Pravopis Crnogorskoga Jezika 2. Izdanje 2010 - Latinica

PRAVOPIS CRNOGORSKOGA JEZIKA


Izdavač:Ministarstvo prosvjete i nauke Crne Gore

Za izdavača:Slavoljub STIJEPOVIĆ, ministar

Redakcijski odbor:Dr Milenko A. PEROVIĆ, predśednik Ekspertske komisije Dr Josip SILIĆ, član Ekspertske komisijeDr Ljudmila VASILJEVA, član Ekspertske komisijeDr Adnan ČIRGIĆJelena ŠUŠANJ, prof.

Redaktura i lektura:Jelena ŠUŠANJ

Tehnički urednik:Dejan STANIĆ

Štampa:Pobjeda AD, Podgorica

Tiraž:9000

Pravopis crnogorskoga jezika proglašen je službenim RješenjemMinistarstva prosvjete i nauke Crne Gore, br. 01-2884 od 30. juna 2010. godine.


Drugo, izmijenjeno izdanje

Podgorica2010.

Crna GoraMinistarstvo prosvjete i nauke

Sadržaj

PREDGOVOR EKSPERTSKE KOMISIJE ZA STANDARDIZACIJU CRNOGORSKOGA JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

PRAVOPISNA PRAVILA 13

I. PISMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

II. VELIKA I MALA POČETNA SLOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

III. SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJE RIJEČI . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25IMENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25ZAMJENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27PRIDJEVI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .28BROJEVI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29GLAGOLI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .29PRILOZI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .30PRIJEDLOZI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .31UZVICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32RJEČCE I VEZNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

IV. RASTAVLJANJE I PRENOŠENJE RIJEČI U NAREDNI RED . . . . . . . . . . 33

V. SKRAĆENICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36SKRAĆIVANJE S TAČKOM . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .37SKRAĆIVANJE BEZ TAČKE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .38

VI. PISANJE RIJEČI STRANOGA PORIJEKLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42PROMJENA STRANIH IMENA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .44

VII. CRNOGORSKA (I)JEKAVICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

VIII. FONEMI Ć, Đ, Ś, Ź. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52FONEMI Đ I Ć. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .52FONEMI Ś I Ź . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .53

IX. JEDNAČENJE KONSONANATA PO ZVUČNOSTI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

X. JEDNAČENJE KONSONANATA PO MJESTU TVORBE . . . . . . . . . . . . . . 57

XI. GUBLJENJE KONSONANATA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

XII. PROMJENA L > O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62

XIII. ALTERNACIJE KONSONANATA K/G/H : Č/Ž/Š I K/G/H : C/Z/S . . . . . . . 66PRVA PALATALIZACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .66DRUGA PALATALIZACIJA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .67TREĆA PALATALIZACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .71

XIV. NEPOSTOJANO A. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72

XV. UMETNUTO A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74

XVI. JOTACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

XVII. REČENIČNI ZNACI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79TAČKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .79ZAREZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .80UPOTREBA ZAREZA IZMEĐU NEZAVISNIH REČENICA . . . . . . . . . . . . . .85UPOTREBA ZAREZA U ZAVISNOSLOŽENIM REČENICAMA. . . . . . . . . . .87TAČKA-ZAREZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .92DVOTAČKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .93TROTAČKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .95UPITNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .96UZVIČNIK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .97CRTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .98NAVODNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100POLUNAVODNICI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .102ZAGRADE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103KOSA CRTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104SLOVA U FUNKCIJI REČENIČNIH ZNAKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105

XVIII. PRAVOPISNI ZNACI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107TAČKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .107ZAREZ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109DVOTAČKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109TROTAČKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109CRTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110CRTICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .110ZAGRADA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112ZVJEZDICA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112APOSTROF . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .113ZNAK JEDNAKOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114ZNAKOVI PORIJEKLA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .114AKCENTI I ZNAK ZA DUŽINU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115KOSA CRTA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115PARAGRAF. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .116

PRAVOPISNI RJEČNIK 117

A . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .119B . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130

C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .148Č . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .152Ć . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156D . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157DŽ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168Đ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169E. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .171F. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175G . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179H . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187I . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .191J . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204K . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .207L. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .221LJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .225M . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .226N . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .238NJ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .254O . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .254P. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .268R . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .306S. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .316Š. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .333Ś . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .337T. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .338U . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .345V . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .355Z. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .365Ž. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .381Ź. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .383

9PRAVOPIS CRNOGORSKOGA JEZIKA

PREDGOVOR EKSPERTSKE KOMISIJE ZA

STANDARDIZACIJU CRNOGORSKOGA JEZIKA

Odlukom Vlade Crne Gore, donijetom na śednici održanoj 24. I 2008, formiran je trinaestočlani Savjet za standardizaciju crnogorskoga jezika. Savjet su činili Branko Banjević (predśednik Savjeta), književnik i predśednik Matice crnogorske; dr Rajka Glušica, profesor na Filozofskom fakultetu u Nikšiću; Milorad Stojović, književni kritičar; Mirko Kovač, književnik i akademik; Mladen Lompar, književnik i akade-mik; Rajko Cerović, književni kritičar; Čedo Vuković, književnik i akademik; Zuv-dija Hodžić, književnik i akademik; dr Milenko A. Perović, profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu; dr Zorica Radulović, profesor na Filozofskom fakultetu u Nikšiću; dr Tatjana Bečanović, docent na Filozofskom fakultetu u Nikšiću; dr Igor Lakić, docent na Institutu za strane jezike u Podgorici, te dr Adnan Čirgić, saradnik na Filozofskom fakultetu u Nikšiću.

Savjet je imao zadatak da do početka nove školske 2008/09. godine izradi pravopis crnogorskoga jezika s pravopisnim rječnikom i gramatiku crnogorskoga jezika. Rad Savjeta odvijao se cijele 2008. godine dijelom zbog izuzetne obimnosti, složenosti i delikatnosti posla standardizacije crnogorskoga jezika, a dijelom zbog toga što su početne i neznatne koncepcijske razlike među članovima Savjeta oko bitnih pita-nja samoidentifi kacije crnogorskoga jezika u međuvremenu postale nepremostive. Apelovanja na pojedine članove Savjeta da, zbog izuzetnoga duhovnog i političkog značaja uspješne i naučno validne standardizacije, pokažu spremnost za traženje kompromisnih rješenja kojima bi vrijeme moralo biti najbolji sudija nijesu urodila plodom.

Zbog toga je ministar prosvjete i nauke Crne Gore odlučio da zatraži od članova Savjeta da početkom 2009. godine dostave radne materijale za standardizaciju koje su dotad uspjeli pripremiti. Istovremeno je ministar formirao radnu grupu koja će nekoliko mjeseci kasnije biti ofi cijelno imenovana kao Ekspertska komisija za stan-dardizaciju crnogorskog jezika. Povjerio joj je zadatak da pripremi fi nalnu verziju prijedloga Pravopisa, Gramatike i Rječnika crnogorskoga jezika, a na osnovu radnih materijala rasformiranoga Savjeta koje je Komisiji dostavilo Ministarstvo prosvjete i nauke. U tročlanu Ekspertsku komisiju izabrani su dr Milenko A. Perović (predśed-nik Komisije), profesor Univerziteta u Novom Sadu, dr Josip Silić, profesor emeritus

10 PREDGOVOR

Sveučilišta u Zagrebu, i dr Ljudmila Vasiljeva, redovni profesor Univerziteta Ivana Franka u Lavovu.

Ekspertska komisija povjereni zadatak nije shvatila kao izradu treće koncepcije stan-dardizacije, nasuprot dvjema koje su ponudile dvije grupe unutar Savjeta za standar-dizaciju crnogorskoga jezika. Međutim, nakon upoznavanja s radnim materijalima, Komisija je došla do zaključka da se naučno i metodološki validna standardizacija crnogorskoga jezika ne može postići traženjem kompromisa tih dviju koncepcija. Zato se opredijelila za treću mogućnost. Za polazište u svom radu uzela je koncept pravopisa čiju je radnu verziju sačinio Adnan Čirgić. Ekspertska komisija je taj kon-cept mijenjala i dopunjavala, restriktivno se odnoseći prema nekim njegovim kon-kretnim rješenjima na temelju onoga stanovišta o unutrašnjoj logici crnogorskoga jezika koje se može braniti valjanim naučnim argumentima. Slično je postupila u izradi pravopisnoga rječnika. Za polazište je kao građu uzela obje ponuđene verzije pravopisnoga rječnika. Sastavila ih je u jedinstveni rječnik i podvrgla minucioznoj kritičkoj analizi i temeljnim korekcijama cjelokupnu izloženu leksiku. Potom je pra-vopisni rječnik dopunila velikim brojem riječi da bi u najvišem stepenu bio sinhroni-zovan s pravopisom i da bi mu se znatno unaprijedila informativna vrijednost.

U tom je obliku Ekspertska komisija početkom jula 2009. godine predala ministru prosvjete i nauke Crne Gore fi nalnu verziju Pravopisa s pravopisnim rječnikom cr-nogorskoga jezika. Ministar prosvjete i nauke tu verziju ozvaničio je svojom odlu-kom i ona je postavljena na zvanični sajt Ministarstva prosvjete i nauke. Ekspertska komisija u predgovoru je istakla da je brzina izrade i proglašenja Pravopisa s pravo-pisnim rječnikom, koji ona sama valorizuje samo kao prvi korak u procesu standar-dizacije crnogorskoga jezika, uslovljena spoljašnjim razlozima. Time je rečeno da je Ekspertska komisija svjesno odstupila od logike standardizacije jezika, prema kojoj je bilo neophodno da se pravopis izvede iz gramatike. Urgentnost potrebe za stan-dardizacijom crnogorskoga jezika nametnula je obrnutu logiku da se u javnost naj-prije izađe s pravopisom i pravopisnim rječnikom te da se tako u njima anticipiraju neka bitna gramatička rješenja. Članovi Komisije smatrali su da takva obrnuta logika može biti opravdana, jer smiruje naraslu nervozu u javnosti zbog dugog iščekivanja standardizacije, a samoj Komisiji omogućuje slobodnije raspolaganje vremenom u daljem neometanome radu.

Vrijeme koje se na taj način dobilo Ekspertska komisija iskoristila je za izradu gra-matike crnogorskoga jezika. Paralelno s njezinom izradom dr Josip Silić napisao je knjigu „Crnogorski jezik (Naučno-metodološke osnove standardizacije crnogor-skoga jezika)“. Komisija je odlučila da ta knjiga bude sastavni dio dokumenata u kojima je provedena standardizacija crnogorskog jezika. Napokon, na osnovu lin-gvističkih principa izloženih u knjizi dr Silića, kao i konkretnih lingvističkih rješenja u gramatici crnogorskoga jezika, Komisija je izvršila temeljnu reviziju Pravopisa i pravopisnoga rječnika. Njome su oni u potpunosti usaglašeni s gramatikom i čine jedinstvenu standardološku cjelinu. Članovi Ekspertske komisije shvatili su, pristu-


pajući integralnom poslu standardizacije crnogorskoga jezika poslije prošlogodiš-njeg objavljivanja Pravopisa s pravopisnim rječnikom crnogorskoga jezika, da će se sami vrlo teško izboriti s tim zadatkom, kako zbog složenosti posla koji zahtijeva izvorne govornike sa serioznim lingvističkim obrazovanjem i poznavanjem proble-matike crnogorskoga jezika, tako i zbog obima posla i akribičnosti koja je potrebna za njegovo valjano obavljanje. Zbog toga je Komisija pozvala na saradnju dr Adnana Čirgića. On je već izradom jedne od verzija pravopisa i jednoga dijela gramatike u okviru prethodnoga Savjeta za standardizaciju pokazao da pośeduje te kvalitete, pa je i sama Komisija tu verziju uzela za svoj radni predložak. Ekspertska komisija, u prvom redu dr Silić, s dr Čirgićem ostvarila je punu saradnju na osnovu koje su Pravopis, Pravopisni rječnik i Gramatika dobili konačni oblik. Veliku pomoć u izradi konačnoga oblika svih elemenata standardizacije Komisiji je pružila i Jelena Šušanj, diplomirani fi lolog, pokazujući da je izuzetno dobar znalac crnogorskoga jezika s kojim već današnja crnogorska lingvistika mora ozbiljno računati. Napokon, bez saradnje dr Iva Pranjkovića, redovnoga profesora Filozofskoga fakulteta u Zagrebu, sintaksa crnogorskoga jezika ne bi bila izrađena na uzorno kvalitetan način.

Podgorica, juna 2010. godine

prof. dr Milenko A. Perovićprof. dr Josip Silić

prof. dr Ljudmila Vasiljeva

PRAVOPISNA PRAVILA


I. PISMA

1. U savremenoj upotrebi u Crnoj Gori ravnopravna su dva pisma: latinica i ćiri-lica.

2. I latinica i ćirilica su slovna pisma. Sastoje se od 32 slova (grafema).

U ćirilici je dosljedno sprovedeno načelo da svaki fonem ima poseban gra-fem za obilježavanje. Prema tome, ćirilica se sastoji od 32 monografa (jed-noslova).

Latinica ima 29 monografa (jednoslova) i 3 digrafa (dvoslova). Digrafi su: dž, lj i nj.

3. Slova standardne crnogorske abecede (latinice) i azbuke (ćirilice), poređana ustaljenim nizom, izgledaju ovako:

LATINICA ЋИРИЛИЦА

1.2.3.4.5.6.7.8.9.

10.11.12.13.14.15.16.

A aB bC cČ čĆ ćD dDž džĐ đE eF fG gH hI iJ jK kL l

17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.32.

Lj ljM mN nNj njO oP pR rS sŠ šŚ śT tU uV vZ zŽ žŹ ź

1.2.3.4.5.6.7.8.9.

10.11.12.13.14.15.16.

А аБ бВ вГ гД дЂ ђЕ еЖ жЗ з≤ ≥И иЈ јК кЛ лЉ љМ м

17.18.19.20.21.22.23.24.25.26.27.28.29.30.31.32.

Н нЊ њО оП пР рС сĆ ćТ тЋ ћУ уФ фХ хЦ цЧ чЏ џШ ш

16 PRAVOPISNA PRAVILA

3a. Ovom popisu slova (grafema) dodaje se i slovo (grafem) З з (u latinici) i S s (u ćirilici).

4. Glasovi a, e, i, o i u jesu vokali (samoglasnici), a svi ostali glasovi su konso-nanti (suglasnici), s tim što glas r može biti i vokal i konsonant u zavisnosti od položaja u riječi.

U funkciji vokala r se nalazi: 1. u inicijalnom položaju nekih riječi ispred konsonanta, npr.: rđa, rzati, rz, rt; 2. u medijalnom položaju u riječi između konsonanata, npr.: prst, krst, smrtan, srp, srpski; 3. ispred vokala o koji je nastao od l, npr.: groce, utro, umro, zatro; 4. iza vokala na početku drugoga dijela složenice ako iza njega slijedi konsonant, npr.: porvati se, zarzati, zar-đati. I vokalno i konsonantsko r obilježava se istim slovom (grafemom). Kao glas se vokalno r obilježava ovako: .

5. Konsonant ź (ćirilično ≥) uveden je u crnogorski standard kako se ne bi narušio glasovni sistem crnogorskoga jezika, čiji je on prepoznatljiv i markantan dio. Stoga se on mora naći i u Pravopisu crnogorskoga jezika. O kodifi kaciji fone-ma i grafema ź nije odlučila frekventnost njegove upotrebe, već činjenica da se radi o opštem i uobičajenom (samostalnom) glasu u crnogorskome jeziku. Iako je broj leksema u kojima se javlja fonem ź ograničen, istraživanja su pokazala da je areal njegova prostiranja i upotrebe u Crnoj Gori identičan s arealom na kojem se javlja konsonant ś, što znači da je opšteprisutan na cijelome crnogor-skom jezičkom terenu. Fonem ź je vrlo čest u crnogorskoj toponomastici, pa je i to jedan od razloga da se prihvati kao dio standarda.

6. Konsonant ś (ćirilično ć), i pored činjenice da je u posljednjih 150 godina zvanič-na ortografska i ortoepska norma zabranjivala njegovu upotrebu, i dalje je ostao opšteprisutno crnogorsko jezičko obilježje, pa takva njegova upotreba obavezuje na uvođenje i kao fonema i kao grafema u crnogorski standardni jezik.

7. Pošto je konsonant з (u ćirilici s) [afrikata dz] u crnogorskim govorima u XX vijeku alternirao sa z u gotovo svim leksemima u kojima se javljao, nema ra-zloga da se uvrštava u standardnu crnogorsku azbuku i abecedu (kao fonem morao bi alternirati sa c). Većina riječi u kojima je ovaj glas bio, poput: biзa, biзin, bronзin, зinзula, зanovijet, зipa, obзovina, зera, Boroзan, Burзan(ović) i sl., danas ima konsonant z. Npr.: biza, bizin, bronzin, Burzanović, zera i sl.

8. Veliki latinički dvoslovi dž (џ), lj (љ) i nj (њ) upotrebljavaju se na dva načina. Ako je cijela riječ u kojoj se neki od ovih dvoslova javlja napisana velikim slo-vom, onda se i pomenuti dvoslovi upotrebljavaju s velikim oblikom oba dijela, npr.: DŽEM, LJETO, NJEDRA. U svim ostalim slučajevima (koji zahtijevaju upotrebu velikoga slova) samo se prvi dio ovih digrafa piše velikim slovom, npr.: Ljeto je na pomolu; Dokazano je da ti stihovi nijesu Njegoševi; Džan ulica je jedna od rijetkih u Podgorici kojoj nije promijenjeno ime.


II. VELIKA I MALA POČETNA SLOVA

9. Velikim početnim slovom pišu se jednočlana i višečlana lična imena, prezime-na, nadimci i atributi koji su sastavni dio imena:

Marko, Vojislav, Balša, Stefan, Pavle, Ivo, Marija, Milica, Aleksandra, Jo-vićević, Petrović, Kusovac, Kustudić, Brajović, Mijušković, Lekić, Pulević, Osmanagić, Maśa, Mika, Zeko, Medo, Petar Prvi, Vladimir Dukljanski, Pe-tar Cetinjski, Ričard Lavlje Srce, Plinije Mlađi i sl.

Napomena: Odredbeni djelovi uz strana prezimena pišu se velikim počet-nim slovom ukoliko se ime izostavlja, npr.:

Ferdinand de Sosir, ali De Sosir; Leonardo da Vinči, ali Da Vinči; Šarl de Gol, ali De Gol.

10. Ako zajedničke imenice stoje u službi vlastitoga imena, pišu se velikim počet-nim slovom:

Ne, Vladiko, ako boga znadeš! Godine 1918. Kralj je zbačen s prijestola.

11. Ako je vlastito ime u funkciji kojom se ne označava ime određene ličnosti, onda se ono piše malim početnim slovom:

ford (automobil) : Ford (vlastito ime); rendgen (uređaj) : Rentgen (vlastito ime); kulon (jedinica mjere) : Kulon (vlastito ime), arapin (vrsta konja) : Arapin (etnik) i sl.

12. Velikim početnim slovom piše se prva riječ u rečenici:

Položio sam vozački ispit! Sljedeće neđelje putujemo u Ameriku. Dođite nam opet.

13. Imena božanstava, svetaca, mitoloških bića i sl. pišu se velikim početnim slo-vom, bilo kad je riječ o monoteističkim bilo o politeističkim božanstvima:


Zevs, Mars, Perun, Vesna, Afrodita, Palada, Jupiter, Jehova, Alah, Muha-med, Isus Hrist, Buda, Lucifer, Duh Sveti, Sveti Petar Cetinjski, Sveta Troji-ca, Gospa Marija, Blažena Ozana, Minotaur, Pegaz, Herkul i sl.

Ako se imenica bog upotrebljava kao zajednička, piše se malim početnim slovom. Samim tim, ona se u množini uvijek piše malim početnim slovom. Npr.:

Oni su poštovali boga Zevsa.Grčki bogovi stanovali su na Olimpu. Monoteisti vjeruju u jednoga boga. Slavili su boga Sunca.

Kad se imenicom bog ukazuje na jednoga određenog boga, onda se ona piše velikim početnim slovom:

Hrist se tada obrati Bogu.Papa je izaslanik Boga. U islamskom svijetu nema likovnih predstava Boga.

14. Zajedničke imenice kojima se označava zanimanje ili titula pišu se malim po-četnim slovom, osim u slučaju koji je opisan u tački 10. Npr.:

kralj Nikola, vladika Danilo, Omer-paša Latas, Mahmut-paša Bušatlija, ser-dar Škrnjo Kusovac, pop Milo i sl.

15. Velikim početnim slovom pišu se i vlastita imena životinja, građevinskih obje-kata i sl. Npr.:

Šarac, Jabučilo, Lesi, Džeki, Ćetalj, Zekna, Šarulja, Mrkulja, Sivonja, Bi-jelka; Kraljičin most, Vezirov most, Latinska ćuprija, Hadžijin most, Banja, Lijepa Kata, Sahat-kula, Crkva Svetoga Đorđa, Džamija Osmanagića i sl.

Ako se pak tim nazivima može označiti bilo koja životinja ili bilo koje zda-nje, onda oni prestaju biti vlastita imena, pa se samim tim pišu malim počet-nim slovom. Npr.:

Oni su namjeravali da podignu sahat-kulu, ali ih je rat spriječio.Ljepši je šarov od mrkova (kad se misli na bilo koju životinju šarene odnosno mrke boje).

16. Imena životinjskih i biljnih vrsta u crnogorskome jeziku pišu se malim počet-nim slovom, npr.: mačka, pas, konj, krava, koza, ruža, lipa, dub, cer, jorgovan i sl. Međutim, ukoliko se te vrste imenuju latinskim nazivima, prva riječ toga naziva piše se velikim početnim slovom. Npr.:


Tilia sp. (lipa), Galium aparine (prilipača), Abies alba (jela), Asplenium ruta muraria (kamenjača), Pinus nigra (crni bor), Felis leo (lav), Vicia montene-grina, Verbascum durmitoreum, Centaurea nicolai, Viola nicolai i sl.

17. Velikim početnim slovom pišu se i imena:

a. naroda i njihovih pripadnika:

Crnogorac, Crnogorka, Crnogorci, Srbin, Srpkinja, Hrvati, Hrvatica, Bošnjak, Bošnjaci, Njemci, Talijani, Amerikanci, Turci, Kinezi, Mađari, Albanci, Makedonci, Makedonka itd.

b. država, pokrajina, gradova, sela, zaselaka:

Crna Gora, Rusija, Bosna i Hercegovina, Sjedinjene Američke Države, Srbija, Hrvatska, Japan, Dalmacija, Boka, Sandžak, Vojvodina, Cetinje, Bijelo Polje, Podgorica, Kotor, Nikšić, Medun, Žabljak, Bjelice, Donji Kuči, Lijeva Rijeka, Orja Luka, Donje Polje, Pod Ostrog, Zagarač, Śe-nica, Zaljut itd.

Kao što se iz primjera vidi, ova imena pišu se velikim početnim slovom svake riječi iz njihova naziva, osim veznika i prijedloga, koji se pišu ma-lim početnim slovom u svim slučajevima osim kad se nađu na počeku naziva.

c. stanovnika kontinenata, država, pokrajina, gradova, sela, ostrva:

Evropljani, Australijanci, Crnogorci, Rusi, Japanci, Bokelji, Dalmatinci, Cetinjani, Kotorani, Podgoričani, Bjelopoljci, Kuči, Zagarčani, Crmni-čani i sl.

18. Prisvojni pridjevi izvedeni od vlastitih imena pišu se dvojako:

a. ako su izvedeni sufi ksalnim morfemima -ov(ø)/-ev(ø) i -in(ø), pišu se veli-kim početnim slovom:

Ivanov, Petrov, Brankov, Lukin, Vjerin, Vesnin, Matijin, Perovićev, Reše-tarov, Crnogorčev, Zadraninov, Srbinov, Turčinov i sl.

b. ako su izvedeni sufi ksalnim morfemom -sk(i), pišu se malim početnim slo-vom (osim ako nijesu prva riječ u sastavu vlastitog imena ili imena institu-cije):

crnogorski, srpski, američki, kineski, crmnički, śenički, cetinjski, vukov-ski, njegoševski i sl.


19. Velikim početnim slovom samo prve riječi u višečlanom nazivu (ukoliko ostale same po sebi ne zahtijevaju veliko slovo) pišu se:

a. imena planina, brda, kanjona, dolina, nacionalnih parkova, jezera, mora, rijeka, ostrva, šuma:

Šar planina, Paštrovačka gora, Pivski kanjon, Đerdapska klisura, Bio-gradska gora, Kakaricka gora, Śenički do, Paśi potok, Velja Śerina, Zgrade Śagovića, Skadarsko jezero, Jadransko more, Sredozemno more, Crno jezero, Kečina jama, Panonska nizija, Nacionalni park „Lovćen“, Apeninsko poluostrvo, Morača, Zeta, Cijevna, Tološka šuma, Ćemovsko polje itd.

b. opšteprihvaćena simbolična imena za određene geografske pojmove:

Bliski istok, Divlji zapad, Stari kontinent.

c. imena institucija, društava, saveza, političkih stranaka, crkava i vjerskih zajednica, posebnih škola u nauci i umjetnosti:

Matica crnogorska, Ministarstvo kulture Crne Gore, Univerzitet Crne Gore, Filozofski fakultet Univerziteta Crne Gore, Privredni sud u Pod-gorici, Osnovni sud u Nikšiću, Matica hrvatska, Liberalni savez Crne Gore, Crnogorska pravoslavna crkva, Islamska zajednica, Katolička cr-kva, Red sestara maloga Isusa, Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje „Vojislav P. Nikčević“, Crnogorski PEN centar, Dukljanska akademija nauka i umjetnosti, Praški lingvistički kružok, Aleksandrijska škola itd.

Ako se umjesto punoga naziva koristi samo jedan njegov dio, taj se dio piše velikim početnim slovom, jer zamjenjuje puni naziv (bez obzira na to što se on u punom nazivu piše malim početnim slovom):

Moram poći u Akademiju (kad se zna o kojoj je akademiji riječ).I on je član Instituta (misli se na jedan određeni institut) i sl.

d. imena magistrala, graničnih prijelaza, auto-puteva:

Magistrala Beograd – Bar, Jadranska magistrala, Granični prijelaz Bo-žaj, Granični prijelaz Šćepan Polje, Auto-put Beograd – Zagreb itd.

e. imena gradskih četvrti, ulica, bulevara i ostalih djelova naseljenih mjesta:

Stari aerodrom, Zabjelo, Blok VI, Preko Morače, Stara varoš, Drpe Man-dića, Bulevar kralja Nikole, Ulica slobode, Hercegovačka ulica, Bulevar Save Kovačevića, Grudska mahala i sl.


Imenice ulica, bulevar i sl. kad se nađu na početku naziva uvijek se pišu velikim početnim slovom, npr. Ulica bratstva i jedinstva, Ulica moskov-ska, Bulevar Lenjina. U svim ostalim slučajevima pišu se malim počet-nim slovom.

f. nazivi umjetničkih djela, knjiga, udžbenika, novina, časopisa, fi lmova, ra-dio-televizijskih emisija, pjesama, zakona, molitava, deklaracija, kongresa, konferencija, sporazuma i sl.:

Bijeli anđeo, Gorski vijenac, Luča mikrokozma, Pobune uma, Lelejska gora, Stari zavjet, Na Drini ćuprija, Pravopis crnogorskoga jezika, Lin-gua Montenegrina, Matica, Almanah, Kad jaganjci utihnu, Art magazin, Veče na školju, Noć skuplja vijeka, Deklaracija Crnogorskog PEN cen-tra o ustavnom položaju crnogorskoga jezika, Očenaš, Berlinski kon-gres, Versajski mir, Bečki književni dogovor, Dejtonski sporazum itd.

g. imena međunarodnih, državnih i vjerskih praznika:

Nova godina, Praznik rada, Prvi maj, Dan nezavisnosti, Međunarod-ni dan borbe protiv side, Dan državnosti, Dan Republike, Božić, Uskrs, Bajram, Kurban-bajram, Veliki petak, Trojčindan, Ilindan, Badnje veče i sl.

Pridjevi izvedeni od ovih naziva pišu se uvijek malim početnim slo-vom:

novogodišnji, božićni, prvomajski, uskršnji, bajramski, ilinski, petrov-danski, miholjski i sl.

h. imena katedri na fakultetima, posebnih odsjeka i nastavnih predmeta:

Katedra za crnogorski jezik, Odsjek za hrvatski jezik i književnost, Istori-ja crnogorskoga jezika, Likovno vaspitanje, Sociologija kulture, Srpska književnost, Književnost prosvjetiteljstva i sl.

i. nazivi istorijskih događaja:

Bitka na Carevu Lazu, Kosovski boj, Prvi svjetski rat, Prvi krstaški rat, Bitka na Fundini, Drugi balkanski rat, Bitka za Pljevlja, Vučedolska bit-ka, Prvi srpski ustanak, Francuska revolucija, Oktobarska revolucija i sl.

20. Nazivi književnih i umjetničkih pokreta, perioda u razvoju književnosti, razdo-blja u razvoju društva pišu se malim početnim slovom:

humanizam i renesansa, barok, klasicizam, prosvjetiteljstvo, romantizam, pokret socijalne literature, moderna, reformacija, protivreformacija, srednji


vijek, kameno doba, paleolit, novi vijek, četrnaesti vijek, dvadeseto stoljeće i sl.

21. Nazivi pripadnika pojedinih pravaca, pokreta i učenja uvijek se pišu malim početnim slovom bez obzira na osnovu iz koje su izvedeni:

vukovci, ilirci, partizani, komunisti, četnici, mladogramatičari, strukturali-sti, marksisti, socijalisti itd.

22. Prva riječ u upravnom govoru (poslije dvotačke i navodnika) piše se velikim početnim slovom:

Vladika Danilo otpišuje:„Od vladike i svijeh glavarahSelim-paši otpozdrav na pismo“.

Kada viđeh vitešku nevolju,zabolje me srce, progovorih:„Što, pogani, od ljudi činite?Što junački ljude ne smaknete?“

23. Ako je upravni govor prekinut umetnutom rečenicom, pa se zatim nastavlja, prva riječ u nastavku piše se malim početnim slovom (osim ako ona sama po sebi ne zahtijeva upotrebu velikoga slova):

„Nećemo posustati“, rekoše oni, „makar svi izginuli do posljednjega.“„Ja te tvoje ideje“ – ljutnu se Avram – „prosto zamišljam kao harem starih žena, koje odavno ne mogu poslužiti ničemu.“

24. U pisanoj komunikaciji, iza naslova kome se obraća obično se stavlja zarez ili uzvičnik. Ako se pismo ne nastavlja u istom redu, iza toga zareza ili uzvičnika prva riječ se piše velikim početnim slovom:

Poštovani,Obraćam Vam se radi...

Poštovani!Primio sam Vaše pismo...

Ako se obraćanje nastavlja u istom redu, onda se prva riječ iza zareza piše malim početnim slovom:

Poštovani, obraćam Vam se...

25. Imenice zemlja, mjesec, sunce pišu se na dva načina:

a. Kad označavaju vasionska tijela, pišu se velikim početnim slovom:


Ona je uvijek pratila Mjesečeve mijene. Koliko ima planeta u Sunčevu sistemu? Dugo je trebalo da čovječanstvo sazna da se Zemlja okreće oko sopstve-ne ose.

b. U svim drugim značenjima pišu se malim početnim slovom:

Prevarilo ih je decembarsko zubato sunce. Kad smo ih viđeli, sunce nas je ogrijalo. On ne gleda ni sunca ni mjeseca. Nijesmo se gledali dva mjeseca. To je ničija zemlja.

26. Imena vjerskih pripadnika pišu se malim početnim slovom:

hrišćanin, musliman, pravoslavac, katolik, budisti, adventisti, protestanti, suniti, šiiti i sl.

27. Ukoliko se imenicama srbi, turci, latini i sl. označavaju nazivi vjerskih pripad-nika, a ne nacionalna ili narodnosna pripadnost, one se redovno pišu malim početnim slovom. Npr.:

Sto putah sam gleda Crnogorce,gleda turke, a gleda latine...

(Ovđe se na Crnogorce ne gleda s gledišta naziva vjerskih pripadnika.)

Otišli su na stanak turcima...

Kosa mlada na groblje junačko, siplje li se bulah ka srpkinjah?

Da je bješe srbin ugrabio,ako hoćah glave obrtati...

No uteci u Kotor latini...

Pokolji se na drum sa turcima,četrnaest pośeci turakah...

U suprotnom, ako se ovim imenicama iskazuje etnička ili nacionalna pripad-nost, one se obavezno pišu velikim početnim slovom. Npr.:

Zna Dušana rodit Srpka, zna dojiti Obiliće...

Al’ heroju topolskome, Karađorđu besmrtnome, sve prepone na put bjehu, k cilju dospje velikome:


diže narod, krsti zemlju, a varvarske lance sruši, iz mrtvijeh Srba dozva, danu život srpskoj duši.

28. Imena stručnjaka iz pojedinih naučnih oblasti, bez obzira na to da li naziv u njihovoj osnovi sadrži neko vlastito ime, pišu se malim početnim slovom:

montenegristi, kroatisti, sеrbisti, balkanolozi, turkolozi, albanolozi, romani-sti, njegošolog, šekspirolog, biolog, botaničar, toponomastičar i sl.

Napomena: Nazivi profesija, zanimanja, titula i sl. upotrebljavaju se i u muškom i u ženskom rodu u zavisnosti od toga da li se odnose na osobe muškoga ili ženskoga pola, npr.: predśednik – predśednica, autor – autorka/autorica; doktor – doktorica/doktorka i sl.

29. Pri učtivome obraćanju i obraćanju iz poštovanja jednoj osobi upotrebljavaju se zamjenice vi i vaš, koje se u tom slučaju uvijek pišu velikim početnim slo-vom:

Poštovana,Primio sam Vaše pismo.

Gospodine ministre,Molim Vas da mi odgovorite...

30. Ukoliko je riječ o službenoj komunikaciji s nekom ustanovom ili ako je učtivo obraćanje (obraćanje iz poštovanja) usmjereno prema većem broju lica, tada se zamjenice vi i vaš pišu malim početnim slovom:

Poštovana gospodo, čast mi je razgovarati s vama.

31. U obraćanju pojedincu, kad takvo obraćanje ne podrazumijeva bilo koju vrstu distanciranoga odnosa, može se iz poštovanja pisati Ti i Tvoj:

Primio sam Tvoje pismo.Drago mi je što ću napokon upoznati Tvoju zemlju.

32. Velikim početnim slovom piše se svaka riječ u titulisanju svjetovnih i duhovnih velikodostojnika:

Vaše Veličanstvo, Vaša Svetosti, Njegova Ekselencija, Vaša Milosti, Njegova Svetost i sl.


III. SASTAVLJENO I RASTAVLJENO PISANJE RIJEČI

33. U crnogorskom jeziku riječi se pišu sastavljeno, rastavljeno i polurastavljeno u zavisnosti od značenja koje imaju u pojedinim oblicima, kao i u zavisnosti od akcenta. Tako se govori o: rastavljenom pisanju zasebnih riječi (koje su odvo-jene razmacima, odnosno bjelinama); sastavljenom pisanju – kad nastaju jed-noznačenjske složenice koje imaju zajednički akcenat (npr. književnoistorijski) i polurastavljenom pisanju složenica (s crticom) u kojima sastavnice čuvaju zasebne akcente i značenja (npr.: knjȉžēvno-istòrījskī).

IMENICE

34. Imenice sastavljene od dva i više djelova koje označavaju naseljena mjesta pišu se na dva načina:

a. Ako su ti djelovi u potpunosti srasli izmijenivši svoja zasebna značenja i posebne akcente u novo zajedničko značenje i jedinstveni akcenat, pišu se sastavljeno. Npr.:

Danilovgrad, Titograd, Carigrad, Lenjingrad, Petrograd, Beograd, Bo-rovdo, Krivošije, Pacpolje, Sokobanja, Sutomore i sl.

b. Ako njihovi sastavni djelovi imaju novo zajedničko značenje, ali su očuvali poseban akcenat, bez obzira na to da li se mijenjaju svi djelovi, onda se takve imenice uvijek pišu rastavljeno. Npr.:

Bijelo Polje, Rudo Polje, Kosovi Lug, Orja Luka, Novi Sad, Donja Brela, Južna Amerika, Herceg Novi (Herceg Novoga, Herceg Novome), Ivanić Grad (Ivanić Grada, Ivanić Gradu), Han Pijesak (Han Pijeska, Han Pi-jesku), Hong Kong, Adis Abeba, San Marino, Los Anđeles i sl.

35. Imena stanovnika mjesta čiji se nazivi pišu rastavljeno pišu se uvijek sastavlje-no. Npr.:

Bjelopoljac, Bjelopoljci, Novosađani, Novosađanka, Orjolučani, Južnoame-rikanci, Hercegnovljanin, Hercegnovljanka i sl.


36. I zajedničke imenice sastavljene od više djelova koji su stekli novi zajednički akcenat i novo značenje, postavši tako složenicama, pišu se uvijek sastavljeno. Npr.:

jugozapad, śeveroistok, kućepazitelj, lovočuvar, polukrug, polubrat, vele-prodaja, derikoža, konjokradica, kilogram, parametar, autosugestija i sl.

37. Ako djelovi zajedničkih imenica čine svaki za sebe posebnu akcenatsku cjeli-nu, pri čemu se u promjeni mijenja samo posljednji dio, takve se imenice pišu s crticom između sastavnih djelova:

kremen-kamen, rak-rana, Rh-faktor, radio-stanica, alaj-barjak, radio-ama-ter, auto-cesta, đul-nevjesta, foto-reporter i sl.

38. Prefi ksi i rječca ne uvijek se pišu sastavljeno s imenicama:

nesoj, nečovjek, neljudi, neprijatelj, neznalica, neznanje, nebriga, nerad, bezdušnik, beskućnik, predstraža, suvlasnik, pobratim, kontrareformacija i sl.

39. Prijedlozi po, prije i poslije uz imenicu podne pišu se na dva načina:

a. Kad se želi označiti u cjelosti vrijeme prije ili poslije 12 sati, tada se ovi pri-jedlozi pišu zajedno s imenicom podne: popodne, prijepodne, poslijepodne. Npr.:

Cijelo poslijepodne proveo je u krevetu.Čekao sam Vas cijelo prijepodne.

b. Ako se misli na bilo koji period prije odnosno poslije 12 sati, tada se prijed-lozi o kojima je riječ pišu odvojeno od imenice podne:

Viđećemo se poslije podne. Napisaćemo pismo po podne.Planirao sam da dođem prije podne.

40. Između imena/prezimena i nadimaka nikad se ne stavlja crtica:

Josip Broz Tito, Svetozar Vukmanović Tempo, Jovan Jovanović Zmaj, Savić Marković Štedimlija i sl.

41. Dvostruka prezimena pišu se s crticom između njih, npr.:

Ivana Brlić-Mažuranić, Milena Božović-Petrović i sl.

42. Ako titula i zvanje dolaze iza ličnoga imena, pri čemu se u deklinaciji mijenja samo titula/zvanje, ali ne i ime, onda se između njih piše crtica. Npr.:


Milić-barjaktar, Husein-beg, Bećir-beg, Smail-aga, Omer-paša, Kostreš-ha-rambaša, Gavran-kapetan i sl.

Ako se te titule upotrebljavaju samo iz poštovanja, kad ne označavaju stvar-no titulisanje, tada se mogu pisati sastavljeno s imenom uz koje stoje – bez crtice između njih. Takvo oslovljavanje bilo je vrlo frekventno u minulim vremenima, npr.:

Ivanbeg, Bećiraga, Osmanaga, Fazlibeg i sl.

43. Nazivi vjerskih praznika sastavljeni od imena sveca, tj. prisvojnoga pridjeva izvedenoga iz toga imena, i imenice dan pišu se sastavljeno, osim kad i prvi i drugi dio toga naziva ima zasebne nastavke u promjeni:

Nikoljdan, Aranđelovdan, Trojčindan, Mitrovdan, Petkovdan, Petrovdan, Ilindan, Spasovdan i sl.

U promjeni: Nikoljdana/Nikolja dne, Ilindana/Ilina dne, Đurđevdana/Đur-đeva dne, Mitrovdana/Mitrova dne itd.

ZAMJENICE

44. Zamjeničke složenice, nastale međusobnim srastanjem zamjenica ili srastanjem zamjenica i priloga, pri čemu su sastavni djelovi izgubili nekadašnja posebna značenja i akcenat i stekli novo zajedničko značenje i zajednički akcenat – uvi-jek se pišu sastavljeno. Npr.:

štošta, koješta, kojeko, kojekakav, koječiji, kojekoliki, kojekoji, đekoji, sva-kakvi i sl.

Takvi ostaju i u promjeni:

koječega, kojekoga, kojekome, kojekakvima, svakakvome i sl.

45. Zamjenice se pišu zajedno i s prijedlozima onda kad uz taj prijedlog gube za-mjeničko značenje, a složenica dobija novo priloško značenje. Npr.: stoga, zato, potom, pritom, uto.

Ali ako nije došlo do pomjeranja značenja, već zamjenice čuvaju svoje zna-čenje, tada ih treba pisati odvojeno od prijedloga uz koji stoje. Treba, dakle, praviti razliku među sljedećim primjerima:

Bilo je nevrijeme, pa stoga nijesam mogao doći. – Skini paučinu s toga zida.

Imali su konje, pa ih zato nije mogao stići. – Ja ne marim za to što oni pri-čaju.


46. Zamjenice s rječcom god/gođ različito se upotrebljavaju u zavisnosti od znače-nja koje uz navedenu rječcu dobijaju:

a. Ako uz rječcu god/gođ dobijaju značenje neodređenih zamjenica, tada se pišu sastavljeno s njom: kogod/kogođ (= neko), štogod/štogođ (= nešto). Npr.:

Neka kogođ dođe da mu ruku da.Hoćemo li štogod pričati ili da se razilazimo?

b. Ako uz navedenu rječcu zamjenice dobiju značenje opštih zamjenica, onda se one pišu odvojeno od nje: ko god/ko gođ, što god/što gođ, čiji god/čiji gođ i sl. Npr.:

Ko god im dođe, oni ga lijepo dočekaju. Što gođ im rečeš, oni će te poslušati.

47. Opšte i odrične zamjenice niko, ništa, ničiji, nikakav, iko, išta, ikakav, ičiji, iko-lik i sl. pišu se sastavljeno u svim slučajevima osim u promjeni u prijedloškim konstrukcijama, npr.:

ni od koga, ni sa kim, ni od čega, ni o kome, i od čega, ni o čemu, ni na čiji, i o kome, ni na što, ni za koga i sl.

PRIDJEVI

48. Pridjevi sastavljeni od dva dijela, bez obzira na to kojoj vrsti riječi ti djelovi pripadali, pišu se sastavljeno ako takva složenica ima zajedničko (jedinstveno) značenje. Na njihovo sastavljeno pisanje ne utiče okolnost jesu li nastali pro-stim srastanjem sastavnica ili pomoću spojnih morfema. Npr.:

śeverozapadni, jugoistočni, bezuman, predobar, antiratni, samonikli, malo-umni, dobrodušan, pseudonaučni, plavook, naučnoistraživački, trospratni, šestočlani, svijetložuti, tamnocrveni, poluprazan, danonoćni, prednjonepča-ni, književnoistorijski i sl.

49. Pridjevi izvedeni iz višečlanih toponima, čija se imena pišu rastavljeno ili s crticom, pišu se uvijek sastavljeno. Npr.:

bjelopoljski, orjolučki, donjokrajski, hercegnovski, novosadski, južnoafrički, gornjośenički, bokokotorski, lješkopoljski i sl.

50. Kod pridjeva složenih od višecifrenih brojeva pridjev se spaja samo sa posljed-njim brojem:

dvadeset petogodišnji, četrdeset dvodnevni i sl.


51. Pridjevi složeni s rječcom ne uvijek se pišu sastavljeno s njom:

nevelik, nepoznat, neiskusan, nezreo, neobrazovan, nevidljiv, nedorastao, neslavan i sl.

52. Prisvojni pridjevi izvedeni iz dvostrukih prezimena uvijek se pišu s crticom među tim prezimenima. Npr.:

Karadžić-Belićev, Karadžić-Daničićev, Broz-Ivekovićev, Anić-Silićev, Bojl--Mariotov i sl.

53. Dvočlani pridjevi u kojih je svaki član zadržao svoje značenje u okviru za-jedničkoga značenja koje imaju u određenoj kontekstualnoj upotrebi pišu se s crticom između tih djelova. Npr.:

crnogorsko-hrvatski (odnosi), englesko-ruski (rječnik), grčko-turska (koali-cija), crnogorsko-turski (rat) i sl.

BROJEVI

54. Brojevi 11–19, 20, 30, 40, 50, 60, 70, 80, 90, 200, 300, 400, 500, 600, 700, 800, 900 pišu se sastavljeno:

jedanaest, dvanaest, sedamnaest, dvadeset, četrdeset, šezdeset, devedeset, dvjesta, petsto, šeststo, devetsto itd.

No: dvije stotine, tri stotine, devet stotina itd.

55. Drugi višečlani brojevi pišu se rastavljeno:

trideset šest, osamdeset jedan, trideset drugi, dvadeset osmi, pet hiljada dvjesta dvadeset dva, trista dvadeset peti i sl.

GLAGOLI

56. Glagoli dobijeni prefi ksacijom pišu se uvijek sastavljeno s prefi ksima, npr.:

podići, prošetati, uskočiti, predvoditi, pročitati, zajaukati, zaplakati, nasmi-jati se, zakukati, progovoriti i sl.

57. Rječca ne piše se odvojeno od glagola:

ne bih, ne tražim, ne znam, ne vidim, ne viđesmo, ne biste, ne znajući i sl.

Izuzetak od toga pravila čine samo sljedeći oblici:

neću – nećeš – neće / nećemo – nećete – neće;nemoj / nemojmo, nemojte;


nemam – nemaš – nema / nemamo – nemate – nemaju;nedostajali – nedostaje.

58. Množinski oblici glagola biti u aoristu uvijek se pišu sastavljeno:

bismo – biste – biše.

59. U složenim glagolskim oblicima glavni i pomoćni glagol pišu se odvojeno je-dan od drugoga:

a. Perfekat: čitao sam, vidio sam, čuo je, viđeli ste, znali su itd.

b. Pluskvamperfekat: bijahu viđeli/su bili viđeli, bijah stigao/bio sam stigao, bijasmo čuli/smo bili čuli itd.

c. Futur I: ću viđeti, će znati, ću čitati, moći ću, doći ću, reći ćemo itd.

Međutim, u futuru glagola na -ti, u slučajevima kad se ispred njih ne ko-risti subjekat ili koji drugi rečenični član, pomoćni i glavni glagol izgo-varaju se kao jedna riječ, pa se tako i pišu: čitaću, znaću, govorićemo, trčaće, plakaćete itd.

d. Futur II: budem vidio, budem došao, budete stigli, budu śeli, budeš mogao, bude pośekao i sl.

e. Potencijal: bih mogao, bi pjevao, biste kupili, bismo znali itd.

60. Izrazi tipa: htio-ne htio, rekla-kazala, mogao-ne mogao, peri-deri, hoćeš-nećeš, idi mi-dođi mi i sl. uvijek se pišu polusastavljeno, s crticom između sastavnih djelova.

PRILOZI

61. Velik broj priloga nastao je srastanjem posebnih riječi u jednu riječ, što je po-drazumijevalo i promjenu posebnih značenja sastavnih djelova. Takvi su: niz-brdo, zaredom, naizgled i sl.

62. Prilozi se pišu sastavljeno u slučajevima kad su oba njegova sastavna dijela (bez obzira na to kojoj vrsti riječi ti djelovi pripadali) srasla u jednu riječ i po-primila novo zajedničko značenje i zajednički akcenat. Npr.:

ikad, ikako, ikoliko, iđe, svuđ, svukud(a), katkad, đekad, ponekad, kudikamo, štaviše, ionako, niđe, neđe, nikad, nikoliko, nizašto, nedovoljno, nelijepo, ponekad, počesto, poveliko, suviše, nipošto, dovde, donde, dotle, otkud, do-nekle, odnekle, odavno, odnedavno, odskoro, odnekud, odjedanput, odozgo, nadaleko, naopako, nadugo, naširoko, napamet, bestraga, prek(o)śutra,


prekjuče, onomadne, onomlani, preklani, śutradan, smjesta, uglas, naglas, izreda, odreda, doveče, spolja, nizbrdo, ujesen, naveliko, naprečac i sl.

63. Ako je neki od sastavnih djelova sačuvao svoje posebno značenje, tada se ti djelovi pišu rastavljeno. Npr.:

Ni kad budu zahtijevali, neće im se dati. U koliko sati ćete stići? Ne pada mi na pamet. Nestao je bez traga. I otac mu je bio trgovac na veliko.Pao mu je kamen na ruku.Odgovarao je s mjesta.

64. Tako se i svi priloški izrazi čiji sastavni djelovi nijesu srasli pišu rastavljeno:

preko dana, preko noći, na proljeće, za inat, s leđa, bez sumnje, od juče, od lani, do juče, do śutra, od zimus, ma kad, ma koliko, ma đe, bilo kad, bilo đe, đe bilo, kako bilo, na lešo, na crno, na bijelo, u potpunosti, u cjelosti, u redu, za stalno i sl.

65. Prilozi tipa od tada pišu se rastavljeno, a prilozi tipa otad sastavljeno:

a. rastavljeno: za sada, od sada, od tada, do kada, do tada itd.

b. sastavljeno: zasad, otkad, dokad, dosad, dotad i sl.

66. Priloški izrazi sastavljeni od dva značenjski suprotna priloga koji čuvaju svoje posebne akcente pišu se s crticom. Npr.:

brže-bolje, gore-dolje, jednom-dvaput, kad-tad, kako-tako, danas-śutra, ko-liko-toliko, pošto-poto, tamo-ovamo, plus-minus, lijevo-desno i sl.

PRIJEDLOZI

67. Prijedlozi nastali potpunim srastanjem sastavnih djelova pišu se sastavljeno. Npr.:

navrh, dovrh, ispod, iznad, poviše, između, izvan, nadomak, nakraj, sadno, podno, povrh, uprkos, uoči, potkraj, posred, umjesto, namjesto, naprema, naspram, porad(i), zarad(i), uoči i sl.

68. Ako imenički dio tih prijedloga zadrži svoju imeničku funkciju, onda se ta ime-nica piše odvojeno od prijedloga ispred njega. Npr.:

Popeo se na vrh brda. Pogledaj me u oči. Pogledajte u vrh ovoga koplja.


69. Ako dva prijedloga stoje jedan uz drugi, ali svaki čuva svoje značenje, pišu se odvojeno: do pred, do potkraj, do ispod, do nakraj, do iznad i sl. Npr.:

Pjevali smo do pred zoru.Stigli smo do pred kuću, ali dalje nijesmo mogli ići.Živjela je do potkraj zime.

UZVICI

70. U zavisnosti od toga kako se izgovaraju i što se njima želi predstaviti uzvici se pišu na dva načina: sastavljeno ili pomoću crtice.

a. Ako se uzvici izgovaraju duže ili otežu bez prekida, tada se pišu sastavlje-no. Npr.: oooj, eeej, joooj, heeej i sl.

b. Uzvici koji se udvajaju ili uzastopno ponavljaju pišu se s crticom među sastavnim djelovima. Npr.: mac-mac, av-av, ha-ha-ha, mljac-mljac, ku-ku, kuku-kuku, le-le, he-he-he i sl.

RJEČCE I VEZNICI

71. Veznici i rječce sastavljeni od više djelova, koji su u izgovoru potpuno srasli, pišu se sastavljeno. Npr.:

kamoli, negoli, iako, doli, nekmoli, otkad, otkako, otkuda, premda, stoga itd.

72. Složeni dopusni veznik iako uvijek se piše sastavljeno za razliku od grupe i ako u pogodbenom značenju. Npr.:

Doći ćemo iako se nijesmo najavili. – Primićemo vas i ako se ne budete najavili.Nije nimalo zahladilo iako je palo dosta kiše. – I ako bude kiše, žito se više ne može oporaviti.

73. Rječca li piše se na dva načina:

a. uz nepromjenljive riječi ispred sebe stvara složenicu, pa se, samim tim, piše sastavljeno: kamoli, nekmoli, negoli i sl.

b. upitna rječca li uvijek se piše odvojeno od riječi koja joj prethodi: da li, đe li, jesu li, hoćete li, možeš li, nije li i sl.


IV. RASTAVLJANJE I PRENOŠENJE RIJEČI

U NAREDNI RED

74. Ukoliko se neka riječ ne može ispisati/otkucati u jednom redu, onda se jedan njezin dio prenosi u sljedeći red, a na kraju prvoga dijela riječi, uz njega, stavlja se crtica (-).

75. Konsonanti ili konsonantski skupovi (bez vokala uz njih) nikad se ne prenose u naredni red. Nije, dakle, dozvoljeno prenošenje i rastavljanje riječi tipa:

boles-t, bole-st, gleda-h, topo-t, rado-st, rados-t, čas-t, ča-st, bla-nš, blan-š, he-nd, hen-d i sl.

76. Kao ni konsonant, tako se ni jedan vokal ne prenosi u sljedeći red, pa je pravo-pisno nedopustivo prenošenje tipa:

gleda-o, posa-o, žen-a, st-o, bolj-e, trčat-i, čitanj-e i sl.

77. Jednosložne riječi, ukoliko ne mogu biti ispisane u jednome redu, ne prenose se rastavljene u naredni red, već se prenosi cijela riječ. Nije dozvoljeno prenošenje tipa:

sa-t, da-n, to-p, ti-p, če-p, ja-d, je-d, k-os, n-os, r-og i sl.

78. Latinički digrafi (dvoslovi) lj, nj i dž ne rastavljaju se jer predstavljaju oznaku za jedan glas. Nije, dakle, dopušteno rastavljanje i prenošenje riječi na sljedeći način:

rastin-je, pol-je, hod-ža, san-jati, pid-žama, mud-žahedin, hand-žar, iman-je, bol-je, vol-jeti i sl.

Ukoliko latiničko nj i dž nijesu u funkciji digrafa, već predstavljaju dva po-sebna slova u kontaktu, prenošenje je dozvoljeno. Npr.:

in-jekcija, kon-jugacija, kon-junktiv, kon-juracija, nad-živjeti, nad-žnjevati i sl.

79. Riječ se ne može prenositi u sljedeći red tako da u gornjem redu ispred crtice ostane samo jedan grafem. Tako se ne prenose strukture tipa:


o-tac, e-lemenat, a-van, o-van i sl.

80. Bilo kakav niz cifara (bilo da je riječ o višecifrenim brojevima, kodovima, lo-zinkama, datumima, školskim godinama i sl.) ne treba rastavljati na kraju reda, već u novi red prenijeti niz u cjelosti.

81. Konsonantske grupe st, št, zd i žd kad nijesu na granici dva morfema ne treba rastavljati, već cijelu grupu prenijeti u naredni red:

po-sti, ko-sti, pla-sta, mo-šti, pla-šta, ku-pa-li-šte, ga-zda, da-ždi-ti, za-ždi-ti i sl.

82. U naredni red prenosi se onaj dio riječi koji može činiti slog(ove). Npr.:

pro-ricati, iš-čitavati, mlati-ti, mla-dost, bo-rac, pje-vač, pra-vopis i sl.

83. Ukoliko se u riječi koja se prenosi nalaze vokalski skupovi, oni se mogu preni-jeti:

a. tako da jedan od vokala ostane u gornjem redu, a drugi se prenosi u naredni red, npr.:

nosi-oci, mja-ukati, uči-onica, jedana-est, skaka-onica, ba-uk, di-oba, za-obići, Eti-opija i sl.

b. tako da oba vokala ostanu u gornjem redu, npr.:

nosio-ci, mjau-kati, zao-bići, Etio-pija, zao-bilaziti, zao-va, učio-nica i sl.

84. Konsonant koji se nalazi između dva vokala u riječi prenosi se u naredni red. Npr.:

govo-riti, na-laziti, odgo-varati, pre-laziti, pro-nalazač i sl.

85. Konsonantske grupe dozvoljeno je prenositi na više načina:

a. Ukoliko je riječ o konsonantskim grupama na granici između prefi ksa i osnovne riječi u složenicama, moguće ih je razdvojiti tako da jedan konso-nant ostane u gornjem, a drugi se prenosi u naredni red. Npr.:

nad-živjeti, raž-džilitati, raz-viti, od-govoriti, pred-viđeti, raz-rijediti, od-vući, uz-viknuti, od-govoriti i sl.

b. Konsonantske grupe dozvoljeno je prenijeti u naredni red tako da se dio riječi koji se ne prenosi završava vokalom. Npr.:

slu-žba, dru-žba, ze-mlja, kle-tva, pje-sma, va-zdan, gro-žđe i sl.


Međutim, ako dio riječi koji se prenosi počinje konsonantskom grupom teškom za izgovor, takvo prenošenje nije dozvoljeno. U tom se slučaju konsonantska grupa razbija prenošenjem samo jednoga konsonanta. Da-kle, prenošenje tipa bra-tski, gra-dski, bo-rba nije dozvoljeno. Umjesto njega ispravno je:

bor-ba, sun-ce, brat-ski, korot-ni, grad-ski, ljud-ski, kar-lovački, voj-ska, car-stvo, pal-ma, žal-ba i sl.

86. Riječi sa vokalnim r mogu se prenositi tako da u naredni red ide dio iza toga vokalnog r. Npr.:

kr-vavi, kr-stiti, pr-vijenac, hr-vatski, dr-veni, vr-šnjaci, gr-liti, hr-liti, mr-viti, vr-lina, vr-njački i sl.

87. Riječi stranoga porijekla u crnogorskom jeziku rastavljaju se na isti način kao i domaće (u skladu s prednjim pravilima).

88. Složenice s crticom rastavljaju se kao i sve druge riječi. No ako takvu složenicu treba rastaviti i prenijeti u drugi red na mjestu đe se njezini sastavni djelovi spa-jaju crticom, onda se jedna crtica piše na kraju gornjega reda, a druga prenosi i u naredni red. Npr.:

Bećir- rak- gore- Ivan--aga -rana -dolje -beg


V. SKRAĆENICE

89. Skraćenica je naziv za svaku pri izgovoru ili pisanju skraćenu riječ ili skraćeni skup riječi. Riječi i skupovi riječi skraćuju se u skladu s određenim pravilima, osim u rijetkim izuzecima kad su ta pravila narušena drukčijom tradicionalnom upotrebom.

90. Riječi, skupovi riječi i višečlani nazivi skraćuju se na više načina. Pišu se s tač-kom na kraju ili bez nje, sastavljeno ili rastavljeno, velikim ili malim slovima, a sve to u skladu s pravilima koja se odnose na pojedinačne kategorije.

91. Skraćenice se čitaju na dva načina.

a. Ako je riječ o skraćenim početnim djelovima riječi ili skupova riječi te ako se skraćenicom obuhvata početni i završni dio riječi, tada se čitaju kao da je napisan puni naziv. Npr.: prof. (čita se: profesor), god. (čita se: godina), ž. r. (čita se: ženski rod), itd. (čita se: i tako dalje), dr (čita se: doktor), mr (čita se: magistar) i sl.

b. Ako su pak skraćenicama označena početna slova ili početni slogovi više-članih naziva, one se čitaju na dva načina:

1. Ukoliko skraćenica sadrži u sebi vokal, ona se čita onako kako se i piše. Npr.:

CANU, JAT, JAZU, MUP, MINA, NIN i sl.

Ovo pravilo ne obuhvata skraćenice s nagomilanim konsonantskim grupama teškim za izgovor, npr. UNDP, UNHCR i sl. Takve skraćenice čitaju se prema nazivima slova od kojih su sastavljene (kao i one iz naredne stavke, koje se sastoje samo od konsonanata ili samo od vokala), ali se ne mogu miješati nazivi slova iz različitih jezika. Npr.: UNDP se čita ili u-en-de-pe ili ju-en-di-pi (DVD se čita ili di-vi-di ili de-ve-de) i sl.

U deklinaciji ovih skraćenica nastavak se od njih odvaja crticom bez bjelina.


2. Ukoliko se skraćenice sastoje samo od konsonanata ili samo od vokala, one se čitaju prema nazivima slova od kojih su sastavljene. Npr.:

CG (ce-ge), EU (e-u), UAE (u-a-e), CDNK (ce-de-en-ka), DNK (de--en-ka), RNK (er-en-ka), SDPCG (es-de-pe-ce-ge) i sl.

Ova pravila imaju svoje izuzetke u onim slučajevima koje je ustalila duga upotrebna tradicija. Tako se npr. BiH čita kao [be-i-ha], SAD kao [es-a-de].

SKRAĆIVANJE S TAČKOM

92. Skraćenice nastale uzimanjem samo prvoga konsonanta iz riječi koja se skraću-je uvijek se pišu s tačkom na kraju (osim primjera opisanih u tački 100). Npr.:

č. - čitaj r. - razredg. - godina v. - vijekl. - lice v. - viđetit. - tačka m. - mjesto

93. Skraćenice nastale uzimanjem početnoga konsonantskog skupa u riječi pišu se s tačkom na kraju. Npr.:

br. - broj mj. - mjesto sv. - sveska šk. - školski str. - strana fr. - francuski čl. - član grč. - grčki mn. - množina st. - stoljeće

94. Ako su skraćenice nastale uzimanjem prvoga sloga ili uzimanjem prvoga sloga i početnoga konsonanta ili konsonantskog skupa iz drugoga sloga riječi koja se skraćuje, iza njih se takođe piše tačka. Npr.:

ul. - ulica čak. - čakavski umj. - umjesto štok. - štokavski god. - godina kajk. - kajkavski ar. - arapski tur. - turski arh. - arhitekta lat. - latinski arh. - arhaično gimn. - gimnazija uč. - učenik komp. - komparativ up. - uporediti dem. - deminutiv jed. - jednina gen. - genitiv prof. - profesor alb. - albanski


95. Skraćenice nastale uzimanjem prva dva sloga i konsonanata do vokala iz treće-ga sloga pišu se s tačkom na kraju:

augm. - augmentativ superl. - superlativ upor. - uporediti akad. - akademikhipok. - hipokoristik

96. Skraćenice za skupove riječi koje su nastale uzimanjem samo prvoga slova ili početnoga konsonantskoga skupa iz tih riječi pišu se s tačkom poslije svake skraćene riječi i razmakom (bjelinom) između skraćenih djelova. Npr.:

m. r. - muški rod v. d. - vršilac dužnostiž. r. - ženski rod s. r. - svojom rukomsr. r. - srednji rod i sl. - i sličnon. d. - navedeno djelo i dr. - i drugo p. n. e. - prije nove ere šk. g. - školska godinao. m. - ovoga mjeseca n. r. - na rukeo. g. - ove godine

Od navedenoga pravila odstupa nekoliko skraćenica koje se obilježavaju na tradicionalan način uprkos rečenim pravopisnim pravilima:

tj. - to jestitd. - i tako daljenpr. - na primjer

97. Neke višesložne riječi skraćuju se tako što se uzme početni konsonant ili slog i dva ili više konsonanata iz sredine riječi. Npr.:

stsl. - staroslovenski rkp. - rukopisnirkt. - rimokatolički sh. - srpskohrvatskiimpf. - imperfekt(ivni) tzv. - takozvani stcsl. - starocrkvenoslovenski pf. - perfekt(ivni)

SKRAĆIVANJE BEZ TAČKE

98. Skraćenice koje nastaju kontrakcijom pišu se bez tačke na kraju, bez obzira na to da li se njome obuhvata samo početno i završno slovo ili početno slovo i nekoliko slova s kraja riječi. Npr.:

gdin - gospodin gđa - gospođarn - račundr - doktor mr - magistar


Između djelova tih skraćenica ne piše se crtica.

99. Iza skraćenica koje se završavaju na vokal nikad se ne piše tačka, osim ako je u pitanju skraćenica za lično ime koje počinje vokalom.

100. Skraćenice koje označavaju mjerne jedinice međunarodno su prihvaćene i pišu se latinično, bez tačke na kraju:

mm - milimetar dkl - dekalitarcm - centimetar kl - kilolitardm - decimetar hl - hektolitarm - metar s - sekundkm - kilometar h - sat (čas)mg - miligram d - dang - gram a - ardg - decigram ha - hektarkg - kilogram A - amperdkg - dekagram Hz - herct - tona J - džulml - mililitar V - voltdcl - decilitar W - vatl - litar °C - stepen Celzijusa

101. Skraćenice kojima se označavaju strane svijeta pišu se velikim slovima bez tačke na kraju:

J - jug I - istokZ - zapad Ś/S - śever/sjever

102. Skraćenice za višečlane nazive pišu se velikim slovima bez obzira na to da li se ti nazivi u punom obliku pišu velikim ili malim početnim slovima. Iza takvih skraćenica ne piše se tačka. Npr.:

MC (Matica crnogorska)ICJJ (Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje)CPC (Crnogorska pravoslavna crkva)CNP (Crnogorsko narodno pozorište)DANU (Dukljanska akademija nauka i umjetnosti)ULUCG (Udruženje likovnih umjetnika Crne Gore)CDNK (Crnogorsko društvo nezavisnih književnika)CANU (Crnogorska akademija nauka i umjetnosti)UN (Ujedinjene nacije)HAZU (Hrvatska akademija znanosti i umjetnosti)JF (Južnoslovenski fi lolog)MS (Matica srpska)


MH (Matica hrvatska)SKG (Srpski književni glasnik)SKZ (Srpska književna zadruga)NIN (Nedeljne informativne novine)MUP (Ministarstvo unutrašnjih poslova)MIP (Ministarstvo inostranih poslova)MID (Ministarstvo inostranih djela)CG (Crna Gora)

103. Skraćenice (simboli) za hemijske elemente pišu se uvijek latinično, velikim početnim slovom i bez tačke. Npr.:

Al - aluminijum K - kalijumS - sumpor Ca - kalcijumFe - gvožđe H - vodonik

104. Latinske skraćenice. Za skraćenice iz latinskoga jezika važe ista pravila koja su navedena za skraćenice iz crnogorskoga jezika. Npr.:

m. - masculinum (muški rod)f. - femininum (ženski rod)n. - neutrum (srednji rod)s. v. - sub voce (kod riječi)a. a. - ad acta (među spise)l. c. - loco citato (na navedenom mjestu)m. p. - manu propria (vlastitom rukom)o. c. - opus citatum (navedeno djelo)s. a. - sine anno (bez oznake za godinu)s. l. - sine loco (bez oznake za mjesto)dr sc. - doctor scientiarum (doktor nauka)dr med. - doctor medicinae (doktor medicine)

105. Napomene:

a. Neke se skraćenice (mimo navedenih pravila) tradicionalno pišu samo ve-likim slovima, npr.:

L. S. - locus sigilli (mjesto pečata)M. P. - mjesto pečataN. N. - nomen nescio (ime ne znam); upotrebljava se kad je ime i prezime

nepoznato ili se ne želi saopštitiN. B. - nota bene (bilješka)P. S. - post scriptum (poslije napisanoga)A. D. - anno Domini (ljeta Gospodnjega; nove ere)


b. Ukoliko se skraćenice pišu velikim slovima, a jedna od riječi u njoj počinje nekim od digrafa (lj, nj, dž), onda se taj digraf piše velikim slovima oba sastavna dijela: LJ, NJ, DŽ.

c. Ukoliko se skraćenicom označava neki višečlani naziv koji ima u sebi pri-jedloge ili veznike, ti veznici i(li) prijedlozi ne ulaze u skraćenicu (osim po izuzetku: ZZZ = Zavod za zapošljavanje, BiH). Npr.:

ICJJ (Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje)CANU (Crnogorska akademija nauka i umjetnosti) IHJJ (Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje)

d. Vlastita imena skraćuju se pisanjem tačke poslije prvoga slova u imenu. Radi preciznosti dozvoljeno je imena skraćivati poslije prvoga sloga ili pr-voga konsonantskog skupa. Npr.: A. Jovićević, S. Brković, Vuk Stef. Karad-žić, Vl. Popović i sl.


VI. PISANJE RIJEČI STRANOGA PORIJEKLA

106. Crnogorski jezik je bogat leksikom stranoga porijekla koja se ovđe tokom duge istorije ustalila u međusobnim prožimanjima, uticajima i susretima Crnogoraca s okolnim bližim i daljim narodima i njihovim jezicima. Tako crnogorski jezik obiluje romanizmima, turcizmima, grecizmima, a u novije vrijeme sve je više anglicizama.

107. Ne treba svu leksiku stranoga porijekla koja je ušla u crnogorski jezik smatrati tuđicama. Takva leksika može se podijeliti u dvije grupe.

Prvu grupu čine riječi stranoga porijekla koje su se kroz dugu upotrebu usta-lile u crnogorskome jeziku u toj mjeri da ih govornici doživljavaju kao do-maću leksiku. Npr.: košulja, čarapa, kralj, car, ura, bazen, šah, džemper, kaput, majstor, papir, komšija, boja, džem i sl. Takve riječi koje su u potpu-nosti prilagođene fonološkome i morfološkom sistemu crnogorskoga jezika nazivaju se pozajmljenice (a ne tuđice).

Riječi za koje je očigledno da su stranoga porijekla i koje najčešće ima-ju adekvatan domaći sinonim smatraju se tuđicama. Takve su npr.: biznis, imidž, šoping, konverzacija, meni, kul, apdejt, daunloudovati i sl. Ukoliko za takvu leksiku postoje adekvatne domaće riječi, poželjno je umjesto nje koristiti domaću riječ. Tako se npr. između konverzacije i razgovora treba svakako opredijeliti za razgovor; između posla i biznisa primat treba dati poslu i sl. Ukoliko pak tuđice nemaju adekvatan domaći sinonim, nije ih po-trebno prevoditi i nasilno zamjenjivati domaćom riječju ili izrazom; naročito ne u slučaju kad je takva leksika u potpunosti inkorporirana u crnogorski rječnički fond i kao takva poznata većini govornika. Takve su npr. riječi: hamburger, sendvič, hot-dog, projektor, kauboj i sl. One tada prestaju biti tuđice i postaju pozajmljenice.

108. Leksika stranoga porijekla, bilo da je riječ o zajedničkim ili vlastitim imenica-ma ili pak o kakvoj drugoj vrsti riječi, piše se u skladu s našim jezičkim zakoni-tostima. Sve tuđice i pozajmljenice u crnogorskome jeziku podliježu zakonima fonetske transkripcije. Dakle, pišu se onako kako se izgovaraju u skladu s mo-gućnostima koje daje naša standardna azbuka i abeceda.


109. Iako se riječi stranoga porijekla u crnogorskome jeziku pišu onako kako se izgovaraju, ponekad je potrebno istaći i njihov izvorni oblik iz jezika od kojega potiču. U tim se slučajevima iza oblika koji je napisan fonetski strana riječ u izvornome obliku stavlja u zagrade. Npr.:

Šekspir (Shakespeare), Gete (Goethe), Makijaveli (Machiavelli), Pšemislav (Przemysław), Džon (John), Budimpešta (Budapest), Beč (Wien), Rim (Roma), Fjodor Mihajlovič Dostojevski (Фëдор Михайлович Достоевский), Novi Meksiko (New Mexico), intermeco (intermezzo), Štrosmajer (Strossmayer) i sl.

110. Odredbeni djelovi uz strana imena ostaju nepromijenjeni. Npr.:

a. uz prezimena: Leonardo da Vinči, Leonarda da Vinčija, Leonardu da Vin-čiju; Ludvig van Betoven, Ludviga van Betovena, Ludvigu van Betovenu; Ferdinand de Sosir, Ferdinanda de Sosira, Ferdinandu de Sosiru itd.;

b. uz vlastita imena: Don Žuan, Don Žuana, Don Žuanu; fra Petar, fra Petra, fra Petru; mister Džek, mister Džeka, mister Džeku; Ledi Dajana, Ledi Da-jane, Ledi Dajani i sl.;

c. u stranim geografskim nazivima: Rio de Žaneiro, Rio de Žaneira, Rio de Žaneiru; San Marino, San Marina, San Marinu; Sao Paolo, Sao Paola, Sao Paolu i sl.

111. Nazivi gradova, država, regija, kontinenata pišu se u obliku u kojem se tradi-cionalno upotrebljavaju u crnogorskome jeziku, bez obzira na to kako se oni izvorno izgovaraju ili pišu. Npr.:

Beč, Bukurešt, Carigrad, Lavov, Petrograd, Budimpešta, Kijev, Rim, Varša-va, Albanija, Rusija, Engleska, Grčka, Švedska, Španija itd.

112. Onomastiku koja potiče sa srpskoga (ekavskog) jezičkog područja ne treba ije-kavizovati već je pisati u izvornom obliku (bez obzira na to da li je riječ o an-troponimiji ili toponimiji). Npr.:

Svetlana, Leposava, Vera, Senka, Zvezdan, Zvezdana, Belka; Beograd, Bela Palanka, Leposavić, Bela Crkva, Suva Reka, Beli Potok, Bežanija, Belo Po-lje itd.

113. Na geografskim kartama, atlasima i mapama strani toponimi mogu se pisati dubletno: i u izvornom i u izgovornom obliku. Npr.:

New York/Njujork, Wien/Beč, Los Angeles/Los Anđeles, Rio de Janeiro/Rio de Žaneiro, Pennsylvania/Pensilvanija, Perugia/Peruđa, Bologna/Bolonja i sl.


114. Strane toponime i antroponime u poštanskome saobraćaju treba pisati u izvor-nome obliku.

115. Kurzivom treba obilježavati i svaku stranu riječ koja je iz ma kog razloga napi-sana izvorno u tekstu pisanom na crnogorskome jeziku.

PROMJENA STRANIH IMENA

MUŠKA IMENA

116. Muška strana imena koja se završavaju na nulti morfem (-ø) mijenjaju se kao i crnogorske imenice muškoga roda, tj. kao i crnogorska imena na nulti morfem (tipa Nenad, Ivan, Goran). Npr.:

Šekspir – Šekspira – Šekspiru; Bergman – Bergmana – Bergmanu; Isak – Isa-ka – Isaku; Hamlet – Hamleta – Hamletu i sl.

117. Muška strana imena s nenaglašenim fi nalnim vokalom -a u nominativu mije-njaju se kao i crnogorska muška imena toga tipa. Npr.:

Vojtila – Vojtile – Vojtili – Vojtilu; Spinoza – Spinoze – Spinozi – Spinozu; Dobrica – Dobrice – Dobrici – Dobricu i sl.

118. Strana muška imena s nenaglašenim fi nalnim vokalom -o u nominativu mije-njaju se kao i crnogorska muška imena tipa Vlado, Pero. Npr.:

Pikaso – Pikasa – Pikasu – Pikasa; Patroklo – Patrokla – Patroklu; Đakomo – Đakoma – Đakomu – Đakoma; Pablo – Pabla – Pablu – Pabla i sl.

Na isti način mijenjaju se i latinska i grčka imena s -(j)e u nominativu (lat. -ius; grč. -ios), npr.:

Ovidije – Ovidija – Ovidiju; Vergilije – Vergilija – Vergiliju; Julije – Julija – Juliju; Polibije – Polibija – Polibiju i sl.

119. Strana muška imena na nulti morfem čija osnova završava na naglašeno i nena-glašeno -i mijenjaju se kao i imenice muškoga roda s tim što se između osnove i padežnih nastavaka, osim u nominativu, dodaje epentetsko j radi izbjegavanja hijata (zijeva). Npr.:

Verdi – Verdija – Verdiju – Verdija – Verdi – Verdijem; Aligijeri – Aligijerija – Aligijeriju – Aligijerija – Aligijeri – Aligijerijem; Kenedi – Kenedija – Ke-nediju – Kenedija; Kami – Kamija – Kamiju; Platini – Platinija – Platiniju i sl.

120. Muška strana imena čija osnova završava na nenaglašeno -e ili -u mijenjaju se kao imenice muškoga roda. Npr.:


Dante – Dantea – Danteu – Dantea – Dante – Danteom; Hajne – Hajnea – Hajneu; Rilke – Rilkea – Rilkeu – Rilkea – Rilke – Rilkeom i sl.

Nehru – Nehrua – Nehruu – Nehrua – Nehru – Nehruom; Baku – Bakua – Bakuu i sl.

121. Strana muška imena s naglašenim fi nalnim -o, -e, -a ili -u na kraju osnove mi-jenjaju se kao i crnogorske imenice muškoga roda. Npr.:

Didro – Didroa – Didrou; Igo – Igoa – Igou; Ruso – Rusoa – Rusou itd.

Malarme – Malarmea – Malarmeu; Rene – Renea – Reneu; Merime – Meri-mea – Merimeu itd.

Dega – Degaa – Degau; Fransoa – Fransoaa – Fransoau; Dima – Dimaa – Dimau itd.

Pompidu – Pompidua – Pompiduu; Manitu – Manitua – Manituu i sl.

122. Strana prezimena iz slovenskih jezika s fi nalnim -ov/-ev ili -in u osnovi (kad se odnose na muška imena) mijenjaju se najčešće kao imenice muškoga roda (ali je moguća i pridjevska promjena npr. Jesenjinim umj. Jesenjinom po ugledu na naše npr. Markom Miljanovim). Npr.:

Čehov – Čehovom; Karpov – Karpovom; Mendeljejev – Mendeljejevom; Va-siljev – Vasiljevom; Turgenjev – Turgenjevom; Jesenjin – Jesenjinom; Nikitin – Nikitinom i sl.

123. Strana prezimena iz slovenskih jezika (koja se odnose na muška imena) s fi nal-nim -sk(i) mijenjaju se kao pridjevi. Npr.:

Dostojevski – Dostojevskog(a) – Dostojevskom(e) – Dostojevskim; Ne-mirovski – Nemirovskog(a) – Nemirovskom(e) – Nemirovskim; Čomski – Čomskog(a) – Čomskom(e) – Čomskim; Stefanovski – Stefanovskog(a) – Stefanovskom(e) – Stefanovskim i sl.

124. Dvosložna muška lična imena na -a hipokorističkoga porijekla tipa Bora, Čeda, Đura, Laza, Meha, Mita, Voja, Sreta, Vasa i sl. nepoznata su i strana u crno-gorskome jeziku, pa ih u tom obliku ne treba upotrebljavati jer su protivna cr-nogorskoj tradicionalnoj i savremenoj jezičkoj praksi. [Toga su svojevremeno bili svjesni i nosioci tih imena kao izvanjci u Crnoj Gori, pa su svoja imena i njihove hipokoristike oblički usklađivali s crnogorskim jezikom poput Laza Kostića u časopisu Glas Crnogorca.]

Ipak, ukoliko je riječ o poznatim ličnostima čija su se imena ustalila u Crnoj Gori u navedenome obliku, nije ih u nominativu zabranjeno upotrebljavati u obliku s krajnjim -a. Međutim, u promjeni se ta imena ponašaju kao crno-


gorska muška imena s krajnjim -o u nominativu. Npr.: Bora – Bora – Boru – Bora; Laza – Laza – Lazu – Laza i sl., a ne: Bora – Bore – Bori – Boru i sl. Tako je i u oblicima prisvojnih pridjeva izvedenih od njih ispravno samo La-zov, Borov, Vasov, Sretov, Mehov i sl., a ne Lazin, Sretin, Borin, Mehin itd.

125. Dvosložna muška lična imena na -e hipokorističkoga porijekla tipa Rade, Đole, Toše i sl. mijenjaju se kao i imena pobrojana u tački 124. Npr.: Đole – Đola – Đolu; Rade – Rada – Radu itd.

ŽENSKA IMENA

126. Ženska strana imena koja završavaju na nenaglašeni vokal -a morfološki se u potpunosti uklapaju u sistem crnogorskih ženskih imena, pa se tako i mije-njaju.

Penelopa – Penelope – Penelopi; Silvija – Silvije – Silvije; Varja – Varje – Varji; Martina – Martine – Martini i sl.

127. Strana ženska imena koja završavaju na konsonant ili na bilo koji vokal osim nenaglašenoga -a ne mijenjaju se, već zadržavaju oblik nominativa u svim pa-dežnim odnosima. Npr.:

Ines – od Ines – sa Ines – o Ines; Karmen – od Karmen – sa Karmen – o Karmen; Meri – od Meri – sa Meri – o Meri; Sindi – od Sindi – sa Sindi – o Sindi i sl.

128. Strana prezimena iz slovenskih jezika (kad se odnose na ženska imena) s fi -nalnim -sk(a), -ov(a)/-ev(a), -ovn(a)/-evn(a) mijenjaju se uvijek kao pridjevi. Npr.:

a. -sk(a): Spaginjska – Spaginjske – Spaginjskoj; Mihajlovska – Mihajlovske – Mihajlovskoj; Ivanovska – Ivanovske – Ivanovskoj i sl.

b. -ov(a)/-ev(a): Navratilova – Navratilove – Navratilovoj; Kostadinova – Ko-stadinove – Kostadinovoj; Vasiljeva – Vasiljeve – Vasiljevoj itd.

c. -ovn(a)/-evn(a): Petrovna – Petrovne – Petrovnoj; Mihajlovna – Mihajlov-ne – Mihajlovnoj; Nikolajevna – Nikolajevne – Nikolajevnoj itd.


VII. CRNOGORSKA (I)JEKAVICA

129. U crnogorskome jeziku normativan je samo (i)jekavski izgovor. Nekadašnji slogovi koji su se bilježili grafemom jat (ï) ukoliko su bili kratki zamijenjeni su sa je, a dugi slogovi s ije. Ili, drukčije rečeno, crnogorsko se ije javlja u po-ložajima đe se u ikavskome izgovoru upotrebljava dugo i, a u ekavskom dugo e (npr.: vrijeme – vrime – vreme); a crnogorsko je javlja se na mjestima ikavskoga kratkog i i ekavskoga kratkog e (npr. pjesma – pisma – pesma). Međutim, nave-deno pravilo ima izuzetke, a u ovome poglavlju kategorijalno su objašnjeni oni izuzeci koji su danas pravopisno značajni, dok se u Rječniku na kraju Pravopisa donose rješenja za pojedinačne riječi.

130. Slogovi s jatom ispred o (< l) i ispred j umjesto ije/je imaju i. Npr.:

vidjeti (viđeti): vidio (< vidjel)letjeti (lećeti): letio (< letjel)smjeti: smio (< smjel)dio (< dijel)cio (< cijel)vijati (< vjejati)sijati (< sjejati)

Oblici viđeo, lećeo, smjeo i sl., poznati u nekim crnogorskim govorima, ima-ju status dijalektizama, pa se ne unose u pravopisna pravila.

131. Od pravila naznačenog u t. 129 u crnogorskome jeziku odstupaju tri glagola (i glagoli u čijoj se osnovi oni nalaze) u muškome rodu radnoga glagolskog pridjeva. Riječ je o glagolima śesti, sresti, vreti i zreti i glagolima izvedenim od njih. Oni se upotrebljavaju dvojako, npr.:

śesti: śeo/siozaśesti: zaśeo/zasio preśesti: preśeo/presio raśesti: raśeo/rasio zreti: zreo/zriosazreti: sazreo/sazriouzreti: uzreo/uzrio


vreti: vreo/vriouzavreti: uzavreo/uzavriosresti: sreo/sriopresresti: presreo/presrio susresti: susreo/susrio

132. Imperfekat glagola biti u savremenome crnogorskom standardnom jeziku ima dubletne oblike:

1. bijah 1. bjeh2. bijaše 2. bješe3. bijaše 3. bješe

1. bijasmo 1. bjesmo2. bijaste 2. bjeste3. bijahu 3. bjehu

133. Dvosložni alternant jata (ije) uvijek se krati u množinskim oblicima imenica koji su nastali pomoću morfema -ov- ili -ev-. Npr.:

lijek – ljekovisnijeg – snjegovi mijeh – mjehovi vijek – vjekovisvijet – svjetovidio – djelovi

134. Ukoliko je riječ o množinskim oblicima imenica (nastalim pomoću morfema -ov- ili -ev-) s dvosložnim alternantom jata (ije) ispred kojega se nalazi dvočla-na konsonantska grupa čiji je drugi član r, taj se dvosložni alternant skraćuje sa e. Npr.:

brijeg – bregovidrijen – drenovitrijem – tremovi brijest – brestovi

135. Imenica pripovijetka u nominativu jednine upotrebljava se samo u ovom obli-ku.

136. Nekadašnji prijedlog prě (prï) u funkciji prefi ksa ima različite glasovne vri-jednosti u zavisnosti od toga da li predstavlja sastavni dio glagola, imenice ili pridjeva:

a. Kao dio glagola taj se prefi ks izgovara samo kao pre-. Npr.: prelaziti, pred-lagati, prevariti, prelomiti, predvojiti, preskočiti, prenijeti, presaditi i sl.


b. Kao dio imenica pomenuti prefi ks ima dvostruku izgovornu vrijednost. U savremenoj standardnojezičkoj normi u imenicama o kojima je riječ dozvo-ljena su oba prefi ksa: i prije- i pre-.

Npr.: prijedlog/predlog, prijevod/prevod, prijelom/prelom, prijekor/pre-kor, prijenos/prenos, prijevoz/prevoz, prijepis/prepis, prijestup/prestup, prijesad/presad, prijeplet/preplet i sl.

c. Prefi ks o kojemu je riječ u pridjevima se dvojako upotrebljava:

1. Ako je riječ o pridjevima koji su izvedeni od glagola, taj se prefi ks upotrebljava isključivo kao pre-. Npr.: prekrojen, preśečen/presječen, preoran, prebačen, prevaren, preveden, prepečen, pretučen, prepolovljen i sl.

2. Pridjevi izvedeni od imenica s prefi ksom prije- odnosno pre- izgovaraju se kao i imenice od kojih su izvedeni. I tu je, dakle, dozvoljena dubletna upotreba, npr.: prijekorni/prekorni, prijestupni/prestupni, prijedložni/predložni, besprijekorni/besprekorni, prijevozni/prevozni i sl.

137. Glasovni skup rje u savremenome crnogorskom jeziku različito se upotreblja-va. U zavisnosti od konteksta u kojem se nalazi taj se glasovni skup izgovara i piše kao rje ili uprošćeno kao re.

138. Ukoliko se glasovni skup rje nalazi u inicijalnome položaju u riječi, on se upo-trebljava samo kao rje. Npr.:

rječnik, rješenje, rječica, rjeđi, rječit, rječitost, rječina, rješavati, rječnički, rječotvorje, rješavanje, rješiv, rješivost i sl.

Oblici tipa rečnik, rešenje, ređi, rečit i sl. predstavljaju lokalizme, pa samim tim njihova upotreba u standardnome crnogorskom jeziku nije dozvoljena.

139. Kad se glasovni skup rje nalazi iza nekog vokala u riječi, upotrebljava se kao i kad se nađe u inicijalnome položaju, tj. samo kao rje. Npr.:

korjenčić, izgorjeti, sagorjeti, pregorjeti, zagorjeti, narječje, prorjeđivati, okorjelost, korjenit, korjenčić, nerješiv, starješina, sporječkati i sl.

I u ovome slučaju ekavski likovi navedenih riječi imaju status lokalizama, pa ne mogu biti dio crnogorske standardnojezičke norme.

140. Glasovni se skup rje u položaju iza konsonanta različito upotrebljava, kao rje i kao re.

Ukoliko je to rje nastalo kraćenjem od rije, pri čemu i rje i konsonant ispred njega pripadaju istome morfemu, kao u primjerima opisanim u tački 134


(drijen – drenovi) ili npr. u slučajevima tipa vrijeme – vremena; strijela – strelica; ždrijebe – ždrebica i sl., ono se tada i izgovara i piše uprošćeno, kao re.

Imenica ogrijev tradicionalno se upotrebljava samo u tome obliku (a ne kao ogrjev ili kao ogrev), pa je jedino kao takvu treba smatrati pravilnom u crno-gorskome standardnom jeziku.

141. Ukoliko se glasovni skup rje nađe iza konsonanta ne čineći s njim isti morfem, tada se on upotrebljava samo kao rje. Npr.:

protivrječiti, razrjeđivati, razrješavati, protivrječan, odrješivost, razrješiv, protivrječnost i sl.

142. Ekavizmi tipa upotrebiti, preduprediti, razrediti, unaprediti, upotrebljen, pre-dupređen, unapređen i sl. predstavljaju lokalizme u crnogorskome jeziku i, kao takvi, ne mogu biti pravopisno dozvoljeni. Jedino su ispravni ijekavski likovi tih riječi, npr.: upotrijebiti, upotrijebljen, preduprijediti, preduprijeđen, unapri-jediti, unaprijeđen, razrijediti, razrijeđen i sl.

143. Prilozi prije i poslije u funkciji prefi ksa ne skraćuju se. Npr.:

poslijeratni, poslijepodnevni, poslijepraznični, prijepodnevni i sl.

144. Jedino je opšteprisutni i dominantni oblik svijetlo pravopisno dozvoljen, i kad se njime označava pridjev i imenica. Npr.:

Boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije srce u junaka.

Ugasite svijetlo!

Tako se pišu i složenice tipa: svijetloplav, svijetlozelen, svijetlocrven i sl.

145. Nekoliko riječi koje su u crnogorskome jeziku očuvale glasovnu skupinu ije treba upotrebljavati kao jedino dozvoljene jer su u tom obliku opšteprisutne, dominantne i prepoznatljive. To su sljedeće riječi:

zasijedanje, zasijedati, presijedanje, presijedati, presijecanje, presijecati, kolosijek itd.

146. Odrični oblik glagola jesam glasi:

1. nijesam 1. nijesmo2. nijesi 2. nijeste3. nije 3. nijesu


Pošto je taj oblik dominantan u crnogorskome jeziku i predstavlja njegovo markantno obilježje, on je jedino pravopisno ispravan. Nasuprot tome, oblici nisam – nisi – nije / nismo – niste – nisu u crnogorskome jeziku imaju dija-lektalni karakter i, kao takvi, pravopisno nijesu preporučljivi.

147. Posljednjih decenija ustalili su se kraći oblici zamjeničko-pridjevske promjene na -ih, -im, -ima. Npr.: velikih, lijepih, dobrih, vaših, naših, svojih, našima, njihovima, tuđim, voljenim, lijepim i sl. S obzirom na takvu njihovu upotrebu treba ih smatrati obilježjem savremene crnogorske standardnojezičke norme.

148. Oblici zamjeničko-pridjevske promjene u instrumentalu jednine i genitivu, da-tivu, instrumentalu i lokativu množine -ijeh, -ijem, -ijema u određenoj su se mjeri očuvali u pisanome jeziku (naročito u naučnome i beletrističkom stilu), a znatno više u govornom. Zato je dozvoljeno upotrebljavati takve oblike pored već prihvaćenih dominantnih oblika -ih, -im, -ima. Kako će se upotrebljavati, reći će funkcionalna stilistika.

149. Ekavizmi tipa sledeći, poslednji, usled, naslednik, nasleđe, sledbenik, redosled, ozleda, pozleda, ozledni i sl., koji su krajem XX vijeka nametani kao ispravni, pravopisno nijesu dozvoljeni.

Umjesto njih preporučuju se kao jedino ispravni jekavski oblici pomenutih riječi:

sljedeći, posljednji, usljed, nasljednik, nasljeđe, sljedbenik, redosljed, ozlje-da, pozljeda, ozljedni i sl.

Napomena: Oblici sljedeći i slijedeći nijesu sinonimi. Prvi ima pridjevsku funkciju (npr.: Vidimo se sljedećega ljeta!), a drugi je glagolski prilog sadaš-nji glagola slijediti (npr.: Stigli smo slijedeći njihov automobil).

Kada se s i j distanciraju glasom l, ne dolazi do jotacije. Zato se piše sljedeći, a ne šljedeći; nasljednik, a ne našljednik; nasljedstvo, a ne našljedstvo; sljed-benik, a ne šljedbenik; posljednji, a ne pošljednji i sl.

Ovđe treba izuzeti imenicu šljeme kao tradicionalni naziv.


VIII. FONEMI Ć, Đ, Ś, Ź

FONEMI Đ I Ć

S obzirom na to da crnogorski govorni predstavnici jasno razlikuju glasove ć i đ i da ih u govoru i pisanju nikad ne miješaju (poput nekih bosanskih, hrvatskih i srpskih govornih predstavnika koji, takođe, potiču sa štokavskoga terena), ovđe nije potreb-no ukazivati na razlike među njima, već su u razmatranje uzeti samo oni slučajevi u kojima su ta dva glasa nastala kao produkt tzv. jekavske jotacije.

150. Uz regresivne (nejotovane) sekvence tje i dje u crnogorskome jeziku opštepri-sutne su i progresivne (jotovane) skupine će i đe. Takvi jotovani oblici gotovo se bez alternative upotrebljavaju u crnogorskoj književnosti do treće decenije XX vijeka, a u govornome jeziku ostali su i do naših dana.

151. Sekvenca dje u savremenome crnogorskom jeziku upotrebljava se kao đe. Pri-mjeri su brojni:

đe, đed, đedovina, prađed, đeca, vrijeđeti, viđelo, viđelica, neviđelica, ne-đelja, poneđeljak, đever, viđeti, đetić, zađesti, uđesti, nađesti, śeđeti, stiđeti se, šteđeti, ovđe, onđe, iđe/igđe, niđe/nigđe, đetinjast, đetinjiti, pođetinjiti, đeveriti, đeveričić, đeverična, đevojka, zađevojčiti se, đeljati itd.

U Pravopisnom rječniku takvi se oblici rješavaju dubletno, tj. uz njih se na-vode nejotovani oblici gdje, djed, djedovina itd.

152. I grupa tje u crnogorskome jeziku upotrebljava se kao će. Tako se upotrebljava-ju oblici tipa:

ćerati, ćeranje, poćera, poćernica, zaćerati, doćerati, ućerivač, lećeti, po-lećeti, uzlećeti, nadlećeti, izlećeti, ulećeti, vrćeti, zavrćeti, žućeti, požućeti, lipćeti, capćeti i sl.

Uz te jotovane oblike mogući su i nejotovani oblici kao dubletni: tjerati, tjeranje, potjernica itd.

153. I sekvenca cje upotrebljava se u jotovanom obliku će. Takva je upotreba:


ćepalo, ćepanica, ćepkati, išćepkati, ćepnuti, ćevanica, ćedilo i sl. I ti se oblici upotrebljavaju dubletno s oblicima na cje, npr.:

ćepkati/cjepkati, ćevanica/cjevanica, išćepkati/iscjepkati itd.

154. Glasovna skupina cvje upotrebljava se isključivo kao će u toponimima i an-troponimima: Ćetna, Ćetko, Ćetković, Ćetalj, Ćetni do, Ćetale glavice, Ćetna polja, Ćetuljina dolina i sl.

FONEMI Ś I Ź

155. Fonemi ś i ź glavno su razlikovno obilježje između crnogorskoga i ostala tri štokavska standardna jezika (bosanskoga, hrvatskoga i srpskoga). S obzirom na to da čine markantno obilježje crnogorskoga savremenog jezika, da su se održali u upotrebi kao opšteprisutni crnogorski glasovi uprkos višedecenijskoj ortografskoj i ortoepskoj normi koja ih je tretirala kao dijalektalne, oni su dio standardnojezičke norme.

156. Fonemi ś i ź u crnogorskome jeziku dvojakoga su porijekla.

Nastali su kao produkt jotacije, kao u primjerima tipa:

śever, śenokos, śenica, śekira, pośeći, śen, śedalo, uśeka, preśeći, śetiti se, śekirati se, śednik, śednica, śeđeti, śekirica, pośeklica, śenina, śetan, zaśesti, zaśeda, guśenica, śeme, śeverozapad; źenica, iźesti, iźeden, iźelica, koźavi-na, koźi i sl.

Takvi su primjeri u dubletnom odnosu sa sjever, sjenokos, sjenica, sjekira, posjeći, sjen, sjedalo, usjeka, presjeći, sjetiti se, sjekirati se, sjednik, sjedni-ca, sjeđeti, sjekirica, posjeklica, sjenina, sjetan, zasjesti, zasjeda, gusjenica, sjeme, sjeverozapad; zjenica, izjesti, izjeden, izjelica, kozjevina, kozji i sl.

Fonemi ś i ź u primjerima tipa Miśo, Daśko, Maśo, Veśo, Muśo, Maśa, Śota, Śagovići, Śuma, Źana, Źagora, Źajo, muś, guś, iś, śago, śecati, śeka, śera, śerpati, śerpača, źato nijesu rezultat jotacije.

157. Tako je i sa ś u topinimima:

Śeče, Śečica, Śečina, Śečište, Śedivrana, Śenica, Śemetni do, Śenička kosa, Śenički do, Śenište, Śenokos, Śenokosni brijeg, Śenožeta, Śerogoška glavica, Śerkovi, Śerina, Śekirica, Gubiśeme, Paśi brijeg, Orlośed, Paśa jama, Peśov pristranak, Paśa ulica, Paśi nugo, Paśi potok, Ośečenica, Preśeka, Daśin drijen, Zgrade Śagovića, Paśaka, Prośeno brdo, Guśenica, Paśi kuk, Paśa aluga, Pośečeni do i sl.


158. Glas ź u crnogorskom jeziku ima vrijednost fonema, što dokazuje suodnos źe-nica : ženica.

159. U crnogorskim antroponimima i toponimima ź nije u suodnosu sa zj. Upor.:

Źagora, Źajo, Koźa, Koźa glavica, Koźa greda, Koźa kućišta, Koźa pećina, Koźa putina, Koźa rupa, Koźača, Koźak, Koźe borine, Koźi bor, Koźi krš, Koźi rt, Koźi vrh i sl.


IX. JEDNAČENJE KONSONANATA PO ZVUČNOSTI

160. Konsonanti se po zvučnosti dijele na zvučne i nezvučne. Svi oni imaju svoje parnjake suprotne po zvučnosti, osim konsonanata f, h i c. Kad se konsonan-ti različiti po zvučnosti nađu jedni pored drugih, prvi od njih mijenja svoju zvučnost upravljajući se prema drugome konsonantu. Ako je drugi konsonant zvučan, onda se i prvi mijenja u svoj zvučni parnjak. I obrnuto, ako je drugi nezvučan, prvi konsonant zamjenjuje se svojim nezvučnim parnjakom.

161. Ovo pravilo ne obuhvata sonante (v, j, l, ĺ, m, n, ń, r), koji, iako su svi zvučni, ne utiču na promjenu zvučnosti kontaktnih fonema.

162. Tabela zvučnih i nezvučnih konsonantskih parnjaka u savremenome crnogor-skom standardnom jeziku izgleda ovako:

Zvučni b g d ʒ́ʒ́ z ž ź ǯ - - -

Nezvučni p k t ć s š ś č f h c

163. Bilo koji od konsonanata iz navedenih dviju kolona, kad se nađe u kontaktu sa konsonantom koji mu je suprotan po zvučnosti, prelazi u svoj parnjak. Npr.:

vrapca (< vrabca), opčiniti (< občiniti), opstati (< obstati), bapski (< babski), tobdžija (< topdžija), buregdžija (< burekdžija), potpitanje (< podpitanje), svadba (< svatba), potcijeniti (< podcijeniti), porudžbina (< poručbina), rashodovati (< razhodovati), pregristi (< pregrizti), potčiniti (< podčiniti), istrčati (< iztrčati), smećkast (< smeđkast) i sl.

164. Jednačenje konsonanata po zvučnosti ne bilježi se u sljedećim slučajevima:

a. kad se zvučni konsonant d nađe ispred nezvučnih konsonanata s, š i ś, npr.:

predstavništvo, predstava, odstupanje, gradski, ljudski, odšetati, pred-školski, podšišati, predśednik, potpredśednik, predśedništvo, podśeći i sl.;


b. kad se zvučni konsonant đ nađe ispred sufi ksa -stv(o) u riječi vođstvo;

c. u pojedinim slučajevima, koji ne podliježu gubljenju konsonanata, da bi se izbjegle nejasnoće u značenju – kad se zvučni konsonant d nađe ispred nezvučnoga c, ne dolazi do jednačenja po zvučnosti:

jadac – jadca (a ne jaca ili jatca), mladac – mladca (a ne mlaca ili mlat-ca), gladac – gladca (a ne glaca ili glatca) i sl.;

d. u složenim i izvedenim riječima, najčešće pozajmljenicama, kad bi se vrše-njem jednačenja po zvučnosti krajnjega konsonanta iz prvoga dijela izgubi-lo ili poremetilo značenje riječi, npr.:

adherentan, jurisdikcija, nokdaun, subpolarni, predturski, postdiplom-ski, adhezija, podtekst i sl.;

e. u nekim stranim imenima i pridjevima koji su od njih izvedeni:

Habsburgovci, habsburški, Vašington, vašingtonski, hongkonški, Musorg-ski, Rentgen (samo kad je u pitanju ime, ali ne i aparat rendgen), Midhat i sl.


X. JEDNAČENJE KONSONANATA PO MJESTU

TVORBE

165. Jednačenjem konsonanata po mjestu tvorbe dolazi do promjena u dvijema ka-tegorijama:

a. Konsonanti s i z u položaju ispred prednjonepčanih konsonanata alterniraju sa š i ž.

b. Sonant n ispred konsonanta b pod određenim uslovima alternira sa m.

166. Jednačenje s, z > š, ž pred prednjonepčanim konsonantima vrši se:

a. na granici između prefi ksa i osnove:

iščupati (< isčupati < iz-čupati), rašćerati (< rasćerati < razćerati), iž-džikljati (< iz-džikljati), šćućuriti (< s-ćućuriti), iščeznuti (< isčeznuti < izčeznuti) i sl.;

b. na granici između osnove i nastavaka / sufi ksa:

pažljiv (< paz-ljiv), nošnja (< nos-nja), vožnja (< voz-nja), pašče (< pas-če), grožđe (< grozđe), lišće (< lisće), mašću (< masću), mišlju (< mislju) i sl.

167. Jednačenje s, z > š, ž ne vrši se:

a. ako se konsonanti s i z nađu na kraju prefi ksa u riječima čija osnova počinje prednjonepčanim sonantima lj i nj:

sljuštiti, sljubiti, izljubiti, razljutiti, raznjihati i sl.;

b. ako se konsonanti s i z nađu ispred lj i nj koji su nastali kao produkt jota-cije:

posljednji, sljedeći, sljepoća, sljepački, snjegovit, bijesnjeti, snježanica i sl.

168. U prostim riječima i izvedenicama sonant n ispred konsonanta b alternira sa m:


zelembać, stambeni, prehrambeni, odbrambeni i sl.

169. Ukoliko se konsonant n nađe ispred b ili kojega drugog usnenoga konsonanta na kraju prvoga dijela izvedenica i složenica, jednačenje se ne vrši:

vanbračni, čukunbaba, vanbrodski, izvanpartijski; jedanput, odjedanput, stranputica, crvenperka itd.


XI. GUBLJENJE KONSONANATA

170. Kad jednačenjem konsonanata u tvorbi riječi dođe do udvajanja konsonanata, jedan od njih se gubi.

171. Gubljenje konsonanata javlja se u riječima pri udvajanju konsonanata s kraja prefi ksa i početka osnove riječi, npr.:

bežični (< bežžični < bezžični), bestrujni (< besstrujni < bezstrujni), be-zakonje (< bezzakonje), ražalostiti (< ražžalostiti < razžalostiti), rasipati(< rassipati < razsipati), isušiti (< issušiti < izsušiti) i sl.

172. U superlativima pridjeva i priloga koji počinju sonantom j ne dolazi do gublje-nja udvojenoga j na granici između prefi ksa i osnove, npr.:

najjači, najjednostavniji, najjunačkiji, najjeftiniji, najjužniji, najjasniji, naj-jadniji itd.

173. Takođe, do gubljenja udvojenoga konsonanta na granici između prefi ksa i osnove ne dolazi ni u ostalim slučajevima kad bi se gubljenjem izmijenilo ili izgubilo značenje riječi, npr.:

naddijalekat, poddijalekat, preddržavni, podtekst, predturski, predturisti čki, nadtrčati, protivvrijednost, superrevizorski, superrecenzija, vannastavni, postdiplomski, postterapijski i sl.

174. Gubljenje konsonanata vrši se i na granici dviju osnova u složenicama koje su nastale prostim srastanjem riječi (bez spojnoga morfema -o-/-e-), npr.:

šezdeset (< šezddeset < šestdeset), pedeset (< peddeset < petdeset),

175. Iako se radi teškoće izgovora udvojeni konsonantski skupovi izgovaraju upro-šćeno, takvo gubljenje konsonanata ne treba bilježiti u pismu kad su u pitanju riječi kao šeststo, šeststogodišnjica i sl., jer bi se time izgubilo značenje nave-denih riječi, odnosno utrla razlika između 600 (šeststo) i rednoga broja šesto i sl.

176. Gubljenje konsonanata vrši se i na granici između osnove i sufi ksa, npr.:


ruski (< russki), sreski (< sresski < srezski), francuski (< francusski < francuz-ski), pruski (< prusski) i sl.

177. Gubljenje konsonanata obuhvata i konsonante d i t kad se nađu pred konsonan-tima c, ć, č i dž, npr.:

oca (< otca), oče (< otče), gubici (< gubitci), preci (< pretci < predci), na-pici (< napitci), simidžija (< simiddžija < simitdžija), čitaću (< čitatću), bici(< bitci < bitki), pripovijeci (< pripovijetci < pripovijetki) i sl.

178. Međutim, ako se konsonant t nađe na kraju prefi ksa u riječima čija osnova po-činje konsonantima c, ć i č, gubljenje konsonanata ne vrši se, npr.:

otćušnuti (a ne oćušnuti), otcijepiti (a ne ocijepiti), potcijeniti (a ne pocijeni-ti), potcrtati (a ne pocrtati), otčepiti (a ne očepiti) i sl.

179. Ako se ne nalaze na kraju prefi ksa, konsonanti d i t gube se i ispred konsonant-ske grupe št, npr.:

nemaština, hrvaština, gospoština, sloboština, rašta (a ne radšta) i sl.

180. Konsonanti d i t gube se iz grupa st, zd, št i žd kad se te grupe nađu ispred kon-sonanata b i k, te sonanata l, lj, m, n ili nj, npr.:

radosna, bolesna, liska, bolesnik, boravišni, godišnji, pozorišni, nužni, svje-tlosni, tazbina, izvrsna, zaliska, očvrsnuti, korisnik, strasno, vlasnik, srasla, odrasla, bolešljiv, usmeno i sl.

181. Konsonantske grupe st i nt ostaju neizmijenjene u pridjevima stranoga porije-kla izvedenim sufi ksom -n(i) i imenicama koje su izvedene sufi ksom -kinj(a), npr.:

protestni, azbestni, lingvistkinja, komunistkinja, studentkinja i sl.

182. Konsonant t ne gubi se pred sufi ksom -sk(i) i -stv(o), npr.:

bratski, kmetski, zanatski, hrvatski, bratstvo, hrvatstvo, kmetstvo, zanatstvo i sl.

183. U prilozima i pridjevima sa sufi ksom -sk(i) početno s iz toga nastavka gubi se ako se nađe iza konsonanata č, ć, š i ž. Npr.:

junački, hajdučki, đevojački, podgorički, nikšićki, mladićki, plemićki, lupe-ški, siromaški i sl.

184. Konsonant s iz sufi ksa -stv(o):


a. gubi se kad se nađe poslije konsonanta š ili ž, npr.:

lupeštvo, siromaštvo, društvo, mnoštvo, viteštvo, mnogoboštvo i sl.;

b. čuva se kad se nađe iza konsonanta ć na kraju osnove (tada i ć i s ostaju neizmijenjeni), npr.:

preimućstvo, pokućstvo, punomoćstvo, mladićstvo i sl.


XII. PROMJENA L > O

185. U prošlosti crnogorskoga jezika glas l koji se nalazio na kraju sloga (i na kraju riječi) alternirao je s o. Kasnije se ta promjena prestala vršiti, pa danas ima riječi na čijem se kraju (ili na kraju kojeg sloga) nalazi neizmijenjeno l. Upor.: gledao, pepeo, veo, dioba nasuprot: bokal, ždral, glagol, žurnal, ovalni, stalni i sl.

186. Promjena l > o dosljedno je izvršena na kraju oblika jednine muškoga roda radnog glagolskog pridjeva. Upor.:

znao (< znal, ž. r. znala, sr. r. znalo), radio (< radil, ž. r. radila, sr. r. radilo), kleo (< klel, ž. r. klela, sr. r. klelo), rekao (< rekal, ž. r. rekla, sr. r. reklo), sijao (< sijal, ž. r. sijala, sr. r. sijalo), vijao (< vijal, ž. r. vijala, sr. r. vijalo), provijavao (< provijaval, ž. r. provijavala, sr. r. provijavalo), bio (< bil, ž. r. bila, sr. r. bilo), čuo (< čul, ž. r. čula, sr. r. čulo), uzeo (< uzel, ž. r. uzela, sr. r. uzelo), uvenuo (< uvenul, ž. r. uvenula, sr. r. uvenulo), tjerao/ćerao (< tjeral/ćeral, ž. r. tjerala/ćerala, sr. r. tjeralo/ćeralo), śedio/sjedio, mislio, zgodio, potrčao, prokleo, naduo i sl.

Asimilovani oblici tipa reka, poša, gleda ili reko, poćero, pošo i sl., koji se upotrebljavaju u pojedinim crnogorskim govorima, nijesu dozvoljeni (sma-traju se dijalektizmima).

187. Glasovna promjena l > o dosljedno je izvršena u imenicama ženskoga roda sa sufi ksom -nic(a):

učionica (< učilnica), vježbaonica (< vježbalnica), skakaonica (< skakalni-ca), radionica (< radilnica), kladionica (< kladilnica), čistionica (< čistilni-ca), perionica (< perilnica) i sl.

188. Ova glasovna promjena vrši se dosljedno i u imenica muškoga i ženskog roda koje ispred o (< l) imaju nepostojano a. Upor.:

kotao (< kotal, nom. mn. kotlovi), posao (< posal, nom. mn. poslovi), ugao (< ugal, nom. mn. uglovi), misao (< misal, nom. mn. misli), uzao (< uzal) i sl.


189. Promjena l > o vrši se i na kraju sloga u imenicama u kojima se ne javlja nepo-stojano a pred glasom o. Upor.:

dioba, seoba, žaoka, ubao, dio, razdio, seoce, predio, soko, vo, sto, so, veo, pepeo (a ne: razdjel, predjel, sokol, stol, vol) i slično.

190. Osim imenice anđeo (< anđel; nom. mn. anđeli) promjena l > o nije obuhvatila druge imenice stranoga porijekla u crnogorskome jeziku, pa se one izgovaraju i pišu s nepromijenjenim fi nalnim l. Upor.:

metal, bokal, general, maršal, fudbal, bal, kanal, konzul, admiral, žurnal, apostol, original, moral, jul i sl.

Ima, takođe, u crnogorskome jeziku i nekoliko imenica domaćega porijekla u kojima ta promjena nije izvršena. Takve su npr.:

glagol, bol, val, ždral, pomol, molba, bolnica, žalba, žal i dr.

191. Ukoliko se pred vokalom o dobijenim od l nađe još jedan vokal o, udvojeni vokal izgovara se i piše kao jedno dugo o. Upor.:

vo (< voo < vol), sto (< stoo < stol), go (< goo < gol), so (< soo < sol) i sl.

U crnogorskome jeziku u glagolskome pridjevu radnom muškoga roda gla-gola tipa bosti to sažimanje se ne vrši:

uboo < ubol, proboo < probol i sl.

192. Promjena l > o izvršena je u svim padežima osim nominativa jednine i genitiva množine imenica sa sufi ksom -lac u značenju vršioca radnje. Takve su imenice tipa: molilac, nosilac, gledalac, čitalac, rušilac, rukovodilac, talac, pregalac, davalac i sl. Upor.:

spasilac – spasioca – spasiocu – spasioca – spasioče – spasiocem – spasi-ocu / spasioci – spasilaca – spasiocima – spasioce – spasioci – spasiocima – spasiocima; molilac – molioca – moliocu – molioca – molioče – moliocem – moliocu / molioci – molilaca – moliocima – molioce – molioci – moliocima – moliocima i sl.

Ima imenica toga tipa u kojima nije izvršena promjena l > o. Takve su npr.:

tkalac – tkalca – tkalcu, znalac – znalca – znalcu, nevaljalac – nevaljalca – nevaljalcu, strijelac – strijelca – strijelcu / strijelci i sl.

Napomena: Pravopisno nijesu dozvoljeni oblici nominativa jednine tipa gle-daoc, rukovodioc, nosioc, imaoc te oblici genitiva množine gledaoca, nosio-ca, imaoca, rukovodioca, koji su nastali analogijom prema ostalim padežnim


oblicima, u kojima je izvršena alternacija l > o. Iako su ti oblici rasprostra-njeni u pojedinim crnogorskim govorima, treba ih smatrati dijalektalnim, jer promjena l > o nije obuhvatala taj sonant na početku sloga (gle-da-lac), već se on kasnije razvio analoškim putem.

193. Imenice sa sufi ksom -ac koje ne znače vršioca radnje čuvaju na kraju sloga neizmijenjeno l u svim padežima. Upor.:

bijelac – bijelca – bijelcu / bijelci, palac – palca – palcu / palci, žalac – žalca – žalcu / žalci, feudalac – feudalca – feudalcu / feudalci, kozalac – kozalca – kozalcu / kozalci i sl.

Imenice tipa kolac, tobolac i sl. imaju u promjeni dubletne oblike, s izmije-njenim i neizmijenjenim l, npr.: kolac – kolca/koca, kolčevi/kočevi / kolci/koci i sl.

194. Promjena l > o gotovo je dosljedno izvršena na kraju nominativa jednine pridje-va muškoga roda. Upor.:

cio, čio, kiśeo, veseo, zao, debeo, okrugao, mio i sl.

Nekoliko pridjeva u nominativu jednine muškoga roda upotrebljava se u du-bletnome obliku, sa neizmijenjenim i s izmijenjenim l na kraju. Upor.:

smjel/smio, topal/topao, podal/podao.

Pridjevi bijel i ohol uvijek se upotrebljavaju samo u tom obliku (s neizmije-njenim l na kraju).

195. Sonant l s kraja osnove pridjeva dobijenih sufi ksima -an(ø)/-n(i), -n(a), -n(o) javlja se dvojako:

a. U nekim pridjevima očuvano je l u navedenome položaju, npr.:

stalni, stalan, stalna, stalno; silni, silan, silna, silno; pohvalni, pohva-lan, pohvalna, pohvalno; nezahvalni, nezahvalan, nezahvalna, nezahval-no; koralni, koralan, koralna, koralno; lokalni, lokalan, lokalna, lokalno i sl.

b. U drugim slučajevima l je alterniralo s o, npr.:

misaon, misaoni, misaona, misaono; osion, osioni, osiona, osiono; smi-saoni, smisaona, smisaono i sl.

196. Pridjevi sa sufi ksom -sk(i) i osnovom s krajnjim l upotrebljavaju se dvojako:

a. U najvećem broju primjera sonant l se očuvao, i to dosljedno u svim pri-djevima izvedenim od imenica koje čuvaju taj glas u fi nalnoj poziciji (bez


obzira na to da li su te imenice domaćega ili stranog porijekla – v. t. 195), npr.:

sokolski, konzulski, generalski, balski, školski, kolski, fudbalski, italski, admiralski, glagolski i sl.

b. U manjem broju slučajeva izvršena je glasovna promjena prelaska l > o, npr.:

vlasteoski, anđeoski, seoski (oblik selski s nepromijenjenim l upotreblja-va se jedino ako je dio naziva, npr. Novo Selo – novoselski, Donje Selo – donjoselski), konavoski (< Konavli), dupioski (< Dupilo) i sl.


XIII. ALTERNACIJE KONSONANATA

K/G/H : Č/Ž/Š I K/G/H : C/Z/S

197. Alternacija konsonanata k, g i h sa č, ž i š naziva se prva palatalizacija, a alternacija konsonanata k, g i h sa c, z i s druga palatalizacija odnosno treća palatalizacija, zavisno od uslova pod kojima se vrši.

PRVA PALATALIZACIJA

198. Kad se konsonanti k, g i h nađu ispred e kao nastavka za oblik ili dijela sufi k-salnoga morfema za tvorbu riječi, alterniraju sa č, ž i š. Npr.:

konjanik : konjaniče junak : junačedrug : druževrag : vraže duh : duševlah : vlaševući : vučemtući : tučemruka : ručetinanoga : nožetina

199. Konsonanti k, g i h ispred vokala i kao nastavka za oblik ili dijela sufi ksa alter-niraju sa č, ž i š. Npr.:

junak : junačinaruka : ručicastog : stožinaknjiga : knjižicađevojka/djevojka : đevojčina/djevojčina prah : prašinamuha : mušicauho : uši


200. Palatalizacija nije obuhvatila konsonante k, g i h ispred vokala e u akuzativu množine imenica s osnovom na te konsonante jer vokal e u to vrijeme nije bio nastavak za oblik. Npr.:

junake, oblake, učenike, ruke, muke, kuke, krčage, prijedloge, zaloge, zadru-ge, maljuge, orahe, svrhe, snahe i sl.

201. Palatalizacija se ne vrši u prisvojnim pridjevima izvedenim sufi ksom -in(ø) od imenica ženskoga roda. Npr.:

Milkin, Ankin, Lenkin, Darkin, Jovankin, Zorkin, Dragin, Gogin, Zagin, Mi-hin, crnkin, tetkin, Crnogorkin, kruškin, bakin i sl.

Od toga pravila odstupaju pridjevi na -in(ø) izvedeni od imenica majka i đevojka/djevojka koji se upotrebljavaju dubletno: majkin i majčin; đevojkin/djevojkin i đevojčin/djevojčin.

DRUGA PALATALIZACIJA

202. Druga palatalizacija (alternacija k : c, g : z, h : s) vrši se u sljedećim kategori-jama:

a. u nominativu, dativu / instrumentalu / lokativu množine imenica muškoga roda s fi nalnim k, g ili h u osnovi, npr.:

junak : junaci – junacimamomak : momci – momcimakonjanik : konjanici – konjanicimasirak : siraci – siracimanalog : nalozi – nalozimabrlog : brlozi – brlozimaprijedlog : prijedlozi – prijedlozima duh : dusi – dusima (ali i: duhovi – duhovima)almanah : almanasi – almanasimaorah : orasi – orasima

Napomena: Kod imenica poput izdatak, gubitak, boljitak, pregradak i sl. poslije izvršene druge palatalizacije vrši se i gubljenje konsonanata, pa se u navedenim padežima u krajnjem rеzultatu dobijaju sljedeći oblici:

izdatak : izdatci > izdaci – izdatcima > izdacimagubitak : gubitci > gubici – gubitcima > gubicimaboljitak : boljitci > boljici – boljitcima > boljicima

b. u dativu / lokativu jednine imenica ženskoga roda s fi nalnim k, g ili h u osnovi, npr.:


ruka – rucimuka – muci struka – struciđevojka/djevojka – đevojci/djevojcinoga – nozi podloga – podlozibriga – briziknjiga – knjizi svrha – svrsi

c. u imperativu glagola čija osnova završava konsonantom k, g ili h, npr.:

peći : pecireći : reciteći : tecistrići : strizileći : lezi

203. Međutim, radi očuvanja osnove, odnosno iz semantičkih razloga ili zbog teš-koće izgovora koja bi bila izazvana drugom palatalizacijom pojedinih konso-nantskih grupa, ta glasovna promjena ne vrši se dosljedno u svim navedenim kategorijama.

a. Konsonanti k, g i h s kraja osnove vlastitih imena ženskoga roda u dativu / lokativu ostaju nepromijenjeni:

Milka – MilkiMika – MikiJovanka – JovankiMilanka – MilankiDraga – DragiZaga – ZagiBlaga – BlagiGoga – GogiMiha – Mihi

b. Druga palatalizacija ne vrši se u dativu / lokativu jednine zajedničkih ime-nica stranoga porijekla s osnovom na k, g i h te uopšte kod imenica s tim konsonantima na kraju osnove ako bi se poslije izvršene glasovne promjene izgubilo ili izmijenilo značenje riječi:

freska – freskifrizerka – frizerkimaska – maskidroga – drogi


doga – dogiaga – agi sluga – slugiduga – dugipsiha – psihiepoha – epohisnaha – snahimaćeha – maćehi

c. Konsonanti k, g i h kad se nađu u grupama ck, čk, ćk, zg i sh ispred vokala i u dativu / lokativu jednine imenica ženskoga roda ne podliježu drugoj pa-latalizaciji jer bi se u rezultatu dobijenom poslije takve promjene izgubilo značenje riječi ili bi se stvorile konsonantske grupe teške za izgovor (npr.: mačka – mački > mačci ili tezga – tezgi > tezzi > tezi). Zato su pravopisno jedino dozvoljeni oblici tipa:

kocka – kocki bocka – bockimačka – mačkitačka – tačkibočka – bočki kučka – kučkipraćka – praćkivoćka – voćki srećka – srećkitezga – tezgirozga – rozgimazga – mazgiPasha – Pashi

Napomena: Konsonant k iz konsonantske grupe čk na kraju osnove imenica muškoga roda u nominativu množine uvijek podliježe drugoj palatalizaciji:

cvrčak – cvrčci tračak – tračci oblačak – oblačcizaključak – zaključcisobičak – sobičci

d. Konsonant k iz konsonantske grupe tk u dativu / lokativu jednine nekih imenica ženskoga roda ne alternira sa c da ne bi došlo do semantičkih po-mjeranja riječi (tipa tetka – tetki > tetci > teci; motka – motki > motci > moci):


tetka – tetkičestitka – čestitkirešetka – rešetkidośetka/dosjetka – dośetki/dosjetkikrletka – krletkizagonetka – zagonetkipatka – patki šutka – šutkibutka – butkičetka – četkimotka – motki

No pravopisno je dozvoljeno i: pripovijetka – pripovijeci, bitka – bici i sl. jer u takvim slučajevima ne dolazi do izmjene značenja riječi.

e. Konsonant k s kraja osnove imenica ženskoga roda koje znače nacionalnu, narodnosnu, konfesionalnu ili državnu pripadnost u dativu / lokativu ne alternira sa c:

Crnogorka – CrnogorkiBosanka – Bosankipravoslavka – pravoslavki muslimanka – muslimankiBjelopoljka – BjelopoljkiIndonežanka – IndonežankiTalijanka – Talijanki

204. Konsonanti k, g i h s kraja osnove ispred vokala i u dativu i lokativu geograf-skih imena ponašaju se dvojako.

Iako nema strogoga pravila po kojemu bi se moglo odrediti kad navedeni konsonanti alterniraju sa c, z i s, a kad ostaju neizmijenjeni, jer o tome odlu-čuje ponajviše dosadašnja tradicionalna upotrebna praksa, moglo bi se reći:

a. Ako je riječ o dobro poznatim našim i stranim geografskim nazivima u ko-jima poslije izvršene alternacije konsonanata ne bi došlo do promjene zna-čenja, konsonanti k, g i h s kraja osnove u navedenim padežima alterniraju sa c, z i s, npr.:

Rijeka – Rijeci Banjaluka – Banjaluci Lika – LiciPalanka – PalanciAfrika – Africi Amerika – Americi


b. Ukoliko je riječ o geografskim nazivima kojima bi se poslije izvršene alter-nacije izmijenilo značenje, druga palatalizacija navedenih konsonanata ne vrši se, npr.:

Boka – BokiKostarika – Kostariki Meka – Meki Volga – VolgiKrka – Krki

205. Konsonant k u grupama sk i šk na kraju osnove imenica ženskoga roda u dativu / lokativu jednine pravopisno je dozvoljeno upotrebljavati u dubletnom obliku – i neizmijenjen i drugom palatalizacijom izmijenjen u c – jer tako nalaže upo-trebna praksa, npr.:

praska : praski/prasciljuska : ljuski/ljusciguska : guski/guscipuška : puški/pušcikruška : kruški/krušcivaška : vaški/vašci

TREĆA PALATALIZACIJA

206. Alternacija konsonanata k, g i h (s kraja korijenskoga morfema) sa c, z i s ispred sufi ksalnoga morfema -a- zove se treća palatalizacija.

207. Ta glasovna promjena vrši se pri promjeni perfektivnih glagola prve vrste (s krajnjim k, g i h u korijenskome morfemu) u imperfektivne, pod uticajem sufi k-salnoga morfema -a-, npr.:

maći (< mak-ø-ti) : mak-a-ti > mik-a-ti > mic-a-titaći (< tak-ø-ti) : tak-a-ti > tik-a-ti > tic-a-ti

Umjesto e u korijenskome morfemu tada se pojavljuju sekvence ije, e i i.

Pravilo: ije, e, i + k, g, h + a > ije, e, i + c, z, s + a

preśeći (< presjeći) : pre-sjek-a-ti > pre-sijek-a-ti > presijecatizapeći : za-pek-a-ti > za-pijek-a-ti > zapijecatioteći : o-tek-a-ti > o-tik-a-ti > oticatiispreći : is-preg-a-ti > is-prez-a-ti > isprezati


XIV. NEPOSTOJANO A

208. Nepostojano a je a koje se u nekim oblicima riječi javlja, a u nekima ne javlja. Upor.: pas – psa, novac – novca, momak – momka i sl. To a je kratko. Dugo a nije nepostojano a. Upor: bardak – bardaka, junak – junaka, težak – težaka i sl.

209. Nepostojano a javlja se u nominativu jednine i genitivu množine imenica mu-škoga roda, npr.:

momak – momakapas – pasasastanak – sastanakavrabac – vrabacatrupac – trupaca

U svim ostalim padežima i u jednini i u množini nepostojano a se gubi. Npr.: momka, momcima; psa, psima; vrapca, vrapcima i sl.

210. Nepostojano a javlja se u genitivu množine imenica ženskoga i srednjeg roda sa konsonantskom grupom na kraju osnove. Upor.:

guska – gusakatikva – tikavaolovka – olovakatačka – tačakamačka – mačakatetka – tetaka koplje – kopalja staklo – stakalasedlo – sedalajedro – jedarastegno – stegana

211. U nominativu jednine pridjeva neodređenoga vida u muškom rodu javlja se ne-postojano a između dva krajnja konsonanta u osnovi. U svim ostalim oblicima to a se gubi. Upor.:


dobar (dobri, dobra, dobro)kršan (kršni, kršna, kršno)sitan (sitni, sitna, sitno)plodan (plodni, plodna, plodno)

Nepostojano a javlja se u određenim slučajevima i pri građenju glagola pre-fi ksima. Upor.:

izagnati, razagnati, podastrijeti, odazvati, odašiljati i sl.

212. I u nekim glagolskim oblicima javlja se nepostojano a. Upor.:

jesam – jesmonijesam – nijesmostrkao – strkla rekao – reklapošao – pošla


XV. UMETNUTO A

213. Umetnuto a je glas koji se iz distribucijskih razloga (radi izbjegavanja nago-milanih konsonantskih grupa) umeće između prefi ksa i osnove ili prijedloga i imenice, pridjeva itd.

214. Javlja se:

a. pri građenju glagola pomoću prefi ksa iz-, raz-, pod-, od-, npr.:

izagnati, razagnati, razapeti, podastrijeti, izabrati, odazvati, odašiljati i sl.

b. u prijedlozima s, k, kroz, niz, uz u zavisnosti od početnoga konsonanta u riječi pred kojom se prijedlog nalazi:

1. Prijedlog s javlja se uvijek s umetnutim a kad se iza njega nalazi riječ koja počinje konsonantom s, z, š, ž, ś i ź ili konsonantskom grupom, npr.:

sa sestrom, sa snahom, sa svekrvom, sa svekolikom vojskom, sa svitom, sa stepenica, sa strane; sa zapada, sa zida, sa zvijerima, sa zeljem, sa Zdravkom, sa zastave; sa špijunom, sa šatora, sa štekera, sa šnajderom, sa śetom, sa śemena, sa śevera, sa Śotom; sa źenice, sa Źagorom; sa ženom, sa želuca; sa psom, sa pšenicom i sl. Tako je uvijek i sa mnom.

U ostalim slučajevima običniji je taj prijedlog bez umetnutoga a, npr.: s tobom, s njim, s istoka, s lepezom, s ocem i sl.

2. Prijedlog k upotrebljava se uvijek s umetnutim a na kraju kad se ispred njega nalazi riječ koja počinje konsonantima k, g i h ili konsonantskom grupom, npr.:

ka kući, ka klubu, ka kapiji, ka komandi, ka kapetanu, ka Kosti, ka Klimentima, ka klačnici, ka konju, ka kolu; ka gradu, ka gnijezdu, ka gostima, ka gazdi, ka Gvozdenu, ka govedima; ka haustoru, ka hridi; ka škrinji, ka skutu i sl.


U ostalim slučajevima uobičajena je upotreba toga prijedloga bez umet-nutoga a, npr.: k njemu, k paši, k dolovima, k momcima, k meni i sl.

3. Prijedlozi s fi nalnim konsonantom z kad se upotrebljavaju ispred riječi koje počinju konsonantima s ili z uglavnom imaju umetnuto a, npr.:

kroza selo, niza stranu, uza stranu, niza stube, uza stube; niza zid, kroza zid, uza zid, kroza zube i sl.

Ispred riječi s početnim konsonantom š, ś ili ž navedeni prijedlozi upotrebljavaju se dubletno, s umetnutim a i bez njega, npr.:

kroza šumu/kroz šumu, uza štrike/uz štrike, kroza školu/kroz školu, niza šljeme/niz šljeme, kroza žbunje/kroz žbunje, kroza žito/kroz žito, kroza śeme/kroz śeme, uza Śenicu/uz Śenicu i sl.

U ostalim slučajevima prijedlozi o kojima je riječ upotrebljavaju se bez umetnutoga a. Npr.: kroz maglu, niz dolinu, uz brdo itd.


XVI. JOTACIJA

215. Nenepčani i zadnjonepčani konsonanti u kontaktu sa sonantom j u određenim kategorijama alterniraju s prednjonepčanim konsonantima.

216. Ta glasovna promjena vrši se u sljedećim morfološki i tvorbeno uslovljenim okolnostima:

a. pri komparaciji, dodavanjem sufi ksa -j(i) na osnovu pridjeva:

d > đ: mlad – mlađit > ć: krut – krućil > lj: bijel – bjeljin > nj: crn – crnjis > š: visok – višiz > ž: nizak – nižik > č: jak – jači g > ž: drag – dražih > š: tih – tiši b > blj: grub – grubljip > plj: skup – skupljiv > vlj: suv – suvlji

b. u oblicima prezenta:

d > đ: glodati – glođemt > ć: metati – mećeml > lj: klati – koljem n > nj: žnjeti – žanjem s > š: disati – dišem z > ž: nizati – nižem k > č: skakati – skačemg > ž: strugati – stružem h > š: njihati – njišem b > blj: zobati – zobljem p > plj: kapati – kapljem m > mlj: hramati – hramljem


c. u trpnom pridjevu i imperfektu glagola čija prezentska osnova završava na i a infi nitivna na i ili e:

d > đ: graditi – građen; građah t > ć: mlatiti – mlaćen; mlaćahl > lj: soliti – soljen; soljahn > nj: hraniti – hranjen; hranjahs > š: kositi – košen; košahz > ž: paziti – pažen; pažahb > blj: globiti – globljen; globljahp > plj: zatupiti – zatupljen; tupljahv > vlj: slaviti – slavljen; slavljahm > mlj: lomiti – lomljen; lomljah

d. u instrumentalu jednine imenica ženskoga roda čija osnova završava na konsonant:

glad – glađu, so (<sol) – solju, smrt – smrću, vlast – vlašću, zob – zoblju, krv – krvlju i sl.

e. pri građenju zbirnih imenica sufi ksom -j(e):

prut – pruće, grozd – grožđe, korijen – korijenje, kamen – kamenje, grob – groblje, grm – grmlje, snop – snoplje, klas – klaśe, os – ośe i sl.

Napomena: Konsonanti s i z, koji su se u ovoj kategoriji dosljedno jo-tovali u ś i ź na cijelom crnogorskom jezičkom prostoru, pod uticajem doskorašnje standardnojezičke norme, zamijenjeni su regresivnim obli-cima sa sj i zj. S obzirom na to da su u savremenome crnogorskom jeziku takvi regresivni oblici opšteprisutni i obični, neophodno ih je prihvatiti kao normativne, npr.: osje, klasje, brezje i sl.

f. pri građenju pridjeva sufi ksom -j(i):

govedo – goveđi, june (juneta) – juneći, bivo (bivol) – bivolji, krava – kravlji, brav – bravlji, koza – koźi, pas – paśi i sl.

Napomena: Kao i u prethodnoj stavci, konsonanti s i z su se i u toj kate-goriji dosljedno jotovali, ali su se iz istih razloga u crnogorskome jeziku u novije vrijeme ustalili regresivni likovi navedenih riječi (npr.: kozji, pasji). S obzirom na to da su takvi regresivni likovi potvrđeni savreme-nim uzusom, neophodno im je dati normativni status.

g. pri građenju imperfektivnih glagola:


dosaditi – dosađivati, zabraniti – zabranjivati, sniziti – snižavati, skratiti – skraćivati, dodijeliti – dodjeljivati, iskoristiti – iskorišćavati, zaposliti – zapošljavati i sl.

217. Konsonanti k, g, h i c (u fi nalnom položaju u imenicama) koji su se jotovali sa j iz sufi ksa -j(e) i -j(i) dali su grupe čj, žj i šj:

čovjek – čovječji, bog – božji, stog – ostožje, orah – orašje, zec – zečji, lice – naličje i sl.

218. Rezultati dobijeni tzv. jekavskom jotacijom opšteprisutni su u crnogorskome jeziku i zbog toga su savremenom crnogorskom standardnojezičkom normom propisani kao normativni. Upor.:

t > ć: ćerati, vrćeti, polećetid > đ: đevojka, đed, viđetil > lj: ljepota, ljetovati, ljeton > nj: njedra, njegovati, nježans > ś: śekira, śeme, śeverz > ź: źenica, iźesti, iźelica

219. Takva se jotacija ne ostvaruje kad labijali b, p, m i v prethode glasu j. Upor: bježat, a ne blježati; objesiti, a ne obljesiti; pjesma, a ne pljesma; trpjeti, a ne trpljeti; mjera, a ne mljera; mjesto, a ne mljesto; vjera, a ne vljera; živjeti a ne življeti.


XVII. REČENIČNI ZNACI

220. Pod rečeničnim znacima podrazumijeva se interpunkcija. Rečenični znaci ko-riste se radi jasnijeg iznošenja misli; pomoću njih se rastavlja pisani tekst na pasuse, rečenice i rečenične djelove.

Kao što se u govoru prilikom iznošenja misli koriste pauze, varira intonacija i slično, tako se u pisanome tekstu koriste interpunkcija ili rečenični znaci.

221. Rečenični ili interpunkcijski znaci su:

tačka .

zarez ,

tačka-zarez ;

dvotačka :

trotačka ...

upitnik ?

uzvičnik !

crta –

navodnici „“ »«

polunavodnici , ‘ ›‹

zagrade ( ) / / [ ] { }

kosa crta /

TAČKA

222. Tačka je interpunkcijski znak koji se piše na kraju svake izjavne rečenice, bez obzira na to da li je potvrdna ili odrična, prosta, proširena ili složena:


Pao je snijeg.Crna Gora je obnovila nezavisnost.Ma koliko se trudili, teško ćete ga nadmašiti.

223. Ukoliko se naslov i podnaslov nekog djela pišu u istom nizu, jedan za drugim, iza njih se stavlja tačka:

Gorski vijenac. Istoričesko sobitije pri svršetku XVII vijeka.Polje jadikovo. Crnogorske narodne tužbalice. Izbor priredio Branko Banje-vić, Zagreb, 2007.

224. Tačka se stavlja iza naslova ako u istome redu iza njega slijedi tekst:

Crnogorski govori. Crnogorski govori organski se pribrajaju istome genetski određenom sistemu kojemu i srpski, hrvatski i bosanski štokavski govori...

Crnogorska/zetska redakcija. Crnogorska/zetska redakcija (lat. redactio – popravak, popravljanje) predstavlja tip staroslovenskoga jezika izgovoren na crnogorski (zetski) način...

225. U svim ostalim slučajevima (izuzev onih koji su opisani u t. 223 i 224) iza na-slova se ne piše tačka.

226. Tačka se (kao i zarez) može pisati i iza imena autora i naslova knjige pri navo-đenju bibliografskih jedinica:

Mladen Lompar. Vrijeme u kojemu sam prošlost, Crnogorsko društvo neza-visnih književnika, Podgorica, 2006.

Dragoje Živković. Istorija crnogorskog naroda. Tom I, Cetinje, 1989.

227. Tačka se nikad ne piše na kraju rečenice iza upitnika, uzvičnika ili iza trotačke kojom se obilježava nezavršeni tekst.

ZAREZ

228. Zarez je rečenični znak. Njime se označavaju različiti unutarrečenični odnosi. Njime se od ostalih rečeničnih djelova odvajaju oni djelovi koji predstavljaju određenu cjelinu, djelovi koji se dodaju kao naknadno objašnjenje nekom pret-hodnom dijelu ili određeni dio koji se posebno ističe.

Dakle, zarezima se označava ređanje (nizanje), naknadno dodavanje, suprot-nost ili isticanje.

229. Rečenični djelovi (zasebne riječi ili skupovi riječi) koji se ređaju (nižu) pri na-brajanju odvajaju se zarezom. Upor.:


Tada su nas vezali, ćerali, palili,gonili da primimo što srcu ne primismo svom...

Ne bješe već domaće rati ni boja, ne bješe pokliči: ko je vitez, ni viteza na domaći boj, ne čujaše se koleža ni tužbanje, ne viđaše se lica muškoga ni žen-skoga ogrebotinah krvava i nagrđena, ni glave crnom kapom ni crnom ma-hramom pokrivene, ni perčina muškoga ni kose ženske ostrižene, ne oblivaše se zemlja, drvo i kamen krvlju vaše braće i ne kipjaše bratska krv iz ustah vašijeh, ne kukahu majke za svojijem sinovima, ni sestre za svojom braćom ošišane, ni sirote udovice za svojijem muževima ogrebane ni žalosna đečica za svojijem roditeljima suzam oblivena.

230. Pridjevi se u nizu odvajaju zarezima u zavisnosti od odnosa u kojima se na-laze.

a. Ako se pridjevi nalaze u nezavisnom odnosu, onda se odvajaju zarezima:

Dočekala nas je na kućnom pragu vedra, vesela i nasmijana.Oko vrata viđela se dotrajala, načeta, zaprljana košulja.

b. Kad stoje u zavisnom odnosu, pridjevi se ne odvajaju zarezima. Tada se jednim pridjevom bliže određuje ono što se kazuje drugim:

Nosio je stare vojničke cokule.Duge jesenje kiše su nepodnošljive.Niz leđa bijaše puštila dugu bujnu crnu kosu.

231. Zarezima se pri nabrajanju odvajaju i imenice i glagoli:

Protiv njih se bijahu urotili suša, glad, žeđ, nebo, zemlja.Bio je ljubitelj knjige, fi lma, dobre muzike.Mašine su tutnjale, lomile, razbijale sve pred sobom u paramparčad.

232. Kad se između rečeničnih članova koji se nabrajaju nalazi veznik, između njih se ne stavlja zarez:

I Crnogorci i Brđani bijahu spremni da se odazovu na svaki njegov poklič.Tvoji putevi već su zvuk i zrak.Putovalo se čim se moglo – na konju, kolima ili pješke.Dim i pepeo i zaklano polje vatreno i ubijeno.Zato ga je mrzio i progonio i ubio pijukom pravo u čelo.

233. Ukoliko se rečenični članovi u nabrajanju žele posebno istaći, tada se mogu odvajati zarezima iako se među njima nalaze veznici:

Nije imao nikoga: ni oca, ni majke, ni sestre, ni brata.Neko mora poći – ili vi, ili oni, pa odlučite.


Koji li bi se Njeguš našao da javnim ili potajnim načinom takvomu bezako-niku po svojti, ili po hajteru, ili po mitu drži partu, takvi od gospoda Boga vsedržitelja da bude proklet i ga sila Božija žestoko i nemilostivo porazi kako hulitelja vjere Hristove i razoritelja zakona hristijanskoga.I lobanja snova puca, i kost pršti, i krcka, i pucketa, i varnice iz zavrtnja sijevnu, i peku raskravljenu skramu snova, i vrte ponova.

234. Ako se među rečeničnim djelovima nalazi suprotni veznik kojim se označava stvarna suprotnost, onda se iza riječi koja prethodi tome vezniku obavezno piše zarez:

Bio je uvijek namršten, ali dobrodušan.A mi nemamo dva, nego jedan zakon božji, koji ne dopušta da se zakonite žene ćeraju, a namjesto njih naložnice uzimaju.Majka mu je stara, ali vitalna.

Ukoliko nije riječ o stvarnoj suprotnosti, tada se ispred tih veznika ne piše zarez:

Jedan ali vrijedan.Zgodan a dobroćudan, odgovarao je svakome.

235. Kad se veznik nego upotrebljava između rečeničnih djelova da označi bilo ka-kvo poređenje, ispred njega se ne piše zarez:

Bolje grob nego rob.Jutro je pametnije nego veče.

236. Kad se ispred veznika nego ili već nalazi rečenični dio koji počinje izrazom ne samo, ispred njih (veznika nego i već) obavezno se piše zarez jer je riječ o posebnom isticanju onoga što se nalazi iza tih veznika:

Bili su ne samo ljepši, nego i pametniji.Oteli su im sve – ne samo zemlju, nego i kuću.Nastupilo je ne samo zlo vrijeme, već su se i ljudi iskvarili.

237. Zarezima se odvajaju podaci koji se iznose u istom nizu pri navođenju biblio-grafskih jedinica:

Mirko Banjević, Pobune uma, M&B, Podgorica, 2003.Vukić Pulević & Novica Samardžić, Fitonimi i zoonimi u toponimiji Crne Gore, DANU, Podgorica, 2005.Žarko L. Đurović, Bard crnogorskoga jezika, Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje, Cetinje, 2005.


238. Ukoliko se pri datiranju ime mjesta i datum nalaze u istom nizu, između njih se obavezno piše zarez:

Cetinje, 4. VII 2007.Na Cetinju, 4. jula 2007.

Isto tako, zarez se piše između naziva mjesta i datuma u slučajevima kad datum nije iskazan brojčano, već je umjesto njega navedeno ime nekog pra-znika:

Cetinje, na Lučindan 2007.U Baru, na Petrovdan 1943.Podgorica, o Malome Gospođinu dne 1896.

239. Zarezom se odvajaju rečenični djelovi koji se naknadno dodaju, odnosno koji su u samostalnom odnosu prema rečenici, bez obzira na to da li se takvi djelovi nalaze na početku ili na kraju rečenice, ili su pak u nju umetnuti. Ako se takvi rečenični djelovi nalaze na početku rečenice, zarez se piše iza njih. Ukoliko su umetnuti u rečenicu, onda se od nje s obje strane odvajaju zarezima, tj. zarez se tada piše i ispred i iza toga rečeničnog dijela. Kad se takav rečenični dio nalazi na kraju, zarez se piše ispred njega.

U skladu s tim, zarezom se odvajaju:

a. vokativi:

Veliki Ostroški Vasilije Sveti,Nek ti je slava!Najposlije još nešto da vam kažem i izbistrim, o braćo i narode crnogor-ski i brdski!

Narode moj, stado moje, prelaziš u marvu,zaboravio si ime svoje, izgubio si jezik svoj...

Napomena: Iza vokativa u ustaljenim frazama nikad se ne piše zarez:

Bože pomozi!Oprosti (mi) bože!Bože (me) sačuvaj!Sačuvaj (me) bože!Ajme Gospe mila! (upotrebljava se u Boki)Neka đavole!

b. rečenični djelovi koji se nalaze iza to jest ili tj. jer predstavljaju naknadno objašnjenje:


Ukoliko se mjesne rečenice nalaze u inverziji, tj. ispred glavne rečenice, one se tada od njih redovno odvajaju zarezima.

Ove bi se rečenice mogle upotrijebiti i bez navedenoga veznika, to jest kao naporedne rečenice.

c. uzvici i rječce ili izrazi kojima se iskazuje subjektivni stav govornog lica prema onome što se rečenicom iznosi:

Ah, kad si divljački mučen,rovitim drumom vučen,padaše rumena rosa...

Oh, da mi je znati!

Uostalom, on je sve uradio kako treba.Naravno, svi smo znali da nas je slagao.Oni su se, međutim, dośetili o čemu je riječ.U najkraćem, on je bio najuspješniji vladar iz dinastije Petrovića.On je, nesumnjivo, posljednji koji bi nam nanio štetu.

Međutim, ako iza ovakvih riječi i izraza slijedi enklitika, iza njih se ne piše zarez. Npr.:

I napokon je stala kiša. (Nasuprot: I napokon, stala je kiša.)Valjda će sami uspjeti da dovrše taj posao.

Napomena: Enklitike se ne pišu iza zareza.

d. bilo koji rečenični dio koji je dodat ili umetnut u nju:

Svi su glavari bili na zboru, osim jednoga.Svi glavari, osim jednoga, bili su na zboru.Tu se i danas naziru ostaci nekakve tvrđave, vjerovatno iz turskoga vre-mena.

e. apozicije i atributi kao dodatna pojašnjenja:

A on, siromah i neugledan, ustručavao se da im protivurječi.Ostarjela i iznemogla, ona nije mogla nastaviti put.Dugo su posmatrali svod, zvjezdan i beskrajan.Mihailo Stevanović, lingvista, rođen je u Zgradama Śagovića.Sava Kovačević, narodni heroj, poginuo je na Sutjesci.

U ostalim slučajevima ne odvajaju se zarezima:


Đevojka je ječam žito klela.Otišli su u Srijem zemlju.Lingvista Mihailo Stevanović podrobno je opisao jugoistočnu skupinu crnogorskih govora.Crnogorski kralj Nikola zbačen je s prijestola 1918. godine.

UPOTREBA ZAREZA IZMEĐU NEZAVISNIH REČENICA

240. Sastavne (kopulativne) rečenice koje se upotrebljavaju s veznicima ne odvaja-ju se zarezima:

Spalili su im kuće i oćerali sav mal pred sobom.Vi slobodu svoju ne poznajete i poznati je ne hoćete.Nikad se ne gledamo niti pitam za njih.

241. Ako se sastavnim rečenicama koje su vezane veznicima nešto naročito ističe, one se ipak odvajaju zarezima:

Ni što snio, ni pričat umijem.

Niti grmi, nit’ se zemlja trese,Niti bije more o mramorje.

Cijeloga vijeka radio je za njih, i živio je za njih, i sve im je dao, a oni su sve zaboravili.

242. Ukoliko veznici pa i te vezuju dvije sastavne rečenice, pri čemu se drugom iznosi nešto što se vrši poslije radnje iskazane prvom rečenicom, tada se izme-đu njih piše zarez:

Tu hiljade bjehu nevoljnika,svi u ljuta gvožđa poputani,te građahu principu brodove.

Raspre śeme posijaše grko,te s njim pleme srpsko otrovaše...

Razbolio se, pa nije mogao doći na posao.

243. Sastavne rečenice koje se upotrebljavaju bez veznika uvijek se odvajaju zare-zima:

Iza tuče vedrije je nebo,iza tuge vedrija je duša,iza plača veselije poješ.


Veliki Vojvodo, mjero svoga doba,Nema za te smrti, nema za te groba.

Krcnu kolac njekoliko puta,zviznu pala njekoliko puta,zadrhtaše ta vješala tanka,al ne pisnu Crnogorčad mlada.

Putnik mirno putovaše, trgovac slobodno trgovaše, rabotnik svoju rabotu ve-selo rabotaše i čoban svoju stoku bez straha pasijaše i Bogom blagoslovena tišina na sve strane prebivaše.

244. Kao podvrsta sastavnih rečenica, zaključne (konkluzivne) rečenice uvijek se odvajaju zarezima, bez obzira na to da li su vezane veznicima ili se upotreblja-vaju bez njih:

Vrijedno je radio, sigurno će položiti ispit.Uložili su sav trud u tu zemlju, izvući će korist iz nje.Dobro je spavao, moći će, dakle, dobro da radi.Cijelu noć je padala kiša, biće ustao potok.

245. Suprotne (adverzativne) rečenice uvijek se odvajaju zarezima:

Zla nadživjeh tvoja svakolika,a s najgorim hoću da se borim.Nijesmo ih htjeli primiti, već smo im otpisali da nam se ne primiču.Nikad me nije htio poslušati, nego je uvijek radio po svome.

246. I isključne (ekskluzivne) rečenice, kao i suprotne, kojima pripadaju, uvijek se odvajaju zarezima:

Nije govorio ništa, samo je gledao negđe u daljinu.Cijelo se društvo veselilo, jedino je on bio śetan.Svi su se radovali njegovu uspjehu, jedino je on bio ravnodušan.

247. Rastavne (disjunktivne) rečenice koje se vezuju veznicima volja i bilo uvijek se odvajaju zarezima:

Volja ti uzmi, volja ti ostavi.Volja ti gledaj fi lm, volja ti čitaj novine.U svakom slučaju biće vam lijepo, bilo da odete s nama, bilo da ostanete ovđe.On je uvijek nezadovoljan, bilo da radi, bilo da ne radi.

248. Rastavne rečenice koje su vezane veznikom ili upotrebljavaju se sa zarezom i bez njega.


a. Ukoliko se rastavnom rečenicom želi naglasiti suprotnost ili različitost, tada se ispred veznika ili piše zarez:

Il’ češ konja dati na razmjenu,Il’ ćemo ga na silu oteti.

Ili grmi il’ se zemlja trese,Ili bije more o bregove?

b. Ukoliko se rastavnim rečenicama s veznikom ili posebno ne ističe ni su-protnost ni različitost, tada se ne odvajaju zarezom:

Neđeljom nikad nije radio, ili je śedio kod kuće ili je šetao s društvom.Nikad nije bio sam, ili je bio s društvom ili s roditeljima.

UPOTREBA ZAREZA U ZAVISNOSLOŽENIM REČENICAMA

249. Namjerne (fi nalne) rečenice kada stoje u prirodnom, uobičajenom redu, iza glavne rečenice, ne odvajaju se zarezom:

On je žurio ne bi li stigao prije nas.Učinjeli su sve što su mogli kako bi ih izmirili.Dali su nam i nešto para da nam se nađu u nuždi.

250. Ukoliko se namjerne rečenice nalaze u inverziji, ispred glavne rečenice, iza njih se redovno piše zarez:

Da bi mogli prezimiti silnu stoku, oni moraju pribaviti i sijena i lista.

251. Izrične (deklarativne) rečenice su kao rečenice koje iskazuju sadržaj glagola glavne rečenice u tijesnoj vezi s njom, pa se stoga ne odvajaju zarezom:

Paleolog poziva Murata Da zakopa Grke sa Srbima.

Poručio nam je da ga čekamo.

252. Zavisnoupitne rečenice od glavnih se nikada ne odvajaju zarezom:

Kazujte nam što ste radili.Nijesu razmišljali kako će ih primiti.Pitao ih je jesu li ikad viđeli ljepši prizor od toga.

U primjerima kao što su recimo:

Kazuj, babo, jesi li vještica.Kaž’, vladiko, što ti vezir piše


zarezi ispred zavisnoupitnih rečenica stoje radi označavanja vokativa, a ne zbog odnosa među rečenicama.

253. Vremenske (temporalne) rečenice u položaju iza upravne rečenice ne odvajaju se zarezom:

Čekaćemo vas dok se ne vratite.Ona bi postavljala ručak čim nas ugleda u dvorištu.Došli su čim su se probudili.

254. Vremenska rečenica u položaju iza glavne može se odvajati zarezom samo onda kad se upotrebljava kao naknadno dodato objašnjenje već određenoga značenja:

Njegoš je pjesmu „Pozdrav rodu na Novo ljeto“ napisao 1. januara 1847. godine, kad je datirao i „Posvetu prahu oca Srbije“.

Živjela je u Kotoru sve do lani, kada se upisala na fakultet u Podgorici.

255. Ukoliko se vremenska rečenica nalazi ispred glavne rečenice, ona se od nje odvaja zarezom:

Čim nas ugleda u dvorištu, ona bi postavljala ručak.Kad je stigao kući, bilo je kasno.Kad je trebalo da ih ostavim, uvijek bi me uhvatila neka tuga.

256. Mjesne rečenice ne odvajaju se zarezom od glavne rečenice ukoliko se glavna nalazi na prvom mjestu:

Oni će poći đe gođ ih vi pošaljete.Tražili su tragove kuda je prošla njihova prijethodnica.Otišli su onuda kuda idu svi.

257. Ukoliko se mjesne rečenice nalaze u inverziji, tj. ispred glavne rečenice, one se tada od njih odvajaju zarezima:

Đe vojska prođe, tu trava ne niče.Đe je nekad bila obrađena svaka stopa, sad se šire drače i trnjine.

258. Kad mjesna rečenica predstavlja naknadno dodato objašnjenje već određeno-ga značenja iz glavne rečenice, ona se od nje odvaja zarezom iako nije u in-verziji:

Voljeli su da ljetuju na Lovćenu, đe im je gnijezdo.Dojahaše do šume, odakle nastaviše pješke.


259. Iako uzrok prethodi posljedici, za uzročne (kauzalne) rečenice smatra se da su u prirodnome redu kad se nalaze iza glavne rečenice. Pošto su u tome položaju u tijesnoj vezi s glavnom rečenicom, od nje ih ne treba odvajati zarezima:

Nijesu se mnogo trudili jer su znali da im neće ispoštovati trud.Zidovi bijahu potamnjeli pošto su imali ognjište u kući.

260. Ukoliko se pak uzročne rečenice nalaze u inverziji, tada se od glavne odvajaju zarezima:

Budući da su im svi proizvodi kvalitetni, nije mi žao za njih izdvojiti novac.Kako se đed uvijek lako ljutio, morali smo pred njim birati riječi.Pošto smo znali koliko je bolestan, začudismo se njegovu dobrom raspolo-ženju.

261. Posljedične (konsekutivne) rečenice gotovo se nikad ne upotrebljavaju u in-verziji, ali se i u uobičajenom nizu (kad se nalaze iza glavne rečenice) odvajaju zarezima.

a. Ukoliko je posljedična rečenica s veznikom da u tijesnoj vezi s glavnom, tj. ako je njezina zavisnost jače istaknuta, tada se od glavne ne odvaja zarezi-ma:

Vikali su toliko da su nam bubne opne popucale.Glas im je bio tako snažan da se fenjer pred njima gasio.Ne budi jabuka da te svak glođe, niti budi čemerika da te niko ne obi-duje.

b. Ako je zavisnost takvih posljedičnih rečenica (s veznikom da) od glavne manje izražena, tada se one odvajaju zarezom:

A on je izuzetno pošten, da mu niko ništa ne može prigovoriti.Petar je bio čovjek od zanata, da ga niko nije mogao nadmašiti.

Da su navedene posljedične rečenice u slaboj zavisnosti od glavne re-čenice, najbolje se vidi po tome što bi se bez ikakve promjene značenja mogle upotrijebiti i bez navedenoga veznika, tj. kao naporedne:

A on je izuzetno pošten, niko mu ništa ne može prigovoriti. – Petar je bio čovjek od zanata, niko ga nije mogao nadmašiti.

c. Posljedične rečenice s veznicima te ili pa mogu se od glavne odvajati zare-zima kad je zavisnost jače istaknuta:

Nijesam više imao što tražiti tamo, pa sam otišao kući.Pala je velika kiša, te se nije moglo izaći napolje.


262. Uslovne (kondicionalne) rečenice u uobičajenom se redu (kad stoje iza glavne rečenice) ne odvajaju zarezom:

Ne bi tako pričao da si vidio što i mi.Nemojte da vas čekamo śutra ako smo se dogovorili.Lakše će ti biti ako nam se pridružiš.

263. Ukoliko se uslovne rečenice dodaju kao naknadno objašnjenje, one se odvajaju zarezom i kad se nalaze iza glavne rečenice:

Imali su kuću, ako se to kućom moglo zvati.Pamtićemo i vratićemo sve što su nam napravili, ako se to uopšte može vra-titi.

264. Kad se uslovne rečenice nalaze u inverziji, tada se iza njih obavezno piše za-rez:

Da ne bješe pod onim imenom,Ne šćaše se bojat od uroka.

I ako ve ne nažene vaše samovoljstvo na veliku vašu nesreću i sramotu, ne-mojte me zvati mojijem imenom.

Ako bi se ko našao u narodu našemu da ne primi ove moje potonje riječi i preporuke za istinite ili ako ne bi sve tako poslušao kako ova knjiga izgova-ra, nego bi kakvu smutnju i razdor među narodom usudio se činiti slovom ili djelom, toga svakoga, koji gođ on bio, mirski ili duhovni, ja na smrtni čas moj vječnome prokletstvu i anatemi predajem, kako njega, tako i njegov rod i porod, da mu se trag i dom iskopa i utre!

265. Uz dopusne (koncesivne) rečenice koje se nalaze iza glavne rečenice zarez se piše u zavisnosti od veznika kojim su povezane s glavnom rečenicom.

a. Dopusne rečenice s veznikom iako ne odvajaju se zarezom ako se nalaze iza glavne rečenice:

Uvijek nas je čekao iako je bio stariji od svih.Nije pokazivao nikakvu tugu ni strah iako je znao da mu se bliži kraj.

b. Dopusne rečenice koje se za glavnu vezuju ostalim veznicima (ako i, mada, premda, makar) odvajaju se zarezima i kad se nalaze iza nje:

Došli su, mada nijesu bili sigurni kako će ih primiti.Daćemo sve od sebe, makar nam to bilo posljednje.

266. Dopusne rečenice u inverziji uvijek se odvajaju zarezima:


Ako su ga kraste nagrdile,zdrave su mu oči ostanule.Iako ga danas nazivaju Nemanjin grad, to je samo turska tvrđava Depedo-gen.Premda je tada bio teško ranjen, ipak je uspio da se brzo izliječi.

267. Kad odnosne (relativne) rečenice stoje iza glavnih, one se odvajaju zarezom ili se upotrebljavaju bez njega – zavisno od njihove službe.

a. Kad odnosne rečenice određuju nepoznati pojam, one se od glavne rečenice ne odvajaju zarezima:

Nadao se da se neće zaboraviti žrtve boraca koji su dali život za svoju zemlju.Dodijelili su im onu kuću što je niko nije htio uzeti.

b. Ako se odnosne rečenice odnose na već određeni pojam, one se redovno od glavne odvajaju zarezom:

Nadao se da se neće zaboraviti žrtve naših boraca, koji su život dali za svoju zemlju.Dodijelili su im onu staru kuću, što je niko nije htio uzeti.

268. Kad se odnosne rečenice nalaze u inverziji, redovno se od glavnih odvajaju zarezima:

Ko to kuca alkom na vratima, alka mu se o glavu slomila.Čije su ovce, toga je i planina.

269. Odnosne rečenice koje počinju zamjenicama ko i što, a imaju subjekatsku ili objekatsku funkciju, redovno se odvajaju zarezima kad se nalaze u inverziji. U suprotnom, ako se takva odnosna rečenica nalazi iza glavne rečenice, ona se od nje ne odvaja zarezom:

Ko drugome jamu kopa, sam u nju upada.Ko rano rani, dvije sreće grabi.Što možeš danas završiti, ne ostavljaj za śutra!Što tražili, ono su i našli.Dvije sreće grabi ko rano rani.Ne ostavljaj za śutra (ono) što možeš danas završiti.

270. Kad se zavisne rečenice u složenoj, bilo da su raznovrsne bilo iste vrste, nižu jedna za drugom, one se redovno odvajaju zarezima bez obzira na mjesto na kojemu se nalaze:


Molio bih vas, ako možete, ako vam nije problem, da izdvojite malo vremena za njega.Koji li se nađe neposlušan i samovoljan da ikakvu smutnju ili neslogu čini, takvoga ostavljam pod žestokijem prokletstvom, da mu Bog smuti srce i mo-zak, da ga sila Božija porazi, da njegov dom ostane pust.Kad ustaneš, ako se śetiš, probudi me.

271. Umetnute rečenice se kao naknadno dodata obavještenja uvijek odvajaju zare-zima od ostalih rečeničnih djelova:

Vaš odgovor, koji ste mi poslali na pisma gospodina kapitana od cirkula, ja sam ponapravio i poslao u Kotor.Oni neće osporavati, ako išta znaju, službenu upotrebu opštecrnogorskih je-zičkih obilježja.

272. Rečenični dio koji počinje glagolskim prilogom, kad se nađe na početku reče-nice, uvijek se od preostaloga dijela rečenice ili čitave rečenice koju određuje odvaja zarezom:

Izučavajući crnogorske govore, zaključio je da su glasovi ś i ź neophodni dio crnogorskoga standardnog jezika.Trudeći se da svijetu iznese dostignuća savremene montenegristike, učestvo-vao je na brojnim međunarodnim skupovima slavista.

Ukoliko se rečenični dio koji počinje glagolskim prilogom naknadno dodaje, on se odvaja zarezom i u slučaju kad se ne nalazi na početku rečenice:

Toga jutra, krenuvši prema stanici, ośeti jak bol u grudima.Svim učesnicima je poželio sreću, opomenuvši ih još jednom da budu pa-žljivi.

TAČKA-ZAREZ

273. Tačka-zarez se piše između dvije relativno samostalne rečenice koje su najčešće složene ili je makar jedna od njih složena. U takvim se slučajevima značenje rečenice ne bi izmijenilo ni kad bi se umjesto tačke-zareza upotrijebila samo tačka. Upor.:

I vi tako učiniste; kuluk i praviteljstvo postaviste, da zakonik carstvuje i da je svaki zakoniku podložen.

Čašu meda jošt niko ne popi,što je čašom žuči ne zagrči; čaša žuči ište čašu meda,smiješane najlakše se piju.


274. Tačka-zarez se može pisati i umjesto zareza ako je potrebno posebno naglasiti razliku među rečenicama koje se u složenoj javljaju bez veznika:

Odlazili su svakoga jutra na rijeku; slušali su njezine šumove; posmatrali su jutarnje sunce kako se presijava u valovima; ćutali su.Misli im nijesu bile jasne; riječi su im se nezgrapno kotrljale iz grla; no svi smo poznavali njihovu dobrodušnost.

275. Tačka-zarez se često upotrebljava iza rečenica koje se nižu jedna za drugom:

U svom pravopisnom priručniku Vojislav Nikčević je jasno istakao sljedeća tri načela: piši kao što zboriš, a čitaj kako je napisano; drži se upotrebne norme crnogorske „općene pravilnosti“; tuđe piši kao svoje.

276. Pri nizanju različitih rečeničnih djelova, naročito ako se u okviru tih djelova javljaju zarezi, neophodno je između njih pisati tačku-zarez:

Najčešći veznici nezavisnosloženih rečenica su: i, pa, te, ni, niti; a, ali, već, nego; i, dakle, sigurno; samo, samo što, jedino, jedino što, već, već što; ili, volja, bilo.

DVOTAČKA

277. Iza rečeničnoga dijela poslije kojega slijedi nabrajanje redovno se piše dvo-tačka:

Petrovići su Crnoj Gori dali sedam vladara: vladiku Danila, vladiku Savu, vladiku Vasilija, vladiku Petra Svetoga, vladiku Petra II, knjaza Danila i kralja Nikolu.

U okviru te ekskurzije obilazi se nekoliko gradova crnogorskih: Cetinje, Podgorica, Kotor, Perast, Rijeka Crnojevića, Nikšić i Pljevlja.

Navedene rečenice ne bi izgubile svoj smisao ni kad bi stajale bez dijela koji se nalazi iza dvotačke. U takvim se slučajevima ispred nabrajanja redovno piše dvotačka.

278. Međutim, ukoliko djelovi koji se nižu ili nabrajaju stoje u čvršćoj vezi s reče-nicom koja im prethodi, kad informacija koja se rečenicom iznosi ne bi bila potpuna bez toga dijela, ispred nabrajanja dvotačka se ne piše:

Donijeli su nam knjige, sveske, pribor za pisanje i sve što nam je bilo potreb-no za tu školsku godinu.Oni bi uvijek obišli Cetinjski manastir, Vlašku crkvu, spomenik na Orlovu kršu i Njegošev mauzolej.


Ukoliko je i u ovakvim slučajevima pojam za kojim slijedi nabrajanje odre-đen riječima kao što su npr. sljedeći, ovi, ovakvi i sl., ispred nizanja ili nabra-janja redovno se piše dvotačka:

Sastavne rečenice vezuju se sljedećim veznicima: i, pa, te, ni, niti.

279. Ispred nizanja ili nabrajanja koje slijedi ispod nekog naslova kao što je: Sadr-žaj, Literatura, Bibliografi ja, Popis lica i sl. dvotačka se ne piše.

280. Prilikom skraćivanja bibliografskih jedinica u tekstu, dvotačka se može pisati između godine izdanja i broja stranice koja se citira ili na koju se poziva:

Nikčević 2006: 259 – umjesto Milorad Nikčević, Fonemi ś, ź, з, ć i đ u crno-gorskome standardnom jeziku u knjizi Komparativna fi lološka odmjerava-nja, Osijek – Cetinje, 2006, str. 259.

Banjević 2007: 314 – umjesto Branko Banjević, Crnogorski kao službeni jezik, Matica, br. 29/30, Matica crnogorska, Cetinje – Podgorica, 2007, str. 314.

281. Dvotačka se može stavljati iza prvog dijela rečenice ako drugi dio predstavlja objašnjenje prvog ili ako iz njega proističe:

Oduzeli su im sve: koliko su prije ponosno gazili zemljom, toliko im je sad bilo mučno i izići iz kuće.

Kad onamo imaš što viđeti:Mujo Alić, turski kavazbaša,odveo nam Ružu Kasanovu...

Sreća se je stara okrenula:u Karuče, na kraju Crmnice,od petnaest hiljada turakahne puštiše živa nijednoga.

282. Dvotačka se redovno piše ispred navođenja tuđih misli u upravnom govoru:

Pa viknuli cijelu narodu:„Pogledajte onoga kokota!“

Puče jedna i čovjek pokliče:„Ko je vitez, ko je dobri junak!Povede se roblje crnogorsko!“

Ako je u pitanju indirektni govor, dvotačka se pred njim ne piše.


TROTAČKA

283. Trotačka je rečenični znak kojim se označava nezavršenost ili isprekidanost rečenice i misli. Može se nalaziti na kraju rečenice i u sredini:

Ne... ne... śed’te, da i jošt zborimo!

Al’ heroju topolskome, Karađorđu besmrtnome,Sve prepone na put bjehu... k cilju dospje velikome.

Dobili smo sve što nam je potrebno: ogrijev, zimnicu, garderobu...

284. Ukoliko se u navođenju nečiji tekst ne prenosi u cjelosti, izostavljeni dio ozna-čava se trotačkom. Ona se može naći na početku, na kraju i u sredini rečenice, zavisno od toga koji je njen dio izostavljen:

Tu se odmah pomutismo grdno,pobismo se ognjem iz pušakah...

...Proklet bio svaki Crnogorac koji bi dobjegšeg čoeka, i na... vjeru, nevjer-noj tragi iz ove slobodne zemlje predavao.

Došli smo da pokažemo neprijatelju naše vjere, našega imena i naše pre-drage slobode – da smo Crnogorci, da smo narod, narod voljan, narod koji dragovoljno za svoju slobodu bori se...

285. Ukoliko se u navođenju neke rečenice ili teksta izostavlja središnji dio, umjesto njega se piše trotačka, koja se najčešće stavlja u zagrade:

„Rasprava o Srpskoj gramatici Đura Špadijera, prvome udžbeniku mater-njega jezika napisanom u Crnoj Gori na principima Karadžićeve reforme jezika i pravopisa (...), izazvana je veoma negativnijem prikazom koji je u Književnom listu objavio mladi profesor Mirko Mijušković (...), što je tek nakon završene Velike škole u Beogradu svoju kulturnu i javnu djelatnost za-počinjao na Cetinju.“ (Viđeti: V. Nikčević, Crnogorski jezik, Tom II, Matica crnogorska, Cetinje, 1997, str. 504.)

286. Ukoliko se iza neke uzvične ili upitne rečenice prekida tekst koji se sastoji od nekoliko rečenica, tada se ispred trotačke može staviti uzvičnik ili upitnik. Ako je riječ o tekstu koji se prekida iza izjavne rečenice, na njenom se kraju ispred trotačke ne piše tačka:

Ali znate da je nagrada slobodnog junaka – odbrana slobode i milog oteče-stva...

Pokliči se onoj narugasmo:Kakvo roblje sasred Crne Gore?...


Mračnu zatrpaše jamušto jadno boli na srcu.I nestade tikao i mnogi!...

UPITNIK

287. Upitnik se piše na kraju upitne rečenice:

Rekao sam ti da dođeš, zar se ne śećaš?

O, ko će da rashladidugi i teški put?

288. Iza upitnih rečenica u nabrajanju upitnik se može pisati na dva načina:

a. iza svake upitne rečenice koja se niže ili nabraja:

Što s’ u obraz śetno neveselo?Al’ nijesi snahu isprosio?Al’ ti nije po ćudi đevojka?Ali žališ tri tovara blaga?

b. na kraju posljednje u nizu upitnih rečenica:

Što ne čuva mladu glavu,ljudska vilo,

što krvnika njom nasladi,bratska diko?

289. Ako se upitnik piše u zagradi unutar rečenice, njime se tada iskazuje sumnja u vjerodostojnost onoga što se iznosi u rečeničnom dijelu uz koji takav upitnik stoji:

Rođen je 1856. (?) godine.Bila je to užasna borba u kojoj je stradalo 325 (?) vojnika.

290. Iza zavisnoupitnih rečenica upitnik se ne piše:

Kazuj, babo, jesi li vještica.Pitali su ga da li može preplivati zaliv.


UZVIČNIK

291. Uzvičnik se piše na kraju uzvičnih rečenica:

Puštite ih, amanat vi Božji!Uhvatite ga!Zabranjeno nošenje oružja!

292. Uzvičnik se piše i iza riječi, izraza ili cijelih rečenica koje se izgovaraju u ne-kom uzbuđenju ili afektu, kao i iza retoričkih pitanja:

U pamet se dobro, Crnogorci!

Rat! Rat! Hoće da se rati!Svuda je pala tmina!

Ko izdao, braćo, te junake,rđa mu se na dom rasprtila;za njegovim tragom pokajnicesve kukale, dovijek lagale!

Stani!

293. Na početku pisma iza imena lica kome se obraćamo može se pisati uzvičnik. Nastavak pisma tada se prenosi u sljedeći red i obavezno počinje velikim po-četnim slovom:

Poštovani profesore!Obavještavam Vas da se sljedeće neđelje održava...

Kosta!Potrešen sam viješću. Molio bih te da njegovoj porodici preneseš izraze mog dubokog saučešća.

294. Uzvičnik se može pisati iza vokativa koji se nalazi na početku rečenice ako je posebno naglašen. Tada se, prirodno, nastavak rečenice piše velikim početnim slovom:

Braćo! Spremite se za pokret!Đeco! Slušajte me!Gospode! Smiluj se!

295. Iza rečeničnog dijela čiji se sadržaj želi posebno naglasiti može se pisati uzvič-nik. U tom slučaju uzvičnik se piše između zagrada, a naredna riječ malim početnim slovom:

Iako akademik (!), on nikad nije savladao ni osnovna pravopisna pravila!


Oni mu nikad nijesu dozvolili da u tom časopisu odgovori na pomenuti Pe-trovićev pamfl et, iako su imali zakonsku dužnost (!) da to učine.

U tom kontekstu može se umjesto samog uzvičnika upotrebljavati u zagra-dama i latinski uzvik sic!:

On je i bosanski i crnogorski i hrvatski jezik smatrao regionalno-konfesio-nalnim (sic!) varijetetima srpskoga jezika!

296. Kad se uzvičnom rečenicom istovremeno postavlja i pitanje, na njenom kraju piše se i upitnik i uzvičnik. Ta dva znaka pišu se i iza upitnih rečenica koje se izgovaraju povišenim tonom jer se njima izražava čuđenje:

Kakav fi šek na poklon veziru,Samovoljni kaurski hajduče?!

Jeste li vi poluđeli?!Koga mislite zavarati?!Zaista?!

297. Ukoliko se čuđenje odnosi na određeni rečenični dio, tada se iza toga dijela mogu u zagradama pisati upitnik i uzvičnik:

Njegoša je smatrao dijalektalnim piscem u okviru srpskoga jezika (?!) iako je i sam pisao o ogromnoj ulozi koju je Njegošev jezik imao u pobjedi Vukove jezičke reforme.

U tome rječniku mogu se naći i riječi kao što je npr. kostjela (?!), sjenina (?!) za koje nema potvrda u bilo kojem crnogorskom govoru!

CRTA

298. Crta se može upotrebljavati umjesto zareza da se označi duža pauza od one koja se označava zarezima:

Srž je šibala mlazom – jetkim krvavim sokom.

299. Crtom se označava onaj rečenični dio koji se želi naročito istaći:

Žena oskudnih čari može biti ministar spoljnih poslova, može biti vladarka, čak i slavna glumica, ali sekretarica – ne!

Noć pogana podmuklapritisla prigušen krikspržila golemi Brijest – snagu, povijest.


Uronio zeleni hladu jezivu noć – u nepovrat.

300. Crta se piše ispred rečeničnog dijela kojim se iznosi neka neočekivana informa-cija ili nešto što je suprotno dijelu rečenice koji mu prethodi:

Vatra je gutala sve, sijeno je gorjelo, krov se rušio, plakale su žene i đeca – on je samo odsutno gledao u daljinu.

U Lovćenu odjeknu glasprignječen, tmuo – niko ga nije čuo.

301. Crtom se mogu označavati umetnute piščeve riječi u upravnom govoru:

Ja te tvoje ideje – ljutnu se Avram – prosto zamišljam kao harem starih žena koje odavno ne mogu poslužiti ničemu.Što bi marilo – rekoše oni – da nam se i vi pridružite?Tebe sam – veli – dobro zapamtio!

302. Kad je umetnute rečenice potrebno naročito istaći, onda se umjesto zareza ko-riste crte:

Nalik na kamenstao je putnik– u srcu je gorio plamen –gleda sumorno čovjeku modri prostor prazni...

Onda bi uklapao svoje nadahnuće – koliko može da stane – u prostor okvira, držeći se ideje ugravirane na žutoj pločici.

303. Nerijetko se u dijalozima umjesto navodnika piše crta. U tom slučaju umjesto izvodnika (drugoga dijela navodnika) ne piše se crta, osim ako iza navedene rečenice slijedi piščev govor:

– Ne slušajte ga, molim Vas – obrati mi se Zečica sa sobnih vrata. – To je razlog zbog kojega niko u njegovoj sobi nije izdržao više od dva dana.– A što, čoče, da ga ne pokvarim?!– Živko, bolje bi Vam bilo da se primirite i zaspete. Znate da Vas ujutro čeka izuzetno naporno snimanje. Uostalom, nijeste Vi jedini na ovom odjeljenju... – demonstrativno zalupi vratima.– Viđi, ne obraćaj pažnju. Mali je napuštio prije dvije neđelje.– U redu je, Živko. Možete nastaviti priču, ali budimo malo tiši – rekoh.


304. Crta se može pisati umjesto zareza između rečenica koje se ne vezuju veznici-ma kad se želi istaći granica među njima:

Čini ono čega se svi mladi pisci moraju plašiti – stvara tendencionalnu knji-ževnost.Par godina kasnije autori će u ogledalima muza spoznati iskrivljene refl eksi-je – jedni će se povući i pisati sve rjeđe i opreznije; drugi će dublje gaziti po krajnostima smatrajući da nije riječ o njihovoj devijaciji, već o tehnološkim nedostacima ogledala.Osvanuo je kišan Božić – još jedna nerodna godina.

305. Kad se naslovi ili podnaslovi nižu jedan za drugim u istom redu, između njih se piše crta:

Za Crnogorsku enciklopediju Dukljanske akademije nauka i umjetnosti Voji-slav P. Nikčević napisao je sljedeće jedinice: – Crnogorski jezik. – Crnogor-ski književni i standardni jezik. – Crnogorska/zetska redakcija. – Pravopisi u Crnoj Gori. – Gramatike u Crnoj Gori. – Filologija u Crnoj Gori. – Ling-vistika u Crnoj Gori. – Crnogorski govori. – Crnogorski interdijalekat/nad-dijalekat (koine). – Crnogorska ijekavica. – Crnogorska pisma. – Abeceda (latinica). – Kraljevstvo Slovjena (Ljetopis, Barski rodoslov) Popa Dukljani-na. – Glagoljica. – Azbuka (ćirilica). – Dvorska kancelarija Vojislavljevića. – Dvorska kancelarija u Kotoru. – Bokokotorska pisarska škola. – Marijino (Marijinsko) jevanđelje. – Miroslavljevo jevanđelje. – Varsameleon. – Gli-gorije (Grigor/ije). – Ilovička krmčija. – Dukljanske povelje. – Zetske pove-lje. – Vranjinske povelje.

Napomena: Crte u kucanome (štampanom) tekstu uvijek treba odvajati bje-linama. Potvrda za to pravilo nalazi se u svim dosad navedenim primjerima.

NAVODNICI

306. Navodnici su rečenični znaci koji se mogu obilježavati na više načina: „“ ili » «. Najčešće se upotrebljava prvi navedeni oblik.

307. Kad se tuđe misli navode tačno onako kako ih je neko izgovorio ili napisao, one se redovno označavaju navodnicima. Ako se navodi cijela rečenica ili pasus, ispred navoda stavlja se dvotačka:

Dubravko Škiljan je svojevremeno izjavio: „Najbliži tome da se izdvoji kao poseban jezik nije hrvatski nego crnogorski – onoga trenutka kada u svoj standardni jezik uvedu meko š i ž kao posebne foneme (...), oni će napraviti puno odlučniji korak nego što su sve promjene učinjene ovdje u svrhu raz-dvajanja jezika. Jer, to je nešto što čvrsto defi nira jezičnu strukturu, broj ili sistem fonema.“


Napomena: Ako je ono što se navodi sastavni dio rečenice iz piščeva teksta, onda se tačka piše iza znakova izvoda.

Ukoliko se navodi upitna ili uzvična rečenica, onda se upitnik ili uzvičnik piše ispred znakova navoda, a iza njih tačka se nikad ne piše:

Na Cetinju se tada pjevalo: „Sa Lovćena vila kliče – oprosti nam, Dubrov-niče!“

308. Među navodnike se stavlja i tuđi tekst koji je kraći od rečenice. Ako takav na-vod stoji na početku rečenice, on se obavezno piše velikim početnim slovom prve riječi, a ispred toga se stavlja trotačka. U ostalim slučajevima, piše se onako kako stoji u tekstu koji se navodi:

Stjepan Ivšić je potpisao Novosadski dogovor „s napomenom da izjava u 4. t. Zaključaka ne smije služiti za propagandu ekavskog izgovora na dosada-šnjem književnom ijekavskom području“.„...Pao je spomenik živi – Brijest veliki“, naglašava u svojoj poemi Mirko Banjević.

309. Ako se navođenje tuđih misli prekida umetnutom piščevom rečenicom, onda se i prije i poslije toga prekida stavljaju znaci navoda. Tačka se u tom slučaju piše ispred završnog navodnika:

„Dođite“ – rekoše oni – „čim se probudite.“„Neka“ – odbrusi starina – „i gore sam ja muke podnosio od ovih.“

310. Navodnicima se često obilježavaju i riječi koje se upotrebljavaju u ironičnom ili podrugljivom značenju:

Kakva vam je ova „pośeklica“!Taj se „jedinstveni zajednički srpskohrvatski jezik“ raspao prije države koja ga je nametnula.U svojoj „borbi protiv ekavizacije“ on se potrudio da dodijeli normativni sta-tus oblicima kao što su: rečnik, sledbenik, doslednost, ozleda, upotrebiti i sl.

Ukoliko se uz takve riječi i izraze upotrebljava odrednica takozvani ili tzv., one se ne označavaju navodnicima:

Taj se tzv. jedinstveni zajednički srpskohrvatski jezik raspao prije države koja ga je nametnula.

311. Nazivi knjiga, časopisa, novina, preduzeća i sl. obilježavaju se navodnicima:

Radoje Radojević objavljivao je svoje tekstove u brojnim časopisima i listo-vima: „Stvaranje“, „Život“, „Kritika“, „Glasnik cetinjskih muzeja“, „Politi-ka“, „Vjesnik u srijedu“ itd.


Roman „Davidova zvijezda“ Zuvdije Hodžića objavljen je u izdanju Duksa u Podgorici 2001. godine.Časopis „Lingua Montenegrina“ registrovan je 2007. godine.

312. Ukoliko je riječ o nazivima poznatih knjiga, časopisa, pjesama i sl., navodnici se najčešće ne upotrebljavaju:

Gorski vijenac je nenadmašno djelo crnogorske književnosti.Istoriji crnogorskoga naroda Dragoja Živkovića pripada čelno mjesto u cr-nogorskoj istoriografi ji.U svakom broju Matice nalazi se po jedan njegov tekst. Nesumnjivo je da je Smrt Smail-age Čengića napisao Ivan Mažuranić.Bio je jedan od osnivača časopisa Almanah.Biblioteka Luča je na najbolji način izvršila promociju crnogorske književ-nosti.

313. Navodnicima se označavaju imena i prezimena ličnosti koja su dio naziva ško-la, biblioteka, nevladinih organizacija i drugih javnih institucija:

Centralna narodna biblioteka Crne Gore „Đurđe Crnojević“ – Cetinje Narodna biblioteka „Radosav Ljumović“ – PodgoricaKulturno-umjetničko društvo „Njegoš“ – Cetinje Gimnazija „Petar I Petrović-Njegoš“ – Danilovgrad

314. U svim navedenim slučajevima umjesto navodnika se u novije vrijeme, iz prak-tičnih razloga, u štampanom tekstu upotrebljavaju iskošena slova (kurziv, ita-lik) koja ih u potpunosti mogu zamijeniti:

Pobune uma Mirka BanjevićaO postanku i razvoju crnogorske nacije Sava BrkovićaNeka – odbrusi starina – i gore sam ja muke podnosio od ovih.Centralna narodna biblioteka Crne Gore Đurđe Crnojević – Cetinje

POLUNAVODNICI

315. Ako je potrebno citirati (pod navodnicima) rečenicu čiji se djelovi već nalaze pod navodnicima, onda se takvi djelovi prilikom citiranja označavaju poluna-vodnicima:

Savo Brković u svojoj knjizi O postanku i razvoju crnogorske nacije ističe: „Nije teško zapaziti iz prvog pisma Ilariona Ruvarca da i on smatra da su Zetu i Hercegovinu osvojili ‘stari Srbi’, misli valjda na Nemanjiće, a da bi to izrazio, on se služi terminom ‘ovladaše’ ‘u krvavim bojevima i ratovima’. A ondašnje Crnogorce koji su se još koji vijek ranije oformili kao jedna narod-nosna – etnička zajednica, a u njegovo vrijeme uglavnom i kao nacionalna,


bez obzira na izvjesne anahronizme u njihovoj svijesti, ne bez tendencije dijeli na Brđane, Crnogorce i mlade Hercegovce (sigurno misli na crnogor-ske krajeve Goliju, Pivu, Drobnjake i dr.) i kaže ‘da su većim delom porekla vlaškoga’ jer su, kako on tvrdi, ‘stari Srbi’ ‘koji negda u bolja vremena ovla-daše Zetom i Hercegovinom u krvavim bojevima i ratovima koje izginuli koje izumrli’“.

ZAGRADE

316. Zagrade mogu biti oble ( ), kose / /, uglaste [ ] i vitičaste { }.

Njima se obilježavaju oni rečenični djelovi koji se zbog nečega jače odvajaju od ostalog dijela rečenice.

Iza posljednje riječi u oblim zagradama tačka se piše samo u dva slučaja: 1. ako je u pitanju skraćenica i 2. ako se u takvoj zagradi nalazi cijela rečenica ili neki veći tekst. Ipak, ako je riječ o čitavoj rečenici ili tekstu, onda ih je preporučljivije pisati u kosim ili uglastim zagradama.

317. Zagradama se može odvajati rečenični dio koji predstavlja naknadno dodato objašnjenje:

Iskošena slova (kurziv, italik) mogu u svemu zamijeniti navodnike.Kobilji Do u Katunskoj nahiji nazvan je po „travi“ kobiljači (a ne po doma-ćoj životinji kobili), a izvor Međeđak u Pivi po međeđoj lijeski ili međetki (a ne po životinji međedu).

318. Ukoliko se prilikom citiranja ispušta neki rečenični dio, cijela rečenica ili neko-liko rečenica, onda se umjesto njih piše trotačka koja se obavezno nalazi među oblim zagradama:

U Glasu Crnogorca (br. 80, 27. XI 1919, str. 4) objavljen je članak u kome se govori o nasilnoj ekavizaciji crnogorskoga jezika: „Čitavom svijetu, a na-ročito srpskom narodu u Ugarskoj, poznat je onaj zloglasni tzv. Aponijev školski zakon, po kome su đeca svih nemađarskih naroda u državi morala u školama učiti mađarski – i protiv koga se cio obrazovani svijet zgražao i bunio. (...) Ali ono što danas radi beogradski cincarin Davidović u školama u Crnoj Gori mnogo je gadnije i sramnije od onoga što je činio Aponij. Da-vidović je (...) zabranio da se u crnogorskim školama predaje crnogorska istorija! Pa još je i to sitnica prema onome što slijedi! On je, čujte, zabranio da se u Crnoj Gori govori južnim dijalektom! U školama se mora predavati đeci samo istočnim dijalektom. (...) Tako Rijeka Crnojevića sad nosi ime ‘Reka’, Bjelopavlići zovu se ‘Belopavlići’, Bjelice pak ‘Belice’, Pješivci se zovu ‘Pešivci’ itd.“


319. Prilikom navođenja tuđega teksta može se u zagradama donijeti i ime autora i bibliografska jedinica iz koje je citat preuzet:

Milorad Nikčević ističe: „Kako Njegoš može biti pjesnik srpskoga naroda i jezika kad Srbi moraju da ga čitaju s rječnikom?!“ (Milorad Nikčević, Fonemi ś, ź, з, ć, đ u crnogorskom standardnom jeziku, Zbornik radova sa međunarodnoga naučnog skupa Norma i kodifi kacija crnogorskoga jezika, Institut za crnogorski jezik i jezikoslovlje, Cetinje, 2005, str. 119)

U tom slučaju može se upotrijebiti bilo koji oblik zagrada, ali su najčešće oble i uglaste.

320. Ukoliko se u okviru teksta koji se nalazi u zagradama javi potreba ponovnoga korišćenja zagrada, tada se upotrebljava neki drugi tip. Tako se najčešće smje-njuju oble i uglaste zagrade:

Podržavajući zahtjeve crnogorskih jezikoslovaca za normiranje opštepri-sutnih glasova ś i ź, Josip Silić kaže: „U fonološkoj je konstelaciji nastaloj nakon preraspodjele (morfo)fonema u okviru alternacije ije//je//e//i i pojave tipa źenica i śenica pogrešno proglašavati dijalektalnima. [Ono što je dija-lektalno u jednome standardnom jeziku (istoga jezičnog sustava) ne mora biti dijalektalno u drugome standardnom jeziku. O toj činjenici suvremena sociolingvistika mora voditi računa]“.

Ukoliko se u tekstu koji se nalazi u zagradama više puta javlja potreba ko-rišćenja novih zagrada, one se međusobno kombinuju tako da se u okviru teksta odvojenog jednom vrstom zagrada ne javljaju zagrade iste vrste.

321. Ako se pored nečijeg imena u tekstu piše i godina njegova rođenja i smrti, ili se pored naziva nekog djela piše godina izdanja, taj se podatak odvaja zagra-dama:

Petar I Petrović-Njegoš (1747–1830) s nepomućenim moralnim, duhovnim i državničkim autoritetom srećno je vladao Crnom Gorom.Iako je Njegoš u pjesmi Misao (1844) razmatrao problematiku koja je stara koliko i sama fi lozofi ja, u njoj je realizovao tvorevinu visoke umjetničke vri-jednosti.

KOSA CRTA

322. Kosom crtom odvajaju se stihovi kada se pišu u istom redu.

U takvoj upotrebi u štampanom tekstu kosu crtu treba redovno odvajati bjeli-nama s obje strane kako bi se razlikovala od kose crte kao pravopisnog znaka koji se upotrebljava bez bjelina. Upor.:


O Stambole, zemaljsko veselje, / kupo meda, goro od šećera, / banjo slatka ljudskoga života, / đe se vile u šerbet kupaju!

Nećemo! Ne gubimo mi ime svoje kod uvora! / Zalud na nas vojštiše paše i generali. / Skliješteni u kršu izgledasmo vam mali – / al’ vaše dobićemo čete, ostati vrh timora!

323. Za razdvajanje strofa, kad se stihovi navode u jednom redu, koriste se dvije kose crte.

I ovđe se (kao u primjerima iz tačke 322) u štampanom tekstu dvije crte s obje strane odvajaju bjelinama, a među njima nema razmaka:

Nebom se uzvitlaše puste tice / Živi stub leleka sa suncem se srete / leleka što uvis odnese ti lice / kad loza tužnjave kamenjar oplete // I ti ode od usta do usta / A htjeli su da ti ime zakopaju / htjeli su da nam te izvade iz usta / psi mučki koji sunce komadaju.

O Crnogorci / O Crnogorci // Tako vi svega što vi je najmilije / tako vi ovoga i onoga svijeta / tako vi duše i obraza / tako vi jučerašnjice i śutrašnjice / tako vi dana današnjega // Tako vi vaše đece / tako vi neba i mora na njinim rukama / tako vi dana na njinome licu / tako vi sunca u njinome glasu // Ne budite tuđa metla i lopata / ne ližite tuđe šake / ne obijajte tuđe pragove / ne dajte se varati / ne dajte se kupovati / ne budite tuđa sreća / vrćite se sebi i svome // Tako vi ljeba i vode / tako se lako s dušom rastajali / tako vi zemlje u koju ćete // Ne režite jedan na drugoga / ne pijte krv jedan drugome / ne kopajte jamu jedan drugome / ne radite za svoju pogibiju // e vi sve ponesoše / e vi mozak popiše / e vi strv poginu / e ve iskopaše iz amina / da vi nema ni imena ni pomena // Pod svoje nebo / Na okup oko svoga sunca / O Crnogorci / O Crnogorci.

SLOVA U FUNKCIJI REČENIČNIH ZNAKOVA

324. Umjesto navodnika često se upotrebljavaju iskošena slova (italik, kurziv), koja u svemu zamjenjuju taj rečenični znak. O tome je bilo riječi u tački 314.

325. Iskošenim slovima često se piše rečenični dio koji se želi naročito istaći:

Rekao sam da mi kupite knjigu, a ne svesku!Ipak, to su samo dinari, ne euri!

326. Naslovi i podnaslovi, riječi u rječnicima, istaknuti dio u rečenicama koje se pišu iskošenim slovima i sl. u štampanom se tekstu često obilježavaju boldova-nim (izrazito crnim) slovima:

Rekao sam da mi kupite knjigu, a ne svesku!


Fonemski – koji se odnosi na fonem.

327. Rečenični dio koji se ističe može se pisati razmaknutim slovima:

To je ipak samo p j e s m a .Tražio je s v e , a dobio n i š t a .

328. Rečenični dio koji se posebno ističe ili naglašava može se pisati i velikim slo-vima:

Njegošev jezik je CRNOGORSKI jezik.


XVIII. PRAVOPISNI ZNACI

329. Pravopisni znaci su:

tačka .

zarez ,

dvotačka :

trotačka ...

crta –

crtica -

zagrada ( )

zvjezdica *

apostrof ’

znak jednakosti =

znakovi porijekla < >

akcenti ` ´ ˆ ̀ ̀

oznaka dužine ¯

kosa crta /

paragraf §

TAČKA

330. Tačka se piše iza pojedinih skraćenica:

i sl. npr.itd. prof.


Primjeri za pisanje tačke kao pravopisnog znaka iza skraćenica nalaze se u tačkama 92–97.

Napomena: Ukoliko iza skraćenice koja se piše s tačkom slijedi neki in-terpunkcijski znak, tada se piše i tačka i interpunkcijski znak koji za njom slijedi, a između njih se ne stavlja razmak.

331. Iza rednih brojeva označenih arapskim ciframa redovno se piše tačka:

Rođen je 18. januara 1935. u Stubici.Marko je osvojio 2. mjesto na takmičenju.

332. Ukoliko se iza rednog broja označenog arapskim ciframa nađe neki interpunk-cijski znak, iza njega se ne piše tačka:

Od školske 1863/64. godine u Crnoj Gori počinje kontinuirana primjena Vu-kove reforme jezika i pravopisa.Viđeti strane 8, 9, 10. i 11.Radoje Radojević (1922–1978) u brojnim se svojim radovima kritički odno-sio prema nenaučnome tretmanu činjenica iz crnogorske istorije, etnologije, jezika, književnosti i drugih oblasti.

333. Ukoliko je redni broj označen rimskim ciframa, iza njega se ne piše tačka. Npr.:

Petar II Petrović-Njegoš rođen je na Njegušima 1. XI 1813.Futur II je složeni i lični glagolski oblik.

334. Ako se rimskim ciframa označava redni broj nekog poglavlja iza kojega slijedi tekst, iza takvoga rednog broja tačka se redovno piše:

I. SintaksaVI. Upotreba velikog slova

335. Između brojeva kojima se označava vrijeme (sati i minuti) može se pisati tačka. Tada se između brojeva i tačke ne ostavlja praznina (razmak, bjelina) u štampa-nom tekstu:

Autobus za Cetinje polazi u 20.30.Čekajte me u 12.15 ispred Puškinova spomenika.

336. Tačka se piše i iza slova kojim se označava novo poglavlje u tekstu, ako iza toga slova u istom redu slijedi tekst:

A. Predistorijsko razdobljeB. Istorijsko razdoblje


A. FonologijaB. MorfologijaC. Sintaksa

ZAREZ

337. Zarezom se označavaju decimalni brojevi:

Litar benzina prodaje se za 1,03 eura.U Podgorici je danas bilo 42,3°C u hladu.

U ovom slučaju ni s jedne ni s druge strane zareza u štampanom tekstu ne ostavljaju se praznine (bjeline).

Napomena: Ukoliko se decimalni brojevi nižu jedan za drugim, između njih se umjesto zareza piše tačka-zarez, kako bi se izbjegle nejasnoće zbog nago-milavanja zareza:

1,5; 2,4; 12,6; 18,9; 14,3

DVOTAČKA

338. Dvotačka se upotrebljava između brojeva kojima se označava neki odnos. U tom slučaju izgovara se kao naprema i redovno se u štampanome tekstu odvaja prazninama (bjelinama) s obje strane:

Pobijedili smo na utakmici 2 : 1.Naši vode 3 : 1.

339. Između brojeva kojima se označava vrijeme (sati i minuti) može se pisati dvo-tačka. Tada se između brojeva i dvotačke ne ostavlja praznina (razmak, bjelina) u štampanom tekstu:

Autobus za Cetinje polazi u 20:30.Čekajte me u 12:15 ispred Puškinova spomenika.

TROTAČKA

340. Trotačka se upotrebljava umjesto izostavljenoga, nedovršenoga ili nedorečenog teksta na kraju rečenice:

Grade se mostovi, šire ulice, podižu nove biblioteke, niču zgrade na svakom koraku...


CRTA

341. Crta se upotrebljava između brojeva ili riječi da označi odnos od – do:

U zetskom periodu (1183–1360) dolazi do potiskivanja crnogorskoga jezika i latinice iz zvanične upotrebe.Simo Matavulj (1852–1908) u crnogorskome kulturno-prosvjetnom, a mnogo više u književnom i političkome životu, ostavio je duboke i trajne tragove. Voz Beograd – Bar gotovo nikad ne stiže na vrijeme.Zbog sniježnih nameta put Kolašin – Mojkovac nije prohodan.Prvo predavanje je 10:15–11:00.

Napomena: Kao što se iz navedenih primjera vidi, crta se kad stoji uz broje-ve ne odvaja od njih bjelinama. Međutim, kad se nalazi među riječima, ona se od njih s obje strane odvaja bjelinama.

342. U slučajevima u kojima se crta upotrebljava da označi odnos od – do (viđeti t. 341) prijedlog od nikad se ne piše. Ukoliko je taj prijedlog ipak upotrijebljen ispred prvog broja ili riječi, pravopisno nije dozvoljeno upotrebljavati crtu među njima.

343. Crtom se između dva pojma može označiti i odnos naprema ili protiv. Tada se ona od tih pojmova redovno odvaja bjelinama:

Utakmica Budućnost – Partizan završena je neriješeno.Proučavao je odnos zelenaši – bjelaši.

CRTICA

344. Crtica se ne razdvaja bjelinama (razmacima) od djelova koje povezuje.

345. Crticom se spajaju:

a. djelovi složenica koji zadržavaju sopstvena značenja i akcenat:

crno-bijela tehnikaspomen-domradio-televizijaradio-aparat

b. dvostruka prezimena:

Durković-JakšićBrlić-MažuranićPetrović-Njegoš


c. djelovi pojedinih fraza:

danas-śutrarekla-kazalamanje-višebrže-boljehoćeš-nećeš

d. djelovi onomatopejskih izraza:

kuc-kuctik-takhop-cupkre-kre

e. slovni i brojčani dio u složenicama i izvedenicama koje su od takvih djelo-va sastavljene:

U Crnogorskom PEN centru objavljeno je jubilarno izdanje Gorskog vi-jenca povodom 150-godišnjice prvoga izdanja.Proces ekavizacije crnogorskoga jezika 20-ih je godina XX vijeka bio naročito izražen.

346. Rastavljanje riječi na slogove označava se crticama između sastavnih djelova:

ka-bi-netpi-sa-tiśe-đe-tiće-ra-ti

347. Crticom se obilježavaju afi ksi.

a. Prefi ksi se uvijek pišu s crticom na kraju: od-, za-, pri- i sl.

b. U obilježavanju sufi ksa crtica se piše ispred njih: -ar, -ac i sl.

348. Pri prenošenju riječi u naredni red crtica se piše iza dijela koji ostaje u gornjem redu. Ukoliko se prenosi složenica s crticom na mjestu đe se spajaju njeni dje-lovi, onda se crtica piše na kraju gornjega i na početku donjeg reda. Npr.:

ko- śed- radio- plavo-lica nik -amater -bijeli

349. Crtica se piše između ličnog imena i titule ili zvanja kad se mijenja samo titula ili zvanje, a ne i ime. Primjeri su navedeni u t. 42.


ZAGRADA

350. Zagradama se obilježava onaj dio riječi čijim se izostavljanjem dobija dubletni ili alternativni oblik:

počev(ši), osnov(a), crnogorskog(a), ti(je)m, mog(a) i sl.

351. Zagradama se može obilježavati i dio riječi čijim se izostavljanjem mijenja njeno značenje. Npr.:

i(li), (za)raditi, a(li), (ne)radnik, (ne)čovjek, (ne)soj i sl.

352. Pri označavanju novog poglavlja iza broja ili slova može se umjesto tačke stav-ljati zagrada:

1) Imenice a) Književost2) Zamjenice b) Jezik

ZVJEZDICA

353. Umjesto brojčanih oznaka za obilježavanje fusnota prilikom davanja dodatnih objašnjenja može se koristiti zvjezdica:

Azbučna molitva Konstantina Prezvitera*

___________

*Konstantin Prezviter bio je savremenik Klimentov. Vatroslav Jagić ga dovo-di u vezu sa širenjem ćirilice u bugarskim zemljama početkom X vijeka.

354. Zvjezdicom se u jezikoslovlju obilježava neki pretpostavljeni ili rekonstruisani oblik riječi. U tom slučaju zvjezdica se uvijek piše ispred riječi:

sunce < *slъnьcealъkati < *olk-početi < *počęti

355. Zvjezdicom se u rječnicima često obilježavaju riječi koje normativno nijesu preporučljive. Za razliku od rekonstruisanih ili pretpostavljenih riječi, ovđe se zvjezdica piše iza takvih oblika:

škatula*, pjat*, teneća*, zahod* i sl.

356. Poglavlja ili zasebne cjeline u tekstu mogu se razdvajati pomoću nekoliko vo-doravno nanizanih zvjezdica.


APOSTROF

357. Apostrof se kao pravopisni znak koristi za označavanje ispuštenog glasa ili grupe glasova u riječi, uglavnom u beletrističkome stilu:

Pope Mićo, drž’ ti ovo pismo,te pročita’ da znamo što piše.

Pomoz’ Bože, jadnijem Srbima,i ovo je neko znamenije!

Bjež’ o’tle!

358. Apostrof se ne piše:

a. iza prijedloga s:

Došao je s bratom.S njim nije lako izdržati.

b. iza krnjeg infi nitiva:

Hoćah ubit jednu kukavicu,a žā mi je fi šek oštetiti.

Crnu Goru pokorit ne mogu...

c. iza krnjeg glagolskog priloga sadašnjeg:

trčeć, plačuć, gledajuć, noseć, ćerajuć i sl.

d. u stihovima đe se sekvenca ije izgovora kao je radi dužine stiha (u takvim slučajevima pravopisno je preporučljivo pisati ije iako se izgovara je):

Vrijeme zemno i sudbina ljudska,dva obraza najviše ludosti...

Zaplakala stara majka Džaferbegova,Džafer-beže, ludo dijete, što mi dovede...

e. umjesto asimilovanoga vokala:

Sto putah sam ovđena śedioi grijā se mirno sprama sunca;a pod sobom munje i gromovegledā, slušā đeno cijepaju;gledā jekom grada stravičnogađe s’ poda mnom jalove oblaci...


Momci divni, isto kā zvijezde...

Ovakvi vokali, kao što se vidi u primjerima, najčešće se obilježavaju znakom za dužinu.

359. Ukoliko se u oznaci za kalendarsku godinu, koja se iskazuje brojčano, izostave prve dvije cifre, umjesto njih se piše apostrof:

Podgorica je stradala u užasnom bombardovanju ‘44. godine.Rođen je ‘39. godine u Pljevljima.

Ukoliko se ispred takve oznake za godinu nalazi neki drugi pravopisni znak, onda se apostrof ne piše. Tako se najčešće obilježavaju školske godine. Upor.:

Završio je gimnaziju školske 1963/64. godine.

ZNAK JEDNAKOSTI

360. Znak jednakosti stavlja se između riječi ili izraza koji imaju isto značenje:

šija = vratpirun = viljuškas njim = sa njim

361. Znak jednakosti koristi se i u matematici:

10 + 10 = 20

Napomena: Znak jednakosti odvaja se bjelinama s obje strane.

ZNAKOVI PORIJEKLA

362. Znakovi porijekla su > i <. Prvi (>) označava da je riječ s njegove desne strane potekla od riječi s lijeve strane. Takav znak čita se kao dalo je. Drugi (<) ozna-čava da riječ s lijeve strane potiče od riječi s desne strane ovoga znaka. Takav znak čita se kao potiče od. Upor.:

reka < rekao*desętь > deset

Napomena: U matematici se upotrebljavaju isti takvi znakovi, ali s drugači-jim značenjem i izgovaraju se kao manje (<) i veće (>). Upor.:

4 < 5 (4 je manje od 5)10 > 9 (deset je veće od devet)


AKCENTI I ZNAK ZA DUŽINU

363. Akcenti se pišu iznad naglašenih vokala. Akcenti se bilježe u stručnim tekstovi-ma i rječnicima, a u ostalim tekstovima samo u slučaju kad bi bez označavanja akcenta bilo nejasno značenje riječi (npr. slučajevi homonimije).

Crnogorski standardni jezik ima četiri akcenta (dva silazna i dva uzlazna) i nenaglašene dužine. Sva četiri akcenta i nenaglašene dužine imaju svoje znakove:

- kratkosilazni: śȅdnica, pȁs, grȁd

- dugosilazni: pâs, grâd, nôs

- kratkouzlazni: slobòda, òtac, žìvot

- dugouzlazni: znánje, národ, gláva

- dužina: kâžē, ȍblīkā, ònāj

364. Oznaka za dužinu se, osim u jezikoslovnim djelima, nerijetko stavlja i u bele-trističkim i drugim tekstovima kad je potrebno ukazati na razliku između oblika genitiva množine i genitiva jednine. Npr.:

Nema seljakā. – Nema seljaka.Ni danā nema više. – Ni dana nema više.

KOSA CRTA

365. Kosa crta piše se između riječi i izraza sinonimnog značenja i izgovara se kao odnosno. Upor.:

Dukljani/Zećani/Crnogorci su drevni narod koji je stvarao Duklju/Zetu/Crnu Goru.Turcizmi/orijentalizmi prisutni su i u Njegoševu jeziku.

366. Kosom crtom mogu se obilježavati i razlomci. Upor.:

1/3, 5/6, 3/2, 2/3

367. U označavanju godina ili razdoblja kosa crta se piše između brojeva ili riječi kojima se obilježavaju dva uzastopna perioda:

Za početak prihvatanja Vukove jezičke reforme u Crnoj Gori uzima se škol-ska 1863/64. godina.Crnogorska književnost XVIII/XIX vijeka.Konačili su u noći 24/25. decembra.


Tuđemilska bitka 1042/43. godineRok završetka radova je jun/jul 2009. godine.

368. Kosa crta piše se da označi odnos između dviju mjernih jedinica i čita se kao na:

Pri brzini od 150 km/h nije lako kontrolisati vozilo.Śever je duvao brzinom od 100 m/s.

369. U određivanju adrese stanovanja kosa crta piše se između kućnog broja i sprata na kojem se nalazi stan. Broj sprata tada se redovno obilježava rimskim ci-frama:

Ulica crnogorskih serdara 5/IVTrg Božane Vučinić 23/II

370. Kosa crta u telefonskim brojevima piše se između pozivnoga broja grada ili države i telefonskog broja:

020/232-498041/232-509

Napomena: U svim navedenim slučajevima kosa crta uvijek se piše uz riječi ili brojeve uz koje stoji; nikad se ne odvaja bjelinama, odnosno razmacima u štampanom tekstu.

PARAGRAF

371. Pravopisni znak za paragraf upotrebljava se da zamijeni riječ tačka, član ili paragraf:

U §3. Pravopisa crnogorskoga jezika Vojislava P. Nikčevića stoji: „Jezik crnogorski se piše dvama ravnopravnijem pismima: abecedom (latinicom) i azbukom (ćirilicom).“

PRAVOPISNI RJEČNIK


A

a (skr. ar)A (skr. am per)a. a. (skr. lat. ad ac ta – me đu spi se)A. D. (skr. An no Do mi ni – lje ta Go-

spod njeg)a. m. (skr. an te me ri di em – pri je pod ne)abe ce daabo li ci ja abo li cij ski/abo li ci o niabo li ci o ni/abo li cij skiA-bom ba (skr. atom ska bom ba)AD (skr. akcionarsko društvo)adetad he ren ci jaad he ren tan, ad he rent na, odr. vid ad he-

rent niad he zi jaad he zi o ni/ad he zij skiad he zij ski/ad he zi o niAdis Abe baadjek tivad mi ralad mi ral skiado le scent, gen. mn. ado le sce na taado le scent ki njaado le scent skiad sor bo va ti, prez. ad sor bu jem, gl. pril.

sad. ad sor bu ju ći, gl. im. ad sor bo va njead so rp ci jaadven tist/adven ti sta, gen. jed. adven-

ti sta

adven ti sta/adven tist, gen. jed. adven-ti ste

adven ti stič kiadven tist ki njaadvo katadvo ka ti caadvo ka ti čin advo kat skiadvo kat stvo, gen. mn. advo kat sta va/

advo kat stvaađu tant, gen. mn. ađu ta na taađu tant skiaero bik, nom. mn. aero bi ciaero di na mi ka, dat. jed. aero di na mi ciaero dromaero fo bi jaaero-klubaero-mi ting, nom. mn. aero -mi tin ziaerona u ti ka, dat. jed. aero na u ti ciaerona vi ga ci jaaerotran sportafe kat/afekt, gen. jed. afek ta, gen. mn.

afe ka ta afekt/afe kat, gen. jed. afek ta, gen. mn.

afe ka taafe kat skiafi ks, gen. mn. afi ka sa/afi k saafo ri sti čar, vok. jed. afo ri sti ča ru/afo ri-

sti ča re, instr. jed. afo ri sti ča rom/afo ri-sti ča rem

afo ri sti čar ka, dat. jed. afo ri sti čar ki, gen. mn. afo ri sti čar ki

afo ri sti ča rev/afo ri sti ča rovafo ri stič ki

120 PRAVOPISNI RJEČNIK

afo ri zam, gen. jed. afo ri zma, gen. mn. afo ri za ma

afr. (skr. afrič ki)Afri ka, dat. Afri ciAfri ka nac, gen. jed. Afri kan ca, vok.

jed. Afri kan če, nom. mn. Afri kan ci, gen. mn. Afri ka na ca

Afri kan čev Afri kan ka, dat. jed. Afri kan ki, gen. mn.

Afri kan ki Ag (skr. ar gen tum, sre bro)aga, dat. jed. agi, vok. jed. aga/ago, gen.

mn. aga agi ni ca, vok. jed. agi ni ceagi ni činagen ci jaagen cij skiagent, gen. mn. age na ta agent skiagil nost, gen. jed. agil no sti, instr. jed.

agil no šću/agil no stiagi ta ci jaagi ta cij ski/agi ta ci o niagi ta ci o ni/agi ta cij skiag no sti čan, ag no stič na, odr. vid ag no-

stič niag no stič kiag no stik, vok. jed. ag no sti če, nom. mn.

ag no sti ciago ni jaagre si jaagre siv nost, gen. jed. agre siv no sti,

instr. jed. agre siv no šću/agre siv no stiagro kul tu ra

agro nomagro no mi jaagro nom ka, dat. jed. agro nom ki, gen.

mn. agro nom kiagro teh ni ka, dat. jed. agro teh ni ci ahro ma zi jaAIDS (skr. Ac qu i red Im mu ne De fi ci-

ency Syndro me)aj ku laAjn štajn (vlast. ime)ajn štaj ni jum (hem. ele me nat)aj van/haj vanaj var, instr. jed. aj va romaka de mac (uče nik ili stu dent aka de mi-

je), gen. jed. aka dem ca, vok. jed. aka-dem če, gen. mn. aka de ma ca

aka de mač ki ak. (skr. aku za tiv)aka de mi ja aka de mij skiaka de mik, vok. jed. aka de mi če, nom.

mn. aka de mi ci aka dem ki nja (uče ni ca ili stu dent ki nja

aka de mi je)a ka mo liakc. (skr. ak ce nat)ak ce nat/ak cent, gen. jed. ak cen ta, gen.

mn. ak ce na taak ce nat skiak cent/ak ce nat, gen. jed. ak cen ta, gen.

mn. ak ce na ta ak cen to log, vok. jed. ak cen to lo že, nom.

mn. ak cen to lo zi ak cen to lo gi ja


ak cen to lo ški njaak cen tu a ci jaak ci jaak ci o nar, vok. jed. ak ci o na ru/ak ci o na re,

instr. jed. ak ci o na rom/ak ci o na remak ci o nar ka, dat. jed. ak ci o nar ki, gen.

mn. ak ci o nar kiak ci o ni/ak cij skiak cij ski/ak ci o niakli ma ti za ci jaakli ma ti za ci o ni/akli ma ti za cij skiakli ma ti za cij ski/akli ma ti za ci o niako li ako bog daakon ta ci jaakon ta cij ski/akon ta ci o niakon ta ci o ni/akon ta cij skiakri bi čan, akri bič na, odr. vid akri bič niakri bič nost, gen. jed. akri bič no sti,

instr. jed. akri bič no šću/akri bič no stiakri bi jaakro bat/akro ba ta, gen. jed. akro ba taakro ba ta/akro bat, gen. jed. akro ba teakro bat skiakro po la/akro polj, gen. jed. akro po leakro polj/akro po la, gen. jed. akro po lja,

instr. jed. akro po ljemakro polj skiakro stih, nom. mn. akro sti ho viak si omak si o mat skiak si om ski

akt, gen. jed. ak ta, nom. mn. ak ti/ak ta, gen. mn. aka ta

ak ti vist/ak ti vi sta, gen. jed. ak ti vi staak ti vi sta/ak ti vist, gen. jed. ak ti vi steak ti vist ki njaak tu a lan/ak tu e lan, ak tu al na, odr. vid

ak tu al niak tu a li za ci ja/ak tu e li za ci jaak tu al nost/ak tu el nost, gen. jed. ak tu-

al no sti, instr. jed. ak tu al no šću/ak tu-al no sti

ak tu e lan/ak tu a lan, ak tu el na, odr. vid ak tu el ni

ak tu e li za ci ja/ak tu a li za ci jaak tu el nost/ak tu al nost, gen. jed. ak tu-

el no sti, instr. jed. ak tu el no šću/ak tu-el no sti

aku stič nost, gen. jed. aku stič no sti, instr. jed. aku stič no šću/aku stič no sti

aku sti ka, dat. jed. aku sti ciakva relakva re list/akva re li sta, gen. jed. akva-

re li staakva re li sta/akva re list, gen. jed. akva-

re li steakva re list ki njaakva rel skiakva ri jum.al (in ter net ski do men Al ba ni je)Al (skr. alu mi ni jum) alaj-baj rak/alaj-bar jak, nom. mn.

alaj-baj ra cialaj-bar jak/alaj-baj rak, nom. mn.

alaj-bar ja ci


ala li ti/ha la li ti, prez. ala lim, gl. pril. sad. ala le ći, gl. im. ala lje nje

ala pa čaalarm, gen. mn. alar maalat ka, dat. jed. alat ki, gen. mn. alat kialb. (skr. al ban ski) Al ba nac, gen. jed. Al ban ca, vok. jed.

Al ban če, gen. mn. Al ba na caAl ban čev Al ba ni jaAl ban ka, dat. jed. Al ban ki, gen. mn.

Al ban kiAl ban kin al ban skiale go ri jaale go rij skiAlek san dri jaAlek san drij ska ško laalek san drij skialek san dri nac (stih), gen. jed. ale-

ksandrin ca, gen. mn. alek san dri na caAlek san dri nac (et nik), gen. jed. Alek-

san drin ca, vok. jed. Alek san drin če, gen. mn. Alek san dri na ca

Alek san drin čevAlek san drin ka, dat. jed. Alek san drin ki,

gen. mn. Alek san drin kiAlek sej, vok. Alek se ju, instr. Alek se jemAlek se jevalem-ka men, gen. jed. alem-ka me naal ga, dat. jed. al gi, gen. mn. al gial he mi jaal he mij skial fa-zra ci

Ali ba ba (vlast. ime)ali bi, gen. jed. ali bi ja, nom. mn. ali bi ji,

gen. mn. ali bi jaAli gi je ri, gen. Ali gi je ri jaali men ta ci jaali men ta cij ski/ali men ta ci o niali men ta ci o ni/ali men ta cij skial ka, dat. jed. al ci, gen. mn. al kial ko ho li čar, vok. jed. al ko ho li ča ru/al-

ko ho li ča re, instr. jed. al ko ho li ča rom/al ko ho li ča rem

al ko ho li čar ka, dat. jed. al ko ho li čar ki, gen. mn. al ko ho li čar ki

Al ma nah (ča so pis)al ma nah, nom. mn. al ma na siAl pe/Al pi, gen. mn. Al pa/Al piAl pi/Al pe, gen. mn. Al piAl pi nac, gen. jed. Al pin ca, vok. jed. Al-

pin če, gen. mn. Al pi na caAl pin čev al pi nist/al pi ni sta, gen. jed. al pi ni staal pi ni sta/al pi nist, gen. jed. al pi ni steAl pin ka (et nik), dat. jed. Al pin ki, gen.

mn. Al pin kial pin ka (ži vo ti nja), dat. jed. al pin ki,

gen. mn. al pin kial pin skialp skial tru ist/al tru i sta, gen. jed. al tru i staal tru i sta/al tru ist, gen. jed. al tru i steal tru i sti čan, al tru i stič na, odr. vid al tru-

i stič nial tru i stič kial tru ist ki nja


alu mi ni jum alu mi ni jum ski al va/hal vaAl ži rac, gen. jed. Al žir ca, vok. jed. Al-

žir če, gen. mn. Al ži ra caAl žir čev Al žir ka, dat. jed. Al žir ki, gen. mn. Al-

ži r kialj ka vac, gen. jed. alj kav ca, vok. jed.

alj kav če, gen. mn. alj ka va caalj kav čev.am (in ter net ski do men Jer me ni je)amaj li ja amand man, gen. jed. amand ma naAma zo nac, gen. jed. Ama zon ca, vok.

jed. Ama zon če, gen. mn. Ama zo na caAma zon čev ama zon ka (ra to bor na že na), dat. jed.

ama zon ki, gen. mn. ama zon kiAma zon ka (et nik), dat. jed. Ama zon ki,

gen. mn. Ama zon kiam baram bi ci ja am bi ci o znost, gen. jed. am bi ci o zno sti,

instr. jed. am bi ci o zno šću/am bi ci o z-no sti

am bi jent, gen. jed. am bi jen ta, gen. mn. am bi je na ta

am blemame ri ci jumame rič ki/ame ri kan skiAme ri ka, dat. jed. Ame ri ciAme ri ka nac, gen. jed. Ame ri kan ca,

vok. jed. Ame ri kan če, gen. mn. Ame-ri ka na ca

Ame ri kan čev Ame ri kan ka, dat. jed. Ame ri kan ki,

gen. mn. Ame ri kan kiAme ri kan kiname ri kan ski/ame rič kiam fi te a tar, gen. jed. am fi te a tra, gen.

mn. am fi te a ta raamo ni jač kiamo ni jak, nom. mn. amo ni ja ciAm per (vlast. ime)am per (mjer na je di ni ca)am per me tar, gen. jed. am per me tra,

gen. mn. am per me ta raam per se kun daam pu ta ci jaam pu ta cij ski/am pu ta ci o niam pu ta ci o ni/am pu ta cij skiana ci o na lan, ana ci o nal na, odr. vid ana-

ci o nal niana hron, ana hro na, odr. vid ana hro niana hro ni stič kiana hro ni zam, gen. jed. ana hro ni zma,

gen. mn. ana hro ni za maanar hi jaanar hist/anar hi sta, gen. jed. anar hi staanar hi sta/anar hist, gen. jed. anar hi steanar hi stič kianar hist ki njaana tem nik, vok. jed. ana tem ni če, nom.

mn. ana tem ni ciAn da lu zi ja (top.)an da lu zij skiAn da lu ža nin, nom. mn. An da lu ža ni


An da lu žan ka, dat. jed. An da lu žan ki, gen. mn. An da lu žan ki

An de/An di, gen. An da/An diAn di/An de, gen. An diAn drej, vok. An dre ju, instr. An dre jemAn dre jevAn dri ja Ka čić Mi o šić (vlast. ime)An dri je vi ca an dri je vič kiAn đa/An đe, vok. An đe/An đoAn đe/An đa, vok. An đean đel ski/an đe o skian đeo, gen. jed. an đe la, vok. jed. an đe-

le/an đe lu, nom. mn. an đe lian đe o ski/an đel skia nek mo lianek si jaanek sij ski/anek si o nianek si o ni/anek sij skian glist/an gli sta, gen. jed. an gli staan gli sta/an glist, gen. jed. an gli stean gli stič kian gli sti ka, dat. jed. an gli sti cian glist ki njaan glo a me rič kian glo sak son skiAni čin ani ma list/ani ma li sta, gen. jed. ani ma-

li staani ma li sta/ani ma list, gen. jed. ani ma-

li steani ma li stič kiani ma list ki nja

ani mo zi tetAn ka, dat. An kiAn kin anon. (skr. ano nim no)an sambl, gen. jed. an sam bla, vok. jed.

an sam ble, nom. mn. an sam bli, gen. mn. an sam ba la

an tark tič kiAn ta rk tikan ti al ko ho li čar, vok. jed. an ti al ko ho li-ča ru/an ti al ko ho li ča re, instr. jed. an ti-al ko ho li ča rom/an ti al ko ho li ča rem

an ti al ko ho li čar ka, dat. jed. an ti al ko ho-li čar ki, gen. mn. an ti al ko ho li čar ki

an ti be bi pi lu laan ti bi o tik, nom. mn. an ti bi o ti cian ti bi ro krat skian ti fa šist/an ti fa ši sta, gen. jed. an ti fa-

ši staan ti fa ši sta/an ti fa šist, gen. jed. an ti fa-

ši stean ti fa šist ki njaan ti hrist, vok. jed. an ti hri stean to lo gi čar, vok. jed. an to lo gi ča ru/an-

to lo gi ča re, instr. jed. an to lo gi ča rom/an to lo gi ča rem

an to lo gi čar ka, dat. jed. an to lo gi čar ki, gen. mn. an to lo gi čar ki

an to lo gi jaan to lo gij skian trop. (skr. an tro po lo ški)an tro po ge o grafan tro po ge o gra fi jaan tro po log, vok. jed. an tro po lo že, nom.

mn. an tro po lo zi


an tro po lo gi jaan tro po lo ški njaANU BiH (skr. Aka de mi ja na u ka i

umjet no sti Bo sne i Her ce go vi ne)aor. (skr. aorist) aorist ni apa rat čik, vok. jed. apa rat či če/apa rat či-

ku, nom. mn. apa rat či ciapelape ri tivape la ci o ni/ape la cij skiape la cij ski/ape la ci o niape nin skiApe nin sko po lu o str voapli ka ci ja apli ka cij ski/apli ka ci o niapli ka ci o ni/apli ka cij skiapo stolapo stol skiapo te kar, vok. jed. apo te ka ru/apo te ka-

re, instr. jed. apo te ka rom/apo te ka remapo te kar ka, dat. jed. apo te kar ki, gen.

mn. apo te kar kiapri o ran, apri or na, odr. vid apri or niap sces, gen. jed. ap sce saap so lu tist/ap so lu ti sta, gen. jed. ap so-

lu ti staap so lu ti sta/ap so lu tist, gen. jed. ap so-

lu ti steap sol vent, gen. jed. ap sol ven ta, gen.

mn. ap sol ve na taap sol vent ki njaap sol vent ski

ap sor bo va ti, prez. ap sor bu jem, gl. pril. sad. ap sor bu ju ći, gl. im. ap sor bo va nje

ap sorp ci jaap sti nent, gen. jed. ap sti nen ta, gen. mn.

ap sti ne na taap sti ni ra ti, prez. ap sti ni ram, gl. pril.

sad. ap sti ni ra ju ći, gl. im. ap sti ni ra njeap stra ho va ti, prez. ap stra hu jem, gl.

pril. sad. ap stra hu ju ći, gl. im. ap stra-ho va nje

ap strak ci jaap strak tan, ap strakt na, odr. vid ap-

strakt niap surdara be ska, dat. jed. ara be sci, gen. mn.

ara be skiAra bi jaara bij skiara bist/ara bi sta, gen. jed. ara bi staara bi sta/ara bist, gen. jed. ara bi steara bist ki njaaran đel/ar han đelaran đel ski/ar han đel skiArapAra povArap ki njaArap ki njinarap skiar bi tar, gen. jed. ar bi tra, vok. jed. ar bi-

tre, instr. jed. ar bi trom, gen. mn. ar-bi ta ra

ar či ti/har či ti, prez. ar čim, gl. pril. sad. ar če ći, gl. im. ar če nje

Ar gen ti nac, gen. jed. Ar gen tin ca, vok. jed. Ar gen tin če, gen. mn. Ar gen ti na ca


Ar gen tin ka, dat. jed. Ar gen tin ki, gen. mn. Ar gen tin ki

ar gu me nat/ar gu ment, gen. jed. ar gu-men ta, gen. mn. ar gu me na ta

ar gu ment/ar gu me nat, gen. jed. ar gu-men ta, gen. mn. ar gu me na ta

arh. (skr. ar ha i zam)arh. (skr. ar hi tekt)ar ha i zi ra ti/ar ha i zo va ti, prez. ar ha i zi-

ram, gl. pril. sad. ar ha i zi ra ju ći, gl. im. ar ha i zi ra nje

ar ha i zo va ti/ar ha i zi ra ti, prez. ar ha i zu-jem, gl. pril. sad. ar ha i zu ju ći, gl. im. ar ha i zo va nje

ar han đel/aran đelar han đel ski/aran đel skiar heol. (skr. ar he o lo ški) ar hi đa konar hi e pi sko pi jaar hi je rej, vok. jed. ar hi je re ju, instr. jed.

ar hi je re jemar hi tekt/ar hi tek ta, gen. jed. ar hi tek ta,

gen. mn. ar hi te ka taar hi tek ta/ar hi tekt, gen. jed. ar hi tek te,

gen. mn. ar hi te ka taar hivari jev ka, dat. jed. ari jev ki, gen. mn. ari-

jev kiari sto krat/ari sto kra ta, gen. jed. ari sto-

kra taari sto kra ta/ari sto krat, gen. jed. ari sto-

kra teari sto krat ki njaari sto kra ti jaari sto krat ski

Ari sto telari sto te lo vac, gen. jed. ari sto te lov ca,

vok. jed. ari sto te lov če, gen. mn. ari-sto te lo va ca

ari sto te lov čev ari sto te lov ka, dat. jed. ari sto te lov ki,

gen. mn. ari sto te lov kiari sto te lov skiar se no vo do nik, nom. mn. ar se no vo do-

ni ciar te ri o skle ro ti čan, ar te ri o skle ro tič na,

odr. vid ar te ri o skle ro tič niar te ri o skle ro zaar ti ku la ci jaar ti ku la cij ski/ar ti ku la ci o niar ti ku la ci o ni/ar ti ku la cij skiar tist/ar ti sta, gen. jed. ar ti staar ti sta/ar tist, gen. jed. ar ti steArt ma ga zinar tist ki njaas faltas fal ti ra ti, prez. as fal ti ram, gl. pril. sad.

as fal ti ra ju ći, gl. im. as fal ti ra njeasi mi la ci jaasi mi la cij ski/asi mi la ci o niasi mi la ci o ni/asi mi la cij skiasi mi la tor, vok. jed. asi mi la to re, instr.

jed. asi mi la to romasi mi la tor ka, dat. jed. asi mi la tor ki,

gen. mn. asi mi la tor kiasi mi la tor skiasi stent, gen. jed. asi sten ta, gen. mn.

asi ste na taasi stent ki nja


asi stent skiasket/aske ta, gen. jed. aske taaske ta/asket, gen. jed. aske teaso ci ja lan, aso ci jal na, odr. vid aso ci-

jal niaso nan ca, gen. mn. aso nan ciaspe kat/aspekt, gen. jed. aspek ta, gen.

mn. aspe ka taaspekt/aspe kat, gen. jed. aspek ta, gen.

mn. aspe ka taaspi rant, gen. jed. aspi ran ta, gen. mn.

aspi ra na taaspi ra torastal, gen. jed. asta laAstek, vok. jed. Aste če, nom. mn. Aste-

ci, gen. mn. Aste kaast ma, gen. mn. ast ma/ast miast ma ti čan, ast ma tič na, odr. vid ast ma-

tič niast ma ti čar, vok. jed. ast ma ti ča ru/ast ma-

ti ča re, instr. jed. ast ma ti ča rom/ast ma-ti ča rem

ast ma ti čar ka, dat. jed. ast ma ti čar ki, gen. mn. ast ma ti čar ki

ast ma tič niastr./astron. (skr. astro nom ski)astro fi zi čar, vok. jed. astro fi zi ča ru/

astro fi zi ča re, instr. jed. astro fi zi ča-rom/astro fi zi ča rem

astro fi zi čar ka, dat. jed. astro fi zi čar ki, gen. mn. astro fi zi čar ki

astro fi zi ka, dat. jed. astro fi zi ciastrol. (skr. astro lo ški)astro log, vok. jed. astro lo že, nom. mn.

astro lo zi

astro lo gi jaastro lo škiastro lo ški njaastro ma ga zinastron./astr. (skr. astro nom ski)asu ra/ha su ra.at (in te r net ski do men Austri je)atak, gen. jed. ata ka, nom. mn. ata ci,

gen. mn. ata kaata še, gen. jed. ata šea, vok. jed. ata šeu,

nom. mn. ata šei, gen. mn. ata šeaate ist/ate i sta, gen. jed. ate i staate i sta/ate ist, gen. jed. ate i steate ist ki njaate lje, gen. jed. ate ljea, nom. mn. ate ljei,

gen. mn. ate ljeaaten ta tor, vok. jed. aten ta to re, instr.

jed. aten ta to romaten ta tor ka, dat. jed. aten ta tor ki, gen.

mn. aten ta to r kiaten ta tor skiAti naAti nja nin, nom. mn. Ati nja niAti njan ka, dat. jed. Ati njan ki, gen. mn.

Ati njan kiAti njan kinati pič nost, gen. jed. ati pič no sti, instr.

jed. ati pič no šću/ati pič no stiatlant skiAtlant ski okeanatlet/atle ta, gen. jed. atle taatle ta/atlet, gen. jed. atle te atle ti čar, vok. jed. atle ti ča ru/atle ti ča re,

instr. jed. atle ti ča rom/atle ti ča rem


atle ti čar ka, dat. jed. atle ti čar ki, gen. mn. atle ti čar ki

atlet skiat mos fe raatok si čan, atok sič na, odr. vid atok sič niatri jumatro fi jaAu (skr. aurum, zla to)audi jen ci jaaudi to ri jumaugm. (skr. aug men ta tiv)Aure li je (vlast. ime), gen jed. Aure li-

ja, vok. jed. Aure li je, instr. jed. Aure-lijem

Aure li jevAustra li ja Austra li ja nac, gen. jed. Austra li jan-

ca, vok. jed. Austra li jan če, gen. mn. Austra li ja na ca

Austra li jan čev Austra li jan ka, dat. jed. Austra li jan ki,

gen. mn. Austra li jan kiaustra lij ski Austri jaAustri ja nac, gen. jed. Austri jan ca, vok.

jed. Austri jan če, gen. mn. Austri ja-na ca

Austri jan čev Austri jan ka, dat. jed. Austri jan ki, gen.

mn. Austri jan kiaustri jan ski/austrij skiaustrij ski/austri jan skiAustro u gar ska, gen. jed. Austro u gar-

ske, dat. jed. Austro u gar skojaustro u gar ski

aut, nom. mn. autiauten tič nost, gen. jed. auten tič no sti,

instr. jed. auten tič no šću/auten tič no stiauto, nom. mn. autaauto bi o grafauto bi o gra fi jaauto bi o graf ki njaauto bi o graf skiauto-bra var, vok. jed. auto-bra va ru/

auto-bra va re, instr. jed. auto-bra va-rom/auto-bra va rem

auto di dakt, gen. jed. auto di dak ta, gen. mn. auto di dak ta

auto-dje lo viauto-elek tri čar, vok. jed. auto-elek tri-ča ru/auto-elek tri ča re, instr. jed. auto--elek tri ča rom/auto-elek tri ča rem

auto gol, gen. jed. auto go laauto gramauto hip no zaautoh ton, autoh to na, odr. vid autoh to niautoh to nost, gen. jed. autoh to no sti,

instr. jed. autoh to no šću/autoh to no stiauto ke fa lan, auto ke fal na, odr. vid auto-

ke fal niauto ke fa li jaauto ke fal nost, gen. jed. auto ke fal no sti,

instr. jed. auto ke fal no šću/auto ke fal-no sti

auto-klubauto kra ti jaauto krat skiauto kri ti čan, auto kri tič na, odr. vid

auto kri tič niauto kri ti ka, dat. jed. auto kri ti ci


auto-la ki rer, vok. jed. auto-la ki re ru, instr. jed. auto-la ki re rom

auto-li mar, vok. jed. auto-li ma ru/auto--li ma re, instr. jed. auto-li ma rom/auto--li ma rem

auto-me ha ni čar, vok. jed. auto-me ha-ni ča ru/auto-me ha ni ča re, instr. jed. auto-me ha ni ča rom/auto-me ha ni ča rem

auto mo bi list/auto mo bi li sta, gen. jed. auto mo bi li sta

auto mo bi li sta/auto mo bi list, gen. jed. auto mo bi li ste

auto mo bi list ki njaauto-mo to-dru štvoAuto nom na Po kra ji na Voj vo di naauto-perio ni ca/auto-pra o ni caauto por tretauto-pra o ni ca/auto-peri o ni caauto-putauto-ra di o ni caauto-stopauto-sto per, vok. jed. auto-sto pe ru,

instr. jed. auto-sto pe rom auto-sto per ka, dat. jed. auto-sto per ki,

gen. mn. auto-sto per kiauto su ge sti jaaut saj der, vok. jed. aut saj de ru, instr.

jed. aut saj de romavan, gen. jed. ava na, gen. mn. ava naavan gar daavan gar dist/avan gar di sta, gen. jed.

avan gar di staavan gar di sta/avan gar dist, gen. jed.

avan gar di steavan gar dist ki nja

avan gar dan, avan gard na, odr. vid avan gard ni

avan tu rist/avan tu ri sta, gen. jed. avan-tu ri sta

avan tu ri sta/avan tu rist, gen. jed. avan-tu ri ste

avan tu ri stič kiavan tu rist ki njaave ni ja aver zi jaavet, gen. jed. ave ti, instr. jed. ave ti/

ave ćuave ti njaave tinj skiAv ga ni stanAv ga ni sta nac, gen. jed. Av ga ni stan ca,

vok. jed. Av ga ni stan če, gen. mn. Av-ga ni sta na ca

Av ga ni stan čev Av ga ni stan ka, dat. jed. Av ga ni stan ki,

gen. mn. Av ga ni stan kiav ga ni stan ski Av gust (vlast. ime)av gust (mje sec)Av gu stin (vlast. ime)avi ja ci jaavi ja ti čar, vok. jed. avi ja ti ča ru/avi ja ti-ča re, instr. jed. avi ja ti ča rom/avi ja ti-ča rem

avi ja ti čar ka, dat. jed. avi ja ti čar ki, gen. mn. avi ja ti čar ki

avi ja ti ka, dat. jed. avi ja ti ciavio-kom pa ni jaavio-ma te ri jal


avio-me ha ni čar, vok. jed. avio-me ha-ni ča ru/avio-me ha ni ča re, instr. jed. avio-me ha ni ča rom/avio-me ha ni ča rem

avio-pre vo znik, vok. jed. avio-pre vo z-ni če, nom. mn. avio-pre vo zni ci

avionavli jaavlij skiAv noj/AV NOJ (skr. An ti fa ši stič ko vi-

je će na rod nog oslo bo đe nja Ju go sla-vi je)

Avram (vlast. ime)azbestazbest niazbuč niazbu ka, dat. jed. azbu ciAzi jac/Azi jat, vok. jed. Azij če, instr.

jed. Azij cem, nom. mn. Azij ci, gen. mn. Azi ja ca

Azij čev Azi jat/Azi jac, vok. jed. Azi ja te, instr.

jed. Azi ja tom, nom. mn. Azi ja ti, gen. mn. Azi ja ta

Azi ja tov Azij ka/Azi jat ki nja, dat. jed. Azij ki,

gen. mn. Azij kiAzi jat ki nja/Azij ka, dat. jed. Azi jat ki-

nji, gen. mn. Azi jat ki njaazij skiazilazi lant, gen. jed. azi lan ta, gen. mn. azi-

la na taazi lant ki njaazil skiažda ja

ažda jin

B

B (skr. bor)b. b. (skr. bez bro ja).ba (in te r net ski do men Bo sne i Her ce-

go vi ne)ba baba bac, gen. jed. bap ca, gen. mn. ba ba caba ba ro ga, dat. jed. ba ba ro giba bi caba bi činba bi neba bljiba bu raba cač, gen. jed. ba ca ča, vok. jed. ba ca-ču, instr. jed. ba ca čem

ba ca či caba ca či cinba cilba ci ti/ba či ti, prez. ba cim, gl. prid. trp.

ba čenba či ti/ba ci ti, prez. ba čim, gl. prid. trp.

ba čenba čva, gen. mn. ba ča vaBad njak (Bad nji dan)bad njak (dr vo), gen. jed. bad nja ka,

nom. mn. bad nja ciBad nje ve če, gen. jed. Bad nje ve če riBad nji danba džaba gaž, gen. jed. ba ga ža, instr. jed. ba-

ga žem


ba ge rist/ba ge ri sta, gen. jed. ba ge ri staba ge ri sta/ba ge rist, gen. jed. ba ge ri steba ge rist ki njaba ha na li jaba ha tost, gen. jed. ba ha to sti, instr. jed.

ba ha to šću/ba ha to stiba ja giba ja li caba jo netbaj pasbaj rak/bar jak, nom. mn. baj ra cibaj rak tar/bar jak tar, vok. jed. baj rak-

ta ru/baj rak ta re, instr. jed. baj rak ta-rom/baj rak ta rem

Baj ram (prazn.)ba ka, dat. jed. ba ki ba ki ca, vok. jed. ba ki ceba ki čin ba kin ba krač, gen. jed. ba kra ča, instr. jed. ba-

kra čemba kro re ščev ba kro re zac, gen. jed. ba kro re sca, vok.

jed. ba kro re šče, instr. jed. ba kro re-scem, gen. mn. ba kro re za ca

bak suzbak su zan, bak su zna, odr. vid bak su znibak su zluk, nom. mn. bak su zlu cibak ta ti se, prez. bak ćem se, im per. bak-ći se, gl. pril. sad. bak ću ći se, gl. im. bak ta nje

bak te rij skibak te ri o log, vok. jed. bak te ri o lo že,

nom. mn. bak te ri o lo zi

bak te ri o lo gi jabak te ri o lo ški njabalba la vac, gen. jed. ba lav ca, vok. jed. ba-

lav če, gen. mn. ba la va ca ba lav čad, gen. ba lav ča di, instr. ba-

lavča diba lav če, gen. jed. ba lav če taba lav čevba la vi caba la vi činba la vost, gen. jed. ba la vo sti, instr. jed.

ba la vo šću/ba la vo stibal čak, gen. jed. bal ča ka, nom. mn. bal-ča ci, gen. mn. bal ča ka

Bal kan Bal ka nac, gen. jed. Bal kan ca, vok. jed.

Bal kan če, gen. mn. Bal ka na caBal kan čev Bal kan ka, dat. jed. Bal kan ki, gen. mn.

Bal kan kibal kan ski Bal kan ski rat (istor.)Bal kan sko po lu o str vo bal skiBal ša (vlast. ime)Bal ši ći (vlast. ime)bal tič kiBal tič ko mo re Bal tik (top.)bal to slo ven skibal sam/bal zam, gen. jed. bal sa ma


bal sa mo va ti/bal za mo va ti, prez. bal sa-mu jem, gl. pril. sad. bal sa mu ju ći, gl. im. bal sa mo va nje

bal zam/bal sam, gen. jed. bal za mabal za mo va ti/bal sa mo va ti, prez. bal za-

mu jem, gl. pril. sad. bal za mu ju ći, gl. im. bal za mo va nje

bam busBa na ća nin, nom. mn. Ba na ća niBa na ća ni novBa na ćan ka, dat. jed. Ba na ćan ki, gen.

mn. Ba na ćan kiBa na ćan kin Ba nat ban čin/ban kinban de raban do glav, ban do gla va, odr. vid ban-

do gla viban do gla vac, gen. jed. ban do glav ca,

vok. jed. ban do glav če, gen. mn. ban-do gla va ca

ban do glav čev ban do glav ka, dat. jed. ban do glav ki,

gen. mn. ban do glav ki ba ni caba ni činBa ni ja Ba ni jac, gen. jed. Ba nij ca, vok. jed. Ba-

nij če, gen. mn. Ba ni ja caBa nij čev Ba nij ka, dat. jed. Ba nij ki, gen. mn. Ba-

nij kiban kin/ban činba nu ti, prez. ba nemBa nja ni (top.)

Ba nja nin, nom. mn. Ba nja niBa nja ni nov Ba njan ka, dat. jed. Ba njan ki, gen. mn.

Ba njan kiBa nja Lu ka/Ba nja lu ka, gen. jed. Ba-

nje Lu keBa nja lu ka/Ba nja Lu ka, gen. jed. Ba-

nja lu keBa nja lu ča nin, nom. mn. Ba nja lu ča niBa nja lu ča ni nov Ba nja lu čan ka, dat. jed. Ba nja lu čan ki,

gen. mn. Ba nja lu čan kiBa nja lu čan kin ba nja luč kiBa o ši ći (vlast. ime; top.)bap skiba ra baba rap skiba re či naba ri jumbar jak/baj rak, gen. jed. bar ja ka, nom.

mn. bar ja cibar jak tar/baj rak tar, vok. jed. bar jak-

ta ru/bar jak ta re, instr. jed. bar jak ta-rom/bar jak ta rem

ba rokbas, nom. mn. ba so viba sist/ba si sta, gen. jed. ba si staba si sta/ba sist, gen. jed. ba si steba sist ki njaba sket bol, gen. jed. ba sket bo laba snaba sta dur


ba sta du ran, ba sta dur na, odr. vid ba sta-dur ni

Baš-Če lik, gen. jed. Baš-Če li ka, vok. jed. Baš-Če li če

ba ši bo zuč kiba ši bo zuk, nom. mn. ba ši bo zu ciba štaba šti caba što vanba što van ka, dat. jed. ba što van ki, gen.

mn. ba što van kiba ta čić (dem. od ba tak)ba ta či na (augm. od ba tak)ba tak, gen. jed. ba ta ka, nom. mn. ba ta ciba tal (ne promj. prid.)ba tal ra bo ta, gen. jed. ba tal ra bo teba ta ljonba te rij skiba tli (sre ćan)ba u lja ti, prez. ba u ljam, gl. pril. sad. ba-

u lja ju ći, gl. im. ba u lja njebazd, gen. jed. ba zdaba zdje ti/ba žđe ti, prez. ba zdim; impf.

ba žđah; gl. pril. sad. ba zde ći; gl. prid. rad. ba zdio, ba zdje la

ba zenba zi li ka, dat. jed. ba zi li ci ba žda ri naba žđe ti/ba zdje ti, prez. ba zdim; impf.

ba žđah; gl. prid. rad. ba zdio, ba žđe labdje ti, prez. bdim/bdi jem; impf. bđah;

im per. bdi/bdij; gl. prid. rad. bdio, bdje la; gl. im. bdje nje

.be (in ter net ski do men Bel gi je)

be bi cabe bi čin be bi si ter ka, dat. jed. be bi si ter ki, gen.

mn. be bi si ter kiBe ćir-beg, vok. jed. Be ćir-be žeBeč, instr. Be čombe či ti, prez. be čim, impf. be čah, gl. pril.

sad. be če ći, gl. im. be če nje Beč li ja, gen. jed. Beč li je, vok. jed. Beč-

li joBeč li jin Beč lij ka, dat. jed. Beč lij ki, gen. mn.

Beč lij ki Beč lij kinBeč ki knji žev ni do go vorBeč ki kon gres (istor.)beg, vok. jed. be že, nom. mn. be go vi,

gen. mn. be go vabe go vi cabe go vi čin bej zbolbek hend (te nis)Bel gi ja nac, gen. jed. Bel gi jan ca, vok.

jed. Bel gi jan če, gen. mn. Bel gi ja na ca Bel gi jan čev Bel gi jan ka, dat. jed. Bel gi jan ki, gen.

mn. Bel gi jan kiBel gi jan kin bel gij skiBe o gradbe o grad skiBe o gra đa nin, nom. mn. Be o gra đa niBe o gra đa ni nov


Be o gra đan ka, dat. jed. Be o gra đan ki, gen. mn. Be o gra đan ki

Be o gra đan kin bep čad, gen. bep ča di, instr. bep ča dibep če, gen. bep če ta be rač, vok. jed. be ra ču, instr. jed. be ra-čem

be ra či cabe ra či cin be ri ćetber ber/ber be rin, vok. jed. ber be ru,

instr. jed. ber be rom, nom. mn. ber be riber be rin/ber ber, vok. jed. ber be ri ne,

instr. jed. ber be ri nom, nom. mn. ber-be ri

Ber lin Ber li nac, gen. jed. Ber lin ca, vok. jed.

Ber lin če, gen. mn. Ber li na caBer lin čev Ber lin ka, dat. jed. Ber lin ki, gen. mn.

Ber lin kiBer lin kin Ber lin ski kon gres (istor.)ber zaber zan skibe san (ko ji je bez sna), be sa na, odr. vid

be sa nibe sa vje stan, be sa vje sna, odr. vid be sa-

vje snibes ci je nje, gen. jed. bes ci je nja, instr.

jed. bes ci je njembes ci ljan, bes cilj na, odr. vid bes cilj nibes cvjet ni cabes cvjet nič kibe sje da/be ś e da

be sje di ti/be ś e di ti, prez. be sje dim; impf. be sje đah; gl. prid. rad. be sje dio, be-sje di la, gl. im. be sjeđenje

be sjed ni ca/be ś ed ni ca, nom. mn. be-sjed ni ce

be sjed ni čin/be ś ed ni činbe sjed nič ki/be ś ed nič kibe sjed nik/be ś ed nik, vok. jed. be sjed ni-če, nom. mn. be sjed ni ci

be sjed ni štvo/be ś ed ni štvo, gen. mn. be-sjed ni šta va/be sjed ni štva

bes hlje bi cabes ka mat nibes kič me njak, vok. jed. bes kič me nja če,

nom. mn. bes kič me nja cibes kla san, bes kla sna, odr. vid bes kla snibes kom pro mi san, bes kom pro mi sna,

odr. vid bes kom pro mi snibes ko na čan, bes ko nač na, odr. vid bes-

ko nač nibes ko nač nost, gen. jed. bes ko nač no sti,

instr. jed. bes ko nač no šću/bes ko nač-no sti

bes kraj, instr. jed. bes kra jembes kra jan, bes kraj na, odr. vid bes kraj nibes kraj nost, gen. jed. bes kraj no sti,

instr. jed. bes kraj no šću/bes kraj no stibes kru pu lo zan, bes kru pu lo zna, odr.

vid bes kru pu lo znibes kru pu lo znost, gen. jed. bes kru pu-

loz no sti, instr. jed. bes kru pu lo zno-šću/bes kru pu lo zno sti

bes kr van, bes krv na, odr. vid bes krv nibes krv nost, gen. jed. bes krv no sti, instr.

jed. bes krv no šću/bes krv no stibes kuć nič ki


bes kuć nik, vok. jed. bes kuć ni če, nom. mn. bes kuć ni ci

be smi sao, gen. jed. be smi slabe smi slen, be smi sle na, odr. vid be smi-

sle nibe smi sle nost, gen. jed. be smi sle no sti,

instr. jed. be smi sle no šću/be smi sle-no sti

be smr tan, be smrt na, odr. vid be smrt nibe smrt nič kibe smrt nik, vok. jed. be smrt ni če, nom.

mn. be smrt ni cibe smrt nost, gen. jed. be smrt no sti, instr.

jed. be smrt no šću/be smrt no stibes pa me će, gen. jed. bes pa me ća, instr.

jed. bes pa me ćembes pa me tan, bes pa met na, odr. vid bes-

pa met nibes pla tan, bes plat na, odr. vid bes plat nibes po mo ćan, bes po moć na, odr. vid

bes po moć nibes po moć nost, gen. jed. bes po moć no-

sti, instr. jed. bes po moć no šću/bes po-moć no sti

bes po slen/bes po šljen, bes po sle na, odr. vid bes po sle ni

bes po sli čar, vok. jed. bes po sli ča ru/bes-po sli ča re, instr. jed. bes po sli ča rom/bes po sli ča rem

bes po sli ča ri ti, prez. bes po sli ča rim, gl. pril. sad. bes po sli ča re ći, gl. im. bes-po sli ča re nje

bes po sli čar ka, dat. jed. bes po sli čar ki, gen. mn. bes po sli čar ki

bes po tre ban, bes po treb na, odr. vid bes-po treb ni

bes po šljen/bes po slen, bes po šlje na, odr. vid bes po šlje ni

bes po vra tan, bes po vrat na, odr. vid bes-po vrat ni

bes pred me tan, bes pred met na, odr. vid bes pred met ni

bes pred met nost, gen. jed. bes pred met-no sti, instr. jed. bes pred met no šću/bes pred met no sti

bes pre ko ran/bes prije ko ran, bes pre-kor na, odr. vid bes pre kor ni

bes pre kor nost/bes pri je kor nost, gen. jed. bes pre kor no sti, instr. jed. bes pre-kor no šću/bes pre kor no sti

bes pri je ko ran/bes pre ko ran, bes pri je-kor na, odr. vid bes pri je kor ni

bes pri je kor nost/bes pre ko r nost, gen. jed. bes pri je kor no sti, instr. jed. bes-pri je kor no šću/bes pri je kor no sti

bes pri mje ran, bes pri mjer na, odr. vid bes pri mjer ni

bes pu će, gen. jed. bes pu ća, instr. jed. bes pu ćem

bes pu ti cabe sra man, be sram na, odr. vid be sram nibe sram ni cabe sram ni čin be sram nič kibe sram nik, vok. jed. be sram ni če, nom.

mn. be sram ni cibe stid ni cabe stid ni čin be stid nič kibe stid nik, vok. jed. be stid ni če, nom.

mn. be stid ni ci


bes tje le san, bes tje le sna, odr. vid bes-tje le sni

bes tje le snost, gen. jed. bes tje le sno-sti, instr. jed. bes tje le sno šću/bes tje-lesnosti

bes tra ga (uzv.)be str va (pril.)best se ler, instr. jed. best se le rombe su bje kat skibe su đe, gen. jed. be su đa, instr. jed. be-

su đembe svi jest, gen. jed. be svi je sti, instr. jed.

be svi je šću/be svi je stibe svje snost, gen. jed. be svje sno sti,

instr. jed. be svje sno šću/be svje sno stibe svje stan, be svje sna, odr. vid be-

svjesnibeš ča snik, vok. jed. beš ča sni če, nom.

mn. beš ča sni cibeš ča sti ti, prez. beš ča stim, impf. beš ča-

šćah, gl. prid. trp. beš ča šćen, gl. pril. sad. beš ča ste ći, gl. im. beš ča šće nje

beš ča šće, gen. jed. beš ča šća, instr. jed. beš ča šćem, nom. mn. beš ča šća

beš čed nost, gen. jed. beš čed no sti, instr. jed. beš čed no šću/beš čed no sti

beš ću tan, beš ćut na, odr. vid beš ćut nibeš ćut nost, gen. jed. beš ćut no sti, instr.

jed. beš ćut no šću/beš ćut no stiBe ška, dat. Be škibe šu man, be šum na, odr. vid be šum nibe šum nost, gen. jed. be šum no sti, instr.

jed. be šum no šću/be šum no stibe ś e da/be sje da

be ś e di ti/be sje di ti, prez. be ś e dim, impf. be ś e đah; gl. pril. sad. be ś e de ći; gl. prid. rad. be ś e dio, be ś e di la; gl. im. be ś e đe nje

be ś ed ni ca/be sjed ni ca, vok. jed. be ś ed-ni ce

be ś ed ni čin be ś ed nič ki/be sjed nič kibe ś ed nik/be sjed nik, vok. jed. be ś ed ni-če, nom. mn. be ś ed ni ci

be ś ed ni štvo/be sjed ni štvo, gen. jed. be-ś ed ni štva, gen. mn. be ś ed ni šta va/be-śed ni štva

be za ko nik, vok. jed. be za ko ni če, nom.mn. be za ko ni ci

be za ko nje, gen. jed. be za ko nja, instr. jed. be za ko njem, nom. mn. be za ko nja

be za zlen, be za zle na, odr. vid be za zle nibe za zle nost, gen. jed. be za zle no sti,

instr. jed. be za zle no šću/be za zle no stibez bje dan, bez bjed na, odr. vid bez-

bjed nibez bjed no stan, bez bjed no sna, odr. vid

bez bjed no snibez bjed nost, gen. jed. bez bjed no sti,

instr. jed. bez bjed no šću/bez bjed no stibez bri žan, bez bri žna, odr. vid bez bri žnibez bri žnost, gen. jed. bez bri žno sti,

instr. jed. bez bri žno šću/bez bri žno stibez bro jan, bez broj na, odr. vid bez-

brojnibez broj nost, gen. jed. bez broj no sti,

instr. jed. bez broj no šću/bez broj no stibez dan, gen. jed. bez da na, nom. mn.

bez da nibez du šan, bez du šna, odr. vid bez du šni


bez du šnost, gen. jed. bez du šno sti, instr. jed. bez du šno šću/bez du šno sti

be ze mljaš, vok. jed. be ze mlja šu, instr. jed. be ze mlja šem

bez gre šan, bez gre šna, odr. vid bez gre-šni

bez gre šnost, gen. jed. bez gre šno sti, instr. jed. bez gre šno šću/bez gre šno sti

bez i men, bez i me na, odr. vid bez i me nibez i me nost, gen. jed. bez i me no sti,

instr. jed. bez i me no šću/bez i me no stibez lič nost, gen. jed. bez lič no sti, instr.

jed. bez lič no šću/bez lič no stibez li stan, bez li sna, odr. vid bez li snibez lo ban, bez lob na, odr. vid bez lob nibez lob nost, gen. jed. bez lob no sti, instr.

jed. bez lob no šću/bez lob no stibez ma lo (pril.)bez mi ri san, bez mi ri sna, odr. vid bez-

mi ri snibez mi ri snost, gen. jed. bez mi ri sno sti,

instr. jed. bez mi ri sno šću/bez mi ri-snosti

bez mje ran, bez mjer na, odr. vid bez-mjer ni

bez mjer nost, gen. jed. bez mjer no sti, instr. jed. bez mjer no šću/bez mjer no sti

bez mli je čan, bez mli ječ na, odr. vid bez-mli ječ ni

bez mli ječ nost, gen. jed. bez mli ječ no sti, instr. jed. bez mli ječ no šću/bez mli ječ-no sti

be zna ča jan, be zna čaj na, odr. vid be-zna čaj ni

be zna čaj nost, gen. jed. be zna čaj no sti, instr. jed. be zna čaj no šću/be zna čaj-no sti

bez o bra šti nabez o bra zni ca, vok. jed. bez o bra zni cebez o bra zni čin bez o bra znik, vok. jed. bez o bra zni če,

nom. mn. bez o bra zni cibez ob zi ran, bez ob zir na, odr. vid bez-

ob zir nibez ob zir nost, gen. jed. bez ob zir no sti,

instr. jed. bez ob zir no šću/bez ob zir-no sti

bez o čan, bez oč na, odr. vid bez oč ni bez oč ni ca, vok. jed. bez oč ni cebez oč ni čin bez oč nič kibez oč nik, vok. jed. bez oč ni če, nom. mn.

bez oč ni cibez oč nost, gen. jed. bez oč no sti, instr.

jed. bez oč no šću/bez oč no stibez o sje ća jan/be zo ś e ća jan, bez o sje ćaj-

na, odr. vid bez o sje ćaj nibez o sje ćaj nost/be zo ś e ćaj nost, gen. jed.

bez o sje ćaj no sti, instr. jed. bez o sje ćaj-no šću/bez o sje ćaj no sti

be zo ś e ća jan/bez o sje ća jan, be zo ś e ćaj-na, odr. vid be zo ś e ćaj ni

be zo ś e ćaj nost/bez o sje ćaj nost, gen. jed. be zo ś e ćaj no sti, instr. jed. be zo ś e ćaj-no šću/be zo ś e ćaj no sti

be zr je čan, be zr ječ na, odr. vid be zr ječ nibe zub, be zu ba, odr. vid be zu bibe zu bost, gen. jed. be zu bo sti, instr. jed.

be zu bo šću/be zu bo stibe zu će šan/bez u tje šan, be zu će šna, odr.

vid be zu će šni


be zu će šnost/bez u tje šnost, gen. jed. bez u će šno sti, instr. jed. be zu će šno-šću/be zu će šno sti

bez u ku san, bez u ku sna, odr. vid bez u-ku sni

bez u ku snost, gen. jed. bez u ku sno sti, instr. jed. bez u ku sno šću/bez u ku sno sti

bez u man, bez um na, odr. vid bez um nibez um ni ca, vok. jed. bez um ni cebez um ni čin bez um nič kibez um nik, vok. jed. bez um ni če, nom.

mn. bez um ni cibez um nost, gen. jed. bez um no sti, instr.

jed. bez um no šću/bez um no stibez u sta van, bez u stav na, odr. vid bez u-

stav nibez u stav nost, gen. jed. bez u stav no sti,

instr. jed. bez u stav no šću/bez u stav-no sti

bez u spje šan, bez u spje šna, odr. vid bez-u spje šni

bez u spje šnost, gen. jed. bez u spje šno sti, instr. jed. bez u spje šno šću/bez u spješ-no sti

bez u tje šan/be zu će šan, bez u tje šna, odr. vid bez u tje šni

bez u tje šnost/be zu će šnost, gen. jed. bez u tje šno sti, instr. jed. bez u tje šno-šću/bez u tje šno sti

bez vje ri cabez vjer je, gen. jed. bez vjer ja, instr. jed.

bez vjer jem, nom. mn. bez vjer jabez vjer nik, vok. jed. bez vjer ni če, nom.

mn. bez vjer ni cibez vla šće, gen. jed. bez vla šća, instr.

jed. bez vla šćem, nom. mn. bez vla šća

bez vo dan, bez vod na, odr. vid bez vod ni bez vod nost, gen. jed. bez vod no sti,

instr. jed. bez vod no šću/bez vod no stibez vo ljan, bez volj na, odr. vid bez volj nibez volj nost, gen. jed. bez volj no sti,

instr. jed. bez volj no šću/bez volj no stibez vri je dan, bez vri jed na, odr. vid bez-

vri jed nibez vri jed nost, gen. jed. bez vri jed no sti,

instr. jed. bez vri jed no šću/bez vri jed-no sti

be zvu čan, be zvuč na, odr. vid be zvuč nibe zvuč nost, gen. jed. be zvuč no sti, instr.

jed. be zvuč no šću/be zvuč no stibe ži čan, be žič na, odr. vid be žič nibe žič nost, gen. jed. be žič no sti, instr.

jed. be žič no šću/be žič no stibe ži lan, be žil na, odr. vid be žil nibe žil nost, gen. jed. be žil no sti, instr. jed.

be žil no šću/be žil no stibe ži vo tan, be ži vot na, odr. vid be ži vot nibe ži vot nost, gen. jed. be ži vo tno sti,

instr. jed. be ži vot no šću/be ži vot no stibe žu čan, be žuč na, odr. vid be žuč nibe žuč nost, gen. jed. be žuč no sti, instr.

jed. be žuč no šću/be žuč no stibđe ti, prez. bdim/bdi jem; impf. bđah;

im per. bdi/bdij; gl. prid. rad. bdio, bđe la; gl. im. bđe nje

.bg (in ter net ski do men Bu gar ske)Bi bli ja/Sve to pi smobi blij skibi bli o fi lbi bli o fi l ka, dat. jed. bi bli o fi l ki, gen. mn.

bi bli o fi l ki


bi bli o grafbi bli o gra fi jabi bli o graf ki njabi bli o teč kibi bli o te ka, dat. jed. bi bli o te cibi cikl/bi ci klo, gen. jed. bi ci kla, nom.

mn. bi ci kli, gen. mn. bi ci ka labi ci klist/bi ci kli sta, gen. jed. bi ci kli stabi ci kli sta/bi ci klist, gen. jed. bi ci kli stebi ci kli stič kibi ci klist ki nja bi ci klo/bi cikl, gen. jed. bi ci kla, nom.

mn. bi ci kla, gen. mn. bi ci ka labi če van, bi če va na, odr. vid bi če va nibi če va ti, prez. bi ču jem, im per. bi čuj, gl.

pril. sad. bi ču ju ći, gl. prid. trp. bi če-van, gl. im. bi če va nje

bi čić (dem. od bič i od bik)bi der ma jer, instr. jed. bi der ma je rombi fe, gen. jed. bi fea, dat. jed. bi feu,

instr. jed. bi fe om, nom. mn. bi fei, gen. mn. bi fea

BiH (skr. Bo sna i Her ce go vi na)BiH (Me đu na rod na auto-ozna ka za Bo-

snu i Her ce go vi nu)bh. (skr. bo san sko her ce go vač ki)bi je dabi je dan, bi jed na, odr. vid bi jed ni bi jed nost, gen. jed. bi jed no sti, instr.

jed. bi jed no šću/bi jed no stibi jed ni ca, vok. jed. bi jed ni cebi jed ni činbi jed nič ki

bi jed nik, vok. jed. bi jed ni če, nom. mn. bi jed ni ci

bi jeg, nom. mn. bje go vibi jel, bi je la, odr. vid bi je libi je lac, gen. jed. bi jel ca, vok. jed. bi jel-če, gen. mn. bi je la ca

bi jel čev Bi je le Ru di ne (ge o gr.)Bi je li Pa vle (vlast. ime)bi je li ti (či ni ti bi je lim), prez. bi je lim,

impf. bi je ljah, gl. pril. sad. bi je le ći, gl. prid. trp. bi je ljen, gl. im. bi je lje nje

Bi je lo Po lje (top.)bi je lje njebi je lje ti (po sta ja ti bi jel), prez. bi je lim,

impf. bi je ljah, gl. pril. sad. bi je le ći, gl. im. bi je lje nje

bi jes, nom. mn. bje so vibi je san, bi je sna, odr. vid bi je snibi je snje ti, prez. bi je snim, gl. pril. sad.

bi je sne ći, gl. im. bi je šnje njebi la bi jalbi la bi ja lan, bi la bi jal na, odr. vid bi la bi-

jal nibi li jar, instr. jed. bi li ja rom/bi li ja rembi li jar-klubbi lo či ji/či ji bi lobi lo ka kav/ka kav bi lobi lo ko ji/ko ji bi lobi lo ko li ki/ko li ki bi lobi lo što/što bi loBi ljar da bi ljeg, vok. jed. bi lje že, nom. mn. bi lje zibi lje ga, dat. jed. bi lje zi


bi lje ži ti, prez. bi lje žim, impf. bi lje žah, gl. pril. sad. bi lje že ći, gl. prid. trp. bi lje žen, gl. im. bi lje že nje

bi lje žni cabi lje žnič kibi lje žnik, vok. jed. bi lje žni če, nom. mn.

bi lje žni cibi ljo jedbio-bi bli o grafbio-bi bli o gra fi jabi o ge ne zaBi o grad ska go rabi o he mi čar, vok. jed. bi o he mi ča ru/bio-

he mi ča re, instr. jed. bi o he mi ča rom/bi o he mi ča rem

bi o he mi čar ka, dat. jed. bi o he mi čar ki, gen. mn. bi o he mi čar ki

bi o he mi jabi o he mij skibiol. (skr. bi o lo ški)bi o log, vok. jed. bi o lo že, nom. mn. bio-

lo zibi o lo gi jabi o lo škibi o lo ški njabi o nja čabi ro krat/bi ro kra ta, gen. jed. bi ro kra tabi ro kra ta/bi ro krat, gen. jed. bi ro kra tebi ro kra ti jabi ro krat skibi ser gra nabi ser zu bibi sta, gen. jed. bi ste, gen. mn. bi stabi sti jer na

bi stro ok, bi stro o ka, odr. vid bi stro o kibi stro u man, bi stro um na, odr. vid bi-

stro um ni bi stro u mlje, gen. jed. bi stro u mlja, instr.

jed. bi stro u mljem, nom. mn. bi str o-umlja

bi stro um nost, gen. jed. bi stro um no sti, instr. jed. bi stro um no šću/bi stro um-no sti

bi ti, prez. je sam/sam, je si/si, je ste/je, je-smo/smo, je ste/ste, je su/su; prez. bu-dem, bu deš, bu de, bu de mo, bu de te, bu du; impf. bi jah/bjeh, bi ja še/bje še, bi ja še/bje še, bi ja smo/bje smo, bi ja ste/bje ste, bi ja hu/bje hu; aor. bih, bi, bi, bi smo, bi ste, bi/bi še

bit ka, dat. jed. bi ci/bit ki, gen. mn. bi-ta ka

Bit ka na Ca re vu La zu (istor.)Bit ka na Fun di ni (istor.)Bit ka na Moj kov cu (istor.)Bit ka na Su tje sci (istor.)Bit ka za Plje vlja (istor.)bi vo, gen. jed. bi vo la, nom. mn. bi vo libi vo li ca, vok. jed. bi vo li cebi vo li čin bi zni smenbi žu te ri jabjan ko mje ni cabjed ni ji (komp. od bi je dan)bje gu nac, gen. jed. bje gun ca, vok. jed.

bje gun če, instr. jed. bje gun cem, gen. mn. bje gu na ca

bje gun čev bje gu ni cabje gu ni čin


bjek stvo, gen. mn. bjek sta va/bjek stvabje lan ce, gen. jed. bje lan ca/bje lan ce ta,

nom. mn. bje lan ca, gen. mn. bje la na cabje lan če vi nabje lan če vi nast, bje lan če vi na sta, odr.

vid bje lan če vi na stibje la sa ti se, prez. bje la sam se, gl. pril.

sad. bje la sa ju ći se, gl. im. bje la sa njebjel cat, bjel ca ta, odr. vid bjel ca tiBje li ce (top.)bje li lobjel kast, bjel ka sta, odr. vid bjel ka stibje lo brad, bje lo bra da, odr. vid bje lo-

bra di bje lo dan, bje lo da na, odr. vid bje lo da nibje lo glav, bje lo gla va, odr. vid bje lo-

glavibje lo go ri cabje lo kos, bje lo ko sa, odr. vid bje lo ko siBje lo pa vlić, nom. mn. Bje lo pa vli ćiBje lo pa vli ći (top.)bje lo pa vlić kiBje lo po ljac, gen. jed. Bje lo polj ca, vok.

jed. Bje lo polj če, gen. mn. Bje lo po-lja ca

Bje lo polj čev Bje lo polj ka, dat. jed. Bje lo polj ki, gen.

mn. Bje lo polj kiBje lo polj kin bje lo polj skiBje lo rus Bje lo ru sov Bje lo ru si jabje lo ru ski

Bje lo ru ski njaBje lo ru ski njinbje lo svjet skiBje lo ši (top.)bje lo u ška, dat. jed. bje lo u ški, gen. mn.

bje lo u škiBje lo va (top.)bje lu tak, gen. jed. bje lut ka, gen. mn.

bje lu ta ka bje lji (komp. od bi jel)bje sni lobje so mu čan, bje so muč na, odr. vid bje-

so muč nibje so muč ni cabje so muč nik, vok. jed. bje so muč ni če,

nom. mn. bje so muč ni cibje so muč nost, gen. jed. bje so muč no sti,

instr. jed. bje so muč no šću/bje so muč-no sti

bje šnji (komp. od bi je san)bje ža ti, prez. bje žim, impf. bje žah, gl.

pril. sad. bje že ći, gl. im. bje ža njebla će njebla go det, gen. jed. bla go de ti, instr. jed.

bla go de ću/bla go de tibla go de tan, bla go det na, odr. vid bla go-

det nibla gor je čiv, bla gor je či va, odr. vid bla-

gor je či vibla gor je či vost, gen. jed. bla gor je či vo-

sti, instr. jed. bla gor je či vo šću/bla go-rje či vo sti

bla go ro dan, bla go rod na, odr. vid bla-go rod ni


bla go rod nost, gen. jed. bla go rod no sti, instr. jed. bla go rod no šću/bla go rod-no sti

bla go si lja ti, prez. bla go si ljam, gl. pril. sad. bla go si lja ju ći, gl. im. bla go si-ljanje

bla go slo vi ti, prez. bla go slo vim, gl. prid. trp. bla go slo ven/bla go slo vljen

bla go vi je sni (od Bla go vi je sti)Bla go vi je sti bla go vre men, bla go vre me na, odr. vid

bla go vre me nibla go vre me nost, gen. jed. bla go vre me-

no sti, instr. jed. bla go vre me no šću/bla go vre me no sti

bla ti ti, prez. bla tim, impf. bla ćah, gl. pril. sad. bla te ći, gl. prid. trp. bla ćen, gl. im. bla će nje

bla vor Bla že na Oza naBla žo, gen. Bla ža, vok. Bla žoBla žov bli jed, bli je da, odr. vid bli je dibli je do cr ven, bli je do cr ve na, odr. vid

bli je do cr ve ni bli je do plav, bli je do pla va, odr. vid bli-

je do pla vibli je do ze len, bli je do ze le na, odr. vid bli-

je do ze le nibli je di ti (či ni ti bli je dim), prez. bli je dim;

impf. bli je đah; gl. pril. sad. bli je de-ći; gl. prid. rad. bli je dio, bli je di la; gl. im. bli je đe nje

bli je dje ti/bli je đe ti (po sta ja ti bli jed), prez. bli je dim; impf. bli je đah; gl. pril. sad. bli je de ći; gl. prid. rad. bli je dio, bli je dje la; gl. im. bli je đe nje

bli je đe ti/bli je dje ti (po sta ja ti bli jed), prez. bli je dim; impf. bli je đah; gl. pril. sad. bli je de ći; gl. prid. rad. bli je dio, bli je đe la; gl. im. bli je đe nje

bli je sak, gen. jed. bli je ska, nom. mn. bli je sci/blje sko vi, gen. mn. bli je sa ka/blje sko va

bli je snu ti/blje snu ti, prez. bli je snem, aor. bli je snuh, gl. pril. proš. bli je-snuv ši

bli je šta ti, prez. bli je štim, gl. pril. sad. bli je šte ći, gl. im. bli je šta nje

bli za nac, gen. jed. bli zan ca, vok. jed. bli zan če, gen. mn. bli za na ca

bli zan čev bli zna ki njablud ni cablud ni čin blud nič kiblud nik, vok. jed. blud ni če, nom. mn.

blud ni ciblu dje ti/blu đe ti, prez. blu dim; impf.

blu đah; gl. pril. sad. blu de ći; gl. prid. rad. blu dio, blu dje la; gl. im. blu đe nje

blu đe ti/blu dje ti, prez. blu dim; impf. blu đah; gl. pril. sad. blu de ći; gl. prid. rad. blu dio, blu đe la; gl. im. blu đe nje

Blum fi ld (vlast. ime)blje đi (komp. od bli jed)blje snu ti/bli je snu ti, prez. blje snem,

aor. blje snuh, gl. pril. proš. blje-snuvši

blje štav, blje šta va, odr. vid blje šta viblje šta vost, gen. jed. blje šta vo sti, instr.

jed. blje šta vo šću/blje šta vo stibo či ca


bo či ti se, prez. bo čim se, impf. bo čah se, gl. pril. sad. bo če ći se, gl. im. bo če nje

boč ka, dat. jed. boč ki, gen. mn. boč kibo em, vok. jed. bo e mu bofl bog, vok. jed. bo že, nom. mn. bo go viBog, vok. Bo že bo ga mi (uzv.) bo ga mu (uzv.)bo gat stvo, gen. mn. bo gat sta va/bo gat-

stvabo gi njabo ga ti (uzv.)bog me (rječ.)bo go bo ja znost, gen. jed. bo go bo ja zno-

sti, instr. jed. bo go bo ja zno šću/bo go-bo ja zno sti

bo go bo ja žljiv, bo go bo ja žlji va, odr. vid bo go bo ja žlji vi

bo go bo ja žlji vost, gen. jed. bo go bo ja-žlji vo sti, instr. jed. bo go bo ja žlji vo-šću/bo go bo ja žlji vo sti

bo go ja vljen ski (od Bo go ja vlje nje)Bo go ja vlje nje, gen. jed. Bo go ja vlje nja,

instr. jed. Bo go ja vlje njembo go mr zac, gen. jed. bo go mr sca, vok.

jed. bo go mr šče, gen. mn. bo go mr za cabo go mr ščev bo go ra di ti, prez. bo go ra dim, impf. bo-

go ra đah, gl. pril. sad. bo go ra de ći, gl. im. bo go ra đe nje

Bo go ro di ca, vok. Bo go ro di ceBo go ro di činbo go vje tan, bo go vjet na, odr. vid bo go-

vjet ni

bo gu milbo gu mil stvo, gen. mn. bo gu mil sta va/

bo gu mil stvabo he mist/bo he mi sta, gen. jed. bo he-

mi stabo he mi sta/bo he mist, gen. jed. bo he-

mi stebo he mist ki nja boj lerBojl-Ma ri o tov za konBo ka Ko tor ska Bo ka, dat. Bo kiBo kelj, vok. jed. Bo ke lju, instr. jed. Bo-

ke ljom Bo ke ljev Bo kelj ka, dat. jed. Bo kelj ki, gen. mn.

Bo kelj kiBo kelj kin bo ko ko tor ski Bo ko ko tor ski za liv bok ser, vok. jed. bok se ru, instr. jed.

bok se romboks-meč, instr. jed. boks-me čombok se ri cebo lan džabo leć, bo le ća, odr. vid bo le ćibo le sni cabo le sni čin bo le snik, vok. jed. bo le sni če, nom. mn.

bo le sni cibo lest, gen. jed. bo le sti, instr. jed. bo le-

šću/bo le sti bo le stan, bo le sna, odr. vid bo le sni bo le šljiv, bo le šlji va, odr. vid bo le šlji vi


bo le šti nabol ni cabol ni čar, vok. jed. bol ni ča ru/bol ni ča re,

instr. jed. bol ni ča rom/bol ni ča rembol ni čar ka, dat. jed. bol ni čar ki, gen.

mn. bol ni čar ki Bo lje vi ći (top.)bo lji tak, gen. jed. bo ljit ka, nom. mn.

bo lji ci, gen. mn. bo lji ta kabom bonbom bo nje rabo ra vi šnibo ra vi štebo ri lac, gen. jed. bo ri o ca, vok. jed. bo ri-

o če, gen. mn. bo ri la cabo ri o čevBor ka, dat. Bor kiBor kin bos. (skr. bo san ski) Bos for (top.)bos for ski bo si ljak, gen. jed. bo silj ka/bo si o ka, vok.

jed. bo silj če/bo si o čebo stanBo sta ni (top.)bo sti, prez. bo dem; im per. bo di; impf.

bo di jah; gl. prid. rad. boo, bo la; gl. pril. sad. bo du ći; gl. prid. trp. bo den; gl. im. bo de nje

boš. (skr. bo šnjač ki)bo šnjač kiBo šnjak, vok. jed. Bo šnja če, nom. mn.

Bo šnja ciBo šnja kov

Bo šnja ki njaBo šnja ki njinbot. (skr. bo ta nič ki, bo ta ni ka) bo ta ni čar, vok. jed. bo ta ni ča ru/bo ta ni-ča re, instr. jed. bo ta ni ča rom/bo ta ni-ča rem

bo ta ni čar ka, dat. jed. bo ta ni čar ki, gen. mn. bo ta ni čar ki

bo zaBo žićBo žić na ostr va Bo žić na po bu na (istor.)bo žić niboži ji/božjibož ji/božijibr. (skr. broj)bra bo njak, gen. jed. bra bonj ka, nom.

mn. bra bonj ci, gen. mn. bra bo nja kabra bonj či ti, prez. bra bonj čim, impf.

bra bonj čah, gl. pril. sad. bra bonj če ći, gl. im. bra bonj če nje

brač niBra ji ći (top.)bra ko lom ni ca, vok. jed. bra ko lom ni cebra ko lom ni čin bra ko lom nik, vok. jed. bra ko lom ni če,

nom. mn. bra ko lom ni cibra ko lom stvo, gen. mn. bra ko lom sta va/

bra ko lom stvabra nič, vok. jed. bra ni ču, instr. jed. bra-

ni čembra nik, nom. mn. bra ni cibra ni lac, gen. jed. bra ni o ca, vok. jed.

bra ni o če, gen. mn. bra ni la cabra ni o čev


bra ni telj, vok. jed. bra ni te lju, instr. jed. bra ni te ljem

bra ni telj ka, dat. jed. bra ni telj ki, gen. mn. bra ni telj ki

bra ni lač kibra ni la štvo, gen. mn. bra ni la šta va/bra-

ni la štvabra šnav/bra šnjav, bra šna va, odr. vid

bra šna vibra šnobra šnjav/bra šnav, bra šnja va, odr. vid

bra šnja vibra ta nič na bra ta nić, vok. jed. bra ta ni ću, instr. jed.

bra ta ni ćembra ti, prez. be rem, im per. be ri, gl. pril.

sad. be ru ćiBra to gošt (top.)Bra to no žić, gen. jed. Bra to no ži ća, vok.

jed. Bra to no ži ću, instr. jed. Bra to no-ži ćem, nom. mn. Bra to no ži ći

Bra to no ži ći (top.)bra to u bi ca, vok. jed. bra to u bi cobra to u bi lač kibra to u bi stvo, gen. mn. bra to u bi sta va/

bra to u bi stvabrat skibrat stve nik, vok. jed. brat stve ni če,

nom. mn. brat stve ni cibrat stvo, gen. mn. brat sta va/brat stvabra tu čed bra tu če dabravbra vlji

br blji vac, gen. jed. br bljiv ca, vok. jed. br bljiv če, gen. mn. br blji va ca

br bljiv čev br blji vi ca, vok. jed. br blji vi cebr blji vi čin Br če li (top.)br čić, instr. jed. br či ćembrč ka ti, prez. brč kam, gl. pril. sad. brč-

ka ju ći, gl. im. brč ka njeBr da (ge o gr.)brd skibr đa nin, nom. mn. br đa niBr đa nin, nom. mn. Br đa nibr đan skibre me, gen. jed. bre me nabre me nit, bre me ni ta, odr. vid bre me ni tibre me ni tost, gen. jed. bre me ni to sti,

instr. jed. bre me ni to šću/bre me ni to stibre me no šabre sko va čabre skva, gen. mn. bre sa kabre stov, bre sto va, odr. vid bre sto vibre zabre zo vik (bre zo va šu ma), nom. mn. bre-

zo vi ciBre zo vik (top.) bre žić (dem. od bri jeg), vok. jed. bre ži-ću, instr. jed. bre ži ćem

bre ži na (augm. od bri jeg)bre žu ljak, gen. jed. bre žulj ka, nom. mn.

bre žulj ci, gen. mn. bre žu lja kabri dak, brit ka, odr. vid brit ki


bri dje ti/bri đe ti, prez. bri dim; impf. bri-đah; gl. pril. sad. bri de ći; gl. prid. rad. bri dio, bri dje la; gl. im. bri đe nje

bri đe ti/bri dje ti, prez. bri dim; impf. bri-đah; gl. pril. sad. bri de ći; gl. prid. rad. bri dio, bri đe la; gl. im. bri đe nje

bri ga, dat. jed. bri zi bri jač, vok. jed. bri ja ču, instr. jed. bri-

ja čembri jač ni cabri jeg, nom. mn. bre go vibri jest, nom. mn. bre sto viBri je sto vo (top.) bri je šće, gen. jed. bri je šća, instr. jed.

bri je šćembri li jant, gen. mn. bri li ja na taBri ta nac, gen. jed. Bri tan ca, vok. jed.

Bri tan če, gen. mn. Bri ta na caBri tan čevBri ta ni jaBri tan ka, dat. jed. Bri tan ki, gen. mn.

Bri tan kiBri tan kinbri žan, bri žna, odr. vid bri žni bri žljiv, bri žlji va, odr. vid bri žlji vibri žlji vost, gen. jed. bri žlji vo sti, instr.

jed. bri žlji vo šću/bri žlji vo stibrk, nom. mn. br ko vi/br cibro ći ti se, prez. bro ćim se, impf. bro-ćah se, gl. pril. sad. bro će ći se, gl. im. bro će nje

bro di ti, prez. bro dim, impf. bro đah, gl. pril. sad. bro de ći, gl. im. bro đe nje

bro do gra di li šnibro do gra di li šte

bro do lo mac, gen. jed. bro do lom ca, vok. jed. bro do lom če, gen. mn. bro do lo-ma ca

bro do lom čev bro do lom nik, vok. jed. bro do lom ni če,

nom. mn. bro do lom ni cibro do vla sni ca, vok. jed. bro do vla sni cebro do vla sni čin bro do vla snič kibro do vla snik, vok. jed. bro do vla sni če,

nom. mn. bro do vla sni cibro do vla sni štvo, gen. mn. bro do vla sni-

šta va/bro do vla sni štvabro đe njebro ja ti/bro ji ti, prez. bro jim, impf. bro-

jah, gl. pril. sad. bro je ći, gl. im. bro-ja nje

bro ja ni cabro ji ti/bro ja ti, prez. bro jim, impf. bro-

jah, gl. pril. sad. bro je ći, gl. im. bro-je nje

bron hi jal nibron zabron zan, bron za na, odr. vid bron za nibr sti nabr sti ti, prez. br stim, impf. br šćah, gl.

pril. sad. br ste ći, gl. prid. trp. br šćen, gl. im. br šće nje

bru coš, vok. jed. bru co šu, instr. jed. bru co šem

bru co škibru co ški njabru co ški njin brus


bru si ti, prez. bru sim, impf. bru šah, gl. pril. sad. bru se ći, gl. im. bru še nje

bru šen, bru še na, odr. vid bru še nibru to do ho dak, gen. jed. bru to do hot-

ka, nom. mn. bru to do ho ci, gen. mn. bru to do ho da ka

bru to te ži nabr zak, gen. jed. br za ka, vok. jed. br za-če, nom. mn. br za ci

br zi no me tar, gen. jed. br zi no me tra, gen. mn. br zi no me ta ra

br zi no mjer, instr. jed. br zi no mje rombr zo me tan, br zo met na, odr. vid br zo-

met nibr že-bo lje bu ba ma ra, gen. jed. bu ba ma rebu breg, nom. mn. bu bre zibu bre ščić (dem. od bu breg), vok. jed.

bu bre šči ću, instr. jed. bu bre šči ćembu bre žnibu bre žnjak, gen. jed. bu bre žnja ka,

nom. mn. bu bre žnja cibu bu lji čav, bu bu lji ča va, odr. vid bu bu-

lji ča vi bu ča ti, prez. bu čim, im per. bu či, gl.

pril. sad. bu če ći, gl. im. bu ča njebuć ka ti, prez. buć kam, gl. pril. sad.

buć ka ju ći, gl. im. buć ka njebuć ku riš, instr. jed. buć ku ri šembuć nu ti, prez. buć nem, aor. buć nuh, gl.

pril. proš. buć nuv šibu dak, gen. jed. bu da ka, nom. mn. bu-

da cibu di bog s na ma/bu di bok sna ma (uzv.)bu di bok sna ma/bu di bog s na ma (uzv.)

bu dil nik, nom. mn. bu dil ni cibu dist/bu di sta, gen. jed. bu di stabu di sta/bu dist, gen. jed. bu di stebu di stič kibu dist ki nja bud štobu du ći daBu duć nost (sport. klub)Bu dva Bu dva nin, nom. mn. Bu dva niBu dva ni nov Bu dvan ka, dat. jed. Bu dvan ki, gen. mn.

Bu dvan kiBu dvan kin bu dvan skibud za što (rječ.)bu džak, gen. jed. bu dža ka, nom. mn.

bu dža cibuđ, gen. jed. bu đi, instr. jed. bu đu/bu đibu đa ti, prez. bu đam, gl. pril. sad. bu đa-

ju ći, gl. im. bu đa njebug. (skr. bu gar ski)Bu ga rin, nom. mn. Bu ga riBu ga ri nov Bu gar ka, dat. jed. Bu gar ki, gen. mn.

Bu gar kiBu gar kin Bu gar ska, gen. Bu gar ske, dat. Bu gar-

skojbu gar skibu ji cabu ki ra ti, prez. bu ki ram, gl. pril. sad.

bu ki ra ju ći, gl. im. bu ki ra njebu ku re ški


Bu ku reštBu ku re šta nac, gen. jed. Bu ku re štan ca,

vok. jed. Bu ku re štan če, gen. mn. Bu-ku re šta na ca

Bu ku re štan čev Bu ku re štan ka, dat. jed. Bu ku re štan ki,

gen. mn. Bu ku re štan kiBu ku re štan kin bul dog, vok. jed. bul do že, nom. mn.

bul do zibul do žer, instr. jed. bul do že rombu le var, instr. jed. bu le va romBu le var kra lja Ni ko lebu ljo ok, bu ljo o ka, odr. vid bu ljo o kibu ljuk, nom. mn. bu lju cibu me rang, nom. mn. bu me ran zibu nji šte, gen. jed. bu nji šta, instr. jed.

bu nji štem, nom. mn. bu nji štabu reg dži jabu reg dži ni cabu rek, nom. mn. bu re cibur le ska, dat. jed. bur le sci/bur le ski,

gen. mn. bur le skibur žo a skibur žo a zi ja bu tik, nom. mn. bu ti cibu va bu zdo van, gen. jed. bu zdo va na.by (in ter net ski do men Bje lo ru si je)

C

C (skr. uglje nik) °C (skr. ste pe ni Cel zi ju so vih)

ca/cca (skr. lat. cir ca – oko, ot pri li ke).ca (in ter net ski do men Ka na de)cajt notca kli ti se, prez. ca klim se, gl. pril. sad.

ca kle ći se, gl. im. ca klje nje ca kum-pa kumCa nis lu pus (lat. vuk)CA NU (skr. Cr no gor ska aka de mi ja na-

u ka i umjet no sti)ca re vić, instr. jed. ca re vi ćemca ri ca, vok. jed. ca ri ceca ri čin ca ri naca ri nar ni caca ri nič kica ri nik, vok. jed. ca ri ni če, nom. mn. ca-

ri ni cica ro va ti, prez. ca ru jem, gl. pril. sad. ca-

ru ju ći, gl. im. ca ro va njeCD (skr. com pact disc – kom pakt disk)CD-ROM (skr. com pact disc read-only

me mory – kom pakt disk)CDNK (skr. Cr no gor sko dru štvo ne za-

vi snih knji žev ni ka)CE (skr. Co un cil of Euro pe)CE E PUS (skr. Cen tral Euro peen Ex-

chan ge Pro gram for Uni ver sity Stu-di es)

Ce klin (top.)cen tar for, instr. jed. cen tar fo romcen ti li tar, gen. jed. cen ti li tra, gen. mn.

cen ti li ta racen ti me tar/san ti me tar, gen. jed. cen ti-

me tra, gen. mn. cen ti me ta racen tu ri ja


cen tu rioncerce re mo ni jace re mo ni ja lan, ce re mo ni jal na, odr. vid

ce re mo ni jal nice rovce ro vi na cer ti fi kat/ser ti fi katce staCe ti nja nin, nom. mn. Ce ti nja niCe ti njan ka, vok. jed. Ce ti njan koCe ti nje, gen. Ce ti nja, instr. Ce ti njemCe tinj ski lje to pisCe tinj ski ma na stirCG (skr. Cr na Go ra)cg (skr. cen ti gram) .ch (in ter net ski do men Švaj car ske)ci ci jaci čaci ča ti, prez. ci čim, gl. pril. sad. ci če ći,

gl. im. ci ča njeCi ga nin, nom. mn. Ci ga nici ga ni ti, prez. ci ga nim, impf. ci ga njah,

gl. pril. sad. ci ga ne ći, gl. im. ci ga-njenje

Ci gan ka, dat. jed. Ci gan ki, gen. mn. Ci-gan ki

ci gan skici gla, gen. mn. ci ga la/ci glici je di ti, prez. ci je dim, impf. ci je đah, gl.

pril. sad. ci je de ći, gl. prid. trp. ci je-đen, gl. im. ci je đe nje

ci jeđ, gen. jed. ci je đi, instr. jed. ci je đu/ci je đi

ci je naci je ni ti, prez. ci je nim, impf. ci je njah, gl.

pril. sad. ci je ne ći, gl. prid. trp. ci je-njen, gl. im. ci je nje nje

ci je njen, ci je nje na, odr. vid ci je nje nici je pa ti, prez. ci je pam, gl. pril. sad. ci-

je pa ju ći, gl. im. ci je pa njeci jet ka, dat. jed. ci jet ki, gen. mn. ci jet ki ci jev, gen. jed. ci je vi, instr. jed. ci je vlju/

ci je viCi jev naci jev nicik-cakci klič nici lin dar, gen. jed. ci lin dra, gen. mn. ci-

lin da ra ci lin dri čan, ci lin drič na, odr. vid ci lin-

drič nici ni čan, ci nič na, odr. vid ci nič nici nik, vok. jed. ci ni če, nom. mn. ci ni cici ni zam, gen. jed. ci ni zma, gen. mn. ci-

ni za macio, ci je la, odr. vid ci je lici pan ci je li, gen. jed. ci pan ci je lo gacip ci je li, gen. jed. cip ci je lo gacir ku la ci jacir ku sant, gen. mn. cir ku sa na tacir kuscir ku sant ki njacir ku sant skicir ku skici staci ster na/ci sti jer naci sti jer na/ci ster na


ci to pla zma, gen. mn. ci to pla zmici to sta tik, nom. mn. ci to sta ti cici vi li za ci jaci vi li za cij ski/ci vi li za ci o nici vi li za ci o ni/ci vi li za cij skicje di lo/će di locje li nacje lis ho dan, cje lis hod na, odr. vid cje-

lis hod nicje lis hod nost, gen. jed. cje lis hod no sti,

instr. jed. cje lis hod no šću/cje lis hod-no sti

cje li va nje, gen. jed. cje li va nja, instr. jed. cje li va njem

cje li va ti, prez. cje li vam, gl. pril. sad. cje li va ju ći, gl. im. cje li va nje

cje lo dne van, cje lo dnev na, odr. vid cje-lo dnev ni

cje lo ku pan, cje lo kup na, odr. vid cje lo-kup ni

cje lo kup nost, gen. jed. cje lo kup no sti, instr. jed. cje lo kup no šću/cje lo kup-no sti

cje lo vit, cje lo vi ta, odr. vid cje lo vi ticje lo vi tost, gen. jed. cje lo vi to sti, instr.

jed. cje lo vi to šću/cje lo vi to sticjen ka ti se/cjenj ka ti se, prez. cjen kam

se, gl. pril. sad. cjen ka ju ći se, gl. im. cjen ka nje

cje nov nik, nom. mn. cje nov ni cicjenj ka ti se/cjen ka ti se, prez. cjenj kam

se, gl. pril. sad. cjenj ka ju ći se, gl. im. cjenj ka nje

cje pa lo/će pa locje pa ni ca/će pa ni ca

cje pi dla če nje, gen. jed. cje pi dla če nja, instr. jed. cje pi dla če njem

cje pi dla či ti, prez. cje pi dla čim, impf. cje pi dla čah, gl. pril. sad. cje pi dla če ći, gl. im. cje pi dla če nje

cje pi dla ka, dat. jed. cje pi dla cicjep ka nje/ćep ka nje, gen. jed. cjep ka-

nja, instr. jed. cjep ka njemcjep ka ti/ćep ka ti, prez. cjep kam, gl.

pril. sad. cjep ka ju ći, gl. im. cjep ka nje cjep nu ti/ćep nu ti, prez. cjep nem, aor.

cjep nuh, gl. pril. proš. cjep nuv šicjev či ca cje vo vodcm (skr. cen ti me tar)cma ka ti, prez. cma čem, gl. pril. sad.

cma ču ći, gl. im. cma ka njeCNP (skr. Cr no gor sko na rod no po zo ri-

šte) Co. (skr. kom pa ni ja)COK (skr. Cr no gor ski olim pij ski ko-

mi tet)CPC (skr. Cr no gor ska pra vo slav na

crkva)cr ći/crk nu ti, prez. crk nem; aor. cr koh;

gl. prid. rad. cr kao, cr kla; gl. pril. proš. cr kav ši

cre pu ljacre vlja, gen. mn. crevaljacri jep, nom. mn. cre po vicri jev nicri je vocrkv. (skr. cr kve ni)cr kva, instr. jed. cr kvom, gen. mn. cr-

ka va


Cr kva Sve to ga Đor đacrk nu ti/cr ći, prez. crk nem; aor. crk nuh;

gl. prid. rad. crk nuo, crk nu la; gl. pril. proš. crk nuv ši

cr kov njak/cr kve njak, gen. jed. cr kov-nja ka, vok. jed. cr kov nja če, nom. mn. cr kov nja ci

cr kov ni/cr kve nicr kve ni/cr kov nicr kve no slo ven skicr kve njak/cr kov njak, vok. jed. cr kve-

nja če, nom. mn. cr kve nja ciCrm nič ka na hi jaCrm nič ke ljet nje igreCr na Go racr nac, gen. jed. crn ca, vok. jed. crn če,

gen. mn. cr na cacr nač kicrn či ti, prez. crn čim, gl. pril. sad. crn-če ći, gl. im. crn če nje

Cr ni kuk (top.)cr ni ti (či ni ti cr nim), prez. cr nim, impf.

cr njah, gl. pril. sad. cr ne ći, gl. im. cr-nje nje

Cr no je ze roCr no mo recr no brad, cr no bra da, odr. vid cr no bra diCr no go rac, gen. jed. Cr no gor ca, vok.

jed. Cr no gor če, gen. mn. Cr no go ra cacr no go ri cacr no go rič niCr no gor ka, dat. jed. Cr no gor ki, gen.

mn. Cr no gor kiCr no gor ska pra vo slav na cr kvacr no gor ski

Cr no gor ski PEN cen tarcr no gor sko-en gle ski rječ nikCr no gor sko ma te ma tič ko dru štvoCr no gor sko na rod no po zo ri šteCr no gor sko pri mor jecr no ko šu ljaš, vok. jed. cr no ko šu lja šu,

instr. jed. cr no ko šu lja šemcr no mor skicr no ok, cr no o ka, odr. vid cr no o kicr no ri zac, gen. jed. cr no ri sca, vok. jed.

cr no ri šče, gen. mn. cr no ri za cacr nje ti (po sta ja ti crn), prez. cr nim; gl.

pril. sad. cr ne ći; gl. prid. rad. cr nio, cr nje la; gl. im. cr nje nje

cr pi ti, prez. cr pim, impf. cr pljah, gl. pril. sad. cr pe ći, gl. im. cr plje nje

cr ve ni ti (či ni ti cr ve nim), prez. cr ve nim, impf. cr ve njah, gl. pril. sad. cr ve ne ći, gl. im. cr ve nje nje

cr ven dać, gen. jed. cr ven da ća, instr. jed. cr ven da ćem

Cr ve ni krstCr ve ni po lu mje secCr ven ka (top.)cr ve no-bi jel, cr ve no-bi je la, odr. vid cr-

ve no-bi je licr ve no kos, cr ve no ko sa, odr. vid cr ve-

no ko sicr ven per ka, dat. jed. cr ven per ki, gen.

mn. cr ven per kicr ve nje ti (po sta ja ti cr ven), prez. cr ve-

nim; gl. pril. sad. cr ve ne ći; gl. prid. rad. cr ve nio, cr ve nje la; gl. im. cr ve-nje nje

cr vo to čan, cr vo toč na, odr. vid cr vo-točni


cr vo toč nost, gen. jed. cr vo toč no sti, instr. jed. cr vo toč no šću/cr vo toč no sti

csl. (skr. cr kve no slo ven ski)Cu ca, nom. mn. Cu ceCu ce (top.)cuc kicu na mi, gen. jed. cu na mi ja, nom. mn.

cu na mi jicu ri ti, prez. cu rim, gl. pril. sad. cu re ći,

gl. im. cu re njecvi je će, gen. jed. cvi je ća, instr. jed. cvi-

je ćemcvi jeć njak/cvi jet njak, nom. mn. cvi jeć-

nja cicvi jet, nom. mn. cvje to viCvi je taCvi je ticvi jet ni/cvjet nicvi jet ni cacvi jet njak/cvi jeć njak, nom. mn. cvi jet-

nja ci cvi lje ti, prez. cvi lim; impf. cvi ljah; gl.

pril. sad. cvi le ći; gl. prid. rad. cvi lio, cvi lje la; gl. im. cvi lje nje

cvje ćar, vok. jed. cvje ća ru/cvje ća re, instr. jed. cvje ća rom/cvje ća rem

cvje ća racvje ćar ka, dat. jed. cvje ćar ki, gen. mn.

cvje ćar kicvje ćar stvo, gen. mn. cvje ćar sta va/cvje-ćar stva

cvje tast, cvje ta sta, odr. vid cvje ta sticvje ta ti, prez. cvje tam, gl. pril. sad.

cvje ta ju ći, gl. im. cvje ta njecvjet ni/cvi jet ni

cvje to no šacvo ko ta ti, prez. cvo ko ćem, gl. pril. sad.

cvo ko ću ći, gl. im. cvo ko ta njecvr čak, gen. jed. cvrč ka, vok. jed. cvrč-

ku, nom. mn. cvrč ci, gen. mn. cvr ča kacvr ča ti, prez. cvr čim, gl. pril. sad. cvr-če ći, gl. im. cvr ča nje

cvr ku ta ti, prez. cvr ku ćem, im per. cvr-ku ći, gl. pril. sad. cvr ku ću ći, gl. im. cvr ku ta nje

.cz (in ter net ski do men Če ške)

Č

čađ, gen. jed. ča đi, instr. jed. ča đu/ča điča đav, ča đa va, odr. vid ča đa viča đa vost, gen. jed. ča đa vo sti, instr. jed. ča đa vo šću/ča đa vo sti

ča đi ti/ča đa vi ti, prez. ča đim, impf. ča-đah, gl. pril. sad. ča đe ći, gl. im. ča-đe nje

ča đa vi ti/ča đi ti, prez. ča đa vim, impf. ča-đa vljah, gl. im. ča đa vlje nje

ča hu ra/ča u račaj nik, nom. mn. čaj ni cičak. (skr. ča kav ski)ča ka vac, gen. jed. ča kav ca, vok. jed. ča-

kav če, gen. mn. ča ka va cača ka vi zam, gen. jed. ča ka vi zma, gen.

mn. ča ka vi za mača kav ka, dat. jed. ča kav ki, gen. mn. ča-

kav kiča kav skiča kav šti nača klja, gen. mn. ča ka lja/ča klji


čak tar, gen. jed. čak ta ra, instr. jed. čak-ta rom/čak ta rem

ča mac, gen. jed. čam ca, gen. mn. ča-ma ca

čam dži jača mi ti, prez. ča mim, impf. ča mljah, gl.

pril. sad. ča me ći, gl. im. ča mlje nječa mo ti njača mo vi načan gri za lo/džan gri za ločan gri za ti/džan gri za ti, prez. čan gri-

zam, gl. pril. sad. čan gri za ju ći, gl. im. čan gri za nje

čan ko lizča pur, gen. jed. ča pu račar, gen. jed. ča ri, instr. jed. čar ju/ča riča ra ti, prez. ča ram, gl. pril. sad. ča ra ju-ći, gl. im. ča ra nje

čar dak, gen. jed. čar da ka, nom. mn. čar da ci

ča ro ban, ča rob na, odr. vid ča rob niča rob njak, gen. jed. ča rob nja ka, vok.

jed. ča rob nja če, nom. mn. ča rob nja ciča rob ni ca, vok. jed. ča rob ni ceča rob ni čin čar šavčas, nom. mn. ča so viča si ti, prez. ča sim, gl. pril. sad. ča se ći,

gl. im. ča še nječa so pisča skom (pril.)ča sov nik, nom. mn. ča sov ni cičast, gen. jed. ča sti, instr. jed. ča šću/časti

ča sto lju biv, ča sto lju bi va, odr. vid ča-sto lju bi vi

ča sto lju bi vost, gen. jed. ča sto lju bi vo sti, instr. jed. ča sto lju bi vo šću/ča sto lju bi-vo sti

ča sto lju blje, gen. jed. ča sto lju blja, instr. jed. ča sto lju bljem

ča ška, dat. jed. ča ški, gen. mn. ča škiča u ra/ča hu ra ča vr lja ti, prez. ča vr ljam, gl. pril. sad. ča vr lja ju ći, gl. im. ča vr lja nje

če dan, čed na, odr. vid čed ničed nost, gen. jed. čed no sti, instr. jed. čed no šću/čed no sti

Če do, gen. Če da če do mor ka, dat. jed. če do mor ki, gen.

mn. če do mor kiče do mor stvo, gen. mn. če do mor sta va/če do mor stva

Če dov če ka o ni cače krk, nom. mn. če kr ciče lič niče likčel ni/če o niče list/če li sta, gen. jed. če li stače li sta/če list, gen. jed. če li steče list ki njačel nik, vok. jed. čel ni če, nom. mn. čel-

ni ciče ljad, gen. jed. če lja di, instr. jed. če-

lja diče lja de, gen. jed. če lja de tače me ri ka, dat. jed. če me ri ciče o ni/čel ni


če pa ti, prez. če pam/če pljem, gl. pril. sad. če pa ju ći/če plju ći, gl. im. če pa nje

če pi ti, prez. če pimče pr ka ti, prez. če pr kam, gl. pril. sad. če pr ka ju ći, gl. im. če pr ka nje

če rek, vok. jed. če re če, nom. mn. če re ciče re či ti, prez. če re čim, gl. pril. sad. če-

re če ći, gl. im. če re če nječe san, gen. jed. če sna, gen. mn. če sa nače sma, gen. mn. če sa ma/če smiče stit ka, dat. jed. če stit ki, gen. mn. če-

stit kiče sti tost, gen. jed. če sti to sti, instr. jed. če sti to šću/če sti to sti

če sto češ. (skr. če ški)če šalj, gen. jed. če šlja, instr. jed. če-

šljem, nom. mn. če šlje viče šanj, gen. jed. če šnja, instr. jed. če-

šnjem, nom. mn. če šnje viče ša ti, prez. če šem, gl. pril. sad. če šu ći,

gl. im. če ša nječe šće (komp. od če sto)čet ka, dat. jed. čet ki, gen. mn. če ta ka/čet ki

če tr de setče tr de se takče tr de se to go di šnjakče tr de se to go di šnja ki njače tr de se to go di šnjiče tr de se to go di šnji cače tr de se to roče tr na estče tr na e sto ro

če tvo ri cače tvor ka, dat. jed. če tvor ci/če tvor ki,

gen. mn. če tvor kiče tvo roče tvo ro ča sov niče tvo roč lan, če tvo ro čla na, odr. vid če-

tvo ro čla niče tvo ro go di šnjak, vok. jed. če tvo ro go-

di šnja če, nom. mn. če tvo ro go di šnja ciče tvo ro go di šnja ki njače tvo ro go di šnjiče tvo ro go di šnji cače tvo ro mje seč niče tvo ro ne djelj ni/če tvo ro ne đelj niče tvo ro ne đelj ni/če tvo ro ne djelj niče tvo ro-pe to roče tvo ro po stot niče tvo ro sprat ni cače tvo ro struk, če tvo ro stru ka, odr. vid če tvo ro stru ki

če tvo ro u gao, gen. jed. če tvo ro u glače tvo ro u ga o niče tvr tak, gen. jed. če tvrt ka, nom. mn. če tvr ci, gen. mn. če tvr ta ka

če tvrt fi na leče tvr ti nače žnjače žnji vost, gen. jed. če žnji vo sti, instr.

jed. če žnji vo šću/če žnji vo stiči gra, gen. mn. či gri/či ga rači ji, či ja, či ječi ji bi lo/bi lo či jiči ji dra goči ji god/či ji gođ


či ji gođ/či ji godči lje ti, prez. či lim, impf. či ljah, gl. pril.

sad. či le ći, gl. im. či lje nječi ni lac, gen. jed. či ni o ca, nom. mn. či ni-

o ci, gen. mn. či ni la cači ni ti, prez. či nim, impf. či njah, gl. pril.

sad. či ne ći, gl. im. či nje nječi no dej stvo, gen. mn. či no dej sta va/či-

no dej stvači nov ni ca, vok. jed. či nov ni ceči nov ni činči nov nik, vok. jed. či nov ni če, nom. mn. či nov ni ci

či nov ni štvo, gen. mn. či nov ni šta va/či-nov ni štva

čio, či la, odr. vid či ličist, či sta, odr. vid či stiČi sta Vla ka (top.)či sti o ni ca či stu nac, gen. jed. či stun ca, vok. jed. či-

stun če, gen. mn. či stu na cačit. (skr. či taj)či ta lac, gen. jed. či ta o ca, vok. jed. či ta o-če, gen. mn. či ta la ca

či tan ka, dat. jed. či tan ci, gen. mn. či-tan ki

či ta o ni cačit ko (pril.)či tljiv, či tlji va, odr. vid či tlji viči tlji vost, gen. jed. či tlji vo sti, instr. jed. či tlji vo šću/či tlji vo sti

čki lje ti/čki lji ti, prez. čki ljim; impf. čki-ljah; gl. pril. sad. čki lje ći; gl. prid. rad. čkilјio, čki lje la

čki lji ti/čki lje ti, prez. čki lim; impf. čki-ljah; gl. pril. sad. čki le ći; gl. prid. rad. čki lio, čki lje la

čl. (skr. član)čl. (skr. čla nak)član, gen. jed. čla na, nom. mn. čla no vičla nak, gen. jed. član ka, nom. mn. član-

ci, gen. mn. čla na kačo ban/čo ba nin, nom. mn. čo ba ničo ba ni ca, vok. jed. čo ba ni cečo ba ni činčo ba nin/čo ban, nom. mn. čo ba ničo jačoj stvo, gen. mn. čoj sta va/čoj stvačo vje čan, čo vječ na, odr. vid čo vječ ničo vje čan skičo vje čan stvo, gen. mn. čo vje čan sta va/čo vje čan stva

čo vje či ji/čo vječ jičo vječ ji/čo vje či jičo vje ču ljak, gen. jed. čo vje čulj ka, vok.

jed. čo vje čulj če, nom. mn. čo vje čulj-ci, gen. mn. čo vje ču lja ka

ču čanj, gen. jed. čuč nja, nom. mn. čuč-nje vi

ču ča ti, prez. ču čim, gl. pril. sad. ču če ći, gl. im. ču ča nje

ču ča vac, gen. jed. ču čav ca, gen. mn. ču-ča va ca

čuč nu ti, prez. čuč nem, aor. čuč nuh, gl. pril. proš. čuč nuv ši

ču dak, gen. jed. ču da ka, vok. jed. ču da-če, nom. mn. ču da ci

ču de san, ču de sna, odr. vid ču de sni


ču de snost, gen. jed. ču de sno sti, instr. jed. ču de sno šću/ču de sno sti

ču do tvo rac, gen. jed. ču do tvor ca, vok. jed. ču do tvor če, gen. mn. ču do tvo ra ca

ču do tvor ka, dat. jed. ču do tvor ki, gen. mn. ču do tvor ki

ču do vi šan, ču do vi šna, odr. vid ču do vi-šni

ču do vi šte, gen. jed. ču do vi šta, instr. jed. ču do vi štem, nom. mn. ču do vi šta

ču kun ba baču kun djed/ču kun đedču kun đed/ču kun djedču pa vost, gen. jed. ču pa vo sti, instr. jed. ču pa vo šću/ču pa vo sti

ču var ku ćačuv stvo, nom. mn. čuv stva, gen. mn. čuv sta va/čuv stva

čvor nat, čvor na ta, odr. vid čvor na tičvor no vat, čvor no va ta, odr. vid čvor-

no va tičvrst, čvr sta, odr. vid čvr sti

Ć

će be, gen. jed. će be taće di lo/cje di loĆe klaĆe kli ći (top.)će klić ki će lav, će la va, odr. vid će la viće la vac, gen. jed. će lav ca, vok. jed. će-

lav če, gen. mn. će la va caće la vi ti, prez. će la vim, impf. će la vljah,

gl. pril. sad. će la ve ći, gl. im. će la-vljenje

će la vost, gen. jed. će la vo sti, instr. jed. će la vo šću/će la vo sti

Će mov sko po ljeće pa lo/cje pa loće pa ni ca/cje pa ni caćep ka ti/cjep ka ti, prez. ćep kam, gl. pril.

sad. ćep ka ju ći, gl. im. ćep ka njećep nu ti/cjep nu ti, prez. ćep nem, aor. ćep nuh, gl. pril. proš. ćep nuv ši

će ra ti/tje ra ti, prez. će ram, gl. pril. sad. će ra ju ći, gl. im. će ra nje

će ši telj/tje ši telj, vok. jed. će ši te lju, instr. jed. će ši te ljem

će ši ti/tje ši ti, prez. će šim, gl. pril. sad. će še ći, gl. im. će še nje

Će taljĆet koĆet ko vićĆe ta le gla vi ceĆet naĆet na po ljaĆet ni doĆe tu lji na do li naće vab dži jaće vab dži ni caće vapći li bar, gen. jed. ći li ba raĆi purćir. (skr. ći ri li ca)ći ri li caĆi ri loći ri lo me tod skići vot, gen. jed. ći vo ta


ćo rac/ćo rak, gen. jed. ćor ca, nom. mn. ćor ci, gen. mn. ćo ra ca

ćo rak/ćo rac, gen. jed. ćor ka, gen. mn. ćo ra ka

ćo ra vi ti, prez. ćo ra vim, impf. ćo ra vljah, gl. pril. sad. ćo ra ve ći, gl. im. ćo ra-vlje nje

ćo sa vac, gen. jed. ćo sav ca, vok. jed. ćo-sav če, gen. mn. ćo sa va ca

ćo šak, gen. jed. ćo ška, nom. mn. ćo-škovi

ćud, gen. jed. ću di, instr. jed. ću đu/ću diću dljiv, ću dlji va, odr. vid ću dlji viću dlji vac, gen. jed. ću dljiv ca, vok. jed. ću dljiv če, gen. mn. ću dlji va ca

ću dlji vi ca, vok. jed. ću dlji vi ceću dlji vi činću dlji vost, gen. jed. ću dlji vo sti, instr.

jed. ću dlji vo šću/ću dlji vo stićuk, vok. jed. ću če (fi g. ću ku), nom. mn. ću ko vi

ću murću mur dži jaću ran, gen. jed. ću ra naćur ka, dat. jed. ćur ci/ćur ki, gen. mn. ćur ki/ću ra ka

ću ri ti, prez. ću rim, gl. pril. sad. ću re ći, gl. im. ću re nje

ću ta ti, prez. ću tim, gl. pril. sad. ću te ći, gl. im. ću ta nje

ćut ka ti, prez. ćut kam, gl. pril. sad. ćut-ka ju ći, gl. im. ćut ka nje

ću tuk, vok. jed. ću tuče, nom. mn. ću tu ci

D

D (rim ski znak za broj 500)d. d. (skr. di o ni čar sko dru štvo)d. o. o. (skr. dru štvo ogra ni če ne od go-

vor no sti)da bog da (uzv.)da bo me (rječ.)da da ist/da da i sta, gen. jed. da da i sta da da i sta/da da ist, gen. jed. da da i steda da i zam, gen. jed. da da i zma, gen. mn.

da da i za madah ta ti, prez. dah ćem, gl. pril. sad.

dahću ći gl. im. dah ta nje da i reda laj la ma, gen. jed. da laj la meda le ko vid/da le ko vi dan, da le ko vi da,

odr. vid da le ko vi dida le ko vi dan/da le ko vid, da le ko vid na,

odr. vid da le ko vid nida le ko vid nost/da le ko vi dost, gen. jed.

da le ko vid no sti, instr. jed. da le ko vid-no šću/da le ko vid no sti

da le ko vi dost/da le ko vid nost, gen. jed. da le ko vi do sti, instr. jed. da le ko vi do-šću/da le ko vi do sti

da liDal ma ci jaDal ma ti nac (et nik), gen. jed. Dal ma-

tin ca, vok. jed. Dal ma tin če, gen. mn. Dal ma ti na ca

dal ma ti nac (pas), gen. jed. dal ma tin ca, gen. mn. dal ma ti na ca

Dal ma tin ka, dat. jed. Dal ma tin ki, gen. mn. Dal ma tin ki

dal ma tin ski


dal mat ski (ko ji se od no si na Dal ma te)da lji (komp. od da lek)dalj nji (pri djev)da nak, gen. jed. dan ka, nom. mn. dan ci,

gen. mn. da na kadan-da nas (pril.)Dan dr žav no sti (prazn.)Da ni lov krst Dan ne za vi sno sti (prazn.)da no noć niDan te, gen. Dan tea, dat. Dan teuDan te ovdan te ov ski DA NU (skr. Du kljan ska aka de mi ja na u-

ka i umjet no sti)da ri va lac, gen. jed. da ri va o ca, vok. jed.

da ri va o če, gen. mn. da ri va la cada ro da vac, gen. jed. da ro dav ca, vok.

jed. da ro dav če, gen. mn. da ro da va ca da ro vi tost, gen. jed. da ro vi to sti, instr.

jed. da ro vi to šću/da ro vi to stida ska, dat. jed. da sci/da ski, gen. mn.

da sa kada šči ca (dem. od da ska)da šču ri na (augm. od da ska)dat. (skr. da tiv) da ti, prez. dam/da dem/dad nem; aor.

dah/da doh; gl. prid. rad. dao, da la; gl. pril. proš. dav ši

da va lac, gen. jed. da va o ca, vok. jed. da-va o če, gen. mn. da va la ca

da va telj ka, dat. jed. da va telj ki, gen. mn. da va telj ki

da va ti, prez. da jem, gl. pril. sad. da ju ći, gl. im. da va nje

Da Vin či/Le o nar do da Vin čidcl (skr. de ci li tar).de (in ter net ski do men Nje mač ke)de be lo ko žac, gen. jed. de be lo ko šca,

vok. jed. de be lo ko šče, gen. mn. de be-lo ko ža ca

de beo, de be la, odr. vid de be li de bi, gen. jed. de bi ja, nom. mn. de bi jide ce ni jade fekt, gen. mn. de fe ka tade fe tist/de fe ti sta, gen. jed. de fe ti stade fe ti sta/de fe tist, gen. jed. de fe ti stede fe ti stič kide fe tist ki njade fi le, gen. jed. de fi lea, nom. mn. de fi leide ge ne či ti, prez. de ge ne čim, gl. pril.

sad. de ge ne če ći, gl. im. de ge ne če nje de ge nek, gen. jed. de ge ne ka, vok. jed.

de ge ne če (fi g. de ge ne ku), nom. mn. de ge ne ci

de ge ne rik, vok. jed. de ge ne ri če, nom. mn. de ge ne ri ci

dej stvo, gen. mn. dej sta va/dej stva dej stvo va ti, prez. dej stvu jem, gl. pril.

sad. dej stvu ju ći, gl. im. dej stvo va njeDej ton ski spo ra zumdekl. (skr. de kli na ci ja)De kla ra ci ja Cr no gor skog PEN cen tra

o ustav nom po lo ža ju cr no gor sko-ga je zi ka

de likt, gen. jed. de lik ta, gen. mn. de li-ka ta

de lin kvent, gen. mn. de lin kve na tade lin kvent ki njade li ri jum


dem. (skr. de mi nu tiv)de ma gog, vok. jed. de ma go že, nom. mn.

de ma go zide ma go gi jade ma go škide ma go ški njade man ti, gen. jed. de man ti ja, nom. mn.

de man ti jide mi li ta ri za ci jade mo de (ne promj. prid.)de mo krat/de mo kra ta, gen. jed. de mo-

kra ta de mo kra ta/de mo krat, gen. jed. de mo-

kra tede mo kra ti jade mo krat skide mon strant, gen. mn. de mon stra na tade mon strant ki njaden di, gen. jed. den di ja, nom. mn. den-

di jide nun ci jant, gen. mn. de nun ci ja na tade nun ci jant skide po, gen. jed. de poa, nom. mn. de poide po ni ja der bi, gen. jed. der bi ja, nom. mn. der-

bi jide ri šte, gen. jed. de ri šta, instr. jed. de ri-

štem, nom. mn. de ri štade sert de se tak (pril.) de set ka, dat. jed. de set ki, gen. mn. de-

set ki/de se ta kade se to go di šnjak, vok. jed. de se to go di-

šnja če, nom. mn. de se to go di šnja ci

de se to go di šnjide se to go di šnji cade se to mje seč nide se to rode se to sprat ni cade se to struk, de se to stru ka, odr. vid de-

se to stru kaDe So sir/Fer di nand de So sirde spo ti jade spot skide spot stvo, gen. mn. de spot sta va/de-

spot stvade šnjak, vok. jed. de šnja če, nom. mn.

de šnja cide šnja ki njade vet ka, dat. jed. de vet ki, gen. mn. de-

ve ta ka/de vet kide ve de setde vet na estde ve to ljet nide ve to rode vet sto/de vet sto ti nade vet sto tide vet sto ti na/de vet stode vi ja ci jade vi ja cij ski/de vi ja ci o nide vi ja ci o ni/de vi ja cij skide za vu i sa ti, prez. de za vu i šem, gl. pril.

sad. de za vu i šu ći, gl. im. de za vu i sa njede zendez in fek cij ski/dez in fek ci o nidez in fek ci o ni/dez in fek cij ski


dez in fi ko va ti, prez. dez in fi ku jem, gl. pril. sad. dez in fi ku ju ći, gl. im. dez in-fi ko va nje

de zo do ransdez o ri jen ta ci jadez o ri jen ti sa ti, prez. dez o ri jen ti šem, gl.

pril. sad. dez o ri jen ti šu ći, gl. im. dez-o ri jen ti sa nje

dg (skr. de ci gram) Di dro, gen. Di droaDi dro ovdif tong, nom. mn. dif ton zidif ton gi za ci jadif ton škidi ja be ti čar, vok. jed. di ja be ti ča ru/di ja-

be ti ča re, instr. jed. di ja be ti ča rom/di-ja be ti ča rem

di ja be tesdi ja fi lmdi ja frag ma, gen. mn. di ja frag mi/di ja-

frag madi ja gramdi jak, gen. jed. di ja ka, vok. jed. di ja če,

nom. mn. di ja cidi jal. (skr. di ja le kat)di jal. (skr. di ja le kat ski) di ja le kat/di ja lekt, gen. jed. di ja lek ta,

gen. mn. di ja le ka tadi ja le kat skidi ja lekt/di ja le kat, gen. jed. di ja lek ta,

gen. mn. di ja le ka tadi ja lek ta lan, di ja lek tal na, odr. vid di ja-

lek tal nidi ja lek to log, vok. jed. di ja lek to lo že,

nom. mn. di ja lek to lo zi

di ja lek to lo gi jadi ja lek to lo škidi ja lek to lo ški njadi ja mant ski di ja re jadi ja spo radi je li ti, prez. di je lim, impf. di je ljah, gl.

pril. sad. di je le ći, gl. im. di je lje njedi je lje nič kidi je lje nik, vok. jed. di je lje ni če, nom.

mn. di je lje ni cidi je lje nje, gen. jed. di je lje nja, instr. jed.

di je lje njemdi je tadi je ta lan, di je tal na, odr. vid di je tal nidi je te, gen. jed. dje te ta/đe te ta, nom. mn.

dje ca/đe cadi je va ti se, prez. di je vam se, gl. pril.

sad. di je va ju ći se, gl. im. di je va njedi le tant, gen. jed. di le tan ta, gen. mn. di-

le ta na tadi le tant skidim nja čar, vok. jed. dim nja ča ru/dim-

nja ča re, instr. jed. dim nja ča rom/dim-nja ča rem

dim njak, gen. jed. dim nja ka, nom. mn. dim nja ci

di njadio, gen. jed. di je la, nom. mn. dje lo vi di o ba di o nidi o ni cadi o ni čar, vok. jed. di o ni ča ru/di o ni ča re,

instr. jed. di o ni ča rom/di o ni ča remdipl. (skr. di plo mi ra ni)


dipl. ek./dipl. оec. (skr. di plo mi ra ni eko no mi sta)

dipl. ing. (skr. diplomi ra ni in ži njer)dipl. iur. (skr. di plo mi ra ni prav nik)di plo mat/di plo ma ta, gen. jed. di plo-

ma tadi plo ma ta/di plo mat, gen. jed. di plo-

ma tedi plo ma ti jadir. (skr. di rek tor/di rek to ri ca)di rek to ri ca, vok. jed. di rek to ri cedi rek to ri čindi rek to ri jumdi rin či ti, prez. di rin čim, gl. pril. sad. di-

rin če ći, gl. im. di rin če njedir lji vost, gen. jed. dir lji vo sti, instr. jed.

dir lji vo šću/dir lji vo stidi saj nidi ser ta ci jadis junk ci jadis junk ti van, dis junk tiv na, odr. vid dis-

junk tiv nidisk, nom. mn. di sko vidisk-džo kejdi ske tadis kodis kre ci jadis kre cij ski/dis kre ci o nidis kre ci o ni/dis kre cij skidis kursdi so nan ca, gen. mn. di so nan ca/di so-

nan cidis tan ca, gen. mn. dis tan ca/dis tan cidi vi zi ja

di vljak, gen. jed. di vlja ka, vok. jed. di-vlja če, nom. mn. di vlja ci

di vlja ka, dat. jed. di vlja ci, nom. mn. di-vlja ke, gen. mn. di vlja ka

di zajndi zen te ri jadje ca/đe cadje čak, vok. jed. dje ča če, nom. mn. dje-ča ci

dje či ca/đe či ca, vok. jed. dje či cedje či ji/đe či ji / dječ ji/đeč jidječ ji/đeč ji / dje či ji/đe či jidje čur li ja/đe čur li ja, vok. jed. dje čur li jodjed/đed, gen. jed. dje da, nom. mn. dje-

do vidje dov/đe dovdje do vi na/đe do vi nadje la ti, prez. dje lam, gl. pril. sad. dje la-

ju ći, gl. im. dje la njedje lat nik, vok. jed. dje lat ni če, nom. mn.

dje lat ni ci dje lat nost, gen. mn. dje lat no sti, instr.

jed. dje lat no šću/dje lat no stidjel ce, gen. jed. djel ca, gen. mn. dje la cadje lić, instr. jed. dje li ćemdje li lac, gen. jed. dje li o ca, vok. jed. dje-

li o če, gen. mn. dje li la cadje li mi čan, dje li mič na, odr. vid dje li-

mič ni dje li telj, vok. jed. dje li te lju, instr. jed.

dje li te ljemdje li telj ka, dat. jed. dje li telj ki, gen. mn.

dje li telj kidje lo


dje lo tvo ran, dje lo tvor na, odr. vid dje-lo tvor ni

dje lo va ti, prez. dje lu jem, gl. pril. sad. dje lu ju ći, gl. im. dje lo va nje

dje lo vod ni ca, vok. jed. dje lo vod ni cedje lo vod ni čindje lo vod nič kidje lo vod nik, vok. jed. dje lo vod ni če,

nom. mn. dje lo vod ni ci dje lo vo đadje lo vot ki njadje lja ti/đe lja ti, prez. dje ljem, gl. pril.

sad. dje lju ći, gl. im. dje lja nje dje ljiv, dje lji va, odr. vid dje lji vidje lji vost, gen. jed. dje lji vo sti, instr.

jed. dje lji vo šću/dje lji vo stidje nu ti/đe nu ti, prez. dje nem, aor. dje-

nuh, gl. pril. proš. dje nuv šidje te li na/đe te li nadje te tov/đe te tovdje tinj stvo/đe tinj stvo, gen. mn. dje tinj-

sta va/dje tinj stvadje ti njast/đe ti njast, dje ti nja sta, odr.

vid dje ti nja stidje ti nji ti/đe ti nji ti, prez. dje ti njim, gl.

pril. sad. dje ti nje ći, gl. im. dje ti nje njedje tlić/đe tlić, instr. jed. dje tli ćemdje ver/đe ver, vok. jed. dje ve ru, instr.

jed. dje ve rom, nom. mn. dje ve ri dje ve ri čić/đe ve ri čić, vok. jed. dje ve ri či-ću, instr. jed. dje ve ri či ćem

dje ve rič na/đe ve rič na, dat. jed. dje ve-rič ni

dje ve ro va ti/đe ve ro va ti, prez. dje ve ru-jem, gl. pril. sad. dje ve ru ju ći, gl. im. dje ve ro va nje

dje ve ru ša/đe ve ru šadje vi ca/đe vi ca, vok. jed. dje vi cedje vi čan ski/đe vi čan skidje vi čan stvo/đe vi čan stvo, gen. mn.

dje vi čan sta va/dje vi čan stvadje vi čin/đe vi čindje vič njak/đe vič njakdje vo jač ki/đe vo jač kidje vo ja štvo/đe vo ja štvo, gen. mn. dje-

vo ja šta va/dje vo ja štvadje voj či ca/đe voj či ca, vok. jed. dje voj-či ce

dje voj čin/đe voj čindje voj či ti se/đe voj či ti se, prez. dje voj-čim se, gl. pril. sad. dje voj če ći se, gl. im. dje voj če nje

dje voj ču ra/đe voj ču radje voj ka/đe voj ka, dat. jed. dje voj ci,

gen. mn. dje vo ja kadje vo va ti/đe vo va ti, prez. dje vu jem, gl.

pril. sad. dje vu ju ći, gl. im. dje vo va nje.dk (in ter net ski do men Dan ske)dkg (skr. de ka gram)dl (skr. de ci li tar)dli je todm (skr. de ci me tar)dne (u cr kve nim pra zni ci ma: o Mi tro-

vu dne)DNK (skr. de zok si ri bo nu kle in ska ki ś e-

li na)do ma lo pri je (pril.)do, gen. jed. do la, nom. mn. do lo vido a jen, gen. jed. do a je nado bi tak, gen. jed. do bit ka, nom. mn. do-

bi ci, gen. mn. do bi ta ka


do bje ći/do bjeg nu ti, prez. do bjeg nem; aor. do bje goh, do bje že; gl. prid. rad. do bje gao, do bje gla; gl. pril. proš. do-bje gav ši

do bjeg nu ti/do bje ći, prez. do bjeg nem, aor. do bjeg nuh, gl. pril. proš. do bjeg-nuv ši

do bje ža ti, prez. do bje žim, aor. do bje-žah, gl. pril. proš. do bje žav ši

do bo ga (uzv.)do bra no (pril.)do bri čak, gen. jed. do brič ka, vok. jed.

do brič ku, nom. mn. do brič ci, gen. mn. do bri ča ka

do bro či ni telj, instr. jed. do bro či ni te-ljem

do bro či ni telj ka, dat. jed. do bro či ni telj-ki, gen. mn. do bro či ni telj ki

do bro čin stvo, gen. mn. do bro čin sta va/do bro čin stva

Do bro ća nin, nom. mn. Do bro ća niDo bro ćan ka, dat. jed. Do bro ćan ki, gen.

mn. Do bro ćan kido bro ću dan, do bro ćud na, odr. vid do-

bro ćud ni do bro ćud nost, gen. jed. do bro ćud no sti,

instr. jed. do bro ćud no šću/do bro ćud-no sti

do bro do šli cado bro na mje ran, do bro na mjer na, odr.

vid do bro na mjer ni do bro na mjer nost, gen. jed. do bro na-

mjer no sti, instr. jed. do bro na mjer no-šću/do bro na mjer no sti

do bro taDo bro ta (top.)

do bro tvor, vok. jed. do bro tvo re, instr. jed. do bro tvo rom

do bro tvo r ka, dat. jed. do bro tvor ki, gen. mn. do bro tvor ki

do bro vo ljac, gen. jed. do bro volj ca, vok. jed. do bro volj če, gen. mn. do bro vo-lja ca

Do br sko Se lo (top.)doc. (skr. do cent)do će ra nost/do tje ra nost, gen. jed. do-će ra no sti, instr. jed. do će ra no šću/do-će ra no sti

do će ra ti/do tje ra ti, prez. do će ram, aor. do će rah, gl. pril. proš. do će rav ši

do će ri vač/do tje ri vač, vok. jed. do će ri-va ču, instr. jed. do će ri va čem

do će ri va ti/do tje ri va ti, prez. do će ru jem, gl. pril. sad. do će ru ju ći, gl. im. do će-ri va nje

do da tak, gen. jed. do dat ka, nom. mn. do da ci, gen. mn. do da ta ka

do di je li ti, prez. do di je lim, aor. do di je-lih, gl. pril. proš. do di je liv ši, gl. prid. trp. do di je ljen

do dje lji va ti, prez. do dje lju jem, gl. pril. sad. do dje lju ju ći, gl. im. do dje lji va nje

dod na (pril.)do dri je ti, prez. do drem; aor. do dri jeh;

gl. prid. rad. do dro, do dr la; gl. pril. proš. do dri jev ši

do du še (rječ.)do đa vo la (uzv.)do ga, dat. jed. do gidog ma tik, vok. jed. dog ma ti če, nom.

mn. dog ma ti cido go di ne (pril.)


do go dov šti nado go ri je va ti, prez. do go ri je vam, gl.

pril. sad. do go ri je va ju ći, gl. im. do-go ri je va nje

do gor je ti, prez. do go rim; aor. do gor jeh; gl. prid. rad. do go rio, do gor je la; gl. pril. proš. do gor jev ši

do gra dak, gen. jed. do grat ka, nom. mn. do gra ci, gen. mn. do gra da ka

do ho dak, gen. jed. do hot ka, nom. mn. do ho ci, gen. mn. do ho da ka

do hva ti ti, prez. do hva tim, aor. do hva-tih, gl. prid. trp. do hva ćen, gl. pril. proš. do hva tiv ši

do kon, do ko na, odr. vid do ko nidok to rand, gen. mn. dok to ra na da/dok-

to ran dado ku či vost, gen. jed. do ku či vo sti, instr.

jed. do ku či vo šću/do ku či vo stido ku me nat/do ku ment, gen. jed. do ku-

men ta, gen. mn. do ku me na tado ku ment/do ku me nat, gen. jed. do ku-

men ta, gen. mn. do ku me na tado le će ti/do le tje ti, prez. do le tim; aor.

do le ćeh; gl. prid. rad. do le tio, do le će-la; gl. pril. proš. do le ćev ši

do le tje ti/do le će ti, prez. do le tim; aor. do le tjeh; gl. prid. rad. do le tio, do le-tje la; gl. pril. proš. do le tjev ši

do li je ta ti, prez. do li je ćem, gl. pril. sad. do li je ta ju ći, gl. im. do li je ta nje

do li je va ti/do li va ti, prez. do li je vam, gl. pril. sad. do li je va ju ći, gl. im. do li je-va nje

do li va ti/do li je va ti, prez. do li vam, gl. pril. sad. do li va ju ći, gl. im. do li va nje

do lje (pril.)

do ma zetdo mi lje ti, prez. do mi lim; aor. do mi ljeh;

gl. prid. rad. do mi lio, do mi lje la; gl. pril. proš. do mi ljev ši

do mi ni ka nac, gen. jed. do mi ni kan ca, vok. jed. do mi ni kan če, gen. mn. do-mi ni ka na ca

do mo dr žni ca do mo ro dac, gen. jed. do mo ro ca, vok.

jed. do mo ro če, gen. mn. do mo ro da cado mo rot ka, dat. jed. do mo rot ki, gen.

mn. do mo rot kidon (skr. sve šte nik = do mi nus)do ne dav no (pril.)do ne kle (pril.)do ni je ti, prez. do ne sem; im per. do ne si;

aor. do ne soh; gl. prid. rad. do nio, do-ni je la; gl. prid. trp. do ni jet/donesen/donešen; gl. pril. proš. do ni jev ši

Don Ki hotdo no si lac, gen. jed. do no si o ca, vok. jed.

do no si o če, gen. mn. do no si la caDo nje Po ljeDo nji Ku čido njo sel skido pri je ti, prez. do prem; aor. do pri jeh;

gl. pril. proš. do pri jev ši/do prv ši; gl. prid. rad. do pro, do pr la

do pu sti ti/do pu šti ti, prez. do pu stim, aor. do pu stih, gl. prid. trp. do pu šten, gl. im. do pu šte nje

do pu šta ti, prez. do pu štam, gl. pril. sad. do pu šta ju ći, gl. im. do pu šta nje

do pu šti ti/do pu sti ti, prez. do pu štim, aor. do pu štih, gl. prid. trp. do pu šten, gl. im. do pu šte nje


do sje, gen. jed. do sjea, nom. mn. do sjeido sje ti ti se/do ś e ti ti se, prez. do sje tim

se, aor. do sje tih se, gl. pril. proš. do-sje tiv ši se

do sjet ka/do ś et ka, dat. jed. do sjet ki, gen. mn. do sjet ki/do sje ta ka

do sje tljiv/do ś e tljiv, do sje tlji va, odr. vid do sje tlji vi

do sje tlji vac/do ś e tlji vac, gen. jed. do-sje tljiv ca, vok. jed. do sje tljiv če, gen. mn. do sje tlji va ca

do sje tljiv ka/do ś e tljiv ka, dat. jed. do-sje tljiv ki, gen. mn. do sje tljiv ki

do sje tlji vost/do ś e tlji vost, gen. jed. do-sje tlji vo sti, instr. jed. do sje tlji vo šću/do sje tlji vo sti

do sko ra/do sko ro (pril.)do sko ro/do sko ra (pril.)dosl. (skr. do slov no)do slje dan, do sljed na, odr. vid do sljed nido sljed nost, gen. jed. do sljed no sti,

instr. jed. do sljed no šću/do sljed no stido spi je će, gen. jed. do spi je ća, instr. jed.

do spi je ćem, nom. mn. do spi je ćado spje ti, prez. do spi jem; aor. do spjeh;

gl. prid. rad. do spio, do spje la; gl. pril. proš. do spjev ši

do sto jan stve nost, gen. jed. do sto jan-stve no sti, instr. jed. do sto jan stve no-šću/do sto jan stve no sti

do ś e ti ti se/do sje ti ti se, prez. do ś e tim se, aor. do ś e tih se, gl. pril. proš. do ś e tiv-ši se

do ś et ka/do sjet ka, dat. jed. do ś et ki, gen. mn. do ś et ki/do ś e ta ka

do ś e tljiv/do sje tljiv, do ś e tlji va, odr. vid do ś e tlji vi

do ś e tlji vac/do sje tlji vac, gen. jed. do ś e-tljiv ca, vok. jed. do ś e tljiv če, gen. mn. do ś e tlji va ca

do ś e tljiv ka/do sje tljiv ka, dat. jed. do ś e-tljiv ki, gen. mn. do ś e tljiv ki

do ś e tlji vost/do sje tlji vost, gen. jed. do-śe tlji vo sti, instr. jed. do ś e tlji vo šću/do ś e tlji vo sti

do tje ra nost/do će ra nost, gen. jed. do-tje ra no sti, instr. jed. do tje ra no šću/do-tje ra no sti

do tje ra ti/do će ra ti, prez. do tje ram, aor. do tje rah, gl. pril. proš. do tje rav ši

do tje ri vač/do će ri vač, vok. jed. do tje ri-va ču, instr. jed. do tje ri va čem

do tje ri va ti/do će ri va ti, prez. do tje ru-jem, gl. pril. sad. do tje ru ju ći, gl. im. do tje ri va nje

do tle (pril.)dov de (pril.)do ve če (pril.)do vi đe nja (po zdrav)do vi jek/do vi je ka (pril.) do vi je ka/do vi jek (pril.)do vra ga (uzv.)do vra tak, gen. jed. do vrat ka, nom. mn.

do vra ci, gen. mn. do vra ta kado vu ći, prez. do vu čem; aor. do vu koh,

do vu če; gl. prid. rad. do vu kao, do vu-kla; gl. pril. proš. do vu kav ši

do zi đi va ti, prez. do zi đu jem, gl. pril. sad. do zi đu ju ći, gl. im. do zi đi va nje

do zi va ti, prez. do zi vam, gl. pril. sad. do zi va ju ći, gl. im. do zi va nje

do zre lost, gen. jed. do zre lo sti, instr. jed. do zre lo šću/do zre lo sti


do zre ti, prez. do zrim; aor. do zreh; gl. prid. rad. do zreo/do zrio, do zre la

do zri je va ti, prez. do zri je vam, gl. pril. sad. do zri je va ju ći, gl. im. do zri je-vanje

dr (skr. dok tor)dr. (skr. dru gi, dru go)dra ga (ge o gr.), dat. jed. dra zi/dra gidra go cjen, dra go cje na, odr. vid dra go-

cje nidra go cje nost, gen. jed. dra go cje no sti,

instr. jed. dra go cje no šću/dra go cje-no sti

dra ti, prez. de remdra že stan, dra že sna, odr. vid dra že snidre mlji vost, gen. jed. dre mlji vo sti,

instr. jed. dre mlji vo šću/dre mlji vo stidre mljiv, dre mlji va, odr. vid dre mlji vidrem nu ti, prez. drem nemdre mo van, dre mov na, odr. vid dre-

movnidre novdre no va čaDre no vi ca (top.)Dre no vi ča nin, nom. mn. Dre no vi ča niDre no vi čan ka, dat. jed. Dre no vi čan ki,

gen. mn. Dre no vi čan kidre no vi nadre nji nadri jemdri je ma ti, prez. dri je mam/dri je mljem,

gl. pril. sad. dri je ma ju ći/dri je mlju ći, gl. im. dri je ma nje

dri je ma lac, gen. jed. dri je ma o ca, vok. jed. dri je ma o če, gen. mn. dri je ma la ca

dri je mež, instr. jed. dri je me žomdri jen, nom. mn. dre no vi dri je ši ti, prez. dri je šim, gl. pril. sad.

dri je še ći, gl. im. dri je še njedri pac, gen. jed. drip ca, vok. jed. drip-če, gen. mn. dri pa ca

Drob nja ci (top.)dr sc. (skr. doc tor sci en ti a rum = dok tor

na u ka)dr skost, gen. jed. dr sko sti, instr. jed. dr-

sko šću/dr sko stidru ga, dat. jed. dru gi, gen. mn. dru gadru gdje/drug đe (pril.)drug đe/dru gdje (pril.)Dru gi bal kan ski rat (istor.)druk či je (pril.)dru štvo, gen. mn. dru šta va/dru štvadr vo reddr vo re zac, gen. jed. dr vo re sca, vok. jed.

dr vo re šče, gen. mn. dr vo re za cadr vo re ščevdr vo re zač kidr vo sje ča/dr vo ś e ča dr vo ś e ča/dr vo sje čadr zak, dr ska, odr. vid dr skidr ža vo tvo rac, gen. jed. dr ža vo tvor ca,

vok. jed. dr ža vo tvor če, gen. mn. dr ža-vo tvo ra ca

dr žeć, dr že ća, odr. vid dr že ćidu bi no mjer, instr. jed. du bi no mje romdu bi ti, prez. du bim, gl. pril. sad. du be-ći, gl. im. du blje nje

du blet, gen. jed. du ble tadu blje nje


du bo ko u man, du bo ko um na, odr. vid du bo ko um ni

du bo ko um nost, gen. jed. du bo ko um no-sti, instr. jed. du bo ko um no šću/du bo-ko um no sti

Du bro vač ka Re pu bli kadu duk, vok. jed. du du če, nom. mn. du-

du cidug, du ga, odr. vid du gi du ga, dat. jed. du gidu go vje čan, du go vječ na, odr. vid du-

go vječ nidu go vječ nost, gen. jed. du go vječ no sti,

instr. jed. du go vječ no šću/du go vječ-no sti

du go vjek, du go vje ka, odr. vid du go-vje ki

duh, vok. jed. du še, nom. mn. du si/du-ho vi

du ho van, du hov na, odr. vid du hov niDu ho vi (crkv. pra znik)du ho vi tost, gen. jed. du ho vi to sti, instr.

jed. du ho vi to šću/du ho vi to stiDuh Sve tiDu ka, dat. Du kiDu kljaDu klja nin, nom. mn. Du klja niDu kljan ka, dat. jed. Du kljan ki, gen.

mn. Du kljan kiDu kljan ska aka de mi ja na u ka i umjet-

no stidu pli jerdum-dum (me tak)Du pi lo (top.)

du ra ti, prez. du ram, gl. pril. sad. du ra-ju ći, gl. im. du ra nje

du še bri žnik, vok. jed. du še bri žni če, nom. mn. du še bri žni ci

du šma nin, nom. mn. du šma nidu šman ka, dat. jed. du šman ki, gen.

mn. du šman kidu vač, vok. jed. du va ču, instr. jed. du-

va čemdu va či ca, vok. jed. du va či cedu vač kidu valj ka, dat. jed. du valj ci, gen. mn.

du valj kidu van, gen. jed. du va nadu va ni ti, prez. du va nim, gl. pril. sad.

du va ne ći, gl. im. du va nje njedu van ke sadu van ski du va ti/pu va ti, prez. du vam, gl. pril.

sad. du va ju ći. gl. im. du va njedu ži (komp. od dug) du ži nadu žnost, gen. jed. du žno sti, instr. jed.

du žno šću/du žno stidva, gen. dva ju, dat. dva madva pu ta/dva putdva de setdva de set dvo go di šnjidva de set je dan dva de se tidva de se to go di šnjidva de se to go di šnji cadva de se to ro dva na est


dva na e ste rac, gen. jed. dva na e ster ca, gen. mn. dva na e ste ra ca

dva na e sti nadva na e sto go di šnjak, vok. jed. dva na-

e sto go di šnja če, nom. mn. dva na e sto-go di šnja ci

dva na e sto go di šnja ki njadva na e sto go di šnjidva put/dva pu taDVD (skr. di gi tal vi deo disc)dvi je, gen. dvi ju, dat. dvje ma/dvi je madvi je hi lja dedvi je sto ti ne/dvje stadvi ska/dvi zi cadvi zi ca/dvi skadvje sta/dvi je sto ti nedvje sto go di šnjidvje sto go di šnji cadvo ci jev ka, dat. jed. dvo ci jev ci/dvo ci-

jev ki, gen. mn. dvo ci jev ki/dvo cje va kadvo dje lan, dvo djel na, odr. vid dvo-

djelnidvo je zič kidvo je zič nost, gen. jed. dvo je zič no-

sti, instr. jed. dvo je zič no šću/dvo je-zičnosti

dvo ji cadvo ji nadvoj ka, dat. jed. dvoj ci/dvoj ki, gen. mn.

dvo ja ka/dvoj kidvoj či cadvo ko lo si je čan, dvo ko lo si ječ na, odr.

vid dvo ko lo si ječ nidvo li čan, dvo lič na, odr. vid dvo lič ni

dvo lič nost, gen. jed. dvo lič no sti, instr. jed. dvo lič no šću/dvo lič no sti

dvo ljet ka, dat. jed. dvo ljet ki, gen. mn. dvo ljet ki/dvo lje ta ka

dvo ljet nidvo ne djelj ni/dvo ne đelj nidvo ne đelj ni/dvo ne djelj nidvo no žac, gen. jed. dvo no šca, vok. jed.

dvo no šče, gen. mn. dvo no ža cadvo sjed/dvo śeddvo sje kli/dvo ś e klidvo sje me ni/dvo ś e me nidvo smje ran, dvo smjer na, odr. vid dvo-

smjer nidvo smi sle nost, gen. jed. dvo smi sle no-

sti, instr. jed. dvo smi sle no šću/dvo-smi sle no sti

dvo śed/dvo sjed dvo ś e kli/dvo sje klidvo ś e me ni/dvo sje me nidvo tre ćin ski

DŽ

dža ba/dža be (pril.)dža ba luk, nom. mn. dža ba lu cidža be/dža ba (pril.)džak, gen. jed. dža ka, nom. mn. dža ko vidža ku zi, gen. jed. dža ku zi ja, nom. mn.

dža ku zi jidža ma dan, gen. jed. dža ma da nadžam bo džet, gen. jed. džam bo dže tadža mi jaDža mi ja Osma na gi ćadža mij ski


džan dar/žan dar, vok. jed. džan da ru/džan da re, instr. jed. džan da rom/džan-da rem

džan gri za lo/čan gri za lodžan gri zav/čan gri zav, džan gri za va,

odr. vid džan gri za vidžan gri za ti/čan gri za ti, prez. džan gri-

zam, gl. pril. sad. džan gri za ju ći, gl. im. džan gri za nje

dža pa ti se, prez. dža pam se, gl. pril. sad. dža pa ju ći se, gl. im. dža pa nje

dže fer dar, vok. jed. dže fer da ru/dže fer-da re, instr. jed. dže fer da rom/dže fer-da rem

džek-potdže latdžep, gen. jed. dže pa, instr. jed. dže-

pom, nom. mn. dže po vidže pa rac, gen. jed. dže par ca, gen. mn.

dže pa ra cadže pa roš, vok. jed. dže pa ro šu, instr.

jed. dže pa ro šemdžep nidžet-setdžezdžez mu zi ka dže zist/dže zi sta, gen. jed. dže zi stadže zi sta/dže zist, gen. jed. dže zi stedže zva, gen. mn. dže za va/dže zvidži ge ri cadži džadži ju-dži cudži li ta ti se, prez. dži li tam se, gl. pril.

sad. dži li ta ju ći se, gl. im. dži li ta nje

dži lit nu ti se, prez. dži lit nem se, aor. dži lit nuh se, gl. pril. proš. dži lit nuv-ši se

džin (div i pi će)džin-to nikdžinsdžipdžo gi ra ti, prez. džo gi ram, gl. pril. sad.

džo gi ra ju ći, gl. im. džo gi ra njedžo intdžoj stik, nom. mn. džoj sti cidžo kej, vok. jed. džo ke ju, instr. jed.

džo ke jomdžo ker, vok. jed. džo ke ru, instr. jed.

džo ke romdžom badžu boksdžu do, gen. jed. džu doadžu dist/džu di sta, gen. jed. džu di sta džu di sta/džu dist, gen. jed. džu di stedžu dist ki njadžu kac, gen. jed. džuk ca, vok. jed.

džuk če, nom. mn. džuk ci, gen. mn. džu ka ca

džuldžum busdžun gla, gen. mn. džu gla/džun gli

Đ

đa če, gen. jed. đa če tađak, vok. jed. đa če, nom. mn. đa ci đa vo, gen. jed. đa vo lađa vo li ca, vok. jed. đa vo li ceđa vo li čin


đa vo li sa ti, prez. đa vo li šem, gl. pril. sad. đa vo li šu ći, gl. im. đa vo li sa nje

đa vo ljiđe/gdjeđe bi lo/gdje bi lođe dra go/gdje dra gođe god/gdje godđe ca/dje cađe či ca/dje či cađe či ji/dje či ji / đeč ji/dječ jiđe či na (pe jor.)đeč ji/dječ ji / đe či ji/dje či jiđe čur li ja/dje čur li jađed/djed, gen. jed. đe da, nom. mn. đe-

do viđe dov/dje dovđe do vi na/dje do vi nađe god/gdje godđe god/gdje godđe kad/gdje kadđe dođe ko ji/gdje ko jiđe kud/gdje kudđe lja ti/dje lja ti, prez. đe ljem, gl. pril.

sad. đe lju ći, gl. im. đe lja nje đe nu ti/dje nu ti, prez. đe nem, aor. đe-

nuh, gl. pril. proš. đe nuv šiđer dan, gen. jed. đer da na Đer dap ska kli su rađe sti, prez. đe dem, gl. pril. sad. đe du ći,

gl. im. đe de njeđe šo, gen. jed. đe šađe što/gdje što

đe te li na/dje te li nađe te tov/dje te tovđe tić, vok. jed. đe ti ću, instr. jed. đe ti-ćem

đe ti njast/dje ti njast, đe ti nja sta, odr. vid đe ti nja sti

đe ti nji ti/dje ti nji ti, prez. đe ti njim, gl. pril. sad. đe ti nje ći, gl. im. đe ti nje nje

đe tinj stvo/dje tinj stvo, gen. mn. đe tinj-sta va/đe tinj stva

đe tlić/dje tlić, instr. jed. đe tli ćemđe ver/dje ver, vok. jed. đe ve ru, instr.

jed. đe ve rom, nom. mn. đe ve ri đe ve ri čić/dje ve ri čićđe ve rič na/dje ve rič na, dat. jed. đe ve-

rič niđe ve ro va ti/dje ve ro va ti, prez. đe ve ru-

jem, gl. pril. sad. đe ve ru ju ći, gl. im. đe ve ro va nje

đe ve ru ša/dje ve ru šađe vi ca/dje vi ca, vok. jed. đe vi ce đe vi čan ski/dje vi čan skiđe vi čan stvo/dje vi čan stvo, gen. mn. đe-

vi čan sta va/đe vi čan stvađe vi čin/dje vi činđe vič njak/dje vič njakđe vo jač ki/dje vo jač kiđe vo ja štvo/dje vo ja štvo, gen. mn. đe vo-

ja šta va/đe vo ja štvađe voj či ca/dje voj či ca, vok. jed. đe voj-či ce

đe voj čin/dje voj činđe voj či na (augm. od đe voj ka)


đe voj či ti se/dje voj či ti se, prez. đe voj-čim se, gl. pril. sad. đe voj če ći se, gl. im. đe voj če nje

đe voj ču ra/dje voj ču rađe voj ka/dje voj ka, dat. jed. đe voj ci/đe-

voj ki, gen. mn. đe vo ja kađe vo va ti/dje vo va ti, prez. đevujеm, gl.

pril. sad. đe vu ju ći, gl. im. đe vo va njeđil koš, vok. jed. đil ko šu, instr. jed. đil-

ko šemđin đu vađi pa ti, prez. đi pam, gl. pril. sad. đi pa ju-ći, gl. im. đi pa nje

đi pi ti, prez. đi pim, aor. đi pih, gl. pril. proš. đi piv ši

đi ra ti, đi ram, gl. pril. sad. đi ra ju ći, gl. im. đi ra nje

Đor đi ja/Đor đi jeĐor đi je/Đor đi jaĐor đi jev/Đor đi jinĐor đi jin/Đor đi jevđu bre, gen. jed. đu bre tađu bre tar, vok. jed. đu bre ta ru/đu bre ta re,

instr. jed. đu bre ta rom/đu bre ta remđu bre ta rac, gen. jed. đu bre tar ca, gen.

mn. đu bre ta ra cađu bri šte, gen. jed. đu bri šta, instr. jed. đu bri štem

đu bri ti, prez. đu brim, gl. pril. sad. đu-bre ći, gl. im. đu bre nje

đu bri vođul (ru ža)đu lad, gen. đu la di, instr. đu la diđu le, gen. jed. đu le taĐu rađ, gen. Đur đa/Đu ra đa

đur đe vač kiđur đe vak, gen. jed. đur đev ka, gen. mn. đur đe va ka

Đur đev dan, gen. jed. Đur đev da na/Đur-đe va dne

đur đev dan skiĐu ro, gen. Đu raĐu rovđus (sok od na ran dže)đu ska ti, prez. đu skam, gl. pril. sad. đu-

ska ju ći, gl. im. đu ska njeđu tu re (pril.)đu tu rumđu več, instr. jed. đu ve čomđu ve gi ja

E

ECTS (skr. Euro pean Cre dit Tran sfer System)

edikt, gen. jed. edik ta, gen. mn. edi ka-ta/edik ta

Edin burgedin bur škiefe kat/efekt, gen. jed. efek ta, gen. mn.

efe ka taefekt/efe kat, gen. jed. efek ta, gen. mn.

efe ka ta efe mer nost, gen. jed. efe mer no sti, instr.

jed. efe mer no šću/efe mer no stiegip to log, vok. jed. egip to lo že, nom.

mn. egip to lo ziego cen trič nost, gen. jed. ego cen trič no-

sti, instr. jed. ego cen trič no šću/ego-cen trič no sti


ego cen trik, vok. jed. ego cen tri če, nom. mn. ego cen tri ci

ego ist/ego i sta, gen. jed. ego i sta ego i sta/ego ist, gen. jed. ego i steego ist ki njaeg zak tan, eg zakt na, odr. vid eg zakt nieg zakt nost, gen. jed. eg zakt no sti, instr.

jed. eg zakt no šću/eg zakt no stieg zarh, vok. jed. eg zar še, nom. mn. eg-

zar sieg ze ku ci jaeg ze ku cij ski/eg ze ku ci o nieg ze ku ci o ni/eg ze ku cij skieg zem plar, gen. jed. eg zem pla ra, instr.

jed. eg zem pla rom eg zi bi ci jaeg zi bi cij ski/eg zi bi ci o nieg zi bi ci o ni/eg zi bi cij skieg zileg zi sti ra ti, prez. eg zi sti ram, gl. pril.

sad. eg zi sti ra ju ći, gl. im. eg zi sti ra nje eg zo tič nost, gen. jed. eg zo tič no sti,

instr. jed. eg zo tič no šću/eg zo tič no stieg zo ti ka, dat. jed. eg zo ti cieho, gen. jed. ehaek. (skr. ekav ski)eka vac, gen. jed. ekav ca, vok. jed. ekav-če, gen. mn. eka va ca

ekav čevekav ka, dat. jed. ekav ki, gen. mn.

ekavkiek cemEKG (skr. elek tro kar di o gram, elek tro-

kar di o gra fi ja)

eklek ti ci zam, gen. jed. eklek ti ci zma, gen. mn. eklek ti ci za ma

eklek tik, vok. jed. eklek ti če, nom. mn. eklek ti ci

ekol. (skr. eko lo ški)ekon. (skr. eko nom ski) eko no mist/eko no mi sta, gen. jed. eko-

no mi staeko no mi sta/eko no mist, gen. jed. eko-

no mi steeks ka te dar skieks cesek se len ci jaeks hu ma ci jaeks hu mi ra ti, prez. eks hu mi ram, gl.

pril. sad. eks hu mi ra ju ći, gl. im. eks-hu mi ra nje

eks klu zi van, eks klu ziv na, odr. vid eks-klu ziv ni

eks klu zi vist/eks klu zi vi sta, gen. jed. eks klu zi vi sta

eks klu zi vi sta/eks klu zi vist, gen. jed. eks klu zi vi ste

eks klu zi vi stič kieks klu zi vist ki njaeks kur zi jaeks pe ri me nat/eks pe ri ment, gen. jed.

ek pe ri men ta, gen. mn. eks pe ri me na taeks pe ri ment/eks pe ri me nat, gen. jed.

eks pe ri men ta, gen. mn. eks pe ri me-na ta

eks po nat, gen. jed. eks po na taeks po nent, gen. jed. eks po nen ta, gen.

mn. eks po ne na taeks port


eks pre si o nist/eks pre si o ni sta, gen. jed. eks pre si o ni sta

eks pre si o ni sta/eks pre si o nist, gen. jed. eks pre si o ni ste

eks pre si o ni stič kieks pre si o nist ki njaeks pro pri ja ci jaek sta ti čan, ek sta tič na, odr. vid ek sta-

tič niek sta zaeks te ri jereks tra do ho dak, gen. jed. eks tra do hot-

ka, nom. mn. eks tra do ho ci, gen. mn. eks tra do ho da ka

eks tra ho va ti, prez. eks tra hu jem, gl. pril. sad. eks tra hu ju ći, gl. im. eks tra-ho va nje

eks trakt, gen. jed. eks trak ta, gen. mn. eks tra ka ta

eks tra pro fi teks tra va gan ci jaeks tra va gant nost, gen. jed. eks tra va-

gant no sti, instr. jed. eks tra va gant no-šću/eks tra va gant no sti

eks pre si o nist/eks pre si o ni sta, gen. jed. eks pre si o ni sta

eks pre si o ni sta/eks pre si o nist, gen. jed. eks pre si o ni ste

eks tre mist/eks tre mi sta, gen. jed. eks-tre mi sta

eks tre mi sta/eks tre mist, gen. jed. eks-tre mi ste

eks tre mist ki njaekvi va le nat/ekvi va lent, gen. jed. ekvi-

va len ta, gen. mn. ekvi va le na ta

ekvi va lent/ekvi va le nat, gen. jed. ekvi-va len ta, gen. mn. ekvi va le na ta

ekvi va len tan, ekvi va lent na, odr. vid ekvi va lent ni

elek tro a na li tič kielek tro a na li zaelek tro di na mi ka, dat. jed. elek tro di na-

mi cielek tro e ner get skielek tro in duk ci jaelek tro li tič kielek tro li zaelek tro sta ti ka, dat. jed. elek tro sta ti cielek tro teh ni čar, vok. jed. elek tro teh ni-ča ru/elek tro teh ni ča re, instr. jed. elek-tro teh ni ča rom/elek tro teh ni ča rem

elek tro teh ni ka, dat. jed. elek tro teh ni ci elek tro te ra pi jaele me nat/ele ment, gen. jed. ele men ta,

gen. mn. ele me na taele ment/ele me nat, gen. jed. ele men ta,

gen. mn. ele me na taEli oteli o tov skielo kven ci jaelo kvent nost, gen. jed. elo kvent no sti,

instr. jed. elo kvent no šću/elo kvent-no sti

em bar go, gen. jed. em bar ga, nom. mn. em bar zi

em brion, gen. jed. em bri o na, nom. mn. em bri o ni

emer. (skr. eme ri tus)emi grant, gen. jed. emi gran ta, gen. mn.

emi gra na ta


emi grant ki njaemi grant skien ci klo pe di ja en ci klo pe dij skien ci klo pe dist/en ci klo pe di sta, gen. jed.

en ci klo pe di staen ci klo pe di sta/en ci klo pe dist, gen. jed.

en ci klo pe di steen ci klo pe dist ki njaen do ga mi jaen do kri no lo gi jaen do kri no log, vok. jed. en do kri no lo že,

nom. mn. en do kri no lo zi en do sko pi jaener get skiengl. (skr. en gle ski)enig ma ti ka, dat. jed. enig ma ti cien kli ti ka, dat. jed. en kli ti cien tu zi jast/en tu zi ja sta, gen. jed. en tu-

zi ja staen tu zi ja sta/en tu zi jast, gen. jed. en tu-

zi ja steen tu zi jast ki njaEP (skr. Evrop sko pr vi jen stvo)EPCG (skr. Elek tro pri vre da Cr ne Go re)epen tet skiepi de mi o log, vok. jed. epi de mi o lo že,

nom. mn. epi de mi o lo ziepi de mi o lo gi jaepi de mi o lo škiepi de mi o lo ški njaepi ka, dat. jed. epi ciepi lep si ja

epi lep ti čan, epi lep tič na, odr. vid epi-lep tič ni

epi lep ti čar, vok. jed. epi lep ti ča ru, instr. jed. epi lep ti ča rom/epi lep ti ča rem

er ge laeru di ci jaeru dit/eru di ta, gen. jed. eru di taeru di ta/eru dit, gen. jed. eru di te.es (in ter net ski do men Špa ni je)esej, gen. jed. ese ja, instr. jed. ese jom,

nom. mn. ese jiese jist/ese ji sta, gen. jed. ese ji staese ji sta/ese jist, gen. jed. ese ji steese ji stič kiese jist ki njaesen ci jaesen ci ja lan, esen ci jal na, odr. vid esen-

ci jal ni Eskim ka, dat. jed. Eskim ki, gen. mn.

Eskim kiespe ran tist/espe ran ti sta, gen. jed.

espe ran ti staespe ran ti sta/espe ran tist, gen. jed.

espe ran ti steeste ti čar, vok. jed. este ti ča ru/este ti ča re,

instr. jed. este ti ča rom/este ti ča remeste ti ka, dat. jed. este ti cietc. (skr. et ce te ra = i ta ko da lje)eti ka, dat. jed. eti cieti mo log, vok. jed. eti mo lo že, nom. mn.

eti mo lo zieti mo lo gi jaeti mo lo škieti mo lo ški nja


eti o lo gi jaeti o lo škiEti o pi ja Eti o plja nin, nom. mn. Eti o plja ni Eti o pljan ka, dat. jed. Eti o pljan ki, gen.

mn. Eti o pljan ki et nič kiet nik, nom. mn. et ni ciet no ge ne tič kiet no ge net ski et nol. (skr. et no lo ški)Etru rac, gen. jed. Etrur ca, vok. jed.

Etrur če, gen. mn. Etru ra caEtrur čevEtrur ka, dat. jed. Etrur ki, gen. mn.

Etrur kiEtrur kinetrur ski EU (skr. Evrop ska uni ja)eufem. (skr. eufe mi zam) eufe mi stič ki eufe mi zam, gen. jed. eufe mi zma, gen.

mn. eufe mi za maeuro, gen. jed. eura, nom. mn. eurievan đe lje/je van đe lje, gen. jed. evan đe-

lja, instr. jed. evan đe ljemev nuh, vok. jed. ev nu še, nom. mn. ev-

nu siev nu škievo lu ci jaevo lu cij ski/evo lu ci o nievo lu ci o ni/evo lu cij skievo lu i ra ti, prez. evo lu i ram, gl. pril. sad.

evo lu i ra ju ći, gl. im. evo lu i ra nje

evr. (skr. evro pe i zam)Evro paEvro pe jac, gen. jed. Evro pej ca, vok.

jed. Evro pej če, gen. mn. Evro pe ja caEvro pej ka, dat. jed. Evro pej ki, gen.

mn. Evro pej kiEvro plja nin, nom. mn. Evro plja niEvro pljan ka, dat. jed. Evro pljan ki,

gen. mn. Evro pljan kiEvrop ska uni jaevrop ski Ezopezo pov ski

F

f. (skr. lat. fe mi ni num – žen ski rod) fa brič kifa bri kant, gen. jed. fa bri kan ta, gen. mn.

fa bri ka na tafaj da/vaj dafajlfa kat/fakt, gen. jed. fak ta, gen. mn. fa-

ka tafaksfak si ra ti, prez. fak si ram, gl. pril. sad.

fak si ra ju ći, gl. im. fak si ra njefakt/fa kat, gen. jed. fak ta, gen. mn. fa-

ka tafa li čan, fa lič na, odr. vid fa lič nifal si fi ka ci jafal si fi katfal si fi ka tor, vok. jed. fal si fi ka to re, instr.

jed. fal si fi ka to rom


fal si fi ka tor ka, dat. jed. fal si fi ka tor ki, gen. mn. fal si fi ka tor ki

fal si fi ko va ti, prez. fal si fi ku jem, gl. pril. sad. fal si fi ku ju ći, gl. im. fal si fi ko-vanje

fam. (skr. fa mi li jar no)fa na ti čan, fa na tič na, odr. vid fa na tič nifa na tik, vok. jed. fa na ti če, nom. mn. fa-

na ti cifa na ti zam, gen. jed. fa na ti zma, gen.

mn. fa na ti za mafan tast/fan ta sta, gen. jed. fan ta stafan ta sta/fan tast, gen. jed. fan ta stefan ta sti čan, fan ta stič na, odr. vid fan ta-

stič nifan ta zi jafa sci klafa sci nan tan, fa sci nant na, odr. vid fa sci-

nant nifa sci ni ra ti, prez. fa sci ni ram, gl. pril.

sad. fa sci ni ra ju ći, gl. im. fa sci ni ra njefa šist/fa ši sta, gen. jed. fa ši stafa ši sta/fa šist, gen. jed. fa ši stefa ši stič kifa šist ki njafa ši sto i dan, fa ši sto id na, odr. vid fa ši-

sto id nifa ši zam, gen. jed. fa ši zma, gen. mn. fa-

ši za mafa ta lan, fa tal na, odr. vid fa tal nifa ta list/fa ta li sta, gen. jed. fa ta li stafa ta li sta/fa ta list, gen. jed. fa ta li stefa ta li stič kifa ta list ki njaFa ust

fa u stov skiFe (skr. gvo žđe)fe de ra list/fe de ra li sta, gen. jed. fe de ra-

li stafe de ra li sta/fe de ra list, gen. jed. fe de ra-

li stefe de ra li stič kife de ra list ki njafe de ra li zam, gen. jed. fe de ra li zma, gen.

mn. fe de ra li za maFej sbuk/Fa ce bo okFe ke tić (top.)felj ton, gen. jed. felj to nafelj to nist/felj to ni sta, gen. jed. felj to ni-

stafelj to ni sta/felj to nist, gen. jed. felj to ni-

stefelj to ni stič kifelj to nist ki njafe mi ni stič kife mi nist ki njafe mi ni zam, gen. jed. fe mi ni zma, gen.

mn. fe mi ni za mafe no me na lan, fe no me nal na, odr. vid fe-

no me nal nifer (ne promj. prid.)Fer di nand de So sir/De So sirfer igrafer plej, instr. jed. fer ple jomfer po tezfe ri jeFI BA (skr. Svjet ska ko ša r ka ška fe de ra-

ci ja)


FI FA (skr. Svjet ska fud bal ska fe de ra-ci ja)

fi g. (skr. fi gu ra tiv no)fi ja sko, gen. jed. fi ja skafi lm. (skr. fi lm ski)fi lan tropfi lan tro pi jafi lol. (skr. fi lo lo ški)fi lo log, vok. jed. fi lo lo že, nom. mn. fi lo-

lo zifi lo lo gi jafi lo lo škifi loz. (skr. fi lo zof ski)fi lo zoffi lo zo fi jafi lo zof skifi l terfi na list/fi na li sta, gen. jed. fi na li stafi na li sta/fi na list, gen. jed. fi na li stefi na list ki njafi nan si jefi nan si jer. instr. jed. fi nan si je romfi šek, nom. mn. fi še cifi z. (skr. fi zič ki)fi zi ka, dat. jed. fi zi cifi ziol. (skr. fi zi o lo ški)fi zi o log, vok. jed. fi zi o lo že, nom. mn. fi -

zi o lo zifi zi o lo gi jafi zi o lo škifi zi o te ra pe utfi zi o te ra pe ut ki njafi zi o te ra pe ut ski

fi zi o te ra pi jafi zi o te ra pij skifjordfl a u tafl a u tist/fl a u ti sta, gen. jed. fl a u ti stafl a u ti sta/fl a u tist, gen. jed. fl a u ti stefl e ka, dat. jed. fl e ki/fl e ciFNRJ (skr. Fe de ra tiv na Na rod na Re pu-

bli ka Ju go sla vi ja)folk. (skr. fol klor ni)folk (ne promj. prid.)folk mu zi kafol klo rist/fol klo ri sta, gen. jed. fol klo-

ri stafol klo ri sta/fol klo rist, gen. jed. fol klo-

ri stefol klo rist ki njafo nem, gen. jed. fo ne mafo ne ti ka, dat. jed. fo ne ti cifo net skifo no lo gi jafo no lo škifor ma list/for ma li sta, gen. jed. for ma-

li stafor ma li sta/for ma list, gen. jed. for ma-

li stefor ma li stič kifor ma list ki njafor mal nost, gen. jed. for mal no sti, instr.

jed. for mal no šću/for mal no stifo to-apa ratfo to ge ni čan, fo to ge nič na, odr. vid fo to-

ge nič nifo to graf


fo to-mon ta žafo to-re por ta žafo to-re por ter, vok. jed. fo to-re por te ru,

instr. jed. fo to-re por te romfo to-ro botfo to sin te za.fr (in ter net ski do men Fran cu ske)fr. (skr. fran cu ski)fra (skr. fra tar)frag me nat/frag ment, gen. jed. frag-

men ta, gen. mn. frag me na tafrag ment/frag me nat, gen. jed. frag-

men ta, gen. mn. frag me na tafrag men ta ran, frag men tar na, odr. vid

frag men tar niFran cu ska, gen. jed. Fran cu ske, dat.

jed. Fran cu skojFran cu ska re vo lu ci jafran cu skiFran cu ski njaFran cuzfra nje vac, gen. jed. fra njev ca, vok. jed.

fra njev če, gen. mn. fra nje va cafra nje vač ki fra njev ka, dat. jed. fra njev ki, gen. mn.

fra njev kifra pan tan, fra pant na, odr. vid fra pant nifra pe, gen. jed. fra pea, nom. mn. fra peifra tar, gen. jed. fra tra, vok. jed. fra tre,

instr. jed. fra tromfra zafra ze o lo gi jafra ze o lo škifre kven ci ja

fre kven tan, fre kvent na, odr. vid fre-kvent ni

fre kvent nost, gen. jed. fre kvent no-sti, instr. jed. fre kvent no šću/fre-kventnosti

fre ska, dat. jed. fre ski/fre sci, gen. mn. fre sa ka

fre sko sli kar stvofront menFru ška go raFSCG (skr. Fud bal ski sa vez Cr ne Go re)fud balfud ba lerfud bal skifun da ment, gen. jed. fun da men ta, gen.

mn. fun da me na tafun da men ta list/fun da men ta li sta, gen.

jed. fun da men ta li stafun da men ta li sta/fun da men ta list, gen.

jed. fun da men ta li stefunk ci jafunk ci o na lan, funk ci o nal na, odr. vid

funk ci o nal nifunk ci o ner, vok. jed. funk ci o ne ru, instr.

jed. funk ci o ne romfunk ci o ner ka, dat. jed. funk ci o ner ki,

gen. mn. funk ci o ner kifunk ci o ni sa ti, prez. funk ci o ni šem, gl.

pril. sad. funk ci o ni šu ći, gl. im. funk-ci o ni sa nje

fu sno tafut. (skr. fu tur)fu tu rist/fu tu ri sta, gen. jed. fu tu ri stafu tu ri sta/fu tu rist, gen. jed. fu tu ri stefu tu ri stič ki


fu tu rist ki njafu tu ri zam, gen. jed. fu tu ri zma, gen. mn.

fu tu ri za ma

G

g (skr. gram) g. (skr. go di na)g./gdin (skr. go spo din)gać nik/gat njik, nom. mn. gać ni ciga di ti se, prez. ga dim se, gl. pril. sad.

ga de ći se, gl. im. ga đe nje ga dlji vost, gen. jed. ga dlji vo sti, instr.

jed. ga dlji vo šću/ga dlji vo stiga dost, gen. jed. ga do sti, instr. jed. ga-

do šću/ga do sti ga đa ti, prez. ga đam, gl. pril. sad. ga đa-

ju ći, gl. im. ga đa njega đe njegaj ba, gen. mn. gaj ba/gaj biga ji ti, prez. ga jim, gl. pril. sad. ga je ći,

gl. im. ga je njega la (ne promj. prid.) ga la ve če raga lan te ri jaga lan te rij skiga le ri jaga le rij skiga li jumga li otgal va no me tar, gen. jed. gal va no me tra,

gen. mn. gal va no me ta ragal va no skopga mad, gen. ga ma di, instr. ga ma diga ma zra ci

gan gre nagang ster, vok. jed. gang ste ru, instr. jed.

gang ste romga nu tost, gen. jed. ga nu to sti, instr. jed.

ga nu to šću/ga nu to stiga ran ci jagar da, gen. mn. gar da/gar digar de ro ber, vok. jed. gar de ro be ru,

instr. jed. gar de ro be romgar de ro ber ka, dat. jed. gar de ro ber ki,

gen. mn. gar de ro ber kigar so nje raga stro sko pi jaga stro skop skiga ta lac, gen. jed. ga ta o ca, vok. jed. ga-

ta o če, gen. mn. ga ta la caga ta lač kiga ta li ca, vok. jed. ga ta li cega ta li činga ta o čevga tar, vok. jed. ga ta ru/ga ta re, instr. jed.

ga ta rom/ga ta remga ta rev/ga ta rovga ta rov/ga ta revga ta ri ca, vok. jed. gataricеga ta ri čingat njik/gać nik, nom. mn. gat nji ciga zda ri čingdin/g. (skr. go spo din)gdje/đegdje bi lo/đe bi logdje dra go/đe dra gogdje god/đe godgdje god/đe god


gdje kad/đe kadgdje ko ji/đe ko jigdje kud/đe kudgdje što/đe štogđa (skr. go spo đa), gen. jed. gđe, dat.

jed. gđigđi ca (skr. go spo đi ca), gen. jed. gđi ce,

dat. jed. gđi cigej zir, gen. jed. gej zi ragen. (skr. ge ni tiv) ge ne a lo gi jage ne a lo škige ne ral, vok. jed. ge ne ra lege ne ra li za ci jage ne ral-ma jor, vok. jed. ge ne ral-ma jo-

re, instr. jed. ge ne ral-ma jo romge ne ral-pot pu kov nik, vok. jed. ge ne-

ral-pot pu kov ni če, nom. mn. ge ne ral--pot pu kov ni ci

ge ne ral-pu kov nik, vok. jed. ge ne ral--pu kov ni če, nom. mn. ge ne ral-pu kov-ni ci

ge ne ral skige ne ral štabge ne ti ka, dat. jed. ge ne ti cige ni ja lac, gen. jed. ge ni jal ca, vok. jed.

ge ni jal če, nom. mn. ge ni jal ci, gen. mn. ge ni ja la ca

ge ni ja lan, ge ni jal na, odr. vid ge ni jal nige ni jal nost, gen. jed. ge ni jal no sti, instr.

jed. ge ni jal no šću/ge ni jal no stige ni je, gen. jed. ge ni ja, instr. jed. ge ni-

jem, nom. mn. ge ni jige o det/ge o de ta, gen. jed. ge o de tage o de ta/ge o det, gen. jed. ge o de te

ge o fi zi ka, dat. jed. ge o fi zi cige o gr. (skr. ge o graf ski)geol. (skr. ge o lo ški)ge o log, vok. jed. ge o lo že, nom. mn. geo-

lo zige o lo gi jage o lo škige o lo ški njage om. (skr. ge o me trij ski)ge o me tar, gen. jed. ge o me tra, gen. mn.

ge o me ta rage ri lac, gen. jed. ge ril ca, vok. jed. ge ril-če, gen. mn. ge ri la ca

ger ma nist/ger ma ni sta, gen. jed. ger-ma ni sta

ger ma ni sta/ger ma nist, gen. jed. ger-ma ni ste

ger ma ni stič kiger ma ni sti ka, dat. jed. ger ma ni sti ciger ma nist ki njager ma ni zam, gen. jed. ger ma ni zma,

gen. mn. ger ma ni za mage slo, gen. mn. ge sa la/ge slagi bak, gip ka, odr. vid gip kiGi bral targi bral tar ski Gi bral tar ski mo re uzgi gant, gen. jed. gi gan ta, gen. mn. gi ga-

na tagi ljo ti nagimn. (skr. gim na zi ja)gim na sti čar, vok. jed. gim na sti ča ru/

gim na sti ča re, instr. jed. gim na sti ča-rom/gim na sti ča rem


gim na sti čar ka, dat. jed. gim na sti čar ki, gen. mn. gim na sti čar ki

gim na sti ka, dat. jed. gim na sti cigim na zi ja lac, gen. jed. gim na zi jal ca,

vok. jed. gim na zi jal če, gen. mn. gim-na zi ja la ca

gim na zi jal ka, dat. jed. gim na zi jal ki, gen. mn. gim na zi jal ki

gi ne ko log, vok. jed. gi ne ko lo že, nom. mn. gi ne ko lo zi

gi ne ko lo gi jagi ne ko lo škigi ne ko lo ški njagi ta rist/gi ta ri sta, gen. jed. gi ta ri stagi ta ri sta/gi ta rist, gen. jed. gi ta ri stegi ta rist ki njagl. (skr. gla va)gl./glag. (skr. gla gol, gla gol ski)gl. im. (skr. gla gol ska ime ni ca) gl. prid. rad. (skr. gla gol ski pri djev

rad ni)gl. prid. trp. (skr. gla gol ski pri djev trp-

ni)gl. pril. proš. (skr. gla gol ski pri log pro-

šli)gl. pril. sad. (skr. gla gol ski pri log sa da-

šnji)gla ča o ni caglad, gen. jed. gla di, instr. jed. gla đu/

gla digla dac, gen. jed. glad ca, gen. mn. gla-

da cagla dak, glat ka, odr. vid glat ki glad nje ti, prez. glad nim. gl. pril. sad.

glad ne ći, gl. im. glad nje nje

gla đi/glat ki ji (komp. od gla dak)glag./gl. (skr. gla gol, gla gol ski)gla go lji cagla go ljič kigla sač, gen. jed. gla sa ča, vok. jed. gla sa-ču, instr. jed. gla sa čem

gla sa či ca, vok. jed. gla sa či cegla sač kigla sit, gla si ta, odr. vid gla si tigla si tost, gen. jed. gla si to sti, instr. jed.

gla si to šću/gla si to stigla snik, vok. jed. gla sni če, nom. mn.

gla sni ci glat ki ji/gla đi (komp. od gla dak)gla vač ke (pril.)glav no ko man du ju ći, gen. jed. glav no-

ko man du ju ćeg, dat. jed. glav no ko-man du ju ćem

gla vo bo ljagla vo no žac, gen. jed. gla vo no šca, nom.

mn. gla vo no šci, gen. mn. gla vo no ža cagla vur da, gen. mn. gla vur da/gla vur digle da lac, gen. jed. gle da o ca, vok. jed.

gle da o če, gen. mn. gle da la cagle da li šnigle da li šte, gen. jed. gle da li šta, instr.

jed. gle da li štem gle da o čevgleđ, gen. jed. gle đi, instr. jed. gle đu/

gle đigle žanj, gen. jed. gle žnja, nom. mn. gle-

žnje vi, gen. mn. gle žnje vagli staglo da ti, prez. glo đem, gl. pril. sad. glo-đu ći, gl. im. glo da nje


glo ma zan, glo ma zna, odr. vid glo ma zni glo ma znost, gen. jed. glo ma zno sti,

instr. jed. glo ma zno šću/glo ma zno stiglo sa ri jumGlu hi Do (top.), gen. Glu ho ga Do laGlu ho do lja nin, nom. mn. Glu ho do lja niGlu ho do ljan ka, dat. jed. Glu ho do ljan-

ki, gen. mn. Glu ho do ljan kiglu mac, gen. jed. glum ca, vok. jed.

glum če, gen. mn. glu ma caglu mi ca, vok. jed. glu mi ceglu mi činglu pa vi ti (či ni ti glu pim; po sta ja ti glup),

prez. glu pa vim, gl. pril. sad. glu pa ve-ći, gl. im. glu pa vlje nje

glu pa vost, gen. jed. glu pa vo sti, instr. jed. glu pa vo šću/glu pa vo sti

gluv, glu va, odr. vid glu viglu vać, gen. jed. glu va ća, instr. jed. glu-

va ćemglu vlji (komp. od gluv)glu van, gen. jed. glu va naglu vje ti, prez. glu vim; impf. glu vljah;

gl. pril. sad. glu ve ći; gl. prid. rad. glu vio, glu vje la; gl. im. glu vlje nje

glu vo ćaglu vo ni jem, glu vo ni je ma, odr. vid glu-

vo ni je miglu vo ni je most, gen. jed. glu vo ni je mo-

sti, instr. jed. glu vo ni je mo šću/glu vo-ni je mo sti

gmi za vac, gen. jed. gmi zav ca, vok. jed. gmi zav če, gen. mn. gmi za va ca

gni jev/gnjev

gni je zdi ti se, prez. gni je zdim se, gl. pril. sad. gni je zde ći se, gl. im. gni je-žđe nje

gni je zdo, gen. mn. gni je zdagno stik, vok. jed. gno sti če, nom. mn.

gno sti ci gnu san, gnu sna, odr. vid gnu snignje či ti, prez. gnje čim, gl. pril. sad.

gnje če ći, gl. im. gnje če njegnjev/gni jevgnje zdast, gnje zda sta, odr. vid gnje-

zdastignji dagnji lje ti, prez. gnji lim; impf. gnji ljah;

gl. pril. sad. gnji le ći; gl. prid. rad. gnji lio, gnji lje la; gl. im. gnji lje nje

gnji ti, prez. gnji jem; gl. pril. sad. gnji-ju ći; gl. prid. rad. gnjio, gnji la

gnji lež, gen. jed. gnji le ži, instr. jed. gnji le ži/gnji lež ju

gnjio, gnji la, odr. vid gnji ligo (nag), go la, odr. vid go ligo (u spor tu), gen. jed. go la, nom. mn.

go lo vigo ba vac, gen. jed. go bav ca, vok. jed.

go bav če, gen. mn. go ba va cago ba vost, gen. jed. go ba vo sti, instr. jed.

go ba vo šću/go ba vo sti god. (skr. go di na) god/gođgo di šni (od go di šte)go di šnji (od go di na)go di šnji cago di šte, instr. jed. go di štem


go di ti, prez. go dim, gl. pril. sad. go de ći, gl. im. go đe nje

gođ (god)go ja zan, go ja zna, odr. vid go ja znigo ja znost, gen. jed. go ja zno sti, instr.

jed. go ja zno šću/go ja zno stigo ji ti, prez. go jim, gl. pril. sad. go je ći,

gl. im. go je njegol cat, gol ca ta, odr. vid gol ca tigo let, gen. jed. go le ti, instr. jed. go le ću/

go le tiGo li ja (top.)Go li ja nin, nom. mn. Go li ja niGo li ja ni novGo li jan kaGo li jan kinGo li otokgo lo gla vac, gen. jed. go lo glav ca, vok.

jed. go lo glav če, gen. mn. go lo gla va cago lo sje men/go lo ś e men, go lo sje me na,

odr. vid go lo sje me nigo lo sje me nja če/go lo ś e me nja čego lo ś e men/go lo sje men, go lo ś e me na,

odr. vid go lo ś e me nigo lo ś e me nja če/go lo sje me nja čego lu bar nik, nom. mn. go lu bar ni cigo lu bi ji/go lu bljigo lu blji/go lu bi jigo ne ta ti, prez. go ne tam, gl. pril. sad.

go ne ta ju ći, gl. im. go ne ta njego rak/grk, gor ka, odr. vid gor kigor ča ti, prez. gor čam, gl. pril. sad. gor-ča ju ći, gl. im. gor ča nje

gor či (komp. od go rak)

gor či ti/gr či ti (či ni ti ne što gor kim), prez. gor čim, gl. pril. sad. gor če ći, gl. im. gor če nje

gor di ti se, prez. gor dim se, gl. pril. sad. gor de ći se, gl. im. gor đe nje

gori (komp. od zao)gor je ti, prez. go rim; gl. pril. sad. go re-ći; gl. prid. rad. go rio, gor je la; gl. im. go re nje

go ro pad, gen. jed. go ro pa di, instr. jed. go ro pa di

go ro pa dan, go ro pad na, odr. vid go ro-pad ni

go ro pa di ti se, prez. go ro pa dim se, impf. go ro pa đah se, gl. pril. sad. go ro pa de-ći se, gl. im. go ro pa đe nje

go ro sje ča/go ro ś e čago ro stasgo ro ś e ča/go ro sje čaGor ski vi je nacgor štač kigor štak, gen. jed. gor šta ka, vok. jed.

gor šta če, nom. mn. gor šta ciGo spa Ma ri jaGo spa od Škr pje lago spo dar, vok. jed. go spo da ru/go spo-

da re, instr. jed. go spo da rom/go spo-da rem

go spod skigo spod stven, go spod stve na, odr. vid

go spod stve nigo spod stve nost, gen. jed. go spod stve-

no sti, instr. jed. go spod stve no šću/go-spod stve no sti

go spod stvo, gen. mn. go spod sta va/go-spod stva


go spo šti nagost, gen. jed. go sta, gen. mn. go sti ju/

go stigo sti o ni cago sti ti, prez. go stim, impf. go šćah, gl.

pril. sad. go ste ći, gl. im. go šće njego sto lju biv, go sto lju bi va, odr. vid go-

sto lju bi vigo sto lju bi vost, gen. jed. go sto lju bi vo-

sti, instr. jed. go sto lju bi vo šću/go sto-lju bi vo sti

go sto pri man, go sto prim na, odr. vid go-sto prim ni

go šće njego tič kigo ti ka, dat. jed. go ti cigo to van, gen. jed. go to va nago to van ka, dat. jed. go to van ki, gen.

mn. go to van kigo to vost, gen. jed. go to vo sti, instr. jed.

go to vo šću/go to vo stigo ve če, gen. jed. go ve če tago ve dar, vok. jed. go ve da ru/go ve da re,

instr. jed. go ve da rom/go ve da remgo ve dar ka, dat. jed. go ve dar ki, gen.

mn. go ve dar kigo ve đigo vor nik, vok. jed. go vor ni če, nom. mn.

go vor ni cigo zba.gr (in ter net ski do men Grč ke)gra blji vac, gen. jed. gra bljiv ca, vok.

jed. gra bljiv če, gen. mn. gra blji va ca gra ci o znost, gen. jed. gra ci o zno sti,

instr. jed. gra ci o zno šću/gra ci o zno sti

gra di li šnigra di li šte, instr. jed. gra di li štemgrad skiGra đa ni (top.)gra đan ka, dat. jed. gra đan ki, gen. mn.

gra đan kiGra ho vlja nin, nom. mn. Gra ho vlja niGra ho vljan ka, dat. jed. Gra ho vljan ki,

gen. mn. Gra ho vljan kiGra ho vo (top.)gra hov skiGra hov sko po ljegrak ta ti, prez. grak ćem, gl. pril. sad.

grak ću ći, gl. im. grak ta njegram. (skr. gra ma tič ki)gra ma ti čar ka, dat. jed. gra ma ti čar ki,

gen. mn. gra ma ti čar kigram ziv, gram zi va, odr. vid gram zi vigram zi vac, gen. jed. gram ziv ca, vok.

jed. gram ziv če, gen. mn. gram zi va cagram zi vost, gen. jed. gram zi vo sti, instr.

jed. gram zi vo šću/gram zi vo stigran di o zan, gran di o zna, odr. vid gran-

di o zni gran di o znost, gen. jed. gran di o zno-

sti, instr. jed. gran di o zno šću/gran di-oznosti

gran do mangran do ma ni jagran do man ka, dat. jed. gran do man ki,

gen. mn. gran do man kiGra nič ni pri je laz Bo žajGra nič ni pri je laz Šće pan Po ljeGr balj (top.)


gr ba vac, gen. jed. gr bav ca, vok. jed. gr-bav če, gen. mn. gr ba va ca

gr ba vi ti (či ni ti gr ba vim, po sta ja ti gr-bav), prez. gr ba vim, impf. gr ba vljah, gl. pril. sad. gr ba ve ći, gl. im. gr ba-vlje nje

gr ba vost, gen. jed. gr ba vo sti, instr. jed. gr ba vo šću/gr ba vo sti

gr či (komp. od grk)gr či ti/gor či ti (či ni ti ne što gr kim), prez.

gr čim, gl. pril. sad. gr če ći, gl. im. gr-če nje

gr di ti (či ni ti grd nim), prez. gr dim, impf. gr đah, gl. pril. sad. gr de ći, gl. im. gr-đe nje

gr dje ti/gr đe ti (po sta ja ti gr dan), prez. gr dim; gl. prid. rad. gr dio, gr dje la; gl. pril. sad. gr de ći; gl. im. gr đe nje

gr đe ti/gr dje ti (po sta ja ti gr dan), prez. gr dim; gl. prid. rad. gr dio, gr đe la; gl. pril. sad. gr de ći; gl. im. gr đe nje

gre ba ti/grep sti, prez. gre bemgre go ri jan skigre ho tagrep sti/gre ba ti, prez. gre bem, gl. pril.

sad. gre bu ćigre šan, gre šna, odr. vid gre šnigre ška, dat. jed. gre šci/gre ški, gen. mn.

gre ša kagre šni ca, vok. jed. gre šni cegre šni čingre šnik, vok. jed. gre šni če, nom. mn.

gre šni ci gre šnost, gen. jed. gre šno sti, instr. jed.

gre šno šću/gre šno stigr go ta ti, prez. gr go ćem, gl. pril. sad.

gr go ću ći, gl. im. gr go ta nje

gri ja li cagri jeh, nom. mn. gre ho vi/gri je si gri je ši ti, prez. gri je šim, gl. pril. sad.

gri je še ći, gl. im. gri je še njegrip, gen. jed. gri pagri sti, prez. gri zem, gl. pril. sad. gri zu-ći, gl. im. gri ze nje

grk/go rak, gr ka, odr. vid gr kigr ko (pril.)grl ce/gro cegr mje ti, prez. gr mim; impf. gr mljah; gl.

pril. sad. gr me ći; gl. prid. rad. gr mio, gr mje la; gl. im. gr mlje nje

groh nu ti/gro nu ti, prez. groh nem, aor. groh nuh, gl. pril. proš. groh nuv ši

gro ce/grl cegro hotgro mov nik, vok. jed. gro mov ni če, nom.

mn. gro mov ni ci gro nu ti/groh nu ti, prez. gro nem, aor.

gro nuh, gl. pril. proš. gro nuv šigro te ska, dat. jed. gro te sci/gro te ski,

gen. mn. gro te skigro te skan, gro tesk na, odr. vid gro tesk nigro tesk nost, gen. jed. gro tesk no sti,

instr. jed. gro tesk no šću/gro tesk no stigru bi ti (či ni ti gru bim), prez. gru bim,

impf. gru bljah, gl. pril. sad. gru be ći, gl. im. gru blje nje

gru bje ti (postаjati grub), prez. gru bim; impf. gru bljah; gl. pril. sad. gru be ći; gl. prid. rad. gru bio, gru bje la; gl. im. gru blje nje

gru bost, gen. jed. gru bo sti, instr. jed. gru bo šću/gru bo sti

gru di, gen. gru di


gru do bo lan, gru do bol na, odr. vid gru-do bol ni

gru do bol nik, vok. jed. gru do bol ni če, nom. mn. gru do bol ni ci

Grud ska ma ha lagru men, gen. jed. gru me nagru nu ti, prez. gru nem, aor. gru nuh, gl.

pril. proš. gru nuv šigru va ti, prez. gru vam, gl. pril. sad. gru-

va ju ći, gl. im. gru va njegu ba vac, gen. jed. gu bav ca, vok. jed.

gu bav če, gen. mn. gu ba va cagu bi tak, gen. jed. gu bit ka, nom. mn. gu-

bi ci, gen. mn. gu bi ta kagu dje ti/gu đe ti, prez. gu dim; impf. gu-đah; gl. pril. sad. gu de ći; gl. prid. rad. gu dio, gu dje la; gl. im. gu đe nje

gu đe njegu đe ti/gu dje ti, prez. gu dim; impf. gu-đah; gl. pril. sad. gu de ći; gl. prid. rad. gu dio, gu đe la; gl. im. gu đe nje

gu gu ta ti, prez. gu gu ćem, gl. pril. sad. gu gu ću ći, gl. im. gu gu ta nje

gu ka, dat. jed. gu kigum no/guv nogun đa ti, prez. gun đam, gl. pril. sad.

gun đa ju ći, gl. im. gun đa njeGUP (skr. ge ne ral ni ur ba ni stič ki plan)gu sar, gen. jed. gu sa ra, vok. jed. gu sa ru/

gu sa re, instr. jed. gu sa rom/gu sa remgu sje ni ca/gu ś e ni cagu sje ni čar/gu ś e ni čar, vok. jed. gu sje-

ni ča ru/gu sje ni ča re, instr. jed. gu sje ni-ča rom/gu sje ni ča rem

gu sje ni čav/gu ś e ni čav, gu sje ni ča va, odr. vid gu sje ni ča vi

gu sje niči ji/gu ś e nič ji / gu sje ničiji/gu ś-e ničji

gu sje nič ji/gu ś e nič ji / gu sje nič iji/gu ś-e nič iji

gu ska, dat. jed. gu ski/gu sci, gen. mn. gu sa ka

gu ski ca/guščica (dem.) gust, gu sta, odr. vid gu stigu šći (komp. od gust)gu ščar, vok. jed. gu šča ru/gu šča re, instr.

jed. gu šča rom/gu šča remgu šča ri ca gu šče ti na (augm. od gu ska)gušč iji/guščjigu šči ca/guskica (dem. od gu ska)gušč ji/guščijiGu ś e ni ca (to po nim)gu ś e ni ca/gu sje ni ca (zool.)gu ś e ni čar/gu sje ni čar vok. jed. gu ś e ni-ča ru/gu ś e ni ča re, instr. jed. gu ś e ni ča-rom/gu ś e ni ča rem

gu ś e ni čav/gu sje ni čav, gu ś e ni ča va, odr. vid gu ś e ni ča vi

gu ś e niči ji/gu sje niči ji / gu ś e ničji/gu sje-ničji

gu ś e nič ji/gu sje nič ji / gu ś e niči ji/gu sje-niči ji

guv no/gum nogvar di jagvo žđa, dat. gvo žđi magvo žđar, vok. jed. gvo žđa ru/gvo žđa re,

instr. jed. gvo žđa rom/gvo žđa rem gvo žđa ragvo žđa ri ja


gvo žđe, gen. jed. gvo žđa, instr. jed. gvo žđem

H

H (skr. vo do nik)ha (skr. hek tar) ha ba ti, prez. ha bam, gl. pril. sad. ha ba-

ju ći, gl. im. ha ba njeha bi li ta ci jaha bi li ta cij ski/ha bi li ta ci o niha bi li ta ci o ni/ha bi li ta cij ski hab sbur ških. c. (skr. ho no ris ca u sa – ra di po ča sti)Ha dži jin mostha fi zha gi o grafha gi o gra fi jaha gi o graf skiha i ku, gen. jed. ha i kuaha ja ti, prez. ha jem, gl. pril. sad. ha ju ći,

gl. im. ha ja njehaj de (uzv.)haj du či jahaj duč kihaj duk, vok. jed. haj du če, nom. mn.

haj du cihaj du štvo, gen. mn. haj du šta va/haj du-

štvahaj ka, dat. jed. haj ci, gen. mn. haj kiHaj lahaj van/aj vanha ker, vok. jed. ha ke ru, instr. jed. ha-

ke rom

ha la li ti/ala li ti, prez. ha la lim, gl. pril. sad. ha la le ći, gl. im. ha la lje nje

ha la plji vost, gen. jed. ha la plji vo sti, instr. jed. ha la plji vo šću/ha la plji vo sti

Ha le je va ko me taha lo (uzv.)hal va (al va)ha lji naha lje tak, gen. jed. ha ljet ka, nom. mn.

ha lje ci, gen. mn. ha lje ta kaHan Pi je sakha oshapshap sa nahap si ti, prez. hap sim, gl. pril. sad. hap-

se ći, gl. im. hap še njeha rač, gen. jed. ha ra ča, instr. jed. ha ra-čem

ha rač li jaha ram ba šahar či ti/ar či ti, prez. har čim, gl. pril. sad.

har če ći, gl. im. har če njehar fahar fi st/har fi sta, gen. jed. har fi stahar fi sta/har fi st, gen. jed. har fi stehar fi st ki njahar mo ni jahar mo ni ka, dat. jed. har mo ni cihar mo ni kaš, gen. jed. har mo ni ka ša,

vok. jed. har mo ni ka šu, instr. jed. har-mo ni ka šem

har mo ni ka ši ca, vok. jed. har mo ni ka-ši ce

har mo ni ka ši čin


ha su ra/asu raHA ZU (skr. Hr vat ska aka de mi ja zna no-

sti i umjet no sti)He (skr. he li jum)HE (skr. hi dro e lek tra na) he do nist/he do ni sta, gen. jed. he do ni stahe do ni sta/he do nist, gen. jed. he do ni stehe ge mo ni jahe ge mo nist/he ge mo ni sta, gen. jed. he-

ge mo ni stahe ge mo ni sta/he ge mo nist, gen. jed. he-

ge mo ni stehe ge mo ni stič kihe ge mo ni zam, gen. jed. he ge mo ni zma,

gen. mn. he ge mo ni za mahe li jumhe li kop ter, instr. jed. he li kop te romhem. (skr. he mij ski)he mi čar, vok. jed. he mi ča ru/he mi ča re,

instr. jed. he mi ča rom/he mi ča remhe mi čar ka, dat. jed. he mi čar ki, gen.

mn. he mi čar kihe mi jahe mij skihe mo roidhen di kephe pi endher ba ri jumHer ceg No vi, gen. Her ceg No vo ga, dat.

Her ceg No vo meHer ceg no vlja nin, nom. mn. Her ceg no-

vlja niHer ceg no vljan ka, dat. jed. Her ceg no-

vljan ki, gen. mn. Her ceg no vljan ki

her ceg nov skiHer ce go vac, gen. jed. Her ce gov ca, vok.

jed. Her ce gov če, gen. mn. Her ce go-va ca

Her ce go vač ka uli caher ce go vač kiHer ce go vi naHer ce gov ka, dat. jed. Her ce gov ki, gen.

mn. Her ce gov kiher ma fro dither ma fro dit skihe ro i ka, dat. jed. he ro i cihe roinhe ro i nahe ro i zam, gen. jed. he ro i zma, gen. mn.

he ro i za mahe roj, vok. jed. he ro ju, instr. jed. he ro-

jemhe roj stvo, gen. mn. he roj sta va/he roj stvahi drant, gen. mn. hi dra na tahi dro fo bi jahidž rahi gi je nahi gi je ni čar, vok. jed. hi gi je ni ča ru/hi gi-

je ni ča re, instr. jed. hi gi je ni ča rom/hi-gi je ni ča rem

hi gi je ni čar ka, dat. jed. hi gi je ni čar ki, gen. mn. hi gi je ni čar ki

hi je nahi je rar hi jahi je rar hij skihi je ro glifhi lja da


hi lja di ti se, prez. hi lja dim se, impf. hi-lja đah se, gl. pril. sad. hi lja de ći se, gl. im. hi lja đe nje

hi lja du pet sto/hi lja du pet sto ti nahi lja du pet sto ti na/hi lja du pet sto hi lja du go di šnjihi lja du go di šnji cahim na, gen. mn. him ni/him nahi per bo lahi per bo li čan, hi per bo lič na, odr. vid hi-

per bo lič nihi per pro duk ci jahi per tro fi jahi pi, gen. jed. hi pi ja, nom. mn. hi pi jihi pik, vok. jed. hi pi če, nom. mn. hi pi cihip no tič kihip no ti sa ti, prez. hip no ti šem, gl. pril.

sad. hip no ti šu ći, gl. im. hip no ti sa njehip no ti zer, vok. jed. hip no ti ze ru, instr.

jed. hip no ti ze romhip no zahi po dromhi po hon dar, gen. jed. hi po hon dra, vok.

jed. hi po hon dre, instr. jed. hi po hon-drom, gen. mn. hi po hon da ra

hi po hon dri čan, hi po hon drič na, odr. vid hi po hon drič ni

hi po hon dri jahi pok. (skr. od hi po ko ri stik)hi po ko ri stik, nom. mn. hi po ko ri sti cihi po ko ri stič kihi po te ka, dat. jed. hi po te cihi po te nu za

hi po te ti čan, hi po te tič na, odr. vid hi po-te tič ni

hi po te tič kihi po te tič nost, gen. jed. hi po te tič no sti,

instr. jed. hi po te tič no šću/hi po te tič-no sti

hi ro vi tost, gen. jed. hi ro vi to sti, instr. jed. hi ro vi to šću/hi ro vi to sti

hi rurg, vok. jed. hi rur že, nom. mn. hi-rur zi, gen. mn. hi rur ga

hi rur škihi ste rič nost, gen. jed. hi ste rič no sti,

instr. jed. hi ste rič no šću/hi ste rič no stihi ste ri jahi ste rik, vok. jed. hi ste ri če, nom. mn.

hi ste ri cihi tac, gen. jed. hi ca, nom. mn. hi ci, gen.

mn. hi ta caHIV (skr. Hu man Im mu no de fi ci ency

Vi rus)hl (skr. hek to li tar)hladhlorhlo ri sa ti, prez. hlo ri šem, gl. pril. sad.

hlo ri šu ći, gl. im. hlo ri sa njehljebhljep čić, instr. jed. hljep či ćemho bi, gen. jed. ho bi ja, nom. mn. ho bi jiho ćeš-ne ćešho do ča sni ca, vok. jed. ho do ča sni ceho do ča sni činho do ča snič kiho do ča snik, vok. jed. ho do ča sni če,

nom. mn. ho do ča sni ci


ho do ča šće, gen. jed. ho do ča šća, instr. jed. ho do ča šćem

ho kej, instr. jed. ho ke jom ho ke jaš, vok. jed. ho ke ja šu, instr. jed.

ho ke ja šemHo lan di jaho land skiHo lan đa nin, nom. mn. Ho lan đa niHo lan đan ka, dat. jed. Ho lan đan ki, gen.

mn. Ho lan đan kiHo merho mer ski ho mo ni mi jaho mo sek su a lac, gen. jed. ho mo sek su al-

ca, vok. jed. ho mo sek su al če, gen. mn. ho mo sek su a la ca

ho mo sek su a lan, ho mo sek su al na, odr. vid ho mo sek su al ni

ho mo sek su a li zam, gen. jed. ho mo sek-su a li zma, gen. mn. ho mo sek su a li-zama

ho mo sek su al ka, dat. jed. ho mo sek su al-ki, gen. mn. ho mo sek su al ki

ho mo sek su al nost, gen. jed. ho mo sek-su al no sti, instr. jed. ho mo sek su al no-šću/ho mo sek su al no sti

Hong Konghong kon škihorho ri zont, gen. mn. ho ri zo na taho ror, instr. jed. ho ro romho ror fi lmhot-dogho ro vo đaho spi ta ci ja

ho spi ta li za ci jaho spi ta li zo va ti, prez. ho spi ta li zu jem,

gl. pril. sad. ho spi ta li zu ju ći, gl. im. ho spi ta li zo va nje

ho spi to va ti, prez. ho spi tu jem, gl. pril. sad. ho spi tu ju ći, gl. im. ho spi to va nje

.hr (in ter net ski do men Hr vat ske)HR (Me đu na rod na auto-ozna ka za Hr-

vat sku)hra ma ti, hra mam/hra mljem, gl. pril.

sad. hra ma ju ći/hra mlju ći, gl. im. hra-ma nje

hra ni lac, gen. jed. hra ni o ca, vok. jed. hra ni o če, gen. mn. hra ni la ca

hran ljiv, hran lji va, odr. vid hran lji vihra pa vost, gen. jed. hra pa vo sti, instr.

jed. hra pa vo šću/hra pa vo stihr čak, gen. jed. hrč ka, vok. jed. hrč ku,

nom. mn. hrč ci, gen. mn. hr ča kahri šća nin, nom. mn. hri šća nihri šćan ka, dat. jed. hri šćan ki, gen. mn.

hri šćan kihri šćan stvo, gen. jed. hri šćan stvahri zan te ma hro ni čan, hro nič na, odr. vid hro nič nihro ni ka, dat. jed. hro ni cihro no lo gi jahro no lo škihr pahrv. (skr. hr vat ski) Hr vat, gen. jed. Hr va ta, vok. jed. Hr va-

te/Hr va tu, nom. mn. Hr va tiHr va ti ca, vok. jed. Hr va ti ceHr va ti čin


Hr vat ska, gen. Hr vat ske, dat. Hr vat-skoj

hr vat skiHr vat sko za gor je htje ti/šće ti, prez. ho ću, ho ćeš, ho će, ho-će mo, ho će te, ho će/ću, ćeš, će, će mo, će te, će; aor. htje doh, htje de / htjeh, htje; impf. ho ćah, ho ća še; gl. prid. rad. htio, htje la

.hu (in te r net ski do men Ma đar ske)hu li ti, prez. hu lim, gl. pril. sad. hu le ći,

gl. im. hu lje njehu ma nist/hu ma ni sta, gen. jed. hu ma-

ni stahu ma ni sta/hu ma nist, gen. jed. hu ma-

ni stehu ma ni stič kihu ma nist ki njahu ma ni zam, gen. jed. hu ma ni zma, gen.

mn. hu ma ni za mahu ma nost, gen. jed. hu ma no sti, instr.

jed. hu ma no šću/hu ma no stihum ka, dat. jed. hum ci, gen mn. hum-

ki/hu ma ka/hum kahu mo re ska, dat. jed. hu mo re sci/hu mo-

re ski, gen. mn. hu mo re skihu mo rist/hu mo ri sta, gen. jed. hu mo-

ri stahu mo ri sta/hu mo rist, gen. jed. hu mo-

ri stehu mo ri sti čan, hu mo ri stič na, odr. vid

hu mo ri stič nihu mo ri stič kihu mo rist ki njaHu sein-beg, vok. jed. Hu sein-be že

hu ška ti, prez. hu škam, gl. pril. sad. hu-ška ju ći, gl. im. hu ška nje

hva li sa ti se, prez. hva li šem se, gl. pril. sad. hva li šu ći se, gl. im. hva li sa nje

hva li sa vac, gen. jed. hva li sav ca, vok. jed. hva li sav če, gen. mn. hva li sa va ca

hva li sav ka, dat. jed. hva li sav ki, gen. mn. hva li sav ki

hva li sa vost, gen. jed. hva li sa vo sti, instr. jed. hva li sa vo šću/hva li sa vo sti

hva li telj, vok. jed. hva li te lju, instr. jed. hva li te ljem

hva li telj ka, dat. jed. hva li telj ki, gen. mn. hva li telj ki

hva li ti, prez. hva lim, gl. pril. sad. hva-le ći, gl. im. hva lje nje, gl. prid. trp. hva ljen

hva lo spjevhvat, gen. mn. hva tihva talj ka, dat. jed. hva talj ci, gen. mn.

hva talj ki

I

I (skr. is tok) iako (vez.)ib./ibid. (lat. ibi dem – na istom mje stu,

u istom dje lu, na is toj stra ni knji ge) ICJJ (skr. In sti tut za cr no gor ski je zik i

je zi ko slo vlje)ići, prez. idem; impf. iđah; aor. idoh; gl.

pril. sad. idu ći; gl. prid. rad. išao, išlai d. (skr. i da lje)i dr. (skr. i dru gi)idealide a list/ide a li sta, gen. jed. ide a li sta


ide a li sta/ide a list, gen. jed. ide a li steide a li stič kiide a list ki njaide jaiden ti čan, iden tič na, odr. vid iden tič niiden tič nost, gen. jed. iden tič no sti, instr.

jed. iden tič no šću/iden tič no stiiden ti fi ka ci jaiden ti tetide o log, vok. jed. ide o lo že, nom. mn.

ide o lo ziide o lo gi jaidi omidi otidi o ti zam, gen. jed. idi o ti zma, gen. mn.

idi o ti za maido lo po klo nič kiido lo po klo nik, vok. jed. ido lo po klo ni-če, nom. mn. ido lo po klo ni ci

iđe/ig đe/igdjeie. (skr. in do e vrop ski)igdje/ig đe/iđeig đe/iđe/igdjeIg man ski marš (istor.)ig no rant, gen. jed. ig no ran ta, gen. mn.

ig no ra na taigrač ka, dat. jed. igrač ki, gen. mn. igra-ča ka

igra li šniigra li šte, instr. jed. igra li štemigran ka, dat. jed. igran ci, gen. mn.

igran kiijedije dak, ijet ka, odr. vid ijet ki

ije di ti, prez. ije dim, gl. pril. sad. ije de-ći, gl. im. ije đe nje

ijek. (skr. ije kav ski) ije ka vac, gen. jed. ije kav ca, vok. jed.

ije kav če, gen. mn. ije ka va caije kav čevije ka vi caije kav ka, dat. jed. ije kav ki, gen. mn.

ije kav ki ije kav šti naikad/ika da (pril.)ika da/ikad (pril.)ika kav, ika kva, ika kvo ika ko (pril.)ika vac, gen. jed. ikav ca, vok. jed. ikav-če, gen. mn. ika va ca

ikav čevikav ka, dat. jed. ikav ki, gen. mn. ikav kiikoiko jiiko likiko li koiko no pi sac, gen. jed. iko no pi sca, vok.

jed. iko no pi šče, gen. mn. iko no pi sa caIlin dan, gen. Ilin da na/Ili na dne ilin dan skiilin skiili rac, gen. jed. ilir ca, vok. jed. ilir če,

gen. mn. ili ra cailir skiilu zi ja ilu zi o nist/ilu zi o ni sta, gen. jed. ilu zi o-

ni sta


ilu zi o ni sta/ilu zi o nist, gen. jed. ilu zi o-ni ste

im. (skr. ime ni ca)ima ti, prez. imam/ima dem/imad nem, gl.

pril. sad. ima ju ćiimejl/email, nom. mn. imej lo viime ni lac, gen. jed. ime ni o ca, vok. jed.

ime ni o če, gen. mn. ime ni la caime njak, vok. jed. ime nja če, nom. mn.

ime nja ci ime tak, gen. jed. imet ka, nom. mn. ime-

ci, gen. mn. ime ta kaim per. (skr. im pe ra tiv)im per fe kat/im per fekt, gen. jed. im per-

fek ta, gen. mn. im per fe ka taim per fekt/im per fe kat, gen. jed. im per-

fek ta, gen. mn. im per fe ka taimpf. (skr. im per fe kat)im pe ri jaim pe ri ja list/im pe ri ja li sta, gen. jed. im-

pe ri ja li staim pe ri ja li sta/im pe ri ja list, gen. jed. im-

pe ri ja li steim ple men ta ci jaim ple men ti ra ti, prez. im ple men ti ram,

gl. pril. sad. im ple men ti ra ju ći, gl. im. im ple men ti ra nje

im po no va ti, prez. im po nu jem, gl. pril. sad. im po nu ju ći, gl. im. im po no va nje

im portim po ten ci jaim po zan tan, im po zant na, odr. vid im-

po zant niim po zant nost, gen. jed. im po zant no sti,

instr. jed. im po zant no šću/im po zant-no sti

im pre si jaim pre si o nist/im pre si o ni sta, gen. jed.

im pre si o ni staim pre si o ni sta/im pre si o nist, gen. jed.

im pre si o ni steim pre si o ni stič kiim pre si o nist ki njaim pro vi za tor, vok. jed. im pro vi za to re,

instr. jed. im pro vi za to romim pul si van, im pul siv na, odr. vid im pul-

siv niimu ćan, imuć na, odr. vid imuć niina če (pril.)ina u gu ra ci jaina u gu ri sa ti, prez. ina u gu ri šem, gl.

pril. sad. ina u gu ri šu ći, gl. im. ina u gu-ri sa nje

in deks, gen. mn. in dek sain di ci jain di fe rent nost, gen. jed. in di fe rent no-

sti, instr. jed. in di fe rent no šću/in di fe-rent no sti

in di go pa pirIn di jac, gen. jed. In dij ca, vok. jed. In-

dij če, gen. mn. In di ja ca In di ja nac, gen. jed. In di jan ca, vok. jed.

In di jan če, gen. mn. In di ja na ca In di jan čevIn di jan ka, dat. jed. In di jan ki, gen. mn.

In di jan kiin di jan skiIn dij čevIn dij ka, dat. jed. In dij ki, gen. mn. In-

dij ki in dij ski


in di vi dua in di vi du a lac, gen. jed. in di vi du al ca,

vok. jed. in di vi du al če, gen. mn. in di-vi du a la ca

in di vi du a list/in di vi du a li sta, gen. jed. in di vi du a li sta

in di vi du a li sta/in di vi du a list, gen. jed. in di vi du a li ste

in di vi du a list ki njain do e vrop skiIn do ki naIn do ne zi jaIn do ne ža nin, nom. mn. In do ne ža niIn do ne žan ka, dat. jed. In do ne žan ki,

gen. mn. In do ne žan kiinf. (skr. in fi ni tiv) in fan ti lan, in fan til na, odr. vid in fan til niin farktin fo cen tar, gen. jed. in fo cen tra, gen.

mn. in fo cen ta rain fo pultin fra cr ven, in fra cr ve na, odr. vid in fra-

cr ve niin fu zi jaing./inž. (skr. in že njer/in ži njer) in jek ci jaini ci ja ci jain kog ni to (pril.)in kom pa ti bi lan, in kom pa ti bil na, odr.

vid in kom pa ti bil niin ku na bu laino dug ino part ner, vok. jed. ino part ne ru, instr.

jed. ino part ne rom

ino vje rac, gen. jed. ino vjer ca, vok. jed. ino vjer če, gen. mn. ino vje ra ca

ino vjer čevino vjer ka, dat. jed. ino vjer ki, gen. mn.

ino vjer kiino vjer nik, vok. jed. ino vjer ni če, nom.

mn. ino vjer ni ciin saj derin sekt/in se kat, gen. jed. in sek ta, gen.

mn. in se ka tain se kat/in sekt, gen. jed. in sek ta, gen.

mn. in se ka tain sek ta ri jumin sertin stant lu tri jain stinkt, gen. jed. in stink ta, gen. mn. in-

stink ta/in stin ka tainstr. (skr. instru men tal)instru ment, gen. jed. instru men ta, gen.

mn. instru me na tain te lekt, gen. jed. in te lek ta, gen. mn. in-

te le ka ta/in te lek tain te lek tu a lac, gen. jed. in te lek tu al ca,

vok. jed. in te lek tu al če, gen. mn. in te-lek tu a la ca

in te lek tu al čevin te lek tu al ka, dat. jed. in te lek tu al ki,

gen. mn. in te lek tu al kiin te li gen ci jain ter me co, gen. jed. in ter me cain ter na ci o na list/in ter na ci o na li sta,

gen. jed. in ter na ci o na li stain ter na ci o na li sta/in ter na ci o na list,

gen. jed. in ter na ci o na li stein ter net


in ter nist/in ter ni sta, gen. jed. in ter ni stain ter ni sta/in ter nist, gen. jed. in ter ni stein ter nist ki njaIN TER POL (skr. In ter na ti o nal Cri mi-

nal Po li ce Or ga ni za tion) in ter pre ta tor ka, dat. jed. in ter pre ta tor-

ki, gen. mn. in ter pre ta tor kiin ter vju, gen. jed. in ter vjua, nom. mn.

in ter vjuiin tra ve no zniin tri ga, dat. jed. in tri gi, gen. mn. in tri gain ven ci jain ven ti van, in ven tiv na, odr. vid in ven-

tiv niinž./ing. (skr. in že njer/in ži njer) in že njer/in ži njer, vok. jed. in že nje ru,

instr. jed. in že nje romin že njer ka/in ži njer ka, dat. jed. in že-

njer ki, gen. mn. in že njer kiin ži njer/in že njer, vok. jed. in ži nje ru,

instr. jed. in ži nje romin ži njer ka/in že njer ka, dat. jed. in ži-

njer ki, gen. mn. in ži njer kiin zu liniole (pril.)iona ko (pril.)iot kud (pril.) IQ (skr. ko e fi ci jent in te li gen ci je)Ir (skr. iri di jum)iri di jumiron. (skr. iro nič no)ISBN (skr. Me đu na rod ni stan dard ni

knji žni broj)

is ci je di ti, prez. is ci je dim, aor. is ci je dih, gl. prid. trp. is ci je đen, gl. pril. proš. is ci je div ši

is ci je li ti, prez. is ci je lim, gl. prid. trp. is-ci je ljen, gl. pril. proš. is ci je liv ši, gl. im. is cje lje nje

is cje đi va ti, prez. is cje đu jem, gl. pril. sad. is cje đu ju ći, gl. im. is cje đi va nje

is cje li va ti, prez. is cje li vam, gl. pril. sad. is cje li va ju ći, gl. im. is cje li va nje

is cje lje nje, gen. jed. is cje lje nja, instr. jed. is cje lje njem

is cje lji va ti, prez. is cje lju jem, gl. pril. sad. is cje lju ju ći, gl. im. is cje lji va nje

is cje lji vost, gen. jed. is cje lji vo sti, instr. jed. is cje lji vo šću/is cje lji vo sti

is cjep ka ti/iš ćep ka ti, prez. is cjep kam, gl. pril. proš. is cjep kav ši

is cr pi ti, prez. is cr pim, gl. prid. trp. is-cr pljen

is cr plje nost, gen. jed. is cr plje no sti, instr. jed. is cr plje no šću/is cr plje no sti

is crp sti, prez. is cr pem; aor. is cr poh; gl. prid. rad. is cr pao, is cr pla; gl. prid. trp. is cr pen

is cr ta ti, prez. is cr tamis cu ri ti, prez. is cu rimis cvje ta ti, prez. is cvje tamise lja va ti, prez. ise lja vam, gl. pril. sad.

ise lja va ju ći, gl. im. ise lja va njeise lje ni štvo, gen. mn. ise lje ni šta va/ise-

lje ni štvais hodis ho di šniis ho di šte, gen. jed. is ho di šta, instr. jed.

is ho di štem


is hra nais hra ni ti, prez. is hra nim, gl. prid. trp.

is hra njenisi ja va ti, prez. isi ja vam, gl. pril. sad.

isi ja va ju ći, gl. im. isi ja va njeisi sa ti, prez. isi sam, gl. prid. trp. isi sanISJ (skr. In sti tut za stra ne je zi ke)isjec ka ti/iśec ka ti, prez. isjec kamisje čak/iśečak, gen. jed. isječ ka, nom.

mn. isječ ci, gen. mn. isje ča kais kam či ti, prez. is kam čimiska ti, prez. ištem, gl. pril. sad. ištu ćiis ka šlja va ti, prez. is ka šlja vam, gl. pril.

sad. is ka šlja va ju ći, gl. im. is ka šlja-vanje

is ki pje ti, prez. is ki pim; aor. is ki pjeh; gl. prid. rad. is ki pio, is ki pje la; gl. pril. proš. is ki pjev ši

is kon, gen. jed. isko nais ko ri je ni ti, prez. is ko ri je nim, gl. prid.

trp. is ko ri je njenis ko ri sti ti, prez. is ko ri stim, gl. prid. trp.

is ko ri šćenis ko ri šća va ti, prez. is ko ri šća vam, gl.

pril. sad. is ko ri šća va ju ći, gl. im. is ko-ri šća va nje

is kor je njiv, is kor je nji va, odr. vid is kor-je nji vi

is kor je nji vač, vok. jed. is kor je nji va ču, instr. jed. is kor je nji va čem

is kor je nji va ti, prez. is kor je nju jem, gl. pril. sad. is kor je nju ju ći, gl. im. is kor-je nji va nje

is ko sa (pril.)iskra, gen. mn. is ka ra/iskriis kraj (pri jed.)

is kr snu ti, prez. is kr snemis ku še ni ca, vok. jed. is ku še ni ceis ku še nik, vok. jed. is ku še ni če, nom.

mn. is ku še ni ciis ku še ni štvo, gen. mn. is ku še ni šta va/is-

ku še ni štvai sl. (skr. i slič no)Islam ska za jed ni caislu ži ti, prez. islu žim, gl. prid. trp. islu-

ženisljed niisljed nik, vok. jed. isljed ni če, nom. mn.

isljed ni ciisljed ni štvo, gen. mn. isljed ni šta va/

isljed ni štvaislje đi va nje, gen. jed. islje đi va nja, instr.

jed. islje đi va njemislje đi va ti, prez. islje đu jem, gl. pril.

sad. islje đu ju ći, gl. im. islje đi va njeismi ja ti, prez. ismi jem, gl. prid. trp.

ismi janismi ja va ti, prez. ismi ja vam, gl. pril.

sad. ismi ja va ju ći, gl. im. ismi ja va njeis pa sti, prez. is pad nem/is pa nem; aor.

is pa doh; gl. prid. rad. is pao, is pa la; gl. pril. proš. ispav ši

is ple sti, prez. is ple tem; aor. is ple toh; gl. prid. rad. is pleo, is ple la; gl. pril. proš. is plev ši

is plju vak, gen. jed. is pljuv ka, nom. mn. is pljuv ci, gen. mn. is plju va ka

is pod (pri jed.)is pod mu kla (pril.)is po li je va ti/is po li va ti, prez. is po li je-

vam, gl. pril. sad. is po li je va ju ći, gl. im. is po li je va nje


is po li va ti/is po li je va ti, prez. is po li vam, gl. pril. sad. is po li va ju ći, gl. im. is po-li va nje

is po lja va ti, prez. is po lja vam, gl. pril. sad. is po lja va ju ći, gl. im. is po lja va nje

is po moćis po no va (pril.)is po ru ka, dat. jed. is po ru ciis po ru či ti, prez. is po ru čim, gl. prid. trp.

is po ru čenis po ru či va ti, prez. is po ru ču jem, gl. pril.

sad. is po ru ču ju ći, gl. im. is po ru či-vanje

is po si je ca ti, prez. is po si je cam, gl. pril. sad. is po si je ca ju ći, gl. im. is po si je-ca nje

is po sni ca, vok. jed. is po sni ceis po sni činis po snič kiis po snik, vok. jed. is po sni če, nom. mn.

is po sni ciis po vi je da ti, prez. is po vi je dam, gl. pril.

sad. is po vi je da ju ći, gl. im. is po vi je-da nje

is po vi je di ti, prez. is po vi je dim, gl. prid. trp. is po vi je đen

is po vi jest, gen. jed. is po vi je sti, instr. jed. is po vi je šću/is po vi je sti

is po vje da o ni cais po vjed niis po vjed nik, vok. jed. is po vjed ni če,

nom. mn. is po vjed ni ciis pre či va ti se, prez. is pre ču jem se, gl.

pril. sad. is pre ču ju ći se, gl. im. is pre-či va nje

is pra ća ti, prez. is pra ćam, gl. pril. sad. is pra ća ju ći, gl. im. is pra ća nje

is pra ti ti, prez. is pra tim, gl. prid. trp. is-pra ćen

is pra vak, gen. jed. is prav ka, nom. mn. is prav ci, gen. mn. is pra va ka

is pred (pri jed.)is pre mje šta ti, prez. is pre mje štamis pre ple sti, prez. is pre ple tem; aor. is-

pre ple toh; gl. prid. rad. is pre pleo, is-pre ple la; gl. pril. proš. is pre plev ši

is pre pli je ta ti, prez. is pre pli je ćem, gl. pril. sad. is pre pli je ću ći, gl. im. is pre-pli je ta nje

is pre si je ca ti, prez. is pre si je camis pre ska ka ti, prez. is pre ska čemis pre ta ti, prez. is pre ćem, gl. pril. sad.

is pre ću ći, gl. im. is pre ta njeis pre tu ra ti, prez. is pre tu ramis pri je či ti, prez. is pri je čim, gl. prid. trp.

is pri je čenis pri je ko (pril.)is pri po vi je da ti, prez. is pri po vi je damis pr ti ti, prez. is pr timis pr va (pril.)is pso va ti, prez. is psu jemis pu njiv, is pu nji va, odr. vid is pu nji viis pred (pri jed.)is tač ka ti, prez. is tač kamis ta ći/is tak nu ti, prez. is tak nem; aor. is-

ta koh, is ta če; gl. prid. rad. is ta kao, is ta kla; gl. pril. proš. is ta kav ši

is tak nu ti/is ta ći, prez. is tak nem; aor. is-tak nuh; gl. prid. rad. is tak nuo, is tak-nu la; gl. pril. proš. is tak nuv ši


is te sa ti, prez. is te šemis ti ca nje, gen. jed. is ti ca nja, instr. jed.

is ti ca njemIs tan bul is ti ca ti, prez. is ti čem, gl. pril. sad. is ti-ču ći

is te ći, prez. is te čem/is tek nem; aor. is te-koh, is te če, gl. prid. rad. is te kao, is te-kla; gl. pril. proš. is te kav ši

is tje ra ti/iš će ra ti, prez. is tje ram, gl. pril. proš. is tje rav ši

is tje ri va ti/iš će ri va ti, prez. is tje ru jem, gl. pril. sad. is tje ru ju ći, gl. im. is tje-ri va nje

is toč niIs toč ni front (istor.)is toč no e vrop skiIs toč no Rim sko Car stvoisto i men, isto i me na, odr. vid isto i me niisto i me nost, gen. jed. isto i me no sti,

instr. jed. isto i me no šću/isto i me no stiistor. (skr. isto rij ski)isto ri čar, vok. jed. isto ri ča ru/isto ri ča re,

instr. jed. isto ri ča rom/isto ri ča remisto ri čar ka, dat. jed. isto ri čar ki, gen.

mn. isto ri čar kiisto ri jaisto rij skiisto ri o grafisto ri o gra fi jaisto ri o graf skiisto vje tan, isto vjet na, odr. vid isto vjet niisto vjet nost, gen. jed. isto vjet no sti,

instr. jed. isto vjet no šću/isto vjet no sti

isto vre men, isto vre me na, odr. vid isto-vre me ni

isto vre me nost, gen. jed. isto vre me no-sti, instr. jed. isto vre me no šću/isto vre-me no sti

isto zna čan, isto znač na, odr. vid isto-znač ni

isto znač nost, gen. jed. isto znač no sti, instr. jed. isto znač no šću/isto znač no sti

is tra ga, dat. jed. is tra ziis tra ži telj, vok. jed. is tra ži te lju, instr.

jed. is tra ži te ljemis tra ži telj ka, dat. jed. is tra ži telj ki, gen.

mn. is tra ži telj kiis tra ži vač, vok. jed. is tra ži va ču, instr.

jed. is tra ži va čemis tre blji va ti, prez. is tre blju jem, gl. pril.

sad. is tre blju ju ći, gl. im. is tre blji va njeis tr ča ti, prez. is tr čim; aor. is tr čah; gl.

prid. rad. is tr čao, is tr ča la; gl. pril. proš. is tr čav ši

is tr ći, prez. is trg nem; aor. is tr goh; gl. pril. proš. is tr gav ši; gl. prid. rad. is tr-gao, is tr gla

is tre sti, prez. is tre sem, gl. prid. trp. is-tre sen/istrešen

is trg nu ti, prez. is trg nem; aor. is trg nuh, gl. prid. rad. is trg nuo, is trg nu la; gl. pril. proš. is trg nuv ši

is tri je bi ti, prez. is tri je bim, gl. prid. trp. is tri je bljen

is tri je zni ti, prez. is tri je znim, gl. prid. trp. is tri je žnjen

is tru nu ti, prez. is tru nemis tu pi ti, prez. is tu pimis tu ra ti, prez. is tu ramis tu ri ti, prez. is tu rim


is tur pi ja ti, prez. is tur pi jamisu ši ti, prez. isu šim; aor. isu ših; gl.

prid. rad. isu šio, isu ši la; gl. pril. proš. isu šiv ši

iša ra ti, prez. iša ramiš čar ka ti, prez. iš čar kamiš ča u ri ti se, prez. iš ča u rim se, gl. prid.

trp. iš ča u reniš ča ši ti, prez. iš ča šim, gl. prid. trp. iš ča-

šen, gl. im. iš ča še njeiš če pr ka ti, prez. iš če pr kam, gl. prid.

trp. iš če pr kaniš če ki va ti, prez. iš če ku jem, gl. pril. sad.

iš če ku ju ći, gl. im. iš če ki va njeiš če ru pa ti, prez. iš če ru pamiš čet ka ti, prez. iš čet kamiš če za va ti, prez. iš če za vam, gl. pril.

sad. iš če za va ju ći, gl. im. iš če za va njeiš če znu ti, prez. iš če znemiš či bu ka ti, prez. iš či bu kamiš či lje ti, prez. iš či lim; aor. iš či ljeh; gl.

prid. rad. iš či lio, iš či lje laiš či sti ti, prez. iš či stim, gl. prid. trp. iš-či šćen

iš či ta ti, prez. iš či tamiš ču đa va ti, prez. iš ču đa vam, gl. pril.

sad. iš ču đa va ju ći, gl. im. iš ču đa va njeiš ču pa ti, prez. iš ču pamiš ćep ka ti/is cjep ka ti, prez. iš ćep kam, gl.

pril. proš. iš ćep kav šiiš će ra ti/is tje ra ti, prez. iš će ram, gl. pril.

proš. iš će rav šiiš će ri vač/is tje ri vač, vok. jed. iš će ri va-ču, instr. jed. iš će ri va čem

iš će ri va ti/is tje ri va ti, prez. iš će ru jem, gl. pril. sad. iš će ru ju ći, gl. im. iš će ri-va nje

iš ću ška ti, prez. iš ću škamiše ta ti, prez. iše tamiši ba ti, prez. iši bamiši jasiško lo va ti, prez. iško lu jemišta, gen. iče gaiśec ka ti/isjec ka ti, prez. iśec kam, gl.

pril. proš. iśec kav šiiśečak/isje čak, gen. jed. iśeč ka, nom.

mn. iśeč ci, gen. mn. iśeča kaital. (skr. ita li jan ski)Ita li jan/Ta li janIta li jan ka/Ta li jan kaita li jan ski/ta li jan skiitd. (skr. i ta ko da lje)i te ka kav (prid.)i te ko li ko (pril.)i te ka ko (pril.)iuko li ko (pril.)Iva na Br lić-Ma žu ra nićIvan begIva nić GradIvan se dloIvanj dan, gen. jed. Ivanjdana/Ivana dneivanj dan skiiza ći, prez. iza đem; aor. iza đoh; im per.

iza đi; gl. prid. rad. iza šao, iza šla; gl. pril. proš. iza šav ši

iza gna ti, prez. iza gnamiza štoiza tka ti, prez. iza tkam


iza vre ti, prez. iza vrimiza žnje ti, prez. iza žnjemiz ba vi telj, vok. jed. iz ba vi te lju, instr.

jed. iz ba vi te ljemiz ba vi telj ka, dat. jed. iz ba vi telj ki, gen.

mn. iz ba vi telj kiiz bi ti, prez. iz bi jemiz bje ći/iz bjeg nu ti, prez. iz bjeg nem;

aor. iz bje goh, iz bje že; gl. prid. rad. iz bje gao, iz bje gla; gl. pril. proš. iz-bje gav ši

iz bjeg nu ti/iz bje ći, prez. iz bjeg nem; aor. iz bjeg nuh; gl. prid. rad. iz bjeg-nuo, iz bjeg nu la; gl. pril. proš. iz bjeg-nuv ši

iz bje živ, iz bje ži va, odr. vid iz bje ži viiz bli je di ti (uči ni ti bli je dim), prez. iz bli-

je dim; aor. iz bli je dih; gl. prid. rad. iz bli je dio, iz bli je di la; gl. pril. proš. iz bli je div ši

iz bli je dje ti/iz bli je đe ti (po sta ti bli jed), prez. iz bli je dim; aor. iz bli je djeh; gl. prid. rad. iz bli je dio, iz bli je dje la; gl. pril. proš. iz bli je djev ši

iz bli je đe ti/iz bli je dje ti (po sta ti bli jed), prez. iz bli je dim; aor. iz bli je đeh; gl. prid. rad. iz bli je dio, iz bli je đe la; gl. pril. proš. iz bli je đev ši

iz bli za (pril.)iz bli že (pril.)iz bo či naiz bo či ti, prez. iz bo čimiz bo sti, prez. iz bo dem; im per. iz bo di;

aor. iz bo doh; gl. prid. rad. iz boo, iz-bo la; gl. pril. proš. iz bov ši

iz bri ja ti, prez. iz bri jemizd. (skr. iz da nje)

iz da le ka (pril.)iz da lje (pril.)iz da nak, gen. jed. iz dan ka, nom. mn. iz-

dan ci, gen. mn. iz da na kaiz da tak, gen. jed. iz dat ka, nom. mn. iz-

da ci, gen. mn. iz da ta kaiz di ći, prez. iz dig nem; aor. iz di goh, iz-

di že; gl. prid. rad. iz di gao, iz di gla; gl. pril. proš. iz di gav ši

iz dig nu ti, prez. iz dig nem; aor. iz dig-nuh; gl. prid. rad. iz dig nuo, iz dig nu-la; gl. pril. proš. iz dig nuv ši

iz dej stvo va ti, prez. iz dej stvu jemiz du va ti, prez. iz du vamiz glad nje lost, gen. jed. iz glad nje lo sti,

instr. jed. iz glad nje lo šćuiz glad nje ti, prez. iz glad nim; aor. iz-

glad njeh; gl. prid. rad. iz glad nio, iz-glad nje la; gl. pril. proš. iz glad njev ši

iz gla sa (pril.)iz gna nik, vok. jed. iz gna ni če, nom. mn.

iz gna ni ciiz gnje či ti, prez. iz gnje čim, gl. prid. trp.

iz gnje čeniz go ri je va ti, prez. iz go ri je vam, gl. pril.

sad. iz go ri je va ju ći, gl. im. iz go ri je-va nje

iz gor je lost, gen. jed. iz gor je lo sti, instr. jed. iz gor je lo šću/iz gor je lo sti

iz gor je ti, prez. iz go rim; aor. iz gor jeh; gl. prid. rad. iz go rio, iz gor je la; gl. pril. proš. iz gor jev ši

iz gre ba ti, prez. iz gre bem; gl. prid. rad. iz gre bao, iz gre ba la

iz grep sti, prez. iz gre bem; aor. iz gre boh; gl. prid. rad. iz gre bao, iz gre bla; gl. pril. proš. iz gre bav ši


iz gri ja ti, prez. iz gri jemiz gri sti, prez. iz gri zem; aor. iz gri zoh;

gl. prid. rad. iz gri zao, iz gri zla; gl. pril. proš. iz gri zav ši

iz gru va ti, prez. iz gru vamizi je šan, izi je šna, odr. vid izi je šniizi je šnost, gen. jed. izi je šno sti, instr.

jed. izi je šno šću/izi je šno sti iz jed na (pril.)iz jed na ča va ti, prez. iz jed na ča vam, gl.

pril. sad. iz jed na ča va ju ći, gl. im. iz-jed na ča va nje

iz jed na či ti, prez. iz jed na čim, gl. prid. trp. iz jed na čen, gl. im. iz jed na če nje

iz je li ca/iźeli ca, vok. jed. iz je li ceiz je sti/iźesti, prez. iz je dem; aor. iz je-

doh; gl. prid. rad. iz jeo/izio, iz je la; gl. prid. trp. iz je den; gl. pril. proš. iz jev ši

iz la pi ti, prez. iz la pim, gl. prid. trp. iz-la pljen

iz la pje lost, gen. jed. iz la pje lo sti, instr. jed. iz la pje lo šću/iz la pje lo sti

iz la zak, gen. jed. iz la ska, nom. mn. iz la-sci, gen. mn. iz la za ka

iz le će ti/iz le tje ti, prez. iz le tim; aor. iz le-ćeh; gl. prid. rad. iz le tio, iz le će la; gl. pril. proš. iz le ćev ši

iz le tje ti/iz le će ti, prez. iz le tim; aor. iz le-tjeh; gl. prid. rad. iz le tio, iz le tje la; gl. pril. proš. iz le tjev ši

iz li je či ti, prez. iz li je čim, gl. prid. trp. iz-li je čen, gl. im. iz lje če nje

iz li je ta ti, prez. iz li je ćem, gl. pril. sad. iz li je ću ći, gl. im. iz li je ta nje

iz li je va ti/iz li va ti, prez. iz li je vam, gl. pril. sad. iz li je va ju ći, gl. im. iz li je-vanje

iz li šan, iz li šna, odr. vid iz li šniiz liviz li va ti/iz li je va ti, prez. iz li vam, gl. pril.

sad. iz li va ju ći, gl. im. iz li va njeiz log, nom. mn. iz lo ziiz lo žba, gen. mn. iz lo žba/iz lo žbiiz lu dje ti/iz lu đe ti, prez. iz lu dim; aor. iz-

lu djeh; gl. prid. rad. iz lu dio, iz lu dje-la; gl. pril. proš. iz lu djev ši

iz lu đe ti/iz lu dje ti, prez. iz lu dim; aor. iz-lu đeh; gl. prid. rad. iz lu dio, iz lu đe la; gl. pril. proš. iz lu đev ši

iz lje če njeiz lje čiv, iz lje či va, odr. vid iz lje či viiz lje či va ti, prez. iz lje ču jem, gl. pril.

sad. iz lje ču ju ći, gl. im. iz lje či va njeiz lje či vost, gen. jed. iz lje či vo sti, instr.

jed. iz lje či vo šću/iz lje či vo stiiz lju bi ti, prez. iz lju bim, gl. prid. trp. iz-

lju bljeniz lju šti ti, prez. iz lju štim, gl. prid. trp.

iz lju šteniz me đu (pri jed.)iz mi je ni ti, prez. iz mi je nim, gl. prid. trp.

iz mi je njeniz mi je nja ti, prez. iz mi je njamiz mi je si ti, prez. iz mi je sim, gl. prid. trp.

iz mi je šeniz mi je ša ti, prez. iz mi je šamiz mi lje ti, prez. iz mi lim; aor. iz mi ljeh;

gl. prid. rad. iz mi lio, iz mi lje la; gl. pril. proš. iz mi ljev ši

iz mje na


iz mjer ljiv, iz mjer lji va, odr. vid iz mjer-lji vi

iz mu sti, prez. iz mu zem, aor. iz mu zoh, gl. pril. proš. iz mu zav ši

iz na ći, prez. iz na đem; aor. iz na đoh; gl. prid. rad. iz na šao, iz na šla; gl. pril. proš. iz na šav ši

iz nad (pri jed.)iz naj mi ti, prez. iz naj mim, gl. prid. trp.

iz najm ljeniz najm lji va ti, prez. iz najm lju jem, gl.

pril. sad. iz najm lju ju ći, gl. im. iz-najm lji va nje

iz na la zak, gen. jed. iz na la ska, gen. mn. iz na la za ka

iz ne bu ha (pril.)iz ne mo ći, prez. iz ne mog nem; aor. iz-

ne mo goh; gl. prid. rad. iz ne mo gao, iz ne mo gla; gl. pril. proš. iz ne mo gav ši

iz ne mo glost, gen. jed. iz ne mo glo sti, instr. jed. iz ne mo glo šću/iz ne mo glo sti

iz ne na da (pril.)iz ne vje ri ti, prez. iz ne vje rimiz ni je ti, prez. iz ne sem; aor. iz ni jeh/iz-

ne soh; gl. prid. rad. iz nio, iz ni je la; gl. prid. trp. iz ni jet/iz ne sen/iz ne šen, gl. pril. proš. iz ni jev ši

iz no va (pril.)iz nu re nost, gen. jed. iz nu re no sti, instr.

jed. iz nu re no šću/iz nu re no stiiz nu tra (pril.)iz nji ha ti, prez. iz nji šemiz o bi la (pril.)iz o ko la (pril.)izo la ci jaizo la cij ski/izo la ci o ni

izo la ci o ni/izo la cij skiiz op šti ti, prez. iz op štim, gl. prid. trp. iz-

op šten, gl. im. iz op šte njeIz raelIzra e lac, gen. jed. Izra el ca, vok. jed.

Izra el če, gen. mn. Izra e la ca Izra el čev Izra el ka, gen. mn. Izra el ki, gen. mn.

Izra el kiizra el skiiz ra sli caiz ra sli naiz ra štaj, instr. jed. iz ra šta jemiz re ći, prez. iz re čem/iz rek nem; aor. iz-

re koh, iz re če; gl. prid. rad. iz re kao, iz re kla; gl. pril. proš. iz re kav ši

iz re da (pril.)iz re đa ti, prez. iz re đamiz re ka, dat. jed. iz re ciiz ri ca ti, prez. iz ri čem, gl. pril. sad. iz ri-ču ći, gl. im. iz ri ca nje

izu ti, prez. izu jemiz u ze tak, gen. jed. iz u zet ka, nom. mn.

iz u ze ci, gen. mn. iz u ze ta kaiz u ze tan, iz u zet na, odr. vid iz u zet niiz u zet nost, gen. jed. iz u zet no sti, instr.

jed. iz u zet no šću/iz u zet no stiiz van (pri jed.)iz va nje zič ki iz va no bi ča jan, iz va no bi čaj na, odr. vid

iz va no bi čaj niiz van par tij skiiz va njac, gen. jed. iz vanj ca, vok. jed. iz-

vanj če, gen. mn. iz va nja ca iz va nji


iz ve sti, prez. iz ve dem; aor. iz ve doh; gl. prid. rad. iz veo, iz ve la; gl. prid. trp. iz ve den; gl. pril. proš. iz vev ši

iz ve sti, prez. iz ve zem; aor. iz ve zoh; gl. prid. rad. iz ve zao, iz ve zla; gl. prid. trp. iz ve zen; gl. pril. proš. iz ve zav ši

iz ve sti (do vr ši ti ve ze nje), prez. iz ve zem; aor. iz ve zoh; gl. prid. rad. iz ve zao, iz ve zla; gl. prid. trp. iz ve zen; gl. pril. proš. iz ve zav ši

iz vi dje ti/iz vi đe ti, prez. iz vi dim; aor. iz-vi djeh; gl. prid. rad. iz vi dio, iz vi dje-la; gl. pril. proš. iz vi djev ši

iz vid ni caiz vid nik, vok. jed. iz vid ni če, nom. mn.

iz vid ni ciiz vi đač, vok. jed. iz vi đa ču, instr. jed. iz-

vi đa čemiz vi đa či ca, vok. jed. iz vi đa či ceiz vi đa či ciniz vi đač kiiz vi đe ti/iz vi dje ti, prez. iz vi dim; aor. iz-

vi đeh; gl. prid. rad. iz vi dio, iz vi đe la; gl. pril. proš. iz vi đev ši

iz vi ja ti, prez. iz vi jemiz vi ja va ti, prez. iz vi ja vam, gl. pril. sad.

iz vi ja va ju ći, gl. im. iz vi ja va njeiz vi je sti ti, prez. iz vi je stim, gl. prid. trp.

iz vi je šteniz vi ni ti se, prez. iz vi nim se, gl. im. iz vi-

nje njeiz vi nu ti (sa vi ti), prez. iz vi nemiz vi nja va ti se, prez. iz vi nja vam se, gl.

pril. sad. iz vi nja va ju ći se, gl. im. iz-vi nja va nje

iz vi še (pri jed.)

iz vje snost, gen. jed. iz vje sno sti, instr. jed. iz vje sno šću/iz vje sno sti

iz vje stan, iz vje sna, odr. vid iz vje sniiz vje sti lac, gen. jed. iz vje sti o ca, vok.

jed. iz vje sti o če, gen. mn. iz vje sti la caiz vje tri ti, prez. iz vje trim, gl. prid. trp.

iz vje treniz vo li je va ti, prez. iz vo li je vam, gl. pril.

sad. iz vo li je va ju ći, gl. im. iz vo li je-vanje

iz vo znik, vok. jed. iz vo zni če, nom. mn. iz vo zni ci

iz vrg nu ti, prez. iz vrg nemiz vr ša va ti, prez. iz vr ša vam, gl. pril.

sad. iz vr ša va ju ći, gl. im. iz vr ša va njeiz vr ši lac, gen. jed. iz vr ši o ca, vok. jed.

iz vr ši o če, gen. mn. iz vr ši la caiz vr vje ti, prez. iz vr vim; aor. iz vr vjeh;

gl. prid. rad. iz vr vio, iz vr vje la; gl. pril. proš. iz vr vjev ši

iž đe lja ti, prez. iž đe ljemiž đi ka ti, prez. iž đi kamiž đu ska ti, prez. iž đu skamižed nje ti, prez. ižed nim; aor. ižed njeh;

gl. prid. rad. ižed nio, ižed nje la; gl. pril. proš. ižed njev ši

iži vje ti, prez. iži vim; aor. iži vjeh; gl. prid. rad. iži vio, iži vje la; gl. prid. trp. iži vljen; gl. pril. proš. iži vjev ši

iži vlja va ti se, prez. iži vlja vam se, gl. pril. sad. iži vlja va ju ći se, gl. im. iži-vlja va nje

ižli je bi ti, prez. ižli je bim, gl. prid. trp. ižli je bljen, gl. im. ižlje blje nje

ižva ka ti, prez. ižva ćem, im per. ižva ćiiźeli ca/iz je li ca, vok. jed. iźeli ce


iźesti/iz je sti, prez. iźedem; im per. iźedi; aor. iźedoh; gl. prid. rad. iźeo/izio, iźela; gl. pril. proš. iźev ši

J

J (skr. jug)J (skr. jod)ja ba nac, gen. jed. ja ban ca, vok. jed. ja-

ban če, gen. mn. ja ba na ca ja ban dži jaja bu ka, dat. jed. ja bu cija bu ko va čaja dac, gen. jed. jad ca, nom. mn. jad ci,

gen. mn. ja da caja di ka (bot.), dat. jed. ja di cija di kov ka, dat. jed. ja di kov ci/ja di kov-

ki, gen. mn. ja di kov kija di ti, prez. ja dim, impf. ja đah, gl. prid.

trp. ja đen, gl. im. ja đe njejad ni ca, vok. jed. jad ni cejad ni činjad nik, vok. jed. jad ni če, nom. mn. jad-

ni ci Ja dranJa dran ska ma gi stra laja dran ski Ja dran sko mo reja đe nje, gen. jed. ja đe nja, instr. jed. ja-đe njem

ja gli ka (bot.), dat. jed. ja gli cija fa keksjag njad, gen. jag nja di, instr. jag nja dijag nje, gen. jed. jag nje tajag nje ći

jag nje ti najag nji caja hač, vok. jed. ja ha ču, instr. jed. ja ha-čem

ja ha ćija ha ti, prez. ja šem, gl. pril. sad. ja šu ći,

gl. im. ja ha njejah ta, gen. mn. jah ta/jah tija je, gen. jed. ja je ta/ja ja, nom. mn. ja jajak, ja ka, odr. vid ja kija lo vi caja lo vost, gen. jed. ja lo vo sti, instr. jed.

ja lo vo šću/ja lo vo stija mac/je mac, gen. jed. jam ca, vok. jed.

jam če, gen. mn. ja ma cajambjam či ti/jem či ti, prez. jam čim, gl. pril.

sad. jam če ći, gl. im. jam če njejam pskija nu arja nji čar, vok. jed. ja nji ča ru/ja nji ča re,

instr. jed. ja nji ča rom/ja nji ča remja rac, gen. jed. jar ca, vok. jed. jar če,

nom. mn. jar ci/jar če vi, gen. mn. ja ra-ca/jar če va

ja rad, gen. ja ra di, instr. ja ra dija rak, gen. jed. jar ka, nom. mn. jar ci,

gen. mn. ja ra kaja re bi caja re biči ji/ja re bič jija re bi činja re bič ji/ja re bič ijija re ćija ru ga, dat. jed. ja ru zi


ja san, ja sna, odr. vid ja snija sle, gen. jed. ja sa laja streb/ja stri jebja stri jeb/ja strebja stuk, nom. mn. ja stu ci JAT (skr. Ju go slo ven ski aero tran sport)ja uk, nom. mn. ja u cija u ka ti, prez. ja u čem, gl. pril. sad. ja u-ču ći, gl. im. ja u ka nje

jav nost, gen. jed. jav no sti, instr. jed. jav no šću/jav no sti

JA ZU (skr. Ju go sla ven ska aka de mi ja zna no sti i umjet no sti)

ja za vi čar, vok. jed. ja za vi ča ru/ja za vi-ča re, instr. jed. ja za vi ča rom/ja za vi-ča rem

je čam, gen. jed. ječ maje ča ti, prez. je čim, gl. pril. sad. je če ći,

gl. im. je ča njeječ menječ me ni cajed. (skr. jed ni na)je da na estje da na e ste rac, gen. jed. je da na e ster ca,

gen. mn. je da na e ste ra caje da na e stije da na e sto go di šnjije da na e sto mje seč nije da na e sto ri caje da na e sto roje dan putjed na či na

jed no ci jev ka, dat. jed. jed no ci jev ci/jed-no ci jev ki, gen. mn. jed no ci jev ki/jed-no ci je va ka

jed no li čan, jed no lič na, odr. vid jed no-lič ni

jed no lič nost, gen. jed. jed no lič no sti, instr. jed. jed no lič no šću/jed no lič no sti

jed no mje seč nijed no ok, jed no o ka, odr. vid jed no o kijed no po stot nijed no pro cent nijed no smje ran, jed no smjer na, odr. vid

jed no smjer nijed no so ban, jed no sob na, odr. vid jed-

no sob nijed no sta van, jed no stav na, odr. vid jed-

no stav nije dre njak, gen. jed. je dre nja ka, nom.

mn. je dre nja cijef tin, jef ti na, odr. vid jef ti nijef ti no ća je ka, dat. jed. je cijek ta ti, prez. jek ćem/jek tim, gl. pril.

sad. jek ću ći/jek te ći, gl. im. jek ta njeje lije lov nik, nom. mn. je lov ni cije mac/ja mac, gen. jed. jem ca, vok. jed.

jem če, gen. mn. je ma cajem či ti/jam či ti, prez. jem čim, gl. pril.

sad. jem če ći, gl. im. jem če njeje res, gen. jed. je re sije re ti čan, je re tič na, odr. vid je re tič nije re tik, vok. jed. je re ti če, nom. mn. je-

re ti ci


je sti vost, gen. jed. je sti vo sti, instr. jed. je sti vo šću/je sti vo sti

je van đe lje/evan đe lje, gen. jed. je van-đe lja, instr. jed. je van đe ljem

Je vrej, vok. jed. Je vre ju, instr. jed. Je-vre jem

Je vrej ka, dat. jed. Je vrej ki, gen. mn. Je-vrej ki

je zdi ti, prez. je zdim, gl. pril. sad. je zde-ći, gl. im. je žđe nje

je zgro vi tost, gen. jed. je zgro vi to sti, instr. jed. je zgro vi to šću/je zgro vi to sti

je zi čak, gen. jed. je zič ka, nom. mn. je-zič ci, gen. mn. je zi ča ka

je zič ki (lingv.)je zič ni (ana tom.)je zi ko slo vac, gen. jed. je zi ko slov ca,

vok. jed. je zi ko slov če, gen. mn. je zi-ko slo va ca

je zi ko slov niJF (skr. Ju žno slo ven ski fi lo log)JMBG (skr. je din stve ni ma tič ni broj

gra đa ni na)jonJo sip Broz Ti tojošjo ta ci ja, gen. jed. jo ta ci je jo to va nje, gen. jed. jo to va nja, instr. jed.

jo to va njemjo va (bot.)Jo van Kr sti telj Jo vanj dan, gen. jed. Jo vanj da na/Jo va-

na dneju če (pril.)ju če ra nji/ju če ra šnji

ju če ra šnji/ju če ra njiju če ra šnji cajugju go i stoč niju go i stokju go no stal gi čar, vok. jed. ju go no stal gi-ča ru/ju go no stal gi ča re, instr. jed. ju-go no stal gi ča rom/ju go no stal gi ča rem

ju go no stal gi čar ka, dat. jed. ju go no stal-gi čar ki, gen. mn. ju go no stal gi čar ki

ju go za padju go za pad niju go slo ven skijul/ju li ju li/juljun/ju ni ju na štvo, gen. mn. ju na šta va/ju na štvaju ni/junju ni or, vok. jed. ju ni o re, instr. jed. ju-

ni o romju ni or ka, dat. jed. ju ni or ki, gen. mn. ju-

ni or kiju raju ris dik ci jaJu tjub/YouTu beJu žna Ame ri kaju žniju žno slo ven skiju žnjač kiju žnjak, vok. jed. ju žnja če, nom. mn.

ju žnja ci


K

K (skr. ka li jum)K (skr. kralj u ša hu)ka ba re, gen. jed. ka ba rea, nom. mn. ka-

ba reika bri o letka bri o let skikad bi lo (pril.)kad dra go (pril.)kad god/kad gođ (pril.)kad gođ/kad god (pril.)kad god/kad gođkad gođ/kad godka di ja, vok. jed. ka di ja/ka di joka di ni ca (že na ka di ji na), vok. jed. ka-

di ni ceka di ni činka di o ni caka di ti, prez. ka dim, impf. ka đah, gl.

pril. sad. ka de ći, gl. prid. trp. ka đen, gl. im. ka đe nje

kad što (pril.)kad-tad (pril.)ka fa ka fa na ka fe ni ka fan ski ka fe-bar, instr. jed. ka fe-ba rom, nom.

mn. ka fe-ba ro vika fe dži ja ka fe dži jin ka fe džij ski ka fe dži ni ca

ka fe dži ni čin ka fi ćka iš, instr. jed. ka i šem, gen. mn. ka i šaka jak, nom. mn. ka ja cikajk. (skr. kaj kav ski)kaj ka vac, gen. jed. kaj kav ca, vok. jed.

kaj kav če, gen. mn. kaj ka va ca kaj kav čevkaj kav ka, dat. jed. kaj kav ki, gen. mn.

kaj kav kika ka du, gen. jed. ka ka dua, nom. mn.

ka ka duika kao, gen. jed. ka ka oa, instr. jed. ka-

ka omKa ka ric ka go raka kav bi lo/bi lo ka kavka kav dra goka kav god/ka kav gođka kav gođ/ka kav godka kav-ta kavka ko bi loka ko god/ka ko gođka ko gođ/ka ko godka ko god/ka ko gođka ko gođ/ka ko godka ko kadka ko-ta koka ko ta ti, prez. ka ko ćem, gl. pril. sad.

ka ko ću ći, gl. im. ka ko ta njekal, gen. jed. ka laka la ji sa ti, prez. ka la ji šem, gl. pril. sad.

ka la ji šu ći, gl. im. ka la ji sa njekal ci fi ka ci jakal ci jum


kal ci jum kar bo natka le i do skopka li bar, gen. jed. ka li bra, gen. mn. ka-

li ba rakalk, nom. mn. kal ko vikal ku la ci jakal ku la cij skikal ku lant, gen. jed. kal ku lan ta, gen.

mn. kal ku la na takal ku lant skika lo ri čan, ka lo rič na, odr. vid ka lo rič nika lo rič nost, gen. jed. ka lo rič no sti, instr.

jed. ka lo rič no šću/ka lo rič no stika lo ri jakal pak, gen. jed. kal pa ka, nom. mn. kal-

pa cika lu đe ri ca, vok. jed. ka lu đe ri ceka lu đe ri činkal vi nist/kal vi ni sta, gen. jed. kal vi ni stakal vi ni sta/kal vi nist, gen. jed. kal vi ni stekal vi ni stič kikal vi nist ki njaka lja čaka lja vost, gen. jed. ka lja vo sti, instr. jed.

ka lja vo šću/ka lja vo stika me no re ščevka me no re zac, gen. jed. ka me no re-

sca, vok. jed. ka me no re šče, gen. mn. kamenorеzaca

ka me no re zač kika mi čak, gen. jed. ka mič ka, nom. mn.

ka mič ci, gen. mn. ka mi ča kaka mo li (vez.)kan (mon gol ska vla dar ska ti tu la)

Ka na daka nad ski Ka na đa nin, nom. mn. Ka na đa niKa na đan ka, dat. jed. Ka na đan ki, gen.

mn. Ka na đan kika nalka nal čić, instr. jed. ka nal či ćemka na ri nac, gen. jed. ka na rin ca, vok. jed.

ka na rin če, gen. mn. ka na ri na caka na rin ka, dat. jed. ka na rin ki, gen. mn.

ka na rin kikan ce lar, vok. jed. kan ce la ru/kan ce la re,

instr. jed. kan ce la rom/kan ce la remkan ce la ri jakan ce la rij skikan di datkan di dat ki njakan di da tu rakan di lo/kan đe lokan đe lo/kan di lokan dža, gen. mn. kan dža/kan džikan dži jaKant-La pla so va te o ri jaka nu ti, prez. ka nemka pak, gen. jed. kap ka, nom. mn. kap ci,

gen. mn. ka pa kaka palj ka, dat. jed. ka palj ci, gen. mn.

ka palj kika pa ti, prez. ka pam/ka pljem, gl. pril.

sad. ka pa ju ći/ka plju ći, gl. im. ka pa njeka pe ta ni ca, vok. jed. ka pe ta ni ceka pe ta ni činka pe ta ni jaka pi ta lan, ka pi tal na, odr. vid ka pi tal ni


ka pi ta list/ka pi ta li sta, gen. jed. ka pi ta-li sta

ka pi ta li sta/ka pi ta list, gen. jed. ka pi ta-li ste

ka pi ta li stič kika pi ta list ki njaka pi tu la ci ja ka pi tu la cij ski/ka pi tu la ci o nika pi tu la ci o ni/ka pi tu la cij skika pu lja čaka ra bi njer, gen. jed. ka ra bi nje ra, vok.

jed. ka ra bi nje ru, instr. jed. ka ra bi nje-rom

Ka ra džić-Da ni či ćev pri je vodka rak te ri sti ka, dat. jed. ka rak te ri sti cika ran fi lka ra te, gen. jed. ka ra tea, nom. mn. ka-

ra teikar di nalkar di na lan, kar di nal na, odr. vid kar di-

nal nikar di o grafkar di o gramka ri ja ti daka ri je raka ri je rist/ka ri je ri sta, gen. jed. ka ri je-

ri staka ri je ri sta/ka ri je rist, gen. jed. ka ri je-

ri steka ri je ri stič kika ri je rist ki njaka ri ka tu rist/ka ri ka tu ri sta, gen. jed.

ka ri ka tu ri staka ri ka tu ri sta/ka ri ka tu rist, gen. jed.

ka ri ka tu ri ste

ka ri ka tu rist ki njaKar lo Ve li kikar ne valkar ne val skiKar pa tikar pat ski kar ta, gen. mn. ka ra taKar ta gi naKar ta gi nja nin, nom. mn. Kar ta gi nja niKar ta gi njan ka, dat. jed. Kar ta gi njan ki,

gen. mn. Kar ta gi njan kikar to gra fi jakar to te ka, dat. jed. kar to te cika se taka se to fonka si no/ka zi no ka sno (pril.)ka stel/ka štel, nom. mn. ka ste lika ši či caka ši ka, dat. jed. ka ši cika štel/ka stel, nom. mn. ka šte li ka ta log, nom. mn. ka ta lo zika ta lo škika ta nac, gen. jed. ka tan ca, gen. mn. ka-

ta na caka tar ka, dat. jed. ka tar ci, gen. mn. ka-

tar kika tar za, gen. mn. ka tar zi/ka tar zaka te dra, gen. mn. ka te da ra/ka te drika te go ri čan, ka te go rič na, odr. vid ka te-

go rič nika te go rič ki


ka te go rič nost, gen. jed. ka te go rič no sti, instr. jed. ka te go rič no šću/ka te go rič-no sti

ka te go ri jaka te go ri jal ni/ka te go rij skika te go rij ski/ka te go ri jal ni ka te go ri za ci jakat kad (pril.)ka to li ci zam, gen. jed. ka to li ci zma, gen.

mn. ka to li ci za maka to li čan stvo, gen. jed. ka to li čan stvaKa to lič ka cr kvaka to lič kika to lik, vok. jed. ka to li če, nom. mn. ka-

to li cika tol ki njaKa tun ska na hi jaka va/ka fa, gen. mn. ka vaka va ljer, vok. jed. ka va lje ru, instr. jed.

ka va lje romka va ljer skika vezkav ga, dat. jed. kav zi, gen. mn. kav ga/

kav gikav ka skiKav kazKav ka ža nin, nom. mn. Kav ka ža niKav ka žan ka, dat. jed. Kav ka žan ki,

gen. mn. Kav ka žan kika zalj ka, dat. jed. ka zalj ci, gen. mn. ka-

zalj kika za ti, prez. ka žem, im per. ka žika zi no/ka si no

ka zi va ti, prez. ka zu jem, gl. pril. sad. ka zu ju ći

ka ži prstka žnji vost, gen. jed. ka žnji vo sti, instr.

jed. ka žnji vo šću/ka žnji vo stiKBC (skr. Kli nič ko-bol nič ki cen tar)kćer ka/šćer ka/šćer/ćer ka, dat. jed.

kćer ki/kćer ci, gen. mn. kćer kiKe či na ja make pec, gen. jed. ke pe ca, vok. jed. ke-

pečeke pe čevke ra mi ka, dat. jed. ke ra mi cike sakg (skr. ki lo gram)khz (skr. ki lo herc)KIC (skr. Kul tur no-in for ma tiv ni cen tar)kič me njak, gen. jed. kič me nja ka, nom.

mn. kič me nja ciki će nje, gen. jed. ki će nja, instr. jed. ki-će njem

ki ja ti, prez. ki jam, gl. pril. sad. ki ja ju ći, gl. im. ki ja nje

ki ja vi caki kot, nom. mn. ki ko tiki ko ta ti, prez. ki ko ćem, gl. pril. sad. ki-

ko ću ći, gl. im. ki ko ta njeki la vac, gen. jed. ki lav ca, vok. jed. ki-

lav če, gen. mn. ki la va caki lav čevki la vost, gen. jed. ki la vo sti, instr. jed.

ki la vo šću/ki la vo stiki lo hercki lo me tar, gen. jed. ki lo me tra, gen. mn.

ki lo me ta ra


ki lo vat satki lo voltkin. (skr. ki ne ski)Ki nakin đu ri ti se, prez. kin đu rim se, gl. pril.

sad. kin đu re ći se, gl. im. kin đu re nje ki ne ma to graf ki ne ma to gra fi jaki ne skiKi ne ski zidKi ne ski njaKi nezki no-pred sta vaki no-re kla maki no-sa laki nu ti, prez. ki nemki osk, nom. mn. ki o sci, gen. mn. ki o skakip će ti/kip tje ti, prez. kip tim; gl. pril.

sad. kip te ći; gl. prid. rad. kip tio, kip-će la, gl. im. kip će nje

ki pje ti, prez. ki pim; gl. pril. sad. ki pe-ći; gl. prid. rad. ki pio, ki pje la; gl. im. ki plje nje

kip tje ti/kip će ti, prez. kip tim; gl. pril. sad. kip te ći; gl. prid. rad. kip tio, kip-tje la; gl. im. kip će nje

ki ri jaki se o nikki sje li/ki ś e liki sje li na/ki ś e li naki sje li ti/ki ś e li ti, prez. ki sje lim, gl. pril.

sad. ki sje le ći, gl. im. ki sje lje njeki šo vi tost, gen. jed. ki šo vi to sti, instr.

jed. ki šo vi to šću/ki šo vi to sti

ki ś e li na/ki sje li na ki ś e li/ki sje liki ś e li ti/ki sje li ti, prez. ki ś e lim, gl. pril.

sad. ki ś e le ći, gl. im. ki ś e lje njeki ś e lja čaki ti ti, prez. ki tim, gl. pril. sad. ki te ći, gl.

prid. trp. ki ćen, gl. im. ki će njeKK (skr. ko šar ka ški klub)kl. (skr. kla sa)klač ni cakla di o ni cakla di o ni čar, vok. jed. kla di o ni ča ru/kla-

di o ni ča re, instr. jed. kla di o ni ča rom/kla di o ni ča rem

kla di o ni čar ka, dat. jed. kla di o ni čar ki, gen. mn. kla di o ni čar ki

kla ni cakla nič niklas. (skr. kla sič no)kla si cist/kla si ci sta, gen. jed. kla si ci stakla si ci sta/kla si cist, gen. jed. kla si ci stekla si ci stič kikla si ci zam, gen. jed. kla si ci zma, gen.

mn. kla si ci za makla si fi ka ci jakla si fi ka cij ski/kla si fi ka ci o nikla si fi ka ci o ni/kla si fi ka cij skikla sje, gen. jed. kla sja, instr. jed. kla-

sjemkle ča ti, prez. kle čim, gl. pril. sad. kle-če ći, gl. im. kle ča nje

kle čeć ke/kle čeć ki (pril.)kle čeć ki/kle čeć ke (pril.)klen (dr vo, ri ba), gen. jed. kle na


klek nu ti, prez. klek nemkle pe ta ti, prez. kle pe ćem, gl. pril. sad.

kle pe ću ći, gl. im. kle pe ta njeklep to man, vok. jed. klep to ma ne/klep-

to ma nuklep to ma ni jaklep to man ka, dat. jed. klep to man ki,

gen. mn. klep to man kikle ti, prez. ku nem, impf. ku ni jah, gl.

pril. sad. ku nu ći, gl. prid. trp. kletkle ve ta ti, prez. kle ve tam/kle ve ćem, im-

per. kle ve taj/kle ve ći, gl. pril. sad. kle ve ta ju ći/kle ve ću ći

kle vet nik, vok. jed. kle vet ni če, nom. mn. kle vet ni ci

kli ca ti, prez. kli čem, gl. pril. sad. kli ču-ći, gl. im. kli ca nje

kli je šta (mn. sr. r.), dat. kli je šti maklik nu ti, prez. klik nemklik ta ti, prez. klik ćem, gl. pril. sad.

klik ću ći, gl. im. klik ta njekli ma vost, gen. jed. kli ma vo sti, instr.

jed. kli ma vo šću/kli ma vo stikli nič kikli ni ka, dat. jed. kli ni cikli še, gen. jed. kli šea, nom. mn. kli šeikli zač, vok. jed. kli za ču, instr. jed. kli-

za čemkli zalj ka, dat. jed. kli zalj ci, gen. mn.

kli zalj kikli zav, kli za va, odr. vid kli za viklo buk, nom. mn. klo bu ciklop ka, dat. jed. klop ci, gen. mn. klop kiklovn, nom. mn. klov no viklub

klup če, gen. jed. klup če taklup ko, gen. jed. klup ka, gen. jed. klu-

ba kaklup skiklju ča o ni caklju ča ti, prez. klju čam, gl. pril. sad.

klju ča ju ći, gl. im. klju ča njekm (skr. ki lo me tar)kmetkmet skikmet stvo, gen. mn. kmet sta va/kmet stvaknez, vok. jed. kne že, nom. mn. kne zo-

vi/kne že viknj. (skr. knji ga)knjaz, vok. jed. knja žeknje gi njaknji ga, dat. jed. knji ziknji go ve zac, gen. jed. knji go ve sca, vok.

jed. knji go ve šče, gen. mn. knji go ve-za ca

knji go ve zni caknji go vod stve niknji go vod stvo, gen. mn. knji go vod sta-

va/knji go vod stvaknji go vo đaknjiš. (skr. knji ški)knji škiknjiž. (skr. knji žev ni) knji žev niknji žev nik, vok. jed. knji žev ni če, nom.

mn. knji žev ni ciknji žev no i sto rij ski (ko ji se od no si na

knji žev nu isto ri ju)


knji žev no-isto rij ski (ko ji se od no si na knji žev nost i isto ri ju)

knji žev no je zič ki (ko ji se od no si na knji žev ni je zik)

knji žev no-je zič ki (ko ji se od no si na knji žev nost i je zik)

knji žev nost, gen. jed. knji žev no sti, instr. jed. knji žev no šću/knji žev no sti

knji žev no te o rij ski (ko ji se od no si na knji žev nu te o ri ju)

knji žev no-te o rij ski (ko ji se od no si na knji žev nost i te o ri ju)

ko a li cij ski/ko a li ci o niko a li ci o ni/ko a li cij skiko bac, gen. jed. kop ca, vok. jed. kop če,

nom. mn. kop ci, gen. mn. ko ba cako bi loko bi lja čaKo bi lji Do koc ka, dat. jed. koc ki, gen. mn. ko ca kako čanj, gen. jed. ko ča nja, instr. jed. ko-ča njem

ko čić/kol čić, instr. jed. ko či ćemko di fi ka ci jako e fi ci jent, gen. jed. ko e fi ci jen ta, gen.

mn. ko e fi ci je na tako eg zi sten ci jako fer/ku ferko god/ko gođ (op šta za mje ni ca)ko god/ko gođ (neo d re đe na za mje ni ca)ko gođ/ko godko gođ/ko godko je kad (pril.)ko je ka kav (zam.)

ko je ka ko (pril.)ko je ko (zam.)ko je ko ji (zam.)ko je kud (pril.)ko je šta (zam.)ko ji bi lo/bi lo ko ji (zam.)ko ji dra go (zam.)ko ji god/ko ji gođ (zam.)ko ji gođ/ko ji god (zam.)ko ji god/ko ji gođ (zam.)ko ji gođ/ko ji god (zam.)ko ko da ka ti, prez. ko ko da čem, gl. pril.

sad. ko ko da ču ći, gl. im. ko ko da ka njeko ko ši ji/ko koš jiko koš ji/ko ko ši jiko la bo ra ci jako la bo ra ci o nist/ko la bo ra ci o ni sta, gen.

jed. ko la bo ra ci o ni stako la bo ra ci o ni sta/ko la bo ra ci o nist, gen.

jed. ko la bo ra ci o ni steko la bo ra ci o ni stič kiko la bo ra ci o nist ki njako lac, gen. jed. kol ca/ko ca, nom. mn.

kol ci/ko ci/kol če vi/ko če vi, gen. mn. ko la ca/kol če va/ko če va

kol čić/ko čić, instr. jed. kol či ćemko le ga, dat. jed. ko le giko le gi jumko le gi ni ca, vok. jed. ko le gi ni ceko le gi ni činko lič nik, nom. mn. ko lič ni ciko li jev ka, dat. jed. ko li jev ci, gen. mn.

ko li jev kiko li ko bi lo/bi lo ko li ko


ko li ko dra goko li ko god/ko li ko gođko li ko god/ko li ko gođko li ko gođ/ko li ko godko li ko gođ/ko li ko godko li ko-to li koko lo kvi jumko lo ni jako lo ni ja lan, ko lo ni jal na, odr. vid ko lo-

ni jal niko lo ni ja li stič kiko lo ni ja li zam, gen. jed. ko lo ni ja li zma,

gen. mn. ko lo ni ja li za mako lo nij skiko lo nist/ko lo ni sta, gen. jed. ko lo ni sta ko lo ni sta/ko lo nist, gen. jed. ko lo ni steko lor fi lmko lo si jek, gen. jed. ko lo si je ka, nom.

mn. ko lo si je ciko lo vo đa, vok. jed. ko lo vo đo/ko lo vo đakol skiko lje nač ke (pril.)ko ljen či ti, prez. ko ljen čim, gl. pril. sad.

ko ljen če ći, gl. im. ko ljen če njeko ljen ceko lje ni cako lje nič niko lje noko lje no vić, vok. jed. ko lje no vi ću, instr.

jed. ko lje no vi ćemko man dant, gen. jed. ko man dan ta, gen.

mn. ko man da na tako man dant skiKo ma ni (top.)

kom bajnkom bi na ci jakom bi na to rič kikom bi na to ri ka, dat. jed. kom bi na to ri ciko me di jako me di jant, gen. jed. ko me di jan ta, gen.

mn. ko me di ja na tako me di jant ki njako me di jant skiko me di jaš, vok. jed. ko me di ja šu, instr.

jed. ko me di ja šemko me di ja ši ca, vok. jed. ko me di ja ši ceko me di ja ši činko me di o grafko men ta tor ka, dat. jed. ko men ta tor ki,

gen. mn. ko men ta tor kiko mer ci ja list/ko mer ci ja li sta, gen. jed.

ko mer ci ja li stako mer ci ja li sta/ko mer ci ja list, gen. jed.

ko mer ci ja li steko mer ci ja li stič kiko mer ci ja list ki njako mič nost, gen. jed. ko mič no sti, instr.

jed. ko mič no šću/ko mič no stikomp. (skr. kom pa ra tiv)kom pak tan, kom pakt na, odr. vid kom-

pakt nikom pakt nost, gen. jed. kom pakt no sti,

instr. jed. kom pakt no šću/kom pakt-no sti

kom pen za ci jakom pen za torkom pe ten ci jakom pe ten tan, kom pe tent na, odr. vid

kom pe tent ni


kom pe tent nost, gen. jed. kom pe tent no-sti, instr. jed. kom pe tent no šću/kom-pe tent no sti

kom pen zo va ti, prez. kom pen zu jem, gl. pril. sad. kom pen zu ju ći, gl. im. kom-pen zo va nje

kom pi la ci jakom pi la tor, vok. jed. kom pi la to re,

instr. jed. kom pi la to romkom pju ter, instr. jed. kom pju te romkom pju ter skikom pli me nat/kom pli ment, gen. mn.

kom pli me na takom pli ment/kom pli me nat, gen. mn.

kom pli me na takom ši jakom šij skikom ši ni ca, vok. jed. kom ši ni cekom ši ni činko na či šte, gen. jed. ko na či šta, instr. jed.

ko na či štemko na či ti, prez. ko na čim, gl. pril. sad.

ko na če ći, gl. im. ko na če njeko nak, gen. jed. ko na ka, nom. mn. ko-

na ci, gen. mn. ko na kaKo na vli, gen. Ko na va laKo na vlja nin, nom. mn. Ko na vlja niKo na vljan ka, dat. jed. Ko na vljan ki,

gen. mn. Ko na vljan kiko na vo skikon cen tri sa ti, prez. kon cen tri šem, gl.

pril. sad. kon cen tri šu ći, gl. im. kon-cen tri sa nje

kon cept, gen. mn. kon ce pa takon cep tu a lan, kon cep tu al na, odr. vid

kon cep tu al ni

kon cert, gen. mn. kon ce ra takon den za ci jakon den zat, gen. jed. kon den za takon den za torkon di ci o nalkon duk ter ka, dat. jed. kon duk ter ki,

gen. mn. kon duk ter kikon fe si jakon fe si o na lan, kon fe si o nal na, odr. vid

kon fe si o nal niKo ni ča nin, nom. mn. Ko ni ča niKo ni čan ka, dat. jed. Ko ni čan ki, gen.

mn. Ko ni čan kiKo nik (top.)ko njuk ti vi tiskon ju ga ci jakon se kven tan, kon se kvent na, odr. vid

kon se kvent nikon so nant, gen. mn. kon so na na takon so nan ti zam, gen. jed. kon so nan ti-

zma, gen. mn. kon so nan ti za makon so nant skikon stan ta, gen. mn. kon stan tikon stan tan, kon stant na, odr. vid kon-

stant nikon takt, gen. jed. kon tak ta, gen. mn.

kon ta ka takon ti nent, gen. mn. kon ti ne na takon tin gent, gen. mn. kon tin ge na takon tra stan, kon trast na, odr. vid. kon-

trast nikon tro ver zakon ven ci ja


kon ven ci o na lan, kon ven ci o nal na, odr. vid kon ven ci o nal ni

kon ven ci o nal nost, gen. jed. kon ven ci-o nal no sti, instr. jed. kon ven ci o nal no-šću/kon ven ci o nal no sti

kon zi li jumkon zi sten tan, kon zi stent na, odr. vid

kon zi stent nikon zi stent nost, gen. jed. kon zi stent no-

sti, instr. jed. kon zi stent no šću/kon zi-stent no sti

kon zor ci jumkon zulkon zu latkon zu lar nikon zu mi ra ti, prez. kon zu mi ram, gl.

pril. sad. kon zu mi ra ju ći, gl. im. kon-zu mi ra nje

ko nja nik, vok. jed. ko nja ni če, nom. mn. ko nja ni ci

ko njo kra di cako njo vo dac, gen. jed. ko njo vo ca, vok.

jed. ko njo vo če, gen. mn. ko njo vo da cako o pe ra ci jako o pe ra ti van, ko o pe ra tiv na, odr. vid

ko o pe ra tiv ni ko o pe ri ra ti, prez. ko o pe ri ram, gl. pril.

sad. ko o pe ri ra ju ći, gl. im. ko o pe ri-ranje

ko or di na ci jako or di na tako or di nat niko or di ni ra ti, prez. ko or di ni ram, gl.

pril. sad. ko or di ni ra ju ći, gl. im. ko or-di ni ra nje

ko rek tan, ko rekt na, odr. vid ko rekt ni

ko rekt nost, gen. jed. ko rekt no sti, instr. jed. ko rekt no šću/ko rekt no sti

ko rek to ri ca, vok. jed. ko rek to ri ceko rek to ri činko rek tor ka, dat. jed. ko rek tor ki, gen.

mn. ko rek tor kiko re o grafko re o gra fi jako re o graf ki njako re o graf skiko re spon den ci jako re spon dent, gen. mn. ko re spon de na tako re spon den tan, ko re spon dent na, odr.

vid ko re spon dent niko re spon dent ki njako ri jen, nom. mn. ko ri je niko ri jen skiko ri je nje, gen. jed. ko ri je nja, instr. jed.

ko ri je njemko ri snik, vok. jed. ko ri sni če, instr. jed.

ko ri sni komko ri sto lju bac, gen. jed. ko ri sto ljup ca,

vok. jed. ko ri sto ljup če, gen. mn. ko ri-sto lju ba ca

ko ri sto lju bi vost, gen. mn. ko ri sto lju bi-vo sti, instr. jed. ko ri sto lju bi vo šću/ko-ri sto lju bi vo sti

ko ri šće nje, gen. jed. ko ri šće nja, instr. jed. ko ri šće njem

kor jen čić, instr. jed. kor jen či ćemkor je nit, kor je ni ta, odr. vid kor je ni tikor pu len ci jakor pu lent nost, gen. jed. kor pu lent no-

sti, instr. jed. kor pu lent no šću/kor pu-lent no sti


Kor zi ka, dat. Kor zi kiKor zi ka nac, gen. jed. Kor zi kan ca, vok.

jed. Kor zi kan če, gen. mn. Kor zi ka-na ca

Kor zi kan ka, dat. jed. Kor zi kan ki, gen. mn. Kor zi kan ki

kor zo, gen. jed. kor zako sac, gen. jed. ko sca, vok. jed. ko šče,

instr. jed. ko scem, gen. mn. ko sa cako si jer, instr. jed. ko si je romKo si je ri (top.)ko smo po lit ki njako smo po lit/ko smo po li ta, gen. jed. ko-

smo po li tako smo po li ta/ko smo po lit, gen. jed. ko-

smo po li teko smosKo so vi Lug (top.)kost, gen. jed. ko sti, instr. jed. ko šću/

ko sti, gen. mn. ko sti ju/ko stiKo streš-ha ram ba šako stri je ši ti, prez. ko stri je šim, gl. pril.

sad. ko stri je še ći, gl. im. ko stri je še njeko stri jet, gen. jed. ko stri je ti, instr. jed.

ko stri je ću/ko stri je tiko ščat, ko šča ta, odr. vid ko šča tiko šča tost, gen. jed. ko šča to sti, instr.

jed. ko šča to šću/ko šča to stiko šće lako šta niko štu njav, ko štu nja va, odr. vid ko štu-

nja viKo torKo to ra nin, nom. mn. Ko to ra ni

Ko to ran ka, dat. jed. Ko to ran ki, gen. mn. Ko to ran ki

kov čeg, nom. mn. kov če zikov če žić, instr. jed. kov če ži ćemko ve rat, gen. jed. ko ver ta, gen. mn. ko-

ve ra tako ver ta, gen. jed. ko ver te, gen. mn. ko-

ver ti/ko ve ra tako vr džako vr džav, ko vr dža va, odr. vid ko vr-

džaviko za lac, gen. jed. ko zal ca, gen. mn. ko-

za la cako zba šako zji/ko źi/kozijiko ziji/kozji/ko źiko žuh, nom. mn. ko žu siKo źa gla vi ca (top.)Ko źa pe ći na (top.)Ko ź a ča (top.)Ko ź ak (top.)ko źi/ko zji/kozijiKo źi krš (top.)Ko źi vrh (top.)kra dlji vac, gen. jed. kra dljiv ca, vok.

jed. kra dljiv če, gen. mn. kra dlji va cakra dlji vi ca, vok. jed. kra dlji vi cekra dlji vi činkra ji šnik, vok. jed. kra ji šni če, nom. mn.

kra ji šni ci kraj nik, nom. mn. kraj ni cikraj nost, gen. jed. kraj no sti, instr. jed.

kraj no šću/kraj no stikrak, nom. mn. kra ci


kra ka ti, prez. kra čem, gl. pril. sad. kra-ču ći, gl. im. kra ka nje

kra lji ca, vok. jed. kra lji cekra lji činKra lji čin mostKra lji či na pla žakra sno pis kra snor je čiv, kra snor je či va, odr. vid

kra snor je či vikra sno ri ječ je/kra snor ječ je, gen. jed.

kra sno ri ječ ja, instr. jed. kra sno ri ječ-jem

kra snor je či vost, gen. jed. kra snor je-či vo sti, instr. jed. kra snor je či vo šću/krasnor je či vo sti

kra snor ječ je/kra sno ri ječ je, gen. jed. kra snor ječ ja, instr. jed. kra snor ječ jem

Kra so vi na (top.)Kra so vlja nin, nom. mn. Kra so vlja niKra so vljan ka, dat. jed. Kra so vljan ki,

gen. mn. Kra so vljan kikra ški (od kras)krat ko nog, krat ko no ga, odr. vid krat-

ko no gikrat ko si la znikrat ko u zla znikrat ko vi dost, gen. jed. krat ko vi do sti,

instr. jed. krat ko vi do šću/krat ko vi-dosti

krat ko vje čan, krat ko vječ na, odr. vid krat ko vječ ni

krat ko vjek, krat ko vje ka, odr. vid krat-ko vje ki

krat ko vre men, krat ko vre me na, odr. vid krat ko vre me ni

kr če vi na

kr či lac, gen. jed. kr či o ca, vok. jed. kr či-o če, gen. mn. kr či la ca

kr či ti, prez. kr čim, gl. pril. sad. kr če ći, gl. im. kr če nje

krč ka ti, prez. krč kam, gl. pril. sad. krč-ka ju ći, gl. im. krč ka nje

kre a tiv nost, gen. jed. kre a tiv no sti, instr. jed. kre a tiv no šću/kre a tiv no sti

kre a tor ka, dat. jed. kre a tor ki, gen. mn. kre a tor ki

kreč, instr. jed. kre čomkre čan, kreč na, odr. vid kreč nikre ča nakreč njač kikreč njak, nom. mn. kreč nja cikrep pa pirkre ta ti, prez. kre ćem, gl. pril. sad. kre-ću ći, gl. im. kre ta nje

kre šta ti/kri je šta ti, prez. kre štim, gl. pril. sad. kre šte ći, gl. im. kre šta nje

kre šta li cakrh ko (pril.)kri jes, nom. mn. kre so vikri je šta ti/kre šta ti, prez. kri je štim, gl.

pril. sad. kri je šte ći, gl. im. kri je šta njekril ce/kri o ce, gen. jed. kril ca/kril ce ta,

gen. mn. kri la ca/kril cakri mi na list/kri mi na li sta, gen. jed. kri-

mi na li stakri mi na li sta/kri mi na list, gen. jed. kri-

mi na li stekri mi na li sti ka, dat. jed. kri mi na li sti ci kri mi na list ki njakri o ce/kril cekri te ri jum


kri ti, prez. kri jem, gl. pril. sad. kri ju ćikri ti čar ka, dat. jed. kri ti čar ki, gen. mn.

kri ti čar kikri tič nost, gen. jed. kri tič no sti, instr.

jed. kri tič no šću/kri tič no stikriv, kri va, odr. vid kri vi kri vlji (komp. od kriv)kri vo klet ni ca, vok. jed. kri vo klet ni cekri vo klet ni činkri vo klet nik, vok. jed. kri vo klet ni če,

nom. mn. kri vo klet ni cikri vo klet stvo, gen. mn. kri vo klet sta va/

kri vo klet stvakri vo tvo rac, gen. jed. kri vo tvor ca, vok.

jed. kri vo tvo r če, gen. mn. kri vo tvo-ra ca

kri vo tvor ka, dat. jed. kri vo tvor ki, gen. mn. kri vo tvor ki

Kri vo ši je (top.)Kri vo ši ja nin, nom. mn. Kri vo ši ja niKri vo ši jan ka, dat. jed. Kri vo ši jan ki,

gen. mn. Kri vo ši jan kiKri vo ši jan kinkr ljušt, gen. jed. kr lju šti, instr. jed. kr-

lju šću/kr lju štikr nja tak, gen. jed. kr njat ka, nom. mn.

kr nja ci, gen. mn. kr nja ta kakro a tist/kro a ti sta, gen. jed. kro a ti stakro a ti sta/kro a tist, gen. jed. kro a ti stekro a ti stič kikro a tist ki njakrom pirkro ti lac, gen. jed. kro ti o ca, vok. jed.

kro ti o če, gen. mn. kro ti la ca

kro ti telj ka, dat. jed. kro ti telj ki, gen. mn. kro ti telj ki

kro ti ti, prez. kro tim, gl. pril. sad. kro te-ći, gl. im. kro će nje

krot kost, gen. jed. krot ko sti, instr. jed. krot ko šću/krot ko sti

Kr stac (top.), gen. Kr scakr sti ti, prez. kr stim, gl. pril. sad. kr ste-ći, gl. im. kr šte nje

kr šte ni ca kr šte nje, instr. jed. kr šte njemkr to lakr tost, gen. jed. kr to sti, instr. jed. kr to-

šću/kr to stiKru ščić (top.)krup no ok, krup no o ka, odr. vid krup-

no o ki kru ći (komp. od krut)krut, kru ta, odr. vid kru tikru ška, dat. jed. kru ška/kru šci, gen.

mn. kru ša kakrv nik, vok. jed. krv ni če, nom. mn. krv-

ni ci kr vo loč ni ca, vok. jed. kr vo loč ni cekr vo loč ni činkr vo loč nik, vok. jed. kr vo loč ni če, nom.

mn. kr vo loč ni cikr vo loč nost, gen. jed. kr vo loč no sti,

instr. jed. kr vo loč no šću/kr vo loč no stikr vo lok, vok. jed. kr vo lo če, nom. mn.

kr vo lo cikr vo mut ni cakr vo mut nik, vok. jed. kr vo mut ni če,

nom. mn. kr vo mut ni cikr vo pi ja, vok. jed. kr vo pi jo


kr vo pro li će, gen. jed. kr vo pro li ća, instr. jed. kr vo pro li ćem

kr žlja vost, gen. jed. kr žlja vo sti, instr. jed. kr žlja vo šću/kr žlja vo sti

KSCG (skr. Ko šar ka ški sa vez Cr ne Gore)

kse no fo bi jaKUD (skr. kul tur no-umjet nič ko dru-

štvo)ku di ti, prez. ku dim, impf. ku đah, gl.

pril. sad. ku de ći, gl. prid. trp. ku đen, gl. im. ku đe nje

Kuč, gen. jed. Ku ča, nom. mn. Ku čiku čak, gen. jed. kuč ka, vok. jed. kuč ku,

nom. mn. kuč ci/kuč ko vi, gen. mn. ku-ča ka/kuč ko va

Ku či (top.)ku či cakuč ka, dat. jed. kuč ki, gen. mn. ku ča kakuč ki caKuč ki nja ku će rak, gen. jed. ku ćer ka, nom. mn.

ku ćer ci, gen. mn. ku će ra kaku će vla sni ca, vok. jed. ku će vla sni ceku će vla sni činku će vla snič kiku će vla snik, vok. jed. ku će vla sni če,

nom. mn. ku će vla sni ciku ćić, gen. jed. ku ći ća, instr. jed. ku ći-ćem

ku ći ti se, prez. ku ćim se, gl. pril. sad. ku će ći se, gl. im. ku će nje

ku dra vost, gen. jed. ku dra vo sti, instr. jed. ku dra vo šću/ku dra vo sti

kud god/kud gođ

kud god/kud gođ (pril.)kud gođ/kud godkud gođ/kud god (pril.)ku đe ljaku đe ljast, ku đe lja sta, odr. vid ku đe lja stiku đe lji caku fer/ko ferku hi njaku ka, dat. jed. ku kiku ka vac, gen. jed. ku kav ca, vok. jed.

ku kav če, gen. mn. ku ka va caku ka vi caku ka viči ji/ku ka vč jiku ka vič ji/ku ka viči jiku ka vič luk, nom. mn. ku ka vič lu ciku ku ri jek, nom. mn. ku ku ri je ciku ku ri je ka ti/ku ku ri ka ti, prez. ku ku ri-

je čem, gl. pril. sad. ku ku ri je ču ći, gl. im. ku ku ri je ka nje

ku ku ri ka ti/ku ku ri je ka ti, prez. ku ku ri-čem, gl. pril. sad. ku ku ri ču ći, gl. im. ku ku ri ka nje

Ku la (top.)kult niKu mo va sla ma (astr.)kun dak, gen. jed. kun da ka, nom. mn.

kun da ci, gen. mn. kun da kakup ka, dat. jed. kup ki, gen. mn. kup ki/

ku pa kaku po pro da jaku po pro daj niKu ranKur ban-baj ram (prazn.)ku ri o zi tet, gen. jed. ku ri o zi te ta


ku ri o zumku rir ka, dat. jed. ku rir ki, gen. mn. ku-

rir kikurs, nom. mn. kur se viKu sle vlje va ku ćaku tak, gen. jed. kut ka, nom. mn. ku ci,

gen. mn. ku ta kaku var, vok. jed. ku va re/ku va ru, instr.

jed. ku va rom/ku va remku va ri ca, vok. jed. ku va ri ceku va ri činku va ti, prez. ku vam, gl. pril. sad. ku va-

ju ći, gl. im. ku va njeku ži nakv. (skr. kva li fi ko va ni)kva li fi ka ci jakva li fi ka cij ski/kva li fi ka ci o nikva li fi ka ci o ni/kva li fi ka cij skikva li tetkva rat, gen. jed. kvar ta, gen. mn. kva-

ra takva zi u mjet nik, vok. jed. kva zi u mjet ni-če, nom. mn. kva zi u mjet ni ci

kvo ca ti, prez. kvo cam/kvo čem, im per. kvo caj/kvo či, gl. im. kvo ca nje

kvoč ka, dat. jed. kvoč ki, gen. mn. kvo-ča ka

kvra gu (pril., uzv.)kvr či ti (se), prez. kvr čim (se), gl. pril.

sad. kvr če ći (se), gl. im. kvr če njekvr ga, dat. jed. kvr gi, gen. mn. kvr gakvr žič ni

L

l (skr. li ce)l (skr. li tar)L (skr. lo vac u ša hu)l. c. (skr. lat. lo co ci ta to – na na ve de no-

me mje stu) L. S. (skr. lat. lo cus si gil li – mje sto pe-ča ta)

la bi jal, gen. jed. la bi ja lala bi ja lan, la bi jal na, odr. vid la bi jal nila bo rant, gen. jed. la bo ran ta, gen. mn.

la bo ra na tala bo rant ki njala bo ra to ri jala bo ra to rij skila bu di cala bu di činla bu đila bu rist/la bu ri sta, gen. jed. la bu ri stala bu ri sta/la bu rist, gen. jed. la bu ri stelac ma nin, nom. mn. lac ma nilac man ka, dat. jed. lac man ki, gen. mn.

lac man kila ća ti se, prez. la ćam se, gl. pril. sad. la-ća ju ći se, gl. im. la ća nje

la ič kila ik, vok. jed. la i če, nom. mn. la i cila ja vac, gen. jed. la jav ca, vok. jed. la-

jav če, gen. mn. la ja va cala ja vost, gen. jed. la ja vo sti, instr. jed.

la ja vo šću/la ja vo stilaj pci ški (od Laj pcig)lajt mo tiv


lak, la ka, odr. vid la kilak, nom. mn. la ko vila ko (pril.)la ko mi sle nost, gen. jed. la ko mi sle no sti,

instr. jed. la ko mi sle no šću/la ko mi sle-no sti

la ko vje ran, la ko vjer na, odr. vid la ko-vjer ni

la ko vjer nost, gen. jed. la ko vjer no sti, instr. jed. la ko vjer no šću/la ko vjer no sti

lak ši (komp. od lak)la ni (pril.)lanj ski lap top, nom. mn. lap to po vi/lap to pilar pur lar tist/lar pur lar ti sta, gen. jed.

lar pur lar ti stalar pur lar ti sta/lar pur lar tist, gen. jed.

lar pur lar ti stelar pur lar ti stič kilar pur lar ti zam, gen. jed. lar pur lar ti-

zma, gen. mn. lar pur lar ti za malat. (skr. la tin ski)la ti nist/la ti ni sta, gen. jed. la ti ni stala ti ni sta/la ti nist, gen. jed. la ti ni steLa tin ska ću pri jala vi činla vi rint, gen. mn. la vi ri na tala žlji vac/la žov, gen. jed. la žljiv ca, vok.

jed. la žljiv če, gen. mn. la žlji va cala žlji vost, gen. jed. la žlji vo sti, instr. jed.

la žlji vo šću/la žlji vo stila žov/la žlji vacleb dje ti/leb đe ti, prez. leb dim; gl. pril.

sad. leb de ći; gl. prid. rad. leb dio, leb-dje la; gl. im. leb đe nje

leb đe ti/leb dje ti, prez. leb dim; gl. pril. sad. leb de ći; gl. prid. rad. leb dio, leb-đe la; gl. im. leb đe nje

le će ti/le tje ti, prez. le tim; impf. le ćah; gl. pril. sad. le te ći; gl. prid. rad. le tio, le-će la; gl. im. le će nje

le ći/leg nu ti, prez. leg nem/le žem; aor. le goh, le že; im per. leg ni/le zi; gl. pril. proš. le gav ši

le ći (le ža ti na ja ji ma; do no si ti mla de na svi jet)

le da rale di (im.) (Le di Da ja na)led nič kiled nik, nom. mn. led ni cile gen da, gen. mn. le gen di/le gen daLe gi ja ča stile ja/li je halek semlek sič kilek si ka, dat. jed. lek si ci lek si ko gra fi jalek si ko lo gi jalek si ko log, vok. jed. lek si ko lo že, nom.

mn. lek si ko lo zilek si ko lo škilek si ko lo ški njaLe lej ska go ra (ro man)le le ka ti, prez. le le čem, gl. pril. sad. le-

le ču ći, gl. im. le le ka njeLe o nar do da Vin či/Da Vin čile pi njalep tir ma šnaleš, nom. mn. le še vi


le ši nale ši nar, vok. jed. le ši na ru/le ši na re, instr.

jed. le ši na rom/le ši na remlet, nom. mn. le to vile tač, vok. jed. le ta ču, instr. jed. le ta čemle tak, gen. jed. let ka, nom. mn. le ci,

gen. mn. le ta kale te ćile ti li cale tje ti/le će ti, prez. le tim; impf. le ćah; gl.

prid. rad. le tio, le tje la; gl. im. le će njeLe ver Ta ra (top.)le žalj ka, dat. jed. le žalj ci, gen. mn. le-

žalj kile že ćile žeć keli be ralli ce mjer, vok. jed. li ce mje ru, instr. jed.

li ce mje romli ce mje ran, li ce mjer na, odr. vid li ce-

mjer ni li ce mjer je, gen. jed. li ce mjer ja, instr.

jed. li ce mjer jemli ce mjer ka, dat. jed. li ce mjer ki, gen.

mn. li ce mjer kili cen ca, gen. mn. li cen ci/li cen cali ci ta ci jalič nost, gen. jed. lič no sti, instr. jed. lič-

no šću/lič no stili ga, dat. jed. li gili je či ti, prez. li je čim, gl. pril. sad. li je če-ći, gl. im. li je če nje

li je ga ti, prez. li je žem, gl. pril. sad. li je-žu ći, gl. im. li je ga nje

li je ha/le ja, dat. jed. lijehi

li jek, nom. mn. lje ko vili jen, li je na, odr. vid li je nili je nost, gen. jed. li je no sti, instr. jed. li-

je no šću/li je no stili jen šti nali jep, li je pa, odr. vid li je pi li je pak, gen. jed. li jep ka, nom. mn. li-

jep ci, gen. mn. li je pa kali je pi ti, prez. li je pim, gl. pril. sad. li je-

pe ći, impf. li je pljah, gl. im. li je plje njeli je ska, dat. jed. li je sci/li je ski, gen. mn.

lje sa ka/li je ska/li je skili je vak, gen. jed. li jev ka, nom. mn. li-

jev ci, gen. mn. li je va kaLi je va Ri je kali je va ti, prez. li je vam, gl. pril. sad. li je-

va ju ći, gl. im. li je va njeli je vo (pril.)li je vo-de sno (pril.)Li ka, dat. Li ciLi mlja ni (top.)Lin gua Mon te ne gri na (ča so pis)lin gvist/lin gvi sta, gen. jed. lin gvi stalin gvi sta/lin gvist, gen. jed. lin gvi steli palip će ti/lip tje ti, prez. lip tim; impf. lip-ćah; gl. pril. sad. lip te ći; gl. prid. rad. lip tio, lip će la; gl. im. lip će nje

li povlip tje ti/lip će ti, prez. lip tim; impf. lip-ćah; gl. pril. sad. lip te ći; gl. prid. rad. lip tio, lip tje la; gl. im. lip će nje

li ri ka, dat. jed. li ri cili sac, gen. jed. li sca, vok. jed. li šče, gen.

mn. li sa ca


li si cali sičiji/li sič jili sič ji/li siči jili šćeli ti, prez. li jem, gl. pril. sad. li ju ći, gl.

prid. trp. li venli ti jumLi tva ni jaLi tva nac, gen. jed. Li tvan ca, vok. jed.

Li tvan če, gen. mn. Li tva na caLi tvan ka, dat. jed. Li tvan ki, gen. mn.

Li tvan kili tvan skili tur đi ja/li tur gi jali tur gi ja/li tur đi jali va ti, prez. li vam, gl. pril. sad. li va ju ći,

gl. im. li va njelo ba njalo đalo jal nost, gen. jed. lo jal no sti, instr. jed.

lo jal no šću/lo jal no stilo bi, gen. jed. lo bi ja, nom. mn. lo bi jilo ći ka, dat. jed. lo ći kilok. (skr. lo ka tiv) lo kallo ka lan, lo kal na, odr. vid lo kal nilo man, lom na, odr. vid lom nilo mlji vost, gen. jed. lo mlji vo sti, instr.

jed. lo mlji vo šću/lo mlji vo stilom nost, gen. jed. lom no sti, instr. jed.

lom no šću/lom no stilon čar, vok. jed. lon ča ru/lon ča re, instr.

jed. lon ča rom/lon ča remlon če, gen. jed. lon če ta

lon čić (dem. od lo nac)Long Aj lend (ostr vo)lop ta, gen. mn. lop tilo pu žalo pu ži caLos An đe leslo vac, gen. jed. lov ca, vok. jed. lov če,

gen. mn. lo va caLov ćenLov će nac (top.), gen. Lov ćen calov ćen skilov će nač ki (od Lov će nac)lu be ni calu bi naluč, gen. jed. lu ča/lu či, instr. jed. lu čem/

lu čilu čalu če vi naLu čin dan, gen. jed. Lu čin da na/Lu či-

na dneluč kilu čo no šalu dak, gen. jed. lu da ka, vok. jed. lu da če,

nom. mn. lu da ci, gen. mn. lu da kalu da čalu dač kilu dje ti/lu đe ti, prez. lu dim; impf. lu đah;

gl. pril. sad. lu de ći; gl. prid. rad. lu-dio, lu dje la; gl. im. lu đe nje

lud ni calud nič kilu dost, gen. jed. lu do sti, instr. jed. lu do-

šću/lu do sti


lu đe ti/lu dje ti, prez. lu dim; impf. lu đah; gl. pril. sad. lu de ći; gl. prid. rad. lu-dio, lu đe la; gl. im. lu đe nje

lu ka, dat. jed. lu ciLu ka, dat. Lu kiLu ka če vi na (top.)lu ka vac, gen. jed. lu kav ca, vok. jed. lu-

kav če, gen. mn. lu ka va calu kav stvo, gen. mn. lu kav sta va/lu kav-

stva luk suzluk su zan, luk su zna, odr. vid luk su znilu pe škilu pe štvo, gen. mn. lu pe šta va/lu pe štvalu pež, vok. jed. lu pe žu, instr. jed. lu pe-

žomlut ka, dat. jed. lut ki, gen. mn. lu ta kaLu žni ca Lu žni ča nin, nom. mn. Lu žni ča niLu žni čan ka, dat. jed. Lu žni čan ki, gen.

mn. Lu žni čan ki

LJ

lja ga, dat. jed. lja gi, gen. mn. lja galje kar, vok. jed. lje ka ru/lje ka re, instr.

jed. lje ka rom/lje ka remlje kar ka, dat. jed. lje kar ki, gen. mn. lje-

kar kilje ko vit, lje ko vi ta, odr. vid lje ko vi tilje ko vi tost, gen. jed. lje ko vi to sti, instr.

jed. lje ko vi to šću/lje ko vi to stiljen ča ri ti, prez. ljen ča rim, gl. pril. sad.

ljen ča re ći, gl. im. ljen ča re njeljen ču ga, dat. jed. ljen ču gi, vok. jed.

ljen ču go

lje ni ji/lje nji (komp. od li jen)lje nji/lje ni ji (komp. od li jen)lje nji vac, gen. jed. lje njiv ca, vok. jed.

lje njiv če, gen. mn. lje nji va calje nji vi ca, vok. jed. lje nji vi celje pi lolje pljiv, lje plji va, odr. vid lje plji vilje plji vost, gen. jed. lje plji vo sti, instr.

jed. lje plji vo šću/lje plji vo stilje po ok, lje po o ka, odr. vid lje po o kilje por je čiv, lje por je či va, odr. vid lje-

por je či vilje por je či vost, gen. jed. lje por je či vo sti,

instr. jed. lje por je či vo šću/lje por je či-vo sti

lje po ti ca, vok. jed. lje po ti celje po ti činljep ši (komp. od li jep)lje pu škast, lje pu ška sta, odr. vid lje pu-

ška stilje stvi caLje šan ska na hi jalje šnik, nom. mn. lje šni cilje ti (pril.)ljet ni/ljet nji, ljet na, odr. vid ljet niljet ni ko vac/ljet nji ko vac, gen. jed. ljet-

ni kov ca, gen. mn. ljet ni ko va caljet nji/ljet ni, ljet nja, odr. vid ljet njiljet nji ko vac/ljet ni ko vac, gen. jed. ljet-

nji kov ca, gen. mn. ljet nji ko va calje tolje to pisLje to pis Po pa Du klja ni na


lje to pi sac, gen. jed. lje to pi sca, vok. jed. lje to pi šče, gen. mn. lje to pi sa ca

lje to šnjilje to va li šnilje to va li šte, gen. jed. lje to va li šta, instr.

jed. lje to va li štemlje to va ti, prez. lje tu jem, gl. pril. sad.

lje tu ju ći, gl. im. lje to va njelje vak, gen. jed. lje va ka, vok. jed. lje va-če, nom. mn. lje va ci

lje va ki njalje vi caljev kast, ljev ka sta, odr. vid ljev ka stilje vo ruk, lje vo ru ka, odr. vid lje vo ru kilji ga vost, gen. jed. lji ga vo sti, instr. jed.

lji ga vo šću/lji ga vo stilju bav nik, vok. jed. lju bav ni če, nom.

mn. lju bav ni cilju bav ni ca, vok. jed. lju bav ni celju bav ni činlju ba zan, lju ba zna, odr. vid lju ba znilju bi či calju bi mac, gen. jed. lju bim ca, vok. jed.

lju bim če, gen. mn. lju bi ma ca lju bi telj ka, dat. jed. lju bi telj ki, gen. mn.

lju bi telj kiLju bo tinj (top.)Lju bo ti nja nin, nom. mn. Lju bo ti nja niLju bo ti njan ka, dat. jed. Lju bo ti njan ki,

gen. mn. Lju bo ti njan kilju bo tinj skilju ća vi nalju ći (komp. od ljut)ljud ski

ljud skost, gen. jed. ljud sko sti, instr. jed. ljud sko šću/ljud sko sti

ljud stvolju lja ška, dat. jed. lju lja šci, gen. mn.

lju lja škilju ska, dat. jed. lju ski/lju sci, gen. mn.

lju sa kalju šči calju šti ti, prez. lju štim, impf. lju šćah/lju-

štah, gl. pril. sad. lju šte ći, gl. prid. trp. lju šćen/lju šten, gl. im. lju šće nje/lju šte nje

ljut, lju ta, odr. vid lju tilju ti ti (se), prez. lju tim (se), impf. lju ćah

(se), gl. pril. sad. lju te ći (se), gl. prid. trp. lju ćen, gl. im. lju će nje

lju ti tost, gen. jed. lju ti to sti, instr. jed. lju ti to šću/lju ti to sti

M

M (skr. rim ski znak za 1000) m (skr. me tar)m. (skr. ma scu li num – mu ški rod) m. p. (skr. ma nu pro pria – svo jom ru-

kom; svo je ruč no)M. P. (skr. mje sto pe ča ta)m. r. (skr. mu ški rod)m. s. (skr. me đu spi se)ma čad, gen. ma ča di, instr. ma ča dima čak, gen. jed. mač ka, vok. jed. mač-

ku, nom. mn. mač ko vi/mač ci, gen. mn. mač ko va/ma ča ka

ma či jima či ji/mač jimač ji/ma či ji


mač ka, dat. jed. mač ki, gen. mn. ma-ča ka

ma će ha, dat. jed. ma će hima ći/mak nu ti, prez. mak nem; aor. ma-

koh, ma če; gl. prid. rad. ma kao, ma-kla; gl. pril. proš. ma kav ši

ma da (vez.)Ma dridMa dri đa nin, nom. mn. Ma dri đa niMa dri đan ka, dat. jed. Ma dri đan ki, gen.

mn. Ma dri đan kimađ. (skr. ma đar ski) Ma đar ska, gen. Ma đar ske, dat. Ma đar-

skojMa đar, vok. jed. Ma đa ru/Ma đa re, instr.

jed. Ma đa rom/Ma đa remMa đa ri ca, vok. jed. Ma đa ri ceMa đa ri činma đar skima đe/ma gdjema đi ja ti, prez. ma đi jam, impf. ma đi jah,

gl. pril. sad. ma đi ja ju ći, gl. im. ma-đi ja nje

ma đi jema e stro, gen. jed. ma e stra, nom. mn.

ma e strima ga cin (skla di šte)ma ga ci o ner, vok. jed. ma ga ci o ne ru,

instr. jed. ma ga ci o ne romma ga rac, gen. jed. ma gar ca, vok. jed.

ma gar če, gen. mn. ma ga ra cama gar či ti, prez. ma gar čim, gl. pril. sad.

ma gar če ći, gl. im. ma gar če njema ga zin (ča so pis)ma gdje/ma đe

ma gi star, gen. jed. ma gi stra, gen. mn. ma gi sta ra

ma gi ste ri jummag netmag net nimag net skimag ne zi jumma ha go ni, gen. jed. ma ha go ni ja, nom.

mn. ma ha go ni jima ha ti, prez. ma šem, gl. pril. sad. ma-

šu ći, gl. im. ma ha njema hi na ci jamah nit/ma nit, mah ni ta, odr. vid mah-

ni timah ni tost/ma ni tost, gen. jed. mah ni to-

sti, instr. jed. mah ni to šću/mah ni to stima ho vi nama hu naMa i ne (top.)ma ji ca maj ka, dat. jed. maj ci, gen. mn. maj ki/

maj ka/ma ja kama jo nezma kadma ka kavma ka moma kar (rječ.)ma koma ko jima ko likMa ke do nac, gen. jed. Ma ke don ca, vok.

jed. Ma ke don če, gen. mn. Ma ke do-na ca

Ma ke don čev


Ma ke don ka, dat. jed. Ma ke don ki, gen. mn. Ma ke don ki

Ma ke don kinma ke don skiMa ki ja ve li, gen. Ma ki ja ve li jama ki ja ve list/ma ki ja ve li sta, gen. jed.

ma ki ja ve li stama ki ja ve li sta/ma ki ja ve list, gen. jed.

ma ki ja ve li stemak nu ti/ma ći, prez. mak nem; aor.

mak nuh; gl. prid. rad. mak nuo, mak-nu la; gl. pril. proš. mak nuv ši

mal (ime tak, bla go), gen. jed. ma laMa la Cr na Go ra (top.)mal či ce (pril.)ma lak sa lost, gen. jed. ma lak sa lo sti,

instr. jed. ma lak sa lo šću/ma lak sa lo sti ma len kost, gen. jed. ma len ko sti, instr.

jed. ma len ko šću/ma len ko stiMa li Bo žić ma li ci o zan, ma li ci o zna, odr. vid ma li-

ci o znima li ci o znost, gen. jed. ma li ci o zno-

sti, instr. jed. ma li ci o zno šću/ma li ci-oznosti

Ma li Iđoš (top.)ma lo broj nost, gen. jed. ma lo broj no-

sti, instr. jed. ma lo broj no šću/ma lo-brojno sti

ma lo du šnost, gen. jed. ma lo du šno sti, instr. jed. ma lo du šno šću/ma lo du-šnosti

ma lo gra đa nin, nom. mn. ma lo gra đa nima lo gra đan ka, dat. jed. ma lo gra đan ki,

gen. mn. ma lo gra đan kima lo gra đan ski

ma lo gra đan šti nama lo kad (pril.)ma lo krv nost, gen. jed. ma lo krv no sti,

instr. jed. ma lo krv no šću/ma lo krv no-sti

ma lo pre đa šnjima lopri je (pril.)ma lo u man, ma lo um na, odr. vid ma lo-

um nima lo um nik, vok. jed. ma lo um ni če,

nom. mn. ma lo um ni cima lo um nost, gen. jed. mаloumnosti,

instr. jed. ma lo um no šću/ma lo um no stiMal tamal te škiMal te ža nin, nom. mn. Mal te ža niMal te žan ka, dat. jed. Mal te žan ki, gen.

mn. Mal te žan kima mac, gen. jed. mam ca, gen. mn. ma-

ma cama nama na stirMa na stir Ostrogman da li ti, prez. man da lim, gl. pril. sad.

man da le ći, gl. im. man da lje njema ne ken ka, dat. jed. ma ne ken ki, gen.

mn. ma ne ken kima ni jak, vok. jed. ma ni ja če, nom. mn.

ma ni ja cima ni pu lant, gen. jed. ma ni pu lan ta, gen.

mn. ma ni pu la na tama ni pu lant ki njama ni pu la tor, vok. jed. ma ni pu la to re,

instr. jed. ma ni pu la to rom


ma ni pu la tor ka, dat. jed. ma ni pu la tor-ki, gen. mn. ma ni pu la tor ki

ma nit/mah nit, ma ni ta, odr. vid ma ni tima ni tost/mah ni tost, gen. jed. ma ni to-

sti, instr. jed. ma ni to šću/ma ni to stima nje-vi še (pril.)manj ka ti, prez. manj kam, gl. pril. sad.

manj ka ju ći, gl. im. manj ka njemanj ka vost, gen. jed. manj ka vo sti,

instr. jed. manj ka vo šću/manj ka vo stima ra maMa ri ca, vok. Ma ri ceMa ri činma ri nac, gen. jed. ma rin ca, vok. jed.

ma rin če, gen. mn. ma ri na caMar ko vi na (top.)Mar ko vlja nin, nom. mn. Mar ko vlja niMar ko vljan ka, dat. jed. Mar ko vljan ki,

gen. mn. Mar ko vljan kimark sist (mark si sta), gen. jed. mark-

si stamark si sta (mark sist), gen. jed. mark-

si stemar lji vost, gen. jed. mar lji vo sti, instr.

jed. mar lji vo šću/mar lji vo stiMar se lje za (fran cu ska him na)mar šalmar vama ska, dat. jed. ma ski, gen. mn. ma skima sken bal, gen. jed. ma sken ba laMa sli ne (top.)ma sli novma sli njak, nom. mn. ma sli nja cimast, gen. jed. ma sti, instr. jed. ma šću/

ma sti

ma stan, ma sna, odr. vid ma snima sti o ni cama sti ti, prez. ma stim, impf. ma šćah, gl.

pril. sad. ma ste ći, gl. prid. trp. ma-šćen, gl. im. ma šće nje

ma ši no vo đama ška ra dama ška reMa śa (hi pok.)mat. (skr. ma te ma tič ki)ma te ri ja list/ma te ri ja li sta, gen. jed.

ma te ri ja li stama te ri ja li sta/ma te ri ja list, gen. jed.

ma te ri ja li stema te ri ja list ki njama te ri cama te rič niMa ti ca (ča so pis)Ma ti ca (Ma ti ca cr no gor ska, Ma ti ca srp-

ska, Ma ti ca hr vat ska, Ma ti ca slo vač-ka i sl.)

ma ti ca (pče la)ma ti činma ti ne, gen. jed. ma ti neama tri jar hat, gen. jed. ma tri jar ha tama zga, dat. jed. ma zgi, gen. mn. ma zgima zo hist/ma zo hi sta, gen. jed. ma zo-

hi stama zo hi sta/ma zo hist, gen. jed. ma zo-

hi steMC (skr. Ma ti ca cr no gor ska).me (in ter net ski do men Cr ne Go re)me an dar, gen. jed. me an dra, gen. mn.

me an da ra


meč ka, dat. jed. meč kime či ji/meč jimeč ji/me či jimed. (skr. me di cin ski) me di e va lan, me di e val na, odr. vid me-

di e val nime dij, gen. jed. me di ja, nom. mn. me-

di jime di o kri tetme di o kri tet skiMe di te ran, gen. Me di te ra naMe di te ra nac, gen. jed. Me di te ran ca,

vok. jed. Me di te ran če, gen. mn. Me-di te ra na ca

Me di te ran ka, dat. jed. Me di te ran ki, gen. mn. Me di te ran ki

me di te ran skimed njik/međ nik, nom. mn. med nji cime do vi name dvjed/me đedme dvje di ca/me đe di came dvje di na/me đe di name đaš, gen. jed. me đa ša, instr. jed. me-đa šem

me đed/me dvjedme đe di ca/me dvje di came đe di na/me dvje di nameđ nik/med njik, nom. mn. međ ni cime đu dne vi came đu grad skime đu na rod niMe đu ri ječ je (top.)me đu spratme đu tim (rječ.)

me đu vri je me, gen. jed. me đu vre me nameg danme ha ni ka, dat. jed. me ha ni cimek, me ka, odr. vid me ki Me ka, dat. Me kime ke ta ti, prez. me ke ćem, gl. pril. sad.

me ke ću ći, gl. im. me ke ta njeme ko (pril.)me ko ćamek sič ki/mek si kan skiMek si ka nac, gen. jed. Mek si kan ca,

vok. jed. Mek si kan če, nom. mn. Mek-si ka na ca

Mek si kan ka, dat. jed. Mek si kan ki, gen. mn. Mek si kan ki

mek si kan ski/mek sič kiMek si komek ši (komp. od mek)me ku šac, gen. jed. me ku šca, gen. mn.

me ku ša came lan ho li jame lan ho li čan, me la nho lič na, odr. vid

me lan ho lič nime lemme li o ra cij ski/me li o ra ci o nime li o ra ci o ni/me li o ra cij skime mo a rime mlame na džer, vok. jed. me na dže ru, instr.

jed. me na dže rom me ni, gen. jed. me ni ja, instr. jed. me ni-

jem, nom. mn. me ni jime ra kli jame ri no ov ca


me ri no vu namer merme taf. (skr. me ta fo rič ki)me ta fo ri čan, me ta fo rič na, odr. vid me-

ta fo rič niMe so po ta mi jame tak, gen. jed. met ka, nom. mn. me ci,

gen. mn. me ta kame ta lo stru gar, vok. jed. me ta lo stru ga-

ru/me ta lo stru ga re, instr. jed. me ta lo-stru ga rom/me ta lo stru ga rem

me ta lur gi jame ta lur škime ta mor fo zame ta ti, prez. me ćem, im per. me ći, gl.

pril. sad. me ću ći, gl. im. me ta njeme te o ro log, vok. jed. me te o ro lo že,

nom. mn. me te o ro lo zime te o ro lo gi jame te o ro lo škime te o ro lo ški njame tod/me to da, gen. jed. me to dame to da/me tod, gen. jed. me to deme to di čan, me to dič na, odr. vid me to-

dič nime to di čar, vok. jed. me to di ča ru/me to-

di ča re, instr. jed. me to di ča rom/me to-di ča rem

me to do log, vok. jed. me to do lo že, nom. mn. me to do lo zi

me to do lo gi jame to do lo škime to do lo ški njame ton. (skr. me to ni mij ski) me trič ki

me ze tluk, nom. mn. me ze tlu cime zi mac, gen. jed. me zim ca, vok. jed.

me zim če, gen. mn. me zi ma came zi mi ca, vok. jed. me zi mi ceme zi mi činme zim čad, gen. me zim ča di, instr. me-

zim ča dimg (skr. mi li gram) Mg (skr. mag ne zi jum)MH (skr. Ma ti ca hr vat ska)MID (skr. Mi ni star stvo ino stra nih dje la)mi jeh, nom. mn. mje ho vimi je nami je ni ti se, prez. mi je nim se, gl. pril.

sad. mi je ne ći se, gl. im. mi je nje njemi je nja ti, prez. mi je njam, gl. pril. sad.

mi je nja ju ći, gl. im. mi je nja njemi je si ti, prez. mi je sim, gl. pril. sad. mi-

je se ći, gl. prid. trp. mi je šen, gl. im. mi je še nje

mi je ša li ca/mje ša li cami je ša nje, gen. jed. mi je ša nja, instr.

jed. mi je ša njemmi je še nje, gen. jed. mi je še nja, instr.

jed. mi je še njemmi je ša ti, prez. mi je šam, impf. mi je šah,

gl. prid. trp. mi je šan, gl. im. mi je-šanje

mi kro or ga ni zam, gen. jed. mi kro or ga-ni zma, gen. mn. mi kro or ga ni za ma

Mi le na Bo žo vić-Pe tro vićmi le ni jumMi le ni jum (most)mi le ni jum skiMi lić-bar jak tar


mi li grammi li jar da, gen. mn. mi li jar di/mi li jar dami li jar der, vok. jed. mi li jar de ru, instr.

jed. mi li jar de rommi lionmi li o ner, vok. jed. mi li o ne ru, instr. jed.

mi li o ne rommi li o ner ka, dat. jed. mi li o ner ki, gen.

mn. mi li o ner kimi li ta rist/mi li ta ri sta, gen. jed. mi li ta-

ri stami li ta ri sta/mi li ta rist, gen. jed. mi li ta-

ri stemi li ta ri stič kimi li ta rist ki njami lo sr đe, gen. jed. mi lo sr đa, instr. jed.

mi lo sr đemmi lost, gen. jed. mi lo sti, instr. jed. mi-

lo šću/mi lo stimi lo zvuč je, gen. jed. mi lo zvuč ja, instr.

jed. mi lo zvuč jemmi lo zvuč nost, gen. jed. mi lo zvuč no sti,

instr. jed. mi lo zvuč no šću/mi lo zvuč-no sti

mi lje ti, prez. mi lim; gl. pril. sad. mi le-ći; gl. prid. rad. mi lio, mi lje la

mi mo gred (pril.)mi mo i ći, prez. mi mo i đem; aor. mi mo i-đoh; gl. prid. rad. mi mo i šao, mi mo i-šla; gl. pril. proš. mi mo i šav ši

mi mo i la zi ti, prez. mi mo i la zim, gl. pril. sad. mi mo i la ze ći, gl. im. mi mo i la-ženje

mi ne ralmin đu še

mi ni star ka, dat. jed. mi ni star ki, gen. mn. mi ni star ki

mi nu ci o zan, mi nu ci o zna, odr. vid mi-nu ci o zni

mi nu ci o znost, gen. jed. mi nu ci o zno sti, instr. jed. mi nu ci o zno šću/mi nu ci o-zno sti

mi o mi ri san, mi o mi ri sna, odr. vid mi o-mi ri sni

MIP (skr. Mi ni star stvo ino stra nih po-slo va)

mir no dop skimi ro lju bi vost, gen. jed. mi ro lju bi vo sti,

instr. jed. mi ro lju bi vo šću/mi ro lju bi-vo sti

Mi ro sla vlje vo je van đe ljemi sao, gen. jed. mi sli, instr. jed. mi šlju/

mi slimi saon, mi sa o na, odr. vid mi sa o nimi sli lac, gen. jed. mi sli o ca, vok. jed.

mi sli o če, gen. mn. mi sli la cami ste ri jami ste ri o zan, mi ste ri o zna, odr. vid mi-

ste ri o znimi ste ri o znost, gen. jed. mi ste ri o zno sti,

instr. jed. mi ste ri o zno šću/mi ste ri o z-no sti

mi ši ji/miš jimi ši ćav, mi ši ća va, odr. vid mi ši ća vimiš ji/mi ši jiMi śo (hi pok.), gen. Mi śami to lo gi jami to lo škimi tra lje zac, gen. jed. mi tra lje sca, vok.

jed. mi tra lje šče, gen. mn. mi tra lje za ca


Mi trov dan, gen. jed. Mi trov da na/Mi-tro va dne

mi zan tropmi zan tro pi jamj. (skr. mje sec) mj. (skr. mje sto)mja u ka ti, prez. mja u čem, gl. pril. sad.

mja u ču ći, gl. im. mja u ka njemjed (arh. ba kar), gen. jed. mje di, instr.

jed. mje đu/mje dimje hurmje ni camje nič nimje njač, vok. jed. mje nja ču, instr. jed.

mje nja čemmje njač ni camjer ka ti, prez. mjer kam, gl. pril. sad.

mjer ka ju ći, gl. im. mjer ka njemjer ljiv, mjer lji va, odr. vid mjer lji vimjer lji vost, gen. jed. mjer lji vo sti, instr.

jed. mjer lji vo šću/mjer lji vo stimjer nimje ro da van, mje ro dav na, odr. vid mje-

ro dav niMje sec (astr.), instr. Mje se commje sec (vrem.), instr. jed. mje se commje se čar, vok. jed. mje se ča ru/mje se ča-

re, instr. jed. mje se ča rom/mje se ča remmje se čar ka, dat. jed. mje se čar ki, gen.

mn. mje se čar kiMje se če ve mi je nemje se či namje snimje sti mi čan, mje sti mič na, odr. vid

mje sti mič ni

mje stomje sta šce, gen. jed. mje sta šca/mje sta-

šce tamje ša li ca/mi je ša li camje ša nac, gen. jed. mje šan ca, vok. jed.

mje šan če, gen. mn. mje ša na camje ša vi namje šo vit, mje šo vi ta, odr. vid mje šo vi timje šo vi tost, gen. jed. mje šo vi to sti,

instr. jed. mje šo vi to šću/mje šo vi to sti mje šta nin, nom. mn. mje šta nimje štan ka, dat. jed. mje štan ki, gen. mn.

mje štan ki.mk (in ter net ski do men Ma ke do ni je)MK (Me đu na rod na auto-ozna ka za Ma-

ke do ni ju)ml (skr. mi li li tar) mlad, mla da, odr. vid mla dimla dac, gen. jed. mlad ca, gen. mn. mla-

da camla dež (omla di na), gen. jed. mla de ži,

instr. jed. mla dež ju/mla de žimla dić stvo, gen. mn. mla dić sta va/mla-

dić stvamla di ka, dat. jed. mla di cimla do lik, mla do li ka, odr. vid mla do li kimla do li kost, gen. jed. mla do li ko sti,

instr. jed. mla do li ko šću/mla do li ko stimla dost, gen. jed. mla do sti, instr. jed.

mla do šću/mla do stimla du nac, gen. jed. mla dun ca, vok. jed.

mla dun če, nom. mn. mla dun ci, gen. mn. mla du na ca

mla đa han/mla đan, mla đah na, odr. vid mla đah ni


mla đan/mla đa han, mla đa na, odr. vid mla đa ni

mla đi (komp. od mlad)mla znjak, nom. mn. mla znja ciMle ci, gen. Mle ta kaMle ča nin, nom. mn. Mle ča niMle čan ka, dat. jed. Mle čan ki, gen. mn.

Mle čan kiMle tač ka Re pu bli kamle tač kimli ječ, gen. jed. mli je či, instr. jed. mli-

ječ ju/mli je čimli je čan, mli ječ na, odr. vid mli ječ nimli ječ ni caMli ječ ni put mli ječ nost, gen. jed. mli ječ no sti, instr.

jed. mli ječ no šću/mli ječ no stimli je komli vomljac ka ti, prez. mljac kam, gl. im.

mljac ka njemlje ka dži jamlje kar, vok. jed. mlje ka ru/mlje ka re,

instr. jed. mlje ka rom/mlje ka remmlje ka ramlje ka ri ca, vok. jed. mlje ka ri cemlje ka ri činmlje ti, prez. me ljem, gl. pril. sad. me-

lju ći, gl. im. mlje ve njemm (skr. mi li me tar)mn. (skr. mno ži na)MNE (me đu na rod na auto-ozna ka za Cr-

nu Go ru)

mni je nje, gen. jed. mni je nja, instr. jed. mni je njem

mni ti, prez. mnim/mni jem, gl. pril. sad. mni ju ći

mno go bo štvo, gen. mn. mno go bo šta va/mno go bo štva

mno go bo žac, gen. jed. mno go bo šca, vok. jed. mno go bo šče, gen. mn. mno-go bo ža ca

mno go bo žač kimno go ci je nje nimno go ča sov nimno go go di šnjimno go po što va nimno go pu ta (pril.)mno go vje kimno štvo, gen. mn. mno šta va/mno štvamno ži lac, gen. jed. mno ži o ca, nom. mn.

mno ži o ci, gen. mn. mno ži la camoć, gen. jed. mo ći, instr. jed. mo ći/

mo ćumo ći, prez. mo gu/mog nem; aor. mo goh,

mo že, gl. prid. rad. mo gao, mo gla; gl. pril. proš. mo gav ši

moć nik, vok. jed. moć ni če, nom. mn. moć ni ci

moć nost, gen. jed. moć no sti, instr. jed. moć no šću/moć no sti

mo čva ran, mo čvar na, odr. vid mo-čvarni

mo der na mo dif. (skr. mo di fi ko va no) mo der nist/mo der ni sta, gen. jed. mo-

der ni stamo der ni sta/mo der nist, gen. jed. mo-

der ni ste


mo der nist ki njamo dist ki njamo dre ti (po sta ja ti mo dar), prez. mo-

drim, gl. pril. sad. mo dre ći, gl. im. mo dre nje

mo dri ti (či ni ti mo drim), prez. mo drim, gl. pril. sad. mo dre ći, gl. im. mo-drenje

mo dro ok, mo dro o ka, odr. vid mo dro o kimo guć, mo gu ća, odr. vid mo gu ćiMoj ko vač ka bit kaMOK (skr. Me đu na rod ni olim pij ski ko-

mi tet)mol ba, gen. mn. mol bi/mol bamo li lac, gen. jed. mo li o ca, vok. jed. mo-

li o če, gen. mn. mo li la camo li telj ka, dat. jed. mo li telj ki, gen. mn.

mo li telj kimo ljac, gen. jed. molj ca, vok. jed. molj-če, gen. mn. mo lja ca

mo mač kimo mak, gen. jed. mom ka, vok. jed.

mom če, gen. mn. mo ma kamom čad, gen. mom ča di, instr.

momčadimom či ti se, prez. mom čim se, gl. pril.

sad. mom če ći se, gl. im. mom če njemo me nat/mo ment, gen. jed. mo men ta,

gen. mn. mo me na tamo ment/mo me nat, gen. jed. mo men ta,

gen. mn. mo me na tamo men tal no (pril.)mo nah, vok. jed. mo na še, nom. mn. mo-

na simo na hi nja

mo nar hist/mo nar hi sta, gen. jed. mo-nar hi sta

mo nar hi sta/mo nar hist, gen. jed. mo-nar hi ste

mo na škimo nof tong, nom. mn. mo nof ton zimo no log, nom. mn. mo no lo zimo no lo škimo no te ist/mo no te i sta, gen. jed. mo no-

te i stamo no te i sta/mo no te ist, gen. jed. mo no-

te i stemo no te i stič kimo no te ist ki njamo no te i zam, gen. jed. mo no te i zma,

gen. mn. mo no te i za mamon strummon stru o zan, mon stru o zna, odr. vid

mon stru o znimon stru o znost, gen. jed. mon stru o zno-

sti, instr. jed. mon stru o zno šću/mon-stru o zno sti

mon te ne grist/mon te ne gri sta, gen. jed. mon te ne gri sta

mon te ne gri sta/mon te ne grist, gen. jed. mon te ne gri ste

mon te ne gri sti ka, dat. jed. mon te ne gri-sti ci

mon te ne grist ki njamo nu ment, gen. jed. mo nu men ta, gen.

mn. mo nu me na tamo nu men ta lan, mo nu men tal na, odr.

vid mo nu men tal nimo nu men tal nost, gen. jed. mo nu men-

tal no sti, instr. jed. mo nu men tal no šću/mo nu men tal no sti


Mo ra ča (top.)Mo ra ča nin, nom. mn. Mo ra ča niMo ra čan ka, dat. jed. Mo ra čan ki, gen.

mn. Mo ra čan kiMo ra čan kinmo ralmo ra list (mo ra li sta), gen. jed. mo ra li-

stamo ra li sta (mo ra list), gen. jed. mo ra li-

stemo ra list ki njamo ra to ri jummo re uzmor femmor fi jummor fo lo gi jamor fo lo škimor nar, vok. jed. mor na ru/mor na re,

instr. jed. mor na rom/mor na remMo sko vlja nin, nom. mn. Mo sko vlja niMo sko vljan ka, dat. jed. Mo sko vljan ki,

gen. mn. Mo sko vljan kimo skov skiMo skva, gen. Mo skvemost, nom. mn. mo sto vimo ti ka, dat. jed. mo ti cimot ka, dat. jed. mot ki, gen. mn. mot kimo to ci klist/mo to ci kli sta, gen. jed. mo-

to ci kli stamo to ci kli sta/mo to ci klist, gen. jed. mo-

to ci kli stemo to-krosmo to rist/mo to ri sta, gen. jed. mo to ri stamo to ri sta/mo to rist, gen. jed. mo to ri ste

mo to-tr ka, dat. jed. mo to-tr cimo zak, gen. jed. mo zgamm (skr. mi li me tar)MMF (skr. Me đu na rod ni mo ne tar ni

fond)mn. (skr. mno ži na)mo žda ni mr (skr. ma gi star)mra či ti (se), prez. mra čim (se), gl. pril.

sad. mra če ći (se), gl. im. mra če njemravmra vi njak, nom. mn. mra vi nja cimra vo jedmre sti li šte, gen. jed. mre sti li šta, instr.

jed. mre sti li štemmre žnja čamri jest, gen. jed. mri je sti, instr. jed.

mri je šću/mri je stimri je sti ti se, prez. mri je stim se, gl. pril.

sad. mri je ste ći se, gl. im. mri je šće njemri je ti, prez. mrem; gl. pril. sad. mru-ći; gl. prid. rad. mro, mr la; gl. im. mrenje

mrk nu ti, prez. mrk nem, aor. mrk nuh, gl. pril. proš. mrk nuv ši

mr ko če lamr ša vi ti, prez. mr ša vim, impf. mr ša-

vljah, gl. pril. sad. mr ša ve ći, gl. im. mr ša vlje nje

mr tac/mr tvac, gen. jed. mr ca, gen. mn. mr ta ca

mr tvac/mr tac, gen. jed. mr tva ca, gen. mn. mr tva ca

mr tvač kimr tvač ni ca


Mr tvi Do (top.)mr zan, mr zna, odr. vid mr znimr zje ti/mrź e ti, prez. mr zim; gl. pril.

sad. mr ze ći; gl. prid. rad. mr zio, mr-zje la

mrź e ti/mr zje ti, prez. mr zim; gl. pril. sad. mr ze ći; gl. prid. rad. mr zio, mrźe la

MS (skr. Ma ti ca srp ska)mu ca ti, prez. mu cam, gl. pril. sad. mu-

ca ju ći, gl. im. mu ca njemu ca vost, gen. jed. mu ca ju ći, instr. jed.

mu ca vo šću/mu ca vo stimu čan, muč na, odr. vid muč nimu če nik, vok. jed. mu če ni če, nom. mn.

mu če ni ci mu če ni štvo, gen. mn. mu če ni šta va/mu-če ni štva

mu či lac/mu či telj, gen. jed. mu či o ca, vok. jed. mu či o če, gen. mn. mu či la ca

mu či telj/mu či lac, vok. jed. mu či te lju, instr. jed. mu či te ljem

muć ka ti, prez. muć kam, gl. pril. sad. muć ka ju ći, gl. im. muć ka nje

mu ćak, nom. mn. muć ko vi/muć cimuć ka, dat. jed. muć ki, gen. mn. muć kimu drac, gen. jed. mu dra ca, vok. jed.

mu dra čemu drost, gen. jed. mu dro sti, instr. jed.

mu dro šću/mu dro stiMu ha med, vok. Mu ha me demu ha me da nac, gen. jed. mu ha me dan-

ca, vok. jed. mu ha me dan če, gen. mn. mu ha me da na ca

mu ko tr pan, mu ko trp na, odr. vid mu-ko trp ni

mu ko trp nost, gen. jed. mu ko trp no-sti, instr. jed. mu ko trp no šću/mu ko-trpnosti

mul ti pli ka ci jaMu lja nin, nom. mn. Mu lja niMu ljan ka, dat. jed. Mu ljan ki, gen. mn.

Mu ljan kimu mla ti, prez. mu mlam, gl. pril. sad.

mu mla ju ći, gl. im. mu mla njemun gosMuo (top.), gen. Mu laMUP (skr. Mi ni star stvo unu tra šnjih po-

slo va)musl. (skr. mu sli man ski)Mu sorg ski, gen. Mu sorg skogmu sti, prez. mu zem; gl. pril. sad. mu-

zu ći; gl. prid. rad. mu zao, mu zla; gl. im. mu že nje

mu ška rac, gen. jed. mu škar ca, vok. jed. mu škar če, gen. mn. mu ška ra ca

mu škost, gen. jed. mu ško sti, instr. jed. mu ško šću/mu ško sti

mu štu luk, nom. mn. mu štu lu cimu štu lug dži jaMu śo (hi pok.)mu ta vac, gen. jed. mu tav ca, vok. jed.

mu tav če, gen. mn. mu ta va camu ta vost, gen. jed. mu ta vo sti, instr.

jed. mu ta vo šću/mu ta vo stimu vamu va ka te go ri ja (u bok su)mu va ti (se), prez. mu vam (se), gl. pril.

sad. mu va ju ći (se), gl. im. mu va njemuz. (skr. mu zi ka; mu zič ki)mu zej, instr. jed. mu ze jom


mu zi čar, vok. jed. mu zi ča ru/mu zi ča re, instr. jed. mu zi ča rom/mu zi ča rem

mu zi čar ka, dat. jed. mu zi čar ki, gen. mn. mu zi čar ki

mu zič kimu zi ka lan, mu zi kal na, odr. vid mu zi-

kal nimu zi ko log, vok. jed. mu zi ko lo že, nom.

mn. mu zi ko lo zimu zi ko lo gi jamu zi ko lo škimu zi ko lo ški nja

N

N (skr. azot) n. (skr. lat. ne u trum – sred nji rod)N. B. (skr. lat. no ta be ne – bi lje ška)n. d. (skr. na ve de no dje lo)n. e. (skr. no ve ere)N. N. (skr. lat. no men ne scio – ime ne-

po zna to)Na (skr. na tri jum)na bi ra ti, prez. na bi ram, gl. pril. sad.

na bi ra ju ći, gl. im. na bi ra njena bi ti, prez. na bi jem, gl. prid. trp. na-

bi jenna bo lje (pril.)na br zi nu (pril.)na bre klost, gen. jed. na bre klo sti, instr.

jed. na bre klo šću/na bre klo stina bre ći/na brek nu ti, prez. na brek nem;

aor. na bre koh, na bre če; gl. prid. rad. na bre kao, na bre kla; gl. pril. proš. na-bre kav ši

na brek nu ti/na bre ći, prez. na brek nem; aor. na brek nuh; gl. prid. rad. na brek-nuo, na brek nu la; gl. pril. proš. na-brek nuv ši

na bro ja ti/na bro ji ti, prez. na bro jimna bro ji ti/na bro ja ti, prez. na bro jimna bu si tost, gen. jed. na bu si to sti, instr.

jed. na bu si to šću/na bu si to stina ci o na list/na ci o na li sta, gen. jed. na-

ci o na li stana ci o na li sta/na ci o na list, gen. jed. na-

ci o na li stena ci o na li zam, gen. jed. na ci o na li zma,

gen. mn. na ci o na li za maNa ci o nal ni park „Lov ćen“na cjep ka ti/na ćep ka ti, prez. na cjep kam na či sto (pril.)na či ta nost, gen. jed. na či ta no sti, instr.

jed. na či ta no šću/na či ta no stina ćep ka ti/na cjep ka ti, prez. na ćep kamna će ra ti/na tje ra ti, prez. na će ramna će ri va ti/na tje ri va ti, prez. na će ru jem,

gl. pril. sad. na će ru ju ći, gl. im. na će-ri va nje

na ći, prez. na đem; aor. na đoh; gl. prid. rad. na šao, na šla; gl. pril. proš. na-šav ši

nać ve, gen. na ća vana da sve (pril.)nad dru štve nina de sno (pril.)na di je va ti, prez. na di je vam, gl. pril.

sad. na di je va ju ći, gl. im. na di je va njena di mak, gen. jed. na dim ka, nom. mn.

na dim ci, gen. mn. na di ma ka


na di sa ti se, prez. na di šem se, im per. na-di ši se

nad ja ča ti, prez. nad ja čamna dje nu ti/na đe nu ti, prez. na dje nemna dje sti/na đe sti, prez. nad je dem; aor.

nad je doh; gl. prid. rad. nadio, na dje-la; gl. pril. proš. na djev ši

nad ju na či ti, prez. nad ju na čimnad le će ti/nad le tje ti, prez. nad le tim;

aor. nad le ćeh; gl. prid. rad. nad le tio, nad le će la; gl. pril. proš. nad le ćev ši

nad le tje ti/nad le će ti, prez. nad le tim; aor. nad le tjeh; gl. prid. rad. nad le tio, nad le tje la; gl. pril. proš. nad le tjev ši

nad li je ta ti, prez. nad li je ćem, gl. pril. sad. nad li je ću ći, gl. im. nad li je ta nje

nad ni čar ka, dat. jed. nad ni čar ki, gen. mn. nad ni čar ki

nad ni je ti, prez. nad ne sem; aor. nad ni-jeh; gl. prid. trp. nad ne sen/nad ne šen/nad ni jet; gl. prid. rad. nad nio, nad ni-je la; gl. pril. proš. nad ni jev ši

na dno (pri jed.)na do ći, prez. na do đem; aor. na do đoh;

gl. prid. rad. na do šao, na do šla; gl. pril. proš. na do šav ši

na do gra đi va ti, prez. na do gra đu jem, gl. pril. sad. na do gra đu ju ći, gl. im. na do-gra đi va nje

na do hvat (pril. i pri jed.)na do lje (pril.)na do mje šta ti, prez. na do mje štam, gl.

pril. sad. na do mje šta ju ći, gl. im. na-do mje šta nje

nad re a list/nad re a li sta, gen. jed. nad-re a li sta

nad re a li sta/nad re a list, gen. jed. nad-re a li ste

nad re a li stič kinad re a list ki njanad re a li zam, gen. jed. nad re a li zma,

gen. mn. nad re a li za ma na do ji ti, prez. na do jim, im per. na doj,

gl. prid. trp. na do jen na dri lje kar, vok. jed. na dri lje ka ru/na-

dri lje ka re, instr. jed. na dri lje ka rom/na dri lje ka rem

nad sto ja telj, vok. jed. nad sto ja te lju, instr. jed. nad sto ja te ljem

nad stoj nik, vok. jed. nad stoj ni če, nom. mn. nad stoj ni ci

nad stoj ni ca, vok. jed. nad stoj ni cenad stoj ni čin na du gač ko (pril.)na du go (pril.)na du va ti/na pu va ti, prez. na du vam, gl.

prid. trp. na du vanna du va va ti/na pu va va ti, prez. na du va-

vam, gl. pril. sad. na du va va ju ći, gl. im. na du va va nje

na du šak (pril.)na dvo je (pril.)nad vi si va ti, prez. nad vi su jem, gl. pril.

sad. nad vi su ju ći, gl. im. nad vi si va njenad vo žnjak, nom. mn. nad vo žnja cinad vu ći, prez. nad vu čem; aor. nad vu-

koh, nad vu če, gl. prid. rad. nad vu-kao, nad vu kla; gl. prid. trp. nad vu-čen; gl. pril. proš. nad vu kav ši

nad zi ra ti, prez. nad zi rem, gl. pril. sad. nad zi ru ći, gl. im. nad zi ra nje

nad zor ni ca, vok. jed. nad zor ni ce


nad zor ni činnad zor nik, vok. jed. nad zor ni če, nom.

mn. nad zor ni cinad zvuč ninadž nje ti, prez. nadž njem; aor.

nadžnjeh; gl. prid. rad. nadž njeo, nadž nje la; gl. pril. proš. nadž njev ši

nadž nje va ti, prez. nadž nje vam, gl. pril. sad. nadž nje va ju ći, gl. im. nadž nje-va nje

na đe nu ti/na dje nu ti, prez. na đe nem, aor. na đe nuh, gl. pril. proš. na đe-nuvši

na đe sti/na dje sti, prez. na đe dem; aor. na đe doh; gl. prid. rad. na dio, na đe la; gl. pril. proš. na đev ši

na džak ba banaft nina gao, na gla, odr. vid na glina glas (pril.)na gla sak, gen. jed. na gla ska, nom. mn.

na gla sci, gen. mn. na gla sa kana gla ša va ti, prez. na gla ša vam, gl. pril.

sad. na gla ša va ju ći, gl. im. na gla ša-vanje

na gluv, na glu va, odr. vid na glu vina glu vost, gen. jed. na glu vo sti, instr.

jed. na glu vo šću/na glu vo stina gni je zdi ti, prez. na gni je zdim, gl.

prid. trp. nag ni je žđenna gnje če nost, gen. jed. na gnje če no sti,

instr. jed. na gnje če no šću/na gnje če-no sti

na gnje či ti, prez. na gnje čim, gl. prid. trp. na gnje čen, gl. im. na gnje če nje

na go ni ti, prez. na go nim, gl. pril. sad. na go ne ći, gl. im. na go nje nje

na go re (pril.)na go vi jest, gen. jed. na go vi je sti, instr.

jed. na go vi je šću/na go vi je stina go vi je sti ti, prez. na go vi je stim, gl.

prid. trp. na go vi je štenna gra i sa ti, prez. na gra i šem, aor. na gra-

i sah, gl. pril. proš. na gra i sav šina gr di ti, prez. na gr dim, gl. prid. trp.

na gr đenna grd nost, gen. jed. na grd no sti, instr.

jed. na grd no šću/na grd no stina gr đe nost, gen. jed. na gr đe no sti, instr.

jed. na gr đe no šću/na gr đe no stina gr đi va ti, prez. na gr đu jem, gl. pril.

sad. na gr đu ju ći, gl. im. na gr đi va njena gri sti, prez. na gri zem; gl. prid. rad.

na gri zao, na gri zla; gl. prid. trp. na gri-zen; gl. pril. proš. na gri zav ši

na gu sto (pril.)na he ri ti, prez. na he rim, gl. prid. trp. na-

he renna hi jana i je di ti se/na je di ti se, prez. na i je-

dim sena i me (rječ.)na is kap (pril.)na iz gled (pril.)na iz mje ni ce (pril.)na i zust (pril.)na jam nik, vok. jed. na jam ni če, nom.

mn. na jam ni cina je dan put (pril.)na je di ti se/na i je di ti se, prez. na je-

dim sena jed no (pril.)


na jed nom (pril.)naj ja či (su perl. od jak)naj ja sni ji (su perl. od ja san)naj jed no stav ni ji (su perl. od jed no sta-

van)naj jef ti ni ji (su perl. od jef tin)naj ju žni ji (su perl. od ju žni)na ka ra đi va ti, prez. na ka ra đu jem, gl.

pril. sad. na ka ra đu ju ći, gl. im. na ka-ra đi va nje

na kin đu ri ti se, prez. na kin đu rim se, gl. prid. trp. na kin đu ren

na ki sje lost/na ki ś e lost, gen. jed. na ki-sje lo sti, instr. jed. na ki sje lo šću/na ki-sje lo sti

na ki sjeo/na ki ś eo, na ki sje la, odr. vid na ki sje li

na ki ś e lost/na ki sje lost, gen. jed. na ki-śe lo sti, instr. jed. na ki ś e lo šću/na ki-śe lo sti

na ki ś eo/na ki sjeo, na ki ś e la, odr. vid na-ki ś e li

na kju če (pril.)na kju če ra šnjina kna div/na kna dljiv, na kna di va, odr.

vid na kna di vina kna dljiv/na kna div, na kna dlji va, odr.

vid na kna dlji vina konj čena ko stri je še nost, gen. jed. na ko stri je še-

no sti, instr. jed. na ko stri je še no šću/na-ko stri je še no sti

na ko stri je ši ti, prez. na ko stri je šim, gl. prid. trp. na ko stri je šen

na krat ko (pril.)na kri vo (pril.)

na ko vr dža ti, prez. na ko vr džam, aor. na ko vr džah, gl. pril. proš. na ko vr-džav ši

nak sju tra/na kś u tra (pril.)na kś u tra/nak sju tra (pril.)na ku či ti se, prez. na ku čim se, aor. na-

ku čih se, gl. pril. proš. na ku čiv ši sena la zak, gen. jed. na la ska, nom. mn. na-

la sci, gen. mn. na la za kana le će ti/na le tje ti, prez. na le tim; aor.

na le ćeh; gl. prid. rad. na le tio, na le će-la; gl. pril. proš. na le ćev ši

na leć ke/na le đu ške (pril.)na le đu ške/na leć ke (pril.)na le tje ti/na le će ti, prez. na le tim; aor.

na le tjeh; gl. prid. rad. na le tio, na le-tje la; gl. pril. proš. na le tjev ši

na li je pi ti, prez. na li je pim, aor. na li je-pih, gl. prid. trp. na li je pljen

na li je ta ti, prez. na li je ćem, gl. pril. sad. na li je ću ći, gl. im. na li je ta nje

na li je va ti, prez. na li je vam, gl. pril. sad. na li je va ju ći, gl. im. na li je va nje

na li je vo (pril.)na li ti, prez. na li jem, gl. prid. trp. na li-

venna livna li va ti, prez. na li vam, gl. pril. sad. na-

li va ju ći, gl. im. na li va njena liv pe rona ma ći/na mak nu ti, prez. na mak nem;

aor. na ma koh, na ma če; gl. prid. rad. na ma kao, na ma kla; gl. pril. proš. na-ma kav ši


na mak nu ti/na ma ći, prez. na mak nem; aor. na mak nuh; gl. prid. rad. na mak-nuo, na mak nu la; gl. pril. proš. na-mak nuv ši

na mi je ni ti, prez. na mi je nim, gl. prid. trp. na mi je njen

na ma sti ti, prez. na ma stim, gl. prid. trp. na ma šćen

na mir ni ca (< na mi ri ti, od no si se na hra nu)

na mje nana mjen skina mje nji va ti, prez. na mje nju jem, gl.

pril. sad. na mje nju ju ći, gl. im. na mje-nji va nje

na mje ra va ti, prez. na mje ra vam, gl. pril. sad. na mje ra va ju ći, gl. im. na-mje ra va nje

na mje ri ti, prez. na mje rimna mjer ni ca (< na mje ri ti, od no si se na

oso bu), vok. jed. na mjer ni ce na mjer ni činna mjer nik, vok. jed. na mjer ni če, nom.

mn. na mjer ni cina mje sni ca, vok. jed. na mje sni cena mje sni činna mje snič kina mje sni štvo, gen. mn. na mje sni šta va/

na mje sni štvana mje snik, vok. jed. na mje sni če, nom.

mn. na mje sni cina mje šta ti, prez. na mje štam, gl. pril.

sad. na mje šta ju ći, gl. im. na mje šta njena mje šte nost, gen. jed. na mje šte no-

sti, instr. jed. na mje šte no šću/na mje-štenosti

na mra či ti se, prez. na mra čim sena mr či ti se, prez. na mr čim sena mr šte nost, gen. jed. na mr šte no sti,

instr. jed. na mr šte no šću/na mr šte no stina mr tvo (pril.)na mu če nost, gen. jed. na mu če no sti,

instr. jed. na mu če no šću/na mu če no stina mu sti, prez. na mu zem; aor. na mu-

zoh; gl. prid. rad. na mu zao, na mu zla; gl. pril. proš. na mu zav ši

na ni je ti, prez. na ne sem; aor. na ni jeh; gl. prid. rad. na nio, na ni je la; gl. pril. proš. na ni jev ši; gl. prid. trp. na ne sen/na ne šen/na ni jet

na ni že (pril.)na no vo (pril.)na o bla či ti se, prez. na o bla čim sena o ča re, gen. na o ča ra, dat. na o ča ri mana o ko (pril.)na o ko lo (pril.)na o pač ke (pril.)na o pa ko (pril.)na pa će nost, gen. jed. na pa će no sti, instr.

jed. na pa će no šću/na pa će no stina pa met (pril.)na pa sni ca, vok. jed. na pa sni cena pa sni činna pa snik, vok. jed. na pa sni če, nom. mn.

na pa sni cina past, gen. jed. na pa sti, instr. jed. na-

pa šću/na pa stina pe tost, gen. jed. na pe to sti, instr. jed.

na pe to šću/na pe to stina pi tak, gen. jed. na pit ka, nom. mn. na-

pi ci, gen. mn. na pi ta ka


na po kon (pril.)na po la (pril.)na po li čar, vok. jed. na po li ča ru/na po li-ča re, instr. jed. na po li ča rom/na po li-ča rem

na po li čar ka, dat. jed. na po li čar ki, gen. mn. na po li čar ki

na po lje (pril.)na po re do (pril.)na po sljet ku (pril.)na pra zno (pril.)na pre čac (pril.)na pre dak, gen. jed. na pret ka, nom. mn.

na pre ci, gen. mn. na pre da kana pre dan, na pred na, odr. vid na pred nina preg nu ti, prez. na preg nem, aor. na-

preg nuh, gl. pril. proš. na preg nuv šina pri jed (pril.)na pri mjer (rječ.)na pro sja či ti se, prez. na pro sja čim sena pro sto (pril.)na pro tiv (rječ.)na pu ći/na puk nu ti, prez. na puk nem;

aor. na pu koh, na pu če; gl. prid. rad. na pu kao, na pu kla; gl. pril. proš. na-pu kav ši

na puk nu ti/na pu ći, prez. na puk nem; aor. na puk nuh; gl. prid. trp. na puk-nut; gl. pril. proš. na puk nuv ši; gl. prid. rad. na puk nuo, na puk nu la

na pu sti ti/na pu šti ti, prez. na pu stim, gl. prid. trp. na pu šten

na pu šta ti, prez. na pu štam, gl. pril. sad. na pu šta ju ći, gl. im. na pu šta nje

na pu šti ti/na pu sti ti, prez. na pu štim, gl. prid. trp. na pu šten

na pu va ti/na du va ti, prez. na pu vamna pu va va ti/na du va va ti, prez. na pu va-

vam, gl. pril. sad. na pu va va ju ći, gl. im. na pu va va nje

na ra mak, gen. jed. na ram ka, nom. mn. na ram ci, gen. mn. na ra ma ka

na ra me ni cana ran džana ran džast, na ran dža sta, odr. vid na-

ran dža stina ra vo u če ni je, gen. jed. na ra vo u če ni ja,

instr. jed. na ra vo u če ni jemna re dan, na red na, odr. vid na red nina red nik, vok. jed. na red ni če, nom. mn.

na red ni cina re zak, gen. jed. na re ska, nom. mn.

na re sci, gen. mn. na re za kana ri ca ti, prez. na ri čem, gl. pril. sad. na-

ri ču ći, gl. im. na ri ca njena ri jet ko (pril.)nar ječ je, gen. mn. nar ječ ja, instr. jed.

nar ječ jemnar ko man, gen. jed. nar ko ma nanar ko man ka, dat. jed. nar ko man ki,

gen. mn. nar ko man kina rod niNa rod ni mu zejna rod nost, gen. jed. na rod no sti, instr.

jed. na rod no šću/na rod no stina rod skina ru či lac, gen. jed. na ru či o ca, vok. jed.

na ru či o če, nom. mn. na ru či o ci, gen. mn. na ru či la ca

na rudž ba/na rudž bi nana rudž bi na/na rudž ba


na ruč je, gen. jed. na ruč ja, instr. jed. na-ruč jem

na ru ku (pril.)na sa mo (pril.)na se lja va ti, prez. na se lja vam, gl. pril.

sad. na se lja va ju ći, gl. im. na se lja-vanje

na se lje nik, vok. jed. na se lje ni če, nom. mn. na se lje ni ci

na se o bi nana si ja ti, prez. na si jemna si je ca ti, prez. na si je cam, gl. pril. sad.

na si je ca ju ći, gl. im. na si je ca njena si je da ti, prez. na si je dam, gl. pril.

sad. na si je da ju ći, gl. im. na si je da njena si lu (pril.)na sil nik, vok. jed. na sil ni če, nom. mn.

na sil ni cina sjec ka ti/na ś ec ka ti, prez. na sjec kamna sje ći/na ś e ći, prez. na si je čem; im per.

na si je ci; aor. na sje koh, na si je če; gl. prid. rad. na sje kao, na sje kla; gl. pril. proš. na sje kav ši

na sje dje ti se/na ś e đe ti se, prez. na sje-dim se; aor. na sje djeh se; gl. prid. rad. na sje dio se, na sje dje la se; gl. pril. proš. na sje djev ši se

na sje sti/na ś e sti, prez. na sjed nem/na sje-dem; aor. na sje doh; gl. prid. rad. na-sjeo, na sje la; gl. pril. proš. na sjev ši

na sli je di ti, prez. na sli je dim, gl. prid. trp. na sli je đen

na sli je po (pril.)na slje dan, na sljed na, odr. vid na sljed nina sljed ni ca, vok. jed. na sljed ni cena sljed ni čin

na sljed nič kina sljed nik, vok. jed. na sljed ni če, nom.

mn. na sljed ni cina sljed nost, gen. jed. na sljed no sti,

instr. jed. na sljed no šću/na sljed no stina sljed stvo, gen. mn. na sljed sta va/na-

sljed stvana slje đe, gen. jed. na slje đa, instr. jed.

na slje đemna slje đi va ti, prez. na slje đu jem, gl. pril.

sad. na slje đu ju ći, gl. im. na slje đi-vanje

na smi je ši ti se, prez. na smi je šim sena smje hi va ti se, prez. na smje hu jem se,

gl. pril. sad. na smje hu ju ći se, gl. im. na smje hi va nje

na smi je ši ti se, prez. na smi je šim sena smrt (pril.)na spram (pri jed.)na sr ta ti, prez. na sr ćem, gl. pril. sad. na-

sr ću ći, gl. im. na sr ta njena sr tlji vost, gen. jed. na sr tlji vo sti,

instr. jed. na srt lji vo šću/na sr tlji vo stina sta vak, gen. jed. na stav ka, nom. mn.

na stav cina stav ni ca, vok. jed. na stav ni cena stav ni činna stav nik, vok. jed. na stav ni če, nom.

mn. na stav ni cina stra nu (pril.)na stre lji va ti, prez. na stre lju jem, gl.

pril. sad. na stre lju ju ći, gl. im. na stre-lji va nje


na stri ći, prez. na stri žem; im per. na stri-zi; aor. na stri goh; gl. prid. rad. na-stri gao, na stri gla; gl. pril. proš. na-stri gav ši

na su ka ti, prez. na su čemna su prot (pri jed.)na su vo (pril.)na ški (pril.) na šte dje ti/na šte đe ti, prez. na šte dim;

aor. na šte djeh; gl. prid. rad. na šte dio, na šte dje la; gl. prid. trp. na šte đen. gl. pril. proš. na šte djev ši

na šte đe ti/na šte dje ti, prez. na šte dim; aor. na šte đeh; gl. prid. rad. na šte dio, na šte đe la; gl. prid. trp. na šte đen; gl. pril. proš. na šte đev ši

na šu će ti se/na šu tje ti se, prez. na šu tim se; aor. na šu ćeh se; gl. prid. rad. na-šu tio se, na šu će la se; gl. pril. proš. na šu ćev ši se

na šu tje ti se/na šu će ti se, prez. na šu tim se; aor. na šu tjeh se; gl. prid. rad. na-šu tio se, na šu tje la se; gl. pril. proš. na šu tjev ši se

na ś ec ka ti/na sjec ka ti, prez. na ś ec kamna ś e đe ti se/na sje dje ti se, prez. na ś e dim

se; aor. na ś e đeh se; gl. prid. rad. na-ś e dio se, na ś e đe la se; gl. pril. proš. na ś e đev ši se

na ś e sti/na sje sti, prez. na ś ed nem/na ś e-dem; aor. na ś e doh; gl. prid. rad. na-śeo, na ś e la; gl. pril. proš. na ś ev ši

na ta ći/na tak nu ti, prez. na tak nem; aor. na ta koh, na ta če; gl. pril. proš. na ta-kav ši; gl. prid. rad. na ta kao, na ta kla

na tak nu ti/na ta ći, prez. na tak nem, aor. na tak nuh, gl. pril. proš. na tak nuv ši

nat čo vje čan, nat čo vječ na, odr. vid nat-čo vječ ni

nat čo vje čan skinat čo vjek, vok. jed. nat čo vje čena te ći, prez. na tek nem/na te čem; im per.

na te ci; aor. na te koh; gl. prid. rad. na te kao, na te kla; gl. pril. proš. na te-kav ši

na te na ne (pril.)na ti ca ti se, prez. na ti čem se, gl. pril.

sad. na ti ču ći se, gl. im. na ti ca njena tje ra ti/na će ra ti, prez. na tje ram; aor.

na tje rah; gl. prid. rad. na tje rao, na tje-ra la; gl. pril. proš. na tje rav ši

na tje ri va ti/na će ri va ti, prez. na tje ru-jem, gl. pril. sad. na tje ru ju ći, gl. im. na tje ri va nje

nat kri li ti, prez. nat kri lim, gl. prid. trp. nat kri ljen

nat kri ti, prez. nat kri jem, gl. prid. trp. nat kri ven

nat kri va ti, prez. nat kri vam, gl. pril. sad. nat kri va ju ći, gl. im. nat kri va nje

.na to (in ter net ski do men NA TO-a)nat pi je va ti se/nat pje va va ti se, prez.

nat pi je vam se, gl. pril. sad. nat pi je va-ju ći se, gl. im. nat pi je va nje

nat pje va ti, prez. nat pje vamnat pje va va ti se/nat pi je va ti se, prez.

nat pje va vam se, gl. pril. sad. nat pje-va va ju ći se, gl. im. nat pje va va nje

nat pri ro dan, nat pri rod na, odr. vid nat-pri rod ni

nat pri rod nost, gen. jed. nat pri rod no sti, instr. jed. nat pri rod no šću/nat pri rod-no sti

na trag (pril.)


na tri jumna tro je (pril.)na truo/na tru nuo, na tru la, odr. vid na-

tru lina tru nuo/na truo, na tru nu la, odr. vid

na tru nu lina tu ra list/na tu ra li sta, gen. jed. na tu-

ra li stana tu ra li sta/na tu ra list, gen. jed. na tu-

ra li stena uč nik, vok. jed. na uč ni če, nom. mn.

na uč ni cina uč no i stra ži vač kina u di ti, prez. na u dimna u god (pril.)na u štrb (pril.)na va di ti, prez. na va dim, gl. prid. trp.

na va đenna va lana va li cana va li ce (pril.)na ve če (pril.)na ve sti, prez. na ve dem; aor. na ve doh;

gl. prid. rad. na veo, na ve la; gl. prid. trp. na ve den; gl. pril. proš. na vev ši

na ve sti, prez. na ve zem; aor. na ve zoh; gl. prid. rad. na ve zao, na ve zla; gl. pril. proš. na ve zav ši

na vi ći/na vik nu ti, prez. na vik nem; aor. na vi koh, na vi če; gl. prid. rad. na vi-kao, na vi kla; gl. pril. proš. na vi kav ši

na vi jek (pril.)na vi je sti ti, prez. na vi je stim, gl. prid.

trp. na vi je štenna vi ka, dat. jed. na vi ci

na vik nu ti/na vi ći, prez. na vik nem, aor. na vik nuh, gl. pril. proš. na vik nuv ši

na vi ljak, gen. jed. na vilj ka, nom. mn. na vilj ci, gen. mn. na vi lja ka

na vi še (pril.)na vje šta va ti, prez. na vje šta vam, gl.

pril. sad. na vje šta va ju ći, gl. im. na-vje šta va nje

na vje šći va ti, prez. na vje šću jem, gl. pril. sad. na vje šću ju ći, gl. im. na vje šći-vanje

na vje šte nje, gen. jed. na vje šte nja, instr. jed. na vje šte njem

na vla ka, dat. jed. na vla cina vrat-na nos (pril.)na vr će ti/na vr tje ti, prez. na vr tim; aor.

na vr ćeh; gl. prid. rad. na vr tio, na vr-će la; gl. pril. proš. na vr ćev ši

na vri je ti, prez. na vrem; aor. na vri jeh; gl. pril. proš. na vri jev ši; gl. prid. rad. na vro, na vr la

na vr tje ti/na vr će ti, prez. na vr tim; aor. na vr tjeh; gl. prid. rad. na vr tio, na vr-tje la; gl. pril. proš. na vr tjev ši

na vr vje ti, prez. na vr vim; aor. na vr vjeh; gl. prid. rad. na vr vio, na vr vje la; gl. pril. proš. na vr vjev ši

na za dak, gen. jed. na zat ka, nom. mn. na za ci, gen. mn. na za da ka

na zdra vlje (uzv.)na zi ra ti, prez. na zi rem, gl. pril. sad. na-

zi ru ći, gl. im. na zi ra njena zna ča va ti, prez. na zna ča vam, gl. pril.

sad. na zna ča va ju ći, gl. im. na zna ča-va nje


na zri je ti, prez. na zrem; aor. na zri jeh; gl. prid. rad. na zrio, na zre la; gl. pril. proš. na zri jev ši

na ža lost (rječ.)na žao (pril.)na žde ra ti se, prez. na žde rem sena ži vo (pril.)ne an der ta lac, gen. jed. ne an der tal ca,

vok. jed. ne an der tal če, gen. mn. ne an-der ta la ca

ne bi tan, ne bit na, odr. vid ne bit nine bri ga, dat. jed. ne bri zine cje lo vit, ne cje lo vi ta, odr. vid ne cje-

lo vi tine cje lo vi tost, gen. jed. ne cje lo vi to sti,

instr. jed. ne cje lo vi to šću/ne cje lo vi-to sti

ne ča sti vi, gen. jed. ne ča sti vogne čist, gen. jed. ne či sti, instr. jed. ne či-

šću/ne či stine čo vje čan, ne čo vječ na, odr. vid ne čo-

vječ nine čo vjek, vok. jed. ne čo vje čene čo vje štvo, gen. mn. ne čo vje šta va/ne-čo vje štva

ne ću, ne ćeš, ne će, ne će mo, ne će te, ne ćene da le ko (pril.)ne di sci pli no van, ne di sci pli no va na, odr.

vid ne di sci pli no va nine dje lone do će ran/ne do tje ran, ne do će ra na,

odr. vid ne do će ra nine do će ra nost/ne do tje ra nost, gen. jed.

ne do će ra no sti, instr. jed. ne do će ra no-šću/ne do će ra no sti

ne do gled

ne do ku čiv, ne do ku či va, odr. vid ne do-ku či vi

ne do ku či vost, gen. jed. ne do ku či vo sti, instr. jed. ne do ku či vo šću/ne do ku či-vo sti

ne do no šče, gen. jed. ne do no šče tane do ra slost, gen. jed. ne do ra slo sti,

instr. jed. ne do ra slo šću/ne do ra slo stine do ra stao, ne do ra sla, odr. vid ne do-

ra sline do slje dan, ne do sljed na, odr. vid ne-

do sljed nine do sljed nost, gen. jed. ne do sljed no sti,

instr. jed. ne do sljed no šću/ne do sljed-no sti

ne do sta tak, gen. jed. ne do stat ka, nom. mn. ne do sta ci, gen. mn. ne do sta ta ka

ne do sti žnost, gen. jed. ne do sti žno-sti, instr. jed. ne do sti žno šću/ne do-stižnosti

ne do tje ran/ne do će ran, ne do tje ra na, odr. vid ne do tje ra ni

ne do tje ra nost/ne do će ra nost, gen. jed. ne do tje ra no sti, instr. jed. ne do tje ra-no šću/ne do tje ra no sti

ne do zre lost, gen. jed. ne do zre lo sti, instr. jed. ne do zre lo šću/ne do zre lo sti

ne drugne dugne dje lja/ne đe ljane djelj ni/ne đelj nine djelj nik/ne đelj nik, vok. jed. ne djelj-

ni če, nom. mn. ne djelj ni cine đe lja/ne dje ljane đelj ni/ne djelj ni


ne đelj nik/ne djelj nik, vok. jed. ne đelj-ni če, nom. mn. ne đelj ni ci

ne ha jan, ne haj na, odr. vid ne haj nine hatne ho ti ce (pril.)ne ho ti čan, ne ho tič na, odr. vid ne ho tič nine i scje ljiv, ne i scje lji va, odr. vid ne-

iscje lji vine i scje lji vost, gen. jed. ne i scje lji vo sti,

instr. jed. ne i scje lji vo šću/ne i scje lji-vo sti

ne is cr pan, ne is crp na, odr. vid ne is crp nine is ko ri je njen, ne is ko ri je nje na, odr.

vid ne is ko ri je nje nine is kor jen ljiv/ne is kor je njiv, ne is ko-

rjen lji va, odr. vid ne is kor jen lji vine is kor je njiv/ne is kor jen ljiv, ne is ko-

rje nji va, odr. vid ne is kor je nji vine is ku san, ne is ku sna, odr. vid ne is ku-

snine is tre bljiv, ne is tre blji va, odr. vid ne is-

tre blji vine iz bje žan, ne iz bje žna, odr. vid ne iz-

bje žnine iz dr živ/ne iz dr žljiv, ne iz dr ži va, odr.

vid ne iz dr ži vine iz dr žljiv/ne iz drž jiv, ne iz dr žlji va,

odr. vid ne iz dr žlji vine iz li je čen, ne iz li je če na, odr. vid ne iz-

li je če nine iz lje čiv, ne iz lje či va, odr. vid ne iz lje-či vi

ne iz lje či vost, gen. jed. ne iz lje či vo sti, instr. jed. ne iz lje či vo šću/ne iz lje či-vosti

ne iz mjen ljiv, ne iz mjen lji va, odr. vid ne iz mjen lji vi

ne iz mje ran, ne iz mjer na, odr. vid ne iz-mjer ni

ne iz mje riv/ne iz mjer ljiv, ne iz mje ri va, odr. vid ne iz mje ri vi

ne iz mjer ljiv/ne iz mje riv, ne iz mjer lji va, odr. vid ne iz mjer lji vi

ne iz re civ, ne iz re ci va, odr. vid ne iz re ci vine iz ra čun ljiv, ne iz ra čun lji va, odr. vid

ne iz ra čun lji vine iz re ci vost, gen. jed. ne iz re ci vo sti,

instr. jed. ne iz re ci vo šću/ne iz re ci vo stine iz vje snost, gen. jed. ne iz vje sno sti,

instr. jed. ne iz vje sno šću/ne iz vje sno stine iz vje stan, ne iz vje sna, odr. vid ne iz-

vje sni ne jač, gen. jed. ne ja či, instr. jed. ne jač-

ju/ne ja čine jak, ne ja ka, odr. vid ne ja kine ja san, ne ja sna, odr. vid ne ja snine ka da šnji nek mo li (vez.)ne ki (zamj.)ne ko (gen. ne ko ga)ne ko le gi ja lan, ne ko le gi jal na, odr. vid

ne ko le gi jal nine ko li ko (pril.)ne kom pe ten ci jane kom pe ten tan, ne kom pe tent na, odr.

vid ne kom pe tent nine kom pe tent nost, gen. jed. ne kom pe-

tent no sti, instr. jed. ne kom pe tent no-šću/ne ko mpe tent no sti

ne ko rek tan, ne ko rekt na, odr. vid ne ko-rekt ni


ne kro log, nom. mn. ne kro lo zine li jep, ne li je pa, odr. vid ne li je pine lju dine ljud skine ma njene ma len, ne ma le na, odr. vid ne ma le nine ma ti, prez. ne mam, gl. pril. sad. ne-

ma ju ćine ma šti nane mi lo sr dan, ne mi lo srd na, odr. vid ne-

mi lo srd ni ne mi lost, gen. jed. ne mi lo sti, instr. jed.

ne mi lo šću/ne mi lo stine mi no van, ne mi nov na, odr. vid ne mi-

nov nine mi nov nost, gen. jed. ne mi nov no sti,

instr. jed. ne mi nov no šću/ne mi nov-no sti

ne mio, ne mi la, odr. vid ne mi line moć, gen. jed. ne mo ći, instr. jed. ne-

mo ću/ne mo ćine mo gu će (pril.)ne mu štineo b. (skr. neo bič no)neo ci je njen, neo ci je nje na, odr. vid neo-

ci je nje nineo ci je nje nost, gen. jed. neo ci je nje no-

sti, instr. jed. neo ci je nje no šću/neo ci-je nje no sti

neo cjen ljiv/neo cje njiv, neo cjen lji va, odr. vid neo cjen lji vi

neo cje njiv/neo cjen ljiv, neo cje nji va, odr. vid neo cje nji vi

neol. (skr. neo lo gi zam)neo lit

neo po re ziv, neo po re zi va, odr. vid neo-po re zi vi

neo pre čan, neo preč na, odr. vid neo-preč ni

neo pre di je ljen, neo pre di je lje na, odr. vid neo pre di je lje ni

neo pre di je lje nost, gen. jed. neo pre di-je lje no sti, instr. jed. neo pre di je lje no-šću/ne opre di je lje no sti

neo sje tan/neo ś e tan, neo sjet na, odr. vid neo sjet ni

neo sje tljiv/neo ś e tljiv, neo sje tlji va, odr. vid neo sje tlji vi

neo sno van, neo sno va na, odr. vid neo-sno va ni

neo sno va nost, gen. jed. neo sno va no sti, instr. jed. neo sno va no šću/neo sno va-no sti

neo svi je šćen, neo svi je šće na, odr. vid neo svi je šće ni

neo ś e tan/neo sje tan, neo ś et na, odr. vid neo ś et ni

neo ś e tljiv/neo sje tljiv, neo ś e tlji va, odr. vid neo ś e tlji vi

neo t klo njiv, neo t klo nji va, odr. vid neo-t klo nji vi

neo tro van, neo trov na, odr. vid neo-trovni

ne po bi je đen, ne po bi je đe na, odr. vid ne-po bi je đe ni

ne po bje dan, ne po bjed na, odr. vid ne-po bjed ni

ne po bje div, ne po bje di va, odr. vid ne-po bje di vi

ne po bje di vost, gen. jed. ne po bje di vo-sti, instr. jed. ne po bje di vo šću/ne po-bje di vo sti


ne po di je ljen, ne po di je lje na, odr. vid ne po di je lje ni

ne po di je lje nost, gen. jed. ne po di je lje-no sti, instr. jed. ne po di je lje no šću/ne-po di je lje no sti

ne po gre šiv, ne po gre ši va, odr. vid ne po-gre ši vi

ne po gre ši vost, gen. jed. ne po gre ši vo sti, instr. jed. ne po gre ši vo šću/ne po gre ši-vo sti

ne po ko le bljiv, ne po ko le blji va, odr. vid ne po ko le blji vi

ne po ko le blji vost, gen. jed. ne po ko le-blji vo sti, instr. jed. ne po ko le blji vo-šću/ne po ko le blji vo sti

ne po re civ, ne po re ci va, odr. vid ne po-re ci vi

ne po vre div, ne po vre di va, odr. vid ne-po vre di vi

ne pre bro div, ne pre bro di va, odr. vid ne-pre bro di vi

ne pre la zan, ne pre la zna, odr. vid ne pre-la zni

ne pre la znost, gen. jed. ne pre la zno sti, instr. jed. ne pre la zno šću/ne pre la-znosti

ne pre su šan, ne pre su šna, odr. vid ne pre-su šni

ne pre su šiv, ne pre su ši va, odr. vid ne pre-su ši vi

ne pri mi je ćen, ne pri mi je će na, odr. vid ne pri mi je će ni

ne pri mjen ljiv, ne pri mjen lji va, odr. vid ne pri mjen lji vi

ne pri mjen lji vost, gen. jed. ne pri mjen-lji vo sti, instr. jed. ne pri mjen lji vo šću/ne pri mje nlji vo sti

ne pri mje re nost, gen. jed. ne pri mje re-no sti, instr. jed. ne pri mje re no šću/ne-pri mje re no sti

ne pri mje tan, ne pri mjet na, odr. vid ne-pri mjet ni

ne pri mjet nost, gen. jed. ne pri mjet no sti, instr. jed. ne pri mjet no šću/ne pri mjet-no sti

ne pri stra san, ne pri stra sna, odr. vid ne-pri stra sni

ne pri znat, ne pri zna ta, odr. vid ne pri-zna ti

ne pro cjen ljiv/ne pro cje njiv, ne pro cjen-lji va, odr. vid ne pro cjen lji vi

ne pro cje njiv/ne pro cjen ljiv, ne pro cje-nji va, odr. vid ne pro cje nji vi

ne pro ku van, ne pro ku va na, odr. vid ne-pro ku va ni

ne promj. (skr. ne pro mjen ljiv)ne pro mi je njen, ne pro mi je nje na, odr.

vid ne pro mi je nje nine pro mjen ljiv, ne pro mjen lji va, odr. vid

ne pro mjen lji vine pro mjen lji vost, gen. jed. ne pro mjen-

lji vo sti, instr. jed. ne pro mjen lji vo šću/ne pro mjen lji vo sti

ne pro svi je ćen, ne pro svi je će na, odr. vid ne pro svi je će ni

ne pro svi je će nost, gen. jed. ne pro svi je-će no sti, instr. jed. ne pro svi je će no šću/ne pro svi je će no sti

ne ra njiv, ne ra nji va, odr. vid ne ra nji vine raš član ljiv/ne raš čla njiv, ne raš član-

lji va, odr. vid ne raš član lji vine raš čla njiv/ne raš član ljiv, ne raš čla nji-

va, odr. vid ne raš čla nji vi


ne raz lu čiv, ne raz lu či va, odr. vid ne raz-lu či vi

ne ra zr je šiv, ne ra zr je ši va, odr. vid ne-raz r je ši vi

ner je šiv, ner je ši va, odr. vid ner je ši vinesаlomiv, ne sa lo mi va, odr. vid ne sa-

lo mi vine sa vla div, ne sa vla di va, odr. vid ne sa-

vla di vine soj, instr. jed. ne so jemne sre ćan, ne sreć na, odr. vid ne sreć nine sreć nik, vok. jed. ne sreć ni če, nom.

mn. ne sreć ni cine sreć ni ca, vok. jed. ne sreć ni cene sreć ni čin ne sa vre men, ne sa vre me na, odr. vid ne-

sa vre me nine stand. (skr. ne stan dard no)ne svi jest, gen. jed. ne svi je sti, instr. jed.

ne svi je šću/ne svi je stine što (gen. ne če ga)ne ta čan, ne tač na, odr. vid ne tač nine to te ži naner vo zaner vo zan, ner vo zna, odr. vid ner vo znine uč tiv, ne uč ti va, odr. vid ne uč ti vine uč ti vost, gen. jed. ne uč ti vo sti, instr.

jed. ne uč ti vo šću/ne uč ti vo stine u će ri vost/ne u tje ri vost, gen. jed. ne u-će ri vo sti, instr. jed. ne u će ri vo šću/ne-u će ri vo sti

ne u ro log, vok. jed. ne u ro lo že, nom. mn. ne u ro lo zi

ne u ro lo gi jane u ro lo ški

ne u ro zane u spjeh, nom. mn. ne u spje sine u spje šan, ne u spje šna, odr. vid ne u-

spje šni ne u sta van, ne u stav na, odr. vid ne u-

stavnine u stra šiv/ne u stra šljiv, ne u stra ši va,

odr. vid ne u stra ši vine u stra šljiv/ne u stra šiv, ne u stra šlji va,

odr. vid ne u stra šlji vine u tje ri vost/ne u će ri vost, gen. jed. ne-

u tje ri vo sti, instr. jed. ne u tje ri vo šću/ne u tje ri vo sti

ne u veo, ne u ve la, odr. vid ne u ve line u vre dljiv, ne u vre dlji va, odr. vid ne u-

vre dlji vine u vr šten, ne u vr šte na, odr. vid ne u vr-

šte nine va lja lac, gen. jed. ne va ljal ca, vok.

jed. ne va ljal če, gen. mn. ne va lja la cane va ljal stvo, gen. mn. ne va ljal sta va/ne-

va ljal stvane va ljal šti nane va žan, ne va žna, odr. vid ne va žnine vi dje li ca/ne vi đe li cane vi dljiv, ne vi dlji va, odr. vid ne vi dlji vine vi đe li ca/ne vi dje li cane vi nost, gen. jed. ne vi no sti, instr. jed.

ne vi no šću/ne vi no stine vjer nik, vok. jed. ne vjer ni če, nom.

mn. ne vjer ni cine vje ro va tan, ne vje ro vat na, odr. vid

ne vje ro vat ni ne vje stane vješt, ne vje šta, odr. vid ne vje šti


ne vri je dan, ne vri jed na, odr. vid ne vri-jed ni

ne za do vo ljan, ne za do volj na, odr. vid ne za do volj ni

ne za hva lan, ne za hval na, odr. vid ne za-hval ni

ne za hval ni ca, vok. jed. ne za hval ni cene za hval ni činne za hval nik, vok. jed. ne za hval ni če,

nom. mn. ne za hval ni cine za mjen ljiv, ne za mjen lji va, odr. vid

ne za mjen lji vine za po slen/ne za po šljen, ne za po sle na,

odr. vid ne za po sle nine za po šljen/ne za po slen, ne za po šlje na,

odr. vid ne za po šlje nine za po sle nost/ne za po šlje nost, gen.

jed. ne za po sle no sti, instr. jed. ne za-po sle no šću/ne za po sle no sti

ne za po šlje nost/ne za po sle nost, gen. jed. ne za po šlje no sti, instr. jed. ne za-po šlje no šću/ne za po šlje no sti

ne za sit, ne za si ta, odr. vid ne za si tine za si tost, gen. jed. ne za si to sti, instr.

jed. ne za si to šću/ne za si to stine za vi san, ne za vi sna, odr. vid ne za vi snine zdrav, ne zdra va, odr. vid ne zdra vine zna bo žac, gen. jed. ne zna bo šca, vok.

jed. ne zna bo šče, gen. mn. ne zna bo-ža ca

ne zna nac, gen. jed. ne znan ca, vok. jed. ne znan če, gen. mn. ne zna na ca

ne znan ka, dat. jed. ne znan ki, gen. mn. ne znan ki

ne zna nje, gen. jed. ne zna nja, instr. jed. ne zna njem

ne zre lost, gen. jed. ne zre lo sti, instr. jed. ne zre lo šću/ne zre lo sti

ne zvu čan, ne zvuč na, odr. vid ne zvuč nini či jini ći/nik nu ti, prez. nik nem; aor. ni koh,

ni če; gl. prid. rad. ni kao, ni kla; gl. pril. proš. ni kav ši

ni đe/ni gdje/nig đe (pril.)ni gdje/nig đe/ni đe (pril.)nig đe/ni đe/ni gdje (pril.)ni hi list/ni hi li sta, gen. jed. ni hi li stani hi li sta/ni hi list, gen. jed. ni hi li steni hi list ki njani je ka ti, prez. ni je kam/ni je čem, gl. pril.

sad. ni je ka ju ći/ni je ču ći, gl. im. ni je-ka nje

ni je sam, ni je si, ni je, ni je smo, ni je ste, ni je su

ni kad (pril.)ni ka kav (gen. ni ka kva)ni ka ko (pril.)nik nu ti/ni ći, prez. nik nem; aor. nik nuh,

gl. prid. rad. nik nuo, nik nu la; gl. pril. proš. nik nuv ši

ni ko (gen. ni ko ga)ni ko go vić, instr. jed. ni ko go vi ćemni ko jini ko likni ko li ko (pril.)Ni kolj dan, gen. jed. Ni kolj da na/Ni ko-

lja dneNik šićNik ši ća nin, nom. mn. Nik ši ća niNik ši ćan ka, dat. jed. Nik ši ćan ki, gen.

mn. Nik ši ćan ki


nik šić kiNik šić ko po ljeni ot kud (pril.)ni po što (pril.)ni sko (pril.)ni šta (gen. ni če ga)ni štavni šta van, ni štav na, odr. vid ni štav nini vo, gen. jed. ni voa, nom. mn. ni voi ni zak, ni ska, odr. vid ni skini za što (pril.)niz br do (pril.)niz dla ku (pril.)ni zi ja.nl (in ter net ski do men Ho lan di je)NOB (skr. Na rod no o slo bo di lač ka

borba)noć, gen. jed. no ći, instr. jed. no ću/no ćino ćas (pril.)no ća šnjino ći va ti, prez. no ći vam, gl. pril. sad.

no ći va ju ći, gl. im. no ći va njeno ga, dat. jed. no zi, gen. mn. no ga/no guno ga rino ka utnok daunnom. (skr. no mi na tiv)Nor ve ška, gen. Nor ve ške, dat. Nor ve-

škojnor ve škiNor ve ža nin, nom. mn. Nor ve ža niNor ve žan ka, dat. jed. Nor ve žan ki, gen.

mn. Nor ve žan ki

no si lac, gen. jed. no si o ca, vok. jed. no-si o če, gen. mn. no si la ca

no si vost, gen. jed. no si vo sti, instr. jed. no si vo šću

no stri fi ka ci jano stri fi ko va ti, prez. no stri fi ku jem, gl.

pril. sad. no stri fi ku ju ći, gl. im. no stri-fi ko va nje

nov. (skr. no vi nar ski)No va go di na (prazn.)no vem bar, gen. jed. no vem bra, gen.

mn. no vem ba raNo vi Sadno vi vi jekNo vi za vjetno vo i za bran, no vo i za bra na, odr. vid

no vo i za bra nino vo o sno van, no vo o sno va na, odr. vid

no vo o sno va nino vo o tvo ren, no vo o tvo re na, odr. vid

no vo o tvo re nino vo ro đen, no vo ro đe na, odr. vid no vo-

ro đe nino vo ro đen če, gen. jed. no vo ro đen če tano vo sad skiNo vo sa đa nin, nom. mn. No vo sa đa niNo vo sa đan ka, dat. jed. No vo sa đan ki,

gen. mn. No vo sa đan kino vost, gen. jed. no vo sti, instr. jed. no-

vo šću/no vo stino vo ste čen, no vo ste če na, odr. vid no-

vo ste če nino vo vjek, no vo vje ka, odr. vid no vo-

vjekinož, instr. jed. no žem, nom. mn. no že vi


npr. (skr. na pri mjer)NTV Mon te nanu dist/nu di sta, gen. jed. nu di stanu di sta/nu dist, gen. jed. nu di stenu dist ki njanu di ti, prez. nu dim, gl. pril. sad. nu de-ći, impf. nu đah, gl. im. nu đe nje

nu žan, nu žna, odr. vid nu žninu žnost, gen. jed. nu žno sti, instr. jed.

nu žno šću/nu žno sti

NJ

Nj. V. (skr. Nje go vo/Nje zi no Ve li čan-stvo)

nje dra (mn. sr. r.), gen. nje da ranje ga, dat. jed. nje ziNje goš (vlast. ime)Nje goš (top.)Nje go še vo (top.)nje go šev skinje go va ti, prez. nje gu jem, gl. pril. sad.

nje gu ju ći, gl. prid. trp. nje go vannje go va te lji ca, vok. jed. nje go va te lji cenje go va te lji činNje gu ši (top.)nje gu ški Nje mac, gen. jed. Njem ca, vok. jed.

Njem če, gen. mn. Nje ma caNje mač ka, gen. Nje mač ke, instr. Nje-

mač komnje mač kiNje mi ca, vok. jed. Nje mi ceNje mi čin

njen/nje zinnje zin/njennje žan, nje žna, odr. vid nje žninje žnost, gen. jed. nje žno sti, instr. jed.

nje žno šću/nje žno stinji ha ti, prez. nji šem, gl. pril. sad. nji šu-ći, gl. im. nji ha nje

Nju jor ča nin, nom. mn. Nju jor ča niNju jor čan ka, dat. jed. Nju jor čan ki,

gen. mn. Nju jor čan kiNju jork/New Yorknju jor škinju ška, dat. jed. nju ški/nju šci, gen. mn.

nju ški/nju ša ka

O

O (skr. ki se o nik)o. (skr. ostr vo)o. c. (skr. lat. opus ci ta tum – na ve de no

dje lo)o. g. (skr. ove go di ne)o. m. (skr. ovo ga mje se ca)oba, gen. oba ju, dat. oba maoba mri je ti, prez. oba mrem; aor. oba-

mri jeh; gl. prid. rad. oba mro, oba mr-la; gl. pril. proš. oba mri jev ši

oba mr lost, gen. jed. oba mr lo sti, instr. jed. oba mr lo šću/oba mr lo sti

oba sja ti, prez. oba sjamoba su ti, prez. oba spem, im per. oba spioba ve zaoba ve zan, oba ve zna, odr. vid oba ve znioba ve za ti (se), prez. oba ve žem (se), gl.

prid. trp. oba ve zan


oba vi jest, gen. jed. oba vi je sti, instr. jed. oba vi je šću/oba vi je sti

oba vi je sti ti, prez. oba vi je stim, gl. prid. trp. oba vi je šten, gl. im. oba vje šte nje

oba vi je šte nost, gen. jed. oba vi je šte no-sti, instr. jed. oba vi je šte no šću/oba vi-je šte no sti

oba vi ti, prez. oba vim, gl. prid. trp. oba-vljen

oba vi jen, oba vi je na, odr. vid oba vi je nioba vje šta jac, gen. jed. oba vje štaj ca,

vok. jed. oba vje štaj če, gen. mn. oba-vje šta ja ca

oba vje štaj nioba vje šta va ti, prez. oba vje šta vam, gl.

pril. sad. oba vje šta va ju ći, gl. im. oba-vje šta va nje

oba vje šte nje, gen. jed. oba vje šte nja, instr. jed. oba vje šte njem

oba zri vost, gen. jed. oba zri vo sti, instr. jed. oba zri vo šću/oba zri vo sti

ob dan (pril.)obeš ča sti ti, prez. obeš ča stim, gl. prid.

trp. obeš ča šćen, gl. im. obeš ča šće njeobe šte će nje, gen. jed. obe šte će nja,

instr. jed. obe šte će njemobe šte ti ti, prez. obe šte tim, gl. prid. trp.

obe šte ćen, gl. im. obe šte će njeobez bje đi va ti, prez. obez bje đu jem, gl.

pril. sad. obez bje đu ju ći, gl. im. obez-bje đi va nje

obez bi je di ti, prez. obez bi je dim, gl. prid. trp. obez bi je đen, gl. im. obez-bje đe nje

obez bi je đe nost, gen. jed. obez bi je đe no-sti, instr. jed. obez bi je đe no šću/obez-bi je đe no sti

obez bje đe nje, gen. jed. obez bje đe nja, instr. jed. obez bje đe njem

obe zna ni ti se, prez. obe zna nim se, gl. prid. trp. obez na njen

obez vri je di ti, prez. obez vri je dim, gl. prid. trp. obez vri je đen

obez vre đi va ti, prez. obez vre đu jem, gl. pril. sad. obez vre đu ju ći, gl. im. obez-vre đi va nje

obi jest, gen. jed. obi je sti, instr. jed. obi-je šću/obi je sti

obi je stan, obi je sna, odr. vid obi je sniObi li ća me da ljaobi lje ža va ti, prez. obi lje ža vam, gl. pril.

sad. obi lje ža va ju ći, gl. im. obi lje ža-va nje

obi lje ži ti, prez. obi lje žim, gl. prid. trp. obi lje žen

obi ljež je, gen. jed. obi ljež ja, instr. jed. obi ljež jem

obje, gen. obi ju, dat. ob je maobje kat/objekt, gen. jed. objek ta, gen.

mn. obje ka taob je kat skiobjekt/obje kat, gen. jed. objek ta, gen.

mn. obje ka taobje ruč ke (pril.)obje še njač ki (pril.)obje še njak, vok. jed. obje še nja če, nom.

mn. obje še nja ciobla čan, oblač na, odr. vid oblač nioblak, nom. mn. obla ci ob la snioblast, gen. jed. obla sti, instr. jed. ob la-

šću/obla sti


ob le će ti/ob le tje ti, prez. ob le tim; aor. ob le ćeh; gl. prid. rad. ob le tio, ob le će-la; gl. pril. proš. ob le ćev ši

oble sa vi ti, prez. oble sa vim, gl. prid. trp. oble sa vljen

ob le tje ti/ob le će ti, prez. ob le tim; aor. ob le tjeh; gl. prid. rad. ob le tio, ob le-tje la; gl. pril. proš. ob le tjev ši

ob lič je, gen. jed. ob lič ja, instr. jed. ob-lič jem

ob lič keob li je pi ti, prez. ob li je pim, gl. prid. trp.

ob li je pljenob li ti, prez. ob li jem, gl. prid. trp. ob li-

venoblog, nom. mn. ob lo zioblo ga, dat. jed. ob lo zi, gen. mn. oblo gaoblu tak, gen. jed. oblut ka, nom. mn. ob-

lu ci, gen. mn. oblu ta kaob ma nji va či ca, vok. jed. ob ma nji va či ceob ma nji va či cinob ma nji va ti, prez. ob ma nju jem, gl.

pril. sad. ob ma nju ju ći, gl. im. ob ma-nji va nje

ob ne vi dje ti/ob ne vi đe ti, prez. ob ne vi-dim; aor. ob ne vi djeh; gl. prid. rad. ob ne vi dio, ob ne vi dje la; gl. pril. proš. ob ne vi djev ši

ob ne vi đe ti/ob ne vi dje ti, prez. ob ne vi-dim; aor. ob ne vi đeh; gl. prid. rad. ob ne vi dio, ob ne vi đe la; gl. pril. proš. ob ne vi đev ši

ob noć (pril.)ob no vi telj, vok. jed. ob no vi te lju, instr.

jed. ob no vi te ljemob no vi telj ka, dat. jed. ob no vi telj ki,

gen. mn. ob no vi telj ki

obo jeobo ji caobo li je va ti, prez. obo li je vam, gl. pril.

sad. obo li je va ju ći, gl. im. obo li je-vanje

obo lje lost, gen. jed. obo lje lo sti, instr. jed. obo lje lo šću/obo lje lo sti

obo lje nje, gen. jed. obo lje nja, instr. jed. obo lje njem

obo ža va lac, gen. jed. obo ža va o ca, vok. jed. obo ža va o če, gen. mn. obo ža va-la ca

obo ža va ti, prez. obo ža vam, gl. pril. sad. obo ža va ju ći, gl. im. obo ža va nje

obra ća ti, prez. obra ćam, gl. pril. sad. obra ća ju ći, gl. im. obra ća nje

ob ra div, ob ra di va, odr. vid ob ra di viob ra di vost, gen. jed. ob ra di vo sti, instr.

jed. ob ra di vo šću/ob ra di vo stiob ra do va ti, prez. ob ra du jemob ra đi va ti, prez. ob ra đu jem, gl. pril.

sad. ob ra đu ju ći, gl. im. ob ra đi va njeobra ščić, instr. jed. obra šči ćemobra zac, gen. jed. obra sca, gen. mn.

obra za caob re ći, prez. ob re čem/ob rek nem; aor.

ob re koh, ob re če; gl. prid. rad. ob re-kao, ob re kla; gl. pril. proš. ob re kav ši

obri ja ti, prez. ob ri jemob ro nak, gen. jed. ob ron ka, nom. mn.

ob ron ci, gen. mn. ob ro na kaobr ta ti, prez. obr ćem, gl. pril. sad. obr-ću ći, gl. im. obr ta nje

obru či ti, prez. obru čimobru ka ti, prez. obru kam


ob u do vje ti, prez. ob u do vim; aor. ob u-do vjeh; gl. prid. rad. ob u do vio, ob u-do vje la; gl. pril. proš. ob u do vjev ši

ob u hva ta ti, prez. ob u hva tam, gl. pril. sad. ob u hva ta ju ći, gl. im. ob u hva ta nje

ob ve znik, vok. jed. ob ve zni če, nom. mn. ob ve zni ci

oce u bi caoce u bi lač kioce u bi stvo, gen. mn. oce u bi sta va/oce-

u bi stvaoci je di ti, prez. oci je dim, gl. prid. trp.

oci je đenoci je ni ti, prez. oci je nim, gl. prid. trp.

oci je njenocje naocje nji vač, vok. jed. ocje nji va ču, instr.

jed. ocje nji va čemocje nji vač kiocje nji va ti, prez. ocje nju jem, gl. pril.

sad. ocje nju ju ći, gl. im. ocje nji va njeocr ni ti, prez. ocr nim, gl. prid. trp. ocr-

njenočaj, instr. jed. oča jemoča jan, očaj na, odr. vid očaj niOče našoče ru pa ti, prez. oče ru pamočet ka ti, prez. očet kamoče tvo ro no ži ti se, prez. oče tvo ro no-

žim seoče vi dac, gen. jed. oče vi ca, vok. jed.

oče vi če, nom. mn. oče vi ci, gen. mn. oče vi da ca

oče vi dan, oče vid na, odr. vid oče vid niočev/očin

oče vi naočin/očevočin stvo, gen. mn. očin sta va/očin stvaoči nji/oč ni/oč njioč ni/oč nji/oči njioč nji/oči nji/oč nioč njak, gen. jed. oč nja ka, nom. mn. oč-

nja ci, gen. mn. oč nja kaočuh, vok. jed. oču še, nom. mn. oču sioće la vi ti, prez. oće la vim, gl. prid. trp.

oće la vljenoće ra ti/otje ra ti, prez. oće ramoćo ra vi ti, prez. oćo ra vim, gl. prid. trp.

oćo ra vljenoću ta ti, prez. oću timoda bi ra ti, prez. oda bi ram, gl. pril. sad.

oda bi ra ju ći, gl. im. oda bi ra njeodan de (pril.)oda nost, gen. jed. oda no sti, instr. jed.

oda no šću/oda no stioda si pa ti, prez. oda si pam/oda si pljem,

gl. pril. sad. oda si pa ju ći/oda si plju ći, gl. im. oda si pa nje

oda svud (pril.)oda va ti, prez. oda jem, gl. pril. sad. oda-

ju ći, gl. im. oda va njeodav de (pril.)odav no (pril.)oda vri je ti, prez. oda vrem; aor. oda vri-

jeh; gl. prid. rad. oda vro, oda vr la; gl. pril. proš. oda vri jev ši

oda zovod bi tak, gen. jed. od bit ka, nom. mn. od-

bi ci, gen. mn. od bi ta ka


od boj ka, dat. jed. od boj ci, gen. mn. od-boj ka/od boj ki

od boj nost, gen. jed. od boj no sti, instr. jed. od boj no šću/od boj no sti

od bor nik, vok. jed. od bor ni če, nom. mn. od bor ni ci

od bram be niod bra naod bra ni ti, prez. od bra nim, gl. prid. trp.

od bra njenod ga ji vač, vok. jed. od ga ji va ču, instr.

jed. od ga ji va čemod ga ji va či ca, vok. jed. od ga ji va či ceod ga ji va či cinod go ne ta ti, prez. od go ne tamod gri sti, prez. od gri zem; aor. od gri zoh;

gl. prid. rad. od gri zao, od gri zla; gl. pril. proš. od gri zav ši

od gr ta ti, prez. od gr ćem, im per. od gr ćiod gu dje ti/od gu đe ti, prez. od gu dim;

aor. od gu djeh; gl. prid. rad. od gu dio, od gu dje la; gl. pril. proš. od gu djev ši

od gu đe ti/od gu dje ti, prez. od gu dim; aor. od gu đeh; gl. prid. rad. od gu dio, od gu đe la, gl. pril. proš. od gu đev ši

odi jel ceodi je loodi je lje nost, gen. jed. odi je lje no sti,

instr. jed. odi je lje no šću/odi je lje no stiodi jumodi o znost, gen. jed. odi o zno sti, instr.

jed. odi o zno šću/odi o zno stiod je dan put (pril.)od jed nom (pril.)od jek, nom. mn. od je ci

odje ljak, gen. jed. odjelj ka, nom. mn. odjelj ci, gen. mn. odje lja ka

odje lje nje, gen. jed. odje lje nja, instr. jed. odje lje njem

odje lji va ti, prez. odje lju jem, gl. pril. sad. odje lju ju ći, gl. im. odje lji va nje

odje nu ti/ođe sti, prez. odje nemod la zak, gen. jed. od la ska, nom. mn.

od la sci, gen. mn. od la za kaod le će ti/od le tje ti, prez. od le tim; aor.

od le ćeh; gl. prid. rad. od le tio, od le će-la; gl. pril. proš. od le ćev ši

od le đi va ti, prez. od le đu jem, gl. pril. sad. od le đu ju ći, gl. im. od le đi va nje

od le tje ti/od le će ti, prez. od le tim; aor. od le tjeh; gl. prid. rad. od le tio, od le-tje la; gl. pril. proš. od le tjev ši

od li je pi ti, prez. od li je pim, gl. prid. trp. od li je pljen

od livod li je va ti/od li va ti, prez. od li je vam, gl.

pril. sad. od li je va ju ći, gl. im. od li je-va nje

od li vak/od lje vak, gen. jed. od liv ka, nom. mn. od liv ci, gen. mn. od li va ka

od li va ti/od li je va ti, prez. od li vam, gl. pril. sad. od li va ju ći, gl. im. od li va nje

od lje vak/od li vak, gen. jed. od ljev ka, nom. mn. od ljev ci, gen. mn. od lje va ka

od lo mak, gen. jed. od lom ka, nom. mn. od lom ci, gen. mn. od lo ma ka

od lu ka, dat. jed. od lu ciod ma ći/od mak nu ti, prez. od mak nem;

aor. od ma koh, od ma če; gl. prid. rad. od ma kao, od ma kla; gl. pril. proš. od-ma kav ši

od mah (pril.)


od mak nu ti/od ma ći, prez. od mak nem; aor. od mak nuh; gl. prid. rad. od mak-nuo, od mak nu la; gl. pril. proš. od-mak nuv ši

od ma le na (pril.)od ma lo pri je (pril.)od mi je ni ti, prez. od mi je nim, gl. prid.

trp. od mi je njenod mi lje ti, prez. od mi lim; aor. od mi ljeh;

gl. prid. rad. od mi lio, od mi lje la; gl. pril. proš. od mi ljev ši

od mje nji va ti, prez. od mje nju jem, gl. pril. sad. od mje nju ju ći, gl. im. od-mje nji va nje

od ne dav no (pril.)od ne kle (pril.)od ne kud (pril.)od nji ha ti, prez. od nji šemod o ka (pril.)odo li je va ti, prez. odo li je vam, gl. pril.

sad. odo li je va ju ći, gl. im. odo li je-vanje

od on da (pril.)od o nud (pril.)od o strag (pril.)od o vud (pril.)od o zdo/ozdo (pril.)od o zgo/ozgo (pril.)od ra stao, od ra sla, odr. vid od ra sliod re ći, prez. od rek nem/od re čem; aor.

od re koh, od re če; gl. prid. rad. od re-kao, od re kla; gl. pril. proš. od re kav ši

od red ba, gen. mn. od re da baod re zak, gen. jed. od re ska, nom. mn.

od re sci, gen. mn. od re za ka

odri je ši ti, prez. odri je šim, gl. prid. trp. odri je šen, gl. im. odr je še nje

odri je ti, prez. odrem/ode rem; aor. odri-jeh; gl. prid. rad. od ro, odr la; gl. prid. trp. odrt; gl. pril. proš. odri jev ši/odrvši

odr. vid (skr. od re đe ni vid)od sje ći/odś e ći, prez. od si je čem, aor.

od sje koh, od si je če; im per. od si je ci; gl. prid. rad. od sje kao, od sje kla; gl. pril. proš. od sje kav ši

od sje sti/odś e sti, prez. od sjed nem/od-sje dem; aor. od sje doh; gl. prid. rad. od sjeo/od sio, od sje la; gl. pril. proš. od sjev ši

od stu pa nje, gen. jed. od stu pa nja, instr. jed. od stu pa njem

odś e ći/od sje ći, prez. od si je čem; im per. od si je ci; aor. odś e koh, od si je če; gl. prid. rad. odś e kao, odś e kla; gl. pril. proš. odś e kav ši

odś e sti/od sje sti, prez. odś ed nem/odś e-dem; gl. prid. rad. odś eo/od sio, odś e-la; gl. pril. proš. odś ev ši

od sad (pril.)od si je da ti, prez. od si je dam, gl. pril.

sad. od si je da ju ći, gl. im. od si je da njeod si jek, nom. mn. od si je ciod sjaj, gen. jed. od sja ja, instr. jed. od-

sja jemod ska ku ta ti, prez. od ska ku ćem, im per.

od ska ku ćiod ski ta ti, prez. od ski tam, im per.

odskitajod spa va ti, prez. od spa vamod sta ja ti, prez. od sto jimod sto/po sto (%)


od sto ja njeod stri jelod stup ni caod su stvo, gen. mn. od su sta va/od su stvaod su stvo va ti, prez. od su stvu jem, gl.

pril. sad. od su stvu ju ći, gl. im. od su-stvo va nje

od su tan, od sut na, odr. vid od sut niod sut nost, gen. jed. od sut no sti, instr.

jed. od sut no šću/od sut no stiod ša le (pril.)od še ta ti, prez. od še tamod ši ti, prez. od ši jem, gl. prid. trp. od ši-

venod štam pa ti, prez. od štam pamod šu nja ti, prez. od šu njamod u mri je ti, prez. od u mrem; aor. od u-

mri jeh; gl. prid. rad. od u mro, od u mr-la; gl. pril. proš. od u mri jev ši

odu va ti, prez. odu vamod u vi jek (pril.)od va žnost, gen. jed. od va žno sti, instr.

jed. od va žno šću/od va žno stiod već (pril.)od vi še (pril.)od vr ći/od vrg nu ti, prez. od vrg nem; aor.

od vr goh, od vr že; gl. prid. rad. od vr-gao, od vr gla; gl. pril. proš. od vr gav ši

od vrg nu ti/od vr ći, prez. od vrg nem; aor. od vrg nuh; gl. prid. rad. od vrg nuo, od vrg nu la; gl. pril. proš. od vrg nuv ši

odvo je nost, gen. jed. odvo je no sti, instr. jed. odvo je no šću/odvo je no sti

odvo ji ti, prez. odvo jim, gl. prid. trp. odvo jen

odvo jiv, odvo ji va, odr. vid odvo ji viođe sti/odje nu ti, prez. ođe nemodžak, gen. jed. odža ka, nom. mn.

odžaciofaj di ti/ovaj di ti, prez. ofaj dim, gl. prid.

trp. ofaj đenofan zi vaofi ci je lan, ofi ci jel na, odr. vid ofi ci jel niofi ci jel nost, gen. jed. ofi ci jel no sti, instr.

jed. ofi ci jel no šću/ofi ci jel no stiof sajdof tal mo log, vok. jed. of tal mo lo že, nom.

mn. of tal mo lo ziof tal mo lo gi jaof tal mo lo škiof tal mo lo ški njaoglad nje ti, prez. oglad nim; aor. oglad-

njeh; gl. prid. rad. oglad nio, oglad-nje la; gl. pril. proš. oglad njev ši

oglav, gen. jed. ogla vaoglo da ti, prez. oglo đem, im per. oglo đioglu pa vi ti, prez. oglu pa vim, gl. prid.

trp. oglu pa vljenoglu vje ti, prez. oglu vim; aor. oglu vjeh;

gl. prid. rad. oglu vio, oglu vje la; gl. pril. proš. oglu vjev ši

ogo lje lost, gen. jed. ogo lje lo sti, instr. jed. ogo lje lo šću/ogo lje lo sti

ogo lje ti, prez. ogo lim; aor. ogo ljeh; gl. prid. rad. ogo lio, ogo lje la; gl. pril. proš. ogo ljev ši

ogor če nost, gen. jed. ogor če no sti, instr. jed. ogor če no šću/ogor če no sti

ogra nak, gen. jed. ogran ka, nom. mn. ogran ci, gen. mn. ogra na ka


ogrep sti, prez. ogre bem; aor. ogre boh; gl. prid. rad. ogre bao, ogre bla; gl. pril. proš. ogre bav ši

ogre še nje, gen. jed. ogre še nja, instr. jed. ogre še njem

ogri ja ti, prez. ogri jemogri jev, gen. jed. ogri je vaogri jev niogru bi ti (či ni ti gru bim), prez. ogru bim;

aor. ogru bih; gl. prid. rad. ogru bio, ogru bi la; gl. pril. proš. ogru biv ši; gl. prid. trp. ogru bljen

ogru bje ti (po sta ti grub), prez. ogru bim; aor. ogru bjeh; gl. prid. rad. ogru bio, ogru bje la; gl. pril. proš. ogru bjev ši

ogu ba vi ti, prez. ogu ba vim, gl. prid. trp. ogu ba vljen

oho lost, gen. jed. oho lo sti, instr. jed. oho lo šću/oho lo sti

ohra pa vi ti, prez. ohra pa vim, gl. prid. trp. ohra pa vljen

ohro mi ti (uči ni ti hro mim), prez. ohro-mim, gl. prid. trp. ohro mljen

ohro mje ti (po sta ti hrom), prez. ohro-mim; gl. prid. rad. ohro mio, ohro-mje la; gl. pril. proš. ohro mjev ši

oja đe nik, vok. jed. oja đe ni če, nom. mn. oja đe ni ci

oja đe nost, gen. jed. oja đe no sti, instr. jed. oja đe no šću/oja đe no sti

ojag nji ti, prez. ojag njim, gl. prid. trp. ojag njen

oju ži ti, prez. oju žimoka pa ti, prez. oka pam, gl. prid. sad.

oka pa ju ćiokean

okli je va ti, prez. okli je vam, gl. pril. sad. okli je va ju ći, gl. im. okli je va nje

oko, nom. mn. oči, gen. mn. oči ju/očioko pa va ti, prez. oko pa vam, gl. pril.

sad. oko pa va ju ći, gl. im. oko pa va njeokor je lost, gen. jed. okor je lo sti, instr.

jed. okor je lo šću/okor je lo stioko šta va ti, prez. oko šta vam, gl. pril.

sad. oko šta va ju ći, gl. im. oko šta va njeokre ta ti, prez. okre ćem, im per. okre ći,

gl. pril. sad. okre ću ći, gl. im. okre-tanje

okrug, nom. mn. okru ziok to bar, gen. jed. ok to braOk to bar ska re vo lu ci jaOk to ihokuć ni caoku pa cij ski/oku pa ci o nioku pa ci o ni/oku pa cij skiola ba vlje nost, gen. jed. ola ba vlje no sti,

instr. jed. ola ba vlje no šću/ola ba vlje-no sti

oli ča va ti, prez. oli ča vam, gl. pril. sad. oli ča va ju ći, gl. im. oli ča va nje

olim pi ja daolov ka, dat. jed. olov ci, gen. mn. olo-

va kaoluk, nom. mn. olu ciolu pi naoma ći/omak nu ti, prez. omak nem; aor.

oma koh, oma če; gl. prid. sad. oma-kao, oma kla; gl. pril. proš. oma kav ši

oma đi ja ti, prez. oma đi jamomak nu ti/oma ći, prez. omak nem; aor.

omak nuh; gl. prid. rad. omak nuo, omak nu la; gl. pril. proš. omak nuv ši


omli ta vi ti, prez. omli ta vim, gl. prid. trp. omli ta vljen

omo ri ka, dat. jed. omo ri ciomr ša vi ti, prez. omr ša vimon da šnjion dje/on đe (pril.)on đe/on dje (pril.)one svi je sti ti, prez. one svi je stim, gl.

prid. trp. one svi je šćenone svje šći va ti, prez. one svje šću jem, gl.

pril. sad. one svje šću ju ći, gl. im. one-svje šći va nje

on lajn/on li neono mad ne (pril.)ono mla ni (pril.)ono vre me niopa nak, gen. jed. opan ka, nom. mn.

opan ci, gen. mn. opa na kaopan ča ri ca, vok. jed. opan ča ri ce opa ska, dat. jed. opa sci/opa ski, gen.

mn. opa ski/opa skaop či ni ti, prez. op či nim; aor. op či nih; gl.

prid. rad. op či nio, op či ni la; gl. pril. proš. op či niv ši

opi je loopi jumopi ti, prez. opi jem, gl. prid. trp. opi jenop kla daopla ka ti, prez. opla čem, im per. opla čiopla ki va ti, prez. opla ku jem, gl. pril.

sad. opla ku ju ći, gl. im. opla ki va njeopli je vi ti, prez. opli je vim, gl. prid. trp.

opli je vljenopor tu nist/opor tu ni sta, gen. jed. opor-

tu ni sta

opor tu ni sta/opor tu nist, gen. jed. opor-tu ni ste

opor tu nist ki njaopo vrg nu ti, prez. opo vrg nemopo zi ci jaopo zi cij ski/opo zi ci o niopo zi ci o ni/opo zi cij skiopo zva ti, prez. opo zo vemopre di je li ti, prez. opre di je lim, gl. prid.

trp. opre di je ljen, gl. im. opre dje lje njeopre di je lje nost, gen. jed. opre di je lje no-

sti, instr. jed. opre di je lje no šću/opre-di je lje no sti

opre dje lje nje, gen. jed. opre dje lje nja, instr. jed. opre dje lje njem

opre dje lji va ti, prez. opre dje lju jem, gl. pril. sad. opre dje lju ju ći, gl. im. opre-dje lji va nje

opru ga, dat. jed. opru ziop sa daop sjed nu tost, gen. jed. op sjed nu to sti,

instr. jed. op sjed nu to šću/op sjed nu-to sti

op ser va ci jaop ser va cij ski/op ser va ci o niop ser va ci o ni/op ser va cij skiop ser va to ri jumop se žan, op se žna, odr. vid op se žniop si je da ti, prez. op si je dam, gl. pril.

sad. op si je da ju ći, gl. im. op si je da njeop slu ži ti, prez. op slu žim, gl. prid. trp.

op slu ženop slu ži va ti, prez. op slu žu jem, gl. pril.

sad. op slu žu ju ći, gl. im. op slu ži va nje


op skr bi ti, prez. op skr bim, gl. prid. trp. op skr bljen

op sta nak, gen. jed. op stan ka, nom. mn. op stan ci, gen. mn. op sta na ka

op stru i ra ti/op stru i sa ti, prez. op stru-i ram, gl. pril. sad. op stru i ra ju ći, gl. im. op stru i ra nje

op stru i sa ti/op stru i ra ti, prez. op stru i-šem, gl. pril. sad. op stru i šu ći, gl. im. op stru i sa nje

op ši ran, op šir na, odr. vid op šir niop šir nost, gen. jed. op šir no sti, instr.

jed. op šir no šću/op šir no stiop ši ti, prez. op ši jem, gl. prid. trp. op ši-

venop šte nje, gen. jed. op šte nja, instr. jed.

op šte njemop štiop šti naop te re ti ti, prez. op te re tim, gl. prid. trp.

op te re ćen, gl. im. op te re će njeop ti caj, gen. jed. op ti ca ja, instr. jed. op-

ti ca jemop ti mist/op ti mi sta, gen. jed. op ti mi staop ti mi sta/op ti mist, gen. jed. op ti mi steop ti mist ki njaop ti mi zam, gen. jed. op ti mi zma, gen.

mn. op ti mi za maop tu žba, gen. mn. op tu žbi/op tu žbaop tu že ni ca, vok. jed. op tu že ni ceop tu že ni činop tu že nik, vok. jed. op tu že ni če, nom.

mn. op tu že ni ciopu stje li/opu šće li

opu stje lost/opu šće lost, gen. jed. opu-stje lo sti, instr. jed. opu stje lo šću/opu-stje lo sti

opu stje ti/opu šće ti, prez. opu stim; aor. opu stjeh; gl. prid. rad. opu stio, opu-stje la; gl. pril. proš. opu stjev ši

opu šće li/opu stje liopu šće lost/opu stje lost, gen. jed. opu-

šće lo sti, instr. jed. opu šće lo šću/opu-šće lo sti

opu šće ti/opu stje ti, prez. opu stim; aor. opu šćeh; gl. prid. rad. opu stio, opu-šće la; gl. pril. proš. opu šćev ši

Oput ne Ru di ne (top.)oran, or na, odr. vid or nior ga ni za tor ka, dat. jed. or ga ni za tor ki,

gen. mn. or ga ni za tor kiorij. (skr. ori jen ta li zam)ori je dak, ori jet ka, odr. vid ori jet kiori je di ti, prez. ori je dim, gl. prid. trp.

ori je đenori jen ta ci jaori jen ta lan, ori jen tal na, odr. vid ori jen-

tal niori jen ta list/ori jen ta li sta, gen. jed. ori-

jen ta li staori jen ta li sta/ori jen ta list, gen. jed. ori-

jen ta li steori jen ta li sti ka, dat. jed. ori jen ta li sti ciori jen ta list ki njaori jen ta li zam, gen. jed. ori jen ta li zma,

gen. mn. ori jen ta li za maori jen tir, instr. jed. ori jen ti romori jen ti sa ti, prez. ori jen ti šem, gl. pril.

sad. ori jen ti šu ći, gl. im. ori jen ti sa njeOr ja Lu ka (top.)


or je đi (komp. od ori je dak)Or jen (top.)Or jo lu ča nin, nom. mn. Or jo lu ča niOr jo lu čan ka, dat. jed. Or jo lu čan ki,

gen. mn. Or jo lu čan kiOr jo lu čan kinor ke star, gen. jed. or ke stra, gen. mn.

or ke sta raOr lo śed (top.)oro nu lost, gen. jed. oro nu lo sti, instr.

jed. oro nu lo šću/oro nu lo stioro nuo, oro nu la, odr. vid oro nu lior to gra fi jaor to graf skiosam de setosam de set je danosam na estosam na e stiosam na e sti naosam na e sto čla niosam sto/osam sto ti naosam sto ti na/osam stoosi je dje lost/osi je đe lost, gen. jed. osi je-

dje lo sti, instr. jed. osi je dje lo šću/osi-je dje lo sti

osi je dje ti/osi je đe ti, prez. osi je dim; aor. osi je djeh; gl. prid. rad. osi je dio, osi-je dje la; gl. pril. proš. osi je djev ši

osi je đe lost/osi je dje lost, gen. jed. osi je-đe lo sti, instr. jed. osi je đe lo šću/osi je-đe lo sti

osi je đe ti/osi je dje ti, prez. osi je dim; aor. osi je đeh; gl. prid. rad. osi je dio, osi je-đe la; gl. pril. proš. osi je đev ši

osje ćaj/ośećaj, instr. jed. osje ća jem

osje ća jan/ośeća jan, osje ćaj na, odr. vid osje ćaj ni

osje ća ti/ośeća ti, prez. osje ćam, gl. pril. sad. osje ća ju ći, gl. im. osje ća nje

osjen či ti/ośen či ti, prez. osjen čim, gl. prid. trp. osjen čen

osje tan/ośetan, osjet na, odr. vid osjet niosje ti ti/ośeti ti, prez. osje timosje tljiv/ośetljiv, osje tlji va, odr. vid

osje tlji viosje tlji vost/ośetlji vost, gen. jed. osje-

tlji vo sti, instr. jed. osje tlji vo šću/osje-tlji vo sti

osku dan, oskud na, odr. vid oskud ni osku di caosku di je va ti, prez. osku di je vam, gl.

pril. sad. osku di je va ju ći, gl. im. osku-di je va nje

oskud nost, gen. jed. oskud no sti, instr. jed. oskud no šću/oskud no sti

oskup sti, prez. osku bem; aor. osku boh; gl. prid. rad. osku bao, osku bla; gl. pril. proš. osku bav ši

osli je pi ti, prez. osli je pim, gl. prid. trp. osli je pljen, gl. im. oslje plje nje

oslje plje nje, gen. jed. oslje plje nja, instr. jed. oslje plje njem

oslje plji va ti, prez. oslje plju jem, gl. pril. sad. oslje plju ju ći, gl. im. oslje plji-vanje

osme rac, gen. jed. osme r ca, gen. mn. osme ra ca

osmi jeh, nom. mn. osmi je siosmje hi va ti se, prez. osmje hu jem se,

gl. pril. sad. osmje hu ju ći se, gl. im. osmje hi va nje

osmjeh nu ti se, prez. osmjeh nem se


osmo go di šnjak, gen. jed. osmo go di-šnja ka, vok. jed. osmo go di šnja če, nom. mn. osmo go di šnja ci

osmo go di šnjiosmo lje tan, osmo ljet na, odr. vid osmo-

ljet niosmo ljet ka, dat. jed. osmo ljet ki, gen.

mn. osmo ljet ki/osmo lje ta kaosmo mje seč niosmo roosmo sat niosmo vje ko van, osmo vje kov na, odr. vid

osmo vje kov niosni je ži ti, prez. osni je žimosno vac, gen. jed. osnov ca, vok. jed.

osnov če, gen. mn. osno va caoso be nost, gen. jed. oso be no sti, instr.

jed. oso be no šću/oso be no stioso be njak, gen. jed. oso be nja ka, vok.

jed. oso be nja če, nom. mn. oso be nja cioso bi tost, gen. jed. oso bi to sti, instr. jed.

oso bi to šću/oso bi to stiosta nak, gen. jed. ostan ka, nom. mn.

ostan ci, gen. mn. osta na kaosta r je lost, gen. jed. ostar je lo sti, instr.

jed. ostar je lo šću/ostar je lo stiosta tak, gen. jed. ostat ka, nom. mn.

osta ci, gen. mn. osta ta ka ostav ka, dat. jed. ostav ci, gen. mn.

ostav kiostrož je, gen. jed. ostrož ja, instr. jed.

ostrož jemOstrogostro škiosu đe nik, vok. jed. osu đe ni če, nom. mn.

osu đe ni ci

osve šta ti, prez. osve štam, gl. pril. proš. osve štav ši, gl. im. osve šta nje

osve šta va ti, prez. osve šta vam, gl. pril. sad. osve šta va ju ći, gl. im. osve šta-vanje

osve šte nje, gen. jed. osve šte nja, instr. jed. osve šte njem

osve ti ti, prez. osve tim, gl. prid. trp. osve ćen

osvi je sti ti, prez. osvi je stim, gl. prid. trp. osvi je šćen, gl. im. osvje šće nje

osvi je tli ti, prez. osvi je tlim, gl. prid. trp. osvi je tljen, gl. im. osvje tlje nje

osvi je tlje nost, gen. jed. osvi je tlje no sti, instr. jed. osvi je tlje no šću/osvi je tlje-no sti

osvje do či ti, prez. osvje do čim, gl. prid. trp. osvje do čen, gl. im. osvje do če nje

osvje šći va ti, prez. osvje šću jem, gl. pril. sad. osvje šću ju ći, gl. im. osvje šći-vanje

osvje tlja va ti, prez. osvje tlja vam, gl. pril. sad. osvje tlja va ju ći, gl. im. osvje tlja va nje

osvje ža va ti, prez. osvje ža vam, gl. pril. sad. osvje ža va ju ći, gl. im. osvje ža-vanje

osvje ži ti, prez. osvje žim, gl. prid. trp. osvje žen

oštar, oštra, odr. vid oštriošte će nje, gen. jed. ošte će nja, instr. jed.

ošte će njemoštro u man, oštro um na, odr. vid oštro-

um nioštro um nost, gen. jed. oštro um no sti,

instr. jed. oštro um no šću/oštro um no stiOśeče ni ca (top.)


ośećaj/osje ćaj, instr. jed. ośeća jemośeća jan/osje ća jan, ośećaj na, odr. vid

ośećaj niośeća ti/osje ća ti, prez. ośećam, gl. pril.

sad. ośeća ju ći, gl. im. ośeća njeośen či ti/osjen či ti, prez. ośen čim, gl.

prid. trp. ośen čenośetan/osjet na, ośet na, odr. vid ośet niośeti ti/osje ti ti, prez. ośetimośetljiv/osje tljiv, ośetlji va, odr. vid

ośetlji viośetlji vost/osje tlji vost, gen. jed. ośetlji-

vo sti, instr. jed. ośetlji vo šću/ośetlji-vo sti

otac, gen. jed. oca, vok. jed. oče, nom. mn. oče vi, gen. mn. ota ca

Otac, Sin i Sve ti Duhota ča stvo, gen. mn. ota ča sta va/ota ča-

stvaotadž bi naot ci je pi ti, prez. ot ci je pim, gl. prid. trp.

ot ci je pljen, gl. im. ot cje plje njeot ću šnu ti, prez. ot ću šnemot če pi ti, prez. ot če pim, gl. prid. trp. ot-če pljen, gl. im. ot če plje nje

ot ću šnu ti, prez. ot ću šnem; aor. ot ću-šnuh; gl. prid. rad. ot ću šnuo, ot ću-šnu la; gl. pril. proš. ot ću šnuv ši

ote ći, prez. otek nem/ote čem; aor. ote-koh, ote če; gl. prid. rad. ote kao, ote-kla; gl. pril. proš. ote kav ši

ote kli naote ti, prez. ot mem, gl. prid. trp. otetot fi ka ri ti, prez. ot fi ka rim, gl. prid. trp.

ot fi ka renot frk nu ti, prez. ot frk nem

ot hra ni ti, prez. ot hra nim, gl. prid. trp. ot hra njen

oti ca ti, prez. oti čem, gl. pril. sad. oti ču-ći, gl. im. oti ca nje

oti ći, prez. oti đem/odem; aor. oti đoh/odoh; gl. prid. rad. oti šao, oti šla; gl. pril. proš. oti šav ši

oti je sni ti, prez. oti je snim, gl. prid. trp. oti je šnjen

otje ra ti/oće ra ti, prez. otje ramotje šnja ti, prez. otje šnjamotkad (pril.)ot ka ko (pril.)ot ki nu ti, prez. ot ki nemot kos, gen. mn. ot ko saot kud/ot ku da (pril.)ot mjen, ot mje na, odr. vid ot mje niot mje no (pril.)ot mje nost, gen. jed. ot mje no sti, instr.

jed. ot mje no šću/ot mje no stiot padot pa dak, gen. jed. ot pat ka, nom. mn. ot-

pa ci, gen. mn. ot pa da kaot pad ni ca, vok. jed. ot pad ni ceot pad ni činot pad nik, vok. jed. ot pad ni če, nom. mn.

ot pad ni ciot pad ni štvo, gen. mn. ot pad ni šta va/ot-

pad ni štvaot pe ča ti ti, prez. ot pe ča tim, gl. prid. trp.

ot pe ča ćenot per ja ti, prez. ot per jamot pe tlja ti, prez. ot pe tljamot pi sa ti, prez. ot pi šem, im per. ot pi šiot pi ti, prez. ot pi jem


ot pje ša či ti, prez. ot pje ša čimot pje va ti, prez. ot pje vamot pla ći va ti, prez. ot pla ću jem, gl. pril.

sad. ot pla ću ju ći, gl. im. ot pla ći va njeot po zdravot po zdra vi ti, prez. ot po zdra vimot pre mi ti, prez. ot pre mim, gl. prid. trp.

ot pre mljenot prem ni naot pri je (pril.)ot pr ti ti, prez. ot pr tim, gl. prid. trp. ot-

pr ćenot pu to va ti, prez. ot pu tu jemotri je ti, prez. otrem; aor. otri jeh; gl.

prid. rad. otro, otr la; gl. pril. proš. otrv ši

otrov ni caotrov ni činotud/otuda (pril.)otu pje lost, gen. jed. otu pje lo sti, instr.

jed. otu pje lo šću/otu pje lo stiotvrd nu ti, prez. otvrd nemovaj di ti/ofaj di ti, prez. ovaj dim, gl.

prid. trp. ovaj đenova lan, oval na, odr. vid oval niovas, gen. jed. ov saov ca, gen. mn. ova caov da šnjiov dje/ov đe (pril.)ov đe/ov dje (pril.)ovi ja ti, prez. ovi jemovi ja va ti, prez. ovi ja vam, gl. pril. sad.

ovi ja va ju ći, gl. im. ovi ja va nje

ovje ko vje či ti, prez. ovje ko vje čim, gl. prid. trp. ovje ko vje čen, gl. im. ovje-ko vje če nje

ovla sti ti, prez. ovla stim, gl. prid. trp. ovla šćen, gl. im. ovla šće nje

ovla šće nje, gen. jed. ovla šće nja, instr. jed. ovla šće njem

ovla šći va ti, prez. ovla šću jem, gl. pril. sad. ovla šću ju ći, gl. im. ovla šći va nje

ov se niozdo/od o zdo (pril.)ozep sti, prez. oze bem; aor. oze boh; gl.

prid. rad. oze bao, oze bla; gl. pril. proš. oze bav ši

ozgo/od o zgo (pril.)ozli je di ti, prez. ozli je dim, gl. prid. trp.

ozli je đenozna ča va ti, prez. ozna ča vam, gl. pril.

sad. ozna ča va ju ći, gl. im. ozna ča-vanje

ozlo je di ti, prez. ozlo je dim, gl. prid. trp. ozlo je đen

ozlo je đe nost, gen. jed. ozlo je đe no sti, instr. jed. ozlo je đe no šću/ozlo je đe-nosti

ozlje da, gen. mn. ozlje daozljed niozlje đi va ti, prez. ozlje đu jem, gl. pril.

sad. ozlje đu ju ći, gl. im. ozlje đi va njeOzri ni ći (top.)oži či caožed nja ti, prez. ožed njamožed nje ti, prez. ožed nim; aor. ožed-

njeh; gl. prid. rad. ožed nio, ožed nje-la; gl. pril. proš. ožed njev ši


oži vlja va ti, prez. oži vlja vam, gl. pril. sad. oži vlja va ju ći, gl. im. oži vlja va nje

P

P (skr. pje šak u ša hu)P (skr. fos for)p. m. (skr. post me ri di em – po sli je pod-

ne)p. n. e. (skr. pri je no ve ere)P. S. (skr. lat. post scrip tum – po sli je

na pi sa nog)Pa ci fi kpa ci fi st/pa ci fi sta, gen. jed. pa ci fi stapa ci fi sta/pa ci fi st, gen. jed. pa ci fi stepa ci jent, gen. jed. pa ci jen ta, gen. mn.

pa ci je na tapa ci jent ki njaPac po ljepa če, gen. jed. pa če tapa či ji/pač jipač ji/pa či jipa će nik, vok. jed. pa će ni če, nom. mn.

pa će ni cipa ga nin, nom. mn. pa ga nipa gan ka, dat. jed. pa gan ki, gen. mn.

pa gan kipa ja li capa ja ti, prez. pa jam, gl. pril. sad. pa ja ju-ći, gl. im. pa ja nje

pa kao, gen. jed. pa kla pa kle nipa ko snik, vok. jed. pa ko sni če, nom. mn.

pa ko sni ci

pa kost, gen. jed. pa ko sti, instr. jed. pa-ko šću/pa ko sti

pa ko stan, pa ko sna, odr. vid pa ko snipa lac, gen. jed. pal ca, nom. mn. pal ci/

pal če vi, gen. mn. pa la ca/pal če vapa la čin ka, dat. jed. pa la čin ki, gen. mn.

pa la čin kipa la tapa la ta lan, pa la tal na, odr. vid pa la tal ni pa le o gra fi japa le o litpa le on to logpa le on to lo gi japa le on to lo škipa le on to lo ški njapa le o zo ikpal ma, gen. mn. pal mi/pal mapa met, gen. jed. pa me ti, instr. jed. pa-

me ću/pa me tipam fl etpam fl e tist/pam fl e ti sta, gen. jed. pam-fl e ti sta

pam fl e ti sta/pam fl e tist, gen. jed. pam-fl e ti ste

pam ti vi jek, nom. mn. pam ti vje ko vipan ci jer/pan cir, instr. jed. pan ci je rompan cir/pan ci jer, instr. jed. pan ci rompa ne gi rik, nom. mn. pa ne gi ri cipa ni čar ka, dat. jed. pa ni čar ki, gen. mn.

pa ni čar kipa ni ka, dat. jed. pa ni ciPa non ska ni zi japan sion


pan sla vist/pan sla vi sta, gen. jed. pan-sla vi sta

pan sla vi sta/pan sla vist, gen. jed. pan-sla vi ste

pan sla vi stič kipan sla vist ki njapan sla vi zam, gen. jed. pan sla vi zma,

gen. mn. pan sla vi za mapan ter, vok. jed. pan te ru, instr. jed.

pan te rompan tlji ka, dat. jed. pan tlji cipa pak, gen. jed. pap ka, nom. mn. pap ci,

gen. mn. pa pa kapa ra dajzpa ra dok sa lan, pa ra dok sal na, odr. vid

pa ra dok sal nipa ram par čad, gen. pa ram par ča di,

instr. pa ram par ča dipa ram par če, gen. jed. pa ram par če tapa ra no i čan, pa ra no ič na, odr. vid pa ra-

no ič nipa ra no ik, vok. jed. pa ra no i če, gen. mn.

pa ra no i cipa ra no japa ra zi to lo gi japa ra zi to lo škipa ra zit skipar če, gen. jed. par če tapa ri skiPa rizPa ri ža nin, nom. mn. Pa ri ža niPa ri žan ka, dat. jed. Pa ri žan ki, gen. mn.

Pa ri žan kipar la ment, gen. jed. par la men ta, gen.

mn. par la me na ta

par ti japar tij skipart ner ka, dat. jed. part ner ki, gen. mn.

part ner kipas/po jas, gen. jed. pa sa, nom. mn. pa-

so vipas, gen. jed. psa, nom. mn. psi, gen.

mn. pa sapa sji/pa śipa sti, prez. pad nem/pa nem; aor. pa doh;

gl. prid. rad. pao, pa la; gl. pril. proš. pav ši

pa sto rak, gen. jed. pa stor ka, nom. mn. pa stor ci, gen. mn. pa sto ra ka

pa stor čad, gen. pa stor ča di, instr. pa-stor ča di

pa stor če, gen. jed. pa stor če tapa stor ka, dat. jed. pa stor ki, gen. mn.

pa stor kipa strm ka, dat. jed. pa strm ki, gen. mn.

pa strm kipa stuh/pa stuv, nom. mn. pa stu sipa stuv/pa stuh, nom. mn. pa stu vipa šče, gen. jed. pa šče tapa še nog, vok. jed. pa še no že, nom. mn.

pa še no ziPa štro vač ka go ra Pa štro vi ći (top.)pa ś a ka (di vlja smo kva)pa ś a luk, nom. mn. pa ś a lu cipa śi/pa sjiPa śi po tok (top.)pa tak, gen. jed. pat ka, vok. jed. pat ku,

nom. mn. pat ci, gen. mn. pa ta ka


pa tent, gen. jed. pa ten ta, gen. mn. pa-te na ta

pa te ti ka, dat. jed. pa te ti cipat ka, dat. jed. pat ki, gen. mn. pa ta ka pat ki capat ki činpa tri jar ha lan, pa tri jar hal na, odr. vid

pa tri jar hal nipa tri jar hat, gen. jed. pa tri jar ha tapa tri ot/pa tri o ta, gen. jed. pa tri o tapa tri o ta/pa tri ot, gen. jed. pa tri o tepa tri o ti zam, gen. jed. pa tri o ti zma, gen.

mn. pa tri o ti za mapa tri ot skipa u ni capa u ni čin pa uk, vok. jed. pa u če, nom. mn. pa u ci/

pa u ko vipa us pa pirpa vi ljon, gen. jed. pa vi ljo naPa vi no Po lje (top.)pa vla ka, dat. jed. pa vla cipa zarpa za ri štepa za ri ti, prez. pa za rim, gl. pril. sad. pa-

za re ći, gl. im. pa za re njepa zar nipa zdre no vi napa zdri jenpa zu ho/pa zu vopa zu vo/pa zu hopa žljiv, pa žlji va, odr. vid pa žlji vipa žlji vost, gen. jed. pa žlji vo sti, instr.

jed. pa žlji vo šću/pa žlji vo sti

pa žnja, gen. mn. pa žnja/pa žnjiPb (skr. olo vo)pče lapče lar, vok. jed. pče la ru/pče la re, instr.

jed. pče la rom/ple ča rempče la ri ca, vok. jed. pče la ri cepče la ri činpče li capče li čin pče li njak, nom. mn. pče li nja cipče li njipe čur ka, dat. jed. pe čur ci, gen. mn. pe-ču ra ka/pe čur ki

pe ći, prez. pe čem, impf. pe ci jah, im per. pe ci, gl. prid. trp. pe čen, gl. im. pe-če nje

pe da gog, vok. jed. pe da go že, nom. mn. pe da go zi

pe da go gi jape da go škipe da go ški njape dan tan, pe dant na, odr. vid pe dant nipe de setpe de set je danpe de set pe tipe de se takpe de se tipe de se to go di šnjak, vok. jed. pe de se to-

go di šnja če, nom. mn. pe de se to go di-šnja ci

pe de se to go di šnja ki njape de se to go di šnjipe de se to go di šnji cape de se to ro


pe li vanpe jor. (skr. pe jo ra tiv no)pe jo ra ti van, pe jo ra tiv na, odr. vid pe jo-

ra tiv nipej zaž, instr. jed. pej za žompen drek, nom. mn. pen dre cipen zi japen zi o ner ka, dat. jed. pen zi o ner ki, gen.

mn. pen zi o ner kipen zi o nipe pe li ti, prez. pe pe lim, impf. pe pe ljah,

gl. prid. trp. pe pe ljen, gl. im. pe pe-lje nje

pe pe lja ti, prez. pe pe ljamPe pe lju ga, dat. Pe pe lju giper. (skr. per sij ski)pe ra ćiPe rastPe ra šta nin, nom. mn. Pe ra šta niPe ra štan ka, dat. jed. Pe ra štan ki, gen.

mn. Pe ra štan kiperf. (skr. per fe kat)per fe kat/per fekt, gen. jed. per fek ta,

gen. mn. per fe ka taper fekt/per fe kat, gen. jed. per fek ta,

gen. mn. per fe ka taper fek ti van, per fek tiv na, odr. vid per-

fek tiv nipe ri ka, dat. jed. pe ri cipe riodpe ri o ni ca/pra o ni caper ja nič kiper ja nik, vok. jed. per ja ni če, nom. mn.

per ja ni ci

per ma nen tan, per ma nent na, odr. vid per ma nent ni

per ma nent nost, gen. jed. per ma nent no-sti, instr. jed. per ma nent no šću/per ma-nent no sti

Pe roj (top.)per šunPe ru, gen. Pe rua, dat. Pe ruuPe ru a nac, gen. jed. Pe ru an ca, vok. jed.

Pe ru an če, gen. mn. Pe ru a na caPe ru an ka, dat. jed. Pe ru an ki, gen. mn.

Pe ru an kiPe ru ći cape rutper ver zan, per verz na, odr. vid per-

verznipe si mist/pe si mi sta, gen. jed. pe si mi stape si mi sta/pe si mist, gen. jed. pe si mi stepe si mist ki njaPe ś ov pri stra nak (top.)Pe tar Ce tinj skiPe tar Pe tro vić-Nje gošPe tar Pr vipe telj ka, dat. jed. pe telj ci, gen. mn. pe-

telj kipet na estpet na e ste rac, gen. jed. pet na e ster ca,

gen. mn. pet na e ste ra capet na e sto dne van, pet na e sto dnev na,

odr. vid pet na e sto dnev nipet na e sto go di šnjak, gen. jed. pet na-

e sto go di šnja ka, vok. jed. pet na e sto-go di šnja če, nom. mn. pet na e sto go di-šnja ci

pet na e sto go di šnja ki nja


pet na e sto go di šnjipet na e sto go di šnji capet na e sto ri capet ne sto rope to ča sov nipe to go di šnjak, gen. jed. pe to go di šnja-

ka, vok. jed. pe to go di šnja če, nom. mn. pe to go di šnja ci

pe to go di šnja ki njape to go di šnjipe to go di šnji cape to ljet ka, dat. jed. pe to ljet ki, gen. mn.

pe to ljet kipe to mje seč nipe to ne djelj ni/pe to ne đelj nipe to ne đelj ni/pe to ne djelj nipe to po stot nipe to ri cape to rope tor ka, dat. jed. pe tor ci, gen. mn. pe-

tor kipe to sat nipe to sprat ni cape to u gao, gen. jed. pe to u gla, nom. mn.

pe to u glo vipet pu taPe trar ka, dat. Pe trar kipe trar kist/pe trar ki sta, gen. jed. pe trar-

ki stape trar ki sta/pe trar kist, gen. jed. pe trar-

ki stepe trar ki stič kiPe trov dan, gen. Pe trov da na/Pe tro va

dne

pet sto/pet sto ti napet sto go di šnjipet sto go di šnji capet sto ti na/pet stopf. (skr. per fe kat)pih ti jepi jan, pi ja na, odr. vid pi ja nipi ja ca/pja capi jan či ti, prez. pi jan čim, gl. im. pi jan-če nje

pi ja ni si mo/pi a nis si mo, gen. jed. pi ja-ni si ma

pi ja nist/pi ja ni sta, gen. jed. pi ja ni stapi ja ni sta/pi ja nist, gen. jed. pi ja ni stepi ja nist ki njapi jan ka, dat. jed. pi jan ci, gen. mn. pi-

jan kipi jan stvo, gen. mn. pi jan sta va/pi jan stvapi je sak, gen. jed. pi je ska, nom. mn. pje-

sko vipi juc ka ti, prez. pi juc kam, gl. pril. sad.

pi juc ka ju ći, gl. im. pi juc ka njepi juk, nom. mn. pi ju cipi ju ka ti, prez. pi ju čem, gl. pril. sad. pi-

ju ču ći, gl. im. pi ju ka njepi lot lo vac, gen. jed. pi lot lov ca, vok.

jed. pi lot lov če, gen. mn. pi lot lo va caping-pong, nom. mn. ping-pon zipionpi ri nač, instr. jed. pi rin čempi pak, gen. jed. pip ka, nom. mn. pip ci,

gen. mn. pi pa kapi palj ka, dat. jed. pi palj ci, gen. mn. pi-

palj ki


Pi per, nom. mn. Pi pe riPi pe ri (top.)Pi per ka, dat. jed. Pi per ki, gen. mn. Pi-

per kipi punpi sac, gen. jed. pi sca, vok. jed. pi šče,

gen. mn. pi sa capi sak, gen. jed. pi ska, nom. mn. pi sko vipi salj ka, dat. jed. pi salj ci, gen. mn. pi-

salj kipi sar ka, dat. jed. pi sar ki, gen. mn. pi-

sar kipi sa ti, prez. pi šem, impf. pi sah, gl. pril.

sad. pi šu ći, gl. im. pi sa njepi ska vost, gen. jed. pi ska vo sti, instr.

jed. pi ska vo šću/pi ska vo stipi ščevpi tak, pit ka, odr. vid pit kipi ti, prez. pi jem, gl. pril. sad. pi ju ći, gl.

im. pi je njepit kost, gen. jed. pit ko sti, instr. jed. pit-

ko šću/pit ko stipi to mac, gen. jed. pi tom ca, vok. jed. pi-

tom če, gen. mn. pi to ma caPi va (top.)Pi vlja nin, nom. mn. Pi vlja niPi vljan ka, dat. jed. Pi vljan ki, gen. mn.

Pi vljan kiPi vljan kinpi vo pi japiv skiPiv ski ka njonpja ca/pi ja capje ga, dat. jed. pje gi, gen. mn. pje ga

pje ga vac, gen. jed. pje gav ca, vok. jed. pje gav če, gen. mn. pje ga va ca

pje ga vost, gen. jed. pje ga vo sti, instr. jed. pje ga vo šću/pje ga vo sti

pje gi caPje sko vi (top.)pje sko vit, pje sko vi ta, odr. vid pje sko-

vi tipje sko vi tost, gen. jed. pje sko vi to sti,

instr. jed. pje sko vi to šću/pje sko vi to stipje sma, gen. mn. pje sa mapje snik, vok. jed. pje sni če, nom. mn.

pje sni cipje sni ki njapje šač kipje ša dij skipje šak, gen. jed. pje ša ka, nom. mn. pje-

ša cipje ščan, pje šča na, odr. vid pje šča nipje šči naPje ši vac, gen. jed. Pje šiv ca, vok. jed.

Pje šiv če, nom. mn. Pje šiv ci, gen. mn. Pje ši va ca

Pje šiv ci (top), gen. jed. Pje ši va caPje šiv čevPje šiv ka, dat. jed. Pje šiv ki, gen. mn.

Pje šiv kiPje šiv kinpje va ni ja.pl (in ter net ski do men Polj ske)pla će ni ca, vok. jed. pla će ni cepla će ni činpla će nič kipla će nik, vok. jed. pla će ni če, nom. mn.

pla će ni ci


plač ljiv, plač lji va, odr. vid plač lji vipla fonpla gi jat, gen. jed. pla gi ja tapla gi ja tor, vok. jed. pla gi ja to re, instr.

jed. pla gi ja to rompla gi ja tor ka, dat. jed. pla gi ja tor ki, gen.

mn. pla gi ja tor kipla ho vit, pla ho vi ta, odr. vid pla ho vi ti pla ho vi tost, gen. jed. pla hi vi to sti, instr.

jed. pla ho vi to šću/pla ho vi to stipla ka ti, prez. pla čem, gl. pril. sad. pla-ču ći, gl. im. pla ka nje

plam/pla menplam će nje, gen. jed. plam će nja, instr.

jed. plam će njemplam će ti/plam tje ti, prez. plam tim;

impf. plam ćah; gl. pril. sad. plam te ći; gl. prid. rad. plam tio, plam će la; gl. im. plam će nje

pla men/plampla mi čak, gen. jed. pla mič ka, nom. mn.

pla mič ci, gen. mn. pla mi ča kaplam tje ti/plam će ti, prez. plam tim;

impf. plam ćah; gl. pril. sad. plam te ći; gl. prid. rad. plam tio, plam tje la; gl. im. plam će nje

pla ne ta ri jumpla nin ka, dat. jed. pla nin ki, gen. mn.

pla nin kipla sti ti, prez. pla stim, impf. pla šćah, gl.

pril. sad. pla ste ći, gl. im. pla šće njeplašt, gen. jed. pla šta, instr. jed. pla-

štom, nom. mn. pla što vipla tapla ti caplat ni

pla to, gen. jed. pla toa, instr. jed. pla to-om, nom. mn. pla toi

pla vi ti (či ni ti pla vim), prez. pla vim, impf. pla vljah, gl. pril. sad. pla ve ći, gl. im. pla vlje nje

pla vje ti (po sta ja ti plav), prez. pla vim; impf. pla vljah; gl. pril. sad. pla ve ći; gl. prid. rad. pla vio, pla vje la; gl. im. pla vlje nje

pla voj ka, dat. jed. pla voj ci/pla voj ki, gen. mn. pla voj ka/pla voj ki

pla vo kos, pla vo ko sa, odr. vid pla vo ko sipla vo ok, pla vo o ka, odr. vid pla vo o kiple ća (mn. sr. r.)ple ći (mn. ž. r.)pleć ka, dat. jed. pleć ki, gen. mn. pleć kiple han, ple ha na, odr. vid ple ha niple me nik, vok. jed. ple me ni če, nom.

mn. ple me ni ciple me ni tost, gen. jed. ple me ni to sti,

instr. jed. ple me ni to šću/ple me ni to stiple men skiple mić, vok. jed. ple mi ću, instr. jed.

ple mi ćemple mić kipleon. (skr. ple o na zam)ple o na zam, gen. jed. ple o na zma, gen.

mn. ple o na za ma ple sa ti, prez. ple šem, im per. ple ši, gl.

pril. sad. ple šu ći, gl. im. ple sa njeple sti, prez. ple tem; impf. ple ti jah; gl.

pril. sad. ple tu ći; gl. prid. rad. pleo, ple la

ple ti ćipli ćak, gen. jed. pli ća ka, nom. mn. pli-ća ci


pli jen, nom. mn. plje no vipli je ni ti, prez. pli je nim, impf. pli je njah,

gl. pril. sad. pli je ne ći, gl. im. pli je-nje nje

pli je vi ti, prez. pli je vim, impf. pli je vljah, gl. pril. sad. pli je ve ći, gl. im. pli je-vlje nje

Pli ni je Mla đi pli tak, plit ka, odr. vid plit kiplit ko u man, plit ko um na, odr. vid plit-

ko um niploč nik, nom. mn. ploč ni ci plod nost, gen. jed. plod no sti, instr. jed.

plod no šću/plod no stiplo vid ba, gen. mn. plo vi da ba/plo vid ba/

plo vid biplu ća (mn. sr. r.)pluć niplug, nom. mn. plu go viplu skvam per fe kat/plu skvam per fekt,

gen. jed. plu skvam per fek ta, gen. mn. plu skvam per fe ka ta

plu skvam per fekt/plu skvam per fe kat, gen. jed. plu skvam per fek ta, gen. mn. plu skvam per fe ka ta

plu to ni jumplu žnipljač ka, dat. jed. pljač ki, gen. mn.

pljač kipljač ka ti, prez. pljač kam, gl. pril. sad.

pljač ka ju ći, gl. im. pljač ka njeplje nid ba, gen. mn. plje ni da ba/plje nid-

ba/plje nid biplje vaplje valj skiPlje vlja, gen. Plje va lja, dat. Plje vlji ma

Plje vljak, gen. jed. Plje vlja ka, vok. jed. Plje vlja če, nom. mn. Plje vlja ci

Plje vljakinjapljo ska, dat. jed. pljo sci/pljo ski, gen.

mn. pljo ski/pljo ska/pljo sa kaplju sak, gen. jed. plju ska, nom. mn.

plju sko viplju vač ka, dat. jed. plju vač ki, gen. mn.

plju vač kipo/po la/po lo vi napo ba ca ti/po ba ča ti, prez. po ba campo ba čaj, instr. jed. po ba ča jempo ba ča ti/po ba ca ti, prez. po ba čampo ba uč ke (pril.)po bi je di ti, prez. po bi je dim, gl. prid. trp.

po bi je đenpo bi je li ti (uči ni ti bi je lim), prez. po bi je-

lim; aor. po bi je lih; gl. prid. rad. po-bi je lio, po bi je li la; gl. pril. proš. po bi-je liv ši

po bi je lje ti (po sta ti bi jel), prez. po bi je-lim; aor. po bi je ljeh; gl. prid. rad. po-bi je lio, po bi je lje la; gl. pril. proš. po-bi je ljev ši

po bi je sni ti, prez. po bi je snim, gl. prid. trp. po bi je šnjen

po bi lje ži ti, prez. po bi lje žim, gl. prid. trp. po bi lje žen

po bi ti, prez. po bi jem, gl. prid. trp. po-bi jen

po bje ći/po bjeg nu ti, prez. po bjeg nem; aor. po bje goh, po bje že; gl. prid. rad. po bje gao, po bje gla; gl. pril. proš. po-bje gav ši

po bje div, po bje di va, odr. vid po bje di vipo bjed ni ca, vok. jed. po bjed ni ce


po bjed ni činpo bjed nič kipo bjed nik, vok. jed. po bjed ni če, nom.

mn. po bjed ni cipo bje đi va ti, prez. po bje đu jem, gl. pril.

sad. po bje đu ju ći, gl. im. po bje đi va njepo bjeg nu ti/po bje ći, prez. po bjeg nem;

aor. po bjeg nuh; im per. po bjeg ni; gl. prid. rad. po bjeg nuo, po bjeg nu la; gl. pril. proš. po bjeg nuv ši

po bli je di ti (uči ni ti bli je dim), prez. po-bli je dim; aor. po bli je dih; gl. prid. rad. po bli je dio, po bli je di la; gl. pril. proš. po bli je div ši

po bli je dje ti/po bli je đe ti (po sta ti bli jed), prez. po bli je dim; aor. po bli je djeh; gl. prid. rad. po bli je dio, po bli je dje la; gl. pril. proš. po bli je djev ši

po bli je đe ti/po bli je dje ti (po sta ti bli jed), prez. po bli je dim; aor. po bli je đeh; gl. prid. rad. po bli je dio, po bli je đe la; gl. pril. proš. po bli je đev ši

po bo gu (uzv.)po bo li je va ti, prez. po bo li je vam, gl. pril.

sad. po bo li je va ju ći, gl. im. po bo li je-va nje

po bo lje (pril.)Po bo ri (top.)po bra ti mi ti, prez. po bra ti mim, gl. prid.

trp. po bra ti mljenpo brež je, gen. jed. po brež ja, instr. jed.

po brež jemPo brež je (top.)po bu nje nik, vok. jed. po bu nje ni če,

nom. mn. po bu nje ni cipo ci je pa ti, prez. po ci je pam, gl. prid.

trp. po ci je pan

po cr ni ti (uči ni ti cr nim), prez. po cr nim; aor. po cr nih; gl. prid. rad. po cr nio, po cr ni la; gl. pril. proš. po cr niv ši

po cr nje ti (po sta ti crn), prez. po cr nim; aor. po cr njeh; gl. prid. rad. po cr nio, po cr nje la; gl. pril. proš. po cr njev ši

po cr ve ni ti (uči ni ti cr ve nim), prez. po cr-ve nim; aor. po cr ve nih; gl. prid. rad. po cr ve nio, po cr ve ni la; gl. pril. proš. po cr ve niv ši

po cr ve nje ti (po sta ti cr ven), prez. po cr-ve nim; aor. po cr ve njeh; gl. prid. rad. po cr ve nio, po cr ve nje la; gl. pril. proš. po cr ve njev ši

po ča đa ti, prez. po ča đampo če sto (pril.)po če tak, gen. jed. po čet ka, nom. mn.

po če ci, gen. mn. po če ta kapo če ti, prez. poč nem, im per. poč nipo čet nik, vok. jed. po čet ni če, nom. mn.

po čet ni ci Po či jev ka (top.), dat. Po či jev cipo či nak, gen. jed. po čin ka, nom. mn.

po čin ci, gen. mn. po či na kapo či nja ti, prez. po či njem, gl. pril. sad.

po či nju ći, gl. im. po či nja njepo će ra/po tje rapo će ra ti/po tje ra ti, prez. po će rampo ćer ni ca/po tjer ni capo ći, prez. po đem; aor. po đoh; gl. prid.

rad. po šao, po šla; gl. pril. proš. po-šav ši

po dal/po dao, pod la, odr. vid pod lipo da lek, po da le ka, odr. vid po da le kipo da lje (pril.)


po da nik, vok. jed. po da ni če, nom. mn. po da ni ci

po dao/po dal, pod la, odr. vid pod lipo da stri je ti, prez. po da strem; aor. po-

da stri jeh; gl. prid. rad. po da stro, po-da str la; gl. pril. proš. po da stri jev ši/po da strv ši

po da su ti, prez. po da spem, im per. po-da spi

po da ši ti/pod ši ti, prez. po da ši jem, gl. prid. trp. po da ši ven

po da tak, gen. jed. po da tka, nom. mn. po da ci, gen. mn. po da ta ka

pod bo či ti (se), prez. pod bo čim (se), gl. prid. trp. pod bo čen

pod bra dak, gen. jed. pod brat ka, nom. mn. pod bra ci, gen. mn. pod bra da ka

pod brež je, gen. jed. pod brež ja, instr. jed. pod brež jem

pod buo, pod bu la, odr. vid pod bu lipod bu lost, gen. jed. pod bu lo sti, instr.

jed. pod bu lo šću/pod bu lo stipod buh nu ti, prez. pod buh nempod di ja le kat/pod di ja lekt, gen. jed.

pod di ja lek ta, gen. mn. pod di ja le ka ta pod di ja lekt/pod di ja le kat, gen. jed.

pod di ja lek ta, gen. mn. pod di ja le ka tapod đa konPod gor (top.)Pod go ri caPod go ri ča nin, nom. mn. Pod go ri ča niPod go ri čan ka, dat. jed. Pod go ri čan ki,

gen. mn. Pod go ri čan kipod go rič kipod gri ja ti, prez. pod gri jem

pod gri ja va ti, prez. pod gri ja vam, gl. pril. sad. pod gri ja va ju ći, gl. im. pod-gri ja va nje

po di ći/po dig nu ti, prez. po dig nem/po-di žem; aor. po di goh, po di že; gl. prid. rad. po di gao, po di gla; gl. pril. proš. po di gav ši

po dig nu ti/po di ći, prez. po dig nem; aor. po dig nuh; gl. prid. rad. po dig nuo, po dig nu la; gl. pril. proš. po dig nuv ši

po di je li ti, prez. po di je lim, gl. prid. trp. po di je ljen

po di je lje nost, gen. jed. po di je lje no sti, instr. jed. po di je lje no šću/po di je lje-no sti

po di jumpod jar mi ti, prez. pod jar mim, gl. prid.

trp. pod jarm ljenpod jed nak, pod jed na ka, odr. vid pod-

jed na kipo dje la, gen. mn. po dje lapo dje ti nji ti/po đe ti nji ti, prez. po dje ti-

njim, gl. prid. trp. po dje ti njenpod je zič nipo dlac, gen. jed. po dla ca, vok. jed. po-

dla če, gen. mn. po dla capo dla čevpo dlač kipo dla štvo, gen. mn. po dla šta va/po dla-

štvapod livpod li je va ti/pod li va ti, prez. pod li je vam,

gl. pril. sad. pod li je va ju ći, gl. im. pod li je va nje

pod li va ti/pod li je va ti, prez. pod li vam, gl. pril. sad. pod li va ju ći, gl. im. pod-li va nje


pod lo ga, dat. jed. pod lo zipod mi ći va ti, prez. pod mi ću jem, gl. pril.

sad. pod mi ću ju ći, gl. im. pod mi ći-vanje

pod mi ti ti, prez. pod mi tim, gl. prid. trp. pod mi ćen

pod mla dak, gen. jed. pod mlat ka, nom. mn. pod mla ci, gen. mn. pod mla da ka

pod mla di ti, prez. pod mla dim, gl. prid. trp. pod mla đen

pod mu kao, pod mu kla, odr. vid pod mu-kli

pod mu klost, gen. jed. pod mu klo sti, instr. jed. pod mu klo šću/pod mu klo sti

pod na slovpod ni je ti, prez. pod ne sem; aor. pod ni-

jeh/pod ne soh; gl. prid. rad. pod nio, pod ni je la, gl. pril. proš. pod ni jev ši

pod no (pri jed.)pod no si lac, gen. jed. pod no si o ca, vok.

jed. pod no si o če, gen. mn. pod no si la capod oč njak, nom. mn. pod oč nja cipod o fi cir, vok. jed. pod o fi ci ru, instr.

jed. pod o fi ci rompo do sta (pril.)Pod Ostrog (top.)po do zri je va ti, prez. po do zri je vam, gl.

pril. sad. po do zri je va ju ći, gl. im. po-do zri je va nje

po do zri vost, gen. jed. po do zri vo sti, instr. jed. po do zri vo šću/po do zri vo sti

pod ra zu mi je va ti, prez. pod ra zu mi je-vam, gl. pril. sad. pod ra zu mi je va ju ći, gl. im. pod ra zu mi je va nje

po dra ža va ti, prez. po dra ža vam, gl. pril. sad. po dra ža va ju ći, gl. im. po dra ža-va nje

po dro ban, po drob na, odr. vid po drob nipo drob nost, gen. jed. po drob no sti,

instr. jed. po drob no šću/po drob no stipo dr ška, dat. jed. po dr šci, gen. mn. po-

dr škipod sje ća ti/po dś e ća ti, prez. pod sje ćam,

gl. pril. sad. pod sje ća ju ći, gl. im. pod sje ća nje

pod sje ći/po dś e ći, prez. pod si je čem; aor. pod sje koh, pod si je če; im per. pod si je ci; gl. prid. rad. pod sje kao, pod sje kla; gl. prid. trp. pod sje čen; gl. pril. proš. pod sje kav ši

pod sje ti ti/po dś e ti ti, prez. pod sje timpod smi ja va ti, prez. pod smi ja vam, gl.

pril. sad. pod smi ja va ju ći, gl. im. pod-smi ja va nje

pod smi jeh, nom. mn. pod smi je sipodsmje hi va ti se, prez. podsmje hu jem

se, gl. pril. sad. podsmje hu ju ći se, gl. im. podsmje hi va nje

pod sta nar, vok. jed. pod sta na ru/pod sta-na re, instr. jed. pod sta na rom/pod sta-na rem

pod sta nar ka, dat. jed. pod sta nar ki, gen. mn. pod sta nar ki

pod sta nar stvo, gen. mn. pod sta nar sta-va/pod sta nar stva

pod sti caj, instr. jed. pod sti ca jempod sti ca ti, prez. pod sti čem, gl. pril.

sad. pod sti ču ći, gl. im. pod sti ca njepod stre kač, gen. jed. pod stre ka ča, vok.

jed. pod stre ka ču, instr. jed. pod stre-ka čem

pod svi jest, gen. jed. pod svi je sti, instr. jed. pod svi je šću/pod svi je sti


pod ši ša ti, prez. pod ši šam; aor. pod ši-šah; gl. prid. rad. pod ši šao, pod ši ša la; gl. prid. proš. pod ši šav ši

pod ši ti/po da ši ti, prez. pod ši jem, gl. prid. trp. pod ši ven

po dś e ća ti/pod sje ća ti, prez. po dś e ćam, gl. pril. sad. po dś e ća ju ći, gl. im. pod-ś e ća nje

po dś e ći/pod sje ći, prez. pod si je čem; aor. po dś e koh, pod si je če; im per. pod-si je ci; gl. prid. rad. po dś e kao, po d-śekla; gl. prid. trp. po dś e čen; gl. pril. proš. po dś e kav ši

po dś e ti ti/pod sje ti ti, prez. po dś e tim pod tekstpo dug, po du ga, odr. vid po du gipo du ga čak, po du gač ka, odr. vid po du-

gač kipod u pri je ti, prez. pod u prem; aor. pod-

u pri jeh; gl. prid. rad. pod u pro, pod-u pr la; gl. prid. trp. pod u prt; gl. pril. proš. pod u pri jev ši/pod u prv ši

pod va rak, gen. jed. pod var ka, nom. mn. pod var ci, gen. mn. pod va ra ka

pod vig, nom. mn. pod vi zipod vo dač, gen. jed. pod vo da ča, vok.

jed. pod vo da ču, instr. jed. pod vo da-čem

pod vo da či ca, vok. jed. pod vo da či cepod vo da či cinpod vo žnjak, gen. jed. pod vo žnja ka,

nom. mn. pod vo žnja cipod vra tak, gen. jed. pod vrat ka, nom.

mn. pod vra ci, gen. mn. pod vra ta ka

pod vr ći/pod vrg nu ti, prez. pod vrg nem; aor. pod vr goh, pod vr že, im per. pod-vrg ni; gl. prid. rad. pod vr gao, pod vr-gla; gl. pril. proš. pod vr gav ši

pod vr ga va ti, prez. pod vr ga vam, gl. pril. sad. pod vr ga va ju ći, gl. im. pod-vr ga va nje

pod vrg nu ti/pod vr ći, prez. pod vrg nem; aor. pod vrg nuh; gl. prid. rad. pod vrg-nuo, pod vrg nu la; gl. pril. proš. pod-vrg nuv ši

pod zi da ti, prez. pod zi dampod zi đi va ti, prez. pod zi đu jem, gl. pril.

sad. pod zi đu ju ći, gl. im. pod zi đi va njepo đe kad/po gdje kad (pril.)po đe ko ji/po gdje ko jipo đe ti nji ti/po dje ti nji ti, prez. po đe ti-

njim, gl. prid. trp. po đe ti njenpo en ta, gen. jed. po en te, gen. mn. po-

en tapo en ti ra ti, prez. po en ti rampo et. (skr. po et ski)po e tapo e ti ka, dat. jed. po e ti cipo et skipo ga đa ti, prez. po ga đam, gl. pril. sad.

po ga đa ju ći, gl. im. po ga đa njepo gan šti napo gdje kad/po đe kad (pril.)po gdje ko ji/po đe ko jipo gi bi japo gor je lac, gen. jed. po gor jel ca, vok.

jed. po gor jel če, nom. mn. po gor jel ci, gen. mn. po gor je la ca


po gor je ti, prez. po go rim; aor. po gor jeh; gl. prid. rad. po go rio, po gor je la; gl. pril. proš. po gor jev ši

po go to vo (rječ.)po gr. (skr. po grd no) po gra ni čan, po gra nič na, odr. vid po-

gra nič nipo greb nik, vok. jed. po greb ni če, nom.

mn. po greb ni cipo gre šan, po gre šna, odr. vid po gre šnipo gre šiv, po gre ši va, odr. vid po gre ši vipo gre ška, dat. jed. po gre šci, gen. mn.

po gre ša kapo gre šnost, gen. jed. po gre šno sti, instr.

jed. po gre šno šću/po gre šno stipo gri je ši ti, prez. po gri je šimpo gub nost, gen. jed. po gub no sti, instr.

jed. po gub no šću/po gub no stipo ha ba ti, prez. po ha bampo ha rapo hva lapo hva li ti, prez. po hva lim, gl. prid. trp.

po hva ljenpo hva ta ti, prez. po hva tampo i me ni ce (pril.)po is pre me ta ti, prez. po is pre me ćem, im-

per. po is pre me ćipo is pre si je ca ti, prez. po is pre si je campo is pre vr ta ti, prez. po is pre vr ćem, im-

per. po is pre vr ćipo is to vje ći va ti, prez. po is to vje ću jem,

gl. pril. sad. po is to vje ću ju ći, gl. im. po is to vje ći va nje

po is to vje ti ti, prez. po is to vje tim, gl. prid. trp. po is to vje ćen

po ja ha ti, prez. po ja šem, im per. po ja šipo jef ti ni ti, prez. po jef ti nim, gl. prid.

trp. po jef ti njenpo je sti, prez. po je dem; aor. po je doh; gl.

prid. rad. po jeo, po je la; gl. pril. proš. po jev ši

po ji ti, prez. po jimpoj mi ti, prez. poj mimpo kaj ni ca, vok. jed. po kaj ni cepo kaj ni činpo kaj nič kipo kaj nik, vok. jed. po kaj ni če, nom. mn.

po kaj ni cipo ki sje li ti/po ki ś e li ti, prez. po ki sje lim,

gl. prid. trp. po ki sje ljenpo ki ś e li ti/po ki sje li ti, prez. po ki ś e lim,

gl. prid. trp. po ki ś e ljenpo klek nu ti, prez. po klek nempo klič, instr. jed. po kli čempo klik nu ti, prez. po klik nempo klo pac, gen. jed. po klop ca, gen. mn.

po klo pa capo koj nič kipo ko lje nje, gen. jed. po ko lje nja, instr.

jed. po ko lje njempo ko ra, gen. jed. po ko repo kor nost, gen. jed. po kor no sti, instr.

jed. po kor no šću/po kor no stipo kr. (skr. po kra jin ski)po kre ta ti, prez. po kre ćem, im per. po-

kre ći, gl. pril. sad. po kre ću ći, gl. im. po kre ta nje

po kri vač, gen. jed. po kri va ča, instr. jed. po kri va čem


po kri ve nost, gen. jed. po kri ve no sti, instr. jed. po kri ve no šću/po kri ve no sti

po kuć stvo, gen. mn. po kuć sta va/po kuć-stva

po kva re njak, gen. jed. po kva re nja ka, vok. jed. po kva re nja če, nom. mn. po-kva re nja ci

pol (biol.)Po la bljepo la ko (pril.)po lap skipo la zak, gen. jed. po la ska, nom. mn.

po la sci, gen. mn. po la za kapo la znik, vok. jed. po la zni če, nom. mn.

po la zni cipo le će ti/po le tje ti, prez. po le tim; aor.

po le ćeh; gl. prid. rad. po le tio, po le će-la; gl. pril. proš. po le ćev ši

po le mi ka, dat. jed. po le mi cipo le tje ti/po le će ti, prez. po le tim; aor.

po le tjeh; gl. prid. rad. po le tio, po le-tje la; gl. pril. proš. po le tjev ši

po li ca jac, vok. jed. po li caj če, gen. mn. po li ca ja ca

po li ci japo li cij skipo li glot/po li glo ta, gen. jed. po li glo tapo li glo ta/po li glot, gen. jed. po li glo tepo li je ga ti, prez. po li je žempo li je va ti/po li va ti, prez. po li je vam, gl.

pril. sad. po li je va ju ći, gl. im. po li je-va nje

Po li mljepo li te ist/po li te i sta, gen. jed. po li te i stapo li te i sta/po li te ist, gen. jed. po li te i ste

po li te i zam, gen. jed. po li te i zma, gen. mn. po li te i za ma

po li ti kant, gen. jed. po li ti kan ta, gen. mn. po li ti ka na ta

po li ti kant skipo li ti kant stvo, gen. mn. po li ti kant sta va/

po li ti kant stvapo li vač, vok. jed. po li va ču, instr. jed.

po li va čempo li va ti/po li je va ti, prez. po li vam, gl.

pril. sad. po li va ju ći, gl. im. po li va njepo lo ka ti, prez. po lo čem, im per. po lo čipo lo ni jumpo lo vi čan, po lo vič na, odr. vid po lo vič nipol tronpo lu bratpo lu dje ti/po lu đe ti, prez. po lu dim; aor.

po lu djeh; gl. prid. rad. po lu dio, po lu-dje la; gl. pril. proš. po lu djev ši

po lu đe ti/po lu dje ti, prez. po lu dim; aor. po lu đeh; gl. prid. rad. po lu dio, po lu-đe la; gl. pril. proš. po lu đev ši

po lu fi na lepo lu ga, dat. jed. po lu zipo lu go di šnjipo lu go di šnji capo lu go di štepo lu krug, nom. mn. po lu kru zipo lu mje sec, instr. jed. po lu mje se compo lu mr tav, po lu mr tva, odr. vid po lu-

mr tvipo lu o str vopo lu pi smen, po lu pi sme na, odr. vid po-

lu pi sme ni


po lu pra zan, po lu pra zna, odr. vid po lu-pra zni

po lu slo že ni capo lut ka, dat. jed. po lut ki, gen. mn. po-

lut kipo lu vri je me, gen. jed. po lu vre me napolj. (skr. polj ski) Po ljak, gen. jed. Po lja ka, vok. jed. Po-

lja če, nom. mn. Po lja ciPo lja ki njapo ljo pri vre dapo ljo pri vred nipo ljo pri vred nik, vok. jed. po ljo pri vred-

ni če, nom. mn. po ljo pri vred ni ciPolj ska, gen. Polj ske, dat. Polj skojpolj skipo ma ći/po mak nu ti, prez. po mak nem;

aor. po ma koh, po ma če; gl. prid. rad. po ma kao, po ma kla; gl. pril. proš. po-ma kav ši

po ma lo (pril.)po mak, nom. mn. po ma cipo mak nu ti/po ma ći, prez. po mak nem;

aor. po mak nuh; gl. prid. rad. po mak-nuo, po mak nu la; gl. pril. proš. po-mak nuv ši

po ma sti ti, prez. po ma stim, gl. prid. trp. po ma šćen

po me sti, prez. po me tem; gl. prid. rad. po meo, po me la; im per. po me ti; gl. prid. trp. po me ten; gl. pril. proš. po-mev ši

pom. gl. (skr. po moć ni gla gol) po mi je ša ti, prez. po mi je šam

po mi lje ti, prez. po mi lim; aor. po mi ljeh; gl. prid. rad. po mi lio, po mi lje la; gl. pril. proš. po mi ljev ši

po mi sao, gen. jed. po mi sli, instr. jed. po mi šlju/po mi sli

po mje ra ti, prez. po mje ram, gl. pril. sad. po mje ra ju ći, gl. im. po mje ra nje

po mje ri ti, prez. po mje rim, gl. prid. trp. po mje ren

po mje stan, po mje sna, odr. vid po mje-sni

po moć, gen. jed. po mo ći, instr. jed. po-mo ću/po mo ći

po mo ći, prez. po mog nem; aor. po mo-goh, po mo že; gl. prid. rad. po mo gao, po mo gla; gl. pril. proš. po mo gav ši

po moć nik, vok. jed. po moć ni če, nom. mn. po moć ni ci

po mo dre ti (po sta ti mo dar), prez. po mo-drim

po mo dri ti (uči ni ti mo drim), prez. po-mo drim

po mo rac, gen. jed. po mor ca, vok. jed. po mor če, gen. mn. po mo ra ca

po mo ran džapo mri je ti, prez. po mrem; aor. po mri-

jeh; gl. prid. rad. po mro, po mr la; gl. pril. proš. po mri jev ši

po mu sti, prez. po mu zem; aor. po mu-zoh; im per. po mu zi; gl. prid. rad. po-mu zao, po mu zla; gl. pril. proš. po-mu zav ši

po naj bo ljipo naj gu šćipo naj ljep šipo najm la đipo naj pri je (pril.)


po naj sta ri jipo naj tje šnjipo naj ve ćipo naj vi šipo naj že šćipo na o sob (pril.)po ne dje ljak/po ne đe ljak, gen. jed. po-

ne djelj ka, nom. mn. po ne djelj ci, gen. mn. po ne dje lja ka

po ne đe ljak/po ne dje ljak, gen. jed. po-ne đelj ka, nom. mn. po ne đelj ci, gen. mn. po ne đe lja ka

po ne đe/po ne gđe/po ne gdje (pril.)po ne gdje/po ne đe/po ne gđe (pril.)po ne gđe/po ne đe/po ne gdje (pril.)po ne kad (pril.)po ne ko (gen. po ne ko ga)po ne što (gen. po ne če ga)po ni ći/po nik nu ti, prez. po nik nem; aor.

po ni koh, po ni če; gl. prid. rad. po ni-kao, po ni kla; gl. pril. proš. po ni kav ši

po ni je ti, prez. po ne sem; gl. prid. trp. po ne sen/po ne šen/po ni jet; aor. po ni-jeh/po ne soh; gl. prid. rad. po nio, po-ni je la; gl. pril. proš. po ni jev ši

po nik nu ti/po ni ći, prez. po nik nem; aor. po nik nuh; gl. prid. rad. po nik nuo, po nik nu la; gl. pril. proš. po nik nuv ši

po no vo (pril.)po noć, gen. jed. po no ći, instr. jed. po-

no ću/po no ćipo o čimpo o dav no (pril.)po pi je va ti, prez. po pi je vam, gl. pril.

sad. po pi je va ju ći, gl. im. po pi je va nje

po pi jev ka, dat. jed. po pi jev ci, gen. mn. po pje va ka/po pi jev ki

po pi ti, prez. po pi jem, gl. prid. trp. po-pi jen

pop mu zi ka, dat. jed. pop mu zi cipo pla vi ti (uči ni ti pla vim), prez. po pla-

vim, gl. prid. trp. po pla vljenpo pla vje ti (po sta ti plav), prez. po pla-

vimpo po la (pril.)po preč ke (pril.)po pre čan, po preč na, odr. vid po preč nipo pri je či ti, prez. po pri je čimpo pri je ko (pril.)po pu nja va ti, prez. po pu nja vam, gl.

pril. sad. po pu nja va ju ći, gl. im. po pu-nja va nje

po pu šti ti, prez. po pu štimpo ra đa ti, prez. po ra đampo raz, gen. jed. po ra zapor đa ti, prez. por đampo re bar ke (pril.)po re ći, prez. po re čem/po rek nem; im per.

po re ci; aor. po re koh, po re če; gl. prid. rad. po re kao, po re kla; gl. pril. proš. po re kav ši

po re skipo re znik, vok. jed. po re zni če, nom. mn.

po re zni cipo ri ca ti, prez. po ri čem, gl. pril. sad. po-

ri ču ći, gl. im. po ri ca njepo ri jet ko (pril.)po rok, nom. mn. po ro cipo ro ta


po rot nik, vok. jed. po rot ni če, nom. mn. po rot ni ci

po rudž bi napo sao, gen. jed. po sla, nom. mn. po slo vipo se bi tost, gen. jed. po se bi to sti, instr.

jed. po se bi to šću/po se bi to stipo seb nost, gen. jed. po seb no sti, instr.

jed. po seb no šću/po seb no stipo si je ca ti, prez. po si je cam, gl. pril. sad.

po si je ca ju ći, gl. im. po si je ca njepo si je dje ti/po si je đe ti, prez. po si je dim;

aor. po si je djeh; gl. prid. rad. po si je-dio, po si je dje la; gl. pril. proš. po si je-djev ši

po si je đe ti/po si je dje ti, prez. po si je dim; aor. po si je đeh; gl. prid. rad. po si je-dio, po si je đe la; gl. pril. proš. po si je-đev ši

po sje ći/po ś e ći, prez. po si je čem; im per. po si je ci; aor. po sje koh, po si je če; gl. prid. rad. po sje kao, po sje kla; gl. pril. proš. po sje kav ši

po sjed/po śedpo sjed ni ca/po ś ed ni ca, vok. jed. po sjed-

ni cepo sjed ni čin/po ś ed ni činpo sjed nik/po ś ed nik, vok. jed. po sjed ni-če, nom. mn. po sjed ni ci

po sjed ni štvo/po ś ed ni štvo, gen. mn. po-sjed ni šta va/po sjed ni štva

po sje do va ti/po ś e do va ti, prez. po sje du-jem, gl. pril. sad. po sje du ju ći, gl. im. po sje do va nje

po sje dov ni/po ś e dov nipo sje dje ti/po ś e đe ti, prez. po sje dim;

aor. po sje djeh; gl. prid. rad. po sje dio, po sje dje la; gl. pril. proš. po sje djev ši

po sje ko ti na/po ś e ko ti napo sje ta/po ś e tapo sje ti lac/po ś e ti lac, gen. jed. po sje ti o-

ca, vok. jed. po sje ti o če, nom. mn. po-sje ti o ci, gen. mn. po sje ti la ca

po se za ti, prez. po se žem, im per. po se žipo si sa ti, prez. po si sam po skok, nom. mn. po sko cipo sku pje ti, prez. po sku pim; aor. po-

sku pjeh; gl. prid. rad. po sku pio, po-sku pje la; gl. pril. proš. po sku pjev ši

posl. (skr. po slo vi ca) po sla nič kipo sla nik, vok. jed. po sla ni če, nom. mn.

po sla ni cipo sla ni capo sla sti čar, vok. jed. po sla sti ča ru/po sla-

sti ča re, instr. jed. po sla sti ča rom/po-sla sti ča rem

po sla sti ča ra/po sla sti čar ni capo sla sti čar ni ca/po sla sti ča rapo sla ti, prez. po ša ljem/po šljempo sli je di plom skipo sli je po dnev nipo slo vi capo slo vič nipo slu ga, dat. jed. po slu zipo slu žav nik, nom. mn. po slu žav ni ci po slu ži telj, vok. jed. po slu ži te lju, instr.

jed. po slu ži te ljempo slu ži telj ka, dat. jed. po slu ži telj ki,

gen. mn. po slu ži telj kipo slje di capo slje dič ni


po sljed njipo sma trač, vok. jed. po sma tra ču, instr.

jed. po sma tra čempo smr če, gen. jed. po smr če tapo snipo spa nost, gen. jed. po spa no sti, instr.

jed. po spa no šću/po spa no stipo sred ni štvo, gen. mn. po sred ni šta va/

po sred ni štvapo sr ka ti, prez. po sr čem, im per. po sr čipo sta nak, gen. jed. po stan ka, nom. mn.

po stan ci, gen. mn. po sta na kapo sta ri jipost hu man, post hum na, odr. vid post-

hum nipost di plom skipo sti ći/po stig nu ti, prez. po stig nem;

aor. po sti goh, po sti že; gl. prid. rad. po sti gao, po sti gla; gl. pril. proš. po-sti gav ši

po sti dje ti se/po sti đe ti se, prez. po sti-dim se; aor. po sti djeh se; gl. prid. rad. po sti dio se, po sti dje la se; gl. pril. proš. po sti djev ši se

po sti đe ti se/po sti dje ti se, prez. po sti-dim se; aor. po sti đeh se; gl. prid. rad. po sti dio se, po sti đe la se; gl. pril. proš. po sti đev ši se

po sti đi va ti se, prez. po sti đu jem se, gl. pril. sad. po sti đu ju ći se, gl. im. po sti-đi va nje

po stig nu ti/po sti ći, prez. po stig nem; aor. po stig nuh; gl. prid. rad. po stig-nuo, po stig nu la; gl. pril. proš. po stig-nuv ši

po sto tak, gen. jed. po stot ka, nom. mn. po sto ci, gen. mn. po sto ta ka

po stot nipo stri ći, prez. po stri žem; aor. po stri-

goh, po stri že; gl. prid. rad. po stri gao, po stri gla; gl. pril. proš. po stri gav ši

po sve (pril.)po sve ti ti se, prez. po sve tim se, gl. prid.

trp. po sve ćenpo svo ji ti, prez. po svo jim, gl. prid. trp.

po svo jenpo šilj ka, dat. jed. po šilj ci, gen. mn. po-

šilj ki/po ši lja kapo šte dje ti/po šte đe ti, prez. po šte dim;

aor. po šte djeh; gl. prid. rad. po šte dio, po šte dje la; gl. pril. proš. po šte djev ši

po šte đe ti/po šte dje ti, prez. po šte dim; aor. po šte đeh; gl. prid. rad. po šte dio, po šte đe la; gl. pril. proš. po šte đev ši

po šte nja či napo šte njak, gen. jed. po šte nja ka, vok.

jed. po šte nja čepo štar ka, dat. jed. po štar ki, gen. mn.

po štar kipo što-po to (pril.)po što va lac, gen. jed. po što va o ca, vok.

jed. po što va o če, gen. mn. po što va la capo što va ti, prez. po štu jem, gl. pril. sad.

po štu ju ći, gl. im. po što va njePo ś e če ni do (top.)po ś e đe ti/po sje dje ti, prez. po ś e dim; aor.

po ś e đeh; gl. prid. rad. po ś e dio, po ś e-đe la; gl. pril. proš. po ś e đev ši

po ś e ći/po sje ći, prez. po si je čem; im per. po si je ci; aor. po ś e koh, po si je če; gl. prid. rad. po ś e kao, po ś e kla; gl. pril. proš. po ś e kav ši

po śed/po sjed


po ś ed ni ca/po sjed ni ca, vok. jed. po ś ed-ni ce

po ś ed ni čin/po sjed ni činpo ś ed nik/po sjed nik, vok. jed. po ś ed ni-če, nom. mn. po ś ed ni ci

po ś ed ni štvo/po sjed ni štvo, gen. mn. po-ś ed ni šta va/po ś ed ni štva

po ś e do va ti/po sje do va ti, prez. po ś e du-jem, gl. pril. sad. po ś e du ju ći, gl. im. po ś e do va nje

po ś e dov ni/po sje dov nipo ś e đe ti/po sje dje ti, prez. po ś e dim; aor.

po ś e đeh; gl. prid. rad. po ś e dio, po ś e-đe la; gl. pril. proš. po ś e đev ši

po ś e ko ti na/po sje ko ti napo ś e ta/po sje tapo ś e ti lac/po sje ti lac, gen. jed. po ś e ti o ca,

vok. jed. po ś e ti o če, nom. mn. po ś e ti o-ci, gen. mn. po ś e ti la ca

po taj no (pril.)po tam ni ti (uči ni ti tam nim), prez. po-

tam nim; aor. po tam nih; gl. prid. rad. po tam nio, po tam ni la; gl. pril. proš. po tam niv ši

po tam nje lost, gen. jed. po tam nje lo sti, instr. jed. po tam nje lo šću/po tam nje-lo sti

po tam nje ti (po sta ti ta man), prez. po-tam nim; aor. po tam njeh; gl. prid. rad. po tam nio, po tam nje la; gl. pril. proš. po tam njev ši

po ta mo (pril.)po tan ko (pril.)po tan kost, gen. jed. po tan ko sti, instr.

jed. po tan ko šću/po tan ko stipot ci je ni ti, prez. pot ci je nim, gl. prid.

trp. pot ci je njen

pot cje nji va ti, prez. pot cje nju jem, gl. pril. sad. pot cje nju ju ći, gl. im. pot cje-nji va nje

pot cr ta ti, prez. pot cr tampot či ni ti, prez. pot či nim; aor. pot či nih;

gl. prid. rad. pot či nio, pot či ni la; gl. pril. proš. pot či niv ši

pot či nje nost, gen. jed. pot či nje no sti, instr. jed. pot či nje no šću/pot či nje no sti

po te ći/po teg nu ti, prez. po teg nem; aor. po te goh, po te že; gl. prid. rad. po te-gao, po te gla; gl. pril. proš. po te gav ši

po teg nu ti/po te ći, prez. po teg nem; aor. po teg nuh; gl. prid. rad. po teg nuo, po-teg nu la; gl. pril. proš. po teg nuv ši

po ten ci jalpo ten ci ja lan, po ten ci jal na, odr. vid po-

ten ci jal nipo ten tan, po tent na, odr. vid po tent nipo ti ca ti, prez. po ti čem, gl. pril. sad. po-

ti ču ći, gl. im. po ti ca njepo tje ra/po će rapo tje ra ti/po će ra ti, prez. po tje rampo tjer ni ca/po će r ni capot ki va ti, prez. pot ki vam, gl. pril. sad.

pot ki va ju ći, gl. im. pot ki va njepot klo bu či ti se, prez. pot klo bu čim sepot ko lje ni capot ko pa va ti, prez. pot ko pa vam, gl. pril.

sad. pot ko pa va ju ći, gl. im. pot ko pa-va nje

pot ko vi capot ko vi čast, pot ko vi ča sta, odr. vid pot-

ko vi ča stipot ko žan, pot ko žna, odr. vid pot ko žni


pot kre plje nje, gen. jed. pot kre plje nja, instr. jed. pot kre plje njem

pot ku pi ti, prez. pot ku pim, gl. prid. trp. pot ku pljen

pot ku pljiv, pot ku plji va, odr. vid pot ku-plji vi

po tmuo, po tmu la, odr. vid po tmu lipo tok, nom. mn. po to cipo tom (pril.)po to mak, gen. jed. po tom ka, vok. jed.

po tom če, nom. mn. po tom ci, gen. mn. po to ma ka

pot pa da ti, prez. pot pa dam, gl. pril. sad. pot pa da ju ći, gl. im. pot pa da nje

pot pa sa ti se, prez. pot pa šem se, im per. pot pa ši se

pot pa sti, prez. pot pad nem/pot pa nem; aor. pot pa doh; gl. prid. rad. pot pao, pot pa la; gl. pril. proš. pot pav ši

pot pe ti capot pi ri ti, prez. pot pi rim, gl. prid. trp.

pot pi renpot pi ta nje, gen. jed. pot pi ta nja, instr.

jed. pot pi ta njempot po ruč nik, vok. jed. pot po ruč ni če,

nom. mn. pot po ruč ni cipot pred sjed ni ca/pot pre dś ed ni ca, vok.

jed. pot pred sjed ni ce pot pred sjed ni čin/pot pre dś ed ni čin pot pred sjed nik/pot pre dś ed nik, vok.

jed. pot pred sjed ni če, nom. mn. pot-pred sjed ni ci

pot pre dś ed ni ca/pot pred sjed ni ca, vok. jed. pot pre dś ed ni ce

pot pre dś ed ni čin/pot pred sjed ni čin

pot pre dś ed nik/pot pred sjed nik, vok. jed. pot pre dś ed ni če, nom. mn. pot-predś ed ni ci

pot pri šti ti se, prez. pot pri štim sepot pu kov nik, vok. jed. pot pu kov ni če,

nom. mn. pot pu kov ni cipot pu va ti, prez. pot pu vampo tra ga, dat. jed. po tra zipo tre bapo tre ban, po treb na, odr. vid po treb nipo tre bit, po tre bi ta, odr. vid po tre bi tipo tre bi tost, gen. jed. po tre bi to sti, instr.

jed. po tre bi to šću/po tre bi to stipo u zda nost, gen. jed. po u zda no sti,

instr. jed. po u zda no šću/po u zda no stipo ve lik, po ve li ka, odr. vid po ve li kipo ve nu ti, prez. po ve nempo ve za nost, gen. jed. po ve za no sti, instr.

jed. po ve za no šćupo vi je snipo vi jest, gen. jed. po vi je sti, instr. jed.

po vi je šću/po vi je stipo vi ti, prez. po vi jem, gl. prid. trp. po-

vi jenpo vje re ni ca, vok. jed. po vje re ni cepo vje re ni činpo vje re nik, vok. jed. po vje re ni če, nom.

mn. po vje re ni cipo vje re ni štvo, gen. mn. po vje re ni šta va/

po vje re ni štvapo vje ri lac, gen. jed. po vje ri o ca, vok.

jed. po vje ri o če, gen. mn. po vje ri la capo vje sni capo vla ka, dat. jed. po vla ci


po vla sti ti, prez. po vla stim, gl. prid. trp. po vla šćen/po vla šten

po vla šće nost/po vla šte nost, gen. jed. po vla šće no sti, instr. jed. po vla šće no-šću/po vla šće no sti

po vla šte nost/po vla šće nost, gen. jed. po vla šte no sti, instr. jed. po vla šte no-šću/po vla šte no sti

po vo dac, gen. jed. po vo ca, nom. mn. po vo ci, gen. mn. po vo da ca

po vor ka, dat. jed. po vor ci, gen. mn. po-vor ki

po vra ća ti, prez. po vra ćam, gl. pril. sad. po vra ća ju ći, gl. im. po vra ća nje

po vra tak, gen. jed. po vrat ka, nom. mn. po vra ci, gen. mn. po vra ta ka

po vre dapo vre div, po vre di va, odr. vid po vre di vipo vre đi va ti, prez. po vre đu jem, gl. pril.

sad. po vre đu ju ći, gl. im. po vre đi va njepo vri je di ti, prez. po vri je dim, gl. prid.

trp. po vri je đenpo vr ta ti, prez. po vr ćem, im per. po vr ći,

gl. pril. sad. po vr ću ći, gl. im. po vr-ta nje

po vr vje ti, prez. po vr vim; aor. po vr vjeh; gl. prid. rad. po vr vio, po vr vje la; gl. pril. proš. po vr vjev ši

po za vi dje ti/po za vi đe ti, prez. po za vi-dim; aor. po za vi djeh; gl. prid. rad. po za vi dio, po za vi dje la; gl. pril. proš. po za vi djev ši

po za vi đe ti/po za vi dje ti, prez. po za vi-dim; aor. po za vi đeh; gl. prid. rad. po za vi dio, po za vi đe la; gl. pril. proš. po za vi đev ši

po ze le ni ti (uči ni ti ze le nim), prez. po ze-le nim; aor. po ze le nih; gl. prid. rad. po ze le nio, po ze le ni la; gl. pril. proš. po ze le niv ši

po ze le nje ti (po sta ti ze len), prez. po ze-le nim; aor. po ze le njeh; gl. prid. rad. po ze le nio, po ze le nje la; gl. pril. proš. po ze le njev ši

po zi ti vist/po zi ti vi sta, gen. jed. po zi ti-vi sta

po zi ti vi sta/po zi ti vist, gen. jed. po zi ti-vi ste

po zi ti vi stič kipo zi ti vist ki njapo zi ti vi zam, gen. jed. po zi ti vi zma, gen.

mn. po zi ti vi za mapo zli je di ti, prez. po zli je dim, gl. prid.

trp. po zli je đen, gl. im. po zlje đe njepo zli je đe nost, gen. jed. po zli je đe no sti,

instr. jed. po zli je đe no šću/po zli je đe-no sti

po zlje da, gen. mn. po zlje dapo zlje đe nje, gen. jed. po zlje đe nja, instr.

jed. po zlje đe njempo zlje đi va ti, prez. po zlje đu jem, gl. pril.

sad. po zlje đu ju ći, gl. im. po zlje đi-vanje

po zna ni ca, vok. jed. po zna ni cepo zna nik, vok. jed. po zna ni če, nom.

mn. po zna ni cipo zna va lac, gen. jed. po zna va o ca, vok.

jed. po zna va o če, gen. mn. po zna va-la ca

po zva ti (se), prez. po zo vem (se), im per. po zo vi (se)


po žnje ti, prez. po žnjem; aor. po žnjeh; gl. prid. rad. po žnjeo, po žnje la; gl. pril. proš. po žnjev ši

po žu će ti/po žu tje ti (po sta ti žut), prez. po žu tim; aor. po žu ćeh; gl. prid. rad. po žu tio, po žu će la; gl. pril. proš. po-žu ćev ši

po žu tje ti/po žu će ti (po sta ti žut), prez. po žu tim; aor. po žu tjeh; gl. prid. rad. po žu tio, po žu tje la; gl. pril. proš. po-žu tjev ši

po žu ti ti (uči ni ti žu tim), prez. po žu tim; aor. po žu tih; gl. prid. rad. po žu tio, po žu ti la; gl. pril. proš. po žu tiv ši

pra ba bapra čo vjek, vok. jed. pra čo vje čeprać ka, dat. jed. prać ki, gen. mn. pra-ća ka

pra djed/pra đed, nom. mn. pra dje do vipra dje dov ski/pra đe dov skipra đed/pra djed, nom. mn. pra đe do vipra đe dov ski/pra dje dov skiPragpra i sto ri japra i sto rij skipra je zik, nom. mn. pra je zi cipra ko li jev ka, dat. jed. pra ko li jev ci,

gen. mn. pra ko li jev kipra o ni ca/pe ri o ni capra o tac, gen. jed. pra o ca, vok. jed. pra-

o če, nom. mn. pra o ci, gen. mn. pra o-ta ca

pra po če tak, gen. jed. pra po čet ka, nom. mn. pra po če ci, gen. mn. pra po če ta ka

pra šak, gen. jed. pra ška, nom. mn. pra-ško vi

pra ti lac, gen. jed. pra ti o ca, vok. jed. pra ti o če, gen. mn. pra ti la ca

pra tlja čapra u nu če, gen. jed. pra u nu če tapra u nuk, vok. jed. pra u nu če, nom. mn.

pra u nu cipra u nu ka, dat. jed. pra u nu ciprav. (skr. prav ni) prav do lju bi vost, gen. jed. prav do lju-

bi vo sti, instr. jed. prav do lju bi vo šću/prav do lju bi vo sti

pra ved nik, vok. jed. pra ved ni če, nom. mn. pra ved ni ci

pra ved nost, instr. jed. pra ved no šću/pra ved no sti

pra vi čan, pra vič na, odr. vid pra vič nipra vič nost, gen. jed. pra vič no sti, instr.

jed. pra vič no šću/pra vič no stipra vo bra ni lac, gen. jed. pra vo bra ni o-

ca, vok. jed. pra vo bra ni o če, nom. mn. pra vo bra ni o ci, gen. mn. pra vo bra ni-la ca

pra vo bra ni lač kipra vo bra ni la štvo, gen. mn. pra vo bra ni-

la šta va/pra vo bra ni la štvapra vo li nij skiPra vo pis cr no gor sko ga je zi kapra vo sla vac, gen. jed. pra vo slav ca,

nom. mn. pra vo slav ci pra vo sla van, pra vo slav na, odr. vid pra-

vo slav nipra vo slav ka, dat. jed. pra vo slav ki, gen.

mn. pra vo slav kipra vo sla vlje, gen. jed. pra vo sla vlja,

instr. jed. pra vo sla vljem


pra vo su đe, gen. jed. pra vo su đa, instr. jed. pra vo su đem

pra vo vjer nik, vok. jed. pra vo vjer ni če, nom. mn. pra vo vjer ni ci

prazn. (skr. od pra znik)Pra znik ra da (prazn.)pra zni na pra zno gla vac, gen. jed. pra zno glav ca,

vok. jed. pra zno glav če, gen. mn. pra-zno gla va ca

pra znor je čiv, pra znor je či va, odr. vid pra znor je či vi

pra zno vje ran, pra zno vjer na, odr. vid pra zno vjer ni

pra zno vje ri capra zno vjer je, gen. jed. pra zno vjer ja,

instr. jed. pra zno vjer jemPra ža nin, nom. mn. Pra ža niPra žan ka, dat. jed. Pra žan ki, gen. mn.

Pra žan kiPr čanj, gen. Pr ča njaPr ča nja nin, nom. mn. Pr ča nja niPr ča njan ka, dat. jed. Pr ča njan ki, gen.

mn. Pr ča njan kipre bje ći/pre bjeg nu ti, prez. pre bjeg-

nem; aor. pre bje goh, pre bje že; gl. prid. rad. pre bje gao, pre bje gla; gl. pril. proš. pre bje gav ši

pre bjeg, vok. jed. pre bje že, nom. mn. pre bje zi

pre bjeg nu ti/pre bje ći, prez. pre bjeg-nem; aor. pre bjeg nuh; gl. prid. rad. pre bjeg nuo, pre bjeg nu la; gl. pril. proš. pre bjeg nuv ši

pre bli je dje ti/pre bli je đe ti, prez. pre bli-je dim; aor. pre bli je djeh; gl. prid. rad. pre bli je dio, pre bli je dje la; gl. pril. proš. pre bli je djev ši

pre bli je đe ti/pre bli je dje ti, prez. pre-bli je dim; aor. pre bli je đeh; gl. prid. rad. pre bli je dio, pre bli je đe la; gl. pril. proš. pre bli je đev ši

pre bli zu (pril.)pre bo lje ti, prez. pre bo lim; aor. pre bo-

ljeh; gl. prid. rad. pre bo lio, pre bo lje-la; gl. pril. proš. pre bo ljev ši

pre brz, pre br za, odr. vid pre br zipre bro ja ti/pre bro ji ti, prez. pre bro jimpre bro ji ti/pre bro ja ti, prez. pre br o jimpre ci je di ti, prez. pre ci je dim, gl. prid.

trp. pre ci je đenpre ci je ni ti, prez. pre ci je nim, gl. prid.

trp. pre ci je njenpre ci je pi ti, prez. pre ci je pim, gl. prid.

trp. pre ci je pljenpre ča ti/pri je ča ti, prez. pre čampre či capreč ka, dat. jed. preč ki, gen. mn. pre ča-

ka/preč kipre će ra nost/pre tje ra nost, gen. jed.

pre će ra no sti, instr. jed. pre će ra no šću/pre će ra no sti

pre će ra ti/pre tje ra ti, prez. pre će rampre će ri va ti/pre tje ri va ti, prez. pre će ru-

jem, gl. pril. sad. pre će ru ju ći, gl. im. pre će ri va nje

pre ći/pri je ći, prez. pre đem; aor. pre-đoh; gl. prid. rad. pre šao, pre šla; gl. pril. proš. pre šav ši

pre ću ta ti, prez. pre ću timpred. (skr. pred log)


pre dah, nom. mn. pre da sipre dak, gen. jed. pre tka, nom. mn. pre-

ci, gen. mn. pre da kapre da nost, gen. jed. pre da no sti, instr.

jed. pre da no šću/pre da no stipred gra đe, gen. jed. pred gra đa, instr.

jed. pred gra đempre dio, gen. jed. pred je lapred i sto ri japred i sto rij skipred jel nipred log/pri je dlog, nom. mn. pred lo zipred lo žak, gen. jed. pred lo ška, nom.

mn. pred lo šci, gen. mn. pred lo ža kapred lo ži ti, prez. pred lo žim, gl. prid. trp.

pred lo ženpred nost, gen. jed. pred no sti, instr. jed.

pred no šću/pred no stipred njo nep ča nipred o sje ćaj/pre do ś e ćaj, gen. jed. pred-

o sje ća ja, instr. jed. pred o sje ća jempred o sje ća ti/pre do ś e ća ti, prez. pred o-

sje ćam, gl. pril. sad. pred o sje ća ju ći, gl. im. pred o sje ća nje

pred o sje ti ti/pre do ś e ti ti, prez. pred o-sje tim

pre do ś e ća ti/pred o sje ća ti, prez. pre do-śe ćam, gl. pril. sad. pre do ś e ća ju ći, gl. im. pre do ś e ća nje

pre do ś e ti ti/pred o sje ti ti, prez. pre do-śetim

pred rad ni ca, vok. jed. pred rad ni cepred rad ni činpred rad nik, vok. jed. pred rad ni če, nom.

mn. pred rad ni cipred rat ni

pred sjed ni ca/pre dś ed ni ca, vok. jed. pred sjed ni ce

pred sjed ni čin/pre dś ed ni čin pred sjed nič ki/pre dś ed nič ki pred sjed nik/pre dś ed nik, vok. jed.

pred sjed ni če, nom. mn. pred sjed ni cipred sjed ni štvo/pre dś ed ni štvo, gen.

jed. pred sjed ni štva, gen. mn. pred-sjed ni šta va/pred sjed ni štva

pred ska za ti, prez. pred ska žem, im per. pred ska ži

pred sta vapred stav nik, vok. jed. pred stav ni če,

nom. mn. pred stav ni cipred stav ni štvo, gen. jed. pred stav ni-

štva, gen. mn. pred stav ni šta va/pred-stav ni štva

pred škol skipre dś ed ni ca/pred sjed ni ca, vok. jed.

pre dś ed ni cepre dś ed ni čin/pred sjed ni čin pre dś ed nič ki/pred sjed nič ki pre dś ed nik/pred sjed nik, vok. jed.

predś ed ni če, nom. mn. pre dś ed ni cipre dś ed ni štvo/pred sjed ni štvo, gen.

jed. pre dś ed ni štva, gen. mn. pre dś ed-ni šta va/pre dś ed ni štva

pred tak mi če nje, gen. jed. pred tak mi če-nja, instr. jed. pred tak mi če njem

pred tur skipred u ze će, gen. jed. pred u ze ća, instr.

jed. pred u ze ćempred u ze ti, prez. pre du zmem, im per.

pre du zmipred u zet nik, vok. jed. pred u zet ni če,

nom. mn. pred u zet ni ci


pred u zi mač, vok. jed. pred u zi ma ču, instr. jed. pred u zi ma čem

pred ve če (pril.)pred ve čer je, gen. jed. pred ve čer ja,

instr. jed. pred ve čer jempred ve čer njipred vi dje ti/pred vi đe ti, prez. pred vi-

dim; aor. pred vi djeh; gl. prid. rad. pred vi dio, pred vi dje la; gl. pril. proš. pred vi djev ši

pred vi đe ti/pred vi dje ti, prez. pred vi-dim; aor. pred vi đeh; gl. prid. rad. pred vi dio, pred vi đe la; gl. pril. proš. pred vi đev ši

pred vod nik, vok. jed. pred vod ni če, nom. mn. pred vod ni ci

pre dvo ji ti, prez. pre dvo jimpred znak, nom. mn. pred zna cipre đa šnjipre fi kspre ga lac, gen. jed. pre ga o ca, vok. jed.

pre ga o če, gen. mn. pre ga la capre ga la štvo, gen. jed. pre ga la štva, gen.

mn. pre ga la šta va/pre ga la štvapre ga o čevpre gibpre glad nje lost, gen. jed. pre glad nje-

lo sti, instr. jed. pre glad nje lo šću/pre-glad nje lo sti

pre glad nje ti, prez. pre glad nim; aor. pre glad njeh; gl. prid. rad. pre glad nio, pre glad nje la; gl. pril. proš. pre glad-njev ši

pre gled pre gle da ti, prez. pre gle dampre gon/pri je gon

pre gor/pri je gorpre go ri je va ti, prez. pre go ri je vam, gl.

pril. sad. pre go ri je va ju ći, gl. im. pre-go ri je va nje

pre gor je ti, prez. pre go rim; aor. pre-gorjeh; gl. prid. rad. pre go rio, pre-gor je la; gl. pril. proš. pre gor jev ši

pre gra dak, gen. jed. pre grat ka, nom. mn. pre gra ci, gen. mn. pre gra da ka

pre gri sti, prez. pre gri zem; aor. pre gri-zoh; gl. prid. rad. pre gri zao, pre gri-zla; gl. pril. proš. pre gri zav ši

pre gršt, gen. jed. pre gr šti, instr. jed. pre gr šću/pre gr sti

pre hla dapre hla di ti, prez. pre hla dim, gl. prid.

trp. pre hla đenpre hram be nipre hra napre ki pje ti, prez. pre ki pim; aor. pre ki-

pjeh; gl. prid. rad. pre ki pio, pre ki pje-la; gl. pril. proš. pre ki pjev ši

pre kju če (pril.)pre kju če ra šnjipre kla ni (pril.)pre kla ti, prez. pre ko ljempre klop pre klo pi ti, prez. pre klo pim, gl. prid.

trp. pre klo pljenpre ko mje ran, pre ko mjer na, odr. vid

pre ko mjer niPre ko Mo ra če (top.)pre ko o ke an skipre kor/pri je kor, instr. jed. pre ko rompre ko ran/pri je ko ran, pre kor na, odr.

vid pre kor ni


pre ko ri je va ti, prez. pre ko ri je vam, gl. pril. sad. pre ko ri je va ju ći, gl. im. pre-ko ri je va nje

pre ko ri ti, prez. pre ko rimpre ko vre me nipre krst/pri je krstprek si noć (pril.)prek sju tra/pre kś u tra (pril.)pre kś u tra/prek sju trapre laz/pri je lazpre la zan, pre la zna, odr. vid pre la znipre la zak, gen. jed. pre la ska, nom. mn.

pre la sci, gen. mn. pre la za kapre le će ti/pre le tje ti, prez. pre le tim; aor.

pre le ćeh; gl. prid. rad. pre le tio, pre le-će la; gl. pril. proš. pre le ćev ši

pre le tje ti/pre le će ti, prez. pre le tim; aor. pre le tjeh; gl. prid. rad. pre le tio, pre-le tje la; gl. pril. proš. pre le tjev ši

pre li jep, pre li je pa, odr. vid pre li je pipre li je ta ti, prez. pre li je ćem, im per. pre-

li je ći, gl. pril. sad. pre li je ta ju ći, gl. im. pre li je ta nje

pre livpre lom/pri je lompre lju bapre ljub nič kipre ljub nik, vok. jed. pre ljub ni če, nom.

mn. pre ljub ni cipre mac, gen. jed. prem ca, vok. jed.

prem če, gen. mn. pre ma capre ma stan, pre ma sna, odr. vid pre ma-

snipre maz

pre mi je si ti, prez. pre mi je sim, gl. prid. trp. pre mi je šen

pre mio, pre mi la, odr. vid pre mi lipre mje ra va ti, prez. pre mje ra vam, gl.

pril. sad. pre mje ra va ju ći, gl. im. pre-mje ra va nje

pre mje ri ti, prez. pre mje rimpre mje štaj, gen. jed. pre mje šta ja, instr.

jed. pre mje šta jempre mje šta ti, prez. pre mje štam, gl. pril.

sad. pre mje šta ju ći, gl. im. pre mje-štanje

pre moć, gen. jed. pre mo ći, instr. jed. pre mo ću/pre mo ći

pre ne ra zi ti, prez. pre ne ra zim, gl. prid. trp. pre ne ra žen

pre ne ra že nost, gen. jed. pre ne ra že no-sti, instr. jed. pre ne ra že no šću/pre ne-ra že no sti

pre ni je ti, prez. pre ne sem; aor. pre ni-jeh; gl. prid. rad. pre nio, pre ni je la; gl. prid. trp. pre ni jet/pre ne sen/pre ne šen; gl. pril. proš. pre ni jev ši

pre ni zak, pre ni ska, odr. vid pre ni skipre no ći šnipre no ći šte, gen. jed. pre no ći šta, instr.

jed. pre no ći štempre nos/pri je nospre no si lac, gen. jed. pre no si o ca, vok.

jed. pre no si o če, gen. mn. pre no si la capre no si vost, gen. jed. pre no si vo sti,

instr. jed. pre no si vo šću/pre no si vo stipre o bla či ti (se), prez. pre o bla čim (se)pre o bra žaj, gen. jed. pre o bra ža ja, instr.

jed. pre o bra ža jemPre o bra že nje


pre o bu ći se, prez. pre o bu čem se; aor. pre o bu koh se, pre o bu če se; gl. prid. rad. pre o bu kao se, pre o bu kla se; gl. pril. proš. pre o bu kav ši se

pre o bu ka, dat. jed. pre o bu cipre o bu ti, prez. pre o bu jem, gl. prid. trp.

pre o bu venpre o kretpre o sje tljiv/pre o ś e tljiv, pre o sje tlji va,

odr. vid pre o sje tlji vipre o sje tlji vost/pre o ś e tlji vost, gen. jed.

pre o sje tlji vo sti, instr. jed. pre o sje tlji-vo šću/pre o sje tlji vo sti

pre o ś e tljiv/pre o sje tljiv, pre o ś e tlji va, odr. vid pre o ś e tlji vi

pre o ś e tlji vost/pre o sje tlji vost, gen. jed. pre o ś e tlji vo sti, instr. jed. pre o ś e tlji-vo šću/pre o ś e tlji vo sti

pre o vla da va ti/pre o vla đi va ti, prez. pre-o vla da vam, gl. pril. sad. pre o vla da-va ju ći, gl. im. pre o vla da va nje

pre o vla đi va ti/pre o vla da va ti, prez. pre-o vla đu jem, gl. pril. sad. pre o vla đu ju-ći, gl. im. pre o vla đi va nje

pre pe ći, prez. pre pe čem; aor. pre pe koh, pre pe če; im per. pre pe ci; gl. prid. rad. pre pe kao, pre pe kla; gl. pril. proš. pre-pe kav ši

pre pi je ca ti, prez. pre pi je čem, gl. pril. sad. pre pi je ca ju ći, gl. im. pre pi je ca nje

pre pir ka, dat. jed. pre pir ci, gen. mn. pre pir ki

pre pis/pri je pispre pi sa ti, prez. pre pi šem, im per. pre pi šipre pi ska, dat. jed. pre pi sci, gen. mn.

pre pi skipre pjev, nom. mn. pre pje vi

pre plet/pri je pletpre ple ta ti/pre pli ta tipre pli ta ti/pre ple ta tipre po napre po ru či ti, prez. pre po ru čim, gl. prid.

trp. pre po ru čenpre po ru či va ti, prez. pre po ru ču jem, gl.

pril. sad. pre po ru ču ju ći, gl. im. pre-po ru či va nje

pre po ruč ljiv, pre po ruč lji va, odr. vid pre po ruč lji vi

pre po ru ka, dat. jed. pre po ru cipre po ten tan, pre po tent na, odr. vid pre-

po tent nipre po tent nost, gen. jed. pre po tent no sti,

instr. jed. pre po tent no šću/pre po tent-no sti

pre prav ka, dat. jed. pre prav ci, gen. mn. pre prav ki/pre pra va ka/pre prav ka

pre pre ka, dat. jed. pre pre ci, gen. mn. pre pre ka

pre pri je či ti, prez. pre pri je čim, gl. prid. trp. pre pri je čen

pre pu ći/pre puk nu ti, prez. pre puk nem; aor. pre pu koh, pre pu če; gl. prid. rad. pre pu kao, pre pu kla; gl. pril. proš. pre pu kav ši

pre puk nu ti/pre pu ći, prez. pre puk nem; aor. pre puk nuh; gl. prid. rad. pre puk-nuo, pre puk nu la; gl. pril. proš. pre-puk nuv ši

pre pun, pre pu na, odr. vid pre pu nipre rezpre ri japre rij skipre sad ni ca/pri je sad ni ca


pre sa lja ti, prez. pre sa ljam, gl. pril. sad. pre sa lja ju ći, gl. im. pre sa lja nje

pre se dan, gen. jed. pre se da napre se lja va ti, prez. pre se lja vam, gl. pril.

sad. pre se lja va ju ći, gl. im. pre se lja-va nje

pre se lje nje, gen. jed. pre se lje nja, instr. jed. pre se lje njem

pre sje dje ti/pre ś e đe ti, prez. pre sje dim; aor. pre sje doh; gl. prid. rad. pre sje-dio, pre sje dje la; gl. pril. proš. pre sje-djev ši

pre sjek/pre ś ek, nom. mn. pre sje cipre si je ca ti, prez. pre si je cam, gl. pril.

sad. pre si je ca ju ći, gl. im. pre si je ca njepre si je da ti, prez. pre si je dam, gl. pril.

sad. pre si je da ju ći, gl. im. pre si je da njepre sje sti/pre ś e sti, prez. pre sjed nem/

pre sje dem; aor. pre sje doh; gl. prid. rad. pre sjeo/pre sio, pre sje la; gl. pril. proš. pre sjev ši

pre skok, nom. mn. pre sko cipre skup, pre sku pa, odr. vid pre sku pipre slan, pre sla na, odr. vid pre sla nipre so li ti, prez. pre so lim, gl. prid. trp.

pre so ljenpre sni ji (komp. od pri je san)pre sre sti, prez. pre sre tem/pre sret nem;

aor. pre sre toh; gl. prid. rad. pre sreo/pre srio, pre sre la; gl. pril. proš. pre-srev ši

pre star, pre sta ra, odr. vid pre sta ripre star je lost, gen. jed. pre star je lo sti,

instr. jed. pre star je lo šću/pre star je lo stipre sti, prez. pre dem; impf. pre di jah; gl.

pril. sad. pre du ći; gl. prid. rad. preo, pre la

pre sti ći/pre stig nu ti, prez. pre stig nem; aor. pre sti goh, pre sti že; gl. prid. rad. pre sti gao, pre sti gla; gl. pril. proš. pre-sti gav ši

pre stig nu ti/pre sti ći, prez. pre stig nem; aor. pre stig nuh; gl. prid. rad. pre stig-nuo, pre stig nu la; gl. pril. proš. pre-stig nuv ši

pre sto/pri je sto, gen. jed. pre sto lapre sto lo na sljed ni ca/pri je sto lo na sljed-

ni ca, vok. jed. pre sto lo na sljed ni cepre sto lo na sljed nik/pri je sto lo na sljed-

nik, vok. jed. pre sto lo na sljed ni če, nom. mn. pre sto lo na sljed ni ci

pre sto ni/pri je sto nipre sto ni ca/pri je sto ni capre sto nič ki/pri je sto nič kipre strog, pre stro ga, odr. vid pre stro gipre stup/pri je stuppre stu pan/pri je stu pan, pre stup na, odr.

vid. pre stup nipre svi snu ti, prez. pre svi snempre svla či ti, prez. pre svla čim, gl. pril.

sad. pre svla če ći, gl. im. pre svla če njepre šapre šno (pril.)pre ś ek/pre sjek, nom. mn. pre ś e ciPre ś e ka (top.)pre ś e sti/pre sje sti, prez. pre ś ed nem/pre-ś e dem; aor. pre ś e doh; gl. prid. rad. pre ś eo/pre sio, pre ś e la; gl. pril. proš. pre ś ev ši

pre te ča


pre te ći, prez. pre tek nem/pre te čem; aor. pre te koh, pre te če; gl. prid. rad. pre-te kao, pre te kla; gl. pril. proš. pre te-kav ši

pre te ći/pre teg nu ti, prez. pre teg nem; aor. pre te goh, pre te že; gl. prid. rad. pre te gao, pre te gla; gl. pril. proš. pre-te gav ši

pre teg nu ti/pre te ći, prez. pre teg nem; aor. pre teg nuh; gl. prid. rad. pre teg-nuo, pre teg nu la; gl. pril. proš. pre teg-nuv ši

pre tek, nom. mn. pre te cipre ten ci o znost, gen. jed. pre ten ci o zno-

sti, instr. jed. pre ten ci o zno šću/pre ten-ci o zno sti

pre ten dent, gen. jed. pre ten den ta, gen. mn. pre ten de na ta

pre ti ca ti, prez. pre ti čem, im per. pre ti-či, gl. pril. sad. pre ti ču ći, gl. im. pre-ti ca nje

pre tio, pre ti la, odr. vid pre ti lipre tlji (komp. od pre tio)pre tje ra nost/pre će ra nost, gen. jed.

pre tje ra no sti, instr. jed. pre tje ra no-šću/pre tje ra no sti

pre tje ra ti/pre će ra ti, prez. pre tje rampre tje ri va ti/pre će ri va ti, prez. pre tje ru-

jem, gl. pril. sad. pre tje ru ju ći, gl. im. pre tje ri va nje

pret pla ći va ti, prez. pret pla ću jem, gl. pril. sad. pret pla ću ju ći, gl. im. pret-pla ći va nje

pret pla ti ti, prez. pret pla ti ti, gl. prid. trp. pret pla ćen

pret po sljed njipret po sta vlje ni

pret po stav ka, dat. jed. pret po stav ci, gen. mn. pret po stav ki

pret pra znič nipret pro šlipret pro šlo go di šnjipre tra ga, dat. jed. pre tra zipre tr nu ti, prez. pre tr nempre tr pje ti, prez. pre tr pim; aor. pre tr-

pjeh; gl. prid. rad. pre tr pio, pre tr pje-la; gl. pril. proš. pre tr pjev ši

pre tvo riv/pre tvor ljiv, pre tvo ri va, odr. vid pre tvo ri vi

pre tvor ljiv/pre tvo riv, pre tvor lji va, odr. vid pre tvor lji vi

pre tvor nost, gen. jed. pre tvor no sti, instr. jed. pre tvor no šću/pre tvor no sti

pre tvrd, pre tvr da, odr. vid pre tvr dipre u zak, pre u ska, odr. vid pre u skipre va ga, dat. jed. pre va zipre vag nu ti, prez. pre vag nempre va ra/pri je va rapre va rant, gen. jed. pre va ran ta, gen.

mn. pre va ra na tapre va rant ki njapre va spi ta ti, prez. pre va spi tampre va zi ći, prez. pre va zi đem; aor. pre va-

zi đoh; gl. prid. rad. pre va zi šao, pre-va zi šla; gl. pril. proš. pre va zi šav ši

pre va zi la zi ti, prez. pre va zi la zim, gl. pril. sad. pre va zi la ze ći, gl. im. pre va-zi la že nje

pre vi dje ti/pre vi đe ti, prez. pre vi dim; aor. pre vi djeh; gl. prid. rad. pre vi dio, pre vi dje la; gl. pril. proš. pre vi djev ši


pre vi đe ti/pre vi dje ti, prez. pre vi dim; aor. pre vi đeh; gl. prid. sad. pre vi dio, pre vi đe la; gl. pril. proš. pre vi đev ši

pre vi jan, pre vi ja na, odr. vid pre vi ja nipre vi ja nost, gen. jed. pre vi ja no sti,

instr. jed. pre vi ja no šću/pre vi ja no stipre vod/pri je vodpre vo di lac, gen. jed. pre vo di o ca, vok.

jed. pre vo di o če, gen. mn. pre vo di la capre vo div, pre vo di va, odr. vid pre vo di vipre voj/pri je voj, instr. jed. pre vo jempre voz/pri je vozpre vo zni/pri je vo znipre vo zi ti, prez. pre vo zim, gl. pril. sad.

pre vo ze ći, gl. im. pre vo že njepre vo znič kipre vo znik, vok. jed. pre vo zni če, nom.

mn. pre vo zni cipre vre ti, prez. pre vrim/pre vri jem; aor.

pre vreh; gl. prid. rad. pre vreo/pre-vrio, pre vre la; gl. pril. proš. pre vrev ši

prez. (skr. pre zent)pre zirpre zi ran, pre zir na, odr. vid pre zir ni pre zi ra ti, prez. pre zi rem, gl. pril. sad.

pre zi ru ći, gl. im. pre zi ra njepre zre ti, prez. pre zrim; aor. pre zreh; gl.

prid. rad. pre zreo/pre zrio, pre zre la; gl. pril. proš. pre zrev ši

pre ži varpre žva ka ti, prez. pre žva ćem, im per.

pre žva ćiprh nu ti, prez. prh nempri ča lac, gen. jed. pri ča o ca, vok. jed.

pri ča o če, gen. mn. pri ča la ca

pri če snipri bi lje ška, dat. jed. pri bi lje šci, gen.

mn. pri bi lje škipri bje ći/pri bjeg nu ti, prez. pri bjeg nem;

aor. pri bje goh, pri bje že; im per. pri-bjeg ni; gl. prid. rad. pri bje gao, pri-bje gla; gl. pril. proš. pri bje gav ši

pri bjeg nu ti/pri bje ći, prez. pri bjeg nem; aor. pri bjeg nuh; gl. prid. rad. pri-bjeg nuo, pri bjeg nu la; gl. pril. proš. pri bjeg nuv ši

pri čest, gen. jed. pri če sti, instr. jed. pri-če šću/pri če sti

pri če šće, gen. jed. pri če šća, instr. jed. pri če šćem

pri će ra ti/pri tje ra ti, prez. pri će rampri će ri va ti/pri tje ri va ti, prez. pri će ru-

jem, gl. pril. sad. pri će ru ju ći, gl. im. pri će ri va nje

pri ći, prez. pri đem; aor. pri đoh; gl. prid. rad. pri šao, pri šla; gl. pril. proš. pri šav ši

prid. (skr. pri djev)pri di je va ti, prez. pri di je vam, gl. pril.

sad. pri di je va ju ći, gl. im. pri di je va njepri djevpri djev skipri do bi ti, prez. pri do bi jem, gl. prid. trp.

pri do bi ven/pridobijenpri do ći, prez. pri do đem; aor. pri do đoh;

gl. prid. rad. pri do šao, pri do šla; gl. pril. proš. pri do šav ši

pri do ni je ti, prez. pri do ne sem; aor. pri-do ni jeh; gl. prid. rad. pri do nio, pri do-ni je la; gl. pril. proš. pri do ni jev ši

pri dri je ma ti, prez. pri dri je mampri dje nu ti/pri đe nu ti, prez. pri dje nem


pri đe nu ti/pri dje nu ti, prez. pri đe nem pri gluv, pri glu va, odr. vid pri glu vipri hva ta ti, prez. pri hva tam, gl. pril.

sad. pri hva ta ju ći, gl. im. pri hva ta njepri je (pril.)pri je čac, gen. jed. pri ječ ca, gen. mn.

pri je ča capri je ča ti, prez. pri je čampri je ći/pre ći, prez. pri je đem; aor. pri je-đoh; gl. prid. rad. pre šao, pre šla; gl. pril. proš. pre šav ši

pri jed. (skr. pri je dlog)pri je dlog/pred log, nom. mn. pri je dlo zipri je gon/pre gonpri je gor/pre gorpri jek, pri je ka, odr. vid pri je kipri je klad pri je kletpri je ko (pril.)pri je kor/pre korpri je ko ran/pre ko ran, pri je kor na, odr.

vid pri je kor nipri je krst/pre krstpri je laz/pre lazPri je laz (top.)pri je lom/pre lompri jempri jem nipri je nos/pre nospri je nu ti, prez. pri je nem pri je plet/pre pletpri je sad ni ca/pre sad ni capri je san, pri je sna, odr. vid pri je sni

pri je snac, gen. jed. pri je sna capri je sni capri je snopri je sto/pre sto, gen. jed. pri je sto lapri je sto lo na sljed ni ca/pre sto lo na sljed-

ni ca, vok. jed. pri je sto lo na sljed ni cepri je sto lo na sljed nik/pre sto lo na sljed-

nik, vok. jed. pri je sto lo na sljed ni če, nom. mn. pri je sto lo na sljed ni ci

pri je sto ni/pre sto nipri je sto ni ca/pre sto ni capri je sto nič ki/pre sto nič kipri je ti ti, prez. pri je tim, impf. pri je ćah,

gl. pril. sad. pri je te ćipri jet njapri je va ra/pre va rapri je vod/pre vodPri je vor (top.) pri je voz/pre vozpri je vre men, pri je vre me na, odr. vid

pri je vre me nipri ka či ti, prez. pri ka čim, gl. prid. trp.

pri ka čenpri klju či ti, prez. pri klju čim, gl. prid.

trp. pri klju čenpri ku mak, gen. jed. pri kum ka, nom.

mn. pri kum ci, gen. mn. pri ku ma kapril. (skr. pri log)pri la zak, gen. jed. pri la ska, nom. mn.

pri la sci, gen. mn. pri la za kapri le će ti/pri le tje ti, prez. pri le tim; aor.

pri le ćeh; gl. prid. rad. pri le tio, pri le-će la; gl. pril. proš. pri le ćev ši


pri le tje ti/pri le će ti, prez. pri le tim; aor. pri le tjeh; gl. prid. rad. pri le tio, pri le-tje la; gl. pril. proš. pri le tjev ši

pri li čan, pri lič na, odr. vid pri lič nipri li ka, dat. jed. pri li cipri log, nom. mn. pri lo zipri lo škipri lje pak, gen. jed. pri ljep ka, nom. mn.

pri ljep ci, gen. mn. pri lje pa kapri lje žan, pri lje žna, odr. vid pri lje žnipri lje žnost, gen. jed. pri lje žno sti, instr.

jed. pri lje žno šću/pri lje žno stipri ma ći/pri mak nu ti, prez. pri mak nem;

aor. pri ma koh, pri ma če; gl. prid. rad. pri ma kao, pri ma kla; gl. pril. proš. pri ma kav ši

pri mak nu ti/pri ma ći, prez. pri mak nem; aor. pri mak nuh; gl. pril. proš. pri-mak nuv ši; gl. prid. rad. pri mak nuo, pri mak nu la

pri ma lac, gen. jed. pri ma o ca, vok. jed. pri ma o če, gen. mn. pri ma la ca

primj. (skr. pri mjed ba)pri mje ći va ti, prez. pri mje ću jem, gl.

pril. sad. pri mje ću ju ći, gl. im. pri mje-ći va nje

pri mjed ba, gen. mn. pri mje da ba/pri-mjed bi/pri mjed ba

pri mjen ljiv, pri mjen lji va, odr. vid pri-mjen lji vi

pri mjen lji vost, gen. jed. pri mjen lji vo-sti, instr. jed. pri mjen lji vo šću/pri-mjen lji vo sti

pri mjerpri mje rak, gen. jed. pri mjer ka, nom.

mn. pri mjer ci, gen. mn. pri mje ra kapri mje tan, pri mjet na, odr. vid pri mjet ni

pri mjet nost, gen. jed. pri mjet no sti, instr. jed. pri mjet no šću/pri mjet no sti

pri mo pre da japri mor je, gen. jed. pri mor ja, instr. jed.

pri mor jemPri mor je (umje sto npr. Cr no gor sko pri-

mor je)pri ni je ti, prez. pri ne sem; aor. pri ni jeh/

pri ne soh; gl. prid. rad. pri nio, pri ni-je la; gl. pril. proš. pri ni jev ši; gl. prid. trp. pri ne sen/pre ne šen/pri ni jet

pri pad nik, vok. jed. pri pad ni če, nom. mn. pri pad ni ci

pri pad nost, gen. jed. pri pad no sti, instr. jed. pri pad no šću/pri pad no sti

pri pjevpri po vi je da ti, prez. pri po vi je dam, gl.

pril. sad. pri po vi je da ju ći, gl. im. pri-po vi je da nje

pri po vi je snipri po vi jest, gen. jed. pri po vi je sti, instr.

jed. pri po vi je šću/pri po vi je stipri po vi jet ka, dat. jed. pri po vi je ci/pri-

po vi jet ki, gen. mn. pri po vje da ka/pri-po vi jet ki

pri po vje dač, gen. jed. pri po vje da ča, vok. jed. pri po vje da ču, instr. jed. pri-po vje da čem

pri po vjed niprir ječ nipri rod njač kipri rod njak, vok. jed. pri rod nja če, nom.

mn. pri rod nja cipri rod nja štvo, gen. mn. pri rod nja šta va/

pri rod nja štvapri seb nost, gen. jed. pri seb no sti, instr.

jed. pri seb no šću/pri seb no sti


pri se ći/pri seg nu ti, prez. pri seg nem; aor. pri se goh, pri se že; gl. prid. rad. pri se gao, pri se gla; gl. pril. proš. pri-se gav ši

pri seg nu ti/pri se ći, prez. pri seg nem; aor. pri seg nuh; gl. prid. rad. pri seg-nuo, pri seg nu la; gl. pril. proš. pri seg-nuv ši

pri slu ški vač, gen. jed. pri slu ški va ča, vok. jed. pri slu ški va ču, instr. jed. pri-slu ški va čem

pri slu ški va ti, prez. pri slu šku jem, gl. pril. sad. pri slu šku ju ći, gl. im. pri slu-ški va nje

pri smr dje ti/pri smr đe ti, prez. pri smr-dim; aor. pri smr djeh; gl. prid. rad. pri smr dio, pri smr dje la; gl. pril. proš. pri smr djev ši

pri smr đe ti/pri smr dje ti, prez. pri smr-dim; aor. pri smr đeh; gl. prid. rad. pri smr dio, pri smr đe la; gl. pril. proš. pri smr đev ši

pri soj, instr. jed. pri so jempri spi je će, gen. jed. pri spi je ća, instr.

jed. pri spi je ćempri spi je va ti, prez. pri spi je vam, gl. pril.

sad. pri spi je va ju ći, gl. im. pri spi je-vanje

pri spje lost, gen. jed. pri spje lo sti, instr. jed. pri spje lo šću/pri spje lo sti

pri spje ti, prez. pri spi jem; aor. pri spjeh; gl. prid. rad. pri spio, pri spje la; gl. pril. proš. pri spjev ši

pri stra nak, gen. jed. pri stran ka, nom. mn. pri stran ci, gen. mn. pri stra na ka

pri stra san, pri stra sna, odr. vid pri stra-sni

pri su ka ti, prez. pri su čem, im per. pri-su či

pri su stvo, gen. mn. pri su sta va/pri su stvapri svo ji ti, prez. pri svo jim, gl. prid. trp.

pri svo jenprišt, nom. mn. pri šte vipri šte dje ti/pri šte đe ti, prez. pri šte dim;

aor. pri šte djeh; gl. prid. rad. pri šte-dio, pri šte dje la; gl. pril. proš. pri šte-djev ši; gl. prid. trp. pri šte đen

pri šte đe ti/pri šte dje ti, prez. pri šte dim; aor. pri šte đeh; gl. prid. rad. pri šte dio, pri šte đe la; gl. pril. proš. pri šte đev ši; gl. prid. trp. pri šte đen

pri šu će ti (se)/pri šu ta ti (se), prez. pri šu-tim (se); aor. pri šu ćeh (se); gl. prid. rad. pri šu tio (se), pri šu će la (se); gl. pril. proš. pri šu ćev ši (se)

pri šu ta ti (se)/pri šu će ti (se), prez. pri šu-tim (se)

pri te ći/pri teg nu ti, prez. pri teg nem; aor. pri te goh/pri te že, gl. prid. rad. pri te-gao, pri te gla; gl. pril. proš. pri te gav ši

pri te ći/pri ti ca ti, prez. pri te čem; aor. pri te koh, pri te če; gl. prid. rad. pri te-kao, pri te kla; gl. pril. proš. pri te kav ši

pri teg nu ti/pri te ći, prez. pri teg nem; aor. pri teg nuh; gl. prid. rad. pri teg nuo, pri teg nu la; gl. pril. proš. pri teg nuv ši

pri ti ca ti, prez. pri te čem, gl. pril. sad. pri ti ču ći, gl. im. pri ti ca nje

pri ti je sni ti, prez. pri ti je snim, gl. prid. trp. pri ti je šnjen

pri ti je šnjen, pri ti je šnje na, odr. vid pri-ti je šnje ni

pri ti je šnje nost, gen. jed. pri ti je šnje no-sti, instr. jed. pri ti je šnje no šću/pri ti je-šnje no sti


pri tje ra ti/pri će ra ti, prez. pri tje rampri tje ri va ti/pri će ri va ti, prez. pri tje ru-

jem, gl. im. pri tje ri va njeprit ka, dat. jed. prit ki, gen. mn. prit ka/

pri ta ka/prit kipri to ka, dat. jed. pri to cipri vat nik, vok. jed. pri vat ni če, nom.

mn. pri vat ni cipri ve sti, prez. pri ve dem; aor. pri ve doh;

gl. prid. rad. pri veo, pri ve la; gl. pril. proš. pri vev ši

pri ve zak, gen. jed. pri ve ska, nom. mn. pri ve sci, gen. mn. pri ve za ka

pri ve za ti, prez. pri ve žem, im per. pri-ve ži

pri vi ći/pri vik nu ti, prez. pri vik nem; aor. pri vi koh, pri vi če; gl. prid. rad. pri vi kao, pri vi kla; gl. pril. proš. pri-vi kav ši

pri vidpri vi đa ti, prez. pri vi đam, gl. pril. sad.

pri vi đa ju ći, gl. im. pri vi đa njepri vik nu ti/pri vi ći, prez. pri vik nem;

aor. pri vik nuh; gl. prid. rad. pri vik-nuo, pri vik nu la; gl. pril. proš. pri vik-nuv ši

pri vi le gi japri vlač nost, gen. jed. pri vlač no sti, instr.

jed. pri vlač no šću/pri vlač no stipri vo lje ti, prez. pri vo lim; aor. pri vo-

ljeh; gl. prid. rad. pri vo lio, pri vo lje la; gl. pril. proš. pri vo ljev ši

pri vred ni ca, vok. jed. pri vred ni cepri vred nik, vok. jed. pri vred ni če, nom.

mn. pri vred ni cipri vre men, pri vre me na, odr. vid pri vre-

me ni

pri vri je di ti, prez. pri vri je dim, gl. prid. trp. pri vri je đen

pr. n. e. (skr. pri je no ve ere)pro bi svi jetpro bo sti, prez. pro bo dem; im per. pro-

bo di; aor. pro bo doh; gl. prid. rad. pro boo, pro bo la; gl. pril. proš. pro-bov ši

pro ce nat, gen. jed. pro cen ta, gen. mn. pro ce na ta

pro ci je di ti, prez. pro ci je dim, gl. prid. trp. pro ci je đen

pro ci je ni ti, prez. pro ci je nim, gl. prid. trp. pro ci je njen

pro ci jep/pro cjeppro cje napro cjep/pro ci jeppro će ra ti/pro tje ra ti, prez. pro će ram pro će ri va ti/pro tje ri va ti, prez. pro će-

ram, gl. pril. sad. pro će ru ju ći, gl. im. pro će ri va nje

pro dav ni capro do, gen. jed. pro do lapro dri je ti, prez. pro drem; aor. pro dri-

jeh; gl. prid. rad. pro dro, pro dr la; gl. pril. proš. pro dri jev ši/pro drv ši

pro du bi ti/pro dup sti, prez. pro du bim, gl. prid. trp. pro du bljen

pro duk ci japro dukt, gen. jed. pro duk ta, gen. mn.

pro du ka tapro dup sti/pro du bi ti, prez. pro du bem;

aor. pro du boh; gl. prid. rad. pro du-bao, pro du bla; gl. pril. proš. pro du-bav ši


pro du ža va ti/pro du ži va ti, gl. pril. sad. pro du ža va ju ći, gl. im. pro du ža va nje

pro du že tak, gen. jed. pro du žet ka, nom. mn. pro du že ci, gen. mn. pro du že ta ka

pro du ži va ti/pro du ža va ti, gl. pril. sad. pro du žu ju ći, gl. im. pro du ži va nje

pro fe so ri ca, vok. jed. pro fe so ri cepro fe so ri činpro gor je ti, prez. pro go rim; aor. pro-

gorjeh; gl. prid. rad. pro go rio, pro-gor je la; gl. pril. sad. pro gor jev ši

pro japro je kat/pro jekt, gen. jed. pro jek ta,

gen. mn. pro je ka tapro jekt/pro je kat, gen. jed. pro jek ta,

gen. mn. pro je ka tapro jek tant, gen. jed. pro jek tan ta, gen.

mn. pro jek ta na tapro jek tant skipro kle ti, prez. pro ku nem, im per. pro-

ku nipro klet stvo, gen. mn. pro klet sta va/pro-

klet stvapro ku va ti, prez. pro ku vampro le će ti/pro le tje ti, prez. pro le tim; aor.

pro le ćeh; gl. prid. rad. pro le tio, pro-le će la; gl. pril. proš. pro le ćev ši

pro le tje ti/pro le će ti, prez. pro le tim; aor. pro le tjeh; gl. prid. rad. pro le tio, pro-le tje la; gl. pril. proš. pro le tjev ši

pro li je ta ti, prez. pro li je ćem, gl. pril. sad. pro li je ću ći, gl. im. pro li je ta nje

pro li je va ti/pro li va ti, prez. pro li je vam, gl. pril. sad. pro li je va ju ći, gl. im. pro-li je va nje

pro li va ti/pro li je va ti, prez. pro li vam, gl. pril. sad. pro li va ju ći, gl. im. pro-li va nje

pro ljeć nipro lje tos (pril.)pro lje to šnjipro mi je ni ti, prez. pro mi je nim, gl. prid.

trp. pro mi je njenpro mi je ša ti, prez. pro mi je šampro mi lje ti, prez. pro mi lim; aor. pro mi-

ljeh; gl. prid. rad. pro mi lio, pro mi lje-la; gl. pril. proš. pro mi ljev ši

pro mjen ljiv, pro mjen lji va, odr. vid pro-mjen lji vi

pro mjen lji vost, gen. jed. pro mjen lji vo-sti, instr. jed. pro mjen lji vo šću/pro-mjen lji vo sti

pro ni ći/pro nik nu ti, prez. pro nik nem; aor. pro ni koh, pro ni če; gl. prid. rad. pro ni kao, pro ni kla; gl. pril. proš. pro-ni kav ši

pro nik nu ti/pro ni ći, prez. pro nik nem; aor. pro nik nuh; gl. prid. rad. pro nik-nuo, pro nik nu la; gl. pril. proš. pro-nik nuv ši

pro po vi jed, gen. jed. pro po vi je di, instr. jed. pro po vi je đu/pro po vi je di

pro po vi je da ti, prez. pro po vi je dam, gl. pril. sad. pro po vi je da ju ći, gl. im. pro-po vi je da nje

pro po vi je di ti, prez. pro po vi je dim pro po vjed nipro po vje da o ni capro po vjed nik, vok. jed. pro po vjed ni če,

nom. mn. pro po vjed ni cipror đa ti, prez. pror đam


pro ri je di ti, prez. pro ri je dim, gl. prid. trp. pro ri je đen

pro ri je đe nost, gen. jed. pro ri je đe no sti, instr. jed. pro ri je đe no šću/pro ri je đe-no sti

pror je đi va ti, prez. pror je đu jem, gl. pril. sad. pror je đu ju ći, gl. im. pror je đi-vanje

pro ro či ca, vok. jed. pro ro či cepro ro či cinpro rok, vok. jed. pro ro če, nom. mn. pro-

ro cipro sac, gen. jed. pro sca, vok. jed. pro-

šče, gen. mn. pro sa capro sid ba, gen. mn. pro sid bi/pro sid bapro si je ca ti, prez. pro si je cam, gl. pril.

sad. pro si je ca ju ći, gl. im. pro si je ca njepro si jed, pro si je da, odr. vid pro si je dipro si jek, nom. mn. pro si je cipro sjak, vok. jed. pro sja če, nom. mn.

pro sja cipro sje čan/pro ś e čan, pro sječ na, odr. vid

pro sječ nipro sjek/pro ś ek, nom. mn. pro sje cipro sli je di ti, prez. pro sli je dim, gl. prid.

trp. pro sli je đenpro slje đi va ti, prez. pro slje đu jem, gl.

pril. sad. pro slje đu ju ći, gl. im. pro-slje đi va nje

pro spe kat/pro spekt, gen. jed. pro spek-ta, gen. mn. pro spe ka ta

pro spekt/pro spe kat, gen. jed. pro spek-ta, gen. mn. pro spe ka ta

pro sto du šnost, gen. jed. pro sto du šno-sti, instr. jed. pro sto du šno šću/pro sto-du šno sti

pro stri jelpro stri je li ti, prez. pro stri je lim, gl. prid.

trp. pro stri je ljenpro stri je ti, prez. pro strem; aor. pro stri-

jeh; gl. prid. rad. pro stro, pro str la; gl. pril. proš. pro stri jev ši/pro strv ši

pro suv, pro su va, odr. vid pro su vipro svje će nje, gen. jed. pro svje će nja,

instr. jed. pro svje će njempro svje ći va ti, prez. pro svje ću jem, gl.

pril. sad. pro svje ću ju ći, gl. im. pro-svje ći va nje

pro svje tapro svje tar, vok. jed. pro svje ta ru/pro-

svje ta re, instr. jed. pro svje ta rom/pro-svje ta rem

pro svje ti telj, vok. jed. pro svje ti te lju, instr. jed. pro svje ti te ljem

pro svje ti telj ka, dat. jed. pro svje ti telj ki, gen. mn. pro svje ti telj ki

pro svje ti telj stvo, gen. mn. pro svje ti telj-sta va/pro svje ti telj stva

pro svjet nipro šlo go di šnjipro šlost, gen. jed. pro šlo sti, instr. jed.

pro šlo šću/pro šlo stipro šnja, gen. mn. pro šnja/pro šnjipro ś e čan/pro sje čan, pro ś eč na, odr. vid

pro ś eč nipro ś ek/pro sjek, nom. mn. pro ś e cipro tein pro tek ci o nist/pro tek ci o ni sta, gen. jed.

pro tek ci o ni stapro tek ci o ni sta/pro tek ci o nist, gen. jed.

pro tek ci o ni stepro tek ci o nist ki nja


pro tek ci o ni zam, gen. jed. pro tek ci o ni-zma, gen. mn. pro tek ci o ni za ma

pro test nipro tiv do kazpro tivm je rapro tiv na padpro tiv nik, vok. jed. pro tiv ni če, nom.

mn. pro tiv ni cipro tiv o trovpro tiv pri ro dan, pro tiv pri rod na, odr.

vid pro tiv pri rod ni pro ti vre for ma ci japro ti vr je čan/pro ti vur je čan, pro ti vr ječ-

na, odr. vid pro ti vr ječ nipro ti vr je či ti/pro ti vur je či ti, prez. pro-

ti vr je čimpro tiv u darpro ti vur je čan/pro ti vr je čan, pro ti vu-

rječ na, odr. vid pro ti vur ječ nipro ti vur je či ti/pro ti vr je či ti, prez. pro ti-

vur je čimpro tiv u slu ga, dat. jed. pro ti vu slu zipro tiv vri jed nost, gen. jed. pro tiv vri-

jed no sti, instr. jed. pro tiv vri jed no šću/pro tiv vri jed no sti

pro tiv za ko nit, pro tiv za ko ni ta, odr. vid pro tiv za ko ni ti

pro tje ra ti/pro će ra ti, prez. pro tje rampro tje ri va ti/pro će ri va ti, prez. pro tje ru-

jem, gl. pril. sad. pro tje ru ju ći, gl. im. pro tje ri va nje

pro to tip, nom. mn. pro to ti po vi/pro to ti pipro tu vapro u zro ko va ti, prez. pro u zro ku jem

pro vi dje ti se/pro vi đe ti se, prez. pro-vi dim se; aor. pro vi djeh se; gl. prid. rad. pro vi dio se, pro vi dje la se; gl. pril. proš. pro vi djev ši se

pro vi đe ti se/pro vi dje ti se, prez. pro-vi dim se; aor. pro vi đeh se; gl. prid. rad. pro vi dio se, pro vi đe la se; gl. pril. proš. pro vi đev ši se

pro vi ja ti, prez. pro vi jempro vi ja va ti, prez. pro vi ja vam, gl. pril.

sad. pro vi ja va ju ći, gl. im. pro vi ja-vanje

pro vo ka ci japro vo ka tor, vok. jed. pro vo ka to re,

instr. jed. pro vo ka to rompro vr će ti/pro vr tje ti, prez. pro vr tim;

aor. pro vr ćeh; gl. prid. rad. pro vr tio, pro vr će la; gl. pril. proš. pro vr ćev ši

pro vre ti, prez. pro vrimpro vr tje ti/pro vr će ti, prez. pro vr tim;

aor. pro vr tjeh; gl. prid. rad. pro vr tio, pro vr tje la; gl. pril. proš. pro vr tjev ši

pro za ič nost, gen. jed. pro za ič no sti, instr. jed. pro za ič no šću/pro za ič no sti

pro za ik, vok. jed. pro za i če, nom. mn. pro za i ci

pro za ist/pro za i sta, gen. jed. pro za i stapro za i sta/pro za ist, gen. jed. pro za i stepro ždri je ti, prez. pro ždrem; aor. pro-

ždri jeh; gl. prid. rad. pro ždro, pro-ždr la; gl. pril. proš. pro ždri jev ši/pro-ždrv ši

pr sluk, nom. mn. pr slu cipr sa (mn. sr. r.), dat. pr si mapr vak, gen. jed. pr va ka, vok. jed. pr va-če, nom. mn. pr va ci

pr ven stve no/pr vjen stve no


pr ven stvo/pr vi jen stvo, gen. mn. pr ven-sta va/pr ven stva

pr viPr vi bal kan ski ratPr vi majPr vi svjet ski ratpr vi je nac, gen. jed. pr vi jen ca, vok. jed.

pr vi jen če, gen. mn. pr vi je na capr vi jen stvo/pr ven stvo, gen. mn. pr vi-

jen sta va/pr vi jen stvapr vjen stve no/pr ven stve nopr vo bo rac, gen. jed. pr vo bor ca, vok.

jed. pr vo bor če, gen. mn. pr vo bo ra capr vo kla snost, gen. jed. pr vo kla sno sti,

instr. jed. pr vo kla sno šću/pr vo kla-snosti

pr vo maj skipr vo ro đe nipr vo rot ka, dat. jed. pr vo rot ki, gen. mn.

pr vo rot kipr vo sve šte nik, vok. jed. pr vo sve šte ni če,

nom. mn. pr vo sve šte ni ci psa lam, gen. jed. psal ma, gen. mn. psa-

la maPse u do-Ari sto telpsi ho a na li ti čar, vok. jed. psi ho a na li ti-ča ru/psi ho a na li ti ča re, instr. jed. psi-ho a na li ti ča rom/psi ho a na li ti ča rem

psi ho a na li tič kipsi ho a na li zapsi ho log, vok. jed. psi ho lo že, nom. mn.

psi ho lo zipsi ho lo škipsi ho lo ški njapsi ho pat/psi ho pa ta, gen. jed. psi ho pa ta

psi ho pa ta/psi ho pat, gen. jed. psi ho pa tepsi ho zapso va ti, prez. psu jem, im per. psuj, gl.

pril. sad. psu ju ći, gl. im. pso va njepsov ka, dat. jed. psov ci/psov ki, gen.

mn. psov kipše ni capše nič nipše nič njak, nom. mn. pše nič nja ciPt (skr. pla ti na)pti capti či ji/ptič jiptič ji/pti či jiPTT (skr. po šta, te le graf i te le fon)pu bli ci sti ka, dat. jed. pu bli ci sti cipu bli cist/pu bli ci sta, gen. jed. pu bli ci stapu bli ci sta/pu bli cist, gen. jed. pu bli ci stepu bli ci stič kipu bli cist ki njapuč, instr. jed. pu čem, nom. mn. pu če vipu ći/puk nu ti, prez. puk nem; aor. pu-

koh, pu če; gl. prid. rad. pu kao, pu kla; gl. pril. proš. pu kav ši

pu ći ti, prez. pu ćimpu ding, nom. mn. pu din zipuk, vok. jed. pu če, nom. mn. pu ko vipuk nu ti/pu ći, prez. puk nem; aor. puk-

nuh; gl. prid. rad. puk nuo, puk nu la; gl. pril. proš. puk nuv ši

pulspunkt, gen. jed. punk ta, nom. mn. punk-

to vi, gen. mn. punk to va


pu no gla vac, gen. jed. pu no glav ca, vok. jed. pu no glav če, gen. mn. pu no gla-va ca

pu no kr van, pu no krv na, odr. vid pu no-krv ni

pu no krv nost, gen. jed. pu no krv no sti, instr. jed. pu no krv no šću/pu no krv no-sti

pu no lje tan, pu no ljet na, odr. vid pu no-ljet ni

pu no ljet ni ca, vok. jed. pu no ljet ni cepu no ljet ni činpu no ljet nič kipu no ljet nik, vok. jed. pu no ljet ni če,

nom. mn. pu no ljet ni cipu no ljet stvo, gen. mn. pu no ljet sta va/

pu no ljet stvapu no moć je, gen. jed. pu no moć ja, instr.

jed. pu no moć jempu no moć nik, vok. jed. pu no moć ni če,

nom. mn. pu no moć ni cipu no moć stvo, gen. mn. pu no moć sta va/

pu no moć stvapu pak, gen. jed. pup ka, nom. mn. pup-

ko vipup čan, pup ča na, odr. vid pup ča nipu rist/pu ri sta, gen. jed. pu ri stapu ri sta/pu rist, gen. jed. pu ri stepu sti njač kipu sti njak, vok. jed. pu sti nja če, nom.

mn. pu sti nja cipu sti nja štvo, gen. mn. pu sti nja šta va/pu-

sti nja štvapu sto lovpu sto lo vi na

pu sto lov ka, dat. jed. pu sto lov ki, gen. mn. pu sto lov ki

pu šča nipu ši o ni capu ška, dat. jed. pu šci/pu ški, gen. mn.

pu ša kaput ni čin pu to pi sac, gen. jed. pu to pi sca, vok. jed.

pu to pi šče, gen. mn. pu to pi sa capu va ti/du va ti, prez. pu vam

R

r. (skr. raz red) ra bat, gen. jed. ra ba tara bo ta ti, prez. ra bo tam, gl. pril. sad. ra-

bo ta ju ći, gl. im. ra bo ta njera bot ni ca, vok. jed. ra bot ni cera bot ni činra bot nik, vok. jed. ra bot ni če, nom. mn.

ra bot ni cira ci jara ci o na lan, ra ci o nal na, odr. vid ra ci o-

nal nira ci o na list/ra ci o na li sta, gen. jed. ra ci-

o na li stara ci o na li sta/ra ci o na list, gen. jed. ra ci-

o na li stera ci o na li stič kira ci o na list ki njara ci o na li zam, gen. jed. ra ci o na li zma,

gen. mn. ra ci o na li za mara ču nalj ka, dat. jed. ra ču nalj ki/ra ču-

nalj ci, gen. mn. ra ču nalj kira ču no vod stvo, gen. mn. ra ču no vod sta-

va/ra ču no vod stva


ra ču no vo đara di ja tor, instr. jed. ra di ja to romra di je (pril.)ra di jumra di jusra di ka lan, ra di kal na, odr. vid ra di kal nira di nost, gen. jed. ra di no sti, instr. jed.

ra di no šću/ra di no stira dio, gen. jed. ra di ja, instr. jed. ra di-

jom, nom. mn. ra di jira di o ak ti van, ra di o ak tiv na, odr. vid ra-

di o ak tiv nira di o ak tiv nost, gen. jed. ra di o ak tiv no-

sti, instr. jed. ra di o ak tiv no šću/ra di o-ak tiv no sti

ra dio-ama ter, vok. jed. ra dio-ama te ru, instr. jed. ra dio-ama te rom

ra dio-apa ratRa dio Cr ne Go rera dio-di fu zi jara dio-dra mara dio-ko men ta tor, vok. jed. ra di o- ko-

men ta to re, instr. jed. ra di o- ko men ta-to rom

ra di o lo gi jara di o lo škira di o ni cara dio-pre daj nik, nom. mn. ra di o- pre-

daj ni cira dio-pre nos/ra dio-pri je nosra dio-pri jem nik, nom. mn. ra di o -pri-

jem ni cira dio-pri je nos/ra dio-pre nosra dio-sta ni cara dio-te le vi zi ja

rad ni ca, vok. jed. rad ni cerad ni činrad nič kirad nik, vok. jed. rad ni če, nom. mn. rad-

ni cira do sni cara dost, gen. jed. ra do sti, instr. jed. ra-

do šću/ra do stira do stan, ra do sna, odr. vid ra do snira đa ti, prez. ra đam, gl. pril. sad. ra đa ju-ći, gl. im. ra đa nje

ra ga, dat. jed. ra girak-ra nara nac, gen. jed. ran ca, gen. mn. ra na carang li stara ni lac, gen. jed. ra ni o ca, vok. jed. ra ni-

o če, gen. mn. ra ni la cara no ra ni lac, gen. jed. ra no ra ni o ca, vok.

jed. ra no ra ni o če, gen. mn. ra no ra ni-la ca

ra no ra ni lač kira nje nik, vok. jed. ra nje ni če, nom. mn.

ra nje ni cira njiv, ra nji va, odr. vid ra nji viras ci je pa nost, gen. jed. ras ci je pa no sti,

instr. jed. ras ci je pa no šću/ras ci je pa-no sti

ras ci je pa ti, prez. ras ci je pam, gl. prid. trp. ras ci je pan

ras ci je pi ti, prez. ras ci je pim, gl. prid. trp. ras ci je pljen

ras ci je plje nost, gen. jed. ras ci je plje no-sti, instr. jed. ras ci je plje no šću/ras ci-je plje no sti


ras cjep ka nost/raš ćep ka nost, gen. jed. ras cjep ka no sti, instr. jed. ras cjep ka-no šću/ras cjep ka no sti

ra se dla ti, prez. ra se dlamras for mi ra ti, prez. ras for mi ramras hodras ho do va ti, prez. ras ho du jemra si ja va ti, prez. ra si ja vam, gl. pril. sad.

ra si ja va ju ći, gl. im. ra si ja va njera si ja ti, prez. ra si jemra si pa ti, prez. ra si pam, gl. pril. sad. ra-

si pa ju ći, gl. im. ra si pa njera sist/ra si sta, gen. jed. ra si stara si sta/ra sist, gen. jed. ra si stera si stič kira sist ki njara sjec ka ti/ra ś ec ka ti, prez. ra sjec kam,

gl. prid. trp. ra sjec kanra sje ći/ra ś e ći, prez. ra si je čem; aor. ra-

sje koh, ra si je če; gl. prid. rad. ra sje-kao, ra sje kla; gl. pril. proš. ra sje kav ši

ras ka la šan, ras ka la šna, odr. vid ras ka-la šni

ras ka la šnost, gen. jed. ras ka la šno sti, instr. jed. ras ka la šno šću/ras ka la šno sti

ras ki sje li ti/ras ki ś e li ti, prez. ras ki sje-lim, gl. prid. trp. ras ki sje ljen

ras ki ś e li ti/ras ki sje li ti, prez. ras ki ś e lim, gl. prid. trp. ras ki ś e ljen

ras kol, gen. jed. ras ko laras kop ča va ti, prez. ras kop ča vam, gl.

pril. sad. ras kop ča va ju ći, gl. im. ras-kop ča va nje

ras koš, gen. jed. ras ko ši, instr. jed. ras-koš ju/ras ko ši

ras kra vi ti, prez. ras kra vim, gl. prid. trp. ras kra vljen

ras kr sni caras kr šće, gen. jed. ras kr šća, instr. jed.

ras kr šćemras ku ći ti, prez. ras ku ćim, gl. prid. trp.

ras ku ćenras ku va ti, prez. ras ku vam, gl. prid. trp.

ras ku vanra so, gen. jed. ra so li, instr. jed. ra so lju/

ra so liras parras par ča ti, prez. ras par čamras pa sa ti, prez. ras pa šem, im per. ras-

pa širas pe će, gen. jed. ras pe ća, instr. jed.

ras pe ćemras pe ti/ra za pe ti, prez. rasp nem; aor.

ras peh; gl. prid. rad. ras peo, ras pe la; gl. pril. proš. ras pev ši

ra spi ku ćaras pi sa ti, prez. ras pi šem, im per. ras pi širas pje va ti (se), prez. ras pje vam (se)ras pla ka ti, prez. ras pla čem, im per. ras-

pla čiras plam će ti/ras plam tje ti, prez. ras-

plam tim; aor. ras plam ćeh; gl. prid. rad. ras plam tio, ras plam će la; gl. pril. proš. ras plam ćev ši

ras plam sa ti, prez. ras plam samras plam tje ti/ras plam će ti, prez. ras-

plam tim; aor. ras plam tjeh; gl. prid. rad. ras plam tio, ras plam tje la; gl. pril. proš. ras plam tjev ši

ras ple sti, prez. ras ple tem; aor. ras ple-toh; gl. prid. rad. ras pleo, ras ple la; gl. pril. proš. ras plev ši


ras pletras po di je li ti, prez. ras po di je lim, gl.

prid. trp. ras po di je ljenras po dje la, gen. mn. ras po dje laras po lo živ, ras po lo ži va, odr. vid ras po-

lo ži viras pre da ti, prez. ras pre dam, gl. pril.

sad. ras pre da ju ći, gl. im. ras pre da njeras pre ći/ras preg nu ti, prez. ras preg-

nem; aor. ras pre goh, ras pre že; im per. ras preg ni; gl. prid. rad. ras pre gao, ras pre gla; gl. pril. proš. ras pre gav ši

ras preg nu ti/ras pre ći, prez. ras preg-nem; aor. ras preg nuh; gl. prid. rad. ras preg nuo, ras preg nu la; gl. pril. proš. ras preg nuv ši

ras pre sti, prez. ras pre dem, gl. prid. rad. ras preo/ras pre la, gl. pril. proš. ras-prev ši

ras pre za ti, prez. ras pre žem, gl. pril. sad. ras pre žu ći, gl. im. ras pre za nje

ras pro sti ra ti, prez. ras pro sti rem, gl. pril. sad. ras pro sti ru ći, gl. im. ras pro-sti ra nje

ras pr o stri je ti, prez. ras pro strem; aor. ras pro stri jeh; gl. prid. rad. ras pro stro, ras pro str la; gl. pril. proš. ras pro stri-jev ši/ras pro strv ši

ras pu sniras pu sni ca, vok. jed. ras pu sni ceras pu sni činras pu snič kiras pu snik, vok. jed. ras pu sni če, nom.

mn. ras pu sni ciras pu snost, gen. jed. ras pu sno sti, instr.

jed. ras pu sno šću/ras pu sno stiras pust

ras pu šte ni ca, vok. jed. ras pu šte ni ceras pu šte ni činras pu šte nik, vok. jed. ras pu šte ni če,

nom. mn. ras pu šte ni ciras pu šte nost, gen. jed. ras pu šte no sti,

instr. jed. ras pu šte no šću/ras pu šte no stiras pu va ti/raz du va ti, prez. ras pu vamra sta nak, gen. jed. ra stan ka, nom. mn.

ra stan ci, gen. mn. ra sta na karas te gljaj, gen. jed. ras te glja ja, instr.

jed. ras te glja jemras tje ra ti/raš će ra ti, prez. ras tje ramras tje ri va ti/raš će ri va ti, prez. ras tje ru-

jem, gl. pril. sad. ras tje ru ju ći, gl. im. ras tje ri va nje

ras tr ći/ras trg nu ti, prez. ras trg nem; aor. ras tr goh, ras tr že; gl. pri. rad. ras tr gao, ras tr gla; gl. pril. proš. rastrgavši

ras tre sti, prez. ras tre sem; aor. ras tre-soh; gl. prid. rad. ras tre sao, ras tre sla; gl. pril. proš. ras tre sav ši

ras trg nu ti/ras tr ći, prez. ras trg nem; aor. ras trg nuh; gl. prid. rad. ras trg-nuo, ras trg nu la; gl. pril. proš. ras trg-nuv ši

ras tri je bi ti, prez. ras tri je bim, gl. prid. trp. ras tri je bljen

ras tri je zni ti, prez. ras tri je znim, gl. prid. trp. ras tri je žnjen

ras tu ra ti, prez. ras tu ram, gl. pril. sad. ras tu ra ju ći, gl. im. ras tu ra nje

ra su di ti, prez. ra su dim, gl. prid. trp. ra-su đen

ra su ka ti, prez. ra su čem, im per. ra su čira su lo


ra svi je tli ti, prez. ra svi je tlim, gl. prid. trp. ra svi je tljen, gl. im. ra svje tlje nje

ra svje ta, gen. mn. ra svje tara svje tlje nje, gen. jed. ra svje tlje nja,

instr. jed. ra svje tlje njemra svjet niraš če pi ti, prez. raš če pim, gl. prid. trp.

raš če pljenraš če pr ka ti, prez. raš če pr kamraš če ša ti, prez. raš če šem, im per. raš če širaš či šća va ti, prez. raš či šća vam, gl. pril.

sad. raš či šća va ju ći, gl. im. raš či šća-va nje

raš či sti ti, prez. raš či stim, gl. prid. trp. raš či šćen

raš čla ni ti, prez. raš čla nim, gl. prid. trp. raš čla njen

raš čla nji va ti, prez. raš čla nju jem, gl. pril. sad. raš čla nju ju ći, gl. im. raš čla-nji va nje

raš ćep ka nost/ras cjep ka nost, gen. jed. raš ćep ka no sti, instr. jed. raš ćep ka no-šću/raš ćep ka no sti

raš će ra ti/ras tje ra ti, prez. raš će ramraš će re ta ti se, prez. raš će re tam seraš će ri va ti/ras tje ri va ti, prez. raš će ru-

jem, gl. pril. sad. raš će ru ju ći, gl. im. raš će ri va nje

ra šta (rječ.)ra ś ec ka ti/ra sjec ka ti, prez. ra ś ec kamra ś e ći/ra sje ći, prez. ra si je čem; aor. ra-ś e koh, ra si je če; im per. ra si je ci; gl. prid. rad. ra ś e kao, ra ś e kla; gl. pril. proš. ra ś e kav ši

Ra vi joj la

rav no mje ran, rav no mjer na, odr. vid rav no mje r ni

rav no mjer nost, gen. jed. rav no mjer no-sti, instr. jed. rav no mjer no šću/rav no-mjer no sti

rav no pra van, rav no prav na, odr. vid rav no prav ni

rav no prav nost, gen. jed. rav no prav no-sti, instr. jed. rav no prav no šću/rav no-prav no sti

Rav no Se lo (top.)ra za bi ra ti, prez. ra za bi ram, gl. pril.

sad. ra za bi ra ju ći, gl. im. ra za bi ra njera za bra ti, prez. ra za be rem, im per. ra-

za be rira za pe ti/ras pe ti, prez. ra zap nem, im-

per. ra zap nira za si ja ti, prez. ra za si jam ra za stri je ti, prez. ra za strem; aor.

razastri jeh; gl. prid. rad. ra za stro, ra-za str la; gl. prid. trp. ra za strt; gl. pril. proš. ra za stri jev ši/ra za strv ši

ra za su ti, prez. ra za spem, im per. ra za spiraz bje ći se/raz bjeg nu ti se, prez. raz-

bjeg nem se; aor. raz bje goh se, raz-bje že se; gl. prid. rad. raz bje gao se, raz bje gla se; gl. pril. proš. raz bje gav-ši se

raz bjeg nu ti se/raz bje ći se, prez. raz-bjeg nem se; aor. raz bjeg nuh se; gl. prid. rad. raz bjeg nuo se, raz bjeg nu la se; gl. pril. proš. raz bjeg nuv ši se

raz boj nik, vok. jed. raz boj ni če, nom. mn. raz boj ni ci

raz boj ni štvo, gen. mn. raz boj ni šta va/raz boj ni štva


raz bo li je va ti se, prez. raz bo li je vam se, gl. pril. sad. raz bo li je va ju ći se, gl. im. raz bo li je va nje

raz bo lje ti se, prez. raz bo lim se; aor. raz bo ljeh se; gl. prid. rad. raz bo lio se, raz bo lje la se; gl. pril. proš. raz bo-ljev ši se

raz bo ri tost, gen. jed. raz bo ri to sti, instr. jed. raz bo ri to šću/raz bo ri to sti

raz di je li ti, prez. raz di je lim, gl. prid. trp. raz di je ljen

raz di je lje nost, gen. jed. raz di je lje no sti, instr. jed. raz di je lje no šću/raz di je lje-no sti

raz dio, gen. jed. raz dje laraz dje ljak, gen. jed. raz djelj ka, nom.

mn. raz djelj ci, gen. mn. raz dje lja karaz dje ljiv, raz dje lji va, odr. vid raz dje-

lji viraz dje lji vost, gen. jed. raz dje lji vo sti,

instr. jed. raz dje lji vo šću/raz dje lji vo stiraz dri je ši ti, prez. raz dri je šim, gl. prid.

trp. raz dri je šenraz dri je ti, prez. raz drem; im per. raz dri;

aor. raz dri jeh, gl. prid. rad. raz dro, raz dr la; gl. pril. proš. raz dri jev ši

raz du va ti/ras pu va ti, prez. raz du vamraz gnje či ti, prez. raz gnje čim, gl. prid.

trp. raz gnje čenraz gnje vi ti se, prez. raz gnje vim se, gl.

prid. trp. raz gnje vljenraz go li će nost, gen. jed. raz go li će no sti,

instr. jed. raz go li će no šću/raz go li će-no sti

raz go ri je va ti se, prez. raz go ri je vam se, gl. pril. sad. raz go ri je va ju ći se, gl. im. raz go ri je va nje

raz gor je ti se, prez. raz go rim se; aor. raz gor jeh se; gl. prid. rad. raz go rio se, raz gor je la se; gl. pril. proš. raz-gor jev ši se

raz go vje tan, raz go vjet na, odr. vid raz-go vjet ni

raz gr ta ti, prez. raz gr ćem, im per. raz gr-ći, gl. pril. sad. raz gr ću ći, gl. im. raz-gr ta nje

raz le će ti se/raz le tje ti se, prez. raz le-tim se; aor. raz le ćeh se; gl. prid. rad. raz le tio se, raz le će la se; gl. pril. proš. raz le ćev ši se

raz le tje ti se/raz le će ti se, prez. raz le tim se; aor. raz le tjeh se; gl. prid. rad. raz-le tio se, raz le tje la se; gl. pril. proš. raz le tjev ši se

raz li či tost, gen. jed. raz li či to sti, instr. jed. raz li či to šću/raz li či to sti

raz li je ta ti se, prez. raz li je ćem se, im-per. raz li je ći se, gl. pril. sad. raz li je-ću ći se, gl. im. raz li je ta nje

raz li ka, dat. jed. ra zli ciraz lo mak, gen. jed. raz lom ka, nom. mn.

raz lom ci, gen. mn. raz lo ma karaz lju ti ti se, prez. raz lju tim se, gl. prid.

trp. raz lju ćenraz ma ći/raz mak nu ti, prez. raz mak-

nem; aor. raz ma koh, raz ma če; gl. prid. rad. raz ma kao, raz ma kla; gl. pril. proš. raz ma kav ši

raz mak nu ti/raz ma ći, prez. raz mak-nem; aor. raz mak nuh; gl. prid. rad. raz mak nuo, raz mak nu la; gl. pril. proš. raz mak nuv ši

raz ma že nost, gen. jed. raz ma že no sti, instr. jed. raz ma že no šću/raz ma že-nosti


raz me ta ti se, prez. raz me ćem se, im per. raz me ći se, gl. pril. sad. raz me ću ći se, gl. im. raz me ta nje

raz me tlji vost, gen. jed. raz me tlji vo sti, instr. jed. raz me tlji vo šću/raz me tlji-vo sti

raz mi lje ti, prez. raz mi lim; aor. raz mi-ljeh; gl. prid. rad. raz mi lio, raz mi lje-la; gl. pril. proš. raz mi ljev ši

raz mi ri caraz mjer, instr. jed. raz mje romraz ni je ti, prez. raz ne sem; aor. raz ni-

jeh; gl. prid. rad. raz nio, raz ni je la; gl. prid. trp. raz ne sen/raz ne šen/raz ni jet, gl. pril. proš. raz ni jev ši

ra zno li kost, gen. jed. ra zno li ko sti, instr. jed. ra zno li ko šću/ra zno li ko sti

ra zno vr snost, gen. jed. ra zno vr sno sti, instr. jed. ra zno vr sno šću/ra zno vr-snosti

ra zno vr stan, ra zno vr sna, odr. vid ra-zno vr sni

raz nje že nost, gen. jed. raz nje že no sti, instr. jed. raz nje že no šću/raz nje že-nosti

raz nje ži ti se, prez. raz nje žim seraz o ča ra nje, gen. jed. raz o ča ra nja,

instr. jed. raz o ča ra njemraz ri je di ti, prez. raz ri je dim, gl. prid.

trp. raz ri je đen, gl. im. ra zr je đe njeraz ri je đe nost, gen. jed. raz ri je đe no sti,

instr. jed. raz ri je đe no šću/raz ri je đe-no sti

raz ri je ši ti, prez. raz ri je šim, gl. prid. trp. raz ri je šen

ra zr je div, ra zr je di va, odr. vid ra zr je di vi

ra zr je đe nje, gen. jed. ra zr je đe nja, instr. jed. ra zr je đe njem

ra zr je đi va nje, gen. jed. ra zr je đi va nja, instr. jed. ra zr je đi va njem

ra zr je đi va ti, prez. ra zr je đu jem, gl. pril. sad. ra zr je đu ju ći, gl. im. ra zr je đi va nje

ra zr je ša va ti, prez. ra zr je ša vam, gl. pril. sad. ra zr je ša va ju ći, gl. im. ra zr je ša-va nje

ra zr je še nje, gen. jed. ra zr je še nja, instr. jed. ra zr je še njem

ra zr je šiv, ra zr je ši va, odr. vid ra zr je ši vira zr je ši vost, gen. jed. ra zr je ši vo sti,

instr. jed. ra zr je ši vo šću/ra zr je ši vo stira zro kost, gen. jed. ra zro ko sti, instr.

jed. ra zro ko šću/ra zro ko stiraz u đe nost, gen. jed. raz u đe no sti, instr.

jed. raz u đe no šću/raz u đe no stira zu mi je va ti, prez. ra zu mi je vam, gl.

pril. sad. ra zu mi je va ju ći, gl. im. ra zu-mi je va nje

ra zu mje ti, prez. ra zu mi jem; aor. ra zu-mjeh; gl. prid. rad. ra zu mio, ra zu mje-la; gl. pril. proš. ra zu mjev ši

raz ve sti se, prez. raz ve dem se; aor. raz-ve doh se; gl. prid. rad. raz veo se, raz-ve la se; gl. pril. proš. raz vev ši se

raz vla sti ti, prez. raz vla stim, gl. prid. trp. raz vla šćen

raz vratraz vrat ni ca, vok. jed. raz vrat ni ceraz vrat ni činraz vrat nič kiraz vrat nik, vok. jed. raz vrat ni če, nom.

mn. raz vrat ni ci


raz vr će ti/raz vr tje ti, prez. raz vr tim; aor. raz vr ćeh; gl. prid. rad. raz vr tio, raz vr će la; gl. pril. proš. raz vr ćev ši

raz vr ći/raz vrg nu ti, prez. raz vrg nem; aor. raz vr goh, raz vr že; im per. raz vrg-ni; gl. prid. rad. raz vr gao, raz vr gla; gl. pril. proš. raz vr gav ši

raz vrg nu ti/raz vr ći, prez. raz vrg nem; aor. raz vrg nuh; gl. prid. rad. raz vrg-nuo, raz vrg nu la; gl. pril. proš. raz vrg-nuv ši

raz vr tje ti/raz vr će ti, prez. raz vr tim; aor. raz vr tjeh; gl. prid. rad. raz vr tio, raz vr tje la; gl. pril. proš. raz vr tjev ši

ra ža li ti se, prez. ra ža lim sera ža lo sti ti se, prez. ra ža lo stim sera ža ri ti, prez. ra ža rim, gl. prid. trp. ra-

ža renra že ni ti (se), prez. ra že nim (se), gl.

prid. trp. ra že njenra že sti ti se, prez. ra že stim serđarđav, rđa va, odr. vid rđa virđa ti, prez. rđam, gl. pril. sad. rđa ju ći,

gl. im. rđa njere a list/re a li sta, gen. jed. re a li stare a li sta/re a list, gen. jed. re a li stere a li stič nost, gen. jed. re a li stič no sti,

instr. jed. re a li stič no šću/re a li stič no stire a list ki njare a li zam, gen. jed. re a li zma, gen. mn.

re a li za mare al nost, gen. jed. re al no sti, instr. jed.

re al no šću/re al no stire ći, prez. re čem/rek nem; aor. re koh,

re če; im per. re ci; gl. prid. rad. re kao, re kla; gl. pril. proš. re kav ši

reč. (skr. re če ni ca)re dak, gen. jed. ret ka, nom. mn. re ci,

nom. mn. re da kare dak ci jared. br. (skr. red ni broj)re do sljedre for ma ci jare for ma tor, vok. jed. re for ma to re, instr.

jed. re for ma to romre for ma tor ka, dat. jed. re for ma tor ki,

gen. mn. re for ma tor kire i sul-ule mare gionre ka pi tu la ci jare kla-ka za lare kre a ci jare kre a cij ski/re kre a ci o nire kre a ci o ni/re kre a cij skire kvi jemre mek dje lorend gen (apa rat)rend ge no log, vok. jed. rend ge no lo že,

nom. mn. rend ge no lo zirend ge no lo gi jarend ge no lo škirend ge no lo ški njarend gen skire ne san sa (istor.)re no me, gen. jed. re no mea, nom. mn.

re no meiRent gen (vlast. ime)reonre pli ka, dat. jed. re pli ci


re por ter, vok. jed. re por te ru, instr. jed. re po r te rom

re por ter ka, dat. jed. re por ter ki, gen. mn. re por ter ki

re pre zen ta ci jare pre zen ta ti vac, gen. jed. re pre zen ta-

tiv ca, vok. jed. re pre zen ta tiv če, gen. mn. re pre zen ta ti va ca

re pre zen ta tiv ka, dat. jed. re pre zen ta-tiv ki, gen. mn. re pre zen ta tiv ki

re pu bli ka nac, gen. jed. re pu bli kan ca, vok. jed. re pu bli kan če, gen. mn. re pu-bli ka na ca

re pu bli kan ka, dat. jed. re pu bli kan ki, gen. mn. re pu bli kan ki

re spek to va ti, prez. re spek tu jem, gl. pril. sad. re spek tu ju ći, gl. im. re spek-to va nje

re sta u ra ci jare sta u ra tor, vok. jed. re sta u ra to re,

instr. jed. re sta u ra to romre šet ka, dat. jed. re šet ki, gen. mn. re šet-

ki/re še ta kare šo, gen. jed. re šoa, nom. mn. re šoire tor (go vor nik), vok. jed. re to re, instr.

jed. re to romre vi zi jarev nost, gen. jed. rev no sti, instr. jed.

rev no šću/rev no stirev no stan, rev no sna, odr. vid rev no snire vo lu ci o nar, vok. jed. re vo lu ci o na ru/

re vo lu ci o na re, instr. jed. re vo lu ci o na-rom/re vo lu ci o na rem

re zer vi sa nost, gen. jed. re zer vi sa no sti, instr. jed. re zer vi sa no šću/re zer vi sa-no sti

re zer vist/re zer vi sta, gen. jed. re zer vi sta

re zer vi sta/re zer vist, gen. jed. re zer vi stere zi den ci jare zi den ci ja lan, re zi den ci jal na, odr. vid

re zi den ci jal nire zi dent, gen. jed. re zi den ta, gen. mn.

re zi de na tare zi me, gen. jed. re zi mea, nom. mn. re-

zi meire zi sten ci jare zi sten tan, re zi stent na, odr. vid re zi-

stent nire ži ser ka, dat. jed. re ži ser ki, gen. mn.

re ži ser kiRib ni carib nič kiRi čard La vlje Sr ceRi đa ni (top.)ri đo kos, ri đo ko sa, odr. vid ri đo ko siRi je ča nin, nom. mn. Ri je ča niRi je čan ka, dat. jed. Ri je čan ki, gen. mn.

Ri je čan kiRi ječ ka na hi jari ječ niri je dak, ri jet ka, odr. vid ri jet kiri je di ti, prez. ri je dim, gl. prid. trp. ri je-đen, gl. im. ri je đe nje

Ri je ka Cr no je vi ćari je ka, dat. jed. ri je ciri je ši ti, prez. ri je šim, gl. im. rje še njeri jet ko (pril.)ri jet kost, gen. jed. ri jet ko sti, instr. jed.

ri jet ko šću/ri jet ko stiRi sanri san ski


ri skant nost, gen. jed. ri skant no sti, instr. jed. ri skant no šću/ri skant no sti

Ri stić-Kan gr gin rječ nikRi šnja nin, nom. mn. Ri šnja niRi šnjan ka, dat. jed. Ri šnjan ki, gen. mn.

Ri šnjan kirječ. (skr. rječ ca)rječ carje či carje čit, rje či ta, odr. vid rje či tirje či tost, gen. jed. rje či to sti, instr. jed.

rje či to šću/rje či to stirječ nič kirječ nik, nom. mn. rječ ni cirje đi (komp. od ri je dak)rje ša va ti, prez. rje ša vam, gl. pril. sad.

rje ša va ju ći, gl. im. rje ša va njerje še nje, gen. jed. rje še nja, instr. jed.

rje še njemrje šiv, rje ši va, odr. vid rje ši virje ši vost, gen. jed. rje ši vo sti, instr. jed.

rje ši vo šću/rje ši vo stirkt. (skr. ri mo ka to lič ki, ri mo ka to lik) ro do ljubro do lju bi vost, gen. jed. ro do lju bi vo sti,

instr. jed. ro do lju bi vo šću/ro do lju bi-vo sti

ro do na čel nik, vok. jed. ro do na čel ni če, nom. mn. ro do na čel ni ci

rod skiro đak, vok. jed. ro đa če, nom. mn. ro đa ciro đa ka, dat. jed. ro đa kiro đen dan, gen. jed. ro đen da naro ja list/ro ja li sta, gen. jed. ro ja li sta

ro ja li sta/ro ja list, gen. jed. ro ja li stero ja li stič kiro ja list ki njaro ko ko, gen. jed. ro ko koa.ro (in ter net ski do men Ru mu ni je)rom. (skr. ro man ski, ro ma ni zam) ro ma nist/ro ma ni sta, gen. jed. ro ma ni-

staro ma ni sta/ro ma nist, gen. jed. ro ma ni-

stero ma ni stič kiro ma ni sti ka, dat. jed. ro ma ni sti ciro ma nist ki njaro ma ni zam, gen. jed. ro ma ni zma, gen.

mn. ro ma ni za maro ma no pi sac, gen. jed. ro ma no pi sca,

vok. jed. ro ma no pi šče, gen. mn. ro-ma no pi sa ca

ro man si jer, gen. jed. ro man si je ra, vok. jed. ro man si je ru, instr. jed. ro man si-je rom

ro man si jer ka, dat. jed. ro man si jer ki, gen. mn. ro man si jer ki

ro man si jer skiro ni lac, gen. jed. ro ni o ca, vok. jed. ro ni-

o če, gen. mn. ro ni la carop skirop stvo, gen. mn. rop sta va/rop stvaRov ca (top.)Rov ča nin, nom. mn. Rov ča niRov čan ka, dat. jed. Rov čan ki, gen. mn.

Rov čan ki.rs (in ter net ski do men Sr bi je)ršum, gen. jed. ršu mart, gen. jed. rta


RTCG (skr. Ra dio-te le vi zi ja Cr ne Gore)

.ru (in ter net ski do men Ru si je)ru čak, gen. jed. ruč ka, nom. mn. ruč-

ko viruč ka, dat. jed. ruč ki/ruč ci, gen. mn. ru-ča ka/ruč ki

Ru do Po lje (top.)ru ka, dat. jed. ru ciru ka vac, gen. jed. ru kav ca, gen. mn. ru-

ka va caru ko vo di lac, vok. jed. ru ko vo di o če,

gen. mn. ru ko vo di la caru ko vod stvo, gen. mn. ru ko vod sta va/

ru ko vod stvaru me ni ti (či ni ti ru me nim), prez. ru me-

nim, gl. prid. trp. ru me njen, gl. im. ru me nje nje

ru me nje ti (postаjati ru men), prez. ru-me nim

Ru munRu mu ni jaRu mun ka, dat. jed. Ru mun ki, gen. mn.

Ru mun kiru mun skiRusRu si jarus. (skr. ru ski)ru skiRu ski njaru sko slo ven skiru so fi lru ši lac, gen. jed. ru ši o ca, vok. jed. ru ši-

o če, gen. mn. ru ši la carva ti (se), prez. rvem (se), gl. im. rva nje

rvač, vok. jed. rva ču, instr. jed. rva čemrva či ca, vok. jed. rva či cerva či cinrza ti, prez. ržem, gl. pril. sad. ržu ći, gl.

im. rza nje

S

S (skr. sje ver) S (engl. So uth – jug)S (skr. sum por) S (skr. ska kač u ša hu)s. l. (skr. lat. si ne lo co – bez ozna ke

mje sta) s. r. (skr. svo jom ru kom, svo je ruč no)s. r. (skr. sred nji rod)sa blast, gen. jed. sa bla sti, instr. jed. sa-

bla šću/sa bla stisa bra ti, prez. sa be rem, im per. sa be risač, gen. jed. sa ča, instr. jed. sa čem,

nom. mn. sa če visa či nja va ti, prez. sa či nja vam, gl. pril.

sad. sa či nja va ju ći, gl. im. sa či nja-vanje

sa će ra ti/sa tje ra ti, prez. sa će ram sa će ri va ti/sa tje ri va ti, prez. sa će ru jem,

gl. pril. sad. sa će ruju ći, gl. im. sa će-ri va nje

sa ći, prez. sa đem; aor. sa đoh; gl. prid. rad. sa šao, sa šla, gl. pril. proš. sa-šavši

SAD (skr. Sje di nje ne Ame rič ke Dr ža ve)sa da šnjisa da šnjost, gen. jed. sa da šnjo sti, instr.

jed. sa da šnjo šću/sa da šnjo sti


sa di je va ti, prez. sa di je vam, gl. pril. sad. sa di je va ju ći, gl. im. sa di je va nje

sa dist/sa di sta, gen. jed. sa di stasa di sta/sa dist, gen. jed. sa di stesa di stič kisa dist ki njasa dej stvo, gen. mn. sa dej sta va/sa dej stvasa drug, vok. jed. sa dru že, nom. mn. sa-

dru zi sa đe nu ti/sa đe sti, prez. sa đe nem sa đe sti/sa đe nu ti, prez. sa đe dem; aor.

sa đe doh; gl. prid. rad. sadio, sa đe la; gl. pril. proš. sa đev ši

sa gla sje, gen. jed. sa gla sja, instr. jed. sa gla sjem

sa gla san, sa gla sna, odr. vid sa gla snisa gla snost, gen. jed. sa gla sno sti, instr.

jed. sa gla sno šću/sa gla sno stisa go ri je va ti, prez. sa go ri je vam, gl. pril.

sad. sa go ri je va ju ći, gl. im. sa go ri je-va nje

sa go r je ti, prez. sa go rim; aor. sa gor jeh; gl. prid. rad. sa go rio, sa gor je la; gl. pril. proš. sa gor jev ši

sa go vor nik, vok. jed. sa go vor ni če, nom. mn. sa go vor ni ci

sa hat-ku laSa hat-ku la (istor. obje kat)saj dži jasa ko, gen. jed. sa koa, nom. mn. sa koisa kri ti, prez. sa kri jem, gl. prid. trp. sa-

kri vensal do, gen. jed. sal da, nom. mn. sal disa le će ti/sa le tje ti, prez. sa le tim; aor. sa-

le ćeh; gl. prid. rad. sa le tio, sa le će la; gl. pril. proš. sa le ćev ši

sa le tje ti/sa le će ti, prez. sa le tim; aor. sa-le tjeh; gl. prid. rad. sa le tio, sa le tje la; gl. pril. proš. sa le tjev ši

sa li je ta ti, prez. sa li je ćem, gl. pril. sad. sa li je ću ći, gl. im. sa li je ta nje

sam sam catsa mi lost, gen. jed. sa mi lo sti, instr. jed.

sa mi lo šću/sa mi lo stisa mi lo stan, sa mi lo sna, odr. vid sa mi-

lo snisa mlje ti, prez. sa me ljem, im per. sa me ljisa mo dr žac, gen. jed. sa mo dr šca, vok.

jed. sa mo dr šče, gen. mn. sa mo dr ža casa mo kri ti čan, sa mo kri tič na, odr. vid

sa mo kri tič nisa mo od bra nasa mo po slu ga, dat. jed. sa mo po slu zisa mo sta lan, sa mo stal na, odr. vid sa mo-

stal nisa mo svi jest, gen. jed. sa mo svi je sti,

instr. jed. sa mo svi je šću/sa mo svi je stisa mo svoj nost, gen. jed. sa mo svoj no sti,

instr. jed. sa mo svoj no šću/sa mo svoj-no sti

sa mo tvorsa mo u bi casa mo u bi lač kisa mo u bi stvo, gen. mn. sa mo u bi sta va/

sa mo u bi stvasa mo uk, sa mo u ka, odr. vid sa mo u kisa mo u vje ren, sa mo u vje re na, odr. vid

sa mo u vje re nisa mo u vje re nost, gen. jed. sa mo u vje re-

no sti, instr. jed. sa mo u vje re no šću/sa-mo u vje re no sti

sa mo vo lja


sa mo zva nac, gen. jed. sa mo zvan ca, vok. jed. sa mo zvan če, gen. mn. sa mo-zva na ca

san, gen. jed. sna, nom. mn. sno vi sa na to ri jumsan du če, gen. jed. san du če tasan duk, nom. mn. san du cisan ke (mn. ž. r.)sank ci o ni sa ti, prez. sank ci o ni šem, gl.

pril. sad. sank ci o ni šu ći, gl. im. sank-ci o ni sa nje

San Ma ri nosan ti me tar/cen ti me tar, gen. jed. san-

ti me trasa njiv, sa nji va, odr. vid sa nji visa nji vost, gen. jed. sa nji vo sti, instr. jed.

sa nji vo šću/sa nji vo stisa o bra ćaj, gen. jed. sa o bra ća ja, instr.

jed. sa o bra ća jemsa o bra ća jac, gen. jed. sa o bra ćaj ca, vok.

jed. sa o bra ćaj če, gen. mn. sa o bra ća-ja ca

sa o bra ća ti, prez. sa o bra ćam, gl. pril. sad. sa o bra ća ju ći, gl. im. sa o bra ća nje

sa op šta va ti, prez. sa op šta vam, gl. pril. sad. sa op šta va ju ći, gl. im. sa op šta va-nje

sa op šte nje, gen. jed. sa op šte nja, instr. jed. sa op šte njem

sa pat ni ca, vok. jed. sa pat ni cesa pat ni činsa pat nič kisa pat nik, vok. jed. sa pat ni če, nom. mn.

sa pat ni cisa pat ni štvo, gen. mn. sa pat ni šta va/sa-

pat ni štva

sa pe tost, gen. jed. sa pe to sti, instr. jed. sa pe to šću/sa pe to sti

sa pi nja ti, prez. sa pi njem, gl. pril. sad. sa pi nju ći, gl. im. sa pi nja nje

sa punsa put ni ca, vok. jed. sa put ni cesa put ni činsa put nič kisa put nik, vok. jed. sa put ni če, nom. mn.

sa put ni cisa put ni štvo, gen. mn. sa put ni šta va/sa-

put ni štvasa rad ni ca, vok. jed. sa rad ni cesa rad ni činsa rad nik, vok. jed. sa rad ni če, nom. mn.

sa rad ni cisa ra đi va ti, prez. sa ra đu jem, gl. pril.

sad. sa ra đu ju ći, gl. im. sa ra đi va njeSa ra je vosa ra jev skiSa raj ka, dat. jed. Sa raj ki, gen. mn. Sa-

raj kiSa raj li jasar ko fag, nom. mn. sar ko fa zisa sje ći/sa ś e ći, prez. sa si je čem; aor. sa-

sje koh, sa si je če; im per. sa si je ci; gl. prid. rad. sa sje kao, sa sje kla; gl. pril. proš. sa sje kav ši

sa si je ca ti, prez. sa si je cam, gl. pril. sad. sa si je ca ju ći, gl. im. sa si je ca nje

sa sta nak, gen. jed. sa stan ka, nom. mn. sa stan ci, gen. mn. sa sta na ka

sa sto jak, gen. jed. sa stoj ka, nom. mn. sa stoj ci, gen. mn. sa sto ja ka

sa ši ti, prez. sa ši jem, gl. prid. trp. sa ši-ven


sa ś e ći/sa sje ći, prez. sa si je čem; aor. sa-ś e koh, sa si je če; im per. sa si je ci; gl. prid. rad. sa ś e kao, sa ś e kla; gl. pril. proš. sa ś e kav ši

sat, gen. jed. sa ta, nom. mn. sa to vi (ča-sov ni ci); gen. jed. sa ta, nom. mn. sa ti (ča so vi)

sat-dvasa tje ra ti/sa će ra ti, prez. sa tje ramsa tje ri va ti/sa će ri va ti, prez. sa tje ru jem,

gl. pril. sad. sa tje ru ju ći, gl. im. sa tje-ri va nje

sa u če sni ca, vok. jed. sa u če sni cesa u če sni činsa u če snič kisa u če snik, vok. jed. sa u če sni če, nom.

mn. sa u če sni cisa u če sni štvo, gen. mn. sa u če sni šta va/

sa u če sni štvasav/vasSa va Ko va če vić Mi za rasa ve zni ca, vok. jed. sa ve zni cesa ve zni činsa ve znik, vok. jed. sa ve zni če, nom. mn.

sa ve zni ci sa ve zni štvo, gen. mn. sa ve zni šta va/sa-

ve zni štvaSa vić Mar ko vić Šte di mli jasa vi ju tak, gen. jed. sa vi jut ka, nom. mn.

sa vi ju ci, gen. mn. sa vi ju ta kaSa vi no Se lo (top.)sa vje snost, gen. jed. sa vje sno sti, instr.

jed. sa vje sno šću/sa vje sno stisa vjest, gen. jed. sa vje sti, instr. jed. sa-

vje šću/sa vje stisa vje stan, sa vje sna, odr. vid sa vje sni

sa vjet ni ca, vok. jed. sa vjet ni cesa vjet ni činsa vjet nič kisa vjet nik, vok. jed. sa vjet ni če, nom. mn.

sa vjet ni cisa vje to da vac, gen. jed. sa vje to dav ca,

vok. jed. sa vje to dav če, gen. mn. sa-vje to da va ca

sa vje to da van, sa vje to dav na, odr. vid sa vje to dav ni

sa vje to dav čevsa vje to va nje, gen. jed. sa vje to va nja,

instr. jed. sa vje to va njemsa vre me nik, vok. jed. sa vre me ni če,

nom. mn. sa vre me ni cisa vre me nost, gen. jed. sa vre me no sti,

instr. jed. sa vre me no šću/sa vre me-nosti

sa zva ti, prez. sa zo vem, im per. sa zo visa zvje žđe, gen. jed. sa zvje žđa, instr.

jed. sa zvje žđemsa zvuč je, gen. jed. sa zvuč ja, instr. jed.

sa zvuč jemsa že ći, prez. sa že žem; aor. sa že goh, sa-

že že; gl. prid. rad. sa že gao, sa že gla; gl. pril. proš. sa že gav ši

sa že tak, gen. jed. sa žet ka, nom. mn. sa-že ci, gen. mn. sa že ta ka

sa že ti, prez. sa žmem, im per. sa žmisa že tost, gen. jed. sa že to sti, instr. jed.

sa že to šću/sa že to stise ce si jase ce si o nist/se ce si o ni sta, gen. jed. se ce-

si o ni stase ce si o ni sta/se ce si o nist, gen. jed. se ce-

si o ni ste


se ce si o ni stič kise ce si o nist ki njase dam de setse dam de se to go di šnjak, vok. jed. se-

dam de se to go di šnja če, nom. mn. se-dam de se to go di šnja ci

se dam de se to go di šnjise dam de se to go di šnji case dam na estse dam na e sto go di šnjise dam na e sto rose dam-osamse dam sto/se dam sto ti nase dam sto ti na/se dam stosed mo go di šnjak, vok. jed. sed mo go di-

šnja če, nom. mn. sed mo go di šnja cised mo go di šnja ki njased mo go di šnjised mo go di šnji cased mo mje seč nised mo rosed mo sprat ni caSej šel ska ostr vase kre ta ri ca, vok. jed. se kre ta ri cese kre ta ri čin se kun dant, gen. jed. se kun dan ta, gen.

mn. se kun da na tase kund/se kun da, gen. jed. se kun dase kun da/se kund, gen. jed. se kun dese kun dant skise ljak, vok. jed. se lja če, nom. mn. se-

lja cise ljan ka, dat. jed. se ljan ki, gen. mn. se-

ljan ki

sen ten ci jase o base o skise pa ra tist/se pa ra ti sta, gen. jed. se pa-

ra ti stase pa ra ti sta/se pa ra tist, gen. jed. se pa-

ra ti stese pa re, gen. jed. se pa rea, nom. mn. se-

pa reiser dar, vok. jed. ser da ru/ser da re, instr.

jed. ser da rom/ser da remser ti fi kat/cer ti fi katser vis (slu žba, uslu ga)se strič nasfe raSFRJ (skr. So ci ja li stič ka Fe de ra tiv na

Re pu bli ka Ju go sla vi ja)she ma/še mashe mat ski/še mat skisho dan, shod na, odr. vid shod nishva ta ti, prez. shva tam, gl. pril. sad.

shva ta ju ći, gl. im. shva ta njeshva ti ti, prez. shva tim, gl. prid. trp.

shva ćen.si (in ter net ski do men Slo ve ni je)si gur nost, gen. jed. si gur no sti, instr.

jed. si gur no šću/si gur no stisi ja li casi ja ti, prez. si jem, gl. pril. sad. si ju ći,

gl. im. si ja njesi jed, si je da, odr. vid si je disi je dje ti/si je đe ti, prez. si je dim; gl. pril.

sad. si je de ći; gl. prid. rad. si je dio, si-je dje la; gl. im. si je đe nje


si je đe ti/si je dje ti, prez. si je dim; gl. pril. sad. si je de ći; gl. prid. rad. si je dio, si-je đe la; gl. im. si je đe nje

si je lo, gen. jed. si je lasi je no, gen. jed. si je nasi je rak, gen. jed. si jer kasi je va ti, prez. si je vam, gl. pril. sad. si je-

va ju ći, gl. im. si je va njesik ta ti, prez. sik ćem, gl. pril. sad. sik ću-ći, gl. im. sik ta nje

si li ci jumSi lić-Pranj ko vi će va Gra ma ti kasil nik, vok. jed. sil ni če, nom. mn. sil ni cisim bi o zasim bo list/sim bo li sta, gen. jed. sim bo-

li stasim bo li sta/sim bo list, gen. jed. sim bo-

li stesim bo li zam, gen. jed. sim bo li zma, gen.

mn. sim bo li za masim po zi jumsi na go ga, dat. jed. si na go gisin hro ni čan, sin hro nič na, odr. vid sin-

hro nič nisin hro ni jasin hro ni za ci jasi noć (pril.)si noć njisi no vac, gen. jed. si nov ca, vok. jed. si-

nov če, gen. mn. si no va casi no vi ca, vok. jed. si no vi cesi no vi činsin tak sasin tak sič ki

si pa ti, prez. si pam, gl. pril. sad. si pa ju-ći, gl. im. si pa nje

si pljiv, si plji va, odr. vid si plji visi plji vost, gen. jed. si plji vo sti, instr. jed.

si plji vo šću/si plji vo stisir će, gen. jed. sir će tasir ćet nisi ro čad, gen. si ro ča di, instr. si ro ča disi ro če, gen. jed. si ro če tasi ro mah, vok. jed. si ro ma še, nom. mn.

si ro ma sisi ro ma štvo, gen. mn. si ro ma šta va/si ro-

ma štvasi ro tasi ro vost, gen. jed. si ro vo sti, instr. jed.

si ro vo šću/si ro vo stisi sar, vok. jed. si sa ru/si sa re, instr. jed.

si sa rom/si sa remsi sa ti, prez. si sam, gl. pril. sad. si sa ju ći,

gl. im. si sa njesi sa vac, gen. jed. si sav ca, vok. jed. si-

sav če, gen. mn. si sa va casi stem, gen. jed. si ste masi ste ma ti čan, si ste ma tič na, odr. vid si-

ste ma tič nisi že, gen. jed. si žea, nom. mn. si žeisja ha ti, prez. sja šem, im per. sja šisjaj, gen. jed. sja ja, instr. jed. sja jemsja jan, sjaj na, odr. vid sjaj nisjaj no ok, sjaj no o ka, odr. vid sjaj no o kisjec ka ti/śec ka ti, prez. sjec kam, gl. pril.

sad. sjec ka ju ći, gl. im. sjec ka njesjec ka vac/śec ka vac, gen. jed. sjec kav-

ca, gen. mn. sjec ka va casje ča/śeča


sje či vo/śeči vosje ća nje/śeća nje, gen. jed. sje ća nja,

instr. jed. sje ća njemsje ća ti (se)/śeća ti (se), prez. sje ćam

(se), gl. pril. sad. sje ća ju ći (se), gl. im. sje ća nje

sje ći/śeći, prez. si je čem; im per. si je ci; impf. si je ci jah; gl. prid. rad. sje kao, sje kla; gl. prid. trp. sje čen

sje da lo/śeda losje deć ke/śedeć ke (pril.)sje di ni ti, prez. sje di nim, gl. prid. trp.

sje di njen, gl. im. sje di nje njesje di šte/śedi šte, gen. jed. sje di šta, instr.

jed. sje di štemsjed ni ca/śed ni casjed ni čar/śed ni čar, vok. jed. sjed ni ča-

ru/sjed ni ča re, instr. jed. sjed ni ča rom/sjed ni ča rem

sjed ni či ti/śed ni či tisjed nik/śed nik, vok. jed. sjed ni če, nom.

mn. sjed ni cisje dje ti/śeđe ti, prez. sje dim; impf. sje-đah; gl. prid. rad. sje dio, sje dje la; gl. im. sje đe nje

sje ki ra/śeki rasje ki ra ci ja/śeki ra ci jasje ki ra nje/śeki ra njesje ki ri ca/śeki ri casje ku tić/śeku tić, gen. jed. sje ku ti ća,

instr. jed. sje ku ti ćem sje me/śeme, gen. jed. sje me nasje me ni šte/śeme ni šte, gen. jed. sje me-

ni šta, instr. jed. sje me ni štemsje me nja ča/śeme nja ča

sjen či ti/śen či ti, prez. sjen čim, gl. im. sjen če nje

sjen ka, dat. jed. sjen ci, gen. mn. sjen ka/sjen ki

sje no kos/śeno kossje no ko san/śeno ko san, sje no ko sna,

odr. vid. sje no ko snisje sti/śesti, prez. sjed nem/sje dem; aor.

sje doh; gl. prid. rad. sjeo/sio, sje la; gl. pril. proš. sjev ši

sje ta/śetasje tan/śetan, sjet na, odr. vid sjet nisje ti ti (se)/śeti ti (se), prez. sje tim (se)sjev. (skr. sje ver ni) sje ver/śeversje ve rac/śeve rac, gen. jed. sje ver ca,

gen. mn. sje ve ra casje ve ri ti/śeve ri ti, prez. sje ve rim, gl.

pril. sad. sje ve re ći, gl. im. sje ve re njeSje ver na Ame ri ka/Śe ver na Ame ri kasje ver ni/śever niSje ver nja ča/Śever nja časje ver njak/śever njak, gen. jed. sje ver-

nja ka, nom. mn. sje ver nja cisju tra/śutra (pril.)sju tra dan/śutra dan (pril.)sju tra šnji/śutra šnjisju tri dan/śutri dan (pril.).sk (in ter net ski do men Slo vač ke)Ska dar, gen. Ska draska dar skiSka dar sko je ze roSka dra nin, nom. mn. Ska dra ni


Ska dran ka, dat. jed. Ska dran ki, gen. mn. Ska dran ki

Sken der begski ja ti (se), prez. ski jam (se), gl. pril.

sad. ski ja ju ći (se), gl. im. ski ja njeski jeskla di šniskla di šte, gen. jed. skla di šta, instr. jed.

skla di štemsklad nost, gen. jed. sklad no sti, instr.

jed. sklad no šću/sklad no stiSkop ska Cr na Go raskr. (skr. skra će no, skra će ni ca)skri nja/škri njaskrobsku ći ti, prez. sku ćim, gl. prid. trp. sku-ćen

sku va ti, prez. sku vamsla bost, gen. jed. sla bo sti, instr. jed. sla-

bo šću/sla bo stisla bo vid/sla bo vi dan, sla bo vi da, odr.

vid sla bo vi disla bo vi dan/sla bo vid, sla bo vid na, odr.

vid sla bo vid nisla dak, slat ka, odr. vid slat kisla do ku sac, gen. jed. sla do ku sca, vok.

jed. sla do ku šče, gen. mn. sla do ku sa casla sti čar, vok. jed. sla sti ča ru/sla sti ča re,

instr. jed. sla sti ča rom/sla sti ča remsla sti ča ra/sla sti čar ni casla sti čar ni ca/sla sti ča raslat kor je čiv, slat kor je či va, odr. vid slat-

kor je či vi

slat kor je či vost, gen. jed. slat kor je či vo-sti, instr. jed. slat kor je či vo šću/slat-kor je či vo sti

sla vist/sla vi sta, gen. jed. sla vi stasla vi sta/sla vist, gen. jed. sla vi stesla vi stič kisla vi sti ka, dat. jed. sla vi sti cisla vist ki njasle ći se/sleg nu ti se, prez. sleg nem se;

aor. sle goh se, sle že se; gl. prid. rad. sle gao se, sle gla se; gl. pril. proš. sle-gav ši se

sle đa (pril.)sleg nu ti se/sle ći se, prez. sleg nem se;

aor. sleg nuh se; gl. prid. rad. sleg nuo se, sleg nu la se; gl. pril. proš. sleg nuv-ši se

sle zi na/slje zi nasli jed, nom. mn. slje do visli je di ti, prez. sli je dim, gl. pril. sad. sli-

je de ći, gl. im. sli je đe njesli je ga ti, prez. sli je žem, gl. pril. sad. sli-

je žu ći, gl. im. sli je ga njesli jep, sli je pa, odr. vid sli je pisli je pac, gen. jed. sli jep ca, vok. jed. sli-

jep če, gen. mn. sli je pa casli je ta ti, prez. sli je ćem, gl. pril. sad. sli-

je ću ći, gl. im. sli je ta njesli je va (pril.)SLO (Me đu na rod na auto-ozna ka za

Slo ve ni ju)slo bo do um nost, gen. jed. slo bo do um-

no sti, instr. jed. slo bo do um no šću/slo-bo do um no sti

slo bo šti naslov. (skr. slo ven ski)


slu ga, dat. jed. slu gi, gen. mn. slu ga/slu gu

slu ša o ni caslu ški njaslu žav ka, dat. jed. slu žav ki, gen. mn.

slu žav kisljed be ni ca, vok. jed. sljed be ni cesljed be ni činsljed be nič kisljed be nik, vok. jed. sljed be ni če, nom.

mn. sljed be ni cisljed be ni štvo, gen. mn. sljed be ni šta va/

sljed be ni štvaslje de ći (prid.)slje do va ti, prez. slje du jem, gl. pril. sad.

slje du ju ći, gl. im. slje do va njeslje pač kislje pi caslje pi činslje pić, instr. jed. slje pi ćemslje pi loslje po ćaslje po oč ni casljezslje zi na/sle zi naslju bi ti se, prez. slju bim seslju šti ti, prez. slju štim, gl. prid. trp.

slju štensma ći/smak nu ti, prez. smak nem; aor.

sma koh, sma če; gl. prid. rad. sma-kao, sma kla; gl. pril. proš. sma kav ši

Smail-agasmak nu ti/sma ći, prez. smak nem; aor.

smak nuh; gl. prid. rad. smak nuo, smak nu la; gl. pril. proš. smak nuv ši

sme đo kos, sme đo ko sa, odr. vid sme đo-ko si

sme će, gen. jed. sme ća, instr. jed. smećem

smeć kast, smeć ka sta, odr. vid smećkasti

smi ja ti se, prez. smi jem se, gl. pril. sad. smi ju ći se, gl. im. smi ja nje

smi jeh, nom. mn. smje ho vismi je ni ti, prez. smi je nim, gl. prid. trp.

smi je njensmi je šak, gen. jed. smi je ška, nom. mn.

smi je šci, gen. mn. smi je ša kasmi je šan, smi je šna, odr. vid smi je šnismi je šno (pril.)smion, smi o na, odr. vid smi o nismi sao, gen. jed. smi slasmi šlje nost, gen. jed. smi šlje no sti, instr.

jed. smi šlje no šću/smi šlje no stismje lost, gen. jed. smje lo sti, instr. jed.

smje lo šću/smje lo stismje ra ti, prez. smje ram, gl. pril. sad.

smje ra ju ći, gl. im. smje ra njesmjer nost, gen. jed. smjer no sti, instr.

jed. smjer no šću/smjer no stismje sa/smje šasmje ša/smje sasmje ška ti se, prez. smje škam se, gl.

pril. sad. smje ška ju ći se, gl. im. smje-ška nje

smje štaj, gen. jed. smje šta ja, instr. jed. smje šta jem

smje šta ti, prez. smje štam, gl. pril. sad. smje šta ju ći, gl. im. smje šta nje

smje ti, prez. smi jem, gl. pril. sad. smi-ju ći


Smo ko vac (top.), gen. Smo kov ca smr dlji vac, gen. jed. smr dljiv ca, vok.

jed. smr dljiv če, gen. mn. smr dlji va casmr ča/smre kasmr ći se/smrk nu ti se, prez. smrk nem

se; aor. smr koh se, smr če se; gl. prid. rad. smr kao se, smr kla se; gl. pril. proš. smr kav ši se

smr dje ti/smr đe ti, prez. smr dim; impf. smr đah; gl. prid. rad. smr dio, smr-dje la

smr dlji vac, gen. jed. smr dljiv ca, vok. jed. smr dljiv če, nom. mn. smr dljiv ci, gen. mn. smr dlji va ca

smr dlji vi ca, vok. jed. smr dlji vi cesmr dlji vi činsmr đe ti/smr dje ti, prez. smr dim; impf.

smr đah; gl. prid. rad. smr dio, smr-đe la

smre ka/smr ča, dat. jed. smre cismrk nu ti se/smr ći se, prez. smrk nem

se; aor. smr koh se; gl. prid. rad. smrk nuo se, smrk nu la se; gl. pril. proš. smrk nuv ši se

smr ša vi ti, prez. smr ša vimsmrt, gen. jed. smr ti, instr. jed. smr ću/

smr tismrt nost, gen. jed. smrt no sti, instr. jed.

smrt no šću/smrt no stismr to no snost, gen. jed. smr to no sno-

sti, instr. jed. smr to no sno šću/smr to-nosno sti

smu di ti, prez. smu dim, impf. smu đah, gl. pril. sad. smu de ći, gl. im. smu-đenje

smu tlji vac, gen. jed. smu tljiv ca, vok. jed. smu tljiv če, gen. mn. smu tlji va ca

smu tlji vi ca, vok. jed. smu tlji vi cesmu tlji vi činsmu va ti, prez. smu vamSn (skr. ka laj)snab di je va ti, prez. snab di je vam, gl.

pril. sad. snab di je va ju ći, gl. im. snab-di je va nje

snab dje ti/snab đe ti, prez. snab di jem; aor. snab djeh; gl. prid. rad. snab dio, snab dje la; gl. pril. proš. snab djev ši

snab đe ti/snab dje ti, prez. snab di jem; aor. snab đeh; gl. prid. rad. snab dio, snab đe la; gl. pril. proš. snab đev ši

sna ći, prez. sna đem; aor. sna đoh; gl. prid. rad. sna šao, sna šla; gl, pril. proš. sna šav ši

sna ha, dat. jed. sna hisni jeg, nom. mn. snje go visni je va ti, prez. sni je vam, gl. pril. sad.

sni je va ju ći, gl. im. sni je va njesni je žan, sni je žna, odr. vid sni je žnisni je ži ti, prez. sni je žim, gl. pril. sad.

sni je že ći, gl. im. sni je že njesni je žni casni mak, gen. jed. snim ka, nom. mn.

snim ci, gen. mn. sni ma kasnis ho dljiv, snis ho dlji va, odr. vid snis-

ho dlji visno šlji vost, gen. jed. sno šlji vo sti, instr.

jed. sno šlji vo šću/sno šlji vo stisno vi đe nje, gen. jed. sno vi đe nja, instr.

jed. sno vi đe njemsnu žde nost, gen. jed. snu žde no sti, instr.

jed. snu žde no šću/snu žde no stisnje go vit, snje go vi ta, odr. vid snje go vi tiSnje ško Bi je lić


snje ža ni caso, gen. jed. so li, instr. jed. so lju/so liso ba ri ca, vok. jed. so ba ri ceso ba ri činso bi čak, gen. jed. so bič ka, nom. mn. so-

bič ci, gen. mn. so bi ča kaso ci jal de mo krat/so ci jal de mo kra ta,

gen. jed. so ci jal de mo kra taso ci jal de mo kra ta/so ci jal de mo krat,

gen. jed. so ci jal de mo kra teso ci jal de mo krat skiso ci ja list/so ci ja li sta, gen. jed. so ci ja li-

staso ci ja li sta/so ci ja list, gen. jed. so ci ja li-

steso ci ja li stič kiso ci o log, vok. jed. so ci o lo že, nom. mn.

so ci o lo zi so ci o lo gi jaso ci o lo škiso ci o lo ški njaSo fo kle, gen. So fo klaso ko, gen. jed. so ko la, nom. mn. so ko-

lo visol fe đo, gen. jed. sol fe đaso list/so li sta, gen. jed. so li staso li sta/so list, gen. jed. so li steso li stič kiso list ki njaso li ti, prez. so lim, gl. pril. sad. so le ći,

gl. prid. trp. so ljen, gl. im. so lje njeSo lunso lun skiSo lu nja nin, nom. mn. So lu nja ni

So lu njan ka, dat. jed. So lu njan ki, gen. mn. So lu njan ki

so nant, gen. jed. so nan ta, gen. mn. so-na na ta

so nant skiso netso net ni/so net skiso net ski/so net nisop stven, sop stve na, odr. vid sop stve niSo to ni ći (top.)spa nać, gen. jed. spa na ća, instr. jed.

spa na ćemSpa sov dan, gen. Spa sov da na/Spa so va

dnespa si lac, gen. jed. spa si o ca, vok. jed.

spa si o če. gen. mn. spa si la caspa si ti, prez. spa sim, gl. prid. trp. spa-

šenspa ša va ti, prez. spa ša vam, gl. pril. sad.

spa ša va ju ći, gl. im. spa ša va njespa va o ni caspa va ti, prez. spa vam, gl. pril. sad. spa-

va ju ći, gl. im. spa va njespe ci ja list/spe ci ja li sta, gen. jed. spe ci-

ja li staspe ci ja li sta/spe ci ja list, gen. jed. spe ci-

ja li stespe ci ja li stič kispe ci ja list ki njaspi ker ka, dat. jed. spi ker ki, gen. mn.

spi ker kispi sa telj, gen. jed. spi sa te lja, vok. jed.

spi sa te lju, instr. jed. spi sa te ljemspi sa ta lji ca, vok. jed. spi sa te lji cespi sa te lji čin


splet ka, dat. jed. splet ki, gen. mn. splet-ki/sple ta ka

Spli ća nin, nom. mn. Spli ća niSpli ćan ka, dat. jed. Spli ćan ki, gen. mn.

Spli ćan kiSplitsplit skispo do baspo lja šnjost, gen. jed. spo lja šnjo sti,

instr. jed. spo lja šnjo šću/spo lja šno stispo me nik, nom. mn. spo me ni cispo ra zu mi je va ti se, prez. spo ra zu mi je-

vam se, gl. pril. sad. spo ra zu mi je va-ju ći se, gl. im. spo ra zu mi je va nje

spo ra zu mje ti se, prez. spo ra zu mi jem se; aor. spo ra zu mjeh se; gl. prid. rad. spo ra zu mio se, spo ra zu mje la se; gl. pril. proš. spo ra zu mjev ši se

spo red nost, gen. jed. spo red no sti, instr. jed. spo red no šću/spo red no sti

spo rječ ka ti se, prez. spo rječ kam sespor tist/spor ti sta, gen. jed. spor ti staspor ti sta/spor tist, gen. jed. spor ti stespor tist ki njasport skispo sob nost, gen. jed. spo sob no sti, instr.

jed. spo sob no šću/spo sob no stispo ta ći se/spo tak nu ti se, prez. spo tak-

nem se; aor. spo ta koh se, spo ta če se; gl. prid. rad. spo ta kao se, spo ta kla se; gl. pril. proš. spo ta kav ši se

spo tak nu ti se/spo ta ći se, prez. spo tak-nem se; aor. spo tak nuh se; gl. prid. rad. spo tak nuo se, spo tak nu la se; gl. pril. proš. spo tak nuv ši se

spram (pri jed.)

spre ča va nje, gen. jed. spre ča va nja, instr. jed. spre ča va njem

spre ći/spreg nu ti, prez. spreg nem; aor. spre goh, spre že; gl. prid. rad. spre-gao, spre gla; gl. pril. proš. spre gav ši

spre ga, dat. jed. spre zispreg nu ti/spre ći, prez. spreg nem; aor.

spreg nuh; gl. prid. rad. spreg nuo, spreg nu la; gl. pril. proš. spreg nuv ši

sprem nost, gen. jed. sprem no sti, instr. jed. sprem no šću/sprem no sti

spri je če nost, gen. jed. spri je če no sti, instr. jed. spri je če no šću/spri je če no sti

spri je či ti, prez. spri je čim, aor. spri je-čih, gl. prid. trp. spri je čen

spu ta nost, gen. jed. spu ta no sti, instr. jed. spu ta no šću/spu ta no sti

sra mo tan, sra mot na, odr. vid sra mot nisra mot nič kisra mot nik, vok. jed. sra mot ni če, nom.

mn. sra mot ni cisra zmjer, gen. jed. sra zmje ra, instr. jed.

sra zmje romSRB (Me đu na rod na auto-ozna ka za Sr-

bi ju)Sr bi jaSr bi ja nac, gen. jed. Sr bi jan ca, vok. jed.

Sr bi jan če, gen. mn. Sr bi ja na caSr bi jan ka, dat. jed. Sr bi jan ki, gen. mn.

Sr bi jan kiSr bin, nom. mn. Sr bisr da čan, sr dač na, odr. vid sr dač nisr dač nost, gen. jed. sr dač no sti, instr.

jed. sr dač no šću/sr dač no stisrdž basre ćan, sreć na, odr. vid sreć ni


sreć ni ca, vok. jed. sreć ni cesreć nik, vok. jed. sreć ni če, nom. mn.

sreć ni cisre di šnjisred nji vi jeksred njo e vrop skisred njo ško lac, gen. jed. sred njo škol-

ca, vok. jed. sred njo škol če, gen. mn. sred njo ško la ca

sred njo škol ka, dat. jed. sred njo škol ki, gen. mn. sred njo škol ki

sred njo škol skisred njo vje kov nisre do vje čan, sre do vječ na, odr. vid sre-

do vječ niSre do ze mlje, gen. Sre do ze mlja, instr.

Sre do ze mljemSre do zem no mo reSrem ski front (istor.)sri je dasri je ta ti, prez. sri je ćem, gl pril. sad. sri-

je ću ći, gl. im. sri je ta njesrod nost, gen. jed. srod no sti, instr. jed.

srod no šću/srod no stist. (skr. sto lje će)sta di jumsta dionsta klo re zac, gen. jed. sta klo re sca, vok.

jed. sta klo re šče, gen. mn. sta klo re-zaca

sta klo re zač kista lak, gen. jed. stal ka, nom. mn. stal ci,

gen. mn. sta la kasta lan, stal na, odr. vid stal nista le ški

sta lež, gen. jed. sta le ža, instr. jed. sta-le žom

stal no (pril.)sta nac, gen. jed. stan ca, gen. mn. sta-

na casta nar ka, dat. jed. sta nar ki, gen. mn.

sta nar kistand. (skr. stan dard no)sta ni casta nič nista ni-pa nista no da vac, gen. jed. sta no dav ca, vok.

jed. sta no dav če, gen. mn. sta no da va casta rac, gen. jed. star ca, vok. jed. star če,

gen. mn. sta ra casta rač kiSta ra va rošSta ri aero drom (top.)Sta ri za vjetstar je ši nastar je šin stvo, gen. mn. star je šin sta va/

star je šin stvastar ma lista ro cr kve no slo ven skista ro cr no gor skista ro drev nista ro grad skista ro grč kista ro la tin skista ro sje di lac/sta ro ś e di lac, gen. jed.

sta ro sje di o ca, vok. jed. sta ro sje di o če, gen. mn. sta ro sje di la ca

sta ro sje di lač ki/sta ro ś e di lač kista ro sje di o čev/sta ro ś e di o čev


sta ro slo ven skista ro ś e di lac/sta ro sje di lac, gen. jed.

sta ro ś e di o ca, vok. jed. sta ro ś e di o če, gen. mn. sta ro ś e di la ca

sta ro ś e di lač ki/sta ro sje di lač kista ro ś e di o čev/sta ro sje di o čevsta ro za vjet nista ti ka, dat. jed. sta ti cista ti sti čar, vok. jed. sta ti sti ča ru/sta ti sti-ča re, instr. jed. sta ti sti ča rom/sta ti sti-ča rem

sta ti sti čar ka, dat. jed. sta ti sti čar ki, gen. mn. sta ti sti čar ki

sta ti sti ka, dat. jed. sta ti sti cista žist/sta ži sta, gen. jed. sta ži stasta ži sta/sta žist, gen. jed. sta ži stesta žist ki njaSte ga mi tro po li ta Pe traste o nasti ca ti, prez. sti čem, gl. pril. sad. sti ču-ći, gl. im. sti ca nje

sti ho tvo rac, gen. jed. sti ho tvor ca, vok. jed. sti ho tvor če, gen. mn. sti ho tvo ra ca

stje no vit, stje no vi ta, odr. vid stje no vi tistje no vi tost, gen. jed. stje no vi to sti,

instr. jed. stje no vi to šću/stje no vi to stiStje pan Mi trov Lju bi šasto (broj)sto (dio na mje šta ja), gen. jed. sto la,

nom. mn. sto lo viSTO (skr. Svjet ska tr go vin ska or ga ni-

za ci ja)sto de se tisto dva de setsto pet

sto po stosto ga (rječ.)sto go di šnjak, vok. jed. sto go di šnja če,

nom. mn. sto go di šnja cisto go di šnja ki njasto go di šnjisto go di šnji casto i ci zam, gen. jed. sto i ci zma, gen. mn.

sto i ci za masto ič kisto ik, vok. jed. sto i če, nom. mn. sto i ci sto lje će, gen. jed. sto lje ća, instr. jed.

sto lje ćemsto po stot nisto pro cent nisto sprat ni casto ti nasto va ri šnisto va ri šte, gen. jed. sto va ri šta, instr.

jed. sto va ri štemsto žer, instr. jed. sto že romsto ži nastr. (skr. stra na) stra dal ni ca, vok. jed. stra dal ni cestra dal ni činstra dal nič kistra dal nik, vok. jed. stra dal ni če, nom.

mn. stra dal ni cistra nac, gen. jed. stran ca, vok. jed.

stran če, gen. mn. stra na castran pu ti castran pu ti ce (pril.)strast, gen. jed. stra sti, instr. jed. stra-

šću/stra sti


stra stan, stra sna, odr. vid stra snistra stven, stra stve na, odr. vid stra stve nistra stve nost, gen. jed. stra stve no sti,

instr. jed. stra stve no šću/stra stve no stistra šlji vac, gen. jed. stra šljiv ca, vok.

jed. stra šljiv če, gen. mn. stra šlji va castra šlji vi ca, vok. jed. stra šlji vi cestra šlji vi činstra šlji vost, gen. jed. stra šlji vo sti, instr.

jed. stra šlji vo šću/stra šlji vo stistre li castrep nja/stri jep njastre pje ti/stri je pje ti, prez. stre pim, gl.

pril. sad. stre pe ći, gl. im. stre plje njestric, vok. jed. stri čestri je lastri je lja ti, prez. stri je ljam, gl. pril. sad.

stri je lja ju ći, gl. im. stri je lja njestri je lja nje, gen. jed. stri je lja nja, instr.

jed. stri je lja njemstri je lac, gen. jed. stri jel ca, vok. jed.

stri jel če, gen. mn. stri je la castri je pje ti/stre pje ti, prez. stri je pim,

gl. pril. sad. stri je pe ći, gl. im. stri je-pljenje

stri jep nja/strep njastri ko, gen. jed. stri kastrog, stro ga, odr. vid stro gistro gost, gen. jed. stro go sti, instr. jed.

stro go šću/stro go stistru jo mjer, instr. jed. stru jo mje romstruk tu rastruk tu ri ra ti/struk tu ri sa ti, prez. struk-

tu ri ram, gl. pril. sad. stuk tu ri ra ju ći, gl. im. struk tu ri ra nje

struk tu ri sa ti/struk tu ri ra ti, prez. struk-tu ri šem, gl. pril. sad. stuk tu ri šu ći, gl. im. struk tu ri sa nje

stsl. (skr. sta ro slo ven ski) stu dent, gen. jed. stu den ta, gen. mn.

stu de na tastu dent ki njastu dent skistva ra lac, gen. jed. stva ra o ca, vok. jed.

stva ra o če, gen. mn. stva ra la castva ra lač kistva ra la štvo, gen. mn. stva ra la šta va/

stva ra la štvaStva ra nje (ča so pis), gen. Stva ra nja,

instr. Stva ra njemstvar nost, gen. jed. stvar no sti, instr.

jed. stva r no šću/stvar no stisu bje kat/su bjekt, gen. jed. su bjek ta,

gen. mn. su bje ka tasu bje kat skisu bjekt/su bje kat, gen. jed. su bjek ta,

gen. mn. su bje ka tasu bjek ti van, su bjek tiv na, odr. vid su-

bjek tiv ni su bjek ti vi zam, gen. jed. su bjek ti vi zma,

gen. mn. su bjek ti vi za ma su bjek tiv nost, gen. jed. su bjek tiv no sti,

instr. jed. su bjek tiv no šću/su bjek tiv-no sti

sub po la ran, sub po lar na, odr. vid sub-po lar ni

su če li ce (pril.)su če li ti, prez. su če lim, gl. prid. trp. su-če ljen


su če lja va ti, prez. su če lja vam, gl. pril. sad. su če lja va ju ći, gl. im. su če lja-vanje

su di ja, gen. jed. su di jesu di ji ni ca, vok. jed. su di ji ni cesu di o nik, vok. jed. su di o ni če, nom. mn.

su di o ni cisud stvo, gen. mn. sud sta va/sud stvasu đe, gen. jed. su đa, instr. jed. su đemsu đe ni ca, vok. jed. su đe ni cesu đe ni činsu đe nič kisu đe nik, vok. jed. su đe ni če, nom. mn.

su đe ni cisu gra đa nin, nom. mn. su gra đa nisu gra đan ka, dat. jed. su gra đan ki, gen.

mn. su gra đan kisu je vjer je, gen. jed. su je vjer ja, instr.

jed. su je vjer jemsu ma nut, su ma nu ta, odr. vid su ma nu tisu ma nu tost, gen. jed. su ma nu to sti,

instr. jed. su ma nu to šću/su ma nu to stisum nja, gen. mn. sum nji/sum njasum nja ti, prez. sum njam, gl. pril. sad.

sum nja ju ći, gl. im. sum nja njesum njiv, sum nji va, odr. vid sum nji visum nji vost, gen. jed. sum nji vo sti, instr.

jed. sum nji vo šću/sum nji vo stisu mra čan, su mrač na, odr. vid su mrač nisu mraksu na rod ni ca, vok. jed. su na rod ni cesu na rod ni činsu na rod nič kisu na rod nik, vok. jed. su na rod ni če,

nom. mn. su na rod ni ci

su na rod ni štvo, gen. mn. su na rod ni šta-va/su na rod ni štva

su na sljed ni ca, vok. jed. su na sljed ni cesu na sljed ni činsu na sljed nič kisu na sljed nik, vok. jed. su na sljed ni če,

nom. mn. su na sljed ni cisu na sljed ni štvo, gen. mn. su na sljed ni-

šta va/su na sljed ni štvasun ceSun ce (astr.)Sun čev si stem (astr.)su par ni ca, vok. jed. su par ni cesu par ni činsu par nič kisu par nik, vok. jed. su par ni če, nom. mn.

su par ni cisu par ni štvo, gen. mn. su par ni šta va/su-

par ni štvasu per brz, su per br za, odr. vid su per br zisu perl. (skr. su per la tiv) sup trop skisu rut ka, dat. jed. su rut ki, gen. mn. su-

rut kisu sjed/su śedsu sje dan/su ś e dan, su sjed na, odr. vid

su sjed nisu śed/su sjedsu ś e dan/su sje dan, su ś ed na, odr. vid su-ś ed ni

Su ti van (top.)Su to mo re (top.)suv, su va, odr. vid su visu ve ren, su ve re na, odr. vid su ve re ni


su ve re nost, gen. jed. su ve re no sti, instr. jed. su ve re no šću/su ve re no sti

su vla sni ca, vok. jed. su vla sni cesu vla sni činsu vla snič kisu vla snik, vok. jed. su vla sni če, nom.

mn. su vla sni cisu vo ćasu vo me đasu vo pa ran, su vo par na, odr. vid su vo-

par nisu vo ta (osta va) sv. (skr. sve ska)sv. (skr. sve ti) svad ba, gen. mn. svad bi/svad basvad be nisvag da šnjisva ka kavsva ki da šnjisva ko (gen. sva ko ga)sva ko ja ko (pril.)sva ko vr stan, sva ko vr sna, odr. vid sva-

ko vr snisva sti ka, dat. jed. sva sti cisva šta/sva što (gen. sva če ga)sva što/sva šta (gen. sva če ga)sve mo guć, sve mo gu ća, odr. vid sve mo-

gu ćisve ska, dat. jed. sve sci, gen. mn. sve sa-

ka/sve skisve sti, prez. sve dem; aor. sve doh; gl.

prid. rad. sveo, sve la; gl. pril. proš. svev ši

sve šta ti, prez. sve štam, gl. pril. sad. sve šta ju ći, gl. im. sve šta nje

sve šte nik, vok. jed. sve šte ni če, nom. mn. sve šte ni ci

sve šten stvo, gen. mn. sve šten sta va/sve-šten stva

sve tac, gen. jed. sve ca, vok. jed. sve če, gen. mn. sve ta ca

Sve ta Sto li caSve ta Tro ji caSve ti Pe tar Ce tinj skiSve to pi smo/Bi bli jasve zna ju ćisvi dje ti se/svi đe ti se, prez. svi dim se;

aor. svi djeh se; gl. prid. rad. svi dio se, svi dje la se; gl. pril. proš. svi djev-ši se

svi đe ti se/svi dje ti se, prez. svi dim se; aor. svi đeh se; gl. prid. rad. svi dio se, svi đe la se; gl. pril. proš. svi đev ši se

svi jeć njak, nom. mn. svi jeć nja cisvi jest, gen. jed. svi je sti, instr. jed. svi-

je šću/svi je stisvi jet, nom. mn. svje to visvi je tlo, gen. mn. svje ta la/svi je tlasvi je tlo plav, svi je tlo pla va, odr. vid svi-

je tlo pla visvi je tlo ze len, svi je tlo ze le na, odr. vid

sli je tlo ze le nisvi je tlo žut, svi je tlo žu ta, odr. vid svi je-

tlo žu tisvi je tlje ti, prez. svi je tlim; gl. pril. sad.

svi je tle ći; gl. prid. rad. svi je tlio, svi-je tlje la

svi len, svi le na, odr. vid svi le ni


svi tac, gen. jed. svi ca, nom. mn. svi ci, gen. mn. svi ta ca

svje ći casvje do čan stvo, gen. mn. svje do čan sta-

va/svje do čan stvasvje do či ti, prez. svje do čim, gl. pril. sad.

svje do če ći, gl. im. svje do če njesvje dok, vok. jed. svje do če, nom. mn.

svje do cisvje snost, gen. jed. svje sno sti, instr. jed.

svje sno šću/svje sno stisvje stan, svje sna, odr. vid svje snisvje šti ti, prez. svje štimsvjet. (skr. svjet ski)svje tilj ka, dat. jed. svje tilj ci, gen. mn.

svje ti lja ka/svje tilj kisvje ti o nik, nom. mn. svje ti o ni cisvje tlo snisvje tlost, gen. jed. svje tlo sti, instr. jed.

svje tlo šću/svje tlo stisvje tlu ca ti, prez. svje tlu cam, gl. pril.

sad. svje tlu ca ju ći, gl. im. svje tlu ca njesvje tov nisvjet skisvla či o ni casvo je glav, svo je gla va, odr. vid svo je-

gla visvo je ru čan, svo je ruč na, odr. vid svo je-

ruč nisvo je vre men, svo je vre me na, odr. vid

svo je vre me nisvo je vr stan, svo je vr sna, odr. vid svo-

je vr snisvoj stvo, gen. mn. svoj sta va/svoj stva

svr ći/svrg nu ti, prez. svrg nem; aor. svr-goh, svr že; gl. prid. rad. svr gao, svr-gla; gl. pril. proš. svr gav ši

svr dlo, nom. mn. svr dla, gen. mn. svr-da la

svrg nu ti/svr ći, prez. svrg nem; aor. svrg nuh; gl. prid. rad. svrg nuo, svrg-nu la; gl. pril. proš. svrg nuv ši

svr sis ho dan, svr sis hod na, odr. vid svr-sis hod ni

svr še nost, gen. jed. svr še no sti, instr. jed. svr še no šću/svr še no sti

svu ći (se), prez. svu čem (se); aor. svu-koh (se), svu če (se); im per. svu ci (se); gl. prid. rad. svu kao (se), svu kla (se); gl. pril. proš. svu kav ši (se)

svu gdje/svug đe (pril.)svug đe/svu gdje (pril.)

Š

šahša hist/ša hi sta, gen. jed. ša hi staša hi sta/ša hist, gen. jed. ša hi steša hist ki njaša ka, dat. jed. ša ciša kač ke (pril.)šalša laša ljiv, ša lji va, odr. vid ša lji viša ljiv dži jaša lji vost, gen. jed. ša lji vo sti, instr. jed.

ša lji vo šću/ša lji vo stišam pionšam pi o nat


ša nac, gen. jed. šan ca, nom. mn. šan če-vi, gen. mn. šan če va

ša pat, gen. jed. ša pa tašap nu ti, prez. šap nem, im per. šap nišap tač, vok. jed. šap ta ču, instr. jed. šap-

ta čemšap ta ti, prez. šap ćem, im per. šap ći, gl.

pril. sad. šap ću ći, gl. im. šap ta nješa pu ta ti, prez. ša pu ćem, im per. ša pu ći,

gl. pril. sad. ša pu ću ći, gl. im. ša pu-ta nje

Šar pla ni naŠa ran ci (top.)ša re ni ti (či ni ti ša re nim), prez. ša re nim;

gl. pril. sad. ša re ne ći; gl. prid. rad. ša re nio, ša re ni la

ša re nje ti (po sta ja ti ša ren), prez. ša re-nim; gl. pril. sad. ša re ne ći; gl. prid. rad. ša re nio, ša re nje la

šar ka, dat. jed. šar ki šar man tan, šar mant na, odr. vid šar-

mant nišar mant nost, gen. jed. šar mant no sti,

instr. jed. šar mant no šću/šar mant no stiša ša vac, gen. jed. ša šav ca, vok. jed. ša-

šav če, gen. mn. ša ša va caša ša vi ca, vok. jed. ša ša vi ceša ša vi činša tro vac, gen. jed. ša trov ca, vok. jed.

ša trov če, gen. mn. ša tro va caša tro vač kiša trov čevŠće pan Ma liŠće pan Po lje (top.)šče pa ti, prez. šče pam

šće ti (htje ti), prez. ho ću/ću, ho ćeš/ćeš, ho će/će, ho će mo/će mo, ho će te/će te, ho će/će; aor. šćeh, šće; impf. šćah, šća še; gl. prid. rad. htio, šće la

šću ću ri ti se, prez. šću ću rim seše grt, nom. mn. še gr tiše ma/she maše mat ski/she mat skiše pa vac, gen. jed. še pav ca, vok. jed. še-

pav če, gen. mn. še pa va caše pa vi ca, vok. jed. še pa vi ceše pa vi činše pa vost, gen. jed. še pa vo sti, instr. jed.

še pa vo šću/še pa vo stiše ri jat, gen. jed. še ri ja taše ri jat skiše sna estše sna e ste rac, gen. jed. še sna e ster ca,

gen. mn. še sna e ste ra caše sna e sti naše sna e sto dnev niše sna e sto go di šnjak, vok. jed. še sna e-

sto go di šnja če, nom. mn. še sna e sto go-di šnja ci

še sna e sto go di šnja ki njaše sna e sto go di šnji caše sna e sto rošestše sti naše sto ča sov niše sto go di šnjak, vok. jed. še sto go di šnja-če, nom. mn. še sto go di šnja ci

še sto go di šnja ki njaše sto go di šnji


še sto go di šnji caše sto mje seč niše sto dnev niše sto roše sto sat niše sto sprat ni caše sto u gao, gen. jed. še sto u gla, nom. mn.

še sto u glo više sto u ga o niše sto u ga o nik, nom. mn. še sto u ga o ni cišeststo šeststo go di šnjiše ta ti, prez. še tam, gl. pril. sad. še ta ju ći,

gl. im. še ta nješet nja, gen. mn. šet nja/šet njiše zde setše zde se takše zde se ti naše zde se to go di šnjak, vok. jed. še zde se-

to go di šnja če, nom. mn. še zde se to go-di šnja ci

še zde se to go di šnja ki njaše zde se to go di šnji caše zde se to roši ćar (do bit)ši ljak, gen. jed. šilj ka, nom. mn. šilj ci,

gen. mn. ši lja kaši ljeg, nom. mn. ši lje zi, gen. mn. ši lje gaši lje že, gen. jed. ši lje že taši pak, gen. jed. šip ka, nom. mn. šip ci,

gen. mn. ši pa kašip ka, dat. jed. šip ci, gen. mn. ši pa ka/

šip ki

ši praž je, gen. jed. ši praž ja, instr. jed. ši-praž jem

ši ro ko gru dost, gen. jed. ši ro ko gru do sti, instr. jed. ši ro ko gru do šću/ši ro ko gru-do sti

ši ška, dat. jed. ši ški, gen. mn. ši ša ka/šiški

ši zo fre ni jašk. (skr. škol ski)šk. g. (skr. škol ska go di na)ško laškol ski šved. (skr. šved ski) ški lje ti/ški lji ti, prez. ški ljim, gl. pril.

sad. ški lje ći, gl. im. ški lje nješki lji ti/ški lje ti, prez. ški ljim, gl. pril.

sad. ški lje ći, gl. im. ški lje njeŠkot ska, gen. Škot ske, dat. Škot skojŠkotŠkot ki njaškri nja/skri njaškri pa ti, prez. škri pimškr tac/škr ti ca, gen. jed. škr ca, vok. jed.

škr če, gen. mn. škr ta caškr ti ca/škr tac, vok. jed. škr ti ceškr tost, gen. jed. škr to sti, instr. jed. škr-

to šću/škr to stiŠle zvig-Hol štajnšljemšlje me, gen. jed. šlje me našlji vo va ča/šlji vo vi cašlji vo vi ca/šlji vo va čašlju či ji/šljuč ji šljuč ji/šlju či ji


šlju ka, dat. jed. šlju kišlju nak, gen. jed. šljun kašo vi nist/šo vi ni sta, gen. jed. šo vi ni stašo vi ni sta/šo vi nist, gen. jed. šo vi ni stešo vi ni stič kišo vi nist ki njašo vi ni zam, gen. jed. šo vi ni zma, gen.

mn. šo vi ni za mašpan. (skr. špan ski) Špa ni jaŠpa nac, gen. jed. Špan ca, vok. jed.

Špan če, gen. mn. Špa na caŠpan ki njašpan skišpe ku la ci jašpe ku lant, gen. jed. špe ku lan ta, gen.

mn. špe ku la na tašpe ku lant ki njašper plo čašpi ca špi ja ti, prez. špi jam, gl. pril. sad. špi ja-

ju ći, gl. im. špi ja nješpi junšpi ju ni ra ti, prez. špi ju ni ram, gl. pril.

sad. špi ju ni ra ju ći, gl. im. špi ju ni ra nješpi jun ka, dat. jed. špi jun ki, gen. mn.

špi jun kišta vi še/što vi še (rječ.)šte di o ni cašte dje ti/šte đe ti, prez. šte dim; impf. šte-đah; gl. pril. sad. šte de ći; gl. prid. rad. šte dio, šte dje la

šte dlji vac, gen. jed. šte dljiv ca, vok. jed. šte dljiv če, gen. mn. šte dlji va ca

šte dlji vi ca, vok. jed. šte dlji vi cešte dlji vi činšte dlji vost, gen. mn. šte dlji vo sti, instr.

jed. šte dlji vo šću/šte dlji vo stište đe ti, prez. šte dim; impf. šte đah; gl.

pril. sad. šte de ći; gl. prid. rad. šte dio, šte đe la

šte taštet ni ca, vok. jed. štet ni ceštet ni činštet nik, vok. jed. štet ni če, nom. mn. štet-

ni cištet nost, gen. jed. štet no sti, instr. jed.

štet no šću/štet no stište to či našti će ni ca, vok. jed. šti će ni cešti će ni činšti će nič kišti će nik, vok. jed. šti će ni če, nom. mn.

šti će ni cišti rak, gen. jed. štir kaŠti to vo, gen. Šti to vašto bi lo/bi lo što (zamj.)što dra go (zamj.)što god/što gođ (bi lo što) (zamj.) što god/što gođ (ne što) (zamj.)što gođ/što god (bi lo što) (zamj.) što gođ/što god (ne što) (zamj.)štok. (skr. što kav ski) što ka vac, gen. jed. što kav ca, vok. jed.

što kav če, gen. mn. što ka va cašto kav ka, dat. jed. što kav ki, gen. mn.

što kav kišto kav ski


što kav šti našto šta (zamj.)što vi še/šta vi še (rječ.)štrajk, nom. mn. štraj ko vištraj kač, vok. jed. štraj ka ču, instr. jed.

štraj ka čemštraj kač kištraj kbre her, instr. jed. štraj kbre he romštraj ko va ti, prez. štraj ku jem, gl. pril.

sad. štraj ku ju ći, gl. im. štraj ko va nještre ka, dat. jed. štre ci/štre kišu ma dij sko-voj vo đan ski go vo rišund li te ra tu rašu pljo glav, šu pljo gla va, odr. vid šu pljo-

gla višu pljo gla vac, vok. jed. šu pljo glav če,

gen. mn. šu pljo gla va cašu pljo glav ka, dat. jed. šu pljo glav ki,

gen. mn. šu pljo glav kišu rašur ja ki nja/šur nja jašur nja ja/šur ja ki njaŠvaj ca rac, gen. jed. Švaj car ca, vok. jed.

Švaj car če, gen. mn. Švaj ca ra caŠvaj car ki njaŠvaj car ska, gen. Švaj car ske, dat. Švaj-

car skojšva ler, vok. jed. šva le ru, instr. jed. šva-

le romšva ler ka, dat. jed. šva ler ki, gen. mn.

šva ler kišved. (skr. šved ski) Šved ska, gen. Šved ske, dat. Šved skojŠve đa nin, nom. mn. Šve đa ni

Šve đan ka, dat. jed. Šve đan ki, gen. mn. Šve đan ki

Ś

Ś (skr. śever)śec ka ti/sjec ka ti, prez. śec kam, gl. pril.

sad. śec ka ju ći, gl. im. śec ka njeśec ka vac/sjec ka vac, gen. jed. śec kav ca,

gen. mn. śec ka va caśeča/sje čaśeči vo/sje či vośeća nje/sje ća nje, gen. jed. śeća nja,

instr. jed. śeća njem, nom. mn. śeća njaśeća ti se/sje ća ti seśeći/sje ći, prez. si je čem; im per. si je ci;

impf. si je ci jah; gl. prid. rad. śekao, śekla

śeda lo/sje da lośedeć ke/sje deć ke (pril.)śedi šte/sje di šte, gen. jed. śedi šta, instr.

jed. śedi štemśed ni ca/sjed ni caśed ni čar/sjed ni čar, vok. jed. śed ni ča ru/śed ni ča re, instr. jed. śed ni ča rom/śed-ni ča rem

śed ni či ti/sjed ni či ti, prez. śed ni čimśed nik/sjed nik, vok. jed. śed ni če, nom.

mn. śed ni ciśeđe ti/sje dje ti, prez. śedim; impf. śeđah; gl. prid. rad. śedio, śeđe la; gl. im. śeđe nje

śeka (soj, vr sta)śeki ra/sje ki raśeki ra ci ja/sje ki ra ci jaśeki ra nje/sje ki ra nje


śeki ri ca/sje ki ri caśek nu ti, prez. śek nemśeko ma ni ti, prez. śeko ma nim, gl. pril.

sad. śeko ma ne ćiśeko man ka, dat. jed. śeko man ki, gen.

mn. śeko man kiśeku tić/sje ku tić, gen. jed. śeku ti ća,

instr. jed. śeku ti ćem śeme/sje me, gen. jed. śeme naśeme ni šte/sje me ni šte, gen. jed. śeme ni-

šta, instr. jed. śeme ni štemśeme nja ča/sje me nja čaśen (hlad)śen či ti/sjen či ti, prez. śen čim, gl. im. śen če nje

Śeni ca (top.)Śeni ča nin, nom. mn. Śeni ča niŚeni čan ka, dat. jed. Śeni čan ki, gen. mn. Śeni čan ki

Śenič ki do śeno kos/sje no kosśeno ko san/sje no ko san, śeno ko sna, odr.

vid. śeno ko sniśenja ti (pre do ś e ća ti), prez. śenjam, gl.

pril. sad. śenja ju ći, gl. im. śenja njeśera (neo pra na ov čja vu na)śere pi caśere pi činśer pa čaśer pa ti, prez. śer pam, gl. pril. sad. śer-

pa ju ći, gl. im. śer pa njeśesti/sje sti, prez. śed nem/śedem; aor. śedoh; gl. prid. rad. śeo/sio, śela; gl. pril. proš. śev ši

śeta/sje ta

śetan/sje tan, śet na, odr. vid śet niśeti ti (se)/sje ti ti (se)śever/sje verśeve rac/sje ve rac, gen. jed. śever ca,

gen. mn. śeve ra caśeve ri ti/sje ve ri ti, prez. śeve rim, gl. pril.

sad. śeve re ći, gl. im. śeve re njeŚe ver na Ame ri ka/Sje ver na Ame ri kaśever ni/sje ver niŚever nja ča/Sje ver nja čaśever njak/sje ver njak, gen. jed. śever-

nja ka, nom. mn. śever nja ciŚota (hi pok.)śutra/sju tra (pril.)śutra dan/sju tra danśutra šnji/sju tra šnjiśutri dan/sju tri dan

T

t (skr. to na)T (skr. top u ša hu)t. (skr. tač ka) ta ba ke rata čan, tač na, odr. vid tač nitač ka, dat. jed. tač ki, gen. mn. ta ča katač kast, tač ka sta, odr. vid tač ka stitač nost, gen. jed. tač no sti, instr. jed.

tač no šću/tač no stitad/ta da (pril.)ta da/tad (pril.)ta da šnjita jan stven, ta jan stve na, odr. vid ta jan-

stve ni


ta jan stve nost, gen. jed. ta jan stve no sti, instr. jed. ta jan stve no šću/ta jan stve-no sti

taj no vi tost, gen. jed. taj no vi to sti, instr. jed. taj no vi to šću/taj no vi to sti

tak mi čar ka, dat. jed. tak mi čar ki, gen. mn. tak mi čar ki

tak mi čar skitak mi či ti se, prez. tak mi čim se, gl. pril.

sad. tak mi če ći se, gl. im. tak mi če njeta ko đe (rječ.)ta ko re ći (rječ.)ta ko zva nitak si (ta xi), gen. jed. tak si ja, instr. jed.

tak si jemtak si me tar, gen. jed. tak si me tra, instr.

jed. tak si me trom, gen. mn. tak si me-ta ra

ta lac, gen. jed. ta o ca, vok. jed. ta o če, gen. mn. ta la ca

ta le nat, gen. jed. ta len ta, gen. mn. ta le-na ta

ta len to va nost, gen. jed. ta len to va no sti, instr. jed. ta len to va no šću/ta len to va-no sti

Ta li jan/Ita li janTa li jan ka/Ita li jan ka, dat. jed. Ta li jan-

ki, gen. mn. Ta li jan kita li jan ski/ita li jan skita li jumta log, nom. mn. ta lo zita man, tam na, odr. vid tam nitam no (pril.)tam no plav, tam no pla va, odr. vid tam-

no pla vi

tam no siv, tam no si va, odr. vid tam no-si vi

tam no žut, tam no žu ta, odr. vid tam no-žu ti

ta nan, ta na na, odr. vid ta na nitan go, gen. jed. tan gata njir, instr. jed. ta nji romta nji rić, gen. jed. ta nji ri ća, instr. jed. ta-

nji ri ćemtastta štata u to lo gi jata u to lo škita van, gen. jed. ta va nata va ni cata zbi naTBC (skr. tu ber ku lo za)TE (skr. ter mo e lek tra na)te a tar, gen. jed. te a tra, gen. mn. te a ta rate a tra lan, te a tral na, odr. vid te a tral nite a tral nost, gen. jed. te a tral no sti, instr.

jed. te a tral no šću/te a tral no stite čaj, gen. jed. te ča ja, nom. mn. te ča je vite fe rič, gen. jed. te fe ri ča, instr. jed. te-

fe ri čemtef ter, instr. jed. tef te romte go ban, te gob na, odr. vid te gob nite gob nost, gen. jed. te gob no sti, instr.

jed. te gob no šću/te gob no stiteh ni čar ka, dat. jed. teh ni čar ki, gen.

mn. teh ni čar kiteh nič kiteh ni ka, dat. jed. teh ni citeh no log, nom. mn. teh no lo zi


teh no lo gi jateh no lo škiteh no lo ški njate ko vi nate lad, gen. te la di, instr. te la dite le, gen. jed. te le tate le fo nist/te le fo ni sta, gen. jed. te le fo-

ni state le fo ni sta/te le fo nist, gen. jed. te le fo-

ni stete le fo nist ki njate le pa ti jate le pat skite le skopte le ti nate le vi zi jate le vi zor, instr. jed. te le vi zo romte melj, gen. jed. te me lja, instr. jed. te-

me ljemte me ljac, gen. jed. te melj ca, gen. mn.

te me lja cate me lji tost, gen. jed. te me lji to sti, instr.

jed. te me lji to šću/te me lji to stitem pe ra ment, gen. jed. tem pe ra men ta,

gen. mn. tem pe ra me na tatem pe ra ment nost, gen. jed. tem pe ra-

ment no sti, instr. jed. tem pe ra ment no-šću/tem pe ra ment no sti

te nac, gen. jed. ten ca, gen. mn. te na caten den ci jaten den ci o zan, ten den ci o zna, odr. vid

ten den ci o zniten den ci o znost, gen. jed. ten den ci o zno-

sti, instr. jed. ten den ci o zno šću/ten de-ci o zno sti

te ni ser, vok. jed. te ni se ru, instr. jed. te-ni se rom

te ni ser ka, dat. jed. te ni ser ki, gen. mn. te ni ser ki

ten kist/ten ki sta, gen. jed. ten ki staten ki sta/ten kist, gen. jed. ten ki stete o kra ti jate o krat skite o log, vok. jed. te o lo že, nom. mn. te o-

lo zite o lo gi jate o lo škite o lo ški njate o re mate pih, nom. mn. te pi siter ci jar nite ri to ri jater mi no lo gi jater mi no lo škiTer mo pi le (mn. ž. r.)ter mo pil skite ro rist/te ro ri sta, gen. jed. te ro ri state ro ri sta/te ro rist, gen. jed. te ro ri stete ro ri stič kite ro rist ki njate ro ri zam, gen. jed. te ro ri zma, gen. mn.

te ro ri za mate sar, vok. jed. te sa ru/te sa re, instr. jed.

te sa rom/te sa remte ško (pril.)te tak, gen. jed. tet ka, nom. mn. tet ci,

gen. mn. te ta katet ka, dat. jed. tet ki, gen. mn. te ta katet kin


te tri jeb, nom. mn. te tre bo vi/te tri je bite zga, dat. jed. te zgite žak, gen. jed. te ža ka, vok. jed. te ža če,

nom. mn. te ža cite žak, te ška, odr. vid te škiti ca ti, prez. ti čem, gl. pril. sad. ti ču ći,

gl. im. ti ca njeTi hi okeanti ho o ke an skiti gar, gen. jed. ti gra, nom. mn. ti gro viti je loti je san, ti je sna, odr. vid ti je sniti je stotj. (skr. to jest)tje la šce, gen. jed. tje la šce tatje le sa (mn. sr. r.)tje le sni tje le snost, gen. jed. tje le sno sti, instr.

jed. tje le sno šću/tje le sno stitje lo hra ni telj, vok. jed. tje lo hra ni te lju,

instr. jed. tje lo hra ni te ljemtje me, gen. jed. tje me natje me nja ča tje ra ti/će ra ti, prez. tje ramtje sko ba tje sko ban, tje skob na, odr. vid tje skob ni tje snac, gen. jed. tje sna catje snač ki tje sno ća tje sno gru dan, tje sno grud na, odr. vid

tje sno grud nitje ste ni na tje ši telj/će ši telj, vok. jed. tje ši te lju,

instr. jed. tje ši te ljem

tje ši ti/će ši ti, prez. tje šim, gl. pril. sad. tje še ći, gl. im. tje še nje

tje šnji tkač/tka lac, gen. jed. tka ča, vok. jed.

tka ču, instr. jed. tka čemtka lac/tkač, gen. jed. tkal ca, vok. jed.

tkal če, gen. mn. tka la catloto a let(ni) pa pirtob dži jatob džij skito bo lac, gen. jed. to bo ca/to bol ca, gen.

mn. to bo la cato čak, gen. jed. toč ka, nom. mn. toč ko vitok sič nitok si ko log, vok. jed. tok si ko lo že, nom.

mn. tok si ko lo zitok si ko lo gi jatok si ko lo škitok si ko lo ški njato le ran ci jato le ran tan, to le rant na, odr. vid to le-

rantnito le rant nost, gen. jed. to le rant no sti,

instr. jed. to le rant no šću/to le rant no stiTo lo ška šu matoptop. (skr. to po nim)to pao, to pla, odr. vid to plito pi o ni cato pi ti, prez. to pim, gl. pril. sad. to pe ći,

gl. prid. trp. to pljen, gl. im. to plje njeto plo mjer, gen. jed. to plo mje ra, instr.

jed. to plo mje rom


to po gra fi jato po nimto po no ma sti čar, vok. jed. to po no ma sti-ča ru/to po no ma sti ča re, instr. jed. to-po no ma sti ča rom/to po no ma sti ča rem

to po no ma sti ka, dat. jed. to po no ma sti cito ta lan, to tal na, odr. vid to tal nito ta li ta rist/to ta li ta ri sta, gen. jed. to ta-

li ta ri stato ta li ta ri sta/to ta li ta rist, gen. jed. to ta-

li ta ri steto ta li ta ri stič kito ta li tar nost, gen. jed. to ta li tar no sti,

instr. jed. to ta li tar no šću/to ta li tar no stitra čak, gen. jed. trač ka, nom. mn. trač-

ci, gen. mn. tra ča katrad. (skr. tra di ci o nal no) tra di ci jatra di ci o na lan, tra di ci o nal na, odr. vid

tra di ci o nal nitra di ci o na list/tra di ci o na li sta, gen. jed.

tra di ci o na li statra di ci o na li sta/tra di ci o na list, gen. jed.

tra di ci o na li stetra gi čan, tra gič na, odr. vid tra gič nitra gi ka, dat. jed. tra gi citra gi ko me di jatra gi ko mi čan, tra gi ko mič na, odr. vid

tra gi ko mič nitra gi ko mič nost, gen. jed. tra gi ko mič-

no sti, instr. jed. tra gi ko mič no šću/tra-gi ko mič no sti

tra fi kant ki njatrak to rist/trak to ri sta, gen. jed. trak to-

ri sta

trak to ri sta/trak to rist, gen. jed. trak to-ri ste

trak to rist ki njatra jekt, gen. jed. tra jek ta, gen. mn. tra-

je ka tatran sa tlant skitran splan ta ci jatrav ka, dat. jed. trav ki, gen. mn. trav kiTra vu ni ja (istor.)Tra vu nja nin, nom. mn. Tra vu nja niTra vu njan ka, dat. jed. Tra vu njan ki,

gen. mn. Tra vu njan kitre (uzv.)tre će ra zred nitre ćitre ći natre ne ri ca, vok. jed. tre ne ri cetre ne ri čintre ner ka, dat. jed. tre ner ci, gen. mn.

tre ner kitre ning, nom. mn. tre nin zitre nu tak, gen. jed. tre nut ka, nom. mn.

tre nu ci, gen. mn. tre nu ta katrep će ti/trep tje ti, prez. trep tim; impf.

trep ćah; gl. pril. sad. trep te ći; gl. prid. rad. trep tio, trep će la; gl. im. trep će nje

tre pe tlji ka, dat. jed. tre pe tlji citrep ta ti, prez. trep ćem, gl. pril. sad.

trep ću ći, gl. im. trep ta njetrep tje ti/trep će ti, prez. trep tim; impf.

trep ćah; gl. pril. sad. trep te ći; gl. prid. rad. trep tio, trep tje la; gl. im. trep će nje


tre sak, gen. jed. tre ska, nom. mn. tre sci, gen. mn. tre sa ka

tre sti, prez. tre sem; impf. tre si jah/tre sah; gl. prid. rad. tre sao, tre sla

tre šnja, gen. mn. tre ša njaTre šnje votret man, gen. jed. tret ma natre zven, tre zve na, odr. vid tre zve nitre zve nost, gen. jed. tre zve no sti, instr.

jed. tre zve no šću/tre zve no stitrg. (skr. tr go vač ki) Trg Re pu bli ketritri de settri de se taktri de se to go di šnjak, vok. jed. tri de se to-

go di šnja če, nom. mn. tri de se to go di-šnja ci

tri de se to go di šnja ki njatri de se to go di šnjitri je bi ti, prez. tri je bim, gl. pril. sad. tri-

je be ći, gl. im. tri je blje njetri jem, nom. mn. tre mo vitri je zan, tri je zna, odr. vid tri je znitri je zni ti, prez. tri je znim, gl. pril. sad.

tri je zne ći, gl. im. tri je žnje njetri je znost, gen. jed. tri je zno sti, instr.

jed. tri je zno šću/tri je zno stitri jumftri na esttri na e ste rac, gen. jed. tri na e ster ca, gen.

mn. tri na e ste ra catri na e sti natri na e sto dnev ni

tri na e sto go di šnjak, vok. jed. tri na e sto-go di šnja če, nom. mn. tri na e sto go di-šnja ci

tri na e sto go di šnja ki njatri na e sto go di šnjitri na e sto go di šnji caTri na e sto jul ski usta nak (istor.)tri na e sto rotrip tih/trip ti hon, nom. mn. trip ti sitrip ti hon/trip tihtri sta/tri sto ti netri sto ti ne/tri statri vi jal nost, gen. jed. tri vi jal no sti, instr.

jed. tri vi jal no šću/tri vi jal no stitrg nu ti, prez. trg nemtr ka, dat. jed. tr ci, gen. mn. tr katr no koptro boj ka, dat. jed. tro boj ci, gen. mn.

tro boj ki/tro boj katroč lan, tro čla na, odr. vid tro čla nitro dje lan, tro d jel na, odr. vid tro d jel nitro di men zi o na lan, tro di men zi o nal na,

odr. vid tro di men zi o nal nitro dnev nitro go di šnjitro go di šnji caTro jaTro ja nac, gen. jed. Tro jan ca, vok. jed.

Tro jan če, gen. mn. Tro ja na caTro jan ka, dat. jed. Tro jan ki, gen. mn.

Tro jan kiTro ji čin dan, gen. Tro ji čin da na/Tro ji či-

na dnetro ji ca


Tro ji ca (top.)troj ka, dat. jed. troj ci/troj ki, gen. mn.

tro ja ka/troj kitro me đatro mje seč je, gen. jed. tro mje seč ja,

instr. jed. tro mje seč jemtro mje seč nitro ne djelj ni/tro ne đelj nitro ne đelj ni/tro ne djelj nitro no žac, gen. jed. tro no šca, gen. mn.

tro no ža catro stru kost, gen. jed. tro stru ko sti, instr.

jed. tro stru ko šću/tro stru ko stitro škov nik, nom. mn. tro škov ni citro to ar, instr. jed. tro to a romtro u gao, gen. jed. tro u gla, nom. mn. tro-

u glo vitr pe ljiv, tr pe lji va, odr. vid tr pe lji vitr pje ti, prez. tr pim, impf. tr pljah, gl.

pril. sad. tr pe ći, gl. im. tr plje njetr ska, dat. jed. tr sci/tr ski, gen. mn. tr skitr šča nitru bač, vok. jed. tru ba ču, instr. jed. tru-

ba čemtrud be nik, vok. jed. trud be ni če, nom.

mn. trud be ni citru lež, gen. jed. tru le ži, instr. jed. tru-

lež ju/tru le žitru lost, gen. jed. tru lo sti, instr. jed. tru-

lo šću/tru lo stitru nu ti, prez. tru nemtruo, tru la, odr. vid tru litru pač ke (pril.)tu (pril.)tu ca nik, nom. mn. tu ca ni ci

tu canj, gen. jed. tuc nja, nom. mn. tuc-nje vi

tuč (bron za)tu ći, prez. tu čem; impf. tu ci jah; gl. prid.

rad. tu kao, tu kla; gl. prid. trp. tu čentu ga, dat. jed. tu giTu đe mil ska bit ka (istor.)tu đi nac, gen. jed. tu đin ca, vok. jed. tu-đin če, gen. mn. tu đi na ca

tu đin ka, dat. jed. tu đin ki, gen. mn. tu-đin ki

tu đi ti (se), prez. tu đim (se), gl. pril. sad. tu đe ći (se), gl. im. tu đe nje

Tu lus-Lo trektu ni ka, dat. jed. tu ni ciTu nis Tu ni ša nin (et nik)Tu ni šan ka, dat. jed. Tu ni šan kiTu ni šan kintu nje vi natu po gla vac, gen. jed. tu po glav ca, vok.

jed. tu po glav če, gen. mn. tu po gla va catu po gla vost, gen. jed. tu po gla vo sti,

instr. jed. tu po gla vo šću/tu po gla vo stitur. (skr. tur ski)tur bu len ci jatur bu lent nost, gen. jed. tur bu lent no sti,

instr. jed. tur bu lent no šću/tur bu lent-no sti

tu rist/tu ri sta, gen. jed. tu ri statu ri sta/tu rist, gen. jed. tu ri stetu ri stič kitu rist ki njaTur jak


tu ro pe ra tor, instr. jed. turoperatoromtu žba li catu ži li ca (že na ko ja tu ži), vok. jed. tu ži-

li cetu ži li čintu ži ti, prez. tu žim, gl. pril. sad. tu že ći,

gl. im. tu že njetu ži la štvo, gen. mn. tu ži la šta va/tu ži la-

štvatu ži lac, gen. jed. tu ži o ca, vok. jed. tu ži-

o če, gen. mn. tu ži la ca tu ži te lji ca/tu ži telj ka, vok. jed. tu ži te-

lji cetu ži telj ka/tu ži te lji ca, dat. jed. tu ži telj kituž je ti (na ri ca ti), prez. tu žim; gl. pril.

sad. tu že ći; gl. prid. rad. tu žio, tu-žjela

TV (skr. te le vi zi ja; te le vi zij ski)TVCG (skr. Te le vi zi ja Cr ne Go re)Tvi ter/Twit terTVNK (skr. Te le vi zi ja Nik šić)tvo rac, gen. jed. tvor ca, vok. jed. tvor če,

gen. mn. tvo ra catvo rač kitvo ra štvo, gen. mn. tvo ra šta va/tvo ra štvatvor batvr dič luk, nom. mn. tvr dič lu citvrd nja, gen. mn. tvrd nja/tvrd njitvr do gla vac, gen. jed. tvr do glav ca, vok.

jed. tvr do glav če, gen. mn. tvr do gla-va ca

tvr do glav ka, dat. jed. tvr do glav ki, gen. mn. tvr do glav ki

tvr do gla vost, gen. jed. tvr do gla vo sti, instr. jed. tvr do gla vo šću/tvr do gla-vosti

tvr do ko ran, tvr do kor na, odr. vid tvr do-kor ni

tvr do kor nost, gen. jed. tvr do kor no sti, instr. jed. tvr do kor no šću, odr. vid tvr-do kor no sti

tzv. (skr. ta ko zva ni)

U

U (skr. uran).ua (in ter net ski do men Ukra ji ne)uba ci ti/uba či ti, prez. uba cim, gl. prid.

trp. uba čenuba ci va ti, prez. uba cu jem, gl. pril. sad.

uba cu ju ći, gl. im. uba ci va njeuba či ti/uba ci ti, prez. uba čim, gl. prid.

trp. uba čenuba ja ti ti se, prez. uba ja tim seuba zdje ti se/uba žđe ti se, prez. uba-

zdim se; aor. uba zdjeh se; gl. prid. rad. uba zdio se, uba zdje la se; gl. pril. proš. uba zdjev ši se

uba žđe ti se/uba zdje ti se, prez. uba zdim se; aor. uba žđeh se; gl. prid. rad. uba zdio se, uba žđe la se; gl. pril. proš. uba žđev ši se

ube u ti ti, prez. ube u tim, gl. prid. trp. ube u ćen

ubi caubi činubi je di ti, prez. ubi je dim, gl. prid. trp.

ubi je đenubi je đe nost, gen. jed. ubi je đe no sti,

instr. jed. ubi je đe no šću/ubi je đe no sti


ubi lje ži ti, prez. ubi lje žim, gl. prid. trp. ubi lje žen

ubi stvo, gen. mn. ubi sta va/ubi stvaubje dljiv, ubje dlji va, odr. vid ubje dlji viubje dlji vost, gen. jed. ubje dlji vo sti,

instr. jed. ubje dlji vo šću/ubje dlji vo stiubje đe nje, gen. jed. ubje đe nja, instr.

jed. ubje đe njemubje đi va ti, prez. ubje đu jem, gl. pril.

sad. ubje đu ju ći, gl. im. ubje đi va njeubli je dje ti/ubli je đe ti, prez. ubli je dim;

aor. ubli je djeh; gl. prid. rad. ubli je-dio, ubli je dje la; gl. prid. trp. ubli je-đen; gl. pril. proš. ubli je djev ši

ubli je đe ti/ubli je dje ti, prez. ubli je dim; aor. ubli je đeh; gl. prid. rad. ubli je-dio, ubli je đe la; gl. prid. trp. ubli je-đen; gl. pril. proš. ubli je đev ši

ubog, ubo ga, odr. vid ubo giubo ji tost, gen. jed. ubo ji to sti, instr. jed.

ubo ji to šću/ubo ji to stiuboj nik, vok. jed. uboj ni če, nom. mn.

uboj ni ciubrk (pril.)ubr za nost, gen. jed. ubr za no sti, instr.

jed. ubr za no šću/ubr za no stiubr zo (pril.)ubu đa ti se, prez. ubu đam seUCG (skr. Uni ver zi tet Cr ne Go re)uci je lo (pril.)uci je ni ti, prez. uci je nim, gl. prid. trp.

uci je njenucje naucje nji vač, vok. jed. ucje nji va ču, instr.

jed. ucje nji va čemucje nji vač ki

ucvi je li ti, prez. ucvi je lim, gl. prid. trp. ucvi je ljen

uč. (skr. uče nik)uče nost, gen. jed. uče no sti, instr. jed.

uče no šću/uče no stiuče sni ca, vok. jed. uče sni ceuče sni činuče snik, vok. jed uče sni če, nom. mn.

uče sni ciuče sta lost, gen. jed. uče sta lo sti, instr.

jed. uče sta lo šću/uče sta lo stiuče stvo va ti, prez. uče stvu jem, gl. pril.

sad. uče stvu ju ći, gl. im. uče stvo va njeuče tvo ro (pril.)uče van, učev na, odr. vid učev niuči nak, gen. jed. učin ka, nom. mn. učin-

ci, gen. mn. uči na kauči o ni cauči te lji ca, vok. jed. uči te lji ceuči te lji činučma lost, gen. jed. učma lo sti, instr. jed.

učma lo šću/učma lo stiuč tiv, uč ti va, odr. vid uč ti viuč ti vost, gen. jed. uč ti vo sti, instr. jed.

uč ti vo šću/uč ti vo stiuće ha/utje ha, dat. jed. uće hiuće ra ti/utje ra ti, prez. uće ram uće ri va ti/utje ri va ti, prez. uće ru jem, gl.

pril. sad. uće ru ju ći, gl. im. uće ri va njeuće ši ti/utje ši ti, prez. uće šim, gl. prid.

trp. uće šenuće šiv/utje šiv, uće ši va, odr. vid uće ši viuću ta ti, prez. uću timućut ka ti, prez. ućut kamudad ba, gen. mn. udad bi/udad ba


udalj (pril.)uda lje nost, gen. jed. uda lje no sti, instr.

jed. uda lje no šću/uda lje no stiuda lja va ti/uda lji va ti, prez. uda lja vam,

gl. pril. sad. uda lja va ju ći, gl. im. uda-lja va nje

uda lji va ti/uda lja va ti, prez. uda lju jem, gl. pril. sad. uda lju ju ći, gl. im. uda-lji va nje

uda va ti, prez. uda jem, gl. pril. sad. uda-ju ći, gl. im. uda va nje

uda vlje nič kiude sno (pril.)udi je li ti, prez. udi je lim, gl. prid. trp.

udi je ljenudi je va ti, prez. udi je vam, gl. pril. sad.

udi je va ju ći, gl. im. udi je va njeudio, gen. jed. udje laudi ti, prez. udim, gl. pril. sad. ude ći, gl.

im. uđe njeudje lji va ti, prez. udje lju jem, gl. pril.

sad. udje lju ju ći, gl. im. udje lji va njeudje nu ti/uđe nu ti, prez. udje nemudup sti se/udu bi ti se, prez. udu bem se;

aor. udu boh se; gl. prid. rad. udu bao se, udu bla se; gl. pril. proš. udu bav ši se

UDK (skr. uni ver zal na de ci mal na kla si-fi ka ci ja)

udno (pril.)udo vac, gen. jed. udov ca, vok. jed.

udov če, gen. mn. udo va caudo vi ca, vok. jed. udo vi ceudo vi činudo vo lja va ti, prez. udo vo lja vam, gl.

pril. sad. udo vo lja va ju ći, gl. im. udo-vo lja va nje

udo vo lji ti, prez. udo vo ljim, gl. prid. trp. udo vo ljen

udu go (pril.)udvo je (pril.)udu bi ti se/udup sti se, prez. udu bim se,

gl. prid. trp. udu bljenudvo stru či ti, prez. udvo stru čim, gl.

prid. trp. udvo stru čenudje sti/uđe sti, prez. udje dem; aor.

udje doh; gl. prid. rad. udio, udje la; gl. pril. proš. udjev ši

uđe nu ti/udje nu ti, prez. uđe nemuđe sti/udje sti, prez. uđe dem; aor. uđe-

doh; gl. prid. rad. udio, uđe la; gl. pril. proš. uđev ši

UEFA (skr. Uni ted Euro pean Fo ot ball As so ci a tion)

uga rak, gen. jed. ugar ka, nom. mn. ugar ci, gen. mn. uga ra ka

ugla đe nost, gen. jed. ugla đe no sti, instr. jed. ugla đe no šću/ugla đe no sti

uglav nom (pril.)ugled nik, vok. jed. ugled ni če, nom. mn.

ugled ni ciugljen di ok siduglje nik, nom. mn. uglje ni ciuglje ni sa ti, prez. uglje ni šem, gl. pril.

sad. uglje ni sav ši, gl. im. uglje ni sa njeugljen mo nok sidug ni je zdi ti se, prez. ug ni je zdim seugnje tač, vok. jed. ugnje ta ču, instr. jed.

ugnje ta čemugnje ta či ca, vok. jed. ugnje ta či ceugnje ta či cinugnje tač ki


ugnje žđi va ti se, prez. ugnje žđu jem se, gl. pril. sad. ugnje žđu ju ći se, gl. im. ugnje žđi va nje

ugod nik, vok. jed. ugod ni če, nom. mn. ugod ni ci

ugo šća va ti/ugo šći va ti, prez. ugo šća-vam, gl. pril. sad. ugo šća va ju ći, gl. im. ugo šća va nje

ugo šći va ti/ugo šća va ti, prez. ugo šću-jem, gl. pril. sad. ugo šću ju ći, gl. im. ugo šći va nje

ugri ja nost, gen. jed. ugri ja no sti, instr. jed. ugri ja no šću/ugri ja no sti

ugri ja ti, prez. ugri jemugri sti, prez. ugri zem; aor. ugri zoh; gl.

prid. rad. ugri zao, ugri zla; gl. pril. proš. ugri zav ši

ugro že nost, gen. jed. ugro že no sti, instr. jed. ugro že no šću/ugro že no sti

ugru šak, gen. jed. ugru ška, nom. mn. ugru šci

ugru va ti (se), prez. ugru vam (se)uhap si ti, prez. uhap sim, gl. prid. trp.

uhap šenuhap še nik, vok. jed. uhap še ni če, nom.

mn. uhap še ni ciuhap še ni ca, vok. jed. uhap še ni ceuhap še ni činuho/uvo, nom. mn. ušiuho dauho di ti, prez. uho dim, gl. prid. trp. uho-đen, gl. im. uho đe nje

uhod nik, vok. jed. uhod ni če, nom. mn. uhod ni ci

uigra ti (se), prez. uigram (se), gl. prid. trp. uigran

uisti nu (pril.)ujak, vok. jed. uja če, nom. mn. uja ciuj če vi naUje di nje ni Arap ski Emi ra tiujed na ča va ti/ujed na či va ti, prez. ujed-

na ča vam, gl. pril. sad. ujed na ča va ju-ći, gl. im. ujed na ča va nje

ujed na či va ti/ujed na ča va ti, prez. ujed-na ču jem, gl. pril. sad. ujed na ču ju ći, gl. im. ujed na či va nje

ujed no (pril.)uj nauje sen (pril.)uju tro (pril.).uk (in ter net ski do men Uje di nje nog

Kra ljev stva)uki sje li ti/uki ś e li ti, prez. uki sje lim, gl.

prid. trp. uki sje ljenuki ś e li ti/uki sje li ti, prez. uki ś e lim, gl.

prid. trp. uki ś e ljenukli je šti ti, prez. ukli je štim, gl. prid. trp.

ukli je štenuko či ti, prez. uko čim, gl. prid. trp. uko-čen

uko li ko (vez.)uko rak (pril.)uko ri je ni ti, prez. uko ri je nim, gl. prid.

trp. uko ri je njenuko so (pril.)uko štac (pril.)Ukra ji naUkra ji nac, gen. jed. Ukra jin ca, vok.

jed. Ukra jin če, gen. mn. Ukra ji na caUkra jin ka, dat. jed. Ukra jin ki, gen. mn.

Ukra jin ki


ukra jin skiukra sti, prez. ukra dem; gl. prid. rad.

ukrao, ukra la; gl. pril. proš. ukrav ši; gl. prid. trp. ukra den

ukri vo (pril.)ukr šta ti, prez. ukr štamuku ćan ka, dat. jed. uku ćan ki, gen. mn.

uku ćan kiuku san, uku sna, odr. vid uku sniuku va ti, prez. uku vamul. (skr. uli ca)ula zak, gen. jed. ula ska, nom. mn. ula-

sci, gen. mn. ula za kaule će ti/ule tje ti, prez. ule tim; aor. ule-ćeh; gl. prid. rad. ule tio, ule će la; gl. pril. proš. ule ćev ši

ule tje ti/ule će ti, prez. ule tim; aor. ule-tjeh; gl. prid. rad. ule tio, ule tje la; gl. pril. proš. ule tjev ši

uli ca Uli ca slo bo deuli čar ka, dat. jed. uli čar ki, gen. mn. uli-čar ki

uli je ni ti se, prez. uli je nim seuli je pi ti se, prez. uli je pim seuli je ta ti, prez. uli je ćem, gl. pril. sad.

uli je ću ći, gl. im. uli je ta njeuli je va ti/uli va ti, prez. uli je vam, gl. pril.

sad. uli je va ju ći, gl. im. uli je va nje uli va ti/uli je va ti, prez. uli vam, gl. pril.

sad. uli va ju ći, gl. im. uli va njeuli je vo (pril.)ul tra vi o le tan, ul tra vi o let na, odr. vid ul-

tra vi o let niul tra zvuč ni

ul tra zvukULUCG (skr. Udru že nje li kov nih

umjet ni ka Cr ne Go re)ulu do (pril.)ulja nik, gen. jed. ulja ni ka, nom. mn.

ulja ni ciuljep ša ti, prez. uljep šam, gl. prid. trp.

uljep šanulje ti ti (se), prez. ulje tim (se), gl. prid.

trp. ulje ćenuljezuljud nost, gen. jed. uljud no sti, instr.

jed. uljud no šću/uljud no stiuma lo (pril.)uma nje nik, nom. mn. uma nje ni ciuma nji lac, gen. jed. uma nji o ca, gen.

mn. uma nji la caume ta ti, prez. ume ćem, im per. ume ći,

gl. im. ume ta njeumi je će, gen. jed. umi je ća, instr. jed.

umi je ćemumi je si ti, prez. umi je sim, gl. prid. trp.

umi je šenumi je ša ti se, prez. umi je šam seumi ti, prez. umi jem, gl. prid. trp. umi-

venumi va ti, prez. umi vam, gl. pril. sad.

umi va ju ći, gl. im. umi va njeumje sto (pri jed.)umje šan, umje šna, odr. vid umje šniumje šnost, gen. jed. umje šno sti, instr.

jed. umje šno šću/umje šno stiumje ti, prez. umi jem; aor. umjeh/umje-

doh; gl. prid. rad. umio, umje la; gl. pril. proš. umjev ši

umjet ni ca, vok. jed. umjet ni ce


umjet ni činumjet nič kiumjet nik, vok. jed. umjet ni če, nom. mn.

umjet ni ci, gen. mn. umjet ni kaumjet ni štvo, gen. mn. umjet ni šta va/

umjet ni štvaumjet nost, gen. jed. umjet no sti, instr.

jed. umjet no šću/umjet no stiumno go me (pril.)um njak, nom. mn. um nja ciumo bo lan, umo bol na, odr. vid umo-

bolniumo bol ni ca, vok. jed. umo bol ni ceumo bol ni činumo bol nik, vok. jed. umo bol ni če, nom.

mn. umo bol ni ciumri je ti, prez. umrem; gl. prid. rad.

umro, umr la; gl. pril. proš. umri jev ši/umrv ši

umu ći/umuk nu ti, prez. umuk nem; aor. umu koh, umu če; gl. prid. rad. umu-kao, umu kla, gl. pril. proš. umu kav ši

umuk nu ti/umu ći, prez. umuk nem; aor. umuk nuh; gl. prid. rad. umuk nuo, umuk nu la; gl. pril. proš. umuk nuv ši

UN (skr. Uje di nje ne na ci je)una krst (pril.)una pre dak (pril.)una pri jed (pril.)una pri je di ti, prez. una pri je dim, gl.

prid. trp. una pri je đen, gl. im. una pre-đe nje

una pre đe nje, gen. jed. una pre đe nja, instr. jed. una pre đe njem

una zad (pril.)una za dak (pril.)

une do gled (pril.)une ko li ko (pril.)une sre ća va ti/une sre ći va ti, prez. une-

sre ća vam, gl. pril. sad. une sre ća va ju-ći, gl. im. une sre ća va nje

une sre ći va ti/une sre ća va ti, prez. une-sre ću jem, gl. pril. sad. une sre ću ju ći, gl. im. une sre ći va nje

une zvi je re nost, gen. jed. une zvi je re no-sti, instr. jed. une zvi je re no šću/une-zvi je re no sti

une zvi je ri ti se, prez. une zvi je rim seuni je ti, prez. une sem; aor. uni jeh/une-

soh; gl. prid. rad. unio, uni je la; gl. prid. trp. une sen/une šen/uni jet; gl. pril. proš. uni jev ši

uni o nist/uni o ni sta, gen. jed. uni o ni stauni o ni sta/uni o nist, gen. jed. uni o ni steuni o nist ki njauni o ni zam, gen. jed. uni o ni zma, gen.

mn. uni o ni za mauniv. (skr. uni ver zi tet)Uni ver zi tet Cr ne Go reunuk, vok. jed. unu če, nom. mn. unu ciunu ka, dat. jed. unu ciunu tra (pril.)unu tra šnjost, gen. jed. unu tra šnjo sti,

instr. jed. unu tra šnjo šću/unu tra šnjo stiuob. (skr. uobi ča je no)uobi ča ji ti, prez. uobi ča jim, gl. prid. trp.

uobi ča jenuob li či ti, prez. uob li čim, gl. prid. trp.

uob li čen uoči (pri jed.)uoko lo (pril.)


uop šte (pril.)uosta lom (rječ.)up. (skr. upo re di)uple sti, prez. uple tem; aor. uple toh; gl.

prid. rad. upleo, uple la; gl. prid. trp. uple ten; gl. pril. proš. uplev ši

uple ta ti/upli ta ti, prez. uple ćem, gl. pril. sad. uple ću ći, gl. im. uple ta nje

upli ta ti/uple ta ti, prez. upli ćem, gl. pril. sad. upli ću ći, gl. im. upli ta nje

upo la (pril.)upor. (skr. upo re di)upo re do (pril.)upo re dan, upo red na, odr. vid upo red niupo re đi va ti, prez. upo re đu jem, gl. pril.

sad. upo re đu ju ći, gl. im. upo re đi va njeupor nost, gen. jed. upor no sti, instr. jed.

upor no šću/upor no stiupo sle nost/upo šlje nost, gen. jed. upo-

sle no sti, instr. jed. upo sle no šću/upo-sle no sti

upo sle nje/upo šlje nje, gen. jed. upo sle-nja, instr. jed. upo sle njem

upo sli ti, prez. upo slim, gl. prid. trp. upo šljen

upo šlje nost/upo sle nost, gen. jed. upo-šlje no sti, instr. jed. upo šlje no šću/upo šlje no sti

upo šlje nje/upo sle nje, gen. jed. upo šlje-nja, instr. jed. upo šlje njem

upo tre bljiv, upo tre blji va, odr. vid upo-tre blji vi

upo tre baupo tri je bi ti, prez. upo tri je bim, gl. prid.

trp. upo tri je bljenupo zna ti, prez. upo znam

upo zna va ti, prez. upo zna jem, gl. pril. sad. upo zna ju ći, gl. im. upo zna va nje

upre ći/upreg nu ti, prez. upreg nem; aor. upre goh, upre že; gl. prid. rad. upre-gao, upre gla; gl. pril. proš. upre gav ši

upreg nu ti/upre ći, prez. upreg nem; aor. upreg nuh; gl. prid. rad. upreg nuo, upreg nu la; gl. pril. proš. upreg nuv ši

upra vo (rječ.)upri je ko (pril.)upri je krst (pril.)upri je ti, prez. uprem; aor. upri jeh; gl.

prid. rad. upro, upr la; gl. pril. proš. upri jev ši/uprv ši

upr kos (pri jed.)upu će nost, gen. jed. upu će no sti, instr.

jed. upu će no šću/upu će no stiuput stvo, gen. mn. uput sta va/uput stvaur ba nist/ur ba ni sta, gen. jed. ur ba ni staur ba ni sta/ur ba nist, gen. jed. ur ba ni steur ba ni stič kiur ba nist ki njaur ba ni za ci jaur ba ni zo va ti, prez. ur ba ni zu jem, gl.

pril. sad. ur ba ni zu ju ći, gl. im. ur ba ni-zo va nje

ured nik, vok. jed. ured ni če, nom. mn. ured ni ci

uri jet ko (pril.)ur lik, nom. mn. ur li ciur li ka ti, prez. ur li čem, gl. pril. sad. ur-

li ču ći, gl. im. ur li ka njeur ma, gen. mn. ur ma/ur miuro đe nik, vok. jed. uro đe ni če, nom. mn.

uro đe ni ci


uro kljiv, uro klji va, odr. vid uro klji vi.us (in ter net ski do men Sje di nje nih Ame-

rič kih Dr ža va)USA (skr. Uni ted Sta tes of Ame ri ca)USD (skr. ame rič ki do lar)used mo ro (pril.)usje dje li ca/uśeđe li causje dje li čin/uśeđe li činusje dje ti se/uśeđe ti se, prez. usje dim

se; aor. usje djeh se; gl. prid. rad. usje dio se, usje dje la se; gl. pril. proš. usje djev ši se

uskla đe nost, gen. jed. uskla đe no sti, instr. jed. uskla đe no šću/uskla đe no sti

usi si vač, gen. jed. usi si va ča, instr. jed. usi si va čem

Usko ci (top.), gen. Usko kauskoč kius ko grud, usko gru da, odr. vid usko-

gru diusko gru dost, gen. jed. usko gru do sti,

instr. jed. usko gru do šću/usko gru do stiuskok, vok. jed. usko če, nom. mn.

uskociUs krs/Vas krsus kr šnjiusljed (pri jed.)usmr dje ti se/usmr đe ti se, prez. usmr-

dim se; aor. usmr djeh se; gl. prid. rad. usmr dio se, usmr dje la se; gl. pril. proš. usmr djev ši se

usmr đe ti se/usmr dje ti se, prez. usmr-dim se; aor. usmr đeh se; gl. prid. rad. usmr dio se, usmr đe la se; gl. pril. proš. usmr đev ši se

us pje ti, prez. us pi jem; aor. uspjeh; gl. prid. rad. uspio, uspje la; gl. pril. proš. us pjev ši

uspi je va ti, prez. uspi je vam, gl. pril. sad. uspi je va ju ći, gl. im. uspi je va nje

uspjeh, nom. mn. us pje sius pje šan, uspje šna, odr. vid uspje šnius plam će ti/us plam tje ti, prez. us plam-

tim; aor. us plam ćeh; gl. prid. rad. us plam tio, us plam će la; gl. pril. proš. us plam ćev ši

us plam tje ti/us plam će ti, prez. us plam-tim; aor. us plam tjeh; gl. prid. rad. us plam tio, us plam tje la; gl. pril. proš. us plam tjev ši

us put (pril.)usrd nost, gen. jed. usrd no sti, instr. jed.

usrd no šću/usrd no stiusre ći lac, gen. jed. usre ći o ca, vok. jed.

usre ći o če, gen. mn. usre ći la causre ći telj, vok. jed. usre ći te lju, instr.

jed. usre ći te ljemusre ći telj ka, dat. jed. usre ći telj ki, gen.

mn. usre ći telj kiusred sri je di ti (se), prez. usred sri je dim

(se), gl. prid. trp. usred sri je đenusred sri je đe nost, gen. jed. usred sri je-đe no sti, instr. jed. usred sri je đe no šću/usred sri je đe no sti

usta (mn. sr. r.), gen. ustausta nak, gen. jed. ustan ka, nom. mn.

ustan ci, gen. mn. usta na kausta nik, vok. jed. usta ni če, nom. mn.

usta ni ciustav nost, gen. jed. ustav no sti, instr.

jed. ustav no šću/ustav no stiUstav Cr ne Go re


ustri je li ti, prez. ustri je lim, gl. prid. trp. ustri je ljen

ustro ji ti, prez. ustro jim, gl. prid. trp. ustro jen

u stva ri (rječ.)ustu pak, gen. jed. ustup ka, nom. mn.

ustup ci, gen. mn. ustu pa kausu sret (pril.)uš/vaš, gen. jed. uši, instr. jed. uš ju/ušiušan či ti, prez. ušan čim, gl. prid. trp.

ušan čenuše sto ro (pril.)ušljiv/va šljiv, ušlji va, odr. vid ušlji viušlji vac/va šlji vac, gen. jed. ušljiv ca,

vok. jed. ušljiv če, gen. mn. ušlji va caušte đe ti, prez. ušte dim; aor. ušte đeh; gl.

prid. rad. ušte dio, ušte đe la; gl. pril. proš. ušte đev ši

ušte đe vi nauštrbušu će ti/ušu tje ti, prez. ušu tim; aor. ušu-ćeh; gl. prid. rad. ušu tio, ušu će la; gl. pril. proš. ušu ćev ši

ušu tje ti/ušu će ti, prez. ušu tim; aor. ušu-tjeh; gl. prid. rad. ušu tio, ušu tje la; gl. prol. proš. ušu tjev ši

uśeđe li ca/usje dje li cauśeđe li čin/usje dje li činuśeđe ti se/usje dje ti se, prez. uśedim se;

aor. uśeđeh se; gl. prid. rad. uśedio se, uśeđe la se; gl. pril. proš. uśeđev-ši se

uti caj, gen. jed. uti ca ja, instr. jed. uti-ca jem

uti ca jan, uti caj na, odr. vid uti caj ni

uti ca ti, prez. uti čem, im per. uti či, gl. pril. sad. uti ču ći

uti sak, gen. jed. uti ska, nom. mn. uti sci, gen. mn. uti sa ka

Utje ha (top.), dat. Utje hiutje ha/uće ha, dat. jed. utje hiutje ra ti/uće ra ti, prez. utje ramutje ri va ti/uće ri va ti, prez. utje ru jem, gl.

pril. sad. utje ru ju ći, gl. im. utje ri va njeutje ši telj/uće ši telj, vok. jed. utje ši te lju,

instr. jed. utje ši te ljemutje ši telj ka/uće ši telj ka, dat. jed. utje ši-

telj ki, gen. mn. utje ši telj kiutje ši ti/uće ši ti, prez. utje šim, gl. prid.

trp. utje šenutje šiv/uće šiv, utje ši va, odr. vid utje ši viuto (pril.)uto rak/utor nik, gen. jed. utor ka, nom.

mn. utor ci, gen. mn. uto ra kautor nik/uto rak, nom. mn. utor ni ciutro je (pril.)utu če nost, gen. jed. utu če no sti, instr.

jed. utu če no šću/utu če no stiuve če (pril.)uve nu ti, prez. uve nemuvi dje ti/uvi đe ti, prez. uvi dim; aor. uvi-

djeh; gl. prid. rad. uvi dio, uvi dje la; gl. pril. proš. uvi djev ši

uvi đa ti, prez. uvi đam; gl. pril. sad. uvi-đa ju ći; gl. im. uvi đa nje

uvi đe ti/uvi dje ti, prez. uvi dim; aor. uvi-đeh; gl. prid. rad. uvi dio, uvi đe la; gl. im. uvi đev ši

uvi jek (pril.)uvi je nost, gen. jed. uvi je no sti, instr.

jed. uvi je no šću/uvi je no sti


uvis (pril.)uvje re nost, gen. jed. uvje re no sti, instr.

jed. uvje re no šću/uvje re no stiuvje re nje, gen. jed. uvje re nja, instr. jed.

uvje re njemuvjer ljiv, uvjer lji va, odr. vid uvjer lji viuvjer lji vost, gen. jed. uvjer lji vo sti,

instr. jed. uvjer lji vo šću/uvjer lji vo stiuvje šti ti se, prez. uvje štim seuvo/uho, nom. mn. ušiuvo jak, gen. jed. uvoj ka, nom. mn.

uvoj ci, gen. mn. uvo ja kauvo znik, vok. jed. uvo zni če, nom. mn.

uvo zni ciuvr će ti/uvr tje ti, prez. uvr tim; aor. uvr-ćeh; gl. prid. rad. uvr tio, uvr će la; gl. pril. proš. uvr ćev ši

uvre dauvri je di ti, prez. uvri je dim, gl. prid. trp.

uvri je đenuvre dljiv, uvre dlji va, odr. vid uvre dlji viuvri je đe nost, gen. jed. uvri je đe no sti,

instr. jed. uvri je đe no šću/uvri je đe no stiuvri je že nost, gen. jed. uvri je že no sti,

instr. jed. uvri je že no šću/uvri je že no stiuvri je ži ti se, prez. uvri je žim seuvr tje ti/uvr će ti, prez. uvr tim; aor. uvr-

tjeh; gl. prid. rad. uvr tio, uvr tje la; gl. pril. proš. uvr tjev ši

uzao, nom. mn. uz lo viuzak, uska, odr. vid uskiuza lud (pril.)uza lud nost, gen. jed. uza lud no sti, instr.

jed. uza lud no šću/uza lud no stiuza stop ce (pril.)

uza vre ti, prez. uza vri jem/uza vrimuz br do (pril.)uzda ni cauzda nič kiuz dra vlje (uzv.)uz drh ta ti, prez. uz drh timuz duž (pril.)uze ti, prez. uzmem, im per. uzmiuze tost, gen. jed. uze to sti, instr. jed.

uze to šću/uze to stiuz gred (pril.)uz ja ha ti, prez. uz ja šem, im per. uz ja šiuz le će ti/uz le tje ti, prez. uz le tim; aor.

uz le ćeh; gl. prid. rad. uz le tio, uz le će-la; gl. pril. proš. uz le ćev ši

uz le tje ti/uz le će ti, prez. uz le tim; aor. uz le tjeh; gl. prid. rad. uz le tio, uz le-tje la; gl. pril. proš. uz le tjev ši

uz li je ta ti, prez. uz li je ćem, gl. pril. sad. uz li je ću ći, gl. im. uz li je ta nje

uz ma ći/uz mak nu ti, prez. uz mak nem; aor. uz ma koh, uz ma če; gl. prid. rad. uz ma kao, uz ma kla; gl. pril. proš. uz-ma kav ši

uz mak nu ti/uz ma ći, prez. uz mak nem; aor. uz mak nuh; gl. prid. rad. uz mak-nuo, uz mak nu la; gl. pril. proš. uz-mak nuv ši

uz mu va ti (se), prez. uz mu vam (se)uz ni je ti, prez. uz ne sem; aor. uz ni jeh;

gl. prid. rad. uz nio, uz ni je la; gl. prid. trp. uz ne sen/uz ne šen/uz ni jet; gl. pril. proš. uz ni jev ši

uzo rak, gen. jed. uzor ka, nom. mn. uzor ci, gen. mn. uzo ra ka

uzr. (skr. uz re či ca)


uzv. (skr. uz vik)uz vič nik, nom. mn. uz vič ni ciuz vi ja ti se, prez. uz vi jam se, gl. pril.

sad. uz vi ja ju ći se, gl. im. uz vi ja njeuz vi še nost, gen. jed. uz vi še no sti, instr.

jed. uz vi še no šću/uz vi še no stiuz vi še nje, gen. jed. uz vi še nja, instr. jed.

uz vi še njemuz vr će ti se/uz vr tje ti se, prez. uz vr tim

se; aor. uz vr ćeh se; gl. prid. rad. uz-vr tio se, uz vr će la se; gl. pril. proš. uz-vr ćev ši se

uz vr tje ti se/uz vr će ti se, prez. uz vr tim se; aor. uz vr tjeh se; gl. prid. rad. uz-vr tio se, uz vr tje la se; gl. pril. proš. uz vr tjev ši se

uždi ti, prez. uždim/uždi jemuže ći/užeg nu ti, prez. uže žem; aor. uže-

goh, uže že; gl. prid. rad. uže gao, uže-gla; gl. pril. proš. uže gav ši

užeg nu ti/uže ći, prez. užeg nem; aor. užeg nuh; gl. prid. rad. užeg nuo, užeg nu la; gl. pril. proš. užeg nuv ši

uže lje ti (se), prez. uže lim (se); aor. uže-ljeh (se); gl. prid. rad. uže lio (se), uže lje la (se); gl. pril. proš. uže ljev-ši (se)

uži tak, gen. jed. užit ka, nom. mn. uži ci, gen. mn. uži ta ka

uži vje ti (se), prez. uži vim (se); aor. uži-vjeh (se); gl. prid. rad. uži vio (se), uži vje la (se); gl. pril. proš. uži vjev-ši (se)

užli je bi ti, prez. užli je bim, gl. prid. trp. užli je bljen, gl. im. užlje blje nje

užlje blje nje, gen. jed. užlje blje nja, instr. jed. užlje blje njem

užu će ti/užu tje ti, prez. užu tim; aor. užu ćeh; gl. prid. rad. užu tio, užu će la; gl. pril. proš. užu ćev ši

užu tje ti/užu će ti, prez. užu tim; aor. užu tjeh; gl. prid. rad. užu tio, užu tje-la; gl. pril. proš. užu tjev ši

V

V (skr. volt)v. (skr. vi đi)v. (skr. vi jek)v. d. (skr. vr ši lac du žno sti)v. r. (skr. vla sti tom ru kom, vla sto ruč no).va (in ter net ski do men Va ti ka na)va di čep, gen. jed. va di če pa, nom. mn.

va di če pi/va di če po viva ga, dat. jed. va gi, gen. mn. va gava gan, gen. jed. va ga na, nom. mn. va-

ga niva ga ti, prez. va gam, gl. pril. sad. va ga-

ju ći, gl. im. va ga njeva gon, gen. jed. va go nava i sti nu (arh.)vaj da/faj davaj ka da (pril.)vak ci navak ci na ci java ku umval, nom. mn. va lo viva lo ri za ci java lo vit, va lo vi ta, odr. vid va lo vi tiva lo vi tost, gen. jed. va lo vi to sti, instr.

jed. va lo vi to šću/va lo vi to sti


va ljak, gen. jed. valj ka, nom. mn. valj ci, gen. mn. va lja ka

va ljan, va lja na, odr. vid va lja niva lja nost, gen. jed. va lja no sti, instr. jed.

va lja no šću/va lja no stiva lja o ni cavalj da (rječ.)va na di jumvan bra čan, van brač na, odr. vid van-

brač nivan brod skivan dal, gen. jed. van da lavan da li zam, gen. jed. van da li zma, gen.

mn. van da li za mavan dal skiVan Gogvan grad skiva ni lavan ma te rič nivan na stav nivan par nič nivan par tij skivan re dan, van red na, odr. vid van red nivan stra nač kivanj skiva pi ti, prez. va pim, gl. pril. sad. va pe ćiva ra li cava ra li činva re ni ka, dat. jed. va re ni civa ri ja ci java ri jan ta, gen. mn. va ri ja na tava ri je tet

va ri ra ti, prez. va ri ram, gl. pril. sad. va-ri ra ju ći, gl. im. va ri ra nje

va ri vo, nom. mn. va ri vaVar javar ja čavar lji vost, gen. jed. var lji vo sti, instr.

jed. var lji vo šću/var lji vo stivar ni cavar ni čav, var ni ča va, odr. vid var ni ča viva roš, gen. jed. va ro ši, instr. jed. va ro šiva ro ša nin, nom. mn. va ro ša niva ro šan ka, dat. jed. va ro šan ki, gen. mn.

va ro šan kiva ro škiVar ša vlja nin, nom. mn. Var ša vlja niVar ša vljan ka, dat. jed. Var ša vljan ki,

gen. mn. Var ša vljan kivar šav skivar varvar va ri zam, gen. jed. varvari zma, gen.

mn. varvari za mavas ci je liva se lje na Va si li je, gen. Va si li jaVa si li je Ostro škiVa si ljev dan, gen. Va si ljev da na/Va si lje-

va dneva si o naVas ka, dat. Vas kiVas krs/Us krsvas ko lik, vas ko li ka, odr. vid vas ko li kiVa so je vić, nom. mn. Va so je vi ćiVa so je vi ći (top.)


Va so jev ka, dat. jed. Va so jev ki, gen. mn. Va so jev ki

vas pi tač, gen. jed. vas pi ta ča, vok. jed. vas pi ta ču, instr. jed. vas pi ta čem

vas pi ta či cavas pi ta či cinvas pi tač kivas pi ta nje, gen. jed. vas pi ta nja, instr.

jed. vas pi ta njemvas pi ta va ti, prez. vas pi ta vam, gl. pril.

sad. vas pi ta va ju ći, gl. im. vas pi ta-vanje

vas pit ni va ška, dat. jed. va ški/va šciva šljiv/ušljiv, va šlji va, odr. vid va šlji viva šlji vac/ušlji vac, gen. jed. va šljiv ca,

vok. jed. va šljiv če, gen. mn. va šlji-vaca

va ter po list/va ter po li sta, gen. jed. va-ter po li sta

va ter po li sta/va te r po list, gen. jed. va-ter po li ste

va ter po lova ter pol skiva tre nost, gen. jed. va tre no sti, instr.

jed. va tre no šću/va tre no stiva tro ga sac, gen. jed. va tro ga sca, vok.

jed. va tro ga šče, gen. mn. va tro ga sa cava tro ga ščevva tro sta lan, va tro stal na, odr. vid va tro-

stal niVa vi lonva vi lon skiva zda (pril.)va zdan (pril.)

va zda šnjiva zdu ho plo vac, gen. jed. va zdu ho plov-

ca, vok. jed. va zdu ho plov če, gen. mn. va zdu ho plo va ca

va zdu ho plov čevva zdu ho plov ka, dat. jed. va zdu ho plov-

ki, gen. mn. va zdu ho plov kiva zdu šan, va zdu šna, odr. vid va zdu šnive če, gen. jed. ve če rive če rave čer njiveb sajt/web si teve dro, gen. mn. ve da rave ke ta ti, prez. ve ke ćem, gl. pril. sad.

ve ke ću ći, gl. im. ve ke ta njeve le grad, nom. mn. ve le gra dive le i zda jave le i zdaj nič kive le i zdaj nik, vok. jed. ve le i zdaj ni če,

nom. mn. ve le i zdaj ni cive le le pan/ve le lje pan, ve le lep na, odr.

vid ve le lep nive le lep nost/ve le ljep nost, gen. jed. ve le-

lep no sti, instr. jed. ve le lep no šću/ve-le lep no sti

ve le lje pan/ve le le pan, ve le ljep na, odr. vid ve le ljep ni

ve le ljep nost/ve le lep nost, gen. jed. ve-le ljep no sti, instr. jed. ve le ljep no šću/ve le ljep no sti

ve le po sjed/ve le po śedve le po śed/ve le po sjedve le tr go vi nave li čan stven, ve li čan stve na, odr. vid

ve li čan stve ni


ve li čan stve nost, gen. jed. ve li čan stve-no sti, instr. jed. ve li čan stve no šću/ve-li čan stve no sti

ve li čan stvo, gen. mn. ve li čan sta va/ve li-čan stva

ve li ča ti, prez. ve li čam, gl. pril. sad. ve-li ča ju ći, gl. im. ve li ča nje

ve lik, ve li ka, odr. vid ve li kiVe li ki me dvjed/Ve li ki me đed (astr.)Ve li ki me đed/Ve li ki me dvjed (astr.)Ve li ki pe tak (prazn.)ve li ko du šan, ve li ko du šna, odr. vid ve-

li ko du šnive li ko du šnost, gen. jed. ve li ko du šno sti,

instr. jed. ve li ko du šno šću/ve li ko duš-no sti

Ve li mlje (top.), gen. Ve li mlja, instr. Ve-li mljem

Ve li mlja nin, nom. mn. Ve li mlja niVe li mljan ka, dat. jed. Ve li mljan ki, gen.

mn. Ve li mljan kiVe li mljan kinVe lja Śeri na (top.)ve lje ti, prez. ve lim, impf. ve ljah, gl.

pril. sad. ve le ćivel ter ka te go ri jaVe ne ci jaVe ne ci ja nac, gen. jed. Ve ne ci jan ca, vok.

jed. Ve ne ci jan če, nom. mn. Ve ne ci-jan ci

Ve ne ci jan čevVe ne ci jan ka, dat. jed. Ve ne ci jan ki, gen.

mn. Ve ne ci jan kive ne ci jan skiVe ne ra

ve ne ri čan, ve ne rič na, odr. vid ve ne rič ni ve nu ti, prez. ve nem, gl. pril. sad. ve-

nu ćiveo, gen. jed. ve la, nom. mn. ve lo vive par, gen. jed. ve pra, nom. mn. ve-

proviver ba lan, ver bal na, odr. vid ver bal niver ba list/ver ba li sta, gen. jed. ver ba-

listaver ba li sta/ver ba list, gen. jed. ver ba-

listever ba li stič kiver ba list ki njaVer di, gen. Ver di ja, instr. Ver di jemVer di jevve re si jaVer gi li jever si fi ka ci javer si fi ka tor, vok. jed. ver si fi ka to re,

instr. jed. ver si fi ka to romve se lost, gen. jed. ve se lo sti, instr. jed.

ve se lo šću/ve se lo stive slač, vok. jed. ve sla ču, instr. jed. ve-

sla čemve sla či ca, vok. jed. ve sla či ceve sla či cinve slo, nom. mn. ve sla, gen. mn. ve sa laVe śo (hi pok.)vez. (skr. ve znik) ve za ti, prez. ve žem, im per. ve ži, gl.

pril. sad. ve žu ći, gl. im. ve za njeve zid ba, gen. mn. ve zid bi/ve zid bave zirVe zi rov most


ve zi va ti, prez. ve zu jem, gl. pril. sad. ve-zu ju ći, gl. im. ve zi va nje

ve znik, nom. mn. ve zni civi bra ci javi bra cij ski/vi bra ci o nivi bra ci o ni/vi bra cij skivi ce ad mi ralvi dar, vok. jed. vi da ru/vi da re, instr. jed.

vi da rom/vi da remvi da ri ca, vok. jed. vi da ri cevi da ri činvi deo-igravi deo-nad zorvi deo-re kor dervi de o te ka, dat. jed. vi de o te civi dje ti/vi đe ti, prez. vi dim; aor. vi djeh;

gl. prid. rad. vi dio, vi dje la; gl. pril. proš. vi djev ši

vi dlji vost, gen. jed. vi dlji vo sti, instr. jed. vi dlji vo šću/vi dlji vo sti

vi do krug, nom. mn. vi do kru zivi do vi tost, gen. jed. vi do vi to sti, instr.

jed. vi do vi to šću/vi do vi to stivi dov njak, gen. jed. vi dov nja ka, vok.

jed. vi dov nja če, nom. mn. vi dov nja civi đa ti, prez. vi đam, gl. pril. sad. vi đa ju-ći, gl. im. vi đa nje

vi đe li cavi đe lovi đe ti/vi dje ti, prez. vi dim; aor. vi đeh;

gl. prid. rad. vi dio, vi đe la; gl. pril. proš. vi đev ši

vi ja dukt, gen. mn. vi ja du ka tavi ja li ca

vi ja nje, gen. jed. vi ja nja, instr. jed. vi-ja njem

vi ja ti, prez. vi jem, gl. pril. sad. vi ju ći, gl. im. vi ja nje

vi ja vi cavi je će, gen. jed. vi je ća, instr. jed. vi je-ćem

vi jek, nom. mn. vje ko vivi je nac, gen. jed. vi jen ca, gen. mn. vi-

je na cavi jest, gen. jed. vi je sti, instr. jed. vi je-

šću/vi je stivi jo ri ti se, prez. vi jo rim se, gl. pril. sad.

vi jo re ći se, gl. im. vi jo re nje vi ju ga, dat. jed. vi ju gi/vi ju zivi ka ti, prez. vi čem, gl. pril. sad. vi ču ći,

gl. im. vi ka njevi kendvi le njak, gen. jed. vi le nja ka, vok. jed.

vi le nja če, nom. mn. vi le nja civi li cavi lič nivi lju ška, dat. jed. vi lju ški/vi lju šci, gen.

mn. vi lju ša ka/vi lju škivi o lavi o lent nost, gen. jed. vi o lent no sti, instr.

jed. vi o lent no šću/vi o lent no stivi o let nost (< vi o le tan = lju bi čast), gen.

jed. vi o let no sti, instr. jed. vi o let no-šću/vi o let no sti

vi o li navi o li nist/vi o li ni sta, gen. jed. vi o li ni stavi o li ni sta/vi o li nist, gen. jed. vi o li ni stevi o li nist ki njavi o lon če lo


VIP (skr. very im por tant per son)vir tu oz, gen. jed. vir tu o zavir tu o zan, vir tu o zna, odr. vid vir tu o zni vir tu o znost, gen. jed. vir tu o zno sti,

instr. jed. vir tu o zno šću/vir tu o zno stivi si ba bavi si ti, prez. vi sim, gl. im. vi še njevi ski, gen. jed. vi ski ja, nom. mn. vi ski jivi so ko kva li fi ko van, vi so ko kva li fi ko va-

na, odr. vid vi so ko kva li fi ko va nivi so ko škol skivi spre nost, gen. jed. vi spre no sti, instr.

jed. vi spre no šću/vi spre no stivi šak, nom. mn. vi ško vivi še dnev nivi še go di šnjivi še mje seč nivi še slo jan, vi še sloj na, odr. vid vi še-

slojnivi še struk, vi še stru ka, odr. vid vi še stru kivi še znač nost, gen. jed. vi še znač no sti,

instr. jed. vi še znač no šću/vi še znač-no sti

vi šnjik, nom. mn. vi šnji ci vi te štvo, gen. mn. vi te šta va/vi te štvavi tez, vok. jed. vi te že, nom. mn. vi te zo viVi zan ti javi zan tij skivi zi javi zi o nar, vok. jed. vi zi o na ru/vi zi o na re,

instr. jed. vi zi o na rom/vi zi o na remvi zi o nar ka, dat. jed. vi zi o nar ki, gen.

mn. vi zi o nar kivi zit-kar ta, gen. mn. vi zit-ka ra ta

vje do go njavje đavje ko va ti, prez. vje ku jem, gl. pril. sad.

vje ku ju ći, gl. im. vje ko va njevje ko vje čan, vje ko vječ na, odr. vid vje-

ko vječ nivje kov nivjen ča ni cavjen ča nje, gen. jed. vjen ča nja, instr.

jed. vjen ča njemvjen ča ti, prez. vjen čam, aor. vjen čah,

gl. pril. proš. vjen čav šivjen ča va ti, prez. vjen ča vam, gl. pril.

sad. vjen ča va ju ći, gl. im. vjen ča va njevjer. (skr. vjer ski)vje ravje ran, vjer na, odr. vid vjer nivje re ni ca, vok. jed. vje re ni cevje re ni činvje re nič kivje re nik, vok. jed. vje re ni če, nom. mn.

vje re ni civje re ni štvo, gen. mn. vje re ni šta va/vje-

re ni štvavje rid ba, gen. mn. vje rid ba/vje rid bivjer ni ca, vok. jed. vjer ni cevjer nik, vok. jed. vjer ni če, nom. mn.

vjer ni civjer nost, gen. jed. vjer no sti, instr. jed.

vjer no šću/vjer no stivje ro do sto jan, vje ro do stoj na, odr. vid

vje ro do stoj ni vje ro do stoj nost, gen. jed. vje ro do stoj-

no sti, instr. jed. vje ro do stoj no šću/vje-ro do stoj no sti


vje ro lo man, vje ro lom na, odr. vid vje-ro lom ni

vje ro lom nič kivje ro lom nik, vok. jed. vje ro lom ni če,

nom. mn. vje ro lom ni civje ro lom ni štvo, gen. mn. vje ro lom ni-

šta va/vje ro lom ni štvavje ro lom stvo, gen. mn. vje ro lom sta va/

vje ro lom stvavje ro na u ka, dat. jed. vje ro na u civje ro va tan, vje ro vat na, odr. vid vje ro-

vat nivje ro vat no (pril.)vje ro vat no ćavje sni ca, vok. jed. vje sni cevje snič kivje snik, vok. jed. vje sni če, nom. mn.

vje sni civješt, vje šta, odr. vid vje štivje štac, gen. jed. vje šca, vok. jed. vje-

šče, nom. mn. vje šci, gen. mn. vje-štaca

vje šta či ti, prez. vje šta čim, gl. pril. sad. vje šta če ći, gl. im. vje šta če nje

vje štač kivje štak, gen. jed. vje šta ka, vok. jed. vje-

šta čevje šta ki njavje šti ca, vok. jed. vje šti cevje šti či ji/vje štič jivje šti činvje šti či navje štič ji/vje šti či jivje tar, gen. jed. vje tra, nom. mn. vje-

tro vi

vje tre nja čavje tre njast, vje tre nja sta, odr. vid vje-

tre nja stivje tri navje tri ti, prez. vje trim, gl. pril. sad. vje-

tre ći, gl. im. vje tre njevje tro branvje tro metvje tro me ti navje tro mjer, gen. jed. vje tro mje ra, instr.

jed. vje tro mje romvje tro pir, vok. jed. vje tro pi re/vje tro pi-

ru, instr. jed. vje tro pi romvje tro pir ka, dat. jed. vje tro pir ki, gen.

mn. vje tro pir kivje tr o vit, vje tro vi ta, odr. vid vje tro vi tivje tro vi tost, gen. jed. vje tro vi to sti,

instr. jed. vje tro vi to šću/vje tro vi to stivje trov ka, dat. jed. vje trov ci, gen. mn.

vje trov kivje ve ri ca, vok. jed. vje ve ri cevje ve ri činvje ve ri či ji/vje ve rič jivje ve rič ji/vje ve ri či jivje žba li šnivje žba li šte, gen. jed. vje žba li šta, instr.

jed. vje žba li štemvje žban ka, dat. jed. vje žban ci, gen. mn.

vje žban kivje žba o ni cavkv. (skr. vi so ko kva li fi ko va ni)vl. (skr. vla snik)vla da lac, gen. jed. vla da o ca, vok. jed.

vla da o če, gen. mn. vla da la ca


vla dar, vok. jed. vla da ru/vla da re, instr. jed. vla da rom/vla da rem

vla dar ka, dat. jed. vla dar ki, gen. mn. vla dar ki

vla di čan skivla di činvla di ka, dat. jed. vla di ciVla di mir Du kljan skiVlah, vok. jed. Vla še, nom. mn. Vla sivla sni ca, vok. jed. vla sni cevla sni činvla snik, vok. jed. vla sni če, nom. mn.

vla sni civla sni štvo, gen. mn. vla sni šta va/vla sni-

štvavlast, gen. jed. vla sti, instr. jed. vla šću/

vla stivla ste lavla ste o skivla sto dr ščevvla sto dr žac, gen. jed. vla sto dr šca, vok.

jed. vla sto dr šče, gen. mn. vla sto dr-ža ca

vla sto lju bac, gen. jed. vla sto ljup ca, vok. jed. vla sto ljup če, gen. mn. vla-sto lju ba ca

vla sto lju bi vost, gen. jed. vla sto lju bi vo-sti, instr. jed. vla sto lju bi vo šću/vla sto-lju bi vost

vla sto ljup čevVla ška cr kvavla žnost, gen. jed. vla žno sti, instr. jed.

vla žno šću/vla žno stivo, gen. jed. vo la, nom. mn. vo lo vivo čić (dem. od vo), instr. jed. vo či ćem

voć ka, dat. jed. voć ki, gen. mn. vo ća ka/voć ki

voć njak, nom. mn. voć nja civo da ri cavo da ri činvo di jer, gen. jed. vo di je ra, instr. jed.

vo di je romvod nik, vok. jed. vod ni če, nom. mn.

vod ni civod nji ka vost, gen. jed. vod nji ka vo sti,

instr. jed. vod nji ka vo šću/vod nji ka-vo sti

vo do djel ni caVo do li ja (hor. znak)vo do mjer, gen. jed. vo do mje ra, instr.

jed. vo do mje romvo do no ša vo do skok, nom. mn. vo do sko civo do ze mac, gen. jed. vo do zem ca, vok.

jed. vo do zem če, gen. mn. vo do ze-maca

vo đavođ stvo, gen. mn. vođ sta va/vođ stvavo je va ti, prez. vo ju jem, gl. pril. sad.

vo ju ju ći, gl. im. vo je va njevojn. (skr. voj nič ki)voj ni či navoj nič kiVoj nik (top.)voj nik, vok. jed. voj ni če, nom. mn. voj-

ni civoj ska, dat. jed. voj sci, gen. mn. voj skivoj sko vo đavoj šti ti, prez. voj štim, gl. pril. sad. voj-

šte ći, gl. im. voj šte nje


voj vo daVoj vo di navoj vod stvo, gen. mn. voj vod sta va/voj-

vod stvaVoj vo đa nin, nom. mn. Voj vo đa niVoj vo đan ka, dat. jed. Voj vo đan ki, gen.

mn. Voj vo đan kivoj vo đan skivok. (skr. vo ka tiv)vo ka bu lar, gen. jed. vo ka bu la ra, instr.

jed. vo ka bu la romvo ka li zam, gen. jed. vo ka li zma, gen.

mn. vo ka li za mavo lan, gen. jed. vo la navo lat, gen. jed. vol taVol ga, dat. Vol givo lon ter, vok. jed. vo lon te ru, instr. jed.

vo lon te romvo lon ter ka, dat. jed. vo lon ter ki, gen.

mn. vo lon ter kiVoltvolt (mj. jed.)vo sak, gen. jed. vo skavo ščić (dem. od voz), instr. jed. vo šči-ćem

vo šti ti, prez. vo štim, gl. pril. sad. vo šte-ći, gl. prid. trp. vo šten/vo šćen

vo šta nivozvo zo vo đavo žnja, gen. mn. vo žnja/vo žnjivra bac, gen. jed. vrap ca, vok. jed. vrap-če, gen. mn. vra ba ca

vrač, instr. jed. vra čem, nom. mn. vra-če vi/vra či

vra ča ti, prez. vra čam, gl. pril. sad. vra-ča ju ći, gl. im. vra ča nje

vra ća ti, prez. vra ćam, gl. pril. sad. vra-ća ju ći, gl. im. vra ća nje

vradž bi navrag, vok. jed. vra že, nom. mn. vra go-

vi/vra zivra go lan ka, dat. jed. vra go lan ki, gen.

mn. vra go lan kiVra ni ći vrap či ji/vrap čjivrap čji/vrap či jivra tar, vok. jed. vra ta ru/vra ta re, instr.

jed. vra ta rom/vra ta remvrat nik, nom. mn. vrat ni ciVra že grm ci (top.), gen. Vra že gr ma ca vra ži ji/vraž jivraž ji/vra ži jiVr bas (top.)vr ba skiVr ba ša nin, nom. mn. Vr ba ša niVr ba šan ka, dat. jed. Vr ba šan ki, gen.

mn. Vr ba šan kivr će nje, gen. jed. vr će nja, instr. jed. vr-će njem

vr će ti/vr tje ti, prez. vr tim, gl. pril. sad. vr te ći, gl. im. vr će nje

vr ći/vrg nu ti, prez. vrg nem; aor. vr goh, vr že; im per. vrg ni; gl. pril. sad. vr-gao, vr gla; gl. pril. proš. vr gav ši

vre ćavre će ti navre ći cavred ni ji (komp. od vri je dan)vred no ća


vred no va njevred no va ti, prez. vred nu jem, gl. pril.

sad. vred nu ju ći, gl. im. vred no va njevre li navre lo, gen. jed. vre lavre me nit, vre me ni ta, odr. vid vre me ni tivre men skivre me šan, vre me šna, odr. vid vre me šnivreo, vre la, odr. vid vre livre ti, prez. vrim, gl. pril. sad. vre ći, gl.

im. vre njevrg nu ti/vr ći, prez. vrg nem; aor. vrg-

nuh; gl. prid. rad. vrg nuo, vrg nu la; gl. pril. proš. vrg nuv ši

vrh, nom. mn. vr ho vivr hu nac, gen. jed. vr hun ca, gen. mn.

vr hu na cavri je dan, vri jed na, odr. vid vri jed nivri je dje ti/vri je đe ti, prez. vri je dim, gl.

pril. sad. vri je de ći, gl. im. vri je đe njevri jed ni ca, vok. jed. vri jed ni cevri jed ni činvri jed nik, vok. jed. vri jed ni če, nom. mn.

vri jed ni ci vri jed no (pril.)vri jed no snivri jed nost, gen. jed. vri jed no sti, instr.

jed. vri jed no šću/vri jed no stivri je đa ti, prez. vri je đam, gl. pril. sad.

vri je đa ju ći, gl. im. vri je đa njevri je đe ti/vri je dje ti, prez. vri je dim; gl.

pril. sad. vri je de ći; gl. prid. rad. vri-je dio, vri je đe la; gl. im. vri je đe nje

vri je me, gen. jed. vre me navri je slo, gen. mn. vri je sa la

vri je žavri je ži ti se, prez. vri je žim sevri sak, gen. jed. vri ska, nom. mn. vri-

sko vi/vri scivri ska, dat. jed. vri scivri šta ti, prez. vri štim, gl. pril. sad. vri-

šte ći, gl. im. vri šta njevr let, gen. jed. vr le ti, instr. jed. vr le ću/

vr le tivr ljav, vr lja va, odr. vid vr lja vivr ljo ok, vr ljo o ka, odr. vid vr ljo o kivrp ca, gen. mn. vrp ca/vrp civr sni ca, vok. jed. vr sni cevr sni činvr snik, vok. jed. vr sni če, nom. mn. vr-

sni civr stavr stan, vr sna, odr. vid vr snivr šid ba, gen. mn. vr šid ba/vr šid bivr šnjak, gen. jed. vr šnja ka, vok. jed. vr-

šnja če, nom. mn. vr šnja civr šnja ki njavr ši lac, vok. jed. vr ši o če, gen. mn. vr-

ši la cavr ta ti, prez. vr ćem, gl. pril. sad. vr ću ći,

gl. im. vr ta njevr tje ti/vr će ti, prez. vr tim, gl. pril. sad.

vr te ći, gl. im. vr će njevr tlar, vok. jed. vr tla ru/vr tla re, instr.

jed. vr tla rom/vr tla remvr tlog, nom. mn. vr tlo zivr tlo žnivr to gla vost, gen. jed. vr to gla vo sti,

instr. jed. vr to gla vo šću/vr to gla vo sti


vr vje ti, prez. vr vim; gl. pril. sad. vr ve-ći; gl. prid. rad. vr vio, vr vje la

Vu če dol ska bit ka (istor.)vu če dol skivuč jak, nom. mn. vuč ja civu či ji/vuč jivuč ji/vu či jiVuč ji DoVu ji ca Vu ji činvuk, vok. jed. vu če, nom. mn. vu ