanu.com

Економско-трговинска школа налази се у

центру града окружена банкама, осигура-

вајућим компанијама, установама, удруже-

њима, агенцијама за пружање различитих

услуга, трговинским и угоститељским објек-

тима. Такво окружење омогућава успешну

практичну обуку за будуће трговце, куваре,

конобаре, банкаре, рачуновође, менаџере,

службенике у осигурању, у спољној и унут-

рашњој трговини, локалној самоуправи и

слично.

Настава се изводи у кабинетима, кла-

сичним и специјализованим учионицама.

Развијање ученичких склоности, у оквиру

ваннаставних активности могуће је остварити

преко рада разних секција, разгласне стани-

це и школског листа „Глас школе". Посебне

погодности у том смислу пружа свечана

сала опремљена најсавременијим аудиови-

зуелним средствима. Побољшани услови

рада, активности ученика и професора до-

принели су запаженим резултатима на раз-

ним нивоима такмичења. Адаптиран је про-

стор за ученички клуб. У току је опремање

студија и формирање мреже школске теле-

визије која би у наредној школској години

емитовала редован програм.

Спортска сала, чија је изградња плани-

рана у овој години, пружиће још боље усло-

ве за рад спортских, али и осталих секција

у школи.

Наши ученици су постали угледни ме-

наџери и правници, а није мали број оних са

највишим академским звањима. Наредне школс-

ке годинесвршеним основцима нудимо чак 12 об-

разовних профила у два подручја рада.

У подручју рада право и администрација

поред уобичајених образовних профила ну-

димо и три огледна профила: финансијски ад-

министратор, бизнис (пословни) админи-

стратор и комерцијалиста (службеник у

спољној и велетрговини). Ова три образов-

на профила чине део Пројекта реформе

стручног образовања у Србији и резултат су са-

радње са немачком Организацијом за техничку са-

радњу (ГТЗ) и Министарством просвете . Прак-

тичне вештине потребне за обављање фи-

нансијско – рачуноводствених послова и

послова у велетрговини и спољњој тргови-

ни, ученици стичу у виртуелним пред-

узећима, у којима се симулирају послови

стварних предузећа. Обављајући послове ових

служби, ученици стичу практична знања и веш-

тине неопходне за њихова будућа занимања.

Школа развија интензивну међународну

сарадњу. Успоставили смо партнерске односе

са економском гимназијом “Валтер Ојкен” из

Фрајбурга. Управо се једна група ученика

припрема да са својим професорима посети

партнерску школу из Немачке. У области уго-

ститељства и туризма, успоставили смо са-

радњу са универзитетом “Сапори” из Перу-

ђе. Један део ученика требао би, према спо-

разуму о сарадњи, да обави практичну на-

ставу у угоститељским објектима са којима

сарађује факултет из Перуђе. Због тога смо

увели нови образовни прифил – кулинарски

техничар.

Међутим, уписати нашу школу не значи

само стицање стручних знања већ и негова-

ње и развијање посебних склоности опште култу-

ре, љубазности, предузимљивости и толерантности

према онима са којима свакодневно сарађујете.

Упишите Економско-трговинску школу да

би се стекли другарство и љубав за цео жи-

вот.

ЗАШТО УПИСАТИ ЕКОНОМСКУ ШКОЛУ?ЗАШТО УПИСАТИ ЕКОНОМСКУ ШКОЛУ?

1727. мај 2010. www. podrinske.comВОДИЧ

Од ове школске године у

Техничкој школи Шабац стар-

товаће прва генерација учени-

ка четворогодишњег образовног

профила Електортехничара за

електронику на возилима. Овај

образовни профил настао као

последица све интензивнијег

развоја науке и технике уопште,

а тиме и аутомобилске инду-

стрије као једне од грана у

сталној и све већој експанзији.

Настава за овај образовни

профил је нешто другачија од

класичних настаних планова и

програма. Она је заснована на

модуларном садржају струч-

них образовних предмета, што

представља рад на теоретском

и практичном усавршавању по

логичким целинама-модулима.

Овај принцип наставе спрово-

ди се у средњим школама по-

следњих неколико година а за-

снива се на искуству раз-

вијенијих земаља које по овом

систему увелико раде. Моду-

ларна настава доводи до лакшег

савладавања градива, оно остаје

дуготрајније упамћено. Најбит-

нији напредак у увођењу овак-

ве концепције наставе јесте

што се пред ученика и настав-

ника постављају циљеви и ис-

ходи диктирани тржиштем које

се непрекидно мења. После-

дица тога је, да се на један нов

и флексибилан начин долази до

тих циљева разним путевима

који се по потреби могу кори-

говати и прилагођавати датом

тренутку и тренутним услови-

ма.

Настава се састоји из оп-

штеобразованих, општеструч-

них и стручних предмета, а

ученицима је омогућено и да

сами одаберу неке од понуђе-

них изборних предмета према

својим склоностима. Суштин-

ска знања се стичу из три струч-

на предмета: Основе машинства

(I година), Мотори СУС и мо-

торна возила (II и III година) и

Електрични и електронски си-

стеми на возилима (I, III и IV го-

дина). Практична настава се

изводи у специјализованој

школској радионици која посе-

дује потребан алат, мерне и

дијагностичке уређаје на са-

временом дизел и бензиском

аутомобилу, у току друге годи-

не једном недељно а у трећој и

четвртој години се недељно до-

даје и један радни дан у серви-

су. По завршетку четврте годи-

не организује се матурски испит

који се састоји из писменог за-

датка из Српског језика и књи-

жевности, писменог испита тео-

ријског дела из предмета Мо-

тори СУС и Електронски си-

стеми на возилима и коначно,

практичног дела испита у којем

ученик ради три задатка из три

различите компетенције.

НОВА ЗАНИМАЊААдминистратор рачунарских мрежа

Школовање за ово занима-

ње, на нивоу средњег стручног

образовања, је почело 2006. го-

дине као огледно. Техничка

школа Шабац ове године упи-

сује прву генерацију ученика за

ово перспективно занимање.

Администратор рачунарских

мрежа је смер који је ове годи-

не понуђен ученицима за упис

из много разлога. Као и за смер

електротехниачара рачунара, и

овај смер је један од најпер-

спективнијих у нашој школи и

вероватно ће бити избор најбо-

љих ученика.

Као и већина огледних об-

разовних профила, и овај об-

разовни профил је посебан,

што значи да су наставни пла-

нови и програми засновани на

модуларном принципу и са по-

већаним бројем часова прак-

тичне наставе. Предвиђено гра-

диво се обрађује по модулима

тј.групама наставних тема и

ученици се оцењују тако што се

проверава њихово знање део по

део, тј. по модулима. Учени-

цима су понуђении изборни

предмети које могу похађати то-

ком све четири године школо-

вања. Ради се у групама од по

10 ученика у савремено опрем-

љеним кабинетима и са струч-

ним наставним кадром.

Овај образовни профил на-

стао је услед невероватно брзог

развоја IТ сектора као и свеу-

купне рачунарске индустрије и

интернета. Последњих година

јавила се потреба за оспособ-

љавањем ученика који ће бити

у могућности да стекну знања

из најновијих достигнућа из

области рачунарских мрежа,

хардверских технологија, про-

грамирања и интернет техно-

логија. Већ у првој години уче-

ници имају предмете рачунар-

ског хардвера, мрежне опреме

и рачунарског софтвера који

су основа за даље усавршавање

из ове области.

Ученици се оспособљавају

да раде са основном рачунар-

ском опремом, активним мреж-

ним уређајима (рутер, свич), са

основама хоризонталног и вер-

тикалног каблирања, типовима

умрежавања, мрежним топо-

логијама. Из предмета рачу-

нарског хардвера учи се де-

таљно о рачунарским компо-

нентама, њиховој замени и одр-

жавању и ученици се оспособ-

љавају да самостално одржавају

хардверске рачунарске систме-

ме.

Друга година подразумева

нешто обимније предмете

Апликативног софтвера и

Мрежне опреме.Детаљно се

изучавају актуелни оперативни

системи (Linux Windows) и још

детаљније се изучава активна

мрежна опрема (конфигуриса-

ње једноставнијих рутерских и

свич LAN мрежа).Ученци имају

и предмете Електронике, Елек-

тротехнике и Програмирања

(изучава се програмски језик C).

Трећа година је предвиђена

за проучавање мрежних опера-

тивних система и детаљно се

проучава концепт рачунарских

мрежа (типови мрежних топо-

логија, протоколи рутирања,

IPv6 и IPv4 адресирање, еле-

менти бежичних мрежа, WАN

и SAN мрежне инфраструкту-

ре). Изучава се Windows Serv-

er 2008 ОS и основе његовог

конфигурисања.

Четврта година је преедви-

ђена за изучавање напредних

мрежних технологија, изуча-

вање елемената мрежне за-

штите и основа Интернет про-

грамирања (Јава програмирање

и HTM, XМL језик).Такође се

наставља предмет Рачунарске

мреже из 3 године и још де-

таљније се проучавају елемен-

ти напредних мрежних система.

Предвиђен је предмет Сервери,

где се проучавају серверски

мрежни системи и серверске

мреже.Уведен је и предмет Тех-

ничке документације.

Овај образовни профил уче-

ницима пружа много могућно-

сти за касније школовање и

усавршавање. Поред студирања

на техничким факултетима, уче-

ници ће имати могућност за-

послења на радним местима

мрежних администратора или

техничара за одржавање рачу-

нарских система. Са стеченим

знањем могу конкурисати за

стицање напредних сертифи-

ката мрежних технологија (Mi-

crosoft, Cisco).

Електротехничар за електронику на возилимаМАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛАМАШИНСКИ ТЕХНИЧАР ЗА КОМПЈУТЕРСКО

КОНСТРУИСАЊЕ 30 /4 ГОД/

ОПЕРАТЕР МАШИНСКЕ ОБРАДЕ-ОГЛЕД 20 /3 ГОД/

АУТОМЕХАНИЧАР 30(5) /3 ГОД/

АУТОЛИМАР 10 /3 ГОД/

МАШИНБРАВАР 10 /3 ГОД/

ИНСТАЛАТЕР 10 /3 ГОД/

ЕЛЕКТРОТЕХНИКААДМИНИСТРАТОР РАЧУНАРСКИХ МРЕЖА-ОГЛЕД 20

/4 ГОД/

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧАР ЗА ЕЛЕКТРОНИКУ НА ВОЗИ-

ЛИМА 20 /4 ГОД/

ЕЛЕКТРОМЕХАНИЧАР ЗА ТЕРМИЧКЕ И РАСХЛАДНЕ

УРЕЂАЈЕ 30(5) /3 ГОД/

ГЕОДЕЗИЈА И ГРАЂЕВИНАРСТВОГРАЂЕВИНСКИ ТЕХНИЧАР ЗА ВИСОКОГРАДЊУ 30

/4 ГОД/

КЕРАМИЧАР-ТЕРАЦЕР-ПЕЋАР 15 /3 ГОД/

РУКОВАЛАЦ ГРАЂЕВИНСКОМ МЕХАНИЗАЦИЈОМ 15

/3 ГОД/

САОБРАЋАЈТЕХНИЧАР ДРУМСКОГ САОБРАЋАЈА 30 /4 ГОД/

ВОЗАЧ МОТОРНИХ ВОЗИЛА 30 (5) /3 ГОД/

ТЕХНИЧКА ШКОЛА ШАБАЦШАБАЦ, БАЊИЧКИХ ЖРТАВА 2,

Тел.: 015/341‑031e‑mail: skolateh@ptt.rs

Техничка школа Шабац је специфична по чврстом споју ду-

ховног и практичног рада на основу којег се школују многе ге-

нерације ученика за конкретан будући живот и рад. Током

своје дуге историје од преко 100 година,Техничка школа Шабац

је пролазила кроз разне реформе, догађања и промене и данас

има 40 одељења са близу 1000 ученика четворогодишњих и тро-

годишњих образовних профила. Трећину одељења чине четво-

рогодишњи образовни профили. Школа има преко 100 запос-

лених. Захваљујући савремено опремљеном и одржаваном рад-

ном простору, омогућен је савремени начин извођења наставе

и стицање знања ученика у складу са најновијим захтевима и по-

требама друштва. Ученицима Техничке школе доступна су

најновија достигнућа из области информационих технологија,

елетротехнике, аутоелектронике, машинства, аутоматике, про-

цесног управљања, управљања CNC машинама, компјутерског

конструисања, грађевинарства... Школа поседује полигон за обу-

ку возача и најсавременије уређаје за аутодијагностику, савре-

мене радионице за обуку ученика машинске струке и грађеви-

нарства.

ВОДИЧwww. podrinske.com18 27. мај 2010.

ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА ШАБАЦ

УЛ. ХАЈДУК ВЕЉКОВА 10, 15000 ШАБАЦ;

Tел/Факс: 015/352‑729 Жиро рачун: 840‑929666‑74Матични број: 72093682 E‑mail адреса: vtssa@ptt.rsWeb адреса: www.vtssa.edu.rs ПИБ: 100083312

К О Н К У Р СЗА УПИС У ПРВУ ГОДИНУ СТУДИЈА

‑ ПРВИ (ЈУНСКИ) УПИСНИ РОК ‑Висока технолошка школа струковних студија, у Првом уписном року у прву годину студија школске 2010/11. години, уписује укупно

250 студената држављана Републике Србије и студента српске националности из суседних земаља и студената страних држављана:

У прву годину студија може се уписати лице са стеченим

средњим образовањем.

Сви кандидати полажу пријемни испит по наставном програму из

средње школе и то:

- на студијском програму Информационе технологије из

информатике и

- на осталим студијским програмима из хемије.

Кандидати се рангирају према успеху постигнутом у средњој школи

и на пријемном испиту.

ПРИЈАВЉИВАЊЕ НА КОНКУРС: 23., 24. и 25. јуна 2010.

године од 8 - 14 часова.

Уз пријаву, која се добија у Школи, кандидати подносе фотокопије

следећих докумената:

- извод из матичне књиге рођених,

- сведочанства о завршеним свим разредима средње школе,

- диплому о положеном завршном, односно матурском испиту,

- доказ о извршеној уплати накнаде за пријемни испит и припремну

наставу у износу од 2.000 динара на ж.р. бр. 840-929666-74 позив на

број: 97 61-742321 УЈП Шабац.

Кандидати подносе на увид оригинална документа, чије

фотокопије Школа задржава.

ПРИЈЕМНИ ИСПИТ ће се одржати: 01. јула 2010. године у

- 10 часова зa студијски програм Информационе технологије

- 12 часова зa остале студијске програме

Кандидати су дужни да понесу личну карту или пасош на полагање

ради утврђивања идентитета.

ЈЕДИНСТВЕНА РАНГ ЛИСТА, биће објављена: 02. јула 2010.

године у 10 часова.

КОНАЧНА РАНГ ЛИСТА биће објављена: 05. јула 2010. године у

10 часова

УПИС ПРИМЉЕНИХ КАНДИДАТА обавиће се: 06. и 07. јула

2010. године за студенте који се финансирају из буџета и 08. и 09.

јула 2010. године за студенте који плаћају школарину, од 8-14 часова.

Ако се кандидат који је остварио право на упис не упише у

предвиђеном року, Школа ће уписати уместо њега другог кандидата,

према редоследу на јединственој ранг листи.

Учесник конкурса који сматра да редослед кандидата на ранг листи

није утврђен на начин предвиђен конкурсом може поднети приговор

директору Школе у року од три дана од дана објављивања ранг

листе.

НАПОМЕНА: За полагање класификационог теста Школа

организује припремну наставу 23.,24. и 25. јуна 2010. године, у

просторијама Школе у времну од 9 - 12 часова.

ВОДИЧ www. podrinske.com27. мај 2010. 19

www. podrinske.com 27. мај 2010.20 www. podrinske.com ВОДИЧ

У школској 2010/11. години планирамо да упишемо седам

одељења првог разреда. По смеровима:

‑ 3 одељења друштвено језичког смера – 90 ученика‑ 2 одељења природно математичког смера – 60 ученика‑ 1 огледно одељење информатичког смера – 30 ученика

‑ 1 одељење по програму филолошке гимназије, смерживи језици – 24 ученика.

Заинтересовани ученици се у Гимназију у одељења природног,

информатичког и друштвеног смера, уписују на основу положеног

квалификационог испита из српског језика и математике. Да би се уписали

у одељење по програму филолошке гимназије- смер живи језици, ученици

морају да положе пријемни испит из српског и енглеског језика. Пријемни

испит биће ораганизован 5. и 6. јуна 2010. године у просторијама шабачке

гимназије.

Зашто би неко требало даупише гимназију?

Прва предност наше Школе је што ученици са дипломом гимназије (није

важно ког смера) имају могућност да упишу било који факултет или вишу

школу. Ученици могу да одложе своју одлуку о коначном избору занимања,

за још четири године колико траје школовање. Статистика показује да

ученици упишу нпр друштвени смер, а после студирају природне науке или

да после природног смера, неки се одлуче да упишу факултете друштвених

оријентација. Показало се да преко 95% ученика упише жељене факултете

и да исти тај проценат, што је још важније их и заврши. Школа је опште

образовног типа, тако да наши ученици имају добро знање из свих

предмета. У прилог овој тврдњи говори податак да су ове школске године,

ученици наше школе показали колико имају знања и са републичких тј

државних такмичења се вратили са бројним наградама:

Математика – 5

Српски језик – 1

Физика – 1

Рачунарство и информатика –

1

Историја – 5

Француски језик – 1

План и програм

образовања свих смерова у

гимназији је конципиран тако

да ученике припрема за даље

образовање и усавршавање

и из тог разлога је гимназија

идеална за наставак школовања свих оних који

желе да студирају.

ШАБАЧКА ГИМНАЗИЈАШабац, Масарикова 13

Тел. 015/350‑286E mail: sabackagimnazia@ptt.rs

2127. мај 2010. www. podrinske.comВОДИЧ

Медицинска школа у Шапцу основана је 1946. године, као задужбина др

Андре Јовановића. Поред тога што има дугу традицију, једна је од

најцењенијих и најопремљенијих школа овог типа у Србији.

Захваљујући вишедеценијском постојању и изузетно стручном кадру,

школа је дала генерације медицинских радника од којих су многи својим

знањем и професионалном оспособљењошћу нашли своје место у земљама

Европе и Америке.

Медицинска школа у Шапцу је опремљена модерним кабинетима и

најсавременијим наставним училима, које у просеку, годишње користи око

1000 ученика.

За школску 2010/2011 годину Школа планира упис следећих смерова:

• ФАРМАЦЕУТСКИ ТЕХНИЧАР

• САНИТАРНО- ЕКОЛОШКИ ТЕХНИЧАР

• МЕДИЦИНСКА СЕСТРА-ТЕХНИЧАР

• ЗУБНИ ТЕХНИЧАР

• ГИНЕКОЛОШКО-АКУШЕРСКА СЕСТРА-ТЕХНИЧАР

ФАРМАЦЕУТСКИ ТЕХНИЧАРСмер фармацеутски техничар је последњих година најпопуларнији смер за

велики број ученика. Школујући се за ово занимање ученици стичу знања која су

одлична основа за упис на стручне факултете, а истовремено им омогућавају

квалитетан рад у апотекама и фармацеутској индустрији. Практична знања ученици

стичу у модерно опремљеним кабинетима и Апотекарској установи града. Планом

уписа за ову школску годину је поредвиђен упис једног одељења (тридесет

ученика).

САНИТАРНО‑ЕКОЛОШКИ ТЕХНИЧАРСмер санитарно-еколошки техничар оспособљава ученике на: очувању и

унапређењу здравља, инспекцијском надзору животних намирница, предмета за

општу употребу воде за пиће, као и отпадних вода. Стручна знања ученици стичу

у добро опремљеним школским лабораторијама и различитим установама у граду.

Планом уписа за ову школску годину предвиђен је упис једног одељења (тридесет

ученика).

МЕДИЦИНСКА СЕСТРА‑ТЕХНИЧАРСмер медицинска сестра-техничар је који пружа најуниверзалнија знања из

области медицине. Ова знања су добра основа за студије медицине, али су врло

корисна и за практичну примену у свакодневном животу. Осим тога медицинска

сестре имају највећу могућост за запошљавање, како у земљи, тако и у

иностранству. Планом уписа за ову школску годину је предвиђен упис три одељења

(деведесет ученика).

ЗУБНИ ТЕХНИЧАРСмер зубних техничара је један од најактуелнијих смерова уопште, због

могућности запошљавања у земљи, а и у иностранству. Ученици овог занимања

добијају доста практичних знања, што им омогућава рад и у приватној пракси.

Планом уписа за ову школску годину је предвиђен упис једног одељења (тридесет

ученика)

ГИНЕКОЛОШКО‑АКУШЕРСКА СЕСТРА‑ТЕХНИЧАРСмер гинеколошко-акушерска сестра-техничар један је од смерова који се

уписује на сваке четири године. Овај смер обезбеђује широко опште и стручно

образовање. Баве се унапређењем здравља младих, планирањем породице,

неговањем породиље и новорођенчета. Смер пружа велику могућност

запошљавања. Планом уписа за ову школску годину је предвиђен упис једног

одељења (тридесет ученика).

ММЕЕДДИИЦЦИИННССККАА  ШШККООЛЛАА““ДДооккттоорр ААннддрраа ЈЈооввааннооввиићћ””

ШШааббаацц,, ЦЦаарраа ДДуушшааннаа 99ТТеелл.. 001155//334422‑‑117755

EE mmaaiill :: mmeeddiissoonn@@pptttt .. rrss

27. мај 2010.22 www. podrinske.com СПОРТ

ЈКП „Стари град“ Шабац обавештава грађане оРАСПОРЕДУ ОДНОШЕЊА ОСТАЛОГ СМЕЋА

ОД 31.05.2010 ГОД. ДО 04.06.2010 ГОД. Под осталим смећем које се односи подразуме-

ва се:

- дворишно смеће, од орезивања и садње ружа, цве-

ћа, кошења траве, успремање повртарских култура,

орезивање дрвећа, винове лозе и сл.

- Отпад од припреме огревног материјала (пиље-

вина, прашина од угља)

- отпад од покућства, кабасти предмети, намештај,

бела техника, тв и сл.

Остало смеће које се не односи:

- земљани материјал од грађевинских радова,

- грађевински материјал – песак, шут, шљунак, ци-

гла, камен, креч, бетон,

- пољопривредно смеће од гајења стоке и живине

Наведене улице и објекти ће се обићи и купи-

ти остало смеће по данима:

Понедељак 31.05.2010. године 1. Дринска- Мајур (Братство-јединство)

2. Фрушкогорска-Мајур

3. Марка Краљевића - Мајур (Љубише Бојић)

4. Немањина - Мајур (Миодрага Попадића)

5. Краља Милутина - Мајур (Момчила Петровић)

6. Цара Душана - Мајур (Нате Јеличић)

7. Хиландарска - Мајур (Рада Видојевић)

8. Травнице I део-Мајур

9. Омладинска - Мајур (22 Децембар)

10. Жичка – Мајур

11. Шабачка Мајур

12. Церска Мајур

13. Граничарска Мајур

Уторак 01.06.2010. године 1. Војводе Путника-Мајур II реон четвртак

2. Доситејева - Мајур (В.Благојевић)

3. В.Караџића-Мајур

4. Мачванска-Мајур

5. Мишарска -Мајур

6. Цара Лазара - Мајур (Партизанска од центра до

обилазног пута поред гробља)

7. Царице Милице - Мајур ( Партизанска од гробља

старе трасе до обилазног пута)

8. Видовданска

9. Радничка I део-Мајур

10. Солунска Мајур

11. Школска

12. Косанчићева

13. Косовска

Среда02.06.2010. године 1. Др. Арчибалда Рајса (Аце Мирковић )

2. Крупањска

3. Шумадијске дивизије (Кадињача)

4. Лешничка

5. Виктора Игоа (Париске комуне)

6. Новопројектована – Чавић

7. Лозничка

8. Солунска

9. Текеришка

10 .Тршићска

11. Српских Витезова - Мајур (Андрије Марић I

део до обилазног пута)

12. Браће Југовића - Мајур (Андрије Марић преко

обилазног пута)

13. Поцерска Мајур

14. Светог Саве - Мајур (Мике Митровић)

15. Личка - Мајур

16. М. Јосиповића - Мајур

17. Војводе Бојовића - Мајур

18. Павла Орловића - Мајур

19. Старог Вујадина - Мајур

Четвртак 03.06.2010. године П.ПРИЧИНОВИЋ

1. Мике Петровића Аласа - П. Причиновић (Блаже

Јовановић)

2. Вука Цвијановић П.Причиновић

3. Драгољуба Кулезића Бољшевика П.Причиновић

4. Васка Попе - П Причиновић (Коче Рацина)

5. Касарска П.Причиновић

6. Др. Лазара Петровића П.Причиновић

7. Коке Ђорђевић – П. Причиновић

8. Маршала Тита П.Причиновић

9. Омладинска-П.Причиновић

10 .Радована Вуковића П.Причиновић

11. Лозничка П.Причиновић

12. Јована Благојевића П.Причиновић

13. Ваљевска - П. Причиновић

14. Нинка Перић- Летњиковац

15. Драге Поповић

16. Милана Ђаковић , П. Причиновић

17. Драгољуба Поповића Летњиковац

18. Иве Андрића

19. Роберта Толингера

20. Др. Лазара Лазаревића

21. Живојина Мишића

22. Војвођанска

23. Милоша Поповића

Петак 04.06.2010. године1. Августа Цесарца П. Причиновић

2. Владимира Станимировића П.Причиновић

6. Јована Јовановића Змаја П.Причиновић

7. Виљама Шекспира – П. Причиновић

8. Ранка Лазаревића П.Причиновић

9. Дјуре Пуцара старог П.Причиновић

10. Милисава Беловуковића П.Причиновић

11. Бранка Радичевић

12. Марка Радуловић

13. Степе Степановић

14. Лазара Васића

15. Виљама Шекспира

ЈКП „СТАРИ ГРАД“ ШАБАЦ

Стадион ФК Мачва, гледа-

лаца 1.200. Судија: Марко Мла-

деновић (Пожаревац) 5. Жути

картони: Самуровић (Мачва),

Филиповић, Нићифоровић (Шу-

мадија). Стрелац 1:0 Ивезић у

89. Минуту.

