VISOKA POSLOVNA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RAD

Predmet: POSLOVNA EKONOMIJA

TEMA: OBRTNA SREDSTVA PREDUZEĆA

Mentor: Student:

Prof. dr Mile Bogdanović Vladica Minić

Broj indeksa: 12461

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2014.

Sadržaj

Uvod ...................................................................................................................................3

Obrtna sredstva preduzeća ..................................................................................................41. Pojam, vrste i karakteristike ................................................................................42. Faktori od kojih zavisi visina obrtnih sredstava .................................................63. Obrtna novčana sredstva .....................................................................................74. Brzina obrtaja obrtnih sredstava .......................................................................11

Zaključak ...........................................................................................................................13

Literatura ...........................................................................................................................14

2

Uvod

Obrtna sredstva predstavljaju deo poslovnih sredstava preduzeća. Imaju značajnu ulogu u procesu reprodukcije jer, najčešće, čine pretežni deo supstance novog proizvoda.

Po svojim karakteristikama bitno se razlikuju od osnovnih sredstava.

Naime, kod obrtnih sredstava:

koeficijent obrtaja je veći od jedinice, a vek upotrebe kraći od godinu dana. troše se odjednom, i celokupnu utrošenu vrednost prenose na nove proizvode.

Obrtna sredstva su šira kategorija od predmeta rada. Ona pored predmeta rada, kao inpute proizvodnje, obuhvataju i sredstva angažovana u nedovršenu proizvodnju i poluproizvode, gotove proizvode, zatim deo sredstava za rad manje vrednosti, razna potraživanja i novčana sredstva.

U procesu reprodukcije obrtna sredstva se stalno troše. To se odnosi i na osnovna sredstva, s tim što je koeficijent korišćenja obrtnih sredstava znatno veći.

Inače, ciklus reprodukcije obuhvata vremensku dimenziju od ulaganja u reprodukciju pa do prodaje, odnosno naplate realizovanih gotovih proizvoda.

3

Obrtna sredstva preduzeća

1. Pojam, vrste i karakteristike

U obrtna sredstva se svrstavaju ona sredstva preduzeća koja predstavljaju deo imovine preduzeća čiji je vek trajanja, kraći od jedne godine. Izuzetak čini sitan inventar koji se takođe uključuje u grupaciju obrtnih sredstava.1

Prema pojavnim oblicima obrtna sredstva bi se mogla svrstati u tri osnovne grupe i to:2

a) obrtna sredstva u novčanom oblikub) obrtna sredstva u naturalnom oblikuc) obrtna sredstva u prelaznom obliku

Obrtna sredstva u novčanom obliku čine gotovina u kasi i na računima finansijskih institucija, kao ekvivalenti gotovine koji imaju kratkoročni karakter, kao što su izdvojena sredstva posebne namene, depoziti sa kratkim otkaznim rokom, čekovi, menice, plemeniti metali, deonice i drugi vrednosni papiri.

Obrtna sredstva u naturalnom obliku se javljaju u obliku zaliha koje se prema karakteristikama mogu klasifikovati kao:3

zalihe materijala, rezervnih delova i sitnog inventara, zalihe u proizvodnji u smislu nedovršene proizvodnje, zalihe proizvoda , zalihe robe

Zalihe materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i trgovačke robe evidentiraju se po nabavnim cenama, a zalihe proizvodnje i proizvoda po troškovima učinjenim za stvaranje tih učinaka.

Obrtna sredstva u prelaznom obliku se mogu pojaviti u obliku potraživanja i u obliku razgraničenja.

Prelazni oblici potaživanja mogu biti u smislu transformacije:4

- iz robe u novac, - iz novca u robu,- iz novca u novac

1 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 87.2 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 87.3 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 87.4 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 88.

4

Prvi slučaj nastaje u slučaju da robu ili proizvode prodajemo na kredit, kojom prilikom nastaje potraživanje koje će nestati u momentu kada dužnik – kupac isplati dugovani iznos.

Prelazni oblik novca u robu se javlja u slučaju kada potraživanja nastaju po osnovu unapred plaćenog iznosa – akontacije isporučiocu robe u svrhu pravovremnog obezbeđenja da isporuka robe bude na vreme i u traženoj količini isporučena.

Ovaj oblik obrtnih sredstava će se ugasiti u momentu kad isporučilac – dobavljač isporuči preduzeću robu, pri čemu će se od prodajne vrednosti oduzeti iznos unapred date akontacije. Razlika iznosa će predstavljati obavezu preduzeća.

