30динарашаБац, 09. децемБар 2010. Година IV Број 155

PENZIONERСтр. 13МОЈА ШКОЛА

Стр. 15

Стр. 2Кинологија у раљама политике

ММииннииссттааррккаа ззаа ооммллааддииннуу ии ссппооррттССннеежжааннаа ССааммааррџџиићћ--ММааррккооввиићћ ууррууччииллаа ппррииззннаањњаа ккаајјааккаашшииммаа

ОНИ СУ НАЈБОЉИ

Катарининпут до звезда

Стр. 12

ПРОШАО ПОПЛАВНИ ТАЛАС - ОСТАЛА ПУСТОШСтр. 13

Песма и реч у корак с’ хришћанством

Гост новинарскешколе: радешпеГар

Стр. 8

мени је овај човек увек биосимпатичан, чак и у периодукада је владао градом и када смосе он и ја, онако јавно, налази-ли на супротним странама. Биоје шеф шабачких Социјалиста,директор СдК и председникУ.о. „Глас Подриња“ и ТВ ша-бац. да, био је „Бог и батина“!Било је то време и уличнихпротеста, ја сам био један од во-дећих гласноговорника и про-тивника те и такве политикекоју је представљао драган То-мић. Сада, са ове дистанце,више и није важно `ко је од насдвојице био у праву и о томенека суди историја! иако је мојастрана победила, драган Томићи ја никада између себе нисморазменили ни једну тешку реч!имао сам утисак да се апсо-

лутно разумемо у сопственимидеолошким борбама које субиле дијаметрално супротстав-љене!

међутим, после више од де-сет година ми није јасна самоједна ствар везана за драганаТомића!? одакле му потреба ишта га то гони да бесомучножели да влада, па макар то билои Ловачко друштво, може и Ки-нолошко, желео да буде пред-седник Ловачког Савеза Србије,па је сада шеф и треће партије,па директор банке...

мислим, јеби га... да нијемало много и не изазива ли тоантипатије целокупног грађан-ства и потенцијалних гласача напредстојећим локалним избо-рима?!

Знате, има једна песма одмилана младеновића која усвом рефрену каже: „ја само же-лим да владам“!

2 www. podrinske.com 09. децембар 2010.зАБеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт,

лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер

Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИчНИ СТАВ: ХАНИБАЛ КОВАч

Килошко друштво Станко-вић, протеклих недеља дожив-љавало је велике унутрашњепотресе због покушаја неколи-цине чланова да преузму властнад овим најстаријим куно-лошким друштвом у нашем гра-ду. Покушај пуча је ипак прошаонеуспешно јер нелегална скуп-штина није могла својуверодостојност и леги-мититет докаже на скуп-штини кинолога Србијеодржане прошле недељеу Београду.

Председник кин.друштва „Станковић“ исекретар милић радић,били су смењени, каконаводе самовољном од-луком драгана Томићаиначе предс. Ловачкогдруштва „Селе јевтић“ ијош неким људима којису покушали да на малаврата заузму челне пози-ције у кинолошкомдруштву. међутим, врлобрзо се испоставило дасу преко политичкихпритисака и нејасним,волшебним, учлањењем новихкинолога пучисти направилинелегалну и незакониту већину.Председник друштва кинологадуко мереник, за наш лист тимповодом каже: „ми смо нашедруштво статутарни одбранили,међутим морам да нагласим данам је отета документација и ин-вентар и наком 40. година се на-лазимо на улици, јер нам је за-брањено да уђемо у просторије

у масариковој улици које по не-ком закону припада ловачкомдруштву, чији је председникдраган Томић, међутим дра-ган Томић о нашем избацивањуније сазвао ни обавестио скуп-штину ни управни одбор Ло-вачког друштва већ је одлуку до-нео потпуно самовољно и то на

исти онај начин по којем је вла-дао градом у време владавинеСлободана милошевића“.

дугогодишњи секретар кин.друштва „Станковић“ милићралић на све ово додаје: „Чита-ва ујдурма у друштву је наста-ла после шабачке изложбе пасакада Томићев „немачки ошт-родлаки птичар“, и поред при-тисака, није победио. Читав

овај чин покушаја преузимањавласти и челних позиција удруштву је покушај освете дра-гана Томића иначе вође ша-бачких напредњака и њемублиских људи. иначе, свинајзначајнији кинолози у на-шем граду су згрожени оваквимпоступком, јер је наше кино-

лошко друштво међунајуспешнијима у земљии на наше изложбе до-лазе кинолози из целогасвета. Потврда свега на-веденога и да смо у пра-ву стигла је из кино-лошког Савеза Србије,од којих смо добили напрошлонедељној скуп-штини апсолутну под-ршку за нашу легалноскоја траје у континуите-ту од 1958. године.“

Како сазнајемо садасу на реду правосудниоргани који ће у наред-ном периоду да се поза-баве отетом документа-цијом и имовином коно-лошког друштва „Стан-ковић“.

Протеклих дана међу коно-лозима шапца прострујала јевест да неуспели пучисти у„Станковићу“ покушавају даформирају ново кинолошкодруштво.

драган Томић није желеода даје изјаву за медије и како јерекао потписнику ових редова“ако ја проговорим многимасе то неће свидети”

Ханибал Ковач

КинОЛОгиЈА у рАљАМА пОЛитиКе

Неуспео пуч

ОСНОВИ ЛОВАчКе КИНОЛОгИЈе

ДраганТомић

ВЕЛИКА СЦЕНА

09. 12. а. П. Чехов - о. Книпер ДУГОМ ПРУГОМ ДО

СРЦА у 20 часова - гостовање у ариљу

09. 12. С. Басара ХИПЕРТЕНЗИЈА у 20 часова- Културни центар инђија

10. 12. Концерт КУД ''Абрашевић'' у 19 часова

10. 12. ДОГАЂАЈ У СТАНУ БРОЈ 2 у 20 часова- гостовање у Београду, '' Театар фест III ''

11. 12. Б. Брехт БУБЊЕВИ У НОЋИ у 20 часова- обележавање 10 година пословања Компаније делта макси

12. 12. Такмичење балетских студија Србије у 17 часова

13. 12. Хуманитарни концерт хора ''Св. јован Богослов''у 18 часова

14. 12. Ж.Х убач БЛИЖИ НЕБУ у 20 часова

16. 12. РОМЕО И ЈУЛКА у 13 часова - Хуманитарнапредстава ученика економске школе

ДЕЧИЈА СЦЕНА

15. 12. СНЕЖАНА И СЕДАМ УВОЗНИХ ПАТУЉА-

КА у 18 часова - нда Весело мајмунче

МАЛА СЦЕНА

7. 12. р. д. мекдоналд САСТАНАК НА ВРХУ у 20 ча-сова

шаБаЧко поЗориште

има већ више од двадесетгодина откако живимо у усло-вима повишеног друштвеногпритиска. Приближно једна по-ловина Србије сматра да је тахипетртензија ендогена, да јепоследица опијености исто-ријом и фасцинације исто-ријским поразима, друга, пак,половина Србије уверена је дасу невоље са хипертензијомегзогене, то јест да нам је хи-пертенизија наметнута и да сенепрестано намеће из тајнихцентара моћи у Ватикану, Ва-шингтону, Бриселу и ко зна још

где. Та неподударност перцеп-ција реалности довела је накрају до стварања двају Србија.једна је, бајаги, правоверна ипатриотска; друга је, наводно,мондијалиситичка, глобали-

стичка и издајничка. Вербалнии текстуални грађански рат из-међу тих двају Србија води севећ годинама у медијима са

промењљиво ратном срећом.„Хипертензија“ се, како и до-ликује позоришту, бави(црно)хуморном и (траги)ко-мичим аспектима те борбе саветрењачама. При том се не за-држава искључиво на савре-меним српско-српским битка-ма већ се кроз присећања ра-жалованог удбаша митра Кур-дулије враћа у прошлост, у се-дамдесете и осмадесете годи-

не прошлог века и улази удијалог са, сада већ класичнимделом душка Ковачевића „Про-фесионалац“.

Трактат о притиску и паранојиШАбАчКО пОзОриШте - С. бАСАрА ХипертенЗиЈа

309. децембар 2010. www. podrinske.comШАБАц

Трактат о притиску и параноји

на сутрашњој седници од-борници Скупштине града шап-ца као најважнију тачку раз-матраће ребаланс буџета за те-кућу годину. основни разлогребаланса је смањење приходау односу на план. Планом јебило предвиђено да градскакаса располаже са 2,277 ми-лијарде динара али ће приходибити 2,245 милијарди динара.Тако је од пореза на доходакбило планирано 907 милионадинара а он ће изнети 779 ми-лиона динара, порез на имови-ну био је планиран у износу од228 милиона динара а оствари-ће се са 198 милиона динара, ито су највеће ставке у прихо-дима. Код расхода било је пла-нирано у делу за градоначел-ника и Градско веће 353,9 ми-лиона динара а биће реализо-вано 335,9 милиона динара, урасходима за средње образова-ње планирано је 108 милионадинара а реализоваће се 80 ми-лиона динара, јП за грађевинскоземљиште уместо 335 милионареализоваће 313 милиона динар.до повећања расхода у оносу наплан дошло је у ставци за пред-школско образовањре, укупно247,8 милиона динара, што је за23,8 милиона више, код физич-

ке културе за око шест милиона,а у области културе за десетмилиона, односно укупно 158,8милиона динара.

Поред ребаланса буџета од-борници ће разматрати плануправљања комуналним отпа-дом, као предуслов за кори-шећење нове регионалне депо-није код Сремске митровице.разматраће се и мере заштите одбуке, проширење Слободне зонешабац, као и низ разрешења иименовања. одборници ће изаб-рати и чланове Градског штабаза ванредне ситуације.

на одборничко питање СрСо средствима од приватизацијеписмено је одговорено да је од2003. године до новембра ове го-дине уплаћено 99,3 милионадинара у буџет града. од аген-ције за приватиазцију, како је об-разложено, нису добијени по-даци која су то предузећа упла-тила наведени износ. на другопитање СрС о броју објеката, укоју се сврху користе и по-вршини стамбено-пословногпростора која се налазе у влас-ништву града шапца, одгово-рено је да је именована комисијаза евиденцију непокретне имо-вине града шапца. рад ове ко-мисије је у току. Д.Е.

СедницА грАдСКе СКупШтине ШАпцА

Смањени приходиу буџет

и ове зиме клизалиште натргу шабачких жртава

Већ неколико година шапчани који воле клизање на леду зим-ске месеце проводе на платоу испред хотела „Слобода“ и Пословногцентра „Кифла“, где све до марта ради клизалиште. Тако ће битии ове зиме. Градска управа Града шапца обезбедила је средстваза његово постављање, а ових дана почели су и радови.

За нивелацију земљишта потребно је 35 кубика песка, а на из-глачану подлогу постављају се расхладне цеви преко којих се ства-ра лед. да би се одржао, температура ваздуха мора да буде око нулеили нижа. Како је планирано, радови ће бити завршени ове сед-мице.

Градоначелник шапца ми-лош милошевић и амбасадоршвајцарске у Србији ервин Хо-фер су, у прошли уторак, наЛетњиковцу отворили центар застручно усавршавање. Својеврс-на „кућа знања“ основана је сациљем усавршавања запослениху образовању, али и осталихкоји имају потребу за стица-њем нових знања.

регионални центри за про-фесионални развој запослениху образовању успостављени сукроз пројекат Стручног усавр-шавања образовногкадра, захваљујући ме-морандуму о разуме-вању, потписаном 24.јула 2003. године изме-ђу влада швајцарске –агенције за развој исарадњу (SDC) и ре-публике Србије – ми-нистарства просвете.

Градња центра застручно усавршавањепочела је половиномаприла ове године. Вреднострадова је 17.300.000 динара, одчега је Влада швајцарске обез-бедила 10.000.000 динара, аГрад шабац преосталих7.300.000 динара. Површинаобјекта у коме су четири семи-нар сале и ресурс центар је 532квадратна метра. Како је дого-ворено, инострани партнер ће уопремање центра уложити јошпет милиона динара и обезбе-диће његово функционисање унаредне четири године, а одцентра се у будућности очекујесамостално финансирање, чак иприходовање од пружених услу-га.

имајући у виду да је на под-ручју шапца запослено 1.500просветних радника, да су услу-ге центра предвиђене за по-требе три округа, а да је едука-ција и усавршавање законскаобавеза, улога центра биће вео-ма важна. У исто време то зна-чи и преузимање високог сте-пена одговорности за квалитетобразовања на овом подручју,што је један од првих захтева де-

централизације.Како је истакао градоначел-

ник шапца милош милошевић,нема важнијег задатка за друшт-вену заједницу од образовањамладих.

- Велико хвала народушвајцарске и њиховој државикоја је одвојила новац да у шап-цу сагради „школу за учите-ље“. Просветним радницима јеповерен најважнији задатак удруштву, а то је припрема мла-дих нараштаја да буду носиоципривредног, културног и поли-

тичког развоја. ово је центаркоји ће им омогућити да се до-датно образују и усаврше какоби децу усмерили на прави пут.То је један од услова да Србијасутра постане део заједнице ев-ропских народа, нагласио је гра-доначелник шапца.

швајцарски амбасадор једанашњи догађај окарактери-сао као завршетак једног и по-четак другог великог посла којиводи у ново доба.

- ово је девети и последњиотворен центар за стручноусавршавање у Србији, али првикоји је из темеља саграђен. За-хвалан сам градоначелникушапца и Градској управи науложеном труду приликом град-ње центра. ово ће бити местосастајања наставника и преда-вача из три региона и великаприлика за све њих да будуупознати са савременим токо-вима у образовању. Кроз овуустанову биће могуће утицатина младе генерације које су бу-дућност не само града шапцавећ државе уопште, а они ће, си-

гуран сам, имати позтиван ути-цај на своје родитеље, истакао јеамбасадор швајцарске и напо-менуо да будућност Србије по-сматра кроз победу тениске ре-презентације у дејвис купу.Како је рекао, француска ре-презентација располаже петпута већим буџетом од српскеали ипак није изборила победу.То је доказ да се и са мало сред-става може урадити много ако сепоштује колективни дух, радитимски и стреми ка циљу којидоноси бољитак за све.

амбасадор швајцар-ске у друштву градона-челника шапца проше-тао је пешачком зоном, азатим посетио мачван-ски Прњавор, место где седржава швајцарска по-миње са нарочитим по-штовањем. Прњавор, од-ликован Карађорђевомзвездом, познат је по не-говању духовности и тра-диције. Повлачећи се

после пораза у церској бици, ау-строугарска војска запалила јесело и стрељала више од 700 ци-вила, што је један од најмасов-нијих злочина у Првом светскомрату. о крвавим догађајима светје сазнао захваљујући истра-живањима др арчибалда рајса,који је своју судбину нераски-диво везао за Србију. Главнаулица и здравствена амбулантау Прњавору носе име швајцар-ског хуманисте који је на свој за-хтев сахрањен у Србији а срцепренето у спомен-комплекс наКајмакчалану.

о историјату Прњавора инераскидивој вези са ликом и де-лом др арчибалда рајса говориоје Предраг Срдановић, пред-седник Савета мЗ Прњавор.

након културно-уметничкогпрограма и пројекције доку-ментарног филма о др арчи-балду рајсу, амбасадор швајцар-ске посетио је цркву у чијој јепорти 1922. године подигнутаспомен-костурница коју је народпрозвао Ћеле кулом западнеСрбије.

АМбАСАдОр ШвАЈцАрСКе у СрбиЈи пОСетиО ШАбАц

Центар за стручно усавршавањеУ ПРњАВОРУ

Бројним активностима и ушапцу је обележен Светскидан борбе против сиде. од1988.године, и пријављивањапрвог случаја, у мачванскомокругу регистроване су 33 обо-леле особе, а 17 је умрло (у

шапцу – девет оболело, четво-ро умрло). од посебног значајаје што је повећана стопа онихкоји се тестирају на HIV, исти-

че директор шабачког Завода зајавно здравље, прим. др не-бојша Софранић.

- Последњих година бројоболелих опада, такође и бројумрлих, захваљујући ефикас-ној антиретровирусној терапији,

коју, на жалост свега трећинаоболелих и инфицираних у све-ту може да примени. Код нас сеона примењује и резултат ње је

мањи број и оболелих и ум-рлих. али, повећан је број HIVпозитивних због бољег тести-рања и дужег периода прежив-љавања инфицираних“. Посеб-но је доктор Софранић истакаода ће почетком наредне годинебити усвојена друга национал-на стратегија за борбу противHIV/AIDS-а, коју је припреми-ло министарство здравља, акоја се заснива на бољој пре-венцији, информисаности, еду-кацији, процени група које супосебно угрожене, односноосетљиве, као и бољем тести-рању, односно обухвату, како утим групама, тако и у другој по-пулацији. „Посебан аспект овогпроблема је борба за једнаку до-ступност здравственог систе-ма, као и борба против стигме идискриминације, што има запоследицу маргинализацију так-вих група и појединаца“.

и на конференцији за нови-наре, одржаној 1.децембра, ука-зано је на значај Саветовалиш-та за добровољно и поверљиво

4 www. podrinske.com 09. децембар 2010.дРУШТВО

1.децеМбАр – СветСКи дАн бОрбе прОтив Сиде

Волим друге, волим себе

Са поруком да је суштина првентивни рад, у смислу преношења знања, бо-гат промотивни материјал, поводом Светског дана борбе против сиде, дељенје на платоу између медицинске и школе за уметничке занате.

светлост паклаПоводом Светског дана борбе против сиде, млади волонте-

ри шабачког црвеног крста, у препуној сали шабачке гимназије,извели су представу „Светлост пакла“. рекли бисмо дружење мла-дих, са основном поруком да су неопходни информисаност и зна-ње - о путевима преношења HIV/AIDS-а, тачније о начинима за-штите – јер то је оно најзначајније и најважније, пре свега за мла-де и чување њиховог здравља. Прави пут у борби против сиде сузнање и праве информације, а 11 младих волонтера, ученика ме-дицинске школе, заиста су то лепо осмислили, приближилисвојој генерацији, а речју и музиком, представу учинили заним-љивом, атрактивном, памтљивом... Њихове поруке биле су ви-шезначне – и о љубави и другарству, предрасудама, нашим пона-шањима, првенствено неопходности бриге и чувања здравља.

душко ивановић, Казнено-поправни завод- Већ шести квартал смо у

овом пројекту, и гледајући бројке,102 осуђеника су до сада прошлаедукације које се изводе сваког ме-сеца у трајању од по пет радиони-ца, а многи који су прошли едука-цију су се и тестирали. Такође, за-хваљујући овом пројекту, врлолако смо анимирали осуђеничкупопулацију везано за вакцинацијупротив хепатитиса Б“.

mr sci. med. дР ВИОЛеТА РАКИћ

И дР НеБОЈША СОфРАНИћ.

тестирање, које у оквиру ша-бачког Завода, ради од 2006.го-дине. У овој години, јавило се200 особа за тестирање, а коор-динатор рада, mr sci. med. дрВиолета ракић, посебно је ука-зала на значајан партнерскипревентивни рад. У шапцу, узкоординацију Завода, у њега суукључени општа болница идом здравља, црвени крст, ме-дицинска школа, Казнено-по-правни завод, Спортски савез,асоцијација „дуга“, Културницентар. и, наравно, да су ак-тивности током целе године, а да1.децембар, као Светски дан,има за циљ само додатно поди-зање свести свих. овогодишњакампања, која се реализује урепублици Србији, у складу јеса светским препорукама, али испецифичностима наше среди-не. Кључна порука и мото су„Волим друге, волим себе“.

Страну припремила:Ц.Љубић

509. децембар 2010. www. podrinske.comдРУШТВО

Трећи децембар, Светскидан особа са инвалидитетом,Удружење параплегичара мач-ванског округа, у шапцу је обе-лежило дружењем чланова ибројних сарадника и пријатеља.

Представљајући активностиу 2010.години, секретар Слави-ша Савић, истакао је да су се од-носиле на сталну борбу (потре-

бу) да им што више установа иинституција буде приступачно(подсетио је и на бројне актив-ности, и успехе, удружења укултури, спорту, рекреацији).

- Као највећи неуспех иста-као бих да нисмо успели дареализујемо заједнички пројекатса министарством рада и со-цијалне политике „Корак доправде“, који се односио науклањање архитектонске ба-ријере, односно сређивање при-лаза основном суду у шапцу.Поред великих напора, нисмоуспели да обезбедимо трећинусредстава, и уз велико жаљењеморали смо средства да врати-мо министарству. То је једна одкрупних ствари на којој смо ра-дили, а која утиче на квалитетживота свих особа са инвали-дитетом, првенствено тај при-ступ који ограничава особе сателесним инвалидитетом“. из-двојио је и усвајање новог пра-вилника о паркирању, као и даје шабачки „Паркинг“ обеле-жио још нових места за особе саинвалидитетом... Корак вишеје и што је један члан удружењау Управи за аграрна плаћања до-био посао...

Засигурно је, уз већ тради-ционалне спортске активности,годину обележио рад Уметнич-ке радионице „Вемуп“, а вене-цијанске маске излагане су уСремској митровици, ВрњачкојБањи, Библиотеци шабачкој ихолу народне скупштине.најважнија је добра и позитив-на енергија.

- ове године, свакако нам јенајвише радости донео рад нанашим маскама, и изложбе уВрњачкој бањи, народној скуп-штини. Сада смо почели да ра-димо и мале маске, имамо и

нашу глумачку радионицу, и тоје нешто што је обележило го-дину. Ту су и спортске актив-ности, уз доста добрих резул-тата, а, пре свега пуно лепихдружење. Прво је да смо живии здрави, да смо сви на броју, дасмо дочекали наш дан на ис-крају године, да смо сви наброју – порука је председнице

удружења милене Пантић. ирадушко јанковић, истиче „за-љубљеност у њихове маске“,као и рад нове – глумачке, драм-ске радионице. на жалост, опет,због мањка сцена у граду, и„препрека“, одлучили су да сепредстава „ритам живота“ пре-точи у неку врсту телевизијскогпројекта: „очекујем да врлобрзо нађемо објекте где ћемоснимати, текстови су одавно на-учени и сви једва чекају да сепокажу. ја сам искрено изнена-ђен колико је и жеље и талентаприсутно“.

За подршку, помоћ и сарад-њу додељено је више захвални-ца, установама и појединцима,као и члановима који су својимрадом и резултатима обележилигодину. Сами рекоше да је ос-лонац подршка Градске управе.Члан Градског већа, Совраније

Чоњагић, је истакао да та под-ршка и ослонац морају битијош чвршћи и већи, јер, уз то-лико добре и позитивне енер-гије, изузетне организованостиудружења, заслужуију макси-малну подршку. То је била и по-рука оних који су добили за-хвалнице – да је свима истинскозадовољство радити и подржа-вати активности удружења, по-моћи, дружити се са њима. По-здрава би речима, али и стихо-вима, Зорана Петровића, про-фесора угоститеља у шабачкојекономској школи. Само де-таљ: „највећи су борци крозовај живот у сваком погледу, јерорганизованији су од свакогграђанина који је на ногама, аони су као на леду...“

Ц. Љубић

удружење пАрАпЛегичАрА МАчвАнСКОг ОКругА

Кад су сарадња и помоћ задовољство

- Социјално одговорни људи морају посебну пажњу да по-свете особама са посебним потребама, особама са инвалиди-тетом, и никад није довољно те подршке од стране Града. У на-редном периоду, заједно са људима из удружења, неопходно једа препознамо шта су то њихове најважније потребе и проблеми.ма колико је време тешко, морамо имати разумевања за људекојима је помоћ потребна и морамо пронаћи средства да им по-могнемо – истакао је члан Градског већа Совраније Чоњагић.

- Хтели ми то да призна-мо или не, на друштвенојмаргини смо, мада је у по-следње време доста урађено.Посебно ми засмета када сеонако „паролашки“ закљу-чује и констатује, и да гово-ри у наше име. Па, ваљда настреба питати колико смо и дали смо задовољни, и шта сунаше потребе... Посебно как-ве су нам могућности за-пошљавања (и самозапош-љавања)... Стога смо још за-хвалнији људима који су узнас и подржавају рад нашегудружења“ - каже мило-мир Петровић, из Лознице,који, пређе у једном правцу70 километара да би дошао ушабац на дружење. “и нежалим због тога, овде имамсвоје другаре и лепо се дру-жимо“...

др БорисЈовановић,

Општа болница

- Завод сматрам и својомустановом, јер не бих могао дазамислим рад без овог Савето-валишта. моји пацијенти (зна-те да се бавим интравенским ко-рисницима дроге) без саветова-лишта, оваквог начина рада иваше помоћи, не би могли даимају праву обраду у мом тимуза болести зависности. и мис-лим да су неки од њих, само за-хваљујући оваквом заједнич-ком раду, већ ушли у програм залечење... надам седа ће та са-дарња и даље бити овако ус-пешна“.

снежанапетровић

Црвени крст:

- црвени крст се пре свегабави здравствено-превентив-ним активностима, а већ годи-нама посебно негује и афирми-ше рад на вршњачкој едука-цији. Управо су нам се три мла-да волонтера вратила са нацио-налне обуке за вршњачке еду-каторе и њихов задатак у на-редном периоду је да организујулокалну обуку за десетка својихвршњака, који ће даље у својимшколама ширити праве инфор-мације. они су при том, и на-ционални тренери, одлазе и наразличите семинаре у друге гра-дове, и обучавају младе из дру-гих градова нашта смо посебнопоносни. наш задатак и мисијајестеда превентивно делујемо намладе, у смислу пренођења пра-вих информација како се вирусможе узети и како се заштити-ти“.

Бранка тодоровић, Културни центар

ми највише помажемо упра-во едукативне програме, који суразличити, а чак смо ималипредставе које су биле по-свећене борби против сиде, сациљем научити децу како здра-во живети и заштитити се. раз-личити су начини, а ми смо,увек логистичка подршка и шко-лама и институцијама ( и крознаш редовни годишњи програмодржавамо бројне трибине, укојима су многе управо везане заздраве стилове живота)“.

александар прица, Асоцијација „Дуга“

- ми већ четврту годинуса министарством здравља ра-димо подпројекте, а, уз Бео-град и нови Сад, једино у ша-бачком Заводу за јавно здрављеи Саветовалиштиу, имате апсо-лутно досегнуте све посебноосетљиве групе, и мислим да суособе из тих група ову устано-ву препознале као место гдемогу доћи,посаветовати се идобити заиста адекватну и ква-литетну услугу. У шабачком За-воду наилазимо заиста у свакомтренутку на изузетну сарадњу“.

� www. podrinske.com 09. децембар 2010.дРУШТВО

од 39 пројеката, колико их јеподнето на Конкурсу Градскеуправе за унапређење квалите-та живота града шапца, распи-саном 1. октобра, одабрано је де-вет, саопштено је прошлог по-недељка на конференцији зановинаре у Градској управи. Тосу пројекти:

1) „Будимо једнаки“ – под-носилац Удружење парапле-гичара мачванског округа. циљје подизање нивоа друштвенесвести о инвалидитету кроз одр-жавање радионица у основнимшколама и медијску кампању.Вредност пројекта 378.510 ди-нара, а од Града се тражи286.510 динара.

2) “Деца без детињства“ –подносилац Фонд „Хумано срцешапца“. циљ је стварање усло-ва за лакше укључивање 23деце из социјално угроженихпородица у друштвену зајед-ницу, кроз куповину рачунара иобуку за рад на рачунару. Пла-нирана је и једнодневна екс-курзија у Београд за 50-ородеце и њихових родитеља, из со-цијално угрожених средина.Укупни трошкови пројекта су335.427 динара.

3) „Излет у природу особа

са сметњама у развоју“ – под-носилац шабачко Удружење запомоћ особама са аутизмом.Планирани су излети на Палићи у Београд деце са сметњама уразвоју, корисника дневног бо-равка „Сунцокрет“ и двоје децеса аутизмом која нису корисни-ци овог боравка. Укупна вред-ност пројекта износи 137.012динара.

4) „Волонтерски центар“ –подносилац пројекта „Каритасшабац“. обука и мотивацијамладих волонтера и њиховоукључивање у социо-хумани-тарне активности Каритаса, каои учвршћивање сарадње са ме-ђународним организацијама. Та-кође, планира се и обележавањедана волонтера и борбе противсиромаштва. Укупни трошковипројекта износе 818.000, а одГрада се тражи 324.500 динара.

5) “Екологија, уметност и

млади“ – подносилац Удруже-ње „Светлост“. Програм едука-ције младих уз коришћење ме-тода неформалне едукације уциљу промоције одрживог раз-воја и значаја заштите животнесредине. Пројекат учи младевештинама и укључује их у ак-тивности друштвене заједнице.Укупни трошкови пројекта из-носе 448.000, а од Града се тра-жи 290.000 динара.

6) “Бесплатна школа стра-

них језика“ – подносилаз ајБи

удружење. Бесплатна школа енг-леског и француског језика, каои биологије и хемије. намење-на је свима, без обзира на узрасти занимање. Укупни трошковипројекта износе 75.000 динара.

7) “Компостирање у служ-

би заштите животне среди-

не“ – подносилац Славица Бог-дановић. Пројекат подразумеваопште информисање станов-ништва о компостирању и еду-кацију заинтересованих за ком-постирање. Укупни трошковипројекта износе 116.270 динара,

а од Града се тражи 76.270. ди-нара.

8) „Знање је моћ – едука-

цијом до превенције“ – под-носиоци Снежана Петровић ијасмина Богојевић. Седам јед-нодневних семинара за седамосновних школа. Планирано једа се кроз радионице обучи 175ученика за вршњачке едукатореу борби проти ХиВ. Укупнитрошкови пројекта износе152.250 динара.

9) “Значај сеоског туризма

у развоју села“ – подносилацмилојка Ковачевић. Планиранесу акције „Улепшајмо нашесело“ са мештанима Варне, сед-модневна ликовна колонија,уметничка радионица на тему„Сувенири“, прослава право-славног Ускрса са ученицимаосновне школе, „етно двориш-те“ са различитим изложбама ипредавањима, као и дегуста-цијом народних јела. Укупнавредност пројекта износи451.000 динар, а од Града се тра-жи 346.000 динара.

За финансирање и суфинан-сирање пројеката који допри-носе унапређењу квалитета жи-вота града, одабраних по кон-курсу, из буџета је издвојено че-тири милиона динара. Средствапотребна за реализацију ода-браних пројеката износе2.022.969,64 динара. Слободанниколић, члан Градског већа ичлан Комисије за избор пројека-

та, пренео је оцену Комисијепрема којој пројекти нису за-видног квалитета.

- Комисија није задовољнаквалитетом пројеката. ни ко-курсна документација у неко-лико случајева није била пра-вилно испуњена, а на неколикопитања није чак ни одговорено.Сматрамо да је неопходно ор-ганизовати семинар на тему пи-сања пројеката. истина је дапојединци имају добре идеје,али не знају да их пренесу на па-пир. надамо се да ћемо у бу-

дућности отклонити ове недо-статке, рекао је, између осталог,николић.

Са ауторима одабранихпројеката биће склопљени уго-вори о финансирању и суфи-нансирању. они такође имајуобавезу да о току реализацијепројеката обавештавају члано-ве Комисије и подносе финан-сијски извештај.

иначе, пројекти предузећа ипрофитних организација нисуразматрани јер по правилимаконкурса не могу бити финан-сирани.

Од људских права до сеоског туризмадевет ОдАбрАних прОЈеКАтА – двА МиЛиОнА динАрА

СЛОБОдАН НИКОЛИћ, чЛАН гРАдСКОг ВећА И чЛАНКОМИСИЈе зА ИзБОР ПРОЈеКАТА

У оквиру Пете међународнерадионице „Фибоначи“, која сеодржава у Београду, делегацијапрофесора из немачке, Слове-није, македоније, црне Горе иБосне и Херцеговине прошлогчетвртка посетила је шабац.организатор скупа била је Кан-целарија за младе, а покровитељГрад шабац.

Гости су најпре присуство-вали огледном часу „рука у те-сту“ у основној школи „јанкоВеселиновић“, који су извелиученици трећег разреда са учи-тељицом Светланом димит-ријевић, након чега је у Градскојкући организован округли стона тему савременог образовања.

модел часа „рука у тесту“иницирао је 1996. године уФранцуској професор Жоржшарпак, како би у основне шко-ле увео научно истраживачкиприступ. У Србији је овајпројекат 2001. године покре-нуо др Стеван јокић, научни са-ветник и руководилац пројекта„Фибоначи“. Као разлог долас-

ка у шабац, др јокић је истакаочињеницу да је шабац једнаод малобројних средина којапомаже образовање.

- У образовању владају новитрендови, а ми се трудимо да ихпратимо и промовишемо крозпројекте „рука у тесту“ и „Фи-боначи“. намера нам је да на-учно описмењавамо децу, учему нам је Град шабац савез-ник. неопходно је научити ђакеда логички мисле и тимски раде,како би спремно оговорили наизазове овог века, нагласио је дрСтеван јокић.

Према оцени ане Лазић,шефа Канцеларије за младе,шабац је заиста постао град зна-ња, што доказује и посета еми-нентних професора из неколикоземаља.

- овде се примењују про-грами који ће побољшати знањеу наредним годинама. За попу-ларизацију науке задужени су:Канцеларија за младе, Савезучитеља и мр Татјана марковићТопаловић, професор физике.циљ нам је да код деце под-стакнемо развој аналитичкогмишљења и логичког закључи-вања, побољшамо мануелнеспособности и у знатној мериолакшамо учење, истакла јеана Лазић и додала да је наукасамо сегмент којим се којим сеКанцеларија за младе бави крозпројекат „шабац град знања“.

Популаризацијанауке у Шапцу

У име грађана мачванскогПрњавора, Савет месне зајед-нице изражава захвалностпојединцима, јавним и при-ватним предузећима, органи-зацијама и установама који супомогли у одбрани Прњавораод поплавног таласа токомпротеклог викенда.

Посебну захвалност упу-ћују градоначелнику шапцамилошу милошевићу, Град-ској управи Града шапца, ди-рекцији за путеве, ВП „Сава“,ВП „Подриње“, јКП „Водо-

вод“, јКП „Стари град“, пред-узећима „југокоп“ и „Галебгруп“, Земљорадничкој за-друзи „агро мачва продукт“,„новитасу“, локалним ме-дијима и дописницима цент-ралних медија, мештанима исвим људима добре воље којису дали допринос у одбраниПрњавора од набујале дрине.

Заједнички одбранили Прњавор

пета међународна радионица „ФиБонаЧи“

чеСТИТКе

ЗораЈаковљевић

Све похвале за ваше но-вине које сам случајно нашлапреко интернета и у којиммогу да прочитам, овде уФранцуској, шта се дешава унашем крају

Поздрав из хладног Париза

�09. децембар 2010. www. podrinske.comдРУШТВО

на основу чл. 10. став 1. и 2., а у вези са чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени

утицаја на животну средину („Сл. гласник рС“ 135/04, 36/09), даје се следеће

оБавештеЊеносилац пројекта „арХиФарм“ д.о.о. из Београда, поднео је захтев за

одлучивање о потреби израде Студије о процени утицаја на животну средину

пројекта мобилног постројења за управљање – третман отпада на катастарској

парцели број 1218, у оквиру катастарске општине Баталаге, Со Косјерић.

Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину захтева сваког радног

дана од 11-14 часова у просторијама министарства животне средине и просторног

планирања у Београду, омладинских Бригада 1, соба 653 и достави своје мишљење

у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења.

REPUBLIC OF SERBIA

MINISTRY OF ENVIRONMENT

AND SPATIAL PLANNING

1, Omladinskih brigade Str.

11070 New Belgrade

РЕПУБЛИКА СРБИЈЕ

МИНИСТАРСТВО ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

Омладинских бригада 1

11070 Нови Београд

Госпођа нада Гавриловић,наша суграђанка, редакцијиПодринских јавила се са жељомда остави писани траг о приме-ру људскости, честитости и по-штења.

а живот ову породицу нијебаш мазио. Већ осам година,највише тога је посвећено три-десет шестогодишњој ћерки,њеној болести, и великој борбимладе особе да што нормал-није живи... У таквој ситуацији,просто лечи свака лепа реч,гест... нада то, као здравственирадник у пензији, и те како доб-ро зна... довољно за увод, јерглавни лик ове кратке приче јенеко други...

... Гавриловићи славе аранђ-еловдан. Пред славу, посетио ихје њихов свештеник милошПетровић. накратко попричав-ши и са маријаном, схватио јењену жељу да пости и причестисе. Свестан да је њој напоран до-лазак у цркву и стајање, рекао једа га само позову и да ће доћиу стан... договор испоштован, узмолитву за здравље, и топлупричу... надино питање, жељуда плати долазак и услугу, пра-тиле су исто тако топле и ис-крене речи да се тако нешто ненаплаћује...

- рекла сам, да то није плаћа-ње, већ част и велико хвала, да

то мом детету значи, а, свеште-ник милош је, прекидајућибило какво моје даље инсисти-рање, само додао да га слобод-но позовемо шта год може даучини да помогне... Верујте, неможе да се преприча тај осећајтоплине и испуњености. У овомвремену, када вам се на свакомкораку, у свим животним окол-ностима, само тражи и готовоотима новац, свештеник ми-лош враћа веру у људе, у по-штење, у свештенички позив...“а, да је „прави човек, на правомместу“, нада истиче још једнимдетаљем... У Босни, одакле јеживот довео у шабац, обичај једа се новац од целивања по-којника даје свештенику... Кадаје то, пре пет година, сах-рањујући оца, пошла да да ми-лошу, исти је одговор добила...„и од тада сам у мој дом при-хватила свештеника...“ „и, немогу да опишем, колико то имени, и ћерки, враћа веру уљудскост, лепо и поштење. имного је леп осећај да је ма-ријани, тим гестом, лакша бор-ба са њеном болешћу... Зато ижелим да јавно кажем да постојеи такви људи у нашем окруже-њу, и да само пожелим да их јевише попут свештеника мило-ша“ – каже госпођа нада Гав-риловић. Ц.Љ.

дА Је виШе тАКвих КАКАв Је СвеШтениК МиЛОШ

Враћа веру уживот и људе

Протеклог викенда у шапцу,одржана је изложбаголубова у органи-зацији клуба од-гајивача писмоно-ша „цер“ шабац.

одличним резул-татима, неколико го-дина у назад, овајголубарски клуб за-служио је пажњушире јавности и већтрећу годину за редом, ор-ганизовао је престижну из-ложбу голубова расе„Писмоноша“, а ове го-дине, у спортској хали„Зорка“ није било српских ви-соколетача, као две предходне.

изложбу је за два дана, посети-ло много наших суграђана а из-ненађује и велики број посете одстране суседних земаља. Требанапоменути, да су на овој из-ложби оцењивачки одбор сачи-њавале еминентне судије Саве-

за спортских клубова од-гајивача голубова писмоно-

ша Србије. најбољипримерци, ући

ће у саставселекцијеС р б и ј е ,

који ће нас представљати на33. оЛимПијади голу-

бова писмоноша, која се почет-ком наредне године у јануару,одржава у Пољској.

поштари традиционалноу шапцу

изложба, отворена 7.децем-бра, обухвата више од шездесетплаката, који имају историјскизначај, јер као писани извор от-кивају низ података и сведоче овремену, догађајима и лично-стима, што све може да послу-жи за проучавање историје јед-ног народа. реч је о изложби, иззбирке плаката која је у исто-ријском архиву формирана 1970године. У ноћи музеја пред-стављени су они који говоре окултурном, забавном и спорт-ском животу у шапцу, а нова из-ложба представља политичкиживот у шапцу и у целом овомрегиону.

- изложбом смо желели давас упознамо колико је шабац(уз то што је по култури и заба-ви био одмах иза Београда, Кра-гујевца, Загреба) био активан иу политици. Као средство ко-муникације плакат се јавља сре-дином 19.века, мада његовупојаву пратимо већ тридесетихгодина тог века. Прокламације,

одлуке, наредбе, штампане упрвој државној штампаријиКнежевине Србије, имале су зациљ да информишу, укажу, упо-зоре, а сматрамо их претечомпрвих плаката. Пре појаве штам-паних плаката, све важније од-луке грађанству саопштавао једобошар – подсетила је ауторкаизложбе, виши архивиста, не-дељка Сарић. Кратком причом„провела“ је, зашто не рећи,малобројне посетиоце, на свеча-ности отварања, кроз занимљи-ву и интересантну изложбу.

најстарији плакати, претечесавремених, сачуваних у исто-ријском архиву у шапцу су

Прокламација намесништа осмрти младог кнежевића ми-лана и довођењу михаила об-реновића, његовог млађег бра-та, на место кнеза српског, из1839, као и објава турског сул-тана абдул азиса да предајеСрбији градове Београд, Голу-бац, Смедерево и шабац, из1867. године... и све до да-

нашњих дана, уз изборне и про-пагандне плакате, интересантнеи по форми и по садржини.

У другој половини 19.века,међустраначке борбе, избори ичесте промене владе довеле судо штампања великог броја из-борних плаката, а, ауторка из-ложбе је, као на посебно инте-ресантно, указала на то шта суполитичке странке, између дварата, обећавале народу на из-борима ( изборни плакати од1926. до 1938.године говоре обурном политичком жвоту).нову врсту плаката, ипак при-сутнију у памћењу савремени-ка, донео је најпре други свет-ски рат, а посебне специфично-сти има онај у послератнојдржави... Седамдесетих годинадвадесетог века, развојем гра-фичке и дигиталне штампе, пла-кат полако нестаје, да би рене-сансу доживео крајем деведе-сетих, уз масовну појаву из-борних плаката.

на специфичан начин сом-боли и пароле уводе посетиоцеизложбе у одређени период, укоме је настао плакат, а за ви-зуелизацију, у име архива хва-ла је упућено Татјани марковић,вишем кустосу народног музеја.

део изложбе су и докумен-та, фотографије и списковишапчана умрлих и погинулих уратовима од 1912. до 1919. го-дине, као и мало познате фото-графије, попут разрушене стареопштине код цркве и моста наКамичку.

изложба, у међуопштин-ском историјском архиву можесе погледати до краја године, анајвероватније и током јануара2011.године. Ц.Љ.

дО КрАЈА гОдине, у МеђуОпШтинСКОМ иСтОриЈСКОМ Архиву

Плакат као историјски извор

НедеЉКА САРИћ,

раде шпегар је наш младисуграђанин, који је са својих 17година успео да досегне светскиврх у области за коју је најта-лентованији. Као члан екипеБеоградске математичке гим-назије освојио је бронзану ме-даљу на овогодишњој матема-тичкој олимпијади одржаној уКазахстану.

раде је своје школовањезапочео у ош „николај Вели-мировић“ коју је завршио каођак генерације. изванредне ма-тематичке способности усме-рили су његово средњошколскообразовање ка Београду и ма-тематичкој гимназији. Тренутноје ученик треће године. Живи упрестоници, али је ових дана упосети родном граду, те смоми искористили прилику да гаинтервјуишемо и сазнамо нештовише о његовом раду и плано-вима за будућност.

Ђорђе Петровић: Можете

ли да нам наведете Ваше

највеће успехе које сте оства-

рили на такмичењима?

освојио сам бронзану ме-даљу на овогодишњој матема-тичкој олимпијади одржаној уКазахстану. медаљу истог сјајасам освојио и на Балканијади.из русије, са „математичкихмногоборби“ сам донео златнои два сребрна одличије у поједи-начној конкуренцији, као и дваекипна злата.

Ђорђе Петровић: Так-

мичење у Русији је на нивоу

целог света?

не, на „математичким мно-гоборбама“ поред земље до-маћина учествују представнициазије, бивше Совјетске репуб-лике, Кине, јужне Кореје...

Ђорђе Петровић: На олим-

пијади си учествовао као једи-

ни представник Математичке

гимназије који није из Бео-

града?

од шест чланова екипе,само душан милијанчевић, та-

кође наш суграђанин, и ја нис-мо били из Београда.

Сузана Ивановић: Одакле

толика љубав према матема-

тици?

још као мали сам са лакоћомрешавао задатке, чак и оне којису били рангирани као најтежиза мој узраст. математика ми јеодувек била занимљива, те самкроз школовање и такмичењадодатно неговао свој таленат.

Сузана Ивановић: Поред

математике постизао си и

изванредне резултате и на

такмичењима из физике. Да

ли се још увек бавиш и физи-

ком?

Био сам првак Србије изфизике у основној школи, алисе више не бавим физиком. ма-тематика ми је много занимљи-вија, више ме мотивише, те самсамо на њу усресређен.

Слободан Петровић: Осим

математике, постоји ли још

нека област према којој по-

казујеш интересовање?

наравно. дијапазон мојихинтересовања је широк. могаобих да издвојим биохемију, ме-ђутим нисам имао довољно вре-мена да јој се посветим, јер је мије ипак математика примарна.

Слободан Петровић: Ко-

лико времена дневно посве-

ћујеш математици?

не могу да Вам кажем тач-но колико времена. немам уна-пред одређено. јако дуго сам сеприпремао за олимпијаду којаје била у јулу, те сам по повраткурешио да направим паузу. нисам

ништа радио све до октобра.највећи утицај на то колико ћувремена провести у изради за-датака има тренутно располо-жење и инспирација.

Душан Благојевић: Коли-

ко ти је математика постала

забава, нешто што више не до-

живљаваш као обавезу?

Када би одређивао однособавеза забава, рекао бих да јенегде пола – пола. Учешће натакмичењима и представљањесвоје земље на истим је великаодговорност, те је и припремавећа обавеза. наравно, ја мате-матику волим, јер да не волимсигурно се не бих оволико по-свећивао њој, нити би имаожељу да партиципирам на некомод такмичења. Уколико желитеда постигнете неки велики ре-зултат не може обавеза без за-баве и обрнуто.

Сузана Ивановић: Колико

професори имају разумевања

за такмичења на којима уче-

ствујете, с’ обзиром да код

њих обично влада мишљење

да је сваки предмет једнако

важан?

морам да признам да је си-туација битно другачија у ма-тематичкој гимназији. Профе-сори показују много већи степенразумевања и увек нам радо из-лазе у сусрет.

Душан Благојевић: Како

оцењујеш однос града и држа-

ве према људима који већ го-

динама постижу велике успе-

хе на научним такмичењима,

и на тај начин репрезентују

Србију?

однос државе, а нарочитограда се последњих година до-ста променио у позитивномправцу. Пре него што сам јапочео да се такмичим, резулта-ти и људи који их остварују,били су прилично запоставље-ни. данас је већ другачије. Ус-пешни су више медијски про-мовисани. јавност је упозната сарезултатима. новчане наградекоје држава и град додељују сувеће, а излази се у сусрет и састипендијама. Стање се мења набоље, и мислим да је то корак управом смеру.

Слободан Петровић: Как-

ви су ти планови за будућ-

ност?

након завршетка матема-тичке гимназије, имам жељу дашколовање наставим у ино-странству и упишем неки однајпрестижнијих светских уни-верзитета.

Душан Благојевић: Након

што завршиш факултет у ино-

странству, да ли планираш

да се вратиш у Србију, или

планираш да запослење по-

тражиш ван Србије?

нисам размишљао толикодалеко. још сам ученик средњешколе. најпре треба уписати,потом завршити факултет, тећу онда видети шта даље. У су-штини све зависи од ситуацијеу нашој земљи у том периоду, иприлике које се буду указале.

� www. podrinske.com 09. децембар 2010.ИНТеРВЈУ

Гост новинарске школе: раде шпеГар

Математика као задовољство и обавеза

Над Шапцом је месечинакултурно уметниЧкодруштво “аБрашеић”

ПОЛАзНИцИ ШКОЛе НОВИНАРСТВА И РАде ШПегАР

Културно уметничко друшт-во „абрашевић“ и његова во-кална група „носталгија“ којучине: Живка јовановић –Жица,радмила радовић, михаилојовановић, никола миланковићприредиће шапчанима Концертстарих шабачких песама. Бићето и својеврсна најава Годишњегконцерта шабачког најстаријег инајуспешнигег културно-умет-ничког друштва.

- Вокална група „ностал-гија“ имаће свој целовечерњиконцерт, пети по редду, у петак10. децембра у сали шабачкогпозоришта. на репертоару ћебити, по први пут, старе шабач-ке песме јоје су лепе и ностал-гичне. Уживамо док их певамои ако су оне, за нас, доста теш-ке јер се први пут сусрећемо са

�09. децембар 2010. www. podrinske.comдРУШТВО

нешто о чему се засигурноприча, и препричава, не само умалој Врањској, већ и на даље...јер, лепа (и необична) прича одечјој свадби, из овог села, узмедије, отишла је „у свет“...

идеја васпитача Ђорђа дам-њановића, прихваћена је од

најмлађих, а преточена у ствар-ност уз пуну помоћ њихових ро-дитеља... није изостала ни са-радња са основном школом„јанко Веселиновић“, чије јеиздвојено одељење у Врањској,а придружили су се и другари изЖабара и церовца... истинскасвадбена свет-ковина у дво-ришту школе,уз праву шат-ру, а узфијакер и сео-ским сокаци-ма, никоганије оставилар а в н о д у ш -ним... и све,као на правојсвадби, одм л а д е н а ц а ,јоване дам-њановић иУроша Лазића, до кума и старогсвата, девера, хармоникаша,кићења сватова... Бројних лепихобичаја... а нису изостали нипечење, свадбена торта и другеђаконије ...

- Жеља је била да се деца илепо забаве, али и да већ сада,у том најмлађем узрасту, до-живе лепоту наших српскихобичаја, заволе их, и науче дачувају од заборава народну тра-дицију и обичаје везане за овајкрај – покушава да објасни идеју

о свадбеном весељу Ђорђе, исам и изненађен и обрадован,колико је све попримило сликуправе велике свадбе, и колико сусе мали актери уживели у својеулоге. додаје да је циљ постиг-нут: „деца су кроз улоге од-раслих, на свадбеном весељу,

схватила коли-ко је то озбиљ-на организа-ција, колико јепотребно радаи труда, и ула-гања сваког одњих, да свебуде једна це-лина, да се незаборави ниједан детаљ“.„Уз научено,најважније једа су они ужи-вали, и док

смо све припремали и док јетрајало свадбено весеље“.

од свих речи, речитије суфотографије са „мале свадбе умалој Врањској“...

Ц.Љ.

зА трАЈнО СећАње

Мала свадба уМалој Врањској

У оквиру акције под називом„дунав свици за безбедност наулици“, 3.децембра, 98 првакашколе у мајуру добило је свет-леће уређаје који обезбеђујубољу видљивост деце на путе-вима, а „свици“ су уручени и ди-ректорима осталих школа. ак-цијом Компаније „дунав оси-гурање“, коју су подржала ми-нистарства – просвете и унут-рашњих послова, обухваћенису прваци у целој Србији, њихоко осамдесет хиљада.

Уз хвала на лепом поводу завиђење, у име школе домаћина,организаторе акције, поздрави-ла је директорка драга адака-лић Томић. Топла порука бешеда је то само један од начина ор-ганизоване бриге за најмлађе, ада је то задатак свих.

основни циљ је већа без-бедност учесника у саобраћају,

при чему су прваци једна од гру-па на коју се посебно мора об-ратити пажња. „дунав осигу-рање“, као велика и важна, алии друштвено одговорна компа-нија, акцију управо посвећујенајмлађима, који су и најугро-женији у саобраћају.

- основни циљ акције „ду-нав свици за безбедност на ули-ци“ је повећање безбедностинаших најмлађих учесника усаобраћају, а то су, пре свега,прваци. То је акција коју смо по-кренули прошле године, која једала позитивне ефекте и у чијојреализацији имамо подршкуминистарства просвете и мУП-а. ове године, акцију смо уна-предили и обогатили новимсадржајима. Сви прваци уСрбији добиће привезак „сви-ца“, ради боље видљивости, тусу и пригодни распореди часо-

ва, а за сваког учитеља при-премили смо цд, уз који ћекроз игру и забаву моћи да дециприближе саобраћајне прописе.Све школе добиће и плакате салепо илустрованим упутствима,саветима и правилима понаша-ња у саобраћају – истакао јеПредраг Станишић, директоршабачке филијале Компаније„дунав осигурање“. „апел јесвим учесницима у саобраћајуда воде рачуна о поштовањусаобраћајних прописа, самимтим и о безбедности свих, а по-себно најмлађих“.

и у име школске управеВаљево, одсека у шапцу, Сне-жана јадрановић, истакла је по-зитивна искуства прологодиш-ње акције, и колико је битно дасе деца на њима примерен, при-лагодљив и занимљив начинуче и безбедности у саобраћају.

- ово је већ друга годинакако министарство подржаваакцију Компаније „дунав“. Про-шле године имала је заиста лепучинак, деци се допала, и но-сила су своје свице, који суобезбеђивали њихову бољу вид-љивост, а самим тим и безбед-ност. Симпатичан назив и уре-ђаја и целе акције, и виделисте деца су већ припремљена изнају шта је свитац, и зашта слу-жи привезак. новина је инфор-мативни цд, такође занимљивогимена „Саобраћајко“, који ће,слободно могу да кажем каонаставно средство, омогућитијош квалитетније и занимљивијеучење о јако битним и важнимстварима за цео живот“.

и, наравно, најлепши де-таљ са мале свечаности у шко-ли у мајуру, поводом акције„дунав свици за безбедност наулици“, био је тај када су „сви-ци“ отворени и малишани ис-пробали како раде... рекоше давећ доста знају, а обећаше и даће их носити, и да ће бити па-жљиви у саобраћају...

Ц.Љубић

зА првАКе у цеЛОЈ СрбиЈи

Дунав свици за безбедност на улици

Над Шапцом је месечинакултурно уметниЧкодруштво “аБрашеић”

њима и надам се да ће и публи-ка уживати.

Све ове песме певаћемо узпратњу оркестра КУд „абра-шевић“ којим управља ибра-х и м - и б р аахметовић.Гости на кон-церту ће бити секција ве-терана КУд„ а б р а ш е -вић“ који ћеодиграти двекореографијена песме„ангелиностара Грки-њо“ и на пес-му „Прошетали шабачки тргов-ци“ затим ће одиграти и „Са-лонско коло“ које се играло на

двору обреновића а гост вече-ри биће познати шабачи солистаникола марковић - Гиба. Про-грам ће водити познати шабач-ки глумац у једном правом ка-

фанском амбијенту шабачкемале – рекла је за „Подринске“Живка јовановић –Жица.

�� www. podrinske.com 09. децембар 2010.дРУШТВО

наредне године позати ша-бачки сликар дргаан јовано-вић-риле обележиће 35 годинана уметничкој сцени, и то самона жирираним изложбама. Го-дишње јовановић учествује удесетак ликовних колонија иод шабачких уметника најпри-сутнији је у тим „међународнимводама“. Тако је у октобру уче-ствовао на међународној коло-нији у аустрији, у замку швар-ценау из 11. века, заједно сапет бугарскихументика и јас-мином Љуби-сављевић, мла-дом шабачкомс л и к а р ко м .ово је био дру-ги део ове ко-лоније започетлетос у бугар-ском градумелнику, тако-ђе са међународним предзнаком.овог месеца јовановић је уче-ствовао на великој међународнојликовној колонији у Пожаревцупод називом “Балкане мој“.Удружење српско-грчкогпријатељства и агенција за пру-жање педагошких услуга “Ко-декс“, организовали су коло-нију са 84 уметника из русије,индије, БиХ, Грчке, црне Горе,републике Српске током лета, асада се одазвало 40 уметника гдеје поред јовановића био и ми-хаило Глигорић-Глиша. око 150радова изложено је у рускомдому у Београду и изложба јоштраје док је финале у Паризу, гдеће од првог децембра бити из-ложени најуспешнији радови.

После више од 20 само-сталних и 200 стотине колек-тивних изложби јовановић је до-био позив да приреди само-

сталну изложбу у амбасадиСад У Београду. То је правопризнање за доасадшње прега-лашатво, а наравно учествоваћена још неколико међународнихликовних колонија. до сада јеизлагао у македонији, Бугар-ској, румунији, Чешкој, мађар-ској, швдеској, Словачкој... ме-ђутим, како каже, у шапцу, којиима развијен културни живот,нема одговарајуће галерије. из-ложбе су споредна делатност ов-

дашњих институ-ција културе, а не-достаје галеријакоја би се бавиласамо изложбамауметника и про-дајом радова.јовановић напо-миње да се не ис-плати продаватислике јер чак 51одсто одлази на

порез, а такође су високи поре-зи за платна, боје, сликарскиприбор. овим путем јовановићје упутио јавни позив за тендерза организовање његове ре-строспективне изложбе пово-дом 35 година рада. У сли-карству се највише бавио уљемна платну и цртежом, али на-равно као и сваки уемтник екс-периментише. циљ уметностије трајање и откривање, истичејовановић. Своју ликовну ми-сију успео је да испуни умно-гоме захваљујући колективуош “Лаза Лазаревић“ који имаразумевања за његова путеше-ствија. јовановић као педагог несамо у овој школи већ и у сли-карској школи несебично пре-носи своја знања на млађе на-раштаје, како и приличи правимуметницима.

Д.Е.

дрАгАн ЈОвАнОвић-риЛе: 35 гОдинА нА уМетничКОЈ Сцени

Изложба у Амбасади САД

од 27. новембра земља је сиромашнија за јед-ног херувима.

од 27. новембра небо је богатије за херуви-ма - Богдана Петровића.

Свети апостол Павле, да ли у визији или устварности то само Бог зна, чуо је гласове анђ-ела, чуо је песму анђела: свет, свет, свет је Гос-под над војскама, пуна је сва земља славе његовеи Тебе појем, Тебе благословим и молим ти сјаГосподе Боже наш; песме које је на осам веко-ва пре њега чуо свети пророк исаија, песме којеје осамдесет једну годину певао професор Бог-дан, певао и учио нас мало млађе и оне достамлађе да их певамо.

Божа је у хоровима певао од дана када га је каоседмогодишњег дечака отац Сава довео кодујака, попа Саве миловановића, да га научиписмености, побожности и певању. новинари сузаписали да је певао у седамнаест хорова, а ја ћупоменути само црквене: дечји хор при цркви уКленку, избеглички и мешовити хор при ша-бачкој цркви, Прво београдско певачко друштвопри Саборној црквиу Београду, дуплимушки октет, об-новљени хор и ме-шовити хор „Светијован Богослов“,при шабачкојцркви.

Заједно смо пе-вали од 1985. годи-не и доста временапровели заједно, пасам му једном при-ликом више у шали,рекао: „Певали смокад нас хвале, а каднас руже – опет смопевали...“. а ако јеико ружен зато штопева у црквеномхору, онда је то про-фесор Божа. Под-сећам на оне данекада је ђацима, апосебно њиховимпрофесорима, билозабрањено да дола-зе у цркву и да пе-вају у црквеномхору. Тада су многипрестали да певају,али се Божа нијехтео одрећи ницркве ни певања.

Сва убеђивањаи претње, чак и от-пуштање са посла,нису га покалебали.и, пошто се нијемогло другачије, из-мишљена је и уштампи објављенаБожина „изјава“ данеће више певати уцркви. Узалуд јепрота Глиша, та-дашњи диригент

хора, тврдио да се Божа не одриче цркве – штам-па то није хтела да објави.

Када се хор шабачке цркве расформираоБожа приступа Првом београдском певачкомдруштву, при Саборној цркви. и док други одлазена излете, игранке и проводе, он сваке недеље идеу Београд да пева у црквеном хору.

Управо тих дана наш песник а мој земљак ишколски друг Крстивоје илић, у песми „молит-ва Господу“ (елегије из казамата), пева:

Господе, што држиш жезло у десницине дозволи да на земљи робују песнициТи што си створио просторе и људене дозволи да нам због памети суде...“и Господ је услишио молбу песника. Престала

је забрана одласка у цркву, а 1979. обновљен јехор шабачке цркве. на нашу молбу, 1985. годи-не Богдан Петровић прелази у црквени хор у шап-цу. У њему је певао до прошле недеље.

Певали смо у шумадији, Београду, Срему,Славонији, Босни, али он није ван граница нашеземље. Када смо захваљујући свештеницима ро-

дом из нашег крајапочели и тамо да пе-вамо, Божа није мо-гао да путује али јеу мислима био санама. Када смо до-бијали похвале запевање, хвалили смосе да ми можемојош боље, али нашнајбољи хориста,басиста Божа Пет-ровић, због старо-сти није могао дадође са нама. Кадабисмо киксирали,што се ретко деша-вало, опет смо сеправдали тиме штоБожа није могао напут са нама.

и ево, од Божесе растајемо.

драги Божо, уиме чланова твогахора, у име Њего-вог Преосвештен-ства Господина Ла-врентија, у имесвештеника црквешабачке, у име свихкоји су долазили унашу цркву, хвалаТи. Почивај мирно уцарству небеском ипоздрави наше упо-којене хористе: Перудалоша, Ћиру По-повића, Воју рељи-ћа, илију Весели-новића, Виду Сарку,Винку Павловић иостале. и Бог некати души прости.Марко Павловић,

протојереј ставрофор

нА веСт О СМрти бОгдАнА петрОвићА

Небо је богатије за једног херувима

Богдан Петровић је 1923. рођен у Кленку. имао је се-дам година када је почео да стиче хорско искуство. Пе-вао је у једанаест световних и седам црквених хорова.

након дипломирања на Ветеринарском факултету до-шао је за професора Пољопривредне школе у шапцу. ра-дио је и у Ветеринарској станици, био инспектор вете-ринарске службе Среза шабац, а од 1962. предавао је ху-ману хематологију у медицинској школи. Професор ша-бачке Више пољопривредне школе постао је 1980. Кодсвих својих ученика остао је упамћен као строг и пра-вичан педагог. У пензију је отишао 1. октобра 1988. го-дине.

Сахрањен је 28. новембра у Кленку, уз песму ме-шовитог црквеног хора „Свети јован Богослов“, чији јебас био последњих петнаест година. Посмртно слово одр-жао му је хориста, протојереј ставрофор марко Павло-вић.

иако је шабац познат помузици и музичарима, осимТамбурашког оркестра „Би-серница“ којије у склопуКу л т у р н о -уметничкогдруштва „аб-рашевић“, унашем градунема многотамбураша.један од њих,пореклом из Војводине, однедавно је почео и да изра-ђује инструменте, како каже

из хобија и за сада је јединиу шапцу.

миливоје јовановић издероња, већ 12година живи иради у шапцу.дошао је трбу-хом за крухом, аовде остао збогљубави и проди-це. Професио-нални је тамбу-раш, а од недав-

но, уз ноћни рад у кафани, изхобија гради инструменте.и једини је у шапцу.

свира Чивијашима иправи инструменте

��09. децембар 2010. www. podrinske.comдРУШТВО

ВеСТИ

радио-телевизији србије додељенанаграда за подршку програму

трансплантације у србији

Београд, 04.12.2010. радио-телевизији Србије додељена је на-града VIRTUS за корпоративну филантропију у категорији Спе-цијална награда за медијски допринос, за подршку програму транс-плантације у Србији. награду додељује Балкански фонд за ло-

калне иницијативе, уз финансијску подршку Америчке агенције

за међународни развој (USAID) и у партнерству са Институтом

за одрживе заједнице (ISC).министарство здравља честита радио телевизији Србије и за-

хваљује се на снажној подршци националном програму за транс-плантацију, коју је ова медијска кућа дала информишући јавносто трансплантацији и завештању органа. У протекле 2 године, сва-ке недеље у дневнику 2, емитују се прилози кроз које су грађаниимали прлику да се информишу о многим питањима и недумицамавезним за транплантацију, упознају се са судбинама људи коју супродужили живот, који чекају своју шансу, који се боре за нечијеживоте... Подизање свести грађана Србије о значају трансплан-тације, утиче на повећање броја донора, а тиме и на смањење ду-жине чекања на трансплантацију. Тиме се повећава и нада да ћемноги пацијенти, којима је трансплантација једини начин да по-беде болест, бити оперисани на време и њихови животи бити спа-сени.

Специјалну награду за медијски допринос у име рТС-а при-мила је новинарка информативног програма, Ана Стаменковић,која је својим личним залагањем и иницијативом дала изузетан до-принос овој акцији.

иницијатива рТС-а пре годину дана преточена је у националнукампању за подршку програму трансплантације “Продужи живот”министарства здравља републике Србије, која се спроводи у са-радњи са радио-телевизијом Србије и агенцијом „Communis“.

информисање о трансплантацији допринело је значајно ре-зултату: за шест месеци ове године у здравственим установама уСрбији, урађено је више кадаверичних трансплантација органа негона годишњем нивоу у претходном периоду. ипак, у овом тренутку,многи пацијенти чекају на трансплантацију. У Србији тренутноживи око 44.000 власника донорских картица и њихов број је сва-ким даном све већи.

У препуној сали шабачкогпозоришта салве смеха пратилесу водвиљ реја Кунија „Лудалова“ у режији Лилијане ива-новић. Случајном заменом тор-бе Зоран Петровић /игра га ма-естрално иван Томашевић/ до-лази до милион евра, и жели даса супругом Сањом /драганарадивојевић/ побегне првим ле-том, а то је Барселона. међутим,у стан им долази корупмираниинспектор милан Вукић /коганоншалатно и веома убедљивотумачи Богољуб митић-Ђоша/,њихови рођаци адам и мајаЛекић /природно и са укусомовога времена одиграли Влади-мир миливојевић и иаванајокић/, као и Сики таксиста/лако и шеретски одиграо Стра-хиња Баровић/. да не могу брзода побегну испречио се ин-спектор јован нешић /прецизночак и када саплиће језиком одиг-рао младен огњановић/ који

тражи да се идентификује теломафијашки убијеног носиоцаторбе, а то би требало да будеЗоран Петровић. на крају на по-зорницу упада неспретни ма-фијаш Газда /душко Стевано-

вић/ али га ова весела дружинаинтересно повезана лако савла-ђује, а новац је из торбе у коферпребацио Сики таксиста. на-

равно, овај заплет прати низкаламбура, скривања, замена,омашки и осталог из репертоа-ра водвиља.

ово је трећа Кунијева коме-дија у шабачком позоришту,

претходно су биле „Живот јелеп“ „Луда ноћ хотелу југо-славија“, а „Луда лова“ је за-вршни део трилогије. Д.Е.

преМиЈерА у ШАбАчКОМ пОзОриШту

Водвиљска трка за смехом

рекли су, након премиЈере:Зоран Петровић – ИВАН

ТОМАШЕВИЋ

- Тачно је да ми нисмо иг-рали водвиљ одавно овде у по-зоришту, још од времена „Жи-вот је леп“ и „Луда ноћ у хоте-лу југославија“, али, ево, поно-во се враћамо у форму. додуше,Сцена „маска“ је радила једанводвиљ „Све о оним стварима ишире са женскама“, тако да смобили у контакту. По реакцијамапублике мислим да смо уради-ли добар потез. Видећемо какоће се представа развијати, јерводвиљ током играња нараста ипостаје све бољи и бољи“.

Сања Петровић – ДРАГА-

НА РАДОЈЕВИЋ

- Позивам све шапчане дадођу, оволико нашег зноја вре-ди видети. не могу да гово-рим, али одавно не памтим да јебила оваква реакција публике. идефинитивно овом позориштутреба, не једна, него пет-шестдобрих комедија“.

Адам Лекић – ВЛАДИ-

МИР МИЛОЈЕВИЋ

- наши утисци су добри имислим да је било лепо вечерас,да је дошла публика жељна сме-ха, да је смех прави лек за овуситуацију, разбибрига једна она-ко, да је људима вечераспријало“.

Маја Лекић – ИВАНА

ЈОКИЋ

- Весело, урнебесно и за-хтевно, али је екипа била неве-роватно позитивна и сви смо сапуно љубави и радости радиличитав пројекат, тако да је умор

неупоредив са количином срећеи љубави које смо уложили упредставу. Хвала публици штоје наградила великим аплаузомнаш труд и рад. Било је јако на-порно, мени поготово, јер ово јепрви пут да радим нешто што је

водвиљ, који је јако захтеван фи-зички, захтева велику брзину, аопет тачност. У сваком случајувелико, дивно искуство“.

Милан Вукић – БОГО-

ЉУБ МИТИЋ – ЂОША

- мислим да је представа ус-пешна, да је публика била за-довољна, такође, ми глумци за-довољни, пошто смо наишли наодобравање публике, које смо иочекивали док смо спремалипредставу. и мислим да ће битигледана и бити хит нашег позо-ришта.“

Јован Нешић – МЛАДЕН

ОГЊАНОВИЋ

- Лудо и незаборавно, још накрају овај кокаин, па сам уфик-сан скроз. дивно, дивно. Пред-

става је врло захтевна, виделисте и сами, само трчање, требабити концентрисан, добро зна-ти текст, не дозвољава се ни тре-нутак паузе било које, само вит-лање, ветар, ветар... “

Сики таксиста – СТРА-

ХИЊА БАРОВИЋ

- Било је веома тешко, али ивеома забавно, и могу само дакажем (чујете да сам се уморио),да сам пресрећан што смо ова-коодиграли, што је била препу-на сала, и што су се људи заба-вили, и узвратили нам смехом иаплаузима“.

Лилијана Ивановић, ре-

дитељ

- јако рано је да кажем билошта, просто се утисци нисуслегли. Колико сам иза сценемогла да чујем реакцију публи-ке, могу да будем задовољна.рад на водвиљу је јако тежак ијако захтеван, и богами не знамкад ћу се поново усудити да гарадим, јер то је форма која сејако тешко ради, а јако лако сеомане у њој. најлепше је што јепублика тако лепо примилапредставу, и што су коментарида су уживали“.

Зоран Карајић, директор

Шабачког позоришта

- реј Куни је увек добитнакомбинација. ако га играјуглумци који знају да играју вод-виљ, и ради редитељ који се до-казао у водвиљу, онда добијемовечерашњи резултат, то јест дуг,дуг аплауз, чак и скандирање“.

Ц.Љ.

изазивање опште опасности Полиција је одредила меру задржавања до 48 сати, алекси В.

(1949) из шапца, због постојања основа сумње да је извршио кри-вично дело изазивање опште опасности.

осумњичени је, 02.12.2010. године, око 18,00 часова у селуБојић, изазвао пожар у сењаку домаћинства д. В.

У пожару је изгорело око 1.000 бала сена, а материјална ште-та процењује се на око 200.000,00 динара.

Повређених особа није било.

потрага за разбојникомПолиција интензивно трага за непознатом особом која је

02.12.2010. године око 20,20 часа, у продавници у Улици попа Ка-рана у шапцу, извршила кривично дело разбојништво.

осумњичени је маскиран капуљачом преко главе, од радницеуз претњу ножем, отео око 6.000,00 динара пазара.

цРНА ХРОНИКА

две саобраћајне незгодена путу шабац – обреновац, на думачи догодиле су две са-

обраћајне незгоде. У судару код предузећа шапчанка учествоваоје камион који је излазио из фабричког круга, и аутомобил ауди,босанских регистраских ознака који се кретао према шапцу. При-чињена је већа материјлана штета и нема повређених путника.

Само 500 метара ниже, код фабрике JuES Stil догодила се дру-га саобраћајна незгода у којој су три путника повређена и при-чињена већа материјална штета. У овој незгоди, такође, су уче-ствовали путнички аутомобил марке Голф, шабачких регистарскихознака и камион. Сва три повређена путника који су били у ауто-мобилу, збринути су у шабачкој општој болници.

�2 www. podrinske.com 09. децембар 2010.дРУШТВО

млада шапчанка, Ка-тарина Васиљевић, једнаје од оних успешних де-војака која крупним ко-рацима гази стазом дозвезда. искористили смоњен краћи боравак у род-ном граду да са њом на-правимо краћи интервју.

Од када се бавиш

манекенством?

манекенством себавим од прошле го-дине, када сам сепријавила за изборNivea Angel Stars иосвојила прво ме-сто у шапцуи ушла у фи-нални избор,који се одржаоу Београду! За-вршила самшколу мане-кенства ум о д н о јагенцијиC L I C K !исте годи-не сам за-кључила иуговор о

раду са истом аген-цијом, и радила про-лећни fashion week(ревију за познатогкреатора дарка Ко-стића) и јесењиfashion week на

коме сам постиглавелики успех за new

face радећи седамревија (за

креаторкедрага-

н у

огњеновић, анаС е к у л а р а ћ ,Татјану Станко-вић, милу иТатјану Поповић,брендове Replay,и шпански брендвенчаница Yolan

Cris (алхемија) и ревију дипло-маца студената мегатренда-фа-култет за дизајн!

Уговором си везана за коју

агенцију?

За модну агенцију Click изБеограда.

Који су ти планови за бу-

дућност?

Завршетак студија, рад уобласти медија и моде, као идаљи рад на себи и професио-налном оспособљавање у овимобластима, и волела бих да са

манекенством постигнем ве-лики успех како у Србији,

тако и у иностранству.

Рођена 01.09.1990.

год. Завршила

средњу медицинску

школу у Шапцу.

Тренутно је на првој

години Мегатренд

универзитета-факул-

тет за културу и ме-

дије у Београду

Мини интерЈву: КАтАринА вАСиљевић

На путу до звезда

У оквиру кампање 16 данаактивизма против насиља надженама Женска мрежа Г17 плусу шапцу наставила је са својимактивностима.

циљ је да се укаже на наси-ље у породици као велики про-блем данашњице, када је свакатрећа жена жртва физичког асвака друга жртва психичкогнасиља, при чему у 92% слу-чајева починилац тог насиља јепартнер или супруг жртве.

ову акцију организовали су6.децембра. када се обележавагодишњица од монтреалскогмасакра који се догодило 1989.године и када је убијено 14жена и рањено још 13 особа (9жена и 4 мушкараца). они субили студенти електротехнич-ког факултета у монтреалу, а

убица је веровао да су студент-киње (жене) биле разлог збогкојег он није примљен на фа-култет.

- да би зауставио порастнасиља над децом и женама упородици треба реаговати насваки пјединачни случај. Као иподржавати сваки програм којиможе допринети спречавањунасиља над женама и децом.

данашњом акцијом жели-мо да скренемо пажњу женамада препознају насиље у поро-дици, на који начин треба да од-реагују да би заштитиле себе идецу која су често сведоци на-сиља и којим институцијамамогу да се обрате за помоћ и за-штиту – рекла је Татјана илић,кординатор Женске мреже Г17Плус шабац

женСКА МрежА г17 пЛуС ШАбАц

Борба против насиља

Просечна пензија у зем-љама Европе и САД се кре-ће, углавном, око половинепросечне плате, мада се зем-ље доста међу собом разли-кују по пензијским системима.Према најновијим подацима,прикупљеним и обрађеним уЧешкој за потребе припреметамошње пензијске рефор-ме, Аустрија, Немачка, Бел-гија и неке друге земље имајуутврђени плафон плате заобрачун пензија, док у Пољ-ској и Русији никаквог пла-фона нема. А на сасвим тре-ћој страни, Бри-танци и Амери-канци се знатновише од другихослањају на пен-зијско допунскоосигурање него надржавну пензију.

У Аустрији јеове године макси-мална пензија ут-врђена на2.826,47 евра, ме-диан пензије из-носио је 1.363евра (медиан делипензионере на двеједнаке групе –једна половина има пензијеизнад тога, друга испод). Ме-диан бруто плате износи2.021 евро месечно, даклемедиан пензије достиже 67процената плате! Од 2005.Аустријанци имају индиви-дуалне пензијске рачуне. Ут-врђен је плафон изнад когасе више не обрачунава пен-зијски допринос - 4.110 евра.

У Немачкој је висинадржавне пензије лимитиранана 2.200 евра. До ње могудоћи само људи који су има-ли веома високе плате у ду-гом периоду. Од 20 милионанемачких пензионера таквупензију ужива свега њих око2.000. Просечна нето пен-зија за пуни стаж и 65 годинаживота износила је лане за-чуђујуће мало - 742 евра. Апросечна месечна бруто пла-та износила је 3.141 евра.Дакле, просечна пензија јеизносила свега 23 посто бру-то плате! Но, зато се и Нем-ци све више окрећу ка пен-зијским фондовима.

У Белгији се не обрачу-нава пензијски доприносизнад 1,5 просечне плате,која износи око 2.500 евра.Оно што човек заради изнадгранице од 45 хиљада еврагодишње не укључује се уобрачун пензије. Истовре-мено, пензија не сме бити ис-под 60 посто просечне платекоју је имао управо пензио-нисани човек. Због плафоназа обрачун пензијског до-приноса многи људи с висо-ким платама имају, ипак, пен-зију која је испод три петине

њихове плате. У мају, свакибелгијски пензионер добијарегрес за годишњи одмор од560 до 700 евра. Они у пен-зији могу неограничено ра-дити и пензија им се не ума-њује све до границе годишњезараде од 26.000 евра.

У Пољској плафона заобрачун пензије нема. Тамоје просечна пензија 1.624злота тј. око 410 евра, док јепросечна бруто плата 3.710злота тј. око 940 евра. Дакле,пензија чини око 44 постоплате.

У Британији је обрачунпензија доста компликован.Основна државна пензија је4.800 фунти годишње и иста језа све који одраде одређенброј година. Доприноси за овепензије су обавезни и по-већавају се према расту цена,а не према расту зарада.Осим тога, постоји и тзв дру-га државна пензија која има даодрази висину плате и чиниоко четвртину зараде у најбо-

љим годинама. У целини про-сечни пензионер на Острвуприма годишње 12.150 фунтитј. око половине просечне пла-те која износи, зависно одметода обрачуна, између 21 и26 хиљада фунти. Основнадржавна пензија чини, међу-тим, само око трећине, оста-так потиче из друге државнепензије и још више из штедњеу пензијским фондовима.

У Русији нема никаквогплафона за висину пензије.Пензија за одрађене годинеу просеку износи 8.180 ру-

баља (око 195евра), старосна4.611 рубаља (око110 евра). Ова првапензија не достижени половину про-сечне плате која из-носи 20.158 рубаља(око 480 евра), астаросна ни чет-вртину.

Лане је премијерВладимир Путин обе-ћао да ће се ове го-дине пензије повећатиза чак 46 посто каковише не би ниједанпензионер живео ис-

под прага животног минимума.У Русији управо почиње пен-зијска реформа, ослоњена напензијске фондове.

Американци имају правона државну пензију са напу-њених 65 година (граница сепоступно повећава на 67 го-дина). Ове године државнипензијски фонд се нашао угубитку после 30 година, ајош већи губици прете после2015. Но, кичму система чинепензијски фондови. Нема ни-каквих ограничења колико упензијски фонд може битиуплаћено и следствено томеколико може износити пен-зија.

Просечна годишња платау САД износила је 2008. го-дине 54.698 долара годиш-ње, а пензија 28.881 долара.Другим речима, просечнапензија је нешто изнад по-ловине просечне плате. И тоје, у ствари, она најчешћапропорција.

(Преузето из Гласа осигураника)

PENZIONERИНфОРМАТИВНИ дОдАТАК зА ПеНзИОНеРе гРАдА ШАПцАБРОЈ 15 09. децеМБАР 2010.

Потпредседник ВладеСрбије Јован Кркобабићизјавио је да се Закон о пен-зијско-инвалидском осигурањукоји је потпуно усаглашен саМеђународним монетарнимфондом неће више мењати.

- О тим изменама догово-рили смо се представнициММФ и ја. Прва је да обезбе-димо гаранцију за исплатунајниже пензије у висининајмање 27 одсто просечнезараде у претходној години,што је изнад свих захтева билокоје стране. Друго, успели смо,уз изузетне напоре, да поме-римо почетак примене увећа-ног стажа за жене са 2011. на2013. годину, рекао је Кркоба-бић за дневну штампу 26. но-вембра.

Кркобабић је казао да супредставници ММФ-а кате-горички изјавили да не можевише бити никаквих променау Закону о ПИО, односно даони то неће прихватити. Он јерекао да је "најчвршћа га-ранција да ће пензије растијесте њихово усклађивање

са растом зарада у јавномсектору".

- Гарантујем да ће се при-мања пензионера стално по-већавати и непрестано ићигоре, како зараде у јавном сек-тору буду расле, истакао јеКркобабић. Он је додао да тоне зависи од његове вољеили жеља већ од економскеснаге земље.

- Колико брзо будемо јачалипривреду, повећавали извоз,продуктивност рада, ниво за-послености, том динамиком ћеповећање стандарда да осетесви грађани, па и пензионери.Најважније је да се пензије уск-лађују са кретањем зарада у јав-ном сектору, казао је Кркобабић.

На примедбу да је закон оПИО повучен из Скупштинепод притиском синдикалнихвођа, Кркобабић је одговориода је Влада закон усвојилабез иједне примедбе и посла-ла у Скупштину, а да је повученјер је буџет предвидео и трећеусклађивање плата и пензијаод јануара, па је то било не-опходно да се унесе и у закон.

у СКупШтину иде непрОМењен зАКОн О пензиЈАМА

Увећан стаж за жене тек од 2013. године

Законом је утврђен однос минималне пензије ипросечне плате,

а пензије ће расти колико и државне плате

упОредни прегЛед пензиЈА и пЛАтА у еврОпи и АМерици

Пензије су око половине плате

Одмах по земљотресу, у име Градског удружења пен-зионера Шапца, краљевачкој организацији уплаћена је помоћод десет хиљада динара. Од 25. новембра до 1.децембра ор-ганизовано је, по месним одборима, прикупљање новчане по-моћи, а до закључења овог броја, прикупљено је 93.710 ди-нара. По окончању акције, и та средства биће уплаћена нарачун Организације пензионера Краљева. Ц.Љ.

ШАбАчКи пензиОнери

За пензионере Краљева

Турбулентну годинунајстарија популација пре-бродила лакше од другихзахваљујући стабилнимпензијама, али и појачанојбризи ПУПС у ВладиСрбије и Градског удруже-ња у Шапцу. Дрва, угаљ,кромпир, сваком пензионе-ру, а пакети, новчана по-моћ и бањско лечењенајугроженијима

У Дому Градског удружењапензионера Шапца на обе ло-кације, у Краљице Марије и Ка-рађорђевој улици, свакоднев-но као у кошници. Неколико де-сетина пензионера од јутрадо раних послеподневних ча-сова „убијају“ време за столо-вима са шаховском таблом,доминама, карташким игра-ма. Неки су активни играчи,други само „кибицери“. И тако,лети, када се температура ухладу пењала изнад 30 сте-пени. Тако и у јесење данекада се приближавала нули,или досадна киша није далаоко да се отвори!

У вечерњим часовима, пак,често су у овој години одржа-ване веома посећене књи-жевне вечери, сваке седмицеигранке, честе бесплатне по-сете позоришту. Током године,међутим, неретко су органи-зовани излети у ближој и даљојоколини. Пензионери су посе-тили манастире на Фрушкојгори, у Каони, Соко Граду кодЉубовије, природни резерватЗасавица, Бранковину, родносело Десанке Максимовић идруга места, па је, разумљиво,што је недавно њихове акти-висте „частио“ градоначелникШапца Милош Милошевићједнодневним излетом. Акти-висти су посетили Ашиков гроб(о којем је приповетку написаокњижевник Јанко Веселино-вић), манастир у Криваји, а накрају су богато чашћени ручкому Вили „Албедо“ у Варни.

Активисти Градског удру-жења пензионера имали су исусрет са својим колегама изМачванског, Колубарског иЗлатиборског округа и вршња-цима из Семберије, Бијељинеи Угљевика, у Љубовији.Склопљена су нова познан-

ства и ојачана стара, разме-њена мишљења о раду, па јегост овог скупа, вршилац дуж-ности Савеза пензионераСрбије Ђуро Перић изразиозадовољство што у овој попу-лацији има довољно „дина-мита“ да још увек може актив-но да учествује у свим друшт-веним и транзиционим про-менама. Према сазнању пис-ца овог текста ниједна другаорганизација, удружење ислично, на просторима Србије(изузимајући Организацију ин-валида рада), нема толико итаквих успешних активностикао Градско удружење пен-зионера Шапца. Примера радиод 20.000 пензионера, и некастотина више, у Удружење јеучлањен сваки четврти, а сва-ки шести уредно плаћа чла-нарину (250 динара годиш-ње). Остали чланови су осло-бођени због старости (преко 80година) или малих пензија.

- Ове године Удружење језа своје чланове обезбедило2000 кубних метара огревногдрвета са Цера и Иверка, 700тона сировог и 170 тона су-шеног угља из Колубаре, 378тона из Костолца и 27 тона ка-меног угља из Бановића. Свеје дато на шестомесечни бес-каматни кредит – каже пред-седник Градског удружењапензионера Шапца МилорадТеодосић, напомињући да јеово Удружење члановима до-делило 380.000 динара бес-повратне помоћи, коју је до-било 170 најсиромашнијихпензионера. Пакете вредне200.000 динара добило је 350пензионера, а њих 140 ишло јебесплатно на лечење у једнуод бања, Врњачку, Пролом,Соко Бању, Ковиљачу, на Зла-тибор. За бањско лечењеУдружење је обезбедило за197 чланова шестомесечнибескаматни кредит, а под ис-тим условима многи су наба-вили квалитетан крупањскикромпир за зимницу.

Репрезентативна екипабила је јесенас на Трећој олим-пијади спорта и здравља уСоко Бањи и од 167 екипа изСрбије заузела је задовоља-вајуће 25. место.

- Кад год смо затражили, засвоје активности добили смо по-моћ Града Шапца и пуно разу-мевање градоначелника Мило-

шевића. Наравно, настојали смода се не „качимо“ превише о вратГраду, чије руководство заистаима пуно разумевање за нашупопулацију – истиче Теодосић.

Ово, наравно, није сага оградском удружењу пензионера,него непорециве чињенице. От-уда је дегутантан текст једногувређеног пензионера, (који нијеучлањен у Градско удружење, апише да јесте!) објављен недав-но у локалном седмодневном ли-сту са дугом традицијом. Жалисе, човек, да је „задужени“ за-хтевао „да шахисти напустепросторије у 15 сати, да би се онеприпремиле за књижевно вече у18 сати и тобож не зна коме да сежале (он и истомишљеници, акоих има) што се „крше њихова пра-ва!“ Као да су права појединцаили групе , макар били и уваже-ни шахисти, већа и значајнијанего што их имају други! Оних сто-тинак, на пример, који су који часкасније уживали у књижевнојвечери које су приредили про-фесори Светлана Жегарац иБогдан Секендек, са неколикомладих глумаца. О томе – до-вољно је и оволико.

Али, турбулентну годинупензионери су, чини нам се,лакше савладали од других(незапослених, или оних који суизгубили посао, који га имајуали мало зарађују, који...) за-хваљујући стабилним и уред-ним пензијама које су стизалесваког 10. и 25. у месецу. Инису се мењале од тренуткакада су, увећане за 10 одсто,„замрзнуте“ као и плате у јав-ном сектору. Добро је дошла иоктобарска помоћ од 5000 ди-нара сваком пензионеру којиприма мање од 30.000 динара,а значајније од свега је недав-но усвојени Закон (један однајбољих у Европи) којим је за-гарантовано да пензије пратепораст плата у јавном сектору(и инфлацију), да просечнапензија не може бити мања од60 одсто, а најнижа да се неспушта испод 27 одсто про-сечне плате. Наравно, све овоне би могло да се оствари даПартија уједињених пензио-нера Србије, са својих пет по-сланика, није била у власти, ањен председник др Јован Крко-бабић на месту потпредсед-ника Владе Србије. Ко ово незна или говори другачије, по-моћи му заиста нема!

www. podrinske.com ПеНзИОНеР 09. децембар 2010.2

ПИШе: СТеВАН МАТИћ

РеКЛИ СУ:

ЈОвАн КрКОбАбић

догодине веће пензијеПотпредседник Владе

Србије Јован Кркобабић по-новио је да ће пензије у 2011.години битивише и да ћеп о в е ћ а њ атрајно ући уосновицу заобрачун.

- Пензијеће, без обзирана сва оспо-равања и ди-зања тензијазбог повлаче-ња текстаПредлога измена и допунаЗакона о пензијско-инвалид-ском осигурању из скуп-штинске процедуре, догоди-не бити знатно више и, што јенајважније, сва три плани-рана повећања ће трајно ућиу основицу, рекао је ЈованКркобабић 28. новембра, аобјавила штампа.

Кркобабић је изразио уве-рење да ће се текст изме-њеног Закона о ПИО врати-

ти у СкупштинуСрбије у пред-виђеном року,и то са изме-нама догово-реним код ше-сте ревизијеаранжмана сМеђународниммонетарнимф о н д о м(ММФ).

- Тим дого-вором са ММФ-ом пензионе-ри Србије неће бити ош-тећени. Дефинисано је данајмања пензија буде 27 од-сто од просечне зараде, апримена постепеног повећа-вања броја година стажа заодлазак жена у пензију од-ложена је са 2011. на 2013.годину, рекао је Кркобабић.

Одлазак у пензију по-бољшава здравствено стањеи жена и мушкараца, пока-зали су резултати једног ев-ропског истраживања. Гру-па шведских, финских и бри-танских научника дошла је дотих резултата пратећи здрав-ствено стање више од 14.000људи пре, и током више одседам година после одласкау пензију.

У годинама које су пре-тходиле одласку у пензијустално је растао проценатиспитаника који су изјављи-вали да су лошег здравстве-ног стања, тако да је дости-гао 20 одсто. Та тенденцијасе, међутим, нагло обрнула у

тренутку одласка у пензију,тако да је проценат испита-ника који су изјављивали дасу лошег здравственог стањаопао на 14 одсто годину данапосле пензионисања.

Испитаници су у просекуизјављивали да се после од-ласка у пензију осећају здра-во као осам до 10 годинараније. Највеће побољшањездравственог стања је ре-гистровано код особа које субиле изложене тешким рад-ним условима, као што су ве-лики физички и психолошкинапор или незадовољствона послу. Код испитаника јепримећено и побољшањесна после одласка у пензију.

Одлазак у пензију побољшава здравље

грАдСКО удружење пензиОнерА ШАпцА уСпеШнО привОди КрАЈу пОСЛедњу гОдинупрве децениЈе нОвОг веКА

Задовољство већеод тешкоћа

www. podrinske.comПеНзИОНеР09. децембар 2010. 3

СрпСКе бАње

Старо и рустично насељеВрдник (први пут се помиње1315.), смештено је у морузеленила, на јужним пади-нама Фрушке горе, недалекоод Ирига – тамо где почињевински Срем (26 км од НовогСада и 70 од Београда).

Најпре је Врдник био по-знат по руднику мрког угља(отворен 1804, затворен1968.), а откад је 1931. у ње-говим јамама избила топла ислана вода – као природнолечилиште. Термална водаВрдника богата је минера-лима и спада у ред хомео-терми (32,8° С). У балнео-лошке сврхе користи се ку-пањем. Околина ВрдникБање представља праву зе-лену оазу, јер је обрасла

најразличитијим биљем (вео-ма су распрострањене шумелипа), због чега – осим лече-ња у Заводу – погодује иоболелим од астме, брон-хија и анемије.

Иако је бања Врдник има-ла углед у земљи и свету(1938. подигнута су прва бањ-ска здања), истински про-цват доживљава од 1981. го-дине, настанком Завода заспецијалну рехабилитацију„Термал“, савремено опрем-љене здравствене установес тимом лекара специјали-ста, терапеута и другог особ-ља.

У Заводу се примењујуразноврсне методе лечења –осим хидро, и физикална,

кинези, парафино, електро ифото терапија, купке у базе-нима с водом под притис-ком, али и древна кинескаметода- акупунктура. Завод уВрднику, поред основне ме-

дицинске, има и друге ком-плементарне делатности –рекреациони и спортски ту-ризам, угоститељство… Тако,пацијентима, али и свебројнијим другим посетиоци-ма, на располагању су, осимсавремено опремљеног ам-булантно-терапијског блоказа дијагностику и лечење идва рекреативна затворенабазена, отворени олимпијскибазен (с проточном термал-ном водом), салон за масажу,конгресна дворана (500 се-дишта), два ресторана, клубзабавних игара, спортски те-рени.

Боравак у Бањи Врдникпружа изванредне могућно-сти за излете до Фрушке горе

и неког од њених 16 мана-стира (на атару општинеИриг - којој припада и Врдник– налази се седам средњо-вековних манастира), до Ду-нава и Саве, бројних вин-

ских подрума, Новог Сада,Сремских Карловаца (старицентар српске културе и ду-ховности – с најстаријомсрпском библиотеком и Бо-гословијом, црквама, му-

зејима, барокном чесмом„Четири лава“…), Стражи-лова или до значајног ар-хеолошког налазишта – Рим-ског града Сирмијума (Срем-ска Митровица)…

Бања Врдник - зелена оаза

ваздушна бањаСумпораста термална

вода у базенима бање имаконстантну температуру32,5°Ц и има благодарнодејство на човечији орга-низам. Она се препору-чује за лечење свих обли-ка реуматских обољења,постоперативна и по-сттрауматска стања локо-моторног апарата и кич-меног стуба, обољења пе-риферног централног мо-торног неурона, болнисиндроми, рековалес-центна стања, респира-торна и гинеколошка обо-љења, мигренозна стања,спортске повреде и општекондиционирање организ-ма.

Бања Врдник је позна-та и по великој концент-рацији озона и кисеоникау ваздуху и по одсуству за-гађивача. Она је стога ипроглашена ваздушномбањом.

Бања Врдник је местоу Војводини са највећимбројем сунчаних дана угодини.

ИзРеКе КОЈе СУ МењАЛе СВеТ

Марија Антоанета(1755-1793)

Приликом крунисања у Паризу (1774), у време највеће не-сташице хлеба у граду, Марија Антоанета је, на вест да је на-род гладан и да нема хлеба, наводно узвратила реченицом:Нека једу колаче. Данас знамо да за тако нешто нема ис-торијске основе и да је том приликом, у ствари, изразила са-свим супротна осећања. Међутим, незадовољство фран-цуског друштва режимом и осиромашеност земље сталнимратовима нашли су, утицајем разних фактора али понајпрезбог пропаганде и појаве жуте штампе, свој израз у невиђенојмржњи према краљици. У прилог јој нису ишли аустријскопорекло, гласине о браку у којем се дуго није родио жеље-ни потомак, као и склоност ка расипништву и екстраваган-цији. Иако је била модно просвећена и испред свог време-на, волела скупу одећу, накит и фризуре, имала склоност каизласцима и нарочито ка коцкању, ипак су гласине дворскихкругова који јој нису били наклоњени, као и париска штам-па преувеличавали те њене особине толико да је добила на-димак - француски дефицит.

Иако је већи део живота провела далеко од политике, по-свећена деци - родила их је четворо - и сразмерно скромно,за време Француске грађанске револуције заробљена је, оп-тужена за издају и 1793, недуго после мужа, завршила на ги-љотини.

У новије време историографија је исправила многе не-правде, па чак отишла и у другу крајност дивећи се њеној лич-ности.

Нека једу колаче

Кинески сељак и његов син од све имовине имали су самоједну кобилу. Неком приликом кобила им је побегла и њиховкомшија је дошао и рекао им:

- Каква ужасна ствар, да вам кобила побегне.Сељак је на то одговорио:- Не знам да ли је лоша или добра, такав је живот.Следећег дана кобила се вратила и са собом довела чи-

тав чопор дивљих коња. Комшије су се окупили и рекли:- Каква велика срећа. Твоја кобила ти је довела толико

других коња. Сада си богат човек. А сељак је на то одгово-рио:

- Тешко је рећи да ли је то добро или зло. То је живот.Сељаков син је хтео да укроти коње и зајахао је једног.

Али коњ га је збацио, он је сломио ногу и остао хром. Ком-шије су рекли сељаку:

- Ужасно је то што ти се десило. Твој син да остане бо-гаљ.Сељак је одговорио:

- Ја не знам да ли је то зло или добро. То је живот.Ускоро су војници дошли у село и мобилисали за рат све

способне младе људе и узели су комшијиног сина, али се-љаковог нису, јер је био хром. Тада је комшија рекао:

- Можда више никада нећу видети свог сина. Али ти сисрећан, твој син је поштеђен.

Сељак је опет одговорио:- Ја не знам да ли је то добро или зло. То је живот.

Непознати аутор

То је живот

Идеја о представљањучланова („да осветлиш себеи свој живот, али да друштвубуде весело и забавно“), у не-дељу, 5.децембра, у шабач-ком Геронтолошком клубу,оживела је уз вече Илије То-варовића. И већ прве вечерипоказала је сву лепоту и пу-ноћу рада клуба и дружењастарих.

На почетку, уз Мишу Да-ничића, песмом сви подсе-тише на животну истину, даживот иде, „крај тебе и мене,а „младост као цвет вене“...У сат и по испричана живот-на прича и подељена са дру-

говима и пријатељима, учи-тељским „приповедањем“, уздоста шеретлука, врцавихкоментара и досетки, свиркуи песму...

За трајно понета и сачу-вана слика родне куће у Бу-кору (где је свет угледао јула1939.године)... Сећање народитеље – Десанку и Вели-сава- Гачу, на тешке дане(„прве ратне и прве после-ратне године“, „имали смоколико смо хтели само ваз-духа и воде“, а „проја нас јеодгајила“)... Уз породичну ре-ликвију, очеве гусле (старе 98година) зачули су се звуци„Мишарских елегија“ Крсти-

воја Илића... („епске народнепесме, које сам као дете слу-шао, најзаслужније су за мојеродољубље и високи пат-риотизам“)... Одрастало се,уз „срећне дане чобанова-ња“, „безбрижних игара фи-риза и палије“, и игру и пес-му („сви су имали неки ин-струмент“... Уз двојнице, ожи-вела је и прва научена песма

„Лоло моја из Бадовинаца“...Са само десет година, об-

рео се у Шапцу, у тадашњојнижој гимназији, петом раз-реду, а становало се код газ-дарице („јој туге, јој јада, од-војен од свију које знам“)...Враћале су жељу за животомпесме, посебно оне девојач-

ке, кад се враћају са жетве („удуши остало“)... Сећање намајку би и песма „Певај мипевај соколе“, а жеља дасачува старе песме ( и нош-њу) од заборава, већ годи-нама негује кроз рад певачкегрупе „Преље“... Зачула се иИлијина фрула, потом и хар-моника, уз Ђорђа, Проку, гос-пођа Драгу и „Куће малекречене у бело“... Чуло се иподсећање, како се некад,омладина у Букору, с брда набрдо, на игранке звала...

„Једини господин којегсам ја знао тада“ (а и моји ро-дитељи), био је учитељ... Итако Илију уписаше у Учи-тељску... Полагала се јединомузика (певање и свирање)...Становало се у интернату(где је данас Економска шко-ла, и беше то „највећа школасоцијалног васпитања“)...Најлепше године... Из гене-рације, и те вечери у клубу(неки и чланови) – ЉиљаСтанковић, Милован Прокић,Ђорђе Станковић, и „једнамала која је трчкарала занама, ми смо били пета го-дина, она прва“, „касније је то

скупо платила“, „то је госпо-ђа Драга“... Заједно дељенои лепо и тешко, а на то какоје „Ића све подносио“, под-сетио је Прока... Беху тадамодерне и далматинске пес-ме, попут заједнички отпева-не „Далеко је моје селомало“...

...Са пуних осамнаест,срео је петнаестогодишњуДрагу (Радосаву), по њој чуоза Засавицу ... („кад је упитаода се забављају први одговорје био „ја сам дошла да учимшколу“)... Беше то, за трајно...чудна љубав... на коју под-сетише вечни Десанкини сти-хови „познала сам те...“ „изнадох да ћеш ми бити драгу животу целом...“ Али иИлијина „Сећања“... Па пес-ма „Два плава ока“...

...Као учитељ вратио се усвој Букор, где је тада билошездесеторо деце... Све суискрено насмејале анегдотеиз учитељског живота (абеше ту и колега, учитељ изБукора, за трајно друг – Бран-ко Лазаревић)... Поздрав дру-гу, „изненађење вечери“,беше Џонијева „Нишка бања“на усној хармоници...

...Илијин живот, обележи-ла и војска, најпре, Школа ре-зервних војних официра уБилећи... По повратку... Једанод „најтужнијих момената“...Неспоразум са девојком ... УКриваји се жени учитељи-цом, првом супругом, уз 37година заједничког живота...Оно најлепше су синови итроје унучади... Како то саможивот изрежира, или уз онучудност и вечност љубави, сапрвом љубављу, Драгом, узаједничком животу дванае-ста година... А уз, завршениФакултет народне одбране,Илија је почео рад у оружа-ним снагама, у штабу Тери-торијалне одбране, где је изавршио радни век каокомандант ... Војничке до-сетке и овога пута поштенонасмејаше, а оне „тужне рат-не приче“, из Борова и Звор-ника, Илија прескочи („оњима никад не причам“, „крај

радног века био је у касарнина Сави, коју су Натовцисравнили ...“) ...

Милован Прокић, познат ипо „пензионерској химни“, икомпоновању, даровао је, садругарима и песму „Као див-

љи пас без ланца“... За пен-зионерске дане, посаветоваИлија и друге, треба се при-премити, и прихватити их ...„Укључио сам се у пензио-нерски живот, у наш клуб...“Паде и поздрав легенди клу-ба Цвеји, и заједнички отпе-ван „Последњи боем“... Ву-кица и Милутин, чланови ли-терарне секције, стиховимапоздравише домаћина вече-ри, а „осврт на дружење иИлијин рад у клубу“ би „изпера Наде Поповић“... За крајбеше заједничка прелепапесма „Жуто лишће“... АИлија Товаровић, и члановиГеронтолошког клуба, нанајлепши начин показаше дајесен у њиховм врту није туж-на... Ц.Љубић

4 www. podrinske.com ПеНзИОНеР 09. децембар 2010.

ЛепОте трећег дОбА: иЛиЈА тОвАрОвић

Представи се и покажи шта знаш

- Видели сте, без по-моћи свих ових мојих дру-гова овде, и чланова клу-ба, сигурно то не би ова-ко изгледало и не би ниш-та значило... Значи, све сесводи на то заједништво,на дружење, на весеље,на песму, на свирку. Јестетреће доба живота тешко,али га ми морамо учини-ти макар колико толико дабуде лепо.

- Илија је јединствен и изузетан. Прва карактеристикакоја га издваја је његова дружељубивост, његово другарство– спонтано, простодушно, детиње наивно. Он је такав пре-ма нама, и то се преноси и на нас... Кад год сретнем Илијуза мене је то мали празник... „ - биле су речи школског дру-га Милована Прокића. „Красе га и немиран дух („сталноистражује“), „а и данас је оличење учитеља“ („свестран је,у све се разуме, и жели то да пренесе на друге“)...

- За почетак могу датврдим да је био најак-тивнији члан нашег клу-ба. Кад сам га бољеупознала увидела самда је веома способан,вредан, тачан, и са сви-ма у клубу у добримодносима – део је сли-ке о Илији, речју НадеПоповић. Њени за-кључци су и о тврдо-главости, понекад и наг-лости („ми из етно гру-пе знамо да зна и даподвикне“): „Желим муда и даље буде акти-ван, јер покрећући ак-тивности клуба и самдоживљава задовољ-ство...“

Izlazi jednom mese~no11

Децембр 2010.MOJA {KOLA

МИЛОШ ЈОВАНОВИћ 4-1. ОШ “НАТА ЈеЛИчИћ”(УчИТеЉИцА МИРА ТОМИћ)

Са поносом можемо рећи даош „Стојан новаковић“ носииме по једном изузетном чове-

ку- пре свега великом интелек-туалцу и једној од најумнихглава Србије 19.века.

наша школа, или како товећина каже „Стојанова“, јемлада школа. Почела је са радм23. октобра 1965. године, у згра-ди садашње матичне школе.

Тада је имала око 800 уче-ника.

данас има четири школскезграде - у граду, на Летњиковцутакозвану нову школу саграђе-ну 2002. године, у ПоцерсомПричиновићу и у Горњој Врањ-ској. Похађа је 1.114 ученика.најбројнија је и највећа школашабачке општине. У њој је за-послено 102 радника. од тога 27учитеља и 42 наставника пред-метне наставе и 2 стручна са-радника и руководство школе.

У својих 45 године по-стојања школа је изузетно ак-тивна на пољу спорта, на пољухуманитарних, традиционалнихизложби ликовних радова уче-ника, као и у бројним културнимактивностима и друштвенимдешавањима која одликују да-нашње друштво.

изнедрила је велики бројлекара, инжерења и академскихсликара.

Јелена Вучинић 8/1, ОШ“Стојан Новаковић“

ОШ „СтОЈАн нОвАКОвић“

Највећа шабачка школа

Филолог, историчар, поли-тичар, дипломата, књижевникпрофесор Велике школе , мини-стар просвете, министар унут-рашњих дела, члан државногсавета, оснивач и уредник књи-жевног часописа Вила, првипредседник Српске књижевнезадруге, првак напредњачкестранке. Све то, био је Стојан но-ваковић. Под именом Коста рођенје 1. новембра 1842. године ушапцу, од оца столара јована имајке јање. детињство је провеоу данашњој масариковој ули-ци, недалеко од раскрснице саУлицом браће недић.

У шапцу је завршио основнушколу и нижу гимназију. о ње-говом основном школовању немасачуваних података. шабачкугиманазију је похађао од 1853. до1857. и био међу најбољим ђа-цима. из тих гимназијских данасачуван је Ђачки дневник, који јеводио од 1858. до 1859.

школовање наставља у Бео-граду, где завршава Вишу гима-зију 1860. У Београду је живео утешким условима издржавајући

се од стипендије и од сопственограда - превођења и посла експе-дитора у Српским новинама.

Уписао је 1860. Лицеј, прав-ни одсек. међу професоримамладог, вредног и практичногКосте налазили су се јосиф Пан-ћић, јанко шафарик и Ђуро да-ничић, који је имао велики ипресудан утицај на Костин даљиразвој и усмеравање у правцу на-учног рада.

У току студија, се прикључиотадашњој моди промена имена иуместо „несрпског“ Коста узеооно по коме је и данас познат.

одмах по завршетку студија,ступио је у државну службу –прво као чиновник у министрат-ству финансија, потом као писару државној штампарији, а 1866.постао је професор у Првој бео-градској гимназији.

Био је изузетно вредан и пре-дан сваком послу који је обављаои због тога врло брзо напредоваоу свим областима. радио је и каолични наставник српског језикаи књижевности малолетног кнезмилана обреновића.

Сматра се за једног однајплоднијих српских историча-ра.

Посебно су га привлачилинеманићки период и Први српскиустанак.

међу историјским делимапосебно се издвајају: Срби иТурци у 14. и 15. веку, Земљиш-те радње немањине, Српскеобласти 10.и 12. век, Васкрасдржаве српске; приредио је ду-шанов Законик; Устанак на да-хије, Уставно питање и закониКарађорђевог времена.

Њему у част друштво исто-ричара Србије носи назив„Стојан новаковић“.

из себе је оставио преко 400објављених научних и стручнихрадова, а неуморно је радио и допоследњих тренутака живота иумро са пером у руци, пишућисвоје мемоаре, у нишу 18. феб-руара 1915. једнако поштованод непријатеља и пријатеља.

Драгана Селенић - ТамараГоворчиновић, 8/1,

ОШ “Стојан Новаковић“ (наставница Сања Цвејић)

На рођењу добио име Коста

Подлистак „моја школа“ наставља да популарише успешне,вредне и талентоване шабачке предшколце, основце, сред-њошколце и студенте. и у школској 2010/2011. години окупљамладе заљубљенике у писану реч и креативним ђацима пру-жа шансу да се искажу кроз текстове и тинејџерске приче, за-писе о музици, наставне и спортске успехе, кроз препорукекњига и филмова, литерарне и ликовне радове, стрипове и фо-тографије.

радове слати на мејл info@podrinske.com.

Зима

Свака зимасвоје фине чари има.

Када пуно, пуно снега има,тек тада своје право лице покаже зима.

Тада је прекрасна и прелепа,и измами осмех на лицусваког детета.

на све стране чује се весела граја и галама,грудвају се деца,лете санке по снежним падинама.

а ја посматрам дивне,нежне кристале,како се и даље један на другог слажу.То необичне пахуљестварају бајку у мом зимском пејзажу.

Стефан Момчиловић, 5/1, ОШ „Ната Јеличић“

У галерији школе за умет-ничке занате 23. новембра отво-рена је изложба радова ученикаове школе којом се обележавасто година од смрти и преласкау бесмртност Лава николајеви-ча Толстоја.

Толстој је поново актуелан;присутан је нови талас преводањегових дела на све великесветске језике, а традиционалневредности за које се он бориопостају актуелне. Враћа се по-треба за здравим односом пре-ма животу, за тежњом ка добру,за самоусавршавањем, тако ка-рактеристичним за Толстоја.Посебно треба истаћи Толстојевпацифизам и речи махатме Ган-дија о овом великану: ''Толстојме је највише изненадио тимешто је своја учења поткрепљи-вао делом и жртвовао све радиистине... Био је најпоштенијичовек свога времена. Читав ње-гов живот је непрестано трага-ње, стална тежња за пронала-жењем правде и њено ова-плоћење у живот. Толстој сеникада није трудио да сакријеистину, да је улепша; не пла-шећи се ни духовне ни светов-не власти, показао је свету кос-мичку истину, беспоговорну ибескомпромисну...'

Управо због такве истине,школа за уметничке занате одајепочаст великану руске и светскекњижевности. Са преко 30 умет-ничких радова међу којима суслике рађене техником уља наплатну-портрети Толстоја ипејзажи русије XIX века, костимиз доба турнира, замишљен каокостим Толстојеве јунакиње анеКарењине, калиграфски радови,скице и цртежи накита тог вре-мена, рељеф у камену, дигиталпринт у равни опреме књиге иплаката за најпознатија Тол-стојева дела..., ученици школеза уметничке занате су показа-ли колико је важан универзалнијезик уметности и могућност дасе живот и дело писца као штоје Лав н. Толстој сагледа савише аспеката, уз проучавање несамо његових дела већ и ком-плетних друштвених прилика урусији током XIX и почеткомXX века, амбијента, окружења,уметности... на овај начин уче-ници су добили могућност дапродубљују своја знања, поста-ну свестранији и креативнији.

Лепоту русије тог доба, наотварању изложбе, дочарали суи гости - ученици музичке шко-ле ''михаило Вукдраговић'', којису извели две композиције Пет-ра илича Чајковског.

изложбу је отворио Слободанниколић, члан градског већа шап-ца, а траје до 17. децембра.

II www. podrinske.com МОЈА ШКОЛА 09. децембар 2010.

ШКОЛА зА уМетничКе зАнАте

Изложба посвећена Толстоју

Свечана академија поводомпрвих 50 година ош „натајеличић“ одржана је 19. новем-бра у шабачком позоришту.

Први део програма посве-тили смо старом шапцу. По-себно смо истакли Камичак иБаир. Говорили смо очувеним цицварићи-ма, Васи андолији,шабачким трговцима– Тодору Кнежевићу,Панти црнајлији,јовану апићу, милуТадићу. Ђаци из дре-новца су представилистаре занате покојима је Камичакбио познат. Хор је пе-вао песме чувене му-зичке групе „Старизвуци“, уз пратњуКУд-а „абрашевић“.

други део акаде-мије био је посвећеннастанку школе. По-датке о томе смо на-шли у Летопису шко-ле. о својој школи суговорили и бившиученици. Споменулисмо и посебне успехеи достигнућа издвојеног оде-љења у дреновцу. наступили сучланови фолклорне секције издреновца уз пратњу КУд-а „Чи-вија“.

Трећи део био је пројекцијателевизијског прилога „школаје шкул“, који на најбољи начинговори о нашој школи данас.

и на крају морам да споме-нем људе без којих ова мани-фестација не био била успешна.наставнница Славица Лукић јеосмислила сценарио академије,наставнице јелена јовић и ми-ланка матић су се потрудиле давелики и мали хор лепо и осе-ћајно отпева све песме, учите-љица радмила Стојићевић и Ве-рица матовић су помогле прва-цима да одиграју прелепу ко-

реографију уз песму „Кад по-растем, бићу“, учитељица Вес-на мијатовић нам је пушталамузику. Чланови драмске сек-ције су имали задатак да поједи-не делове текста драмски пред-ставе, а међу њима су били и во-

дитељски пар Чедомир Лукић ија, јелена арсић.

Публику су засенила сећа-ња сестре нате јеличић Љуби-це Трипковић, коју је глумиламарија иванковић. Посебно за-довољство нам је било то што јенатина сестра била међу нашимуваженим гостима. По громо-гласном аплаузу у препуној салирекла бих да је публика билаодушевљена. остварили смонаш циљ – показали смо да јенаша школа место где ђаци могуда проведу прелепе тренутке,много науче и постану добриљуди.

Јелена Арсић, 8/4ОШ „Ната Јеличић“

(професор Славица Лукић)

ОШ „нАтА ЈеЛичић“

Наших првих педесет година

усправно ходаји када недаће нанижу тужне, непозване данекада смо утопљени у суморне, немирне мисли,тада покажи да можеш више.

и када си празан и несрећен, усправно ходај.не откривај свој умор, неиспаване, замишљене очии кошмаре свог неукротивог сна.

и када си бољи и када касниш,тихи смирени кораци оживеће твој залутали,неприметни сјај. и тада усправно ходај.

и пред осмехом и пред окрутним лицемсети се широког ока неба.распламсали, изгубљени у неком далеком крају,сунчани зраци вратиће се.

Када прођеш све добре и лоше животне путе,сећај се себе усправног, поносног, гордог.Филипина Вујиновић 8-а, ОШ „Јован Цвијић“ Змињак

(наставница Наташа Нинковић)

МАТеЈА жАРИН 3-4. ОШ “НАТА ЈеЛИчИћ”(УчИТеЉИцА ВеСНА МИЈАТОВИћ)

IIIwww. podrinske.comМОЈА ШКОЛА09. децембар 2010.

Комедијом „избирачица“ош „Вук Караџић“ обележила је123. године постојања.

једанаест ученика VI, VII иVIII разреда, представу је изве-ло три пута, по сценарију и ре-жији професорке Весне Вуковићи наставника ненада Трипуно-вића.

Премијера је била круна ро-ђенданске недеље и обележа-вања дана школе, а 13. новембраприређена је пред ученичкимродитељима. две предпремијересу изведене дан раније, прва зађаке виших а друга за ниже раз-реде. Све три „избирачице“ супоздрављене аплаузима, јер сумлади глумци успешно дочара-ли догађај у породици Соколо-вић, случај пробирљиве удавачемалчике. Прича о поносу и љу-бави, после низа комичних за-плета, завршена је хепиендомиако у животу „чешће бива дапробирач нађе отирач“.

Сценографију за комад, којисе допао и деци и одраслима,урадиле су професорице миле-на драгојевић и Татјана Чолић.

Поводом дана школе школ-ски ходници су били украшени

ликовним радовима, а ученичкаизложба је отворена 9. новембра.организован је и спортски дан,

а 11. новембра у свечаној салиприређен је рођендански кон-церт.

дАн ОШ „вуК КАрАЏић“

Прича о избирачици Малчики

Сандра и дана

свађају се сваког дана.

миши осмех на лицу блиста

док математику листа.

марко пише и брише,

а најчешће због рукописа уздише.

наш немања

често нешто заборавља.

елвис нам се само смешка,

писање му је мука тешка.

Клаудија муку мучи

како множење да научи.

наш Гига лепо свира,

а још боље имитира.

наш је аца момак силан

рукопис му врло неправилан,

Учење му мука тешка

и увек се подвуче нека грешка.

Стефа нам је другар прави

увек спреман да нас забави.

Баш је вредан, радан и окретан

у учењу врло спретан.

Одељење IV/4, ОШ „Јанко Веселиновић“

Јеленча (учитељица Јованка Андрић)

то смо ми

Права је уметност рећи крозстихове оно што осећаш. Знамооне којима то полази за руком.ана арсеновић и Бранко ран-ковић на папир не преносе праз-ну мисао, свој таленат не ште-де, и стога њихове песме пуновреде. У нама пробуде раз-личита осећања, често нас инасмеју. Ко би рекао да ће III-7,једно одељење шабачке гимна-зије, “дати” овакве таленте.иако је свако од њих индивидуаза себе и ствара на јединственначин, имали смо прилику да сесусретнемо и са њиховим зајед-ничким делом.

ниједан број Гимназијскоггласника се не може замислитибез њихових песама, како у про-зи тако и у стиху, есеја, новин-ских чланака. можда ћемо сеједног дана хвалити да смо ишлиу одељење са новим дисом илидругом исидором Секулић.

Себично би било од нас да

вам не пружимо задовољство дамакар и кроз неколико песамасхватити колико је задовољствобити део трећег седам. (али, ујануарском броју подлистку„моја школа“).

Софија Алексић III-7, Милица С. Јовановић III-7,

Ивана Мијаиловић III-7, Шабачка гимназија

(професорка Тања Илић)

Одељења талентованих песника

У некој далекој земљи живеоје дебели патуљак, звани мрчко.Хтео је да заволи неку девојку.једног дана је упознао Златоко-су. она је имала златни реп иније била као остале девојке. Па-туљак јој се није свидео, јер јебио као дека, дебео, мали, косаму била од сламе. она се њемусвидела. данима ју је молио да

се уда за њега, али узалуд. Сут-радан је дошла вештица Танко-сава и отела принцезу. мрчко јује тражио. Пошто је Златокосасто година била у кули, коса јојје порасла седам метара. Када јује вештица слала да донесе воде,она би увек остављала длаке каотраг. Патуљак је сутрадан нашаокулу помоћу длака. Видео је

своју драгу и она му је потрча-ла у загрљај. Четири дана су ши-шали принцезину косу.

остарили су а нису се вен-чали. некад су се волели, некаднису, али живели су срећно докраја живота!

Инес Николић, 5/2, ОШ„Јанко Веселиновић“ (учите-љица Милица Дамњановић)

Бајка о патуљку и принцези

Бајка опатуљку ипринцези

У некој далекој земљи живеоје дебели патуљак, звани мрчко.Хтео је да заволи неку девојку.једног дана је упознао Златоко-су. она је имала златни реп иније била као остале девојке. Па-туљак јој се није свидео, јер јебио као дека, дебео, мали, косаму била од сламе. она се њемусвидела. данима ју је молио дасе уда за њега, али узалуд. Сут-радан је дошла вештица Танко-сава и отела принцезу. мрчко јује тражио. Пошто је Златокосасто година била у кули, коса јојје порасла седам метара. Када јује вештица слала да донесе воде,она би увек остављала длаке каотраг. Патуљак је сутрадан нашаокулу помоћу длака. Видео јесвоју драгу и она му је потрча-ла у загрљај. Четири дана су ши-шали принцезину косу.

остарили су а нису се вен-чали. некад су се волели, некаднису, али живели су срећно докраја живота!

Инес Николић, 5/2, ОШ „Јанко Веселиновић“

(учитељица Милица Дамњановић)

дРАгАН СТАНчеВИћ 6-1. ОШ “СТОЈАН НОВАКОВИћ”(НАСТАВНИцА СЛАВКА ЈАКОВЉеВИћ)

Кажу нам: ,,на младима светостаје.“ Са мог становишта, тоје фраза коју углавном старијиљуди користе када немају штапаметније да кажу, а имају по-требу да искажу своју животнумудрост стицану годинама. Тонам кажу. али, шта већинаради? Покушава од нас да на-прави свој одраз у огледалу,тако што ће своје неостваренеамбиције и планове оживети увиду својих потомака. да ли сумлади једини који у овоме невиде поенту?

С обзиром на моје године, опутевима на које нас животводи не могу рећи бог зна шта,јер и сама започињем један.Сви се сећамо родитељског са-вета: ,,не скрећи ни лево ни дес-но, ходај само право.“ отпри-лике, тако је и у животу. Скре-немо ли сувише десно, его ћенас понети у вртоглаве висине ибацити на дно. Скренемо лилево, доћи ћемо на дно и тамо се

задржати. Сви грешимо, јер гре-шити је људски, али човечно јегрешке признати и исправити.

Свакако, није добро пуститидруге да крче наше путеве, јер,како кажу: превише кувара по-кваре чорбу. Више људи којиимају различиту визију некеидеје, готово неминовно је накрају и униште. Сви живимо ис-под истог неба, што не значи дасви имамо исте хоризонте. Бри-ните о ономе што други мислеи увек ћете бити њихов зароб-љеник!

Живот није мед и млеко,али на његовим путевима чува-мо снове. они су оличење оно-га што наше срце жели. Сад, неможемо увек пратити снове,али би требали да пратимо својесрце. Људи, преслаби да пратеи остваре своје снове, покуша-ће да обесхрабре наше. и при-чају: ,,небо је граница“, а на ме-сецу постоје отисци стопала!

наравно, не треба се оса-мити и затворити за свет. Љубави пријатељство су највећа бла-га једног човека. Бићемо и по-вређени, али морамо знати: оникоји нас воле, неће нас намерноповредити. ако се то случајнодогоди, видеће у нашим очимаи болеће их. Треба одустати одљуди који нас не воле и не цененаш труд; избацити их из нашихживота. Све остало је терањемака на конац.

ентузијазам је магичнаствар. Погледајмо само какоплацебо ефекат лечи људе. акоокренете главу према сунцу,сенке падају иза нас. оскар

Вајлд је рекао: ,,Уколико до-бијете све што пожелите, самопомислите на оне ствари које недобијете и не желите.“ Где годда идете, без обзира на време,увек носите са собом знак су-нца!

Путевима живота не требабесомучно јурцати, попут ма-кијавелиста који на крају будусамо љуштуре. нити радитиствари преко воље, како рече Бу-ковски: ,,не труди се“. што ука-зује на то да ништа не радимо насилу, већ да живимо пунимплућима и тада ће живот ура-дити своје по питању надахну-тости. ништа није интересант-но ако ми нисмо заинтересова-ни. Пратимо срце а, ако не зна-мо где је, само погледајмо куданам ум лута када маштамо...

Андријана Јовановић, II/7,Економско-трговинска школа

IV www. podrinske.com МОЈА ШКОЛА 09. децембар 2010.

MOJA {KOLA аутор и уредник подлистка Живана Војиновић

E-mail: info@podrinske.com; www.podrinske.com

другарствомој најбољи друг и ја

делимо клупу ђачку,

решавамо марљиво задатке,

Учимо слова, речи и тачку.

Волимо и одморе веселе

и тренутке спорта.

другарство је

најлепши дечји цвет.

Кад имамо њега,

наш цео је свет.

Иван Гајић, 2/1, ОШ „Јанко Веселиновић“

(учитељица Татјана Поповић)

Преда мном је велика бина.на њој постављени инструмен-ти за велики симфонијски ор-кестар. Гасе се светла у публи-ци и остаје само једно. онокоје осветљава место на коме ћусе ја за неколико тренутаканаћи.

Чује се аплауз. Чланови ор-кестра излазе. За њима и дири-гент. и на крају - ја. док ходамдо места намењеног солисти,публика не штеди дланове.Флаута у мојим рукама пре-сијава се под светлошћу јакогрефлектора. Тај сјај остаје далебди ту, у великој сали Колар-чеве задужбине. остаје и остав-ља ме музици, оркестру и пуб-лици. Поклањам се и започињемпрве тактове моцартовог Кон-церта за флауту, харфу и орке-стар.

музика и ја полако по-стајемо једно. Живимо заједнотај тренутак који делује вечно.онда се дешава нешто неоче-кивано. Потпуно ме обузима тачудесна мелодија и ја више ни-сам ја. Више се не осећам каостварно биће. Живим својубајку из детињства. други за

мене више не постоје. орке-стар је све тиши. Звуци харфебледе. остајемо само моја му-зика и ја. она се разлива по це-лој сали. и по мени. ништа мевише не занима. Препуштамјој се. Схватам да не вреди бо-рити се.

Плашим се да отворим очи.Плашим се да ћу је изгубити,иако је јача од мене. не раз-мишљам ни о чему. не могу дасаставим мисао у глави. немогу да се сетим приче коју самједном испричала док сам башову мелодију свирала. нисам си-гурна ни да ли моји прсти радеправу ствар. Сигурна сам самода је оно што чујем лепше одсвега што сам у животу слуша-ла. и сигурна сам да то што седешава остаје урезано дубоко усваком делићу мене. Схватам дарадим нешто битно, нешто шточини моју личност.

долазим до краја компози-ције. не желим да завршим,али ипак то чиним. отварамочи и - постајем свесна ствар-ности. налазим се у свечанојСали музичке школе, иза мене јеклавир, а испред мене педесетак

људи који су се ту случајно за-текли. једино је и даље ту онајсјај флауте, који лебди около...Сањала сам своју велику жељу.Почела сам још пре изласка набину.

Поклањам се, а аплауз ма-лобројне публике надјачава онајиз мог сна. надјачава аплаузстотина људи. Покушавам даодем, али ми ноге не дозвоља-вају. Стојим и гледам озареналица људи које сам успела даодушевим својом музиком. Крозмисли ми пролазе ноте моцар-товог „анданта“ који сам упра-во одсвирала. Схватам да чак нимузика није била онаква каква јеу стварности.

одлазим... Људи ми чести-тају, али ме то уопште не доти-че. они не знају за сјај који јеостао у мени, записавши једнувелику жељу која живи сада иживеће вечно. можда ће се јед-ног дана заиста и остварити.овај дан ћу увек памтити. данкада сам остварила део свог ве-ликог сна.

Катарина Јанковић VI-3, ОШ „Стојан Новаковић“

(наставница Сања Цвејић)

пОвОдОМ МОцАртОве СМтри (5. децеМбАр 1751.)

Само музика и ја

дан за даном, сваки исти.исте обавезе, исти људи. ме-њају се јердино годишња доба.шта ту има чудесно?

У мом албуму слика бебе. Тосам ја пре једанаест година сасвојом првом звечком. Све овегодине желим да ми се деси не-што ново, необично...

неко ће рећи да је чудеснобити здрав и ићи насмејан ушколу, шапутати са другаримана часу, играти се мацама, трча-ти за другом, мирисати цвеће,шетати по киши. Зар није чу-десно направити Снешка Бе-лића и погодити грудвом снегакомшиницу која носи колаче?Чудесно је насмејати уплакану

наталију, нахранити напуштенокуче и геладати како оно задо-вољно врти репићем. У једно одвеликих чуда сигурно спада икада гледам маму са прутом, доксе иза њеног намрштеног лицаскрива осмех.

Чудо над чудима наступа уцарству снова. Толико ми јелепо док сањам да понекад нежелим да се пробудим.

Када би се мој сан преселиона јаву, мој живот би постаобајка.

Кристина Обрадовић 5-а,ОШ „Јован Цвијић“

Змињак (професор српског језика

Наташа Нионковић)

Чудесни свет детињства

право ходи ногама својим и путеве своје исправљај

(св. симеон)

Заједно са баком и декомУ нашој школи се, већ дужи

низ година, негује веза измеђуученика и бака и дека. ми обич-но, припремимо неку приредбу,а они дођу да нас подрже. овегодине је било нешто друга-чије. Програм под називом„Заједно са баком и деком“ имаоје задатак да покаже да је мно-го лепше и успешније када сестари и млади удруже. реали-зовали су га ученици седмог иосмог разреда са својом на-ставницом српског језика јеле-ном јовановић. Читали смосвоје литерарне радове и реци-товали и певали песме из мла-дости својих бака и дека. Као од-говор томе, тетка Вукица je по-светила песму унуцима, а нашастара познаница тетка драгицајовић медена и овај пут нас језабавила вицевима које бриж-љиво бира и објављује (обегошће су из Удружења пензио-нера). У другом делу програматакмичило се наших троје дру-гара који су у пару са својом ба-ком (деком) одговарали на пи-тања која су се односила на токолико се међусобно познају.Сва три пара су на поклон до-

била књигу „мали принц“ којаће их увек подсећати да задржеоно детиње у себи. Публика јездушно навијала и расположенаотишла кући.

Јана Тошковић, VIII-1 OШ „Лаза К. Лазаревић“,

професор српског језикаЈелена Јовановић

СТефАН ИВАНОВИћ 4-4. ОШ “ЈАНКО ВеСеЛИНОВИћ”

ЈеЛеНчА (УчИТеЉИцАЈОВАНКА АНдРИћ)

Поводом дана посвећеномхендикепираним лицима вла-дика Лаврентије са свештени-цима шабачке цркве у понеде-љак је освештао ош “СветиСава“. После више од тридесетгодина постојања и рада овашкола која носи име највећегсрпског светитеља на импо-

зантној и дирљивој свечаности,коју је иницирала организацијаСиндиката запослених узсвесрдну помоћ Грдаске управе,коначно је са овим свечаним чи-ном саображена се са српскомтардицијом, наравно и са свимоним што је чинодејствовалаСрпска православна црква. Вла-

дика Лаврентије захвалио се наизузетној части да освешта про-сторије школе указујући на не-пресушни избор светосавља.он је такође подсетио да је ша-бачка црква своје двери отво-рила за децу са посебним по-требама а будућа Кућа добревоље у порти Храма „Светог

Всилија острошког“ моћи ће даовакву децу прими у целоднев-ни смештај. Владика Лаврентијепосебно је у својим молитвимапред највећи хришћански праз-ник, Божић, пожелео успехстручним радницима за које јерекао да је њихова безмернабрига и труд основ хришћанског

деловања. овом приликом Вла-дика Лаврентије даровао је ико-ну Хиладарску као израз ис-тинске и непресушне божанскељубави.

У шабачком позориштуовим поводом приређена јепредстава „Торта са пет спрато-ва“, према поеми добрице ери-ћа, а њу је извела драмска сек-ција друштва за помоћ омете-ним у развоју београдске оп-штине Стари град. на најбољиначин 18 младих глумаца пока-зали су да хендикеп не мора да

значи истински хендикеп, уоном у духовном смислу, а њи-хови вршњаци у препуној сали,чак су се и столице додавале, ду-гим аплаузом су наградили труд

младих глумаца. Градске упра-ва, пре свега Совраније Чоњагићи ана маринковић, помогла јеодржавање ове представе, ауприличени су и бројни корис-ни разговори. иначе, драмскасекција друштва за помоћ осо-бама пометеним у развоју оп-штине Стари град постоји већдевет година и броји од 20 до 25чланова. они су премијеру овепредставе имале у Сава центрунепосредно пред долазак у ша-бац а приредили су и низ другихпредстава еминетних аутора.

до сада су имали укупно 120 на-ступа. Поред драмске секцијегости Града шапца као и иош“Свети Сава“ били су русторацо, члан Градског већа Старогграда, др милош шапић, не-уропсихијатар и некадашњи на-челник у Клиничком центруБеограда, мира даниловић, ре-публички саветник за спе-цијално васпитање, нина ми-хаиловић, неуропсихијатар, Сне-жана Благојевић и јасмина не-

гић, стручњаци за ову осетљи-ву област. Према грубим про-ценама око десет одсто поплуа-ције или 800.000 особа у Србијина неки начин спада у категоријуособа са посебноим потребама.међутим, још увек се о овојтеми мало говори, а владају ибројне непознанице па и пред-расуде. С обзиром да у ош“Свети Сава“ има 60 ученика а дасу у већини случајева особе сахендикепом обухваћене тзв. ин-клузијом очекеују се у наредномпериоду интензивнија сарадња сасродним установама у београд-ској општини Стари град. она јеиспредњачила у овој области итамо постоје и програми за за-пошљавање лица ометених уразвоју, а шансе и за активирањеодређених програма уз помоћ ев-ропске уније. Д.Е

�309. децембар 2010. www. podrinske.comдРУШТВО

Ученици основне школе„јеврем обреновић“ у суботу 27октобра били су гости ХрамаСветог Василија острошког уКасарским Ливадама, поводомосвећења парохијског дома. Томприликом, припремили су при-годан програм верског садржајаса својим наставницима мили-цом Симић и марицом Пријовић.

Велелепни Храм острош-ког, на тренутак се претворио учудесну небозебну позорницу са

које су деца песмом и речју,испуњена топлином вере про-жетом љубављу, озариле душеприсутних верника, док су ис-тицала узвишене вредностихришћанског живота. По за-вршетку програма деца су сеупутила у шабачку бибилиоте-ку на свечани пријем, који је ор-ганизовао епископ шабачкиГосподин Лаврентије, поводомпочасног госта нашег града Гос-подина орланда антонија, ам-

басадора Ватикана. Kоји је биоизузетно дирнут дечијим на-ступом. речи добордошлице,које су му деца упутила на ита-лијанском језику, измамиле сусрдачан осмех на његовом лицу.По завршетку програма, амба-садор је пришао деци, где су свина обострано задовољство, раз-говарали на италијанском јези-ку, што је било једно драгоценоискуство кроз спој различитевере, културе и језика.

Песма и реч у корак с’ хришћанством

ОСнОвнa ШКОЛА „ЈевреМ ОбренОвић“

уз дАн хендиКепА

Шабачка сарадња са Старим градомВладика Лаврентије по-

себно се захвалио представ-ницима општине Стари градна бризи за монахиње са Ко-сова јер су једну зграду уФранцуској улици уступи-ли за њихов боравак. Влади-ка Лаврентије подсетио једа једину бригу о најтежимслучајевима особа са хен-дикепом још од 1946. годиневоде монахиње манастира„Свете Петке“ код Параћина.

организација Самостал-ног Синдиката у ош “Све-ти Сава, поред иницирањаосвештавања школе уз помоћшабачке цркве организова-ла је екскурзију за децу оме-тену у развоју и стручни се-минар о аутизму. Заменикпредседника ове организа-ције Злата Петрески влади-ци Лаврентију уручила јекао поклон икону коју суприпремили специјалним по-ступком ученици ове школе.

играоница - маштаоницаУ петак, 03. децембра, у оквиру пројекта „играоница-машта-

оница“, одржана је оригами радионица за децу из вртића „мла-дост“. радионицу је реализовао ивица новаковић из Ваљева. децасу била веома заинтересована да науче вештине прављења играчакаод папира. С обзиром на то да се ближе новогодишњи празници,не чуди да је управо новогодишња јелка оно што су малишани же-лели да направе од папира. деца су помагала око савијања папи-ра и слагања делова.

ивица им је, у знак захвалности што су учествовали у радио-ници, направио великог лабуда на поклон, како би га однели у својвртић. Васпитачице су биле задовољне, како организацијом, такои реализацијом саме радионице.

драги моји,као што смо сви и предви-

ђали, јединствени србијанскиПартизани из Београда су се„прошетали“ Љигом шампиона.Као пас кроз росу, прошли суеуропу и схватили да им туније место, јер еуропа одавно неприча причице о хајдуцима,партизанима, петокракама и ди-намо машинама. Како то изгле-да када са топчидерске армијскеливаде излете партизани на аре-не и емирате, видели смо, а дали смо извукли поуке...сигурансам да нисмо. нисмо ни другалига за еуропу, ни ми, ни Буга-ри, ни румуни, ни Грци, Турци,Кроати, Босанци и слични, ахтели би да се нешто пита-мо...до душе, Булгари, романии Греци су тобож тамо, иако самсигуран да су и они у еУ ком-позицији, заузели оне најгоре(сточне) вагоне...

Полумутави председникПартизанија, Ђура фризура ћенас данима убеђивати да суПартизани играли страшно, алида нису имали среће и да немајупара да купе квалитетне борце...ако га неко буде разумео. јазнам шта хоће да каже. „ималисмо еПС иза себе, партијске идржавне врхове, струју за реф-лекторе и чаршав Љиге шам-пиона, имали смо и дресове икопачке и ТВ камере и траву натерену... али, ето, не може се“није еуропа БСК из Борчу...Као да ми то нисмо знали и претога. Стојадин против БмW-а... друштвена, читај ничијасвојина, никоме није интере-сантна сем неколицини „корис-ника“ који као тај Ђурић (Зече-вић, Бјековић, Караџић...) целуту ситуацију, лепо користе, а на-вијачи се пале и мисле да је свеу клупској боји и грбу на левојсиси. није, далеко од тога. али,можда једног дана о томе будурасправљали неки органи...

оно о чему тренутно мислисваки Србин који држи до себе,јесте бојазан хоће ли цеца битипредметом оптужнице, или ће јеспасити моћни заштитници изњеног краја. Хоће ли због цецепасти и пући коалиција, или сенеће усвајати важни Закони,или ће се све завршити њенимпривременим одласком на неколепше место, не знам. оно штоје интересантно, јесте у томе дау овој земљици никако нисмо

исти пред законима. мом Симису за глупост блокирали изда-вање пасоша, па није могао усвоју другу домовину, италију,како би зарадио цркавицу, јер гатужилаштво гони за.... али цецинационале из Житорађе, мајци,лепотици и удовици, власницикојечега и звезди естраде, ху-манитарки, видите и сами, ниш-та. министарка се, ваљда првипут, без увида у написани текст,изненади на то што 7 година етотраје процес против ове диве...није знала каже... док суд неогласи кривим, нико није крив,па ни цеца, и лично ми сметаова хајка против ње, као што јебила и против Џаје, али дефи-нитивно овде нешто није у реду.Те нацрт оптужнице, те нијенацрт, те вештаци суде да нијекрива, и слично. докле више.нека суд каже своје и тачка. апасош? Ко беше издаје то пар-че папира и ко је на челу те фир-ме? и за мог Симу, и за нашуцецу... да га у родни (Житора-ђа) крај не зову гљивица?

него, мене ових дана не-што друго посебно брине. Какои зашто је наш мишко управосада одлучио да прода свој мак-си и још да ту трансакцију из-веде тако спретно да Србијиплати порез? невероватно. овоме изненађује више од Парти-занијеве нуле у еуропи и нацртаоптужнице против цеце. шта сеиза овакве патриотске одлукеваља? један други тајкун извремена мире и Слобе, неки данбаци рукавицу у лице председ-нику демократске странке, тимешто позва „њихове“ да покажукако се помаже Србији из рукетајкуна.... Затим, ова мишковаодлука... што је много, много је,ако је и од тзв. тајкуна... србијан-скије. Сећам се, некоћ је „глав-ни“ говорио о томе да би тајку-ни могли да граде мостове уСрбији својим парама, али јошне видесмо нити једног од тихмостова, као што не видимо ниобилазницу око Белог града, ниауто-пут до Хоргоша, ни брзепруге Србије, ни лаки метро... ико зна шта још. Виртуелиза-ција, зар не?

Кладимо се у флашу кисе-ле воде, да од мишка Србијанеће видети ни еврића, а камо-ли динарчића... волео бих да из-губим... јефтина је кисела, ско-ро ко млеко (оно виртуелно).

можда је ипак много важ-није то што је Борис (коначно)упознао ону уз коју се, рече намнеки дан, буди. Северину, чет-никушу из Лијепе Њихове, лич-но је видео, а пригрлио и из-љубио нину. Закључак за пу-чанство може бити и следећи:не љуби он оне уз које себуди...!

Стиже неки дан у Владу пи-самце са, ни мање ни више, већтачно, 2.483 питања,за Србијицуи њен живаљ. некада се уСрбији будило са бројем 12-44,што беше број резолуције Ун оКосову, а данас се будимо са 24-83... што је скоро двоструки из-нос броја 12-44... а шта ли јошследи? Који је следећи број?Вероватно ће то бити онај број,који ће представљати број го-дина за који ће Србија ући уеУ... надам се да ће бити мањиод 500....!!!

У Србији се некад живело одсвиња, од пршуте и шунке,ишло се по свињокољима као напразнике, а како је кренуло,ускоро деца неће знати како оваживотиња изгледа, иако за њукажу да је грађом најближа чо-веку. авај... ни свиња, ни овацаускоро неће бити... сви знамо за-што. међутим, није ми ово слу-чајно пало на памет. никако.неки дан прочитасмо да су по-хапшени људи који су шверцо-вали месо из Бразила и аген-тине... ма није могуће! да ли тесвиње пливају преко океана илипутују бродом, свеједно, али дабуду јефтиније и боље од наших,немогуће... а сви чујемо и зна-мо да је могуће. Пршуте, чвар-ци, и они типа дуван, кобасице,шунке, све тобож заштићеноплеменитим српским поднеб-љем негде изнад Ужица и Ва-љева.... јок море. Усољено,убајаћено и ко зна кад транс-портовано са све бродским па-цовима... Браво, алал нам вера...ово, на жалост, ипак није вир-туелно. има у Србији и тога....Колико хоћеш.

За крај. Сећате ли се Сти-пице месића или насера ори-ћа? не сећате их се, или срећомнисте били ту када су они билиовде. Свеједно, пензиони Фондих се сећа, а то значи да ће импензија стизати уредно на њи-хове адресе... како одакле, па изСрбије брале... него шта.!!!

Све Вас волим и поздрав-љам

�4 www. podrinske.com 09. децембар 2010.РеАгОВАњА

ПИШе: БРАНИСЛАВ СеКУЛОВИћ, АдВОКАТ

БОГАТИЋ, Војводе Степе 17

ШАБАЦ, Господар Јеврмова 20

Тел. 015/77-87-180

кожне јакне “Фратели”(могућност плаћања у више рата)

МАЛИ ОгЛАСИ

продајем

рено канГу,

2004. године.

први власник.

тек регистрован.

тел: 064/18-29-715

Радови (виртуелни) у току

У протеклих неколико го-дина један од најакутнијих про-блема града шапца су пси лу-талице којих из месеца у месецима све више на улицама града.Прва и основна идеја, оформ-љеног друштва састављеног одзаљубљеника у животиње, билаје како псе луталице склонити сашабачких улица и збринути нахуман начин у тзв. азил за псе.Протеклих неколико месеци ни-зом акција и сарадњом са град-ским челницима тражио се на-чин, пре свега место, како игде склонити животиње. С об-зиром да ветеринарска инспек-ција спада под републички а неопштински надзор нису успелида нађу зајднички језик и да ве-теринарска инспекција да стан-дарде по којим би се ова стваррешила. Такође треба нагласи-ти да слични азили за псе већпостоје широм Србије а да сеуправо завршавају савременина Чукарици и у Смедереву. ра-зумевањем градских власти ињихове жеље да се што пререши проблем са псима лута-лицама дошло је до идеје да сепростор за „азил“ лоцира код ка-мичког гробља на простор гдевећ сличан а врло неуслованпостоји. међутим и ту је ре-публичка ветеринрска инспек-ција затајила не пристајући да дастандарде по којим се ново при-хватлиште може правити. Такоје дошло до мртве тачке.

Пријатељи животиња градашапца остали су и безизлазномположају. Тим поводом пред-седник „Удружења пријатељиживотиња града шапца“ алек-сандра Лазаревић за наш листкаже: „нашли смо се у без-излазном положају. Суграђани-ма смо објавили да постојимо иони мислећи да ми имамо не-какве волшебне моћи, свако-дневно зову пријављујући на-ђене болесне животиње, штен-це одбачене од стране несавес-них власника, остављене бо-лесне псе и траже од нас реше-ње. ми за такве ствари нажалостнемамо решење. мислили смода ћемо за сваки овај случајимати редован начин третманаали остало је на ономе где смобили и прошлогх децембра. Свешто можемо то је да псе повре-мено хранимо храном купљеномод нашег личног новца и дапробамо да их излечимо алипотом опет морамо да их вра-тимо на улицу. надамо се и неодустајемо да ће следеће годи-не бити више простора и разу-мевања овог нашег и градскогпроблема. до тада су наше моћида помогнемо скромне.“

дакле, и поред, чини се,добре воље свих актера укључе-них у решавање проблема збри-њавања паса луталица у нашемграду имаћемо још једну дугу ихладну зиму а да се није крену-ло даље од почетка. Х.К.

приЈАтељиМА живОтињА грАдА ШАпцАвезАне руКе

Ко ће се старати о псима?

У организацији мини-старства здравља републикеСрбије, у сарадњи са институ-том за јавно здравље Србије"др милан јовановић – Батут"и републичким заводом за здрав-ствено осигурање Србије у Бео-граду је у септембру одржанашеста национална конферен-ција о сталном унапређењу ква-литета здравствене заштите.

основна мерила за унапре-ђење здравствене заштите су:

1. испитивање задовољствакорисника (пацијента) радомздравствене службе,

2. Професионалног задо-вољства запослених у здрав-ственом систему (лекара, као исредњег медицинског кадра),

3. Праћење показатеља радана нивоу установа и свих служ-би у здравственим установама,

4. Праћење континуираногусавршавања здравствених рад-ника као предуслов за унапре-ђење квалитета.

Велики број установа какона нивоу примарне тако на ни-воу секундарне заштите показујезнатан напредак у квалитетуздравствене заштите .

У циљу бољег информисањашире јавности инситут за јавноздравље Србије издао је публи-кацију "ПраЋеЊе ПоКаЗа-ТеЉа КВаЛиТеТа ЗдраВ-СТВене ЗашТиТе" у Србији2005 - 2009 године.

Задовољство корсника па-цијената, представља суштин-ски део квалитета рада здрав-ствене службе. Сасвим је при-

родно да је њихово мишљење однајвећег значаја за оцену – уна-пређење квалитета здравственезаштите.

Управо сад је у току анке-тирање пацијената при отпу-сту са одељења у здравственомцентру шабац. анкетирање севрши попуњавањем упитникагде пацијенти у писменој формиоцењују рад лекара, медицин-ских сестара, смештај у болни-ци, храну коју су и у току хос-питализације јели или дају дру-ге предлоге који би могли ко-ристити за унапређење квали-тета здравствене заштите.

од 2007. године се испити-вање задовољства запослених уздравственим установамаСрбије спроводи једном го-дишње у свим здравственимустановама. од изузетне важ-ности је унапредити задовољ-ство запослених од стране ру-ководилаца јер је то веома зна-чајно за мотивацију и задовољ-ство послом.

на основу ових показатељанаправљене су ранг листе уна-пређења квалитета домоВаЗдраВЉа као и ранг листе уна-

пређења квалитета оПшТиХБоЛница у Србији.

на ранг листи унапређењаквалитета – за домове здрављана нивоу Србије има 156 – домЗдраВЉа шаБац заузима 136место!!

док на ранг листи унапре-ђења квалитета унапређења ква-литета за оПшТе БоЛницена нивоу Србије од 40 општихболница, општа болница шабацје на 26 месту.

околни домови здравља судалеко боље пласирани на овојлисти. Тако дом здравља Коце-љева заузима 27 место, дом

здравља Богатић 53 место, домздравља Богатић 53 место, домздравља Љубовија 54 место,дом здравља Владимирци 60 –то место, дом здравља Крупањ70 – то место а понављамо домздравља шабац 136 – то место.

Бројке довољно говоре самеза себе – поготово што је листусачинио институт за јавноздравље Србије, а односи се напериод од 2005 -2009 године.

да ли је ово довољна опо-мена (шамар) за руководстводома здравља шабац као и оп-ште болнице шабац??? нисмосигурни. Својим (не) радом, илипогрешним радом они су ша-бачко здравство срозали на вео-ма ниске гране. ако узмемо дваосновна мерила а то је задо-ољство пацијената испада дасу пацијенти јако незадовољнирадом како дома здравља тако иопште болнице шабац.

друго мерило – професио-нално задовољство запосленихтакође показује да су запосленикао у дому здравља тако и у оп-штој болници апсолутно неза-довољни да то умаљује моти-вацију за рад.

два основна показатеља супоказала да руководства домаздравља шабац и опште бол-нице шабац нису дорасли за-датку који раде. да ли ти људида остану на руководећим ме-стима? незадовољни пацијентии лекари су рекли своју реч! ре-избор нових руководстава је ту– пред нама.Савет за здравство Градског

одбора Српске напреднестранке Шабац

�509. децембар 2010. www. podrinske.comРеАгОВАњА

ПИШе: гОРдАНА ПеТРОВИћ

моЈа раЗмишљаЊа (23)

Љуби га

мајка !Свакодневне обавезе не-

опходне за одржавање дома-ћинства којима се приступа безсувишног размишљања и коле-бања (у супротном не би нибиле обављене) су : набавка на-мирница и њихово припремањедва до три пута у току дана, пра-ње запрљаних судова 3, 4, 5 ...пута, склањање разбацанихствари, обуће, одеће, пронала-жење потребних ситница (саможена зна тајно место на којем сеналазе), доношење, одношење,додавање, просипање, бриса-ње, прање, пеглање ...

Жена – домаћица (врста уизумирању) реши да направипаузу, положи тело у хоризон-талу и попије кафу уз звукедобре музике. Кад, однекуд сти-же мушко дете и рафално се об-рати жени – мајци:

- ала ти знаш да уживаш,шта има да се једе, јеси ли ис-пеглала тегет дуксерицу, доброси могла да потрошиш топлуводу, имаш пара за вечерас.

мајка раздражена што јој на-следник нарушава јинг – јанг по-зицију невољно проговори:

- изађи злато напоље и јавими да ли су се облаци нагоми-лали изнад Саве или изнад цера

и процени брзину и правац њи-ховог кретања.

- мајка укључи ТВ и погле-дај прогнозу људи који су плаће-ни за то.

- Знам сине, али ја њима башмного не верујем.

- добро али ће то да кошта.- Платиће мајка.- може хиљадарка.- ниси ти злато толико ква-

лификован, даћу петстотина.- може.- а сад изађи и прати, док не

попијем кафу, љуби те мајка.Кад је напунила батерије,

стави прекидач у положај „он“и „живот настави да тече“.

ПС.ову методу „уцене и по-

ткупљивања“ не примењиватиуколико дете није васпитано тј.научено да на такав начин нетреба и не сме камчити (узима-ти) паре. ово је само пример ду-ховите комуникације мајке исина, која доприноси попушта-њу тензије. Паре које мајка дајесину су већ биле намењене ве-черњем изласку у град истог.Зато ако нисте тренирани про-фесионалци, немојте се игратиових игара јер су последице ду-горочно погубне за обе стране.

Суноврат Шабачког здравстваСАОпШтење

У Србији много тога још храмље уобласти правосуђа. један од примера слу-чај шапчанина д.и. који је осуђен нашест месеци условно у кривичном по-ступку и још да плати казну у пре-кршајноим поступку, а све због лажногсведочења два полицајца и немара ту-жиоца. он не спори да је да је свој ауто-мобил непрописно паркирао око 14 часоваи да је био под дејством алкохола. Како јеу доказном поступку Суд утврдио поли-цајци Ж. м. и р.З. позивају га да померивозило, међутим после тога долази до рас-праве која траје два часа, и цепања за-писника од стране д.и. око 16 часова до-лази полицијски старешина са патролом,након чега је извршено алкотестирање,који оштећени не признаје и одводе га уБолницу где је утврђено присуство алко-хола у крви. Такођеи приликом доласка по-

лиције он је изрекао псовке на рачунтога ко их је послао. међутим, на суду суполицајци тврдили да је око 16 часова д.и.довезао своје возило испред своје куће, гдега је паркирао, након чега је ушао у своједвориште, те да је одмах после пет минутапо паркирању возила изашао из двориш-та, након интервенције службених лица дапомери возило, а потом да је око 16,30 ча-сова извршено алкотестирање. То је свебило 2004. године, наш суграђанин је осу-ђен за кривично дело, дозвола му је оду-зета на три месеца и морао је да плати ичетири хиљаде динара за казну. међутим,он је касније тужио два полицајца, али јетом приликом дошло до тешког превидаопштинског јавног тужиоца. испостави-ло се да, случајно или намерно, „оптуж-ни предлог у свом чињеничном опису кри-вичног дела не садржи један од елемена-

та –урачунљивост, услед чега оно што јеоптужним предлогом окривљеним став-љено терет, услед недостатка наведеногбитног елемента не представља кривич-но дело“. Чињенични опис кривичногдела у оптужном акту мора да садржи свебитне елементе скривљености-урачун-љивост и виност. Будући да општинскијавни тужилац до главног претреса нијеупотпунио оптужни акт по предмету Кт.Бр. 819/06 од 2008. године основни суд ушапцу ослобађа од оптужбе окривљенеполицајце.

С друге стране ова два полицајцаводе парнични поступак за нанасену имувреду и траже надокнаду за претпљенидушевни бол. истина, у овом случајуокривљени је опсовао наредбодавца затошто их је послао на задатак.

Д.Е.