Мачва: Радукић-, Крмар 8

(Петровић -), Протић 7,5, Ри-

стивојевић 7,5, Лазић 8, Ђука-

новић 7,5, Станчетић 7,5 (Ди-

митријевић 7,5), Самуровић 8,

Вукојевић 7,5 (Ивезић 8,5), Жи-

вановић 7,5, Гаврић 8

Шумадија: Нићифоровић

7,5, Срђан Савић 7, Даргачевић

7, Јаћимовић 7, Качаревић 7,5,

Радовановић 7, лаловић 7

(Прековић -), Филиповић 7,5,

Ранковић 7,5, Стојан Савћ 7,

Михаиловић 7,5 (Даниловић

7,5)

Играч утакмице. Саша Иве-

зић (Мачва)

Шабац, 23. маја. Шапчани су

у дуелу саа Аранђеловчанима

кренули силовиото, и већ у

првих десетак минута у неко-

лико наврата припретили Нићи-

форовићу, који је био на висини

задатка. У 35 минуту Вукојевић

је оборен пред голом Шума-

дије, а слаби судија показао је

само на корнер. И током другог

полувремена, „црвено-црни“ су

опседали гол гостију, али без ре-

зултата. У 77 минуту, у шес-

наестерцу Шумадије оборен је

Живановић, а судија је дао знак

да се игра настави. У самом фи-

нишу сусрета, затресла се мре-

жа гостујуће екипе, стрелац је

био Ивезић, судија је поништио

погодак а након тога створила се

велика гужва, ипак неколико

минута касније погодак је био

признат. Гости су протествова-

ли, а судија је продужио сусрет

за чак седам минута, који су по-

трајали скоро 600 секунди. На

крају, заслужена победа Мачве,

тако да ће одлука о прваку Ре-

публичке лиге, група Запад па-

сти у недељу, 30 маја у Кра-

гујевцу, у директном дуелу две

првопласиране екипе, домаће

Шумадија Раднички 1923 и

Мачве. Шапчани ће у овом су-

срету имати велику подршку

навијача, пошто је већ најаљено

да ће пут највећег града у Шу-

мадији кренути пет аутобуса са

навијачима, као и велики број

Шапчана који ће у сопственој ре-

жији отићи у Крагујевац, на утак-

мицу године. С. Кашиковић

ФУДБАЛ

Савладани и АранђеловчаниФК МАЧВА (Шабац)‑ ШУМАДИЈА (Аранђеловац ) 1:0

Градска спортска хала, гле-

далаца 1.500. Судије: Мирко

Рајић и Предраг Драгомировић

(обојица из Београда). Седмер-

цио: Смедерево: 8 (6), МП Зор-

ка Керамкика 3 (2). Искључења:

Смедерево 12 минута, МП Зор-

ка Керамика 18 минута. Дис-

квалификација: Мскхвилидзе

(МП Зорка Кераамика)

Смедерево: Костелац 4, Др.

Радисављевић, Јокић 10 (6), Де.

Радисављевић, Стојковић, Ко-

стић 2, Филић, Максић 8, Та-

насковић 2, Радоваановић, Јова-

новић, Којић, Грујичић, Ди-

митријевић.

МП Зорка Керамика: Мило-

шевић 5, Протић, Мсхквилидзе

3, Чолић 1 (1), Чиковани,

Марјаноивић 2, Медурић, Ђу-

ричин, Пралица 7 (1), Вучиће-

вић, Марковић 4, Л. Митровић

1, Рајичић, М. Митровић 3

Играч утакмице: Ненад Мак-

сић (Смедерево)

Смедерево, 22. маја 2010.

Смедеревци су успели да отки-

ну бод рукометашима Метало-

пластике, а реми у овом мечу би

могао да има велики збначај у

њиховој борби за очување су-

перлигашког статуса. Шапча-

ни су водили током првог по-

лувремена, да би домаћин у на-

ставку успео да анулира пред-

ност „Керамичара“.

У наредном, претпослед-

њем првенственом колу Мета-

лопластика Зорка керамика

дочекује Југовић из Каћа. Ова

утакмица ће бити одиграна у

суботу, 29. маја у хали Шабач-

ке гимнаазије са почетком у

18:30.

С.К.

РУКОМЕТ - ЖЕНЕ

Подела бодова у СмедеревуРК СМЕДЕРЕВО‑ МП ЗОРКА КЕРАМИКА 26:26 (11:12)

ЧЧЕЕТТВВРРТТААКК 2277..0055.. 08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти ®

10:30 Лион ман

11:15 Право на одбрану

12:05 Бубамаром по селу ®

12.30 Инвестиције

13:15 Мобил Е

13:30 У пролазу

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Пут хране

21.00 Де грасси

21.20 Лек из природе

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена ®

ППЕЕТТААКК 2288..0055.. 08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10:30 Радим градим

11:15 Аутоспринт

12:10 Спортска галаксија

13:15 Mobil E

13:30 Кућица у цвећу

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Полигон

21:20 Mouviland

22:00 Вести

22:20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена

ССУУББООТТАА 2299..0055..10:00 Кроз прозор маште

10:30 Зозонци

11:00 Лион ман

11:35 Излог страсти (5 епизо-

да)®

14:10 Медикус

15:00 Биљана за Вас

16:10 Најбоља младеж ®

17:00 У пролазу

18:00 Главни осумњичени ®

19:00 Вести

20:05 Женска страна света

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм: Фантастична бра-

ћа Бејкер

Не пропустите Филмски

програм Телевизије Шабац

Од 29. маја, сваке суботе и не-

деље, можете гледати неке од

најбољих филмских остварења.

У Суботу, 29 маја - Фанта-

стична браћа Бејкер- роман-

тична драма о животу двојице

музичара са Џеф Бриџисом и

Мишел Фајфер.

У недељу , 30 маја на програму

је одличан акциони филм Бекс-

тво - у којем су главне улоге по-

верене Ким Бесинжер, Џејмсу

Вудсу и Алеку Болдвину

Суботом и недељом од 22.30

Филмски програм Телеви-

зије Шабац

ННЕЕДДЕЕЉЉАА 3300..0055.. 10:00 Водич за родитеље

10.20 Зозонци

10:50 Лион ман

11:35 Тајанствена жена (5 епи-

зода) ®

15:50 Женска страна света®

16:20 Полигон ®

17:40 Де граси- нова генера-

ција

18:00 Зозонци ®

19:00 Вести

20:05 Више од спорта

21:00 Пут за Ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм: Бекство

ППООННЕЕДДЕЕЉЉААКК 3311..0055..08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм: Фантастична

браћа Бејкер

13:15 Гаме зоне

13:30 Мобил Е

14:00 Више од спорта

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16:45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Мењамо навике

21:00 Најбоља младеж

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена (р)

УУТТООРРААКК 0011..0066..08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10.30 Водич за родитеље

11:15 Филм: Бекство

13:15 Game zone

13:30 Mobil E

14:00 Мењамо навике

14:30 У пролазу

15:00 Вести

15.20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Бубамаром по селу

21:00 Главни осумњичени

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена - ре-

приза

ССРРЕЕДДАА 0022..0066..08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10:30 Лион ман

11:15 Пут за Ејвонли-реприза

12:15 Кућица у цвећу

13:05 Game zone

13:15 Mobil e

13:30 Mouviland

14:00 Главни осумњичени

15:00 Вести

15.20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16.00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

20:05 Планета Земља

21:00 Медикус

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена

2327. мај 2010. www. podrinske.comТВ

ППРРООГГРРААММ ТТВВ ШШААББААЦЦУ СТАЛНИМ ТЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОЋНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 ВЕСТИ У 3: РАДНИМ ДАНИМА У 15:00

ГОДИНА ТУГЕ

ОЛГА ПОПОВИЋ племкиња, потомак династије Бранковић и Текелија

20.5.2009‑20.5.2010

ОКРУЖЕНА ТВЈИМ СЛИКАМА, НЕВЕРОВАТНО,

СПОЗНАХ ТВОЈ САВЕТ, ПОРУКУ, АЛИ И ПОУКУ. ПО-

СТАЛА САМ ЈАЧА, ДА БИХ САЧУВАЛА ТАТУ И ИЗ-

НЕЛА НЕПРАВДУ ИСТИНУ НА ВИДЕЛО.

ТВОЈА ЈЕДИНИЦА САЊА И СУПРУГ СЛАВКО

ЦЕНОВНИК

1/32 стране (43/50) 300,00

1/16 стране (55/72) 500,00

1/8 стране (255/72) 900,00

1/4 стране (255/150) 2.000,00

1/2 стране (235/150) 4.000,00

1/1 стране (235/310) 6.000,00

МАРКЕТИНГ - ТЕЛ: 066/149-760

ЧИТУ

ЉЕ

Кинолошко Удружење „Зо-

ран Станковић“, из Шапца, у не-

дељу, 6. јуна на градском хи-

подрому, организује шесту Ме-

ђународну изложбу паса свих

раса.

Пријаве за ту кинолошку

манифестацију могу се, до

1.јуна, доставити на пријавама

које је организатор штампао и

проследио на адресе више од

600 одгајивача. После истека,

тог периода, сви заинтересова-

ни, своје љубимце могу пријави-

ти у просторијама удружења

Масарикова 38 и на тел. 323-169.

Пријава за изложбу по јед-

ном псу износи 1.500. дин. За

сваког наредног пса 1.200 дин.

Чланови Ловачког Удружења

„Селе Јевтић“, имају посебан

попуст. За њих је пријава 1.000

дин. И ове године ангажовали

смо угледне судије, из земље и

иностранства као и претходних

година надамо се да ћемо има-

ти доста излагача, јер терен на

ком се организује та манифе-

стација, један је од најбољих у

Србији, и испуњава све високе

Међународне стандарде нагла-

сио је председник Удружења

Душан Мереник. Међународ-

на изложба паса само је једна у

низу активности кинолога у

Шапцу. Уз изложбу паса, до

краја године одржаће се излож-

бе паса из две групе и утакми-

це ловних паса у пољу са доде-

лом титуле ЦАЦ и ЦАЦИТ.

Б. П.

У ШАПЦУ, ШЕСТА МЕЂУНАРОДНА ИЗЛОЖБА ПАСА

ЦАЦИБ 2010

РЕКЛАМЕ24 www. podrinske.com 27. мај 2010.

015/355-001НОВО! НОВО! НОВО! НОВО!

проф. др Бранко СтанковСТРАБОЛОГ

(дечја разрокост) 064/88

4-09-2

7

ЗА ДЕЦУ И ОДРАСЛЕ

ШКОЛА ПЛИВАЊА И ОБУКА НЕПЛИВАЧА

На базену у Сремској Митровици Средом и недељом

ИНФОРМАЦИЈЕ НА ТЕЛЕФОН: 063/388-401

ПЛИВАЧКИ КЛУБ “ДЕЛФИН”

PENZIONERИНФОРМАТИВНИ ДОДАТАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАБРОЈ 2 27. МАЈ 2010.

На иницијативу градона-челника Шапца Милоша Ми-лошевића, пацијенти Амбу-ланте милосрђа „Свети Лука“у Шапцу однедавно могу бес-платно да обаве биохемијскеанализе крви у приватној ла-бораторији „Станчетић“, наоснову упута лекара ове ам-буланте. Половину трошковасноси компанија „Либертас“,а остатак лабораторија. Гра-доначелник Шапца окарак-терисао је овакав гест при-мером социјално одговорногпонашања шабачких пред-узећа. Како је истакао на ску-пу на коме је пре две седми-це, озваничена акција, по-моћ за најсиромашније је не-

опходна и први задатак вла-сти, али не мора увек да по-тиче из буџета. Приватнекомпаније и удружења гра-ђана су адресе са којих се та-кође помоћ може упутити.Градоначелник је подсетиона прошла времена у којимасу имућни грађани своју имо-вину остављали будућим ге-нерацијама и тако постајализадужбинари, угледни и зна-менити Шапчани. Таквим суих учинила њихова дела а небогатство.

- Одговорили смо на ини-цијативу градоначелника Ми-лошевића да на овај начинпомогнемо најсиромашнијимграђанима. Велико нам је за-довољство и част што смо

позвани да учествујемо уоваквој акцији, рекао је ИванЖунић, власник компаније„Либертас“.

Према речима МиланаСтанчетића, власника лабо-раторије „Станчетић“, орга-низована помоћ је најефи-каснија.

- Затворили смо круг: има-мо иницијативу, корисникеуслуга и финансијску под-ршку. Сигуран сам да у градуима још људи који могу ихоће да помогну. Довољно једа препознају проблем иовом приликом их позивамда иницирају и подрже слич-не акције. Ја сам Шапчанин иовакав гест је мој дуг премаШапцу који је помогао мени,напоменуо је Станчетић.

Рад амбуланте тренутноорганизује др Јоле Василић,познати шабачки ортопед.

- Гест помоћи пацијенти-ма Амбуланте је за сваку по-хвалу. Као што Амбулантане може да ради без патрона,Друштва пријатеља Хилан-дара, тако не може ни без до-нација људи добре воље. Зањих помоћ није велики тро-шак али пацијентима којиовде долазе много значи. Чо-век је богат онолико коликопружа другима, поручио једр Василић.

Здравствени раднициокупљени у Амбуланти ми-лосрђа пријавили су се наконкурс који је расписалаГрадска управа Шабац зафинансирање и суфинанси-рање пројеката који допри-носе унапређењу квалитетаживота грађана Шапца, како

би лакше набављали лекове.Амбуланта милосрђа

„Свети Лука“ недавно је обе-лежила осам година рада.

За долазак у амбуланту нисупотребни ни здравственакњижица ни новац ни било

какав документ. Пет пензио-нисаних шабачких лекара ичетири медицинске сестрераде без новчане накнаде

сваког радног дана од 10 до12 часова. Изузетак су вели-ки црквени празници. Лекови

се, уколико их има, такођедају бесплатно. Све је под-ређено хуманости, образу иповерењу, и све зависи одљуди добре воље. За осамгодина рада Амбуланте, укојој су и речи лековите, бес-платан преглед, лек и саветдобило је 10.140 грађана.

Садашња локација - про-сторије Друге здравственестанице у улици Стојана Но-ваковића, у оквиру Домаздравља, треће је, а у Амбу-ланти се надају и коначно ре-шење. Захвалност за на-ставак рада Амбуланте ми-лосрђа упућују градоначел-нику Шапца Милошу Мило-шевићу и директорки Домаздравља Весни Ђурић. То јеи најважније јер, како истичу,континуитет се мора одржа-ти због пацијената којима јеово једини начин прегледа илечења.

БЕСПЛАТНЕ БИОХЕМИЈСКЕ АНАЛИЗЕ ЗА НАЈСИРОМАШНИЈЕ СУГРАЂАНЕ

Амбуланта у којој су речи лековите

Амбуланта ми-лосрђа „СветиЛука“ је под патро-натом Друштвапријатеља Хиланда-ра које је основанопре девет година иброји 185 чланова.Циљ Друштва јеприближавање ду-ховних, историјскихи културних вред-ности Свете Горе иманастира Хилан-дар грађанима, пру-жање помоћи мана-стиру Хиландару иорганизовање ходо-часних посета Све-тој Гори и осталимправославним хра-мовима.

Захваљујући Фондацијисолидарности Србије, задесет корисника услугашабачког Центра за со-цијални рад обезбеђен јеседмодневни боравак, од 23.до 30. маја, у Врњачкој Бањи.

Смештај и оброци резер-висани су у угоститељској

установи „Поштански дом“,задужбини Фондације соли-дарности, а превоз ће пла-тити Фонд „Хумано срце Шап-ца“. За џепарац се побринуоЦентар за социјални рад –1.500 динара за сваког пут-ника.

За повезивање радногстажа ‑ милијарде из

буџетаДуг за неплаћене допри-

носе је око 200 милијарди ди-нара, а бар половина је не-наплатива. Око 100.000 људине може у пензију због неса-весних послодаваца који суједноставно занемарилисвоје обавезе. У току је акцијаповезивања радног стажакоју поново финансира држа-ва и за коју је до 10. маја издржавне касе дата једна и помилијарда динара. Иначе, упрвом кругу повезивања ста-жа држава је у те сврхе из-двојила пет и по милијардидинара, а у другом и трећемскоро 1,4 милијарду. У првојоваквој акцији повезано јеоко пола милиона година ста-жа радницима којима посло-давци нису уредно плаћалидоприносе за пензијско и ин-валидско осигурање.

ССооллииддааррнноосстт ввооддии ннаа ооддммоорр ссииррооммаашшннее

Домаћица ‑ шест пута стресније занимање од брокераБританска кућа "Mind-

lab", специјализована за ме-рење људских реакција уразличитим ситуацијама,провела је испитивањестреса на пет радних места- родитеља који остају кодкуће, возача таксија, учите-ља, медицинских сестара

и берзанских радника. Ре-зултати су показали да до-маћице мајке трпе и шестпута већи стрес него људикоји раде на радним мести-ма познатим по стресу, каошто су брокер, учитељ имедицинска сестра. Ни са-обраћајне гужве, ни мобинг

на послу уз претње откази-ма, не дижу хормоне стре-са толико колико одгајањедеце и обављање кућнихпослова. Домаћице мајкеубедљиво су имале најви-ши ниво стресног хормонакортизола међу наведенимпрофесијама.

26 www. podrinske.com 27. мај 2010.ПЕНЗИОНЕР

Одласком у пензију чо-век углавном прекида сверадне активности и такоотписује себе из живота.Да ли су пензионери ба-ласт који политичкимпартијама најчешће слу-жи само за гласање?

У два града у Мачван-ском округу, Шапцу и Лозни-ци и још шест општина (Вла-димирци, Коцељева, Бога-тић, Крупањ, Мали Зворник иЉубовија) има више од50.000 пензионера, али сењихова бројност и непроце-њива политичка снага при-мећују само десетог и 25. умесецу, када стају испредшалтера банака и пошта даприме пензију и, евентуалнона дан парламентарних илинеких других (локалних) из-бора. Када их политички аги-татори вуку за рукав да би засвоју странку (при)добилиглас више. У свим другимслучајевима многи пензио-нере сматрају друштвенимбаластом, без кога би, тобож,радно активни живели у бла-гостању! Зато их из „милош-те“ зову пензосима, а по-грдно: метузалемима!

Зато се често, на многимместима, чак и од оних којиби морали да дубље поимајудруштвену збиљу, може чутипитање: „Шта хоће ти пензо-си? И коме су они потребни,осим евентуално својој деции унучадима?“ Заборављају,наравно, да сви иду путемкојим су „пензоси“ прошли, ида ће и њих, који постављајутаква питања, једнога данасустићи иста судбина.

Што су пензионери по-стали „седма рупа“ на сви-рали, делимично су и самикриви. Верујући да су токомсвог радног века, најчешћеод 40 година, радили до-вољно и на сваки зарађенидинар издвајали толико упензионо-инвалидски фондда би могли у старости при-стојно да живе, помакли су сепотпуно у страну, поштујућилепе речи песника: „Где јастадох, ти продужи...“ Про-текле године показале су,нажалост, да су погрешили.

Борба за живот и у животу,мора бити истрајна и, по својприлици вечита, или бар доклиберални капитализам незамени неки хуманији друшт-вени поредак. Ово је схваће-но пре пет година када јеформирана Партија уједи-њених пензионера Србије сациљем да заштити интересесвоје популације, којој је билонамењено тихо умирање(председник ПУПС др ЈованКркобабић чак рече: гено-цид), кроз смањивање пен-зија до нетрпељивости. Та-дашња власт свој наум хтелаје да оствари заклањајућисе иза леђа Међународногмонетарног фонда, који држи,зашто не рећи на нашу не-срећу, „кајасе“ свих финан-сија и диригује где, како икуда може да се улаже по-зајмљени новац! Требало једа се пензије већ 2011/12. го-дине спусте на ниво непод-

ношљивости. Просечна пен-зија требало је да буде само29 одсто просечне плате!

Уласком ПУПС у Парла-мент (и Владу) ситуација сеокренула „на тумбе“. Пен-зије су повећане за 10 одстовећ у изборној 2008. године,и да није дошло до „замрза-вања“ (плата у јавном секто-ру и пензија), сада би најве-роватније просек пензија био70 одсто од просечне плате.Сада се, међутим, тај про-ценат креће око 64 одсто.

Ако до краја године дођедо очекиваног одмрзавања

плата, биће одмрзнуте и пен-зије. Са повећањем једних,повећаће се и друге. Зато сунесувисле примедбе, које сепонекад и понегде могу дачују да повећање 10 одсто(плус 4,13 одсто по обећањуВладе) и не значи ништа кадсу цене, најчешће прехрам-бених производа, беле тех-нике, струје, горива одјуриле„у небо“.

Али ово би се догодило ибез повећања! А како би теконда било?!

Пензионери, нажалост,или неће, или не умеју да за-бораве да су „отписани“! Чаксе мали број, у просеку тексваки седми у Округу, учла-нио у своју пензионерску ор-ганизацију, а још мање у својуПартију уједињених пензио-нера Србије. Мисле, хоће,очекују да њихову битку заживот достојан човека води идобија неко други! Не схва-

тају да нема ко ако је неводе сами.

У пензионерској органи-зацији, у оба града и свим оп-штинама, сваки члан можесеби да обезбеди „привиле-гије“ у односу на друге којинису организовани: најква-литетнији огрев за зиму, деозимнице (кромпир, лукац ислично), честе одласке наизлете и екскурзије и посетеманастирима и знаменито-стима које раније нису виде-ли, бесплатно бањско лече-ње и остало. Учлањење јеједноставно: са личном кар-

том потребно се пријавити упензионерску организацију,платити симболичну годиш-њу чланарину, која најчешћеније већа од цена две пак-лице квалитетнијих цигаретаи, то је све.

У Шапцу, на пример, уОрганизацију пензионера (уБенској бари, Краљице Ма-рије 13) учлањено је нештовише од 3.000, од 23.000пензионера. Број је још мањиу ПУПС-у који једини може ибрани егзистенцијални инте-рес најстарије популације,али и комплетних породица,с обзиром да многе, у времеопште кризе и беспослице,живе само од динара којидобијају мајке и очеви, бабеи дедови! Ако су пензионери.

Овом приликом наводимоимена пензионера који су стек-ли право да иду у рехабили-тационе центре. Приоритет јеодређен половином маја.

Право да иду у бањестекли су старосни

пензионери:Ковиљка Новаковић,

Јованка Тешић, Видосава Ко-вачевић, Предраг Милојевић,Душан Јовичић, ДрагутинДрагојевић, Роса Јовичић,Милева Андрић, АнгелинаПерановић, Миленија Пет-ровић, Радоје Спасојевић,Милица Дрмановић, ИлијаНиколић, Сава Димитрић,Ивко Игњатовић, ЉубисавИгњатовић, Војка Петровић,Владан Живковић, СлавкоФилиповић, Живан Марко-вић, Гроздана Матић, Ната-лија Перишић, Милена Гајић,Селена Вуковић, ДрагутинВуковић, Радивој Јеринић,Милан Новаковић, РасткоЈовичић, Славко Тодоровић,Новак Милошевић, ТомиславКулезић, Владимир Вилотић,Љубица Костић, Миодраг Ла-зић, Милена Богићевић, Мил-ка Јовановић, Станица Сте-фановић, Ђурђе Ђурић, Ми-лија Дабић, Душанка Ђурђ-евић, Војислав Таировић,Љубица Мајсторовић, Анге-лина Михаиловић, СтаницаДрезгић, Живота Мијаило-вић, Драгутин Цвејић, ЖаркоЈанковић, Слободанка Ва-мовић, Миланка Раденовић,Катарина Тољ, Станко Миш-ковић, Ката Максимовић,Вера Гагић, Живка Милова-новић, Драгица Бошковић,Обрадинка Продановић иСнежана Бељић.

Исто право стекли суинвалидски пензионери:Бранко Остојић, МиланВујевић, Бранка Миљковић,Видосава Стојановић,Цвијетин Аћимовић, Панте-лија Матић, Милутин Павло-вић, Живко Ранковић, Дра-гољуб Живановић, БорисавТодоровић, Паун Петровић,Настасија Марковић, Ката-рина Јевтић, Тиосава Бојчић,Божидарка Сарић, Петар Ма-ловић, Миодраг Милошевић,Гојко Дукић, Вера Димит-ријевић, Бојана Драгојевић,Никола Перановић, Славка Не-дељковић, Живан Николић, Вес-на Петровић, Данка Димит-рић и Богдан Алфировић.

Право да оду у рехаби-литационе центре добилису носиоци породичнихпензија: Верослава Нена-довић, Милојка Павловић,Милица Савић, СлободанкаСтанковић, Цвета Дрезгић,Пеладија Лукић, СлободанкаГајић, Споменка Марковић,Вукосава Симић, ЗагоркаМитровић, Добрила Богда-новић, Јелена Тркуља, На-дежда Антонић, Зорка Ива-новић, Јелица Лончаревић,Роса Прица, Крстина Вићен-тић, Милица Пајић, РадмилаЖијић, Јованка Мијаиловић,Јелисавета Јовичић, БожанаМилошевски, Јелена Мијаи-ловић, Вера Лекић, Анка По-лић, Гроздана Перић, Ми-лија Митровић, Живка Мијаи-ловић и Јованка Грујић.

Исто право добили су иинвалидски пензионери изсамосталних делатности:Петар Максимовић, ЈованкаНиколић, Светолик Милић,Драгица Дукић, Марко Лукићи Радојка Јосиповић, док јеРадмила Ђукић носилац ста-росне пољопривредне пен-зије, а Снежана Томић инва-лидске. Обе имају право даоду у неки од рехабилита-ционих центара.

На крају, рецимо да јекритеријум за одређивањеприоритета за одлазак у ре-хабилитационе центре при-мењен са истим параметри-ма: добијени број бодова пооснову висине пензије, пооснову дужине пензијскогстажа, дужине коришћењапензије и коришћења накна-де за негу и туђу помоћ. Истикритеријум је био за све, а ко-мисија која је одређивалаприоритете имала је у виду ида ли је неко ово право ко-ристио прошле или претход-них година.

ПИШЕ: СТЕВАН МАТИЋ

ОД ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА ПЕНЗИОНЕРА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ ТЕК СВАКИ ШЕСТИ УКЉУЧЕН У ОРГАНИЗАЦИЈУ

Стари смо за гласање

ПЕНЗИОНЕР www. podrinske.com27. мај 2010. 27

Инвалидност постоји кадакод осигураника настане по-тпуни губитак радне способ-ности због промена у здрав-ственом стању, проузроко-ваних повредом на раду, про-фесионалном болешћу, по-вредом ван рада или бо-лешћу коjе се не могу откло-нити лечењем или медицин-ском рехабилитациjом.

УсловиУслови за стицање права

на инвалидску пензиjу зави-се од тога да ли jе инвалид-ност, тj. губитак радне спо-собности проузрокован по-вредом на раду, односно про-фесионалном болешћу илиболешћу, односно повредомван рада. Осигураник кодкога настане губитак раднеспособности као последицаповреде на раду или профе-сионалне болести, стиче пра-во на инвалидску пензиjу,без обзира на године животаи дужину пензиjског стажа. Кадаjе инвалидност проузрокованаповредом ван рада или болеш-ћу, право на инвалидску пензиjустиче се ако осигураник иманавршених пет година стажаосигурања.

Старосна граница до коjесе може остварити право наинвалидску пензиjу у перио-ду од 1. 01. 2006. до 31. 12.2010. године померала се узависности од померањауслова за стицање права настаросну пензиjу. У 2010. го-дини то право стичу са на-вршених 64 године и 6 месе-ци (мушкарац), односно 59година и 6 месеци (жена) го-дина живота, уколико ниjеиспуњен услов пензиjскогстажа од наjмање 17 година,а наjдуже до навршених 65(мушкарац) односно 60(жена) година живота.

Осигураници, односнолица млађа од 30 година жи-вота код коjих jе инвалидностпроузрокована болешћу илиповредом ван рада стичуправо на инвалидску пензи-jу: ако jе инвалидност наста-ла до навршене 20. годинеживота, с наjмање једном го-дином стажа осигурања; акоjе инвалидност настала донавршене 25. године животаи ако до настанка инвалид-ности има наjмање две го-дине стажа осигурања; ако jеинвалидност настала до на-вршене 30. године живота иако до настанка инвалидно-сти има наjмање три годинестажа осигурања.

ВисинаВисина инвалидске пен-

зиjе одређуjе се на исти на-чин као и висина староснепензиjе, с тим што се при ут-врђивању личних бодова до-даjу године пензиjског стажау односу на дан утврђенеинвалидности, тако што се:

- Осигуранику млађем од53 године живота додаjе 2/3пензиjског стажа коjи му не-достаjе до навршених 53 го-дине живота и 1/2 пензиjскогстажа коjи недостаjе осигу-ранику жени од 53 годинеживота до навршених 58 го-дина живота, а осигураникумушкарцу од 53 године жи-вота до навршених 63 годинеживота;

- Осигуранику стариjемод 53 године живота додаjе1/2 пензиjског стажа коjа не-достаjе осигуранику жени донавршених 58 година живота,а осигуранику мушкарцу донавршених 63 године живота.

Стаж по овом основуможе се додати наjвише до40 година.

За одређивање висинеинвалидске пензиjе осигу-ранику жени навршен стажосигурања и додати стажувећава се за 15%, с тимшто се додавање по свим ос-новима може вршити до 40година.

Висина инвалидске пен-зиjе по основу губитка раднеспособности проузрокованогповредом на раду или про-фесионалном болешћу, од-ређуjе се на исти начин каокада jе губитак радне спо-

собности проузрокован бо-лешћу или повредом ванрада, с тим што се при ут-врђивању личних бодова,лични коефициjент увек мно-жи са 40 година пензиjскогстажа.

Осигуранику коjи испу-њава услове за стицање пра-ва на инвалидску пензиjу упогледу пензиjског стажа икод кога jе инвалидност про-узрокована делимично по-вредом на раду или профе-сионалном болешћу, а де-лимично болешћу или по-вредом ван рада, одређуjе сеjедна инвалидска пензиjа коjасе састоjи од сразмерних де-лова одређених по основуповреде на раду или профе-сионалне болести, односнопо основу болести или по-вреде ван рада, према њи-ховом утицаjу на укупну ин-валидност, с тим што такообрачуната пензиjа не можеизносити више од пензиjеодређене са 40 година пен-зиjског стажа.

Осигуранику код кога jеинвалидност проузрокованаделимично повредом на радуили професионалном бо-лешћу, а делимично повре-дом ван рада или болешћу,коjи испуњава услове за сти-цање права на инвалидскупензиjу само по основу ин-валидности проузрокованеповредом на раду или про-фесионалном болешћу, ин-валидска пензиjа се одређу-jе у проценту с коjим jе наукупну инвалидност утица-ла повреда на раду или про-фесионална болест.

Померена граница и за инвалидску пензију

Републички фонд за пен-зијско и инвалидско осигу-рање обавештава послодав-це да, од почетка маја, могуурадити прелиминарну конт-ролу М-4 образаца, са пода-цима о зарадама и стажу за-послених у претходној годи-ни, електронски, односнопреко интернет апликацијеФонда. У поступку прелими-нарне контроле М-4 образа-ца систем аутоматски про-верава податке и указује нагрешке. После тога посло-давац може да буде сигуранда су припремљени обрасциисправни и да неће бити вра-ћен са шалтера Фонда кадаих достави у штампаној фор-ми. На овај начин послода-вац може само једним до-ласком да заврши своје го-дишње обавезе према Фондукоје се тичу доставе подата-ка о уплаћеним доприносимаза пензијско и инвалидскоосигурање.

Ово је само један од сер-виса који ће бити доступанграђанима и правним лицимапреко интернета. До крајамаја планирамо да омогући-мо физичким лицима да могуда приступе својим подацима(искључиво личним) унутарбазе података Фонда, прекоинтернета, чиме би практич-но имали могућност да елек-тронски добију на увид свеподатке које сада могу дадобију на шалтеру Фонда.Ова услуга биће додатно про-ширена могућношћу интер-нет наручивања потребнихпотврда, листинга и осталихдокумената који су у послов-ном делокругу Фонда.

Што се тиче правнихлица, до јесени ове године,планирамо пријем свих Мобразаца преко интернета, у

првом реду пријава и одјаваза запослене, и омогућићемоим размену и других подата-ка и докумената с Фондом уелектронској форми. То под-разумева имплементацијупрограма размене податакаФонда са свим државним ин-ституцијама, с којима иначесарађујемо, да би грађани иправна лица могли да до-бију информације и потврдена једном месту, а да пре-тходно не морају да обилазешалтере других институција.

Фонд улаже максимумкако би услуге које пружапоједноставио и убрзао, штосе електронским сервисимасвакако постиже, јер се сма-њују разлози за неажурностпослодаваца, смањује при-тисак на шалтере Фонда, анајважније је што се повећа-ва квалитет, брзина пружањауслуге, ефикасност и задо-вољство корисника услуга изапослених у Фонду. Ове ак-тивности воде у нову елек-тронску еру комуникацијеФонда с корисницима услуга,односно с пензионерима,осигураницима и фирмама.Овакво унапређење услугеФонда омогућили су како за-кони о електронском доку-менту и електронском по-тпису, тако и најсавременијарешења и технологије које сеимплементирају у Фонд. Наовај начин Фонд ПИО по-стаје права државна инсти-туција 21. века – транспа-рентна, брза и ефикасна.

Електронском сервисупровере М-4 пријава и де-таљном упутству о фор-мату фајла (М-4) и по-ступку електронске про-вере, могуће је приступитипреко официјелног сајта Фон-да www.pio.rs

СА САЈТА ПИО

Контрола М-4 пријавапреко интернета

Законом о добровољ-ним пензијским фондови-ма и пензијским плановима,који се примењују од 1.априла 2006. године, гра-ђанима који имаjу интере-совања, али и новца, омо-гућено jе да до пензије дођуи уплатама у приватне пен-зијске фондове. Уплате уове фондове су добровољ-не, дакле уплаћује их самоонаj ко то жели, а применомовог Закона ништа се не мењау обавезном пензијском и ин-валидском осигурању.

Народна банка Србиjеиздала је девет дозвола зарад добровољним пен-

зијским фондовима: ДелтаЂенерали, Дунав, Рајфај-зен Футуре, ДДОР Пензијаплус, Гарант Пензијскодруштво, НЛБ Нова пен-зија, Триглав, Хипо и Со-сијете женерал пензије.

Право на пензију стичесе са 53 године живота, акрајњи рок да пензија почнеда се користи је 70 година.Новац са рачуна може да сеподиже и пре 53. годинеживота, у случају ванреднихтрошкова лечења или не-способности за рад. Закондозвољава да се једномуложени новац пресели удруги фонд.

Добровољни пензијски фондови

ПЕНЗИОНЕР 27. мај 2010.28

Клуб за пензионере и дру-га стара лица, познатији каоГеронтолошки клуб Шабац,као облик ванинституцио-налне заштите старих лица,у оквиру Геронтолошког цент-ра, постоји 12 година, а радиу просторијама Месне зајед-нице „Камичак“. Клуб тре-нутно има више од 160 чла-нова а, како истиче пред-седник Василије Мијатовић,красе га лепо дружење,бројни заједнички програми,излети: „Ово је наша великаразонода“. Са клубом изВрбаса Шапчани се друже одсамог оснивања и зато је јошискренија била добродош-лица на сусрету 19. маја.

- Од почетка рада клуба

сарађујемо и изузетно нам једраго што сте нам поново до-шли у госте. Надамо се да

ћемо сви заједно провестилеп и угодан дан. Мало намвреме не иде на руку, али мисмо сви млади и полетни, ипотрудићемо се да нам овајдан апсолутно ништа не по-квари, него да се лепо про-ведемо и пријатељски обе-лежимо ово наше једанаестодружење - биле су поздрав-

не речи координаторке радашабачког клуба Миладе Ва-сиљевић.

Са осмехом, пошалица-ма и поздравима домаћини-ма, председнице клуба изВрбаса, Радмила РадовановКарталија, обратила сепрвенствено као драгимпријатељима.

- Време је хладно, алидочек је топао и не осећамохладноћу. Па ово нам је једа-

наесто дружење, увек нам јебило лепо код вас и радо смо

долазили. И сада нисмо гле-дали на време, на кишу, нисвакодневне проблеме којесви имамо. Дошли смо, на-дамо се да ће све бити какотреба и да ћемо се провестикако смо се увек проводили,и бићемо добри гости.

Жика Острелић је пети-шести пут у Шапцу и топлозбори: „Овде нам је увеклепо, гостопримљиви сте

изузетно, а и ми се трудимокад сте ви код нас у гостима“.

Риста Килибарда додаје дајој је у Шапцу увек лепо, аСаво Чолаковић подсећа настара познанства и ривал-ства: „Најпре је то било успорту, кад смо одлучивалико ће у виши ранг, Врбас илиШабац, велике нас успоменевежу за Шабац, и радо увекдолазимо овде“. И додаје даоваквих клубова треба у сва-ком месту, не у сваком граду,већ у сваком селу: „Дружењеје једино остало нама стари-ма, да се мало проведемо ипобегнемо од брига и тешко-ћа“.

У име домаћина, увекправи каваљер, Глигорије

Симоновић Глиша каже да судомаћини добри, али гостијош бољи: „Увек су тако лепии добри, пријатни, и зато инаше пријатељство и сусре-ти трају већ више од деце-нију. Кад одемо код њихосећамо се као код куће, а тоисто и њима желимо. Ово јекао наша заједничка кућа.“

На дар гостима из Врба-са била је и песма Вукице Ко-привице, а у тај песнички по-здрав стало је све, од погачеи вина, и руковања пријате-ља, до тога да се ником заповратак назад не хаје...

Дружење је, са Камичка,настављено у Геронтолош-ком центру у Јеленчи, уз ру-чак и програм бројних секцијакоје раде у оквиру клуба уШапцу. Није изостала ни му-зика и, наравно, увек лепаразмена искустава и свегашто се десило између два су-

Редакција "Подринских"повукла је прави потез кадаје увела подлистак "Пензио-нер", тим пре што ову областмноги занемарују, јер само натериторији Шапца, поредвојних пензионера, живи ипреко 22 хиљаде осталихпензионера. Свако од њихима своју животну причу, по-тресну и жалосну, и све тобар донекле, може да се ре-шава и на овај начин. Зато, уиме свих пензионера, хвала"Подринским".

На територији општинаШабац, Богатић, Владимирции Коцељева има нешто пре-ко 500 војних пензионера.Од тог броја у Удружењевојних пензионера Србије(УВПС) у Шапцу учлањено јеоко 300. Седиште војних пен-зионера у Шапцу налази се укасарни "Церски јунаци", гдесе сваког четвртка окупљачланство. Основни задатакУдружења је да својим чла-новима пружа саветодавнупомоћ око остваривања пра-

ва из здравства, пензионер-ских принадлежности, оства-ривању права на једнократнуновчану помоћ, бањско лече-ње, посете болесним и изне-

моглим члановима, пружа-ње помоћи око остваривањаправа на погребне трошкове,организовање излета и дру-ге видове забаве. По свимовим питањима Удружењедоста чини у корист својихчланова. Најмање што Удру-жење може да помогнесвојим члановима је реша-вање стамбеног питања, јер

то је у искључивој надлеж-ности Министарства одбра-не. На територији напред на-ведених општина, што изСрбије, што из других бивших

република, има преко 50 бес-кућника, који у 21. веку живебез стана, као подстанари.На решавању својих стамбе-них проблема војни пензио-нери у Шапцу чекају просеч-но 18-30 година и за сада сене назире могућност да у до-гледно време неко од њихреши овај проблем. Ово ис-тичем и због тога што Мини-

старство одбране РС у по-следње време не показујенеку намеру или вољу даовом проблему посвети већупажњу. Било је у неким сред-ствима информисања раз-них информација по овом исличним пензионерским пи-тањима, чак и неразумнихизјава, па и одрицања МО одбило какве обавезе премавојним пензионерима.

Према многим нереше-ним материјалним питањимаи одуговлачење са судскимпроцесима где војни пензио-нери траже своја права, сти-че се утисак да Србија ињено МО гурају војне пен-зионере на маргину друштва.

Шабачки војни пензионе-ри за свој статус и услове укојима раде за сада јединомогу да захвале Командигарнизона Шабац која имаљудски и војнички однос ипоштовање личности свакогвојног пензионера.

Хвала Команди гарнизонаШабац. Стеван Стојановић

РЕАГОВАЊА

Војни пензионери на маргини друштва

КУВАРСУФЛЕ ОД СПАНАЋА

600 г спанаћа1 чаша киселог млека40 г брашна3 јаета1 коцка за супуМало маслаца1 кашика презле1 главица лукаСо, биберМало качкаваљаЛук исецкати и про-

пржити на маслацу. Додатиисецкан спанаћ и истопитисупену коцку. У кисело мле-ко додати брашно, 3 жу-манцета и струган качка-ваљ. Све саставити са спа-наћем и зачинити. На крајупажљиво додати умућенатри беланца. Излити у под-мазану ватросталну посудуи пећи око пола сата.

МЕДЕНО СРЦЕ2 шоље шећера2 шоље киселе воде3 шоље брашна4 кашике џемаЏем за премазивање1 кашичица цимета2 кашичице соде би-

карбоне200 г чоколаде за глазуру

Све састојке сјединити,сипати у подмазан и браш-ном посут плех и испећи.Печено и вруће премазатиџемом. Чоколаду истопитии хладан колач прелити.

Припрема: Снежана Ковачевић

СУСРЕТ КЛУБОВА ИЗ ВРБАСА И ШАПЦА

Добри гости, а добри и домаћини

МАЈ 2010.5

ИЗЛАЗИ ПОСЛЕДЊЕГЧЕТВРТКА У МЕСЕЦУ

Шеста седница Социјално-

економског савета града Шапца

одржана је 30. априла. Седници

су присуствовали представници

оба репрезентативна синдиката,

Уније послодаваца, локалне са-

моуправе и Националне службе

за запошљавање.

О проблему регистрације

локалног савета било је речи и

на претходним седницама. Једи-

на препрека је доказ о репре-

зентативности Уније послода-

ваца у Шапцу, али ипак постоји

могућност да до регистрације

дође. На седници је донета од-

лука о покретању иницијативе

за регистрацију и изабрано ов-

лашћено лице које ће у име Са-

вета да покрене захтев, с обзи-

ром да УПС име репрезента-

тивност на Републичком нивоу.

Чланови Савета се надају да ће

уз подршку колега из Репуб-

личког социјално-економског

савета успети да региструју са-

вет.

Присутни су обавештени да

је након више од три године об-

новљен рад локалног савета за

запошљавање. Јованка Бечко из

НСЗ и председница овог савета

рекла је да се нада да ће се у бу-

дућности наћи средства за реа-

лизацију акција савета. У раду

савета учествоваће представ-

ници локалне самоуправе, НСЗ

Филијале у Шапцу, послода-

вачке организације и представ-

ници репрезентативних синди-

ката. За сада постоји и предлог

да се, поред сталних учесника,

савету прикључе и директор

центра за социјални рад, ма-

њинске групе, инвалиди и мла-

ди, као и представници При-

вредне коморе који покривају

већи део послодаваца.

О примени колективних уго-

вора о безбедности и здрављу на

раду и спроведеној анкети о

примени Закона о БЗНР, члано-

ве локалног Социјално-еко-

номског савета обавестио је Бо-

рисав Павловић, регионални

повереник синдиката „Неза-

висност“.

- Анкета, која је садржала

220 питања, рађена је у пет гра-

дова Србије. Идеја је да се на

бази ових података покрене

иницијатива за измену Закона о

раду, Закона о безбедности и

здрављу на раду и покрену ак-

тивности око доношења гран-

ских колективних уговора. Из-

мене Закона о раду наћи ће се у

скупштинској процедури у сеп-

тембру и ићи ће на штету за-

послених. Примера ради, до

сада је инспекција рада имала

право да врати запослене на

посао до окончања судског по-

ступка, уколико је послодавац

дао отказ, а новим изменама

ићи ће се на укидање тог прва.

Поред овога, пауза за топли об-

рок или пауза од 30 минута не

рачуна се у радно време - рекао

је Павловић. Он је додао да се на

основу анкете види да се ко-

лективни уговори не приме-

њују, а да су одбори за безбед-

ност и здравље на раду само

формално установљени и да у

њима нико не ради нити се воде

записници. Нарочито истиче

примедбу на рад инспекције

рада, која, како каже, не конт-

ролише примену колективних

уговора. Најављено је да ће на-

редна анкета бити спроведена у

јавним предузећима.

- Овде је тешко натерати

послодавце да потпишу поједи-

начне колективне уговоре. Про-

блем је што ни гранске неће

нико да потпише. Постоје пра-

вилници по предузећима које

доносе послодавци на управним

одборима, а ни тиме се не ру-

ководе. Тамо где смо предло-

жили потписивање појединач-

них уговора углавном се отеже.

Једно време смо покушавали

да потпишемо појединачне ко-

лективне уговоре и за јавна

предузећа, али нисмо успели.

Сада ћемо то поново покушати

- рекао је Сретен Јоцковић,

председник Већа ССС у Шапцу.

На прошлој седници локал-

ног Социјално-економског са-

вета, председник УПС Шабац,

Радослав Веселиновић, дао је

предлог да општина одреди

лице које би се бавило питањи-

ма привреде у граду. Председ-

ница СЕС-а Шабац и заменица

градоначелника, Јасминка Ри-

стивојевић, рекла је да за сада

постоји канцеларија за локални

развој на нивоу града која се

бави новим инвестицијама у

граду и да може да посредује

упућивањем послодаваца на од-

ређене органе локалне управе

или јавна предузећа, али да се не

бави стечајем, ликвидацијом,

вишковима запослених и слич-

ним темама.

Израда социјалних карти за

она лица која се воде као за-

послена, али немају примања,

такође је јадан од предлога на

прошлој седници СЕС-а. На

шестој седници разговарано је о

овом проблему, с тим што се и

даље трага за адекватним мо-

делом за регистровање таквих

лица, који би могао бити познат

након састанка са представни-

цима Центра за социјални рад у

Шапцу. И.Д.М.

ОДРЖАНА СЕДНИЦА ЛОКАЛНОГ СЕС‑А

Социјалне карте за запослене без плата

За 31. мај ове године зака-

зано је рочиште поводом туж-

бе "Аутобаната", јер је овај ауто-

превозник тужио је све чланове

Штрајкачког одбора и једног

радника шабачког предузећа "7.

јули" за блокаду рада аутобуске

станице у Шапцу.

- Никакву конкретну понуду

за све ово време нисмо добили

у смислу испуњења законом за-

гарантованих права радника.

Покушаћемо са још једном ини-

цијативом за ревизију продаје

станице и гараже, а последње

одредиште је Стразбур, с обзи-

ром да је држава умешана у

све ово. Ако је држава преузела

ингеренције продаје друштвене

имовине, она мора бити гарант

испуњења обавеза према за-

посленима док се не закључи

процес приватизације - каже

председник Самосталног син-

диката у овом предузећу, Све-

тозар Топаловић.

С обзиром да је „7. јули“ у гру-

пи предузећа која су већ дуже вре-

ме у блокади, могуће је да буде по-

кренут поступак стечаја.

- Нама и даље није јасно за-

што нас је Акцијски фонд про-

дао по 25 динара за акцију, ако

се зна да је номинална вредност

акција била 1.000 динара. У

случају стечаја садашњи влас-

ник би имао право на 85 одсто.

Вероватно су рачунали на ту ва-

ријанту, да користе имовину до

стечаја, а из стечајне масе добију

више него што су платили на

берзанском тржишту. Да се ради

о прању пара говори и чињени-

ца да је аутобуска станица до-

била и четвртог власника. Сада

је станицу на три месеца у закуп

узео Нес-бус са седиштем у Зе-

муну - каже Топаловић.

"Аутобанат" тужио Штрајкачки одбор Отказ на ФејсбукуИстраживање сајта за тражење посла Careerbuilder, у којем је

учествовало 3.169 менаџера фирми које траже раднике, показало

је да је Фејсбук више од дружења и забаве јер сваки пети посло-

давац током конкурса за запошљавање тражи и гледа профиле кан-

дидата на Фејсбуку и другој мрежи за дружење MySpace. Истра-

живање је потврдило да 34 одсто шефова који узимају у обзир на-

ведене мреже на основу информација које тамо пронађу елими-

нишу кандидате из ужег избора за посао. Проверавају се не само

кандидати за посао већ и радници.

Познат је случај љубитељке Фејсбука која је тако писала о шефу

на свом профилу да јој је он на истом месту неколико сати касније

поставио обавештење - о отказу. Једно истраживање у Хрватској

показало је да 65 одсто директора користи Фејсбук. Податак да је

Србија у региону на првом а у Европи на 18. месту по броју ко-

рисника Фејсбука (налаз истраживања сајта Adriatalk.com) довољно

упозорава оне који траже посао али и оне који раде: водите рачу-

на какве податке о себи постављате на Фејсбуку и шта пишете о

свом радном окружењу, посебно о послодавцима и шефовима.

ЧИТУЉЕ 27. мај 2010.www. podrinske.com30

Тржишту рада ЕУ недостаје 200.000 Ове године ће број људи

старих између 60 и 65 година

знатно премашити број оних

који први пут излазе на ев-

ропско тржиште рада, произи-

лази из студије осигуравајућег

друштва "Алианц" (Allianz).

Број људи који стичу услов за

пензију или одлазе у пензију

биће за 220.000 већи од броја

свршених средњошколаца и сту-

дената, навео је "Алианц" у са-

општењу.

Тренутно у Европској унији

(ЕУ) има приближно 28,6 ми-

лиона људи старости од 15 до 20

година. Приближно две трећи-

не њих ће после завршетка шко-

ле тражити посао или могућ-

ност праксе, што значи да ће

бити на располагању тржишту

рада. Истовремено, око 28,8

милиона становника земаља ЕУ

има између 60 и 65 година.

Према студији, тренутно је

само трећина људи у ЕУ старих

Четрдесет радника Зорка-

Минерална ђубрива, који нису

одустали од наплате целокупних

износа потраживања која им

припадају по основу извршних

судских пресуда, сада се налазе

у поступку пред Уставним и

Врховним судом Србије. Миод-

раг Рибарић, правни заступник

УГС „Независност“ доставио

им је прошлог петка уставне

тужбе и захтеве Врховном суду

за ванредни надзор Општин-

ског, сада основног, суда у Шап-

цу.

- Једном делу радника по-

делили смо уставне тужбе, како

би могли ући у процедуру пред

Уставним судом Србије којом се

утврђује да је у поступку из-

вршења пред Општинским су-

дом у Шапцу, на њихову штету,

повређен Устав и њихова ос-

новна људска права и слободе:

право на имовину, право на пра-

вично суђење и суђење у ра-

зумном року. Други део радни-

ка је ушао у процедуру са за-

хтевом Врховном суду Србије да

се изврши ванредни надзор над

радом суда у Шапцу. Тражили

смо да Врховни суд изврши

контролу у случају свих пред-

мета у којима се као дужник

појављује Зорка-Минерална

ђубрива и посебан захтев који се

односи на цео Холдинг, а пове-

риоци су радници, рекао је Ри-

барић.

Радници који су се урген-

цијама обраћали Општинском

суду у Шапцу, достављено је

објашњење да су им извршни

поступци обустављени и да суд

нема информацију због чега,

јер су ти предмети, како се на-

води, у складу са Законом о

канцеларијском пословању ко-

мисијски уништени. При томе,

ни извршни повериоци, нити

њихови тадашњи пуномоћници

нису добили решења о обуста-

ви поступка, чиме нису могли да

користе право на ефикасан прав-

ни лек.

- Ово је јединствен случај

уништавања докумената у

Србији. Тражимо да нам се од-

говори којим законом је у Ре-

публици Србији регулисан на-

чин паљења судских предмета и

ко је себи дао за право да ва-

лидне судске исправе пали, а да

се при том не ради о копијама,

већ о оригиналним документи-

ма, рекао је адвокат УГС „Не-

зависност“.

Са овим захтевом упознати

су поред Врховног суда и Одбор

за правосуђе Републике Србије

и Савет за правосуђе Републи-

ке Србије, чији одговор се оче-

кује у наредном периоду. Уко-

лико радници не остваре право

на своја законом загарантована

потраживања пред домаћим су-

довима, обратиће се Суду за

људска права у Стразбуру. Ово

не би био први пут да се Ре-

публика Србија тужи због крше-

ња права запослених.

- Суд у Стразбуру је усвојио

правно начело да држава мора

у свим привредним друштвима

у којима је она власник капита-

ла да исплати све заостале за-

раде, порезе и доприносе. За

сада ћемо сачекати одговор

Уставног суда, али уколико

га не будемо имали у разум-

ном року обратићемо се суду

за људска права - каже Миод-

раг Рибарић, адвокат УГС „Не-

зависност“.

И.Д.М.

ГРУПА РАДНИКА МИНЕРАЛНИХ ЂУБРИВА НЕ ОДУСТАЈЕ ОД НАПЛАТЕ ЦЕЛОКУПНОГ ИЗНОСА

Спремни да иду по правду и у Стразбур

Још један протест пред судомЈош један протест бивших радника Зорка-Минерална ђубри-

ва одржан је 12. маја испред Основног суда у Шапцу. Према речи-

ма председника Иницијативног одбора за наплату заосталих по-

траживања, Радосава Јаковљевића, од председника суда су доби-

ли информацију да због извршних пресуда које су уништене од

стране суда, могу поново поднети предлог за извршење, али да не

могу наплатити због Закона о приватизацији.

- Овај суд је радио кад је фабрика била у реструктурирању. Они

су знали да Закон о приватизацији не дозвољава извршност пре-

суде, а ипак су наплаћивали таксе - каже Јаковљевић.

НЕМАЈУ ПОВЕРЕЊЕ У ШАПЧАНЕРадници Минералних ђубрива који су се још у фебруару за

помоћ обратили канцеларији регионалног повереника УГС „Не-

зависност“ у Шапцу, у последњих скоро деценију, колико траје

њихово доказивање права на зараде, имали су разне пуномоћ-

нике.

- Када су се обратили канцеларији, питао сам их хоће ли да

их заступа адвокат из Шапца. Рекли су да то не желе, јер не ве-

рују никоме и наводили појединачне примере адвоката који су

их завлачили, па чак нису хтели да им врате оригинална доку-

мента док им се не плати и по више хиљада динара. Они отво-

рено сумњају у спрегу судова, адвоката и политичара у Шап-

цу. Зато смо тражили да човек који ће их заступати не буде одав-

де - каже Борисав Павловић, регионални повереник УГС „Не-

зависност“ у Шапцу.

Уколико у року од 60 дана,

односно до 19. јуна ове године,

повериоци не уплате кортиза-

циону суму, држава ће покре-

нути стечај код предузећа „За-

штита биља“ из Шапца.

- Ми нећемо дозволити да

нам се деси ситуација ПВЦ-а,

када је фирма продата из стечаја,

а радници добили свега десет

одсто потраживања и отерани на

биро. Ићи ћемо поново у

штрајк. То није претња, али не-

ћемо дозволити да се 134 рад-

ника избаци на улицу. Ми смо у

фабрику улагали и чували је.

Ниједна фабрика пестицида у

свету није пропала, поготово у

пољопривредној земљи - каже

председник Самосталног син-

диката у овом предузећу, Ми-

ленко Аврић.

„Заштита биља“ је у прива-

тизацији од 2004. године, када је

купљена за 20.000 евра од стра-

не Живана Јојића, власника не-

колико фирми из Инђије, који је

иза себе већ имао раскинут ку-

попродајни уговор са другом

фирмом.

- До приватизације фирма

није била у блокади. Имали смо

150.000 евра на рачуну и до-

вољно робе у магацину спрем-

не за јесењу сезону. Већ у де-

цембру били смо блокирани.

Није нам уплаћиван ПИО, а

није примењиван ни поједи-

начни колективни уговор, као ни

Закон о раду. Држава је дала на-

менски кредит код Меридијан

банке од два милиона за про-

изводњу, али се новац није тако

трошио. Након раскида купо-

продајног уговора 2006. године,

95,5 одсто фирме припало је

Акцијском фонду - подсећа Ав-

рић.

"Заштита биља" пред стечајем радници прете штрајком

О ажурности шабачког

суда да наплати своје таксе,

адвокат Рибарић, наводи слу-

чај радника Минералних ђуб-

рива, Милоја Ракића, од кога

је одмах по добијању судске

извршне пресуде тражено да

плати судске трошкове у из-

носу од 14.000 динара. Како у

то време није радио, и није

имао средстава да плати то-

лики износ, суд је принудно

извршио наплату, урачуна-

вајући још 7.000 динара каз-

нене таксе.

Према речима Ракића,

који треба да наплати 217.600

динара, колико стоји у из-

вршној пресуди, суд је укупан

износ такси, уместо да дода

на овај износ, одузео од њега,

те је тако износ наплате за

21.000 мањи од наведеног у

извршној пресуди.

ПРИЧА О ШУТОМ И РОГАТОМ

ТВ ПРОГРАМ www. podrinske.com27. мај 2010. 31

Преко 55.000 људи запосле-

но је у комунално-стамбеној

делатности Србије, од чега су

45.000 чланови Синдиката за-

послених у комунално-стамбе-

ној делатности Србије. Овај

синдикат често је указивао на

незавидан положај запослених,

нарочито када је реч о замрза-

вању зарада, суспендовању по-

тписаних колективних уговора

и немогућности да докажу да

нису директни буџетски корис-

ници. О положају запослених и

активностима овог синдиката

у Шапцу разговарали смо са

Павлом Јекићем, председником.

Шта је актуелно у Синди-

кату запослених у комунално-

стамбеној делатности?

- Тренутно се ради на изра-

ди Гранског колективног уго-

вора, о чему је било речи на про-

теклој седници Републичког од-

бора, 14. маја ове године. Про-

блем је што немамо саговорни-

ка. Раније је то била Привредна

комора Србије, а сада ћемо

највероватније преговарати ди-

ректно са Владом или са неким

од министарстава. Уколико та-

кав разговор не да резултате,

онда би се пришло изради по-

себног колективног уговора на

нивоу градова и општина.

Ваш синдикат стално ис-

тиче да по природи делатно-

сти не спада у директне бу-

џетске кориснике, већ да се за-

право ради о привредно-

услужној делатности. Каква је

ситуација са приходима ко-

муналног предузећа у Шапцу?

- Разне уредбе Владе сврста-

вају нас у директне буџетске ко-

риснике, а ми то нисмо. Поједи-

не службе пружају услуге да би

из буџета наплатиле новац, али

се то ни у ком случају не може

упоредити са директним бу-

џетским корисницима какви су

државни органи, полиција и

слично. Код нас у Шапцу по-

стоји проблем око прихода, јер

велики број грађана није у мо-

гућности да плаћа услуге, док се

не можемо жалити на део који

добијамо из буџета за јавне по-

слове.

О рационализацији у јав-

ном сектору се стално говори.

Да ли је спроведена рациона-

лизација у овом сектору?

- Код нас је рационализација

рађена у више наврата. Углав-

ном се решавало преко људи

који су били ангажовани од

стране омладинских задруга,

односно оних који нису били у

радном односу, као и у слу-

чајевима обављања привреме-

них и повремених послова. По

мом мишљењу, Закон о раду у

овом последњем случају није

доречен, па је тај статус неде-

финисан. Ипак, људи трпе.

Држава би морала да их приве-

де у неки званичан статус, да их

прими у радни однос, па макар

и на одређено време.

Да ли тренутно има до-

вољно запослених у вашем

предузећу?

- Тренутно нема, мада је у

последње време запослено пар

људи на такозваним непро-

изводним пословима, јер они

нису директни доносиоци до-

хотка. То мало боде очи људима.

Доста се причало о томе да

ли је могуће и када ће се при-

ватизовати предузећа кому-

налних делатности. Каква је

сада ситуација?

- Постоји резолуција којом је

тачно одређено шта и под којим

условима се може приватизова-

ти од комуналних предузећа у

Србији. Онај ко купи јавно ко-

мунално предузеће мора бити

регистрован за ту делатност и

имати испуњене потребне ма-

теријалне услове. За сада прича

о приватизацији мирује. Ша-

бачка општина је урадила стра-

тегију приватизације јавног сек-

тора, док је Република Србија

још нема. Многа јавна пред-

узећа је тешко приватизовати.

Од шездесетих до осамдесетих

година прошлог века грађани су

плаћали самодоприносе, били су

и комунални самодоприноси.

Замислите колико је власништ-

во грађана неких јавних пред-

узећа! Својевремено је градско

зеленило у Београду било про-

дато, па када је приватник ис-

поставио рачун, видело се да је

три пута већи на месечном ни-

воу од оног који је био пре про-

даје фирме. И.Д.М.

ИЗ АКТИВНОСТИ СИНДИКАТА ЗАПОСЛЕНИХ У КОМУНАЛНОЈ И СТАМБЕНОЈ ДЕЛАТНОСТИ

Прича о приватизацији мирује

младих људи

На седници Одбора синди-

кат образовања у Шапцу, одр-

жаној 20. маја ове године, била

је разматрана ситуација о акту-

елном изјашњавању запослених

за штрајк који би требало да се

организује наредне школске го-

дине уколико се више од 50 од-

сто чланова синдиката образо-

вања Србије изјасни потврдно.

Уколико се не донесе одлука о

повећању плата запосленима у

образовању за најмање десет

одсто из синдиката образовања

Србије поручују да је штрајк

првог септембра ове године не-

минован.

- До 15. јуна требало би да се

заврше избори у основним ор-

ганизацијама, а до 1. јуна изјаш-

њавање за штрајк. Ни Мини-

старство просвете ни Мини-

старство финансија већ годину

и по дана не успевају са нама да

договоре нову цену рада, што је

основни захтев запослених у

просвети - каже Милка Петко-

вић, председница Одбора обра-

зовања у Шапцу и члан Репуб-

личког одбора образовања

Србије.

Према подацима Републич-

ког одбора образовања, за

штрајк се до сада изјаснило

преко 35 одсто чланова. Грански

синдикат просветних радника

Србије подржао је захтеве за по-

већање зарада и одлуку о

штрајку, што очекују и од оста-

лих синдиката из области обра-

зовања.

Највећи део седнице Одбо-

ра образовања у Шапцу односио

се на проблем исплате путних

трошкова. Још 2007. године

школе су добиле допис према

којем право на исплату путних

трошкова имају само они које се

возе градским превозом, након

чега је реаговала Инспекција

рада захтевом да се без обзира

на начин превоза запослених

ретроактивно морају исплатити

заостала дуговања по основу

путних трошкова.

- До децембра 2009. године

редовно смо добијали исплату за

сваки месец. Од јануара 2010.

године, добили смо нови пра-

вилник из општине, према којем

немамо право на накнаду, већ на

основу поништене аутобуске

карте можемо рефундирати

трошкове. У марту смо се об-

ратили Инспекцији рада, која је

наложила да се у року од 15

дана ретроактивно исплате за-

остала дуговања. Наша школа је,

како би био у складу са Законом

и ПКУ прерадила Правилник

према којем, примера ради, за-

послени има право да се вози

аутомобилом и да за то наплати

путне трошкове уколико ради у

две школе, док онај који ради у

једној школи мора ићи аутобу-

сом - каже Весна Игњатовић -

Обреновић, председница син-

диката у Средњој пољопри-

вредној школи са домом учени-

ка у Шапцу.

На састанку је било речи и о

многим злоупотребама наплате

путних трошкова. Случај на-

ставника који нема месечну кар-

ту и случајно налази своје име

на списку запослених са ме-

сечним картама, затим, запос-

лени који живе у Београду и

којима путни трошкови износе

скоро половину плате, просвет-

ни радници који манипулишу

местом пребивања, као и за-

хтеви за солидарну помоћ за-

посленима који су на боловању

дужем од три месеца и који, како

се сумња, завршавају у фиока-

ма, само су неки од примера

којима, према мишљењу син-

дикалаца, треба да се баве по-

слодавци, односно директори

школа. И.Д.М.

Неизвестан почетакшколске године

Закон мртво слово на папируПроблем исплате путних трошкова запосленима у школама

актуелан је и у општини Коцељева. Према тврдњама синдика-

та „Независност“, не поштује се ни Закон о раду ни Посебан

колективни уговор за основне и средње школе и домове ученика.

Школски одбор ОШ „Мића Станојловић“ из Коцељеве је на две

редовне седнице донео одлуку којом се обавезује директор да

испоштује ПКУ и Закон о раду по питању исплате путних трош-

кова.

- Закон о раду члан 118. и члан 25. Посебног колективног

уговора јасно говоре о томе да се путни трошкови исплаћују

у висини цене превозне карте. Неки радници су одлагањем из-

вршења решења Инспектората за рад од стране директора шко-

ле доведени у ситуацију да пристају на опцију да им се путни

трошкови исплаћују у висини од 80 одсто од цене превозне кар-

те. Иако директор каже да су радници изразили жељу да им се

тако исплаћују путни трошкови, питамо се ко би се и зашто од-

рекао својих 20 одсто и у чију корист. Једној групи радника који

су потписали опцију 80 одсто од цене превозне карте, директор

је исплатио путне трошкове, а осталима који траже да се закон

поштује није. Чланом 44. Закона о основама система образовања

и васпитања извршена је дискриминација над осталим радни-

цима којима нису исплаћени путни трошкови, о чему постоји

и инспекцијски налаз од стране Инспектората за рад у Шапцу

- каже главни повереник синдиката „Независност“ ОШ „Мића

Станојловић“, Милан Михаиловић.

2+2=5

између 60 и 64 године стално

запослена. Постоје, међутим,

значајне разлике међу поједи-

ним земљама. У доњем делу

лествице је Мађарска, где је за-

послено 13,3 одсто радника у

тој старосној доби, док их у

Шведској ради 63 одсто.

Ако би остатак Европе до-

стигао ниво Шведске, 2030.

године у ЕУ би било осам

милиона запослених више,

пренеле су агенције.

32 www. podrinske.com 27. мај 2010.ОГЛАС

САМОВОЉАДИРЕКТОРА

Регионалном повереништ-

ву УГС "Независност" за Мач-

вански округ у Шапцу, недавно

се обратило десет васпитачица

Предшколске установе "Слава

Ковић" у Богатићу молбом за

помоћ у решавању њиховог по-

ложаја, јер директор ПУ "Слава

Ковић" грубо крши Закон о ос-

новама система образовања и

васпитања, којим је предвиђено

да васпитачи у предшколским

припремним групама раде са

пуним радним временом (4

сата), а имају плату од 100%, од

чега је 50% по основу непо-

средног рада и 50% по основу

обавеза које директор пропише

(вођење евиденције, дежурста-

ва, сарадња са родитељима...).

Васпитачи ПУ "Слава Ко-

вић" раде пуно радно време а за

то добијају плате у износу од

50% и 75% од пуног радног вре-

мена, а поред тога, супротно за-

кону, раде и на одређено време

од девет месеци. Због оваквог

понашања директора обратили

су се и Просветној инспекцији,

која је у јануару ове године из-

вршила инспекцијску контролу

и својим решењем наложила

директору ПУ "Слава Ковић" да

у року од осам дана од дана до-

ношења решења, отклони све

уочене неправилности и неза-

конитости, те да распише кон-

курс за пријем у радни однос на

неодређено радно време са

100% радног времена васпита-

ча за рад у Црној Бари, Бановом

Пољу, Клењу, Црнобарском Са-

лашу, Белотићу, Дубљу и Бадо-

винцима.

Како директор још увек није

поступио по решењу и налогу

просветне инспекције, регио-

нално повереништво УГС "Не-

зависност" обратило се Ин-

спекцији рада за Мачвански

округ захтевом да провере све

наводе и тврдње радника. У из-

вештају Инспекције рада кон-

статовано је да је чланом 147.

став 2. Закона о основама си-

стема образовања и васпитања

РС предвиђено да "послове ин-

спекцијског надзора врши про-

светни инспектор", те да Ин-

спекција рада нема овлашћења

да предузима мере у конкретној

ситуацији, као и да је Законом о

општем управном поступку

изричито забрањено да два ор-

гана државне управе решавају у

истој управној ствари. Инспек-

ција рада је констатовала да се

овај поступак по жалби води и

пред другостепеним органом

Министарства просвете, који

ће донети коначну одлуку о за-

конитости радног ангажовања

ових васпитача као и поступ-

цима директора.

Са свим овим је упознато и

руководство Гранског синдика-

та просветних радника Србије

"Независност"“.

НЕ ПОШТУЈУЗАКОН О РАДУ

Запослени из Средње по-

љопривредне школе са домом

ученика у Шапцу обратили су се

регионалном повереништву

УГС "Независност" за Мач-

вански округ у Шапцу, ука-

зујући на непоштовање Закона

о раду и Посебног колективног

уговора за запослене у основ-

ним и средњим школама и до-

мовима ученика и то одредби о

исплати путних трошкова, от-

премнине и солидарне помоћи

за боловање дуже од три месе-

ца. Поступајући по захтеву ре-

гионалног повереника УГС

"Независност" за Мачвански

округ, којим је од Инспекције

рада у Шапцу тражено да омо-

гући запосленим у Средњој по-

љопривредној школи са домом

ученика исплату накнаде трош-

кова за долазак и одлазак са

рада, као и исплату солидарне

помоћи за боловање дуже од

три месеца, инспектор рада је

19. априла ове године извршио

инспекцијски надзор у Сред-

њој пољопривредној школи са

домом ученика. Због актуелно-

сти теме, указујем на неке од

најважнијих констатација и за-

кључака инспектора рада:

Одредбама Чл.118. став 1.

тачка 1. Закона о раду утврђено

је да запослени има право на на-

кнаду трошкова у складу са оп-

штим актом и уговором о раду

за долазак и одлазак са рада, у

висини цене превозне карте у

јавном саобраћају. Такође чла-

ном 25. став 1. Посебног ко-

лективног уговора за запослене

у основним и средњим школама

и домовима ученика (Сл.Глас-

ник РС бр.12/2009) утврђено је

да запослени има право на на-

кнаду за долазак и одлазак са

рада у висини цене превозне

карте у јавном саобраћају, која

мора бити исплаћена до петог у

месецу за претходни месец, уко-

лико се накнада исплаћује у

новцу. Послодавац - Средња

пољопривредна школа са до-

мом ученика - Шабац, није

својим запосленим исплатила

накнаде трошкова за долазак и

одлазак са рада за јануар, феб-

руар и март ове године у изно-

сима утврђеним увидом у до-

стављени списак за укупно 74

радника, који имају право на

остваривање накнаде путних

трошкова.

Поред наведеног, инспектор

рада је наложио Средњој по-

љопривредној школи да и за-

посленом раднику који је био

спречен за рад дуже од три ме-

сеца исплати солидарну помоћ

због боловања дужег од три ме-

сеца у износу од 32.336 динара

(просечна плата за фебруар

2010. у РС). Обавеза послодав-

ца је да у року од 15 дана од

дана истека рока за отклањање

утврђених повреда закона и КУ,

обавести Инспекцију рада о из-

вршењу донетог решења.

ЕКОНОМСКИПОКАЗАТЕЉИ У Шапцу се реализује

пројекат под називом: "Евиден-

тирање закључених појединач-

них колективних уговора на

подручју Републике Србије у

гранама металског комплекса,

хемије и неметала, пољопри-

вреде и пољопривредних про-

извода и грађевине и индустрије

грађевинског материјала" у коме

учествују репрезентативни син-

дикати (УГС "Независност" и

СССС), Унија послодаваца

Србије (УПС), Инспекторат за

рад Републике Србије и

швајцарска организација за по-

моћ свету рада Swiss Labour

Assistance (SLA). Пројекат се,

поред Шапца, реализује у још

четири града: Ужицу, Лесковцу,

Крагујевцу и Београду. Регио-

нални повереник УГС "Неза-

висност" за Мачвански округ -

Шабац, Борисав Павловић,

учесник овог пројекта, током

априла, у сарадњи са Инспек-

цијом рада, извршио је анкети-

рање 20 највећих приватизова-

них фирми из наведених де-

латности у Шапцу, а резултати

анкете су објављени у претход-

ном броју "Дијалога". У на-

ставку ових активности, у са-

радњи са стручном службом

градске управе града Шапца

прикупљени су и подаци о ос-

новним социјално-економским

показатељима за град Шабац.

Указујем на неке од њих:

- Град Шабац се простире на

795 км/кв. Густина насељености

је 154,58 становника/на км/кв.

(попис из 2002 год.) док је при-

родни прираштај на нивоу 2007

год. - 585, односно -4,9/1.000

становника;

- На основу резултата попи-

са становништва обављеног

2002. године град Шабац има

укупно 122.893 становника, од

чега је 50.000 (48,21%) мушка-

раца старијих од 15 година и

жена 53.708 (51,78%); У урба-

ној зони има 97.569 (79,39 %) а

у руралној зони 25.324 (20,60 %)

становника.

- Према старости, на тери-

торији града Шапца 2002. го-

дине је било 19.185 лица ста-

рости до 15 година, 83.505 лица

старости од 15 до 64 године и

18.915 лица старости преко 65

година;

- Без школске спреме је

укупно 7.448 (7%) лица од чега

су 1.414 (18.98%) мушкарци, а

6.034 (81,01%) су жене, Основ-

но образовање има 22.527 (41%),

средње образовање 43.703

(43%), више образовање (4.253)

и високо образовање (4.906)

има укупно 9.259 ( 9%) лица;

- Према подацима Репуб-

личког завода за статистику -

Одељења статистике у Шапцу,

просечан број запослених лица

на територији града Шапца уна-

зад пет година је следећи: 2005

год. = 28.339, 2006 год. = 28.063,

2007 год .= 28.989, 2008 год. =

29.261, 2009 год .= 27.464 лица;

- Према подацима Нацио-

налне службе за запошљавање -

Филијале у Шапцу, број неза-

послених лица у граду Шапцу,

уназад пет година је следећи: 31.

12. 2005. год. = 20.493, 31. 12.

2006. год. = 19.080, 31. 12.

2007. год. = 14.833, 31. 12.

2008. год. = 13.593, 31. 12. 2009.

год. = 12.706 лица;

- Према подацима Агенције

за привредне регистре, на дан

23. 03. 2010. године на терито-

рији града Шапца је регистро-

вано укупно 4.600 активних

привредних субјеката, од чега су

3.157 предузетници и 1.443 при-

вредна друштва (око 11 је из

области хемије и неметала, 68 из

области грађевине, 10 из обла-

сти пољопривреде, 24 из ме-

талског комплекс итд.);

- Просечне зараде на тери-

торији града Шапца за месец

март 2010. године су: бруто за-

раде - 45.323 динара, нето зараде

- 32.564 динара (у привреди

42.336 дин./30.492, у ванпри-

вреди 51.068 /36.548) дин.);

- Просечна бруто зарада у

Србији за 2009. годину износи

470 евра, док просечна бруто за-

рада на територији града Шап-

ца за 2009. износи 421 евро.

Регионални повереник УГС "Независност"

за Мачвански округ – ШабацБ. Павловић

ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ РЕГИОНАЛНОГ ПОВЕРЕНИКА УГС "НЕЗАВИСНОСТ" ЗА МАЧВАНСКИ ОКРУГ

Анкета портала за запош-

љавање SuperJob.ru показала је

да се сваки пети запослени Рус

жали на бесмислене и глупе

забране послодаваца. У

најиритантније забране својих

послодаваца руски радници

су издвојили забрану обеле-

жавања и честитања празника

и забрану једења рибе и

пијења кафе, јер мирис рибе

раздражује шефа а мирис кафе

његову жену. Према мишљењу

радника бесмислено је забра-

њивати држање телефона на

столу, ношење више од три

прстена на руци, задржавање

више од 20 минута у тоалету

и забрана смеха, чему све рус-

ки послодавци прибегавају.

ЗАБРАНА СМЕХА