Prelazni oblik iz novca u novac nastaje kada se novac daje drugom subjektu na privremeno kratkoročno korišćenje. To je slučaj davanja kratkoročnih kredita, pozajmica i sl..Taj oblik se gasi kada dužnik vrati iznos duga novčanom doznakom. Dati novac se nakon izvesnog vremena vraća u svoj prvobitni oblik, preko kategorije potražnja.

Obrtna sredstva u obliku razgraničenja predstavljaju prvenstveno prelazni oblik novca u troškove koji su predmet razgraničenja u kratkoročnom periodu. Za primer može poslužiti slučaj kada preduzeće unapred plaća osiguranje za tekuću godinu ili zakupninu. U tom slučaju na relaciji transformacije novčanih sredstava u troškove nastaju kratkoročna razgraničenja kao sastavni element grupacije obrtnih sredstava.

Novčana sredstva kao obrtna sredstva su sredstva na žiro računu i drugim računima u bankama kao i novac u blagajni preduzeća.

Prema fazama ciklusa obrtaja, obrtna sredstava se dele na: 5

obrtna sredstva u fazi proizvodnje obrtna sredstva u fazi prometa

A prema načinu pribavljanja, obrtna sredstva se dele na:6

stalna obrtna sredstva nestalna obrtna sredstva

5 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 88.6 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 89.

5

2. Faktori od kojih zavisi visina obrtnih sredstava

Visina ukupnih obrtnih sredstava zavisi od sledećih faktora:7

od obima, vrednosti i od asortimana proizvodnje i usluga, od tehnološkog procesa proizvodnje i pružanja usluga od uslova nabavke sirovina i materijala od uslova naplate prodatih proizvoda ili usluga od uslova izmirivanja obaveza prema drugima

Osnovni cilj je pratiti i ubrzati koeficijent obrtnih sredstava u svim fazama ciklusa reprodukcije.

Koeficijent obrta meri broj obrta ukupnih obrtnih sredstava u konstantnoj jedinici vremena i brzinu transformacije pojedinih pojavnih oblika angažovanog kapitala u obrtnim sredstvima.8

On može biti:

Globalni koeficijent obrta KO = T / Kobs

Što je koeficijent obrta veći, to se angažovani kapital brže reprodukuje sa kraćim vremenom trajanja pojedinih faza ciklusa reprodukcije i time se povećava broj ciklusa reprodukcije u jedinici vremena.

Za utvrđivanje potreba za obrtnim sredstvima uzima se, pored koeficijenta i vremena obrtaja i vrednost planiranog prometa. Ova formula čini jednostavnijim izračunavanje ukupno potrebnih obrtnih sredstava.

Vreme obrta: Hobs = 360 / KO

Vreme obrta – predstavlja broj dana vezivanja ili broj dana angažovanja kapitala u obrtnim sredstvima.9

Ovaj indikator je u direktnoj srazmeri sa koeficijentom angažovanja kapitala u obrtnim sredstvima, a što je i logično, u obrnutoj srazmeri sa koeficijentom reprodukcije angažovanog kapitala u istim obrtnim sredstvima. Što je koeficijent angažovanja kapitala u obrtnim sredstvima manji, to je koeficijent reprodukovanja veći, vreme angažovanosti kapitala u obrtnim sredstvima kraće, a efekat po kvalitetu uspešniji.

3. Obrtna novčana sredstva7 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 91.8 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 91.9 Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd, str. 91.

6

U novom društveno ekonomskom sistemu preduzeća će u akcionarsko društvenom odnosno humanističkom obliku vlasništva nad sredstvima za proizvodnju imati zajednička novčana sredstva. Preduzeća u privatnom vlasništvu po svojoj volji mogu zadržati vlastiti status pa tako i novčana sredstva, te mogu nastaviti poslovati samostalno po principu klasičnog kapitalistčkog tržišnog oblika privređivanja.

Zajednica po pravilu poseduje znatno veću količinu novca nego što je potrebno za potrošnju stanovništva ili razvoj privrede u periodu obračuna. Višak novčanih sredstava predstavlja novčanu akumulaciju zajednice. Iz tog novčanog fonda zajednica mora sačuvati određenu novačanu rezervu za pokrivanje eventualnih investicijskih poremećaja, zatim za pokrivanje šteta nastalih elementarnih ili na duge načine nastalih nepogoda. Sa tim novčanim sredstvima zajednica sama sebe osigurava, a ostatak novca se može koristiti kao obrtna sredstva.