чудАн СудСКи СЛучАЈ

Кад грађани трпе немар правосуђа

У центру шапца, Градскиодбор Српске напредне странке.У уторак, седмог децембра, подслоганом „Промене за Србију“,одржао је промоцију странкеделећи флајере и учлањење но-вих присталица у ту странку.Српска напредна странка, по-четком новембра, обележила једве године постојања, том ску-пу у „Београдској арени“, при-суствовало је око 30.000 при-сталица, што је један од пока-затеља популарности и тренут-ног реитинга наше странке. оношто је битно за шабац, у овомтренутку граду су потребне су-штинске промене, те покретањеекономије а интерес грађанамора бити заступљен на вишемнивоу. ми хоћемо и желимостабилну Србију, без афера а по-

требне су и приватизације којесу са добрим резултатима, да сене закључавају капије фирми ида редници по обављеним при-ватизацијама, не остају бе посла.Србија, мора имати перспекти-ву за будућност, да се покренеекономија да оживи село које једошло на ивицу егзистенције. Тоје најбоља одбрана српског на-ционалног интереса, истакао јеалександар Перановић. Б.P

�� www. podrinske.com 09. децембар 2010.зАБеЛеШКе

организација пензионера уЉубовији крајем новембра ор-ганизовала је једнодневни излетза 58 пензионера у српске све-тиње, манастире: Петковицу,радовашницу и Каону.

Пензионери су прво посе-тили манастир Петковицу на-стао пре доласка турака на нашепросторе а изградио га је краљадрагути. након разгледања ма-настира и кратког предаха уз ка-фицу са којом су их послужилемонахиње, љубовијски пензио-нери су се упутили у манастиррадовашницу који се налазипод планином цер, а потом у по-подненим сатима су посетили иманастиру Каону.

- Са пензионерима из Љу-бовије често идем на излете јердок смо радили многи од нас

нису стигли да овако нештовиде. У сва три манастира билисмо лепо дочекани а у радо-вашници су нас дочекали отацФилимон и нифонт. Поред по-служења у овом манастиру, ма-настирско братство нас је поча-стило и са топлом гибаницом.овај излет је за сваку похвалу ипоштовање. имали смо да ви-димо веома вредне и лепе све-тиње нашег краја и сви ми којисмо били на овом излету смовеома задовољни. имали смоодличног водича свештеникапроту драгољуба Стефановића,пароха љубовијског, од којегсмо доста сазнали о манасти-рима каже 88- годишњи пен-зионер раденко Пуцаревић изсела Узовнице код Љубовије.

Миладин МАЛИШИЋ

љубОвиЈА

Посета светињамаУ КАОНИ

СрпСКА нАпреднА СтрАнКА ОдржАЛАпрОМОциЈу у грАду, пОд СЛОгАнОМ

Промене за Србију

млекара даје 400јуница сточарима

Пројекат унапређења про-изводње млека предвиђа рав-ноправно учешће- пољопри-вредника, локалне самоуправе ишабачке млекара. Почетком на-редне године, предвиђено је дасе фармерима обезбеди 400 ви-сокопродуктивних јуница. Пре-ма досадашњим анкетама фар-мери су зинтересовани за на-бавку преко хиљаду грла.

У циљу превазилажења по-ремећаја на тржишту и повећа-ња производње млека, плани-рана је набавка око 400 високопрозводних грла сименталскеи холштајн фризијске расе.

мангулице уетно селу

топаловићаСликар и велики заљубље-

ник у село и традицију Слобо-дан Топаловић из Липолистаизградио је у свом забрану Ко-лебу. намера овог неуморногпрегаоца је да уз етно угођај по-нуди и здраву храну од већ за-борављених мангулица.

У пребогатом стваралачкомопусу Слободан Топаловић је

насликао 3.000 слика што је, поњеговим речима, изродило свешто је потом уследило

После етно села и декоракоји враћа у прадавна временаникла је и Колеба на истом ме-стун где су некада и дедовиимали незаобилазну Колебу.

��09. децембар 2010. www. podrinske.comРегИОН

ЉУБоВија – Са поплав-љеног подручја општине Љу-бовија, у којем је дрина попла-вила 1.200 хектара ораница,ушла у више од 400 кућа и сакога је евакуисано 200 грађана,вода се повула али је остала пу-стош па су наступиле великемуке поготову што је у многекуће ушла вода па неће моћибити за становање а снег самошто није почео да пада.

неколико стотина људи којису напустили своје домовепрекјуче и јуче вратили су се уњих али не да у њима боравенего да из њих испумпају водуи очисте их од муља којег, упојединим станбеним објектима,има наталоженог и више одтридест сантиметара висине

- Велики талас набујале дри-не висок 160 сантиматара затрен је напунио водом просто-рије у приземљу моју кућу. Вре-мена нисам имао да изнесемствари а нисам имао ни где да ихсместим. Вода и муљ уништилису сав кухињски наметај и опре-му: електрични и шпорет надрва, фрижидер, замрзивач, те-левизор, радио апарат. Вода јеушла и у гаражу у којој је биоаутобил, потопила га а такођепод водом се нашо и комшијинаутомобил који је био испредкуће. остао сам и без 28 кубнихметара огревног дрвета којег јевода однела. Унишене су мисве животне намирнице којесам спремио за зиму и 500 ли-тара вина од купина. шта вишеда вам кажем, видите и сами даје све уништено, не само менинего и мојим комшиама. оста-ла је пустош. штета, коју намнико не може надокнадити, јевелика. незапослен сам поредсупруге имам и двоје малолет-

не деце. Кућа ми је нова, недо-вршена, нема се пара. ни сам незнам како ћу преживети овошто ме задесило - каже арсенмладеновић.

Велику штету од поплавеима и власник радионице запроизводњу накита од злата,сребра и других материјала Вла-дан николић. Њему је вода у ра-дионици, површине од 200 квад-ратних метара, онеспособиладесет скупоцених машина заизраду накита од племенитихметала и другу савремену опре-му за рад.

- Поред машина уништенми је и стамбени простор од 50квадрата, ствари у њему и лич-на опрема као и котларница.

Вода је однела и 10 тона угља заогрев. штета је велика, према-шује суму од 50 хиљада евравели николић.

Његов комшија и приватнипредузетник драган аћимовић,који је валсник пекаре „аћимо-вић“ и има фарму стоке на којојзапошљава десет радника у ве-ликој је новољи. Поплава му јеуништила машине за производ-њу хлеба и пецива, више од 10тона брашна, па је у неизвес-ности када ће отпочеи да про-изводи пекарске производе.

- нисам био обавештен да ћесе хировита дрина тако брзо из-лити из свог корита па нисамстигао на време да евакуишемовце, говеда и свиње са фармекоју имам у селу Грабовица не-далеко од Љубовије. Вода јепродрла у свињце и у њој се угу-шило десет свиња тешких окосто килограма. однела је осамтона кукуза, две тоне концент-роване сточне хране и неколикохиљада килограма сена од де-телине и либвадских траве. оче-кујем да ће убрзо екипа из љу-бовијског дома здравља от-почети да врши дизинфекцијукућа и других објека у којим јевода била неколико дана. Тако-ђе и комисија да процени на-сталу штету која је поприличновелика - каже аћимовић.

Миладин Малишић

СА пОпЛАвљенОг пОдучЈА љубОвиЈСКе ОпШтине

Вода се повукла - остала пустошчИШћење дВОРИШТА ПОСЛе ПОПЛАВе

АРСеН МЛАдеНОВИћ, СА СУПРУгОМ МИЛИцОМПОРед КУће У КОЈУ Је УШЛА ВОдА

ВЛАдАН НИКОЛИћ, ПОРед ОШТећеНе МАШИНе

ЉУБоВија – У љубо-вијском крају вода дрине сеповукла са поплављеног под-ручја у своје корито, па се ста-ње које је проузроковало изли-вање ове реке у Љубовији и на-сељима почело да се нормали-зује. дошли су припадницивојске Сбије који помажу гра-ђанима при испумпавању водеиз кућа и других објеката у којесе улила, и раде на чићењу ули-ца и дворишта са којих односекабасти разноврсни отпад којегје вода донела. отворен је гра-нични прелаз и магистралнипут Бајина Башта - Љубовија -мали Зворник који је био за-

творен четири дана због прели-вања воде преко њега. и даље нераде школе и дечји вртић, гра-ђани се снадбевају водом запиће из цистерни.

Поплављено подручје љу-бовијске општине посетио јепредседник Србије Тадић, ми-нистар пољопривреде драгин иминистар полиције ивица да-чић. дачић је између осталог ре-као: добро је што осим мате-ријалне штете од поплаве нијебило људских жртава и нагласиода су градски органи који су за-дужени за реаговање у ванред-ним ситуацијама добро посту-пили. М.Малишић

у СредњеМ пОдрињу дринА Се пОвуКЛАу СвОЈе КОритО

Живот се нормализујeпоплављено подручје љубовијске општине посетилипредсдник србје тадић и министри драгин и дачић

МИНИСТАР дАчИћ У ОБИЛАСКУ ПОПЛАВЉеНОг ПОдРУчЈА

куд “абрашевић”на концеру у

БеоградуУ понедељак, 13. децембра

чланови Првог ансанбла уче-ствоваће на заједничком кон-церту са КУд “Ђока Павловић”који ће се оджати у дому син-диката у Београду.

Биће то и прилика да чла-нови ова два културно умет-ничка друштва потвред зајед-ничко пријатељство створеноове јесени у шапцу.

Концерт је хуманитарног ка-рактера и приход са овог кон-церта иде као помоћ грађанимаКраљева.

ИНТеРВЈУwww. podrinske.com�� 09. децембар 2010.

Поводом десет година однаТо агресије на Савезну ре-публику југославију, 1999. го-дине, у пролеће 2009. у Београ-ду је одржан скуп посвећенпоследицама које је овај догађајбез преседана у светској исто-рији имао по односе у свету. натом скупу, учествовали су еми-нентни стручњаци из целог све-та, а зборник радова објављенихна овом скупу у једно дело саб-рао је, и објавио, Живадин јова-новић, министар иностранихпослова у влади Савезне ре-публике југославије, непосред-но уочи, и за време трајањаагресије најмоћније војне силесвета на нашу земљу. Књига„наТо аГреСија- СУмраКЗаПада“ представљена је ушапцу у уторак, 30. новембра2010. године, у малој сали ша-бачког позоришта. Присуствоаутора, искористили смо за раз-говор са њим о овом догађају,као и о последицама које јенаТо интервенција имала поодносе у свету.

Господине Јовановићу, по-

сматрано са временске дис-

танце од скоро дванаест го-

дина, да ли се агресија НАТО

пакта на тадашњу СРЈ ипак

могла избећи?

ова књига представља збор-ник радова 50 аутора који суприпремили своје анализе замеђународну конференцију по-водом 10 година од наТо агре-сије на нашу земљу. У овомделу, приказано је како учесни-ци одбране земље, али и инте-лектуалци из Србије и целог све-та оцењују узроке, циљеве ипоследице агресије, са дистан-це од десет година. Самој агре-сији претходио је процес, познаткао Преговори у рамбујеу, којису у ствари представљали по-

зориште. Позориште које је тре-бало да покаже да српско-југо-словенска делегација не желидоговор. За време тих неколикоседмица, ни једног тренутканаша и делегација албанаца саКосова нису седеле за истимстолом и водиле преговоре, негоје ту радила такозвана „шатлдипломатија“, преко америчкихдипломата који су контактира-ли једну и другу страну, и пре-носили ставове који су устварињима одговарали. То нису билипреговори, него приказивањепреговора, које је требало да по-каже свету како ето наша стра-на не прихвата мирно решењекосовског проблема, те да ондаостаје као једина алтернатива дасе Срби силом натерају да при-хвате услове који су од њихтражени. По мом уверењу агре-сија се није могла избећи, јер иу Паризу, и у рамбујеу, од нашестране је тражено оно што ниједна сувереана држава којадржи до себе не би прихватила.ово није само наше мишљењенего и бројних признатих инте-лектуалаца и државника из це-лог света. Чак је и бивши држав-ни секретар Сад, Хенри Ки-синџер, оценио као срамну по-нуду која је предочена нашојземљи. а мадлен олбрајт, та-дашњи државни секретар Садјавно је признала да су онисвесно подигли услове до гра-нице немогућег за прихватањеод стране Србије и српских вла-сти. Ти преговори су, дакле,имали за циљ само да покажунефлексибилност и некоопера-тивност српске стране, како бисе дао алиби за изговор о по-треби да се Србија бомбардује.а све ово американци су при-знали на међународној конфе-ренцији наТо земаља у Брати-слави, 28. априла 2000. године,

када су казали да је, независноод легалистичких интерпрета-ција европских чланица наТопакта, та интервенција билапреседан који ће бити кориштенувек када затреба.

Због чега су Американци и

НАТО применили тај и такав

уцењивачки однос пре-

ма нашој земљи?

очигледно, њима јетребао преседан који ћемоћи да користе за све доц-није интервенције широмсвета. рецимо, исто каошто је била неистинитаприча о наводној хумани-тарној катастрофи на Ко-сову, касније је исфабри-кована и прича о оружју замасовно уништавање којесу наводно поседовалиирачани, као и још неке,све до ових дана, када је насамиту наТо пакта у Ли-сабону усвојена глобалнастратегија за XXI век

Да ли је можда све то

имало за циљ и поход на

исток, односно војно-по-

литичко приближавање

границама Русије?

ако некоме раније иније било јасно, сада је илаицима јасно. након штоје окупирано Косово, и ус-постављена највећа наТобаза Бондстил код Уро-шевца, у Бугарској, руму-нији, као и у неким балтичкимдржавама почеле су да ничунаТо базе. а да и не говоримоо базама у околним државама.Та експанзија на исток пред-ставља и хитање ка каспијскомбасену, где се налазе велике ре-зерве енергената и стратешкихсировина. Ти циљеви се више ине крију, они су отворено

уобличени на самиту наТопакта у Лисабону.

Постоје мишљења и са-

знања да је сама агресија

НАТО пакта била планирана

пре више деценија и да се не

би могла избећи, чак и у слу-

чају да су власт у Србији у том

тренутку водиле неке друге

политичке опције?

и ја имам мишљење даСрбија и југославија нису бом-бардоване због Слободана ми-лошевића, него због неких ви-ших интереса тих земаља које сунас бомбардовале. Бомбардо-вање је било, пре свега, збогстратешких интереса. мисијаоеБС, на чијем челу је биоКристијан Вокер није дошлаовде да верификује стање на те-рену, него да припреми терори-стичку оВК да буде њихов са-везник на терену, да се означеобјекти за бомбардовање, и при-преми евентуална логистика.оВК је требало да буде суво-земна снага наТо авијације,али и да изврши многе другеприпреме на терену. Припремесу вршене дуго, а да то није биоатак на власт у Србији сведочии чињеница да наТо своју по-литику према Србији није про-менио ни после одласка мило-шевића са политичке сцене.милошевићу је, за разлику одактуелне власти наТо признаосуверенитет и територијални

интегритет земље, резолуцијом12-44 Савета безубедности Ун,док је то исто одузео актуелномполитичком руководству Србије.и поставља се питање, ако је не-пријатељу милошевићу пону-дио гаранције суверенитета иинтегритета земље, заштосвојим „пријатељима“ није оста-вио барем иста права као што једао Слободану милошевићу.Та политика запада и наТоима свој континуитет, и ми, у ок-виру Београдског форума засвет равноправних оцењујемода се та агресија против Србијенаставила и после оружаногдела, само сада неким другимсредствима. о томе говори ипроглашење, супротно одлуциСавета безбедности и резолу-цији 12-44, независности Косо-ва, као и многе друге чињенице.

Можете ли да прокомен-

таришете чињеницу да се

„Руски медвед“, односно Ру-

сија као светска сила, након

дугог периода, поново подигла

са доласком Владимира Пу-

тина на чело државе, и пред-

ставља важан фактор у свет-

ским оквирима. Практично,

од смрти Брежњева, па све до

појаве Путина на сцени Русије

налазили су се људи који нису

били дорасли задатку вођења

највеће државе света. Сада

имамо ситуацију да је Русија

јаснио ставила до знања сви-

ма да јесте за политику мира

и сарадње, али и спремност да

се штите руски национални

интереси?

доласком Путина, у рускојполитици настала је суштинскапромена. Пре свега, поново јевраћено самопоуздање и до-стојанство руског народа, а са-мим тим пробудио се и понос.Путин је почео да подиже ру-сију са колена, тај процес се на-стасвља и русија се, по мом уве-рењу, опоравила. она више нијезадужена, напротив, многимдржавама русија је поверилац,и постала је стратешки факторна пољу енергетике. европа за-виси од руског гаса и енергена-та, и европа има помирљив од-нос према русији. европа нежели да на било који начин от-ежа положај русије и процес ње-ног снажења у економском и по-литичком погледу. русија имаогроман потенцијал који можеда валоризује, али јој је јошувек потребно време за еко-номски и технолошки препород.русија је заинтересована за са-радњу и са Западном европом,и са Сад, и са Балканом. русија

рАзгОвОр СА пОвОдОМ: живАдин ЈОвАнОвић

Србија има велике и тешке проблеме које мора да реши

СПОРТ www. podrinske.com09. децембар 2010. ��

ТеКВОНдО

РеАгОВАњА

КОШАРКА

Србија има велике и тешке проблеме које мора да решије показала да је спреман за мири компромис са свима. Са Пу-тином на челу русије, од уни-поларног света, почиње изград-ња мултиполарног светског по-ретка. и сам председник Сад,обама, изјавио је и признао уСеулу пре извесног времена даСад више нису једини чинилацу свету који се пита за све.

Да ли се слажете са не-

ким мишљењима да ће се Тре-

ћи светски рат, уколико до

њега дође, водити, уствари, за

изворе здраве пијаће воде?

Вода јесте стратешки ре-сурс, али се ја, као неко ко себори за мир, сарадњуј и толе-ранцију, надам да до тог ратаипак неће доћи. надам се да ћеразум победити и да до тог итаквог рата неће доћи. Желеобих и да се нестабилна подручја,као што је и сам Балкан, стаби-лизују, и крену у правцу новогразвоја односа и сарадње сасвим битним чиниоцима, укљу-чујући и русију и Кину, и Сад,и еУ. Вода јесте стратешки ре-сурс, који има примарни значају данашње време, сли не бих во-лео да тај ресурс буде узрок не-ког новог светског сукоба.

Крајем 2009. године

Србија је добила безвизни ре-

жим и слободне трговинске од-

носе са земљама ЕУ. Колико је

реално очекивати да ћемо од

1. јануара 2014. бити пуно-

праван члан ЕУ?

мислим да је било превишелицитирања у вези датума на-шег уласка у еУ. Време је да сеједном престане са тим пре-тпоставкама, нагађањима и по-стављањем бико каквих вре-менских рокова који су једино услужби дневно политичких ин-тереса Србија најпре треба да сеекономски стабилизује, избориса новим претњама од сепара-тизама, и тек онда да размишљао чланству у еУ. Србија има ве-лике и тешке проблеме којенајпре мора да реши, па теконда да размишља о чланству уеУ. Ти проблеми не смеју да сезамагљују овим или оним при-чама. Србија мора да ради и наозбиљној стратегији економскогразвоја и просперитета, па теконда да размишља о својим ев-роинтеграцијама. ми најпре мо-рамо да будемо социјално одго-ворна држава, па тек онда да раз-мишљамо о чланству у еУ. акосе деси да постане чланица еУдобро јесте, а ако се не деси, доб-ро јесте, живеће и даље.

Слободан Д. Кашиковић

ркметалопластика(шабац)-црвенка

35:25 (17:13)Хала Гимназије, гледалаца

600. Судије: Боричић и марко-вић (обојица из Београда). Сед-мерци: металопластика 3 (3),црвенка 6 (6). искључења: ме-талопластика 8 минута, црвен-ка 14 минута

Металопалстика: Ђури-чин, Камберовић, Лончар, ма-ленчић 6, Протић, драгаш 4(3), марјановић 8, Живановић,медурић 5, марковић 3,рајичић, јовић 1, м. митровић5, Л. митровић 3.

Црвенка: мјеримачка, Пе-ровић 2 (1), Гуглета 1 (1), радо-њић 4, Буластовић, Салвуљица3, мирић, В. рачић 3, николић3, Зејак 2, Ђуровић 6 (4), Сатн-ковић 1, н. рачић, Слијепћевић.

играч утакмице: милан Ђу-ричин (металопластика )

шабац, 4. децембра. Сусретстарих спортских ривала, екипакоје су се састајале у борби забодове преко 60 пута протекао

је у апсолутној доминацији до-маћег тима. од самог почетка,шапчани су јасно ставили дознања симпатичним гостима данемају шта да траже у овоммечу, те да је питање са коликопогодака предности у користметалопалстике ће сусрет битиокончан. изузетно сигурно иуверено деловала је игра мета-лопалстике, а на моменте, ат-рактивним потезима, шапчанису мамили аплаузе својих на-вијача, који су се ужелели упра-во атрактивне, лепршаве и ефи-касне игре својих љубимаца.Предност је расла из минута уминут, а у једном тренутку, некирукометаши црвенке, свеснида је убедљив пораз неминован,покушали су да испровоцирајуи изазову инцидент на паркету.на крају, заслужен тријумф до-маће екипе, која је показала дапоседује могућности и домете,и за неке високе пласмане удомаћем првенству. наредногвикенда, пред рукометашимаметалопластике је тешко го-стовање у Лазаревцу, екипи ак-туелног шампиона Србије, Ко-лубари.

С. Кашиковић

РУКОМеТ

Некада био дерби

окк шаБц- ЖккБеоЧин 74:62

(15:16, 18:14, 24:13, 17:19)Хала Гимназијне, гледалаца

100. Судије: Смрк (Умка) иалексић (обреновац)

оКК шаабц: а. Вуковић 22,Симић, Степановић 4, Спасојевић8, малетић, марковић 3, Лукић9, рашић 15, д. Вуковић, ацало-вић, Ћирић, Видаковић 13.

играчица уитакмице: анаВуковић (оКК шабац)

шабац, 5. децембра. ослаб-љене неиграњем капитена и

најискусније ане Петровић,шапчанке су успеле да стигнудо нове победе, која их је учвр-стила у врху табеле Прве Б лигеза даме. Победник сусрета де-финитивно је одлучен у трећемпериоду, када су шапчанке ус-пеле да стигну до огромних 14поена предности, коју су ру-тинском игром одржали и сачу-вали до краја меча. Уз одличнеВуковићеву и рашићеву, истак-ле су се још и Спасојевићева иВидаковићева. У наредном колу,шапчанке гостују у Ужицу, гдеће се састати са екипом „Плејоф“.

С. К.

Шапчанке држе корак

окк шаБац-слоГа (пожега) 88:71

(25:20, 20:15, 25:24, 18:12)Хала Гимназије, гледалаца

500. Судије: марковић и Крњић(Краљево). играч утакмице:Срђан Ђурић (оКК шабац)

оКК шабац: милошевић 6,јовановић, дрекић, Ђурић 16,Вуковић 6, бајић, новаковић 3,апић 4, Ђорђић 30, ивановић12, Којић, мањенчић 11.

шапчани су наставили „те-рор“ на паркетима републичкелиге група Запад.

најновија жртва шабачкекошаркашке казнене експеди-ције били су симпатични По-жежани, који су се трудили дасе што достојанственије су-протставе домаћем саставу.Кошаркаши оКК шабац,предвођени искусним ма-њенчићем и Ђурићем, иначенајбољим појединцем сусретаипак нису оставили ни најма-ње простора за дилему окопобедника, већ су сигурном, ина тренутке лепршавом игромјасно показали да бодовиостају у шапцу.

С. К.

Казнена експедиција

да мачвани не ногу безтрка говори и то да сваке годи-не на Божић, организују ко-њичке трке. дуго су без Хи-подрома и коњичких узбудљи-

вих праваца, али без препо-знатљивог коментара Љубинкајефтића. дуго се чекало да сенешто покрене са мртве тачке.За време мандата, односно пред-седниковања раденка Петрића,познатог заљубљеника у коње икоњичког судије све је остало

само на обећањима. недавносе коњари у мачви, окупише иодржаше Скупштину, би иза-брано и нови руководство клу-ба. За председника клуба иза-

бран је ВладимирВукојевић, из Бе-лотића. Грло, којесе налази у влас-ништву Владе Ву-којевића, еламала, исписала јекопитама историјуна шабачкој травиосвојивши дуго са-њани трофеј „КупКраља“ раније „Пе-хар маршалаТита“. о томе је ипознати комента-

тор Љубинко имао свој монолог.неће још дуго времена проћи,трке у Богатићу, биће одржане а,слушаћемо препознатљив глас -мачвански коњи који јуре у по-ном галопу испред вас. Ускороће и Божић.....

Б.П.

У СЛИцИ И РечИ

Љубинко Јефтић

Поштовани,обраћам вам се још једном ради деманта на оно што је Ваш

новинар изнео у листу Подринске од 25. новембра 2010. годи-не користећи или злоупотребљавајући положај, без могућностида се чује друга страна.

на утакмици са прваком државе „машинцем“ из ниша, име-новано новинар Кaшиковић је хтео да уђе на протокол, па га јенаш представник најлепше замолио да изађе из просторије гдесе саставља протокол. ово све су чули и видели делегат утак-мице и представник гостујућег тима. именовани је одреаговаоуличним жаргоном, што не приличи неком од новинара и савсвој репертоар израза приписује другој страни.

о његовим намерама са којима је дошао говори текст у комекаже да је бачена сенка на ову лепу и одлично организовану утак-мицу, само што је ту сенку бацио дотични Кашиковић! Прав-дајући свој поступак сада обмањује јавност.

наш представник као и играчице и други чланови који сунаграђени, са поносом носе додељена признања за своје ре-зултате рада у спортском шапцу.

У међувремену смо сазнали да је именовани новинар имаочесте сукобе са познатим бившим спортистима и спортским рад-ницима.

Питамо се коме сметају успеси Женског фудбалског клуба„шабац“?

ЖФК“Шабац“ Шабац

У румунији на Балканском сениорском првен-ству у Теквондоу, такмичари клуба Летњиковацдрагана Гладовић и иван Пурешевић освојили сузлатне медаље. Гладовићева је проглашена занајбољу сениорку на Балкану.

два злата за тк"летњиковац"

www. podrinske.com 09. децембар 2010.2� www. podrinske.com зАБеЛеШКе

015/355-001

НОВО! НОВО! НОВО! НОВО!проф. др Бранко станков

страБолоГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

аматерско позориште„Вожд“ из мишара, у недељу,5.децембра, представило се но-вим филмским остварењем. речје о „Сеоским причама 2 – За-вичај“ за које је сценарио и ре-жију урадио душан Симић, а устварању филма учествовало јетридесетак младих из мишараи шапца.

Сала Културног центра билаје препуна оних који су ани-мирани, пре свега изузетнимрадом, ентузијазмом и вољоммладих из мишара, дошли дапогледају њихово најновијеостварење.

изабран, од младих ствара-лаца, да у име Задужбинскогдруштва „Први српски уста-нак“ (у оквиру ког и ради ама-терско позориште „Вожд“), по-здрави присутне, познати ша-бачки глумац Петар Лазић ис-такао је изузетан труд којимлади мишара, уз своје друга-ре и пријатеље из шапца, али иоколних места, улажу, и да тотреба ценити, посебно у да-нашњим временима.

- ја ћу само рећи да су подовим кровом многи касније по-знати људи и имена почињалинеке своје књижевне, музичке,литерарне и не знам све већкакве каријере. и волео бих дабудем на месту већине овдемладих људи и да једнога данакажем: „Знам ја кад су они по-чињали“. То би ми било најдра-же. а вероватно ће труд који суови млади људи уложили у оночиме се баве, једног дана си-гурно дати резултате. ја ово го-ворим прво као њихов пријатељи као човек који цени то шторади тај круг младих људи у на-шем друштву „Први српскиустанак мишар“. општи је ути-

сак у целом друштву да им седивимо на томе што раде, безичије помоћи. Само нас обаве-сте да су нешто урадили, и затоим ја унапред честитам, и же-лим да их најозбиљније схва-тите.“

Стављајући урађено нафилмско платно, пред публику,млађани душан Симић, као сце-нариста и редитељ, захвалио јесвима који су на било који начинподржали екипу „Завичаја“.

- Филм за тему има српскосело у данашњем времену, ами смо желели да га опишемона један реалан начин, какво оностварно јесте, не да га ружимои не да се спрдамо са њим.дуго смо радили и надамо се данаш труд није узалудан. Фи-лип рајковић је у једној изјавирекао да све ово изгледа де-

чије, али да је исувише профе-сионално за наш узраст. То и јасматрам, филм заиста изгледа

професионално, само што суглумци ето аматери, али ти ама-тери играју као прави профе-сионалци“.

Сходно њиховом аматерскомраду, младости, и жељи да пока-жу све што су урадили, и сни-мили, можда и једина (или ретка)замерка је трајање филма од го-тово два и по сата. Уз бучнеаплаузе, на крају пројекције, по-зирања, па и дељења аутограма,урезују се и опомињу завршнеречи филма младих мишараца„Сеоске приче 2 – Завичај“ – „дајБоже да још буде Срба и сељака,да још буде села. Вратимо се у за-вичај, и не заборавимо корене“.

Ц.Љубић

МиШАрСКи „зАвичАЈ“

Не заборавимо корене

- Хвала свим мишарци-ма који су нам помогли даурадимо филм, пре свега,породицама у чијим смо до-маћинствима снимали. Кажуда редитељ и сценаристаносе највећи удео у некомостварењу. ја управо мислимсупротно. моје заслуге суможда пет посто филма,највећи удео носе ови сјајниглумци и сјајни људи. дру-жили смо се месец дана,заједно стварали и мислим дасу на сјајан начин одигралисвоје улоге – о раду на фил-му, и глумачкој екипи, рекаоје душан Симић.

вождови филмски јунациБројна, али сјајна екипа – младих људи. У њој су: Ду-

шан Симић, Филип Рајковић, Никола Јовановић, Мили-

ца Остојић, Снежана Марковић, Ковиљка Јеремић, Алек-

сандар Петровић, Немања Шушић, Слободан Петровић,

Мирјана Матић, Марко Петровић, Тамара Петровић,

Милица Поповић, Дарко Јаковљевић, Слађана Петровић,

Урош Рајковић, Бојан Томић, Наташа Антић, Катарина

Исаиловић, Филип Петровић, Милош Јовановић, Никола

Миловић, Жељко Поповић, Нина Стокић, Андреа Симеу-

новић, Милош Гајић, Маријана Галонић, Марко Јаков-

љевић, Јулијана Милетић, Стефан Качаревић и Андреа По-

повић. Гости филма су др Буда Тирић, Стеван Симић и Не-

над Степановић Кићула.

Прошлог уторка у просто-ријама Кајакашког савеза србијеминистарка за омладину и спотрСнежана Самарџић-марковићуручила је признања најбољимкајакашима и кануистима србијеу 2010. години.

међу лауреатина нашла сусе и четворица шапчана.

Душко Станојевић и Дејан

Пајић добили су признање заостварене резултате у међуна-родној конкуренцији.

најбољи кајакаш Србијемеђу јуниорима је александаралексић.

Признање за најбољег ка-нуисте Србије у конкуренцијикадета припала је драгану Ко-вачевићу.

ово је први пут да кајакаш-ки савез Србије организује “данкајака” манифестацију која ће,надамо се, постати традицио-нална јер је у интересу овог тро-фејног спорта.

- Кајак и кану је један од на-ших најтрофејнијих спортоваи ми ћемо учинити све да такои остане. позивам све младељуде да се баве овим лепимспортом без обзира што у овомспорту нема новца - рекла јеовом приликом министарка заомладину и спотр Снежана Са-марџић-марковић.

Председник Кајакашког са-веза Србије, господин мирконишовић, осврнуо се на изу-

зетно добре резултате које сунаши кајакаши остварили у овојгодини и изразио велику наду даће на следећим олимпијсимиграма, које се одржавају у лон-дону 2012. године Србија има-ти неколико такмичара који сукадри да се умешају у борбу замедаље.

и у шабачком Кајак клубу“Зорка колор” очекују да ће сена следећој олимпијади појави-ти неко од шабачких кајакаша.

2�09. децембар 2010. www. podrinske.comСПОРТ

КАЈАК -КАНУ

Владан Красавац, успешниголман рК металопластике ибројних европских рукометнихекипа завршио је своју богатуиграчку каријеру и вратио се ушабац.

Крај каријере-нови поче-

так!

да, после толико година до-шао је нажалост и крај каријере.Кажем нажалост,јер се у мом живо-ту заврашило не-што што највишеволим и нешто штоме је испуњавалосве ове године. ме-ђутим, то је реал-ност и треба битисвестан да је свепролазно и да го-дине и време чинесвоје. имам 40 го-дина и сада сам најош једном почетку,почетку живота безсвакодневних тре-нинга, утакмица,путовања... Требасе вратити у ствар-ност и реалност.

Где смо ми у

односу на Европу

у спортском и сва-

ком другом сми-

слу?

имао сам част исрећу да задње две сезоне оди-грам у најјачој рукометној лигина свету, у немачкој Бундес лигии осетим сву лепоту и чар ру-кометне NBA лиге. могу рећида је то други спорт у односу нарукомет овде у сваком смислу, испортском и организационом ифинанскијском. Податак да сусве дворане препуне, да клубо-ви имају велике буџете, да без-број деце тренира од своје 4-5године и огромна популарност,говори да смо далеко од свегатога, и да каскамо у свим еле-ментима.

У ком клубу и земљи сте се

осећали најбоље?

највише волим мој и увекмој клуб меТаЛоПЛаСТи-КУ где сам све научио и отишаоу свет за својом каријером.најсрећни сам био у италији,јер ми је супруга Тања тамо ро-дила две моје лепотице ању ииву, а у спортском и играчкомсмислу мој врхунац је био уHSG WETZLAR у немачкојБУндеС ЛиГи.

Спортки- номадски жи-

вот, како је породица све то

пратила?

један од фаза у животу спор-тиста је одлазак у иностран-ство и промена земље живљења.С једне стране је то лепо, али садруге носи велико број пробле-ма, стресова и тешкоћа. имаосам велику срећу да ме је мојасупруга Тања пратила све ововреме. Заједно смо променили 5земаља, селили се и адаптиралидецу на нове средине, језике и

окружења. опет кажем, једнадивна ствар са пуно одрицања ипуно жртве. морам поменути исвоје родитеље који су ме усвему подржали и васпитали управом смеру.

Повратак у Шабац.Била је то велика дилема и

тешка одлука, али смо сви фа-милијарно преломили у користшапца. Све ово време лебдели

смо између иностранства ишапца, и у ствари, отишли смода се вратимо. Време ће пока-зати да ли је одлука била ис-правна.

Да ли ћете остати близу ру-

комета тј.спорта?

Свој живот сигурно не бихмогао замилсити без рукомета инаравно да ћу у њему и остати.

Тренутно сам ангажо-ван у менаџерској аген-цији мог рођака СашеБратића који је један однајбољих рукометнихменаџера у европи.Конкретно, задуженсам за играче са про-стора ex-Yu, Чешку,Словачку и румунију.У свакодневним самконтактима сабројиним и врхунскимиграчима, тренерима иклубовима. Баш збогтога и због својих ве-ликих амбиција смат-рам да имам места усвом клубу метало-пластици. Знање тријезика, бројни контактии људски квалитети мепрепоручују да се ста-вим у функцију клуба ињегову надградњу којаје и те како потребна.

Да ли је потреба-

на адаптација на живот у

Србији после живота у Евро-

пи?

могу рећи да су се децапосле четири месеца од нашегповратка адаптирала на условеовде, на школу, другаре... Су-пруга и ја се још "боримо са со-бом" и заиста је тешко, али сетрудимо да на живот гледамо саоне лепше стране и да будемооптимисти као и до сада.

рАзгОвОр С пОвОдОМ: вЛАдАн КрАСАвАц

лична картаВладан Красавац, рођен 15.04.1971. у ЛозницаБрачно стање: ожењен супруга Тања и ћерке ања и иваОбразовање: инж.пољопривреде за ратарствоКлубови: 1987-1996 рК металапластика - 1988. првак југо-

славије1996-1997 ESG Leutershausen II Бундес лига1997-1998 рК Партизан - првак Купа југославије1998-1999 рК Железничар- нис - првак Купа југославије1999-2002 Pallamano Rubiera - првак Купа италије2002-2003 HC Bologna2003-2004 рК Превент Словен Градец2004-2005 рК Врадар Скопље - полуфинале Купа купова2005-2006 рК Превент Словен Градец2006-2008 HC Grashopers Zürich - првак швајцарске и првак

Купа швајцарске, полуфинале Купа купова2008-2010 HSG WetzlarТренерка каријера: септембар 2010. тренер голмана у ли-

банском клубу ASSADD-првак лиге шампиона азије

Одлучио да се врати у ШабацПризнања занајбоље

дУШКО СТАНОЈеВИћ деЈАН ПАЈИћ

АЛеКСАНдАР АЛеКСИћ дРАгАН КОВАчеВИћ

09. децембар 2010.22 www. podrinske.com зАБеЛеШКе

мину деценија од када насје напустио. Прође десет го-дина како се међу нама некреће барокна капа и огртачкоју је непролазни миЛиЋ одмаЧВе усвојио, као својеобележје. никад о обележјуније говорио, али је био знакпоштовања сликарске рене-сансе и барока, који је милићпосебно поштовао. испод ба-рокног обележја био је милић,преподопски, архаични, а опетсадашњи и будући. Својимоблачењем, посебно перфор-мансима скретао је пажњу дага савременици доживљавају,као нешто изванредно и по-себно, јединствено. Управо,то милићево посебно, једин-ствено је давало печат њего-вом сликарству, реторици исвакодневном понашању. Са-временици то увек нису пре-познали, поготову нису ту-мачили на онај начин како је,можда, опет милић очекивао.

а, шта је то милић оче-кивао од савременика и штанам је од њега остало?

миЛиЋ СТанКоВиЋ –миЛиЋ од маЧВе, академ-ски сликар, сликар српски,сликар Васељене, писац, пес-ник, колумниста, био је самооно што он јесте – мачванскимилић. од Господа благо-словљен посебним талентом:да види, осети, наслика, пред-стави и каже. Његов таленат јебио да споји прошлост прекосадашњости са будућности.Увек не добро препознат сасвојим визионарством и изра-жајношћу. Његов геније пре-познали су они који су треба-ли. а они су: његов професорцртања у шабачкој ГимназијиЂорђе Костић, његови про-фесори на ликовној акаде-мији Коста Хакман и ЉубицаСокић, његов кум Ђорђе Ка-дијевић, историчар уметно-сти и ликовни критичар, ни-кола Кусовац, припадницикултне сликарске групе „ме-дијала“, ликовни критичари ујугославији, Србији и широмсвета. Препознали су га и га-леристи широм света, богатипробирљиви колекционари икупци његових слика, широмсвета.

Препознали су га и њего-ви мачвани, што је милићупосебно било драго. они нисубили академски квалифико-вани, поготову не сликарски,али довољно упућени да умилићу осете и виде златнизавичајни жиг. Кроз даље на-брајање и потврђивање ми-лићевих вредности одаћемо

дужно поштовање препозна-ваоцима милићеве вредно-сти. шабачки новинар и књи-жевник драгиша Пењин, зна-чајни дечији песник, радо једруговао са милићем. мач-вански земљоделац и својеврс-ни боем јеремија Грушановићиз Клења је био редовни ми-лићен узваник на Томиндан,милићеву крсну Славу, у ку-лама: у Белотићу, на Златибо-ру и Звездари. Зорица рајковаЛукић, сликар, поетеса ицрквени подвижник из Лоз-нице је милића узимала каоизор и путоказ свога ствара-лаштва. Лознички песник Љу-бомир Ћорилић са милићемсе дружио и уживао његовуподршку за све своје сјајнепесничке експресије. мач-вански сликари и песници суга доживљавали као ходајућебожанство, попут: дејанаКојића из Богатића, др Сло-

бодана Берића из Богатића,Петра Берића из Узвећа, ми-кана из Клења и још многихдругих. милић их је бодрио,али и корио кад није био за-довољан са њиховим ствара-њем. Праштали су му све и за-хваљивали на свему.

Колико је милић био везанза мачву потврђује и то да јесвоме. имену додао име зави-чаја и постао познату светукао милић од мачве. није онто чинио из неких снобов-ских побуда, поготову не даимитира немце као фон, Хо-ланђане као ван, Французекао де, или италијане као ди.милић је чврсте своје везе сазавичајем показивао у по-следњој деценији свога жи-вота, уочи Петровдана, при-ређујући „лилење“, послед-ње остатке паганског пред-хришћанског периода. мач-ванска деца су са радошћуприхватала ту милићеву идејукоја је била такмичарског ка-рактера, јер су победници до-бијали симболичне наградеза највећу, најмању, најсвет-лију, најдуготрајнију и најге-џавију лилу. Лилење је биломилићево враћање свом де-тињству, прошлости, али иодржавање радости у овојгенерацији мачванске деце.Самим тим лилење је било јед-но од милићевих перформа-наса, део његове бујне маш-

товитости и припадности. Везе са завичајем милић

је гајио и кроз сликарске би-ваке, што је замењивало тер-мин сликарске колоније. Посваку цену је желео да останеаутохтон и оригиналан, јер јеколонија била туђа реч са им-перијалним смислом. милићје презирао империјализам,неслободу, па је избегавао иречи које су га симболизовале.У сликарским бивацима јеодржавао набој рада и реда, јерје цео његов живот био обе-лежен радом и редом. рад иред је препоручивао сваком,што је истицало из његовогприватног и сликарског жи-вота. Свестан своје и укупнељудске пролазности презираоје џабалебарење и дангубље-ње.

милић је био мајстор, искандала и дружељубивости.Скандали су му били потреб-ни да свугде скрене пажњу насебе, а дружељубивост даљуде привуче себи. дружењена поменутим његовим кула-ма је било место где су се оку-пљали значајни људи: слика-ри, песници, књижевници, ис-торичари, новинари, дипло-мате и њему драги људи из за-вичајне мачве. Та окупљањанису била претеча џет-сета,већ обнављање српске сабор-ности. Сабирао је људе одума и духа на својој крснојСлави, на Светог Тому и усвим другим приликама кад јеимао времена за то. Сабирао једоброчинитеље да разменемисли, да подрже, да окуражеи подстакну старање о нашемроду. разлога за брижност иподршку је итекако било. нисуто сви подједнако разумели.неки су бивали само једанпут, одустајали, због „рето-ричког менија“. У овом сабо-ровању, посебно му је помагаоЗоран остојић-мачак, управ-ник поште из Богатића, ака-демски сликар драган мар-тиновић, син његов истомиш-љеника и исписника миливојамртиновића из Богатића.многи не поменути препо-знаће се у милићевом сабо-ровању.

ово је део сећања из бо-гатог милићевог житија. Свене може у овај текст стати.али, сећање ће остати да живии да се о неком следећем 8. де-цембру изнесе јавности навидело када смо дужни даобележимо годишњицу ми-лићевог упокојења. Вечна муслава у рајским насељима!

Прим. др Предраг Тојић

СећАњемилић од мачве

2000. – 2010.Удружење Краљевина

Србија (у даљем тексту КС) јеосновано као нестраначко, не-владино и непрофитно удруже-ње, под патронатом ЊКВ Пре-столонаследника александра IIКарађорђевића, чији је циљ об-нова уставне парламентарнемонархије у Србији, као и ши-рење идеје монархије, унапре-ђење демокра-тије, сарадња сасличним удру-жењима и асо-цијацијама нанивоу републикеСрбије и дијас-поре.

Уд руже њ есвојим делова-њем, што крозхуманитарне ак-ције, волонтира-ње, што кроз ди-ректну подршкуи сарадњу саК р а љ е в с к и мдвором, настојида у што ско-ријем периоду васпостави устав-ну парламентарну монархију уСрбији, по угледу на најуспеш-није државе (шведска, данска,норвешка, В. Британија, шпа-нија, Белгија).

Чланови удружења КС сузаједно са краљевским паромучествовали у низу манифеста-ција, церемонија, хуманитар-них акција, а све у циљу пру-жања подршке и помоћи онимакојима је то неопходно. У при-лог томе могу се навести акцијепопут : добровољног давањакрви у готово свим одборима уСрбији, затим прикупљање ху-манитарне помоћи за децу саКосмета као и за децу без ро-дитељског старања, а најско-рији пример хуманости на делује пружање помоћи у виду ме-дикамената и осталих потреб-штина грађанима Краљева којису погођени разорним земљот-ресом.

Како би се нашим суграђа-нима приближила идеја уставне

парламентарне монархије у од-борима широм Србије одржа-ване су трибине на тему горе по-менуте идеје на којима су гово-рили истакнути чланови Крун-ског савета као и функционерисамог удружења. неретко су натрибинама присуствовалиЊ.К.В. Престолонаследникалександар II Карађорђевић и

Принцеза Ката-рина.

Као резул-тат досадашњеграда представ-ља чињеницада удружењеброји великиброј чланова (у50 одбора око10 000 чланова)и тај број је усвакодневнојтенденцији рас-та.

Градски од-бор удружењаК р а љ е в и н аСрбија у шап-

цу је основан 6. марта 2010. Го-дине. одбор броји око 100 чла-нова чију већину чине студентиса разних факултета. Члановиудружења су у више навратавршили едукацију грађана оидеји уставне парламентарнемонархије. У лето ове годинеодржали смо два штанда накојима смо делили реклманиматеријал, а опет у циљу какоби нашим суграђанима при-ближили идеју уставне парла-ментарне монархије. Како биодали почаст српском КраљуПетру II Карђорђевићу Го КСу шапцу је организовало слу-жење парастоса у цркви Светихапостола Петра и Павла, накојем је присуствовао и Вла-дика Лаврентије. У току је ор-ганизација трибине КраљевинаСрбија на којој ће говоритичланови крунског савета, оовом догађају благовремено ћебити обавештени наши сугра-ђани како би сви заинтересо-вани могли присуствовати.

удружење краљевина србија

ППееццИИВВАА ББееззААддИИТТИИВВААППееРРееццее,,

ММААШШННИИццее,, ККИИффЛЛИИццее,,

ББУУРРееКК......

ППееККААРРАА „„ММИИћћАА ММ““ККННееззАА ЛЛААззААРРАА 77 ШШААББААцц

ББееННССККее ББААРРее

2309. децембар 2010. www. podrinske.comТВ

ПРОгРАМ ТВ ШАБАцУ СТАЛНИМ ТеРМИНИМА: МАЛИ ОгЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОћНИ ОгЛАСИ 00:00 - 08.00 ВеСТИ У 3: РАдНИМ дАНИМА У 15:00Протекле недеље овозе-маљски свет напустио је једанод ретких представника правеградске елите проф. Богдан Пет-ровић. широј јавности био јепознат као чувени певач инајстарији чланшабачког цркве-ног хора. о њемусу говориле и пи-сале највеће инајзначајније до-маће телевизијеи новине.

Богдан Пет-ровић је у свомдугом и плодномживоту као про-фесор у меди-цинској школи,извео бројне генерације успеш-них људи који о овом господи-ну имају само речи хвале. ауто-ритаран, строг али правичан,пленио је околину својим по-штењем и широком ерудицијом.образован по свим светскимстандардима проф. Петровићније штедео себе да несебичнодаје другима, како својој поро-дици тако и својим ученицимаи пријатељима. Када год му се,а то је било често, неко обратио

за савет, чика Богдан је имаоувек стрпљења, разумевања иречи праве поуке. ни дубока ста-рост га није омела у љубави пре-ма црквеном појању. Та љубавму је била и више од страсти, јер

је успео да и увременима, кадаје то било забра-њено, одлази уцркву и својимдубоким гласомоплемени духов-ни простор увреме литургија.Његов живот биоје естетика и ви-соки стандарди.Своју децу је из-вео на прави пут,

усадивши им поред радних на-вика и љубав према музици.Његова деца су данас зрели и ус-пешни људи, а његово тројеунучића са поносом могу даједнога дана причају о лику иделу свога деде.

Проф. Петровић остаће упамћењу многобројних шапча-на као један од корифеја гос-поштине, образовања и духов-ности. Био је велики!

Х.К.

IN MEMORIaM

проф. Богдан петровић(1923 – 2010)

Сахрана је обављена у уторак, 09. новембра 2010.

године у 14 часова.

Четрдесетодневни парастос служиће се у петак

17. децембра 2010. године у 12 часова на шабачком

Доњошорском гробљу.

Захвалан сам свима који изјавише саучешће и онима

који сваки дан доносише свеће и цвеће мојој сеји.

ожалошћени брат Слободан са свима које је волела

и даривала својом неизмерном добротом,

племенитошћу и пожртвовањем.

дана, 8. новембра 2010. године на Свети митровдан,

неочекивано је преминула моја сестра, моја сеја

марија - мара деспотовић1936-2010.

службеник у пензији окружног суда у шапцу

чеТВРТАК 09.12.08:00 јутрење

10:00 Злобница ®

10:40 Повратак у рај

11:15 Пут за ејвонли

12:05 Бубамаром по селу ®

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библиотеку

20:05 Пут хране

21.00 De grassi

21.20 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

ПеТАК 10.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:40 радим градим

11:15 рукомет плус

12:10 Спортска галаксија

13:00 Строго поверљиво

13.30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библиотеку

20:05 Полигон

21:15 Movieland

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

СУБОТА 11.12. 10:00 Кроз прозор маште

10:30 денис напаст

11:00 Повратак у рај

11:35 Злобница (5 епизода)®

15:15 медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 У пролазу

18:00 марфијев закон

19:00 Вести

20:05 Женска страна света

21:00 Пут за ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм:изван решетака

НедеЉА 12.12.10:00 Водич за родитеље

10.20 денис напаст

10:50 Повратак у рај

11:35 Љубав на продају ( 5 епи-

зода) ®

15:30 Женска страна света®

16.00 Полигон

17:40 де граси-нова генерација

18:00 денис напаст ®

19:00 Вести

20:05 Тв кауч

21:00 Пут за ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм: Смрт недужних

Субота: Изван решетака За-

твор је ноћна мора, слобода је

пакао.... Тери Гриф је већи део

свог живота провео у затвору,

али и поред покушаја да се за-

посли и живи нормално, зача-

рани круг криминала се поново

стеже око њега.

недеља: Смрт недузних От-

кривајући своји сексуалност,

дечаци из комшилука упустили

су се у пријатељство са прелепим

сестрама Лоренс.Када су сви

мислили да ће се њихови животи

паралелно развијати, све је изне-

нада стало.режија :Софија Ко-

пола. Главне улоге: James Woods,

Ketlin Tarner, Deni De Vito

ПОНедеЉАК 13.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм: изван решетака

13:00 Строго поверљиво

14:00 Лек из природе

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библиотеку

20:05 мењамо навике

21:00 Биографије познатих

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају (р)

УТОРАК 14.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10.30 Кроз прозор маште

11:15 Филм: Смрт недужних

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 мењамо навике

14:30 У пролазу

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библиотеку

20:05 Criss Angel TV Show

Criss Angel MINDFREAK TV

Show, уторак у 20.05

оживљавање магије у свету

садашњице.

Сазнајте зашто је Criss Angel

неколико година узастопно

проглашен за „мадјионичара

године“!

доживите магију!!!

21:00 марфијев закон

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају - ре-

приза

СРедА 15.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 Повратак у рај

11:15 Пут за ејвонли-реприза

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Биографије познатих

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16.00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19:20 Водимо Вас у библиотеку

20:05 Повратак у рај

21:00 медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају