Podunavac Politika i Retorika

7/24/2019 Podunavac Politika i Retorika

1/7

Milan Podunavac

Fakultt

politidkih

nauka

Beograd

UDK

32:82.085

Originalni

audniad

10.

decembar

992.

POLITIKA RETORIKA

1. Retorika

e

vedni

prirodni

pratilacpolitike,

ona

e,

kako

podudava

ristotel u Etici

(1094b)

edna

od tri cenjene iscipline

koje

politici

daju svojstvo

,,arhitektonidke

iscipline". Politika

,,odreduje

oje

vrste

znanja

su

potrebne

u drZavi,

koje

od

njih

treba

svaki

pojedinac

a udi

i

do

koje

mere

da seu

njima

usavr5i. vi-

dimo

da u

njenunadleZnost

padaju

ve5tine

oje

se

najvi5e

ene:

ratnidka

veitina,

gazdovanje

besedni5tvo".

Mada

istorija

poli-

tidkih

deja

udi da

e

veiza Homera

llijada,IX,443)

besedni5tvo

jedna

od detiri veStine

ojom

se

podudavaju

mladi

atinskimladidi

(..besednik

rstan da bude,

unadka

dela da tvori"), dar

boZiji,

kojim

su

podareni

samonajbolji i najmudriji, kako

e

pevao

He-

siod u

Teogoniji

,,mile

mu

onda

re(i iz

usta eku

i narod

ditav u

niegagledakadadeli pravdu"), ek e spor zmedusofista sokra-

tovaca

oko statusa

retoril


2/7

:

z

l

c

z

upuiuje

na

poreklo

politidke

zajednice,harmonizujenjezinemoii

i

glavnije

dinilac

njezinoga

tabiliteta.

Tredivaian element

zarazumevanje

ovoga odnosa tide se

samoga

sistemskoga

onteksta

grdkih

driava

i

grdke

demokratije.

Priroda

polisa

regulativni

principi

politike

upuiuju da

e

,,pravo

na govor na avnom mestu"(isegoria),pored ednakostipredza-

konom

jednakog

vrednovanja

vih

koji

ujavnom

Zivotu

delaju,

oznadavala

e

dan od tri statusa u kojima se

izraLava

princip

gradanstva.

Princip

gradanstva

redi5njije

princip

antidkogasveta

i

politidke

kulture:

u

njemu

se

otkriva

i

bit

politike

i

bit slobodeu

antidkim

politidkim

zajednicama.

Ovaj

princip

upuiuje da

je

re-

torika

moina

politidka

ve5tina

amou osobitom

ipu

politike

os-

obitom tipu demokratije.Radi se,kako e pisaoKondorse Con-

dorcet), a

posle

njega B. Konstan

(Constan)

Poredenje

antitl


3/7

cipom vodstva

doneti

Germani.

U

jednom

od

najboljih

teksrova

koji

je

posveien

ovome

problemu

B.

Konstan

Poredenje

antiCl@g

i modernog

pojma

slobode)

upuiuje

da

se

radi

od

,,dve

vrste

slo-

bode" i

da

je

,,socijalna

organizacija

antidkog naroda

udinila

da

ovaj

uZiva

potpuno

drugadiju

slobodu

od

one

koju

mi

po5tujemo,,.

Konstan stovremenoupuiuje da,helensko hvatanjeslobodepro-

iima

celokupnu

antitku

politiCku

filozofijtl'.

U demu

e

dakle

bit

antidkoga

deala

slobode.KonstanpiSe:

,Antidka

sloboda

sastdala

se u

aktivnoj i konstantnoj

participaciji

i kolektivnoj

moii.

NaSa,

pak,

sloboda

sastojise

u

mirnom

uZivanju

privatrroj

nezavisnosti

(...)

cilj

je

u antici

bio

jednaka

distribucija

modi medu gradanima

iste

domovine

to

e

ono

Stooni nazivaju

slobodom.,

B.

Constan,

PoliticalWritings (1989),sE 311,317).U biti grdkogadealaslo-

boda

e,

dakle,

osobiti vid kolektivnoga

prakticiranja

suvereniteta

politidke

zajednice.

Ono se zraLavalo re

svega

u

raspravljanju

na

javnim

skupovima

najvaZnijim itanjima

politidke

zajednice

pi-

tanja ata

mira,

savezni5tvo

adrugim

drZavama,td.); glasanju

zakonima olisa

izboru

magistrata; ropitivanju

ada

akata

mag-

istrata

ukljudujuii njihovu

obavezu

da

se

pojave

na

javnim

sk-

upovima,pogotovo

kada

se

adilo

o optuibama,

Stonije

bio

redak

sludaj.Sveovogovori

o velikoj

suverenosri

ntidkog

oveka

ujav-

nim poslovima.

Otuda

e

i razumljiva

Marksova

metafora

da

e

u

Grka,,gradansko

ruStvo

ilo

rob politidkog

druStva" Kondorse-

ova natuknica

a

e

u

privatnim

poslovima

antidki

dovek

bio rob.

Sve

ovo upuiuje,

dakle,

da se etorikaprakticira

ima

snaZan

ticaj

u osobitome

ipu

politike.

Radi

se o onome

ipu

politike

u

kojem

se rasprava

ao

tehne

prakticira

kao

osnovni

nadinpomoiu

kojega

se oblikuje ,,op5te obro" i ,,op5ta olja" politidkezajednice. o

prakticiranje

slobodekao

gradanstva

odjednako

se

prepoznaje

e

samo

u

grdkom

polisu

nego

i

u

rimskom

municipiumu, galskom

placitumu,

Spanskim

asticijama;

slavenskim germanskim

skup -

t inama.oviteor i jsk imotiv iobnovl jenisunesamokodCicerona,>

koji

je

retoriku podigao

na rang

najuzvi5enije

ve5tine koja

je

u

p

stanju

da

podupre

pravdu

i

opovrgnenepravdu,

vec i

u

radovima

p

dvojice rimskih politidkih

filozofa

od

kojih

je

Ciceron

udio

i

dije

:

motive

u svojim radovima

obnavlja:

jedan

je

Varon,

a drugi

je

5

Seneka.

SvetiAugustin

(Boija

driava) koji

otkriva

ovu

vezu

up-

e

uiuje na Varonove

deje

o

prirodi

,,civilne

doktrine"

Senekinim

3

stanovi5tima

znadaju

,politidke

eologije".MadaVaron

upuiuje

da

e

,,civilna

doktrina"

,,priprosta"

vulgar)

on

joj

pridaje

veliki

107


4/7

3

:l

X

z

J

znataizaLivotpolitidke

zajednice

civitas)

upuiuje

na

dve

njez-

ine znadajke:

edna

e

da seona oblikuje

na,,otvorenom

orumu ,

a druga

e

njena

oslonjenost

na

snagubesedni$wa.

Ona

e

nadinna

koji

ljudi velikog talenta

svecenici,,ve5to

lukavo vode

neobra-

zovanumasu

(St.Augustin,The

City of God,

Book

V

Ch.

VI; 184:

185).Ovu ideju obnavljaSeneka tvrdujudida suzagrad Bravidni

aksiomi

politidke

teologije ono Sto

e

,,kamena

rada za njegovu

arhitekturu. bez

ednog

i bez drugog

grad

e

se uruSiti.

Politidka

teologija

oblikuje

se u

,,otvorenom

orumu : no

ona

ima dve wste

pote5koia

, nudi

se

judima da

e

uzimaju kao uk

na

pijaci ,

a

ve-

liki

besednici

odnose se spram

ljudi

kao

prema

,,nedozrelima

(VII,22).Istorija

moderne drLave

politidkih

ustanova

pokazuje

da retorika ostaje glavna politidka tehnika i obnavlja se u onim

tradicijskim

poljima politike

u

kojima

seobnavlja ovaj stari

atnidki

ideal,,gradanstva . o

e

ono tradicijsko

polje

koje

karakteri5e

de-

al

o

,,odsustvu

centra u

politici

i stanoviSnr a

je

ujedinjavanje

politidke

zajednice

ne

samo

moguie nego i nuZno oko

vrednosti

,,zajednidko

dobra ,, avno

ga

dobra,

.

a

vnog

nteres .

Tradicijs

ko polje

novoga

prosvetiteljstva

bnavlja ovaj

politidki

ideal u

doktrinama

radikalne

demokratije,

op5te

volje i

libertas

maior, a

republikanska radicija ameridkih ederalistau obnovi aristotelov-

skog

deala

Boretka

vrline .

2.IzloLenaargumentacijadini samo

edan

pOl

u

razmatranju

sloZenogaodnosa

politike i retorike. Druga strana toga odnosa

takoder

ma motive u antidkoj

politidkoj

filozofiji,

posebno

u So-

kratovim Platonovim dejama utkana

e

u

njihovoj

argumentaciji

protiv

sofista,

protiv

retorike

protiv

demokratije.

Elementeovoga

spora valja obnoviti. StanoviStu olitike kao retorikc Sokrat su-

protstavlja

dejuo

politici

leno

etici.

Ovaj spor sadrZan

e

u

dijalogu

sofiste

Pola

Sokrata.

Sokratova

kritika

usmerena

e

na

sofistidko

shvatanje

olitike

kao

tehne.

Politidka retorika

e

za Sokrata

kopija

istinskeve5tine on

je

ruzmava

kao

osobinrvrstu ugode

pored

ku-

vanja, ulep5avanja sofisticiranja.

Ona

e

za ljudski duh ono Sto

e

kuvanje zatelo. Razlika

izmedu

ove

dve

koncepcije

asno

se odi-

tuje u dijalogu o

,,sredi

iranina .

Na

pitanje

da

li

je

perzijski

kralj

sredan,er dini sveono 5tou drZaviZeli(u temelju e sofistidki stav

da moi

rada

sreiu),

Sokrat odgovara

da

nije

siguranu ovo

jer

ne

zna koliko rnnogo u tome

normativnomestavu

ima

pravde pai-

deje. Sokratova

pozicija

e,

dA

se

razaznati,

ledece:

da bi

mod

bila

istinski

dobra ona

mora da se sledi; diniti

pak

ono Sto

Zeli

tiranin


5/7

ili

orator

nije

samo

po

sebi dobro

jer je

bz

razuma.

Polovo

stanovi5te,

ak,

usmereno

e

na to

da

pokaZe

nedostatke

Sokrato-

vog)

nedovoljnog

uvaZavanj

retorike.

Stanovi5te

ofista

(Pola)

e

sledeie:

moi

je

najvaZnijamedu

svim

wednostima

otuda

prirod-

na

e

teZnjadoveka

prema

moii,

a, ako

e

moi

jako

vaZna

stvar za

ljude i zajednicu,onda e i sredswo retorika)pomodukojeg sedo

modi

dolazi

isto

tako vredno uvaZavanja.Platon

je

o sofistima

takode

mao rdavo miSljenje,

a sve

njegovekritike

sofistimamogu

se

uputiti retorici.

Sofisti

i

oratori

upotrebljavaju azlidite

metode

(tehne)

obrazovanjada bi uticali

na narod,

medutim,

glavna

m

je

slabostda

imaju

jako

nereflektovano nanje

o ciljevima

politidke

zajednice.

Glavni

im

je

cilj da

vode neprosvecenu

masu.Njihove

ideje

daju najbolje rezultate

u demokratiji, ali

i

tu vladari

poput

ti-

rana maju neogranidenu last nad Zivotima imovinom

podanika.

Platonova

e

sredi5nja

deja

otuda,da se stanovilte

politikc

luo re-

torike supstituti5e

znadenjem

politike

lcao

nnuke. Platon

obnavlja

sokratovskostanovi5teda

e

retorika

u osnovi

edna

poluve5tina,

ili

jo5

preciznije

edna

imitacija

prave

ve5tine

politike):

prva (re-

torika) uvek

pretpostavljapoluznanje poluistine;

druga

politika)

utemeljujese

na znanju istini.

Otuda temeljni

stav

-

politiku

kao

prostu ehne retoriku) valjazamenitipolitikom kao znanjem nau-

ka). Kako

e

retorika

edna

poluve5tina,

o

ona

kao najvaZnija

poli-

tidka tehnika

i

dolazi do

inaiaja

u onim tipovima

politidkih

poredaka

koji

stanja

poluznanja poluve5tina, poluistina pret-

postavljaju

kao

svoju

glavnu

osobinu.

Takav

ip

politidkoga poret-

ka dini demokratija:u

njoj, kako

drZi

Platon,

narod

e jedan

veliki

sofista, ona

(demokratija)

nije

ni5ta

drugo

do boZansko

pravo

nemalica

da vladaju lo5e. Vladavina

neznanja

bitna

je

odrednica

demokratije.

Drugi

je

vaZanPlatonovmotiv koji valja

tematizovati

stanovi5te a demokratijauvek u sebi sadrZi

edan

prostor

(koji

je

prostor

avnosti),

ali

koji

je

istowemeno

edan

prostor

u

kojem

se

prava

politika

imitira,

u

kojem

umesto

prave prirode

vladaju,,pri-

vidi i

senke".Ovo

stanjePlatonoznadava

ednim

pojmom,

koji

Ce

mnogo kasnije

otkriti

Nid'e

Nietzsche)

to

e

pojam

teatrokratije.

Tearokratija

je jedna

imitacija i to tamo

gde

bi

morala

da vlada

jedna izvesnost jednastrogost.Nidece tu idejuoznaditikao ,,fan-

tastidnu

deju

primata

eatra

nad umetno5du".Platon takode

ma

u

vidujedno stanjeu

kojem skup

gradana

aspravlja

ali

raspravljao

swarima

koje

ne zna ili mu

se

prividi

dine

kao

su5tine

to

je

kako

nalazimo

uZal


6/7

3

I

z

=

tonov motiv

biti zama5no

bnavljan

u savremenoj

politidkoj

filoz-

ofiji. Vraiajuii

se

ovome

Platonovompojmu

(teatrokratija)

Boden

(Bodin),

podastiruCi

rgumenteKsenofonta

Platona,utvrduje da

je

to stanjeu kojem

e

magistratima

dozvoljeno da

laZu svoje

po-

danike na nadin na

koji to

odrasli

dine sa

decom

nesposobnima.

Hobsov (Hobbesov) skepticizamprema retorici, u koju je kao

vaspitad

ednoga

mladoga

plemiia

zasigurno

morao biti upuien,

sledi

ove op5temotive.

Otuda

Hobspo

ugledunaAristotela

iSeA

Brief

of the Art

of

Retorique.

Polazi5ta

su medutim

zamalno ra-

zlidita,

Hobsova

ntonacija

bliska

e

Platonovoj

teatrokratiji.

Tako,

dok Aristotel

uwrduje da

e

retorika

,,sposobnost

a se u svakoj

stvari opazi

ono StomoZe

pobuditi

verovanje"

za Hobsa

retorika

nije ni5tadrugo do ,,sposobnost od kojom podrazumevamo no

Sto

Ce

nam

posluZiti

da

pridobijemo

verovanje

slu5aoca bilo

ko-

jem

pitanju

(...)

besedniStoije ni5ta

drugo

do moi

pridobijanja

verovanja

u ono

Stose

kafu

(...)

takva

e

mod

besedni5tvaa

e

dovek njenim posredstvom

mnogo puta

privoljen

da veruje da se

doista

oseia

pametnim

li

okaljanim

kada

ni5ta

od toga

ne

oseia,

ili

da

pada

u vatru negoduje

da

sve ro nemanikakvog

povoda

osim

onogaSto

este

u

redima

strasti

govornika

...)

navika

stras-

nogbesedni5wa astdi se u navici stedenojpovezivanjemstrasnih

redi

i njihovom

upotrebom na

postojeie

strasti slulaoca"

(Engl.

Worl


7/7

koje,

pokazalo

se,u sebi

ne

sadrZi

samoemancipacijski

aboj nego

i

nanosenegativne

epresije,

netolerancije,

neprosvedenosti,

mo-

gude

e

pratiti

u

politidkoj

filozofiji od

Monteskjea

Montesquieua)

do

Kanta. Otuda

ne dudi da

i Mil

(Mill)

ustanovljavasrogi

obra-

zovni cenzus

za

ude5de

politidkom Zivotu. Zapaia se da

ni Kant

ne napu5ta taruantinomiju izrnedu desposkog i republikanskog

ustava

uwrdujuii

da

e

ideal

,,

dobro

uredenogdruSwa"

ako sloZe-

na stvar da

je

moguia samo

u druSwu

andela.No,

kako

takvoga

druStva

nema

Kant i

uvodi

ustav

kao

jedan

instrument

neutral-

iziranja ovih

negativnih

mpulsa civilnoga

druSwa.

Za razliku od

drugih

tipova vladavine

demokratija

e

,,krhka

vladavina"

(Mon-

teskje)

i

lak

je

plen

korupcije,

potkupljivanja

pa

i

totaliziranja,

kako e obnavljajuii ovu ideju kasnijepokazaoTokvil. Retorika

e

uvek,

pokazuje

Tlokvilu

DemolcratiiiuAmerici,

pratilac

onih

poli-

tidkih

stanjau

kojima

je

osobitom

populistidkom mobilizacijom

sentimenta

teZi da

opravdaogranidavanje

gubitak

slobode

au-

tonomije

doveka. Otuda,

potvrduje

se,

retorika

je

u

modernim

druStvima

uglavnom

pratilac

onih

reZima

u

kojima se uspostavlja

jedan

neposredovani dnos

zmedu

vladara

podanika gde

sevla-

davina

ustanova

demokratski

proceduralizam

upstituise

eznjom

za ujedinjavanjemmi5ljenja.Populistidki,plebiscitarni cezaris-

tidki

reZimi,

kako

pokazuje iskuswo

postkomunistidkih

ruStava,

pogodno

e

tle

za

obnovu

modernih tetrokratiia.

Milan Podunavac

POLITICS

AND

RHETORIC

Sunvtury

In the

courseofclasic discussion

n

the relation between hetoric

and

poli-

tics, author

ties the discussion

on

general subject to such

general notion

as the con-

cept

of ancient liberty.

Ancient

social organisation

ed

people

o

desire an entirely

different freedom from the on wich government grants to us today Accordinglly

rhetoric

is

power ofpersuading

people

about

any

given

subjecL

Referring to

the re-

lation

between

Arisotle

and Plato,

author stresses

hat Aristotle's conception

of

rhetoric

owes

to much to Plato

definition

of it in the Pluedrus as

philosophical sci-

ence

founded

on dialectic

and

psychology, and

o the

p'ractice

of rhetoric

by

the

Academy

on

those ines.

9

F

Documents

Podunavac Politika i Retorika