Obrtna novčana sredstva su akumulirana sredstva minulog rada proizvođača i služe kao prometno sredstvo plaćanja drugim proizvođačima za proizvode, poluproizvode, repromaterijale i sirovine koje privreda prerađuje u svom proizvodnom procesu.10

Zajednica može dodeljivati obrtna sredstva privredi u akcionarsko društvenom odnosno humanistčkom obliku vlasništva nad sredstvima za proizvodnju bezkamatno, pod uslovom da privreda vrati pozajmljeni novac u periodu obračuna. Ništa novo, zajednica postaje poput korporacije, a velika kapitalistička preduzeća ne naplaćuju sama sebi obrtna sredstva. Nikakav interes društvo ne bi imalo da naplaćuju samoj sebi pozajmice. Bezkamatno dodeljivanje kredita je pogodno jer ne poskupljuje proizvodnju i pojednostavljuje sistem obračuna cene robe. Osim toga takvo kreditiranje potiskuje mogućnost formiranja otuđenog oblika moći baziranog na posedovanju novca i zato bi doprinelo otuđenju društva.

Ukoliko zajednica kreditira proizvodnju bezkamatno, tada i privreda može u skladu sa svojim mogućnostima i potrebama društva, odložiti naplatu svoje robe bezkamatnim kreditima.

Kada zajednica bude dodeljivala kredite bezkamatno tada više individualni kreditori ne bi mogli zarađivati pozajmicom novca pa bi se time ukidala kamata kao oblik rente. Važno je napomenuti da se kamata neće ukinuti nasilnim putem, tako da će ona egzistirati još neko vreme ali će društvo formirati takve uslove kreditne politike koje će obeshrabriti kamatu na pozajmljeni novac.

Visina kamata opada u zasićenom kapitalističkom sistemu. Japan je primer koji to potvrđuje, prosečan Japanac ima oko 100.000,00 $ na bankovnom računu i ne kupuje skoro ništa zato što ima sve što mu treba, i iz tog razloga u Japanu kamate gotovo da ne postoje. Nestajanjem kamata kapitalizam počinje gubiti svrhu svog postojanja.11

10 Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd, str. 54.11 Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd, str. 55.

7

Mi moramo formirati novi sistem koji će zameniti kapitalizam i unaprediti odnose u društvu jer će u suprotnom doći do nestabilnosti i do povratka unazad. Nestajanjem kamata banke bi gubile svoju osnovnu funkciju rentijerstva pomoću akumuliranog novca, one više ne bi bile profitabilna preduzeća već bi u zajednici imala funkciju individualnog i društvenog knjigovodstva robno novčanog prometa.

Banke pomoću kompjuterske tehnologije mogu voditi evidenciju o imovinskom stanju stanovnika, zatim evidenciju prihoda i rashoda stanovnika i privredne zajednice. U klasičnom ekonomskom sistemu potrošači koji nemaju gotov novac uzimaju kredite za kupovinu robe, a krediti opterećuju cenu robe sa kamatom koja određuje tržište. Osim toga što je duži period otplate kredita to je veća kamata pa je potrošačima u interesu da što brže otplate kredite.

Uvođenjem bezkamatnog kredita potrebno je formirati novi sistem raspodele novca koji će biti podjednako finansijski efikasan kao sto je klasično kamatno kreditiranje. Kako je količina obrtnih sredstava velika ali i ograničena tako se može dogoditi da budu nedostupna za potrebe svih korisnika. U vezi sa tim obrtna sredstva treba raspoređivati među korisnicima u funkciji vremena obrta što se može prikazati formulom:12

K= rashodi poslovanja / prosečno stanje

Veći koeficijent obrtnih sredstava će ostvariti korisnik obrtnih sredstava koji u kraćem vremenu vrati pozajmljeni novac. Svi veći koeficijenti obrtnih sredstava će osigurati bezkamatno kreditiranje od strane zajednice bez obzira na količinu potraživanih sredstava, dok se fond obrtnih sredstava ne istroši.

Sistem daje veću mogućnost pri dobijanju novca privredi koja predviđa kraće vreme prometa robe, što je i razumljivo jer se tada novac brže vraća te se može ponovo obrtati. Proizvodnja koja u periodu platnog obračuna od mesec dana nalazi svoju potrošnju moći će pomoću opisanog sistema raspodele koristiti neograničenu količinu novčanih sredstava jer ih praktično odmah i vraća.

Privreda u zajedničkom vlasništvu stanovnika zajednice je dužna da pozajmljenu količinu novca vrati u periodu obračuna. Privreda može vratiti obrtna sredstva pod uslovom da naplati proizvedenu robu, odnosno ukoliko proizvodi robu koju društvo treba. U slučaju neuspeha proizvođači neće ostvariti dovoljnu dobit. Ukoliko dobit ipak bude veća od količine utrošenih obrtnih sredstava, tada preduzeće još uvek posluje relativno pozitivno jer su u stanju vratiti obrtna novčana sredstva.

Mala ostvarena dobit u periodu obračuna će smanjiti dohodak radnika.

Ukoliko ostvarena dobit padne ispod količine obrtnih sredstava, tada preduzeće beleži gubitak obrtnih novčanih sredstava. Tolerancija takve situacije bi dovela do smanjivanja količine novčanih sredstava u novčanom fondu zajednice pa bi proizvođači imali teškoće u obnavljanju proizvodnje.

12 Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd, str. 55.

8

Naravno da finansijsku nedisciplinu nijedan ekonomski sistem ne sme dozvoliti pa tako ne može ni zajednica i iz toga uvodi sistem mera za podnošenje odgovornosti. U novom sistemu svi radnici podnose odgovornost za gubitak obrtnog novca i zajednički ga nadoknađuju pomoću dohodovnih bodova minulog rada.

Proizvodnja koja je namenjena nepoznatom potrošaču ne mora se odmah plasirati na tržište. U tom slučaju promet robe može trajati duže od mesečnog perioda trajanja obračuna, pa preduzeće može ostvariti manju dobit od količine utrošenih obrtnih sredstava u periodi obračuna. Međutim, kako svako preduzeće posluje kontinuirano, može na temelju naplate prozvedene robe iz nekog prošlog perioda proizvodnje, ostvariti potrebnu dobit i osigurati povraćaj obrtnih sredstava. Kada bi se na temelju mesečnog obračuna preduzeća zahtevala regulacija odgovornosti za različite ostvarene dobiti javljale bi se nepotrebne i nepogodne oscilacije nagrada i sankcija radnika pomoću dohodovnih bodova minulog rada prema trenutnoj solventnosti preduzeća.

Odgovornost radnika treba podići iznad cikličnih mesečnih poremećaja ponuda i potražnje. Raspodelu i oduzimanje dohodovnih bodova minulog rada treba vršiti po godišnjem obračunu platnog prometa. Svako preduzeće u toku godinu dana uzima obrtna sredstva onoliko puta koliko je potrebno i vraća ih po ostvarenoj dobiti na tržištu. Ukoliko preduzeće u periodu od godinu dana ne uspe vratiti sva obrtna sredstva tada se razlike između pozajmljenih i vraćenih sredstava odbija od poseda dohodovnih bodova minulog rada svih radnika proporcijalno koeficijentu odovornosti.

U slučaju gubitaka preduzeća veći koeficijent odgovornosti radnika donosi veći gubitak dohodovnih bodova minulog rada i niži dohodak. I obrunuto manji koeficijent odgovornosti radnika u slučaju novčanih gubitaka preuzeća donosi manji gubitak količine dohodovnih bodova minulog rada i manji pad visine dohodka. Inicijator pogrešne odluke će dopunski biti sankcionisan lošom ocenom radnika i posebnih komisija. Na taj način uzimanje obrtnih sredstava za sobom povlači odgovornost celog kolektiva što je uslov produktivnog poslovanja.

Svaki gubitak privrede smanjuje količinu novca u fondu obrtnih sredstava zajednice. Međutim. može se pretpostaviti da će u sistemu koje efikasno sprovodi odgovornost poslovanja, gubici biti mali i da će ih zajednica naodoknaditi odkupom novog novca pomoću dohodovnih bodova minulog rada i porastom novčane dobiti produktivnih preduzeća zajednice.

Najveći rizik podnose preduzeća koje koriste veću količinu obrtnh sredstava u odnosu na cenu rada radnika, kao što je to slučaj u trgovini ili finalnoj proizvodnji koja u većoj meri kupuje poluproizvode i repromaterijale drugih proizvođača. Rizik takvih proizvođača se može smanjiti dobrovoljnim udruživanjem proizvođača koji učestvuju u izradi proizvoda. Udruživanjem proizvođača sirovina, poluproizvoda i finalnog proizvoda smanjuje se potreba za obrtnim sredstvima jer poizvođači zajednički proizvode robu i zajednički snose odgovornost za poslovanje.

9

U idealnom slučaju potpuno udružena privreda više ne bi trebala obrtna sredstva. Udruženi proizvođači zajednički podnose odgovornost za realizaciju proizvodnje.

Ukoliko jedan kooperant zakaže u vremenu isporuke ili kvalitetu svoje proizvodnje tada svi proizvodači mogu doživeti finansijske nepogodnosti.

Preduzeće koje je lošim poslovanjem nanelo štetu ostalim poduzećima bi od rukovodstva ostalih preduzeća ili od arbitražnih komisija i sudova dobilo slabiju ocenu pa bi svi radnici u tom preduzeću ostvarili u nekoj meri niži dohodak. Ukoliko su u takvom preduzeću pojedinci krivi za loše poslovanje, tada bi ih njegovi saradnici ocenili lošom ocenom pa bi isti ostvarili još niži dohodak.

Ocenom utvrđena odgovornost svakog radnika je najprihvatljivija i najefikasnija jer je u sistemu velikih produkcija teško, dugotrajno i skupo, precizno utvrdjivanje vrednosti delimičnih šteta ili doprinosa koje pojedini rad može prouzrokovati. U slučaju da su lošim poslovanjem nastale trajne štete tada bi slaba ocena takvim radnicima uz arbitražu upravnog odbora donela i veći gubitak dohodovnih bodova minulog rada. Ne ostvarenje predvidjene dobiti usled elementarne nepogode kao što su potresi, poplave požari, nebi se trebali smatrati gubicima privrede pa se isti nadoknadjuju iz fonda novčanih rezervi zajednice. Zajednica se za takve slučajeve može reosigurati zajedničkim dogovorom saveza zajednica.

Naravno, količina obrtnih sredstava u rezervnom fondu komune je uvek ograničena i zato se može dogoditi da pojedini proizvođači ne osiguraju potrebna obrtna novčana sredstva. Privreda bez obrtnih novčanih sredstava ne može proizvoditi pa bi se pogoni trebali zatvoriti. U tom slučaju zajednica predviđa rezervni izvor dodele obrtnih novčanih sredstava iz fonda namenjenog razvoju privrede. Ukoliko pojedinim poduzećima ne pođe za rukom ni tada da se izbore za potrebna obrtna novčana sredstva mogu ih zatražiti od postojećih banaka sa tržišnom kamatom.

Međutim, dugoročno gledano obrtna sredstva će postajati sve manje potrebna ili će se raspodeliti bezkamatno, tako vlasnici akumuliranog novca više neće moći uzimati kreditnu proviziju. Tada će vlasnici akumuliranog novca imati interes da novac zamenjuju za dohodovne bodove minulog rada čime će zajednica ostvariti veća novčana sredstva za bezkamatno kreditiranje privrede i potrošača.

Na kraju treba reći da bez obzira koliko se privreda zajednice udruživala, tržišna privreda nikada neće biti neosetljiva na kolebanje konjukture. Zaoštravanjem uslova za podnošenje odgovornosti koje će doneti radna konkurencija, neuspesi proizvođača mogu biti izrazito nepovoljni. Sa time u vezi proizvođači će morati tražiti veći stepen sigurnosti privređivanja i nalaziće je u proizvodnji za poznate potrošače.13

Udruženi proizvodači će ispitati potrošače o njihovim potrebama te će postepeno organizovati proizvodnju po njihovoj porudžbini. Sa poznatom potrošnjom privreda može uspešno organizovati svoje delovanje a radna konkurencija će omogućiti najuspešniju

13 Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd, str. 58.

10

realizaciju. Takva privreda bi donosila pogodnosti društvu ali treba naglasiti da bi ona sve manje bila tržišna, a sve više planska.

4. Brzina obrtaja obrtnih sredstava

Obrtanje obrtnih sredstava započinje nabavkom potrebnih materijala (sirovina ili poluproizvoda u industriji, namirnica, pića u ugostiteljstvu itd.). i to je pretpostavka za početak proizvodnje.

Preduzeće mora najpre posedovati vrednost u obliku novca.

U svakom obrtnom ciklusu obrtna sredstva u preduzeću prolaze kroz tri faze: fazu nabavke, fazu proizvodnje i fazu realizacije. Da bi se reprodukcija obrtnih sredstava uspešno obavila važno je i maksimalno uskladiti trajanje pojedinih faza kružnog toka sredstava. To je važno zbog toga jer se postiže veći ekonomski efekat što se brže odvija svaka faza za sebe i sve zajedno, budući da se angažovana sredstva kraće zadržavaju u svakoj pojedinoj i svim fazama ukupno i brže se ostvaruje smisao reprodukcije da se na kraju ostvare veća sredstva od uloženih, a to znači odgovarajuća zarada. Znači, što je brže kretanje obrtnih sredstava moguće je ostvariti veću rentabilnost poslovanja, pa se zbog toga nastoji i ubrzati obrtaj obrtnih sredstava.

U ekonomskoj teoriji i praksi primenjuje se čitav niz metoda pomoću kojih se utrvrđuje i planira optimalna potreba za angažovanim kapitalom u obrtnim sredstvima.

Kada su u pitanju novo osnovana preduzeća primenjuje se:14

- metoda broja dana trajanja tehnološkog procesa- metoda pomoću kamatnih brojeva - metoda materijalnog bilansa

Posebno je značajan postupak utvrđivanja zaliha predmeta rada i njihove optimalne veličine.

Koeficijent angažovanja ovim indikatorom iskazuje se objektivno, organizaciono i stvarno potreban angažovani kapital u obrtnim sredstvima po novčanoj jedinici ukupnih troškova prouzrokovanih proizvodnjom gotovih proizvoda posmatrano kako u ukupnom iznosu, tako i po pojavnim oblicima obrtnih sredstava.

Brzinu obrtaja obrtnih sredstava merimo koeficijentom obrta, koji nam pokazuje koliko se u određenom periodu obrnu obrtna sredstva iz novčanog preko robnog oblika i obratno.15

Ova brzina kruženja obrtnih sredstava izražava se koeficijentom obrtaja koji se može

14 Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd, str. 60.15 Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd, str. 60.

11

izračunati formulom:16

K = rashodi poslovanja / prosečno stanje

Prosečno vreme trajanja 1 obrta = 360 dana / K

Prosečno potrebna vrednost obrtnih sredstava = rashodi poslovanja / K

Zaključak16 Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd, str. 60.

12

Obrtna sredstva su kratkoročna sredstva koja mogu brzo i lako biti pretvorena u novac. Najbitnije stavke su gotovina, kratkoročna potraživanja i plasmani, zalihe i inventar.

Kratkoročna potaživanja su obaveze koje kupci imaju prema kompaniji koja je predmet analize.

Kratkoročni plasmani su najčešće plasmani to jest kratkočne hartije od vrednosti kao što su komercijalni zapisi i ostale hartije od vrednosti koje mogu u svakom trenutku biti unovčene.

Preduzeća nabavljaju brojne materijale koji se troše radi proizvodnje proizvoda ili usluga. Ovi se materijali u procesu obavljanja proizvodnje odjednom utroše, a prodajom naplaćuju se i vrednost utrošenih materijala. Tako dobivena novčana sredstva služe za ponovnu nabavku materijala koji se obrnu u kraćem vremenskom periodu i ostvare više kružnih kretanja tokom jedne godine pa se iz tog razloga i nazivaju obrtnim sredstvima.

Za ekonomiju poslovanja od bitnog značaja je veličina i struktura obrtnih sredstava. Neusklađenosti koje se javljaju na ovom polju i koje su često prisutne, direktno se odražavaju na poslovnu aktivnost preduzeća. Naime, nedostatak sredstava otežava ili onemogućava izvršenje planiranih zadataka, na jednoj strani, a višak sredstava opterećuje poslovanje nepotrebnim troškovima (kamate, troškovi skladištenja, čuvanja, održavanja zaliha, osiguranje) s druge strane. U tom smislu nameće se potreba iznalaženja najpovoljnijeg rešenja – a to je optimalna veličina i struktura obrtnih sredstava. Time se obezbeđuje uspešno izvršavanje planiranih ciljeva i zadataka, uz najniže troškove obrtnog kapitala.

Literatura

13

Andžić, R., 2000, Ekonomika preduzeća, Viša poslovna škola, Beograd.Vukša, S., 2006, Finansijsko računovodstvo, ISBN , Banja Luka.Radunović, D., 1967, Ekonomika preduzeća, Ekonomski biro, Beograd.Ćirović, M., 1987, Monetarna ekonomija, Savremena administracija, Beograd.Škaric - Jovanović, K., Radovanović, R., 2006, Finansijsko računovodstvo, Ekonomski fakultet, Beograd.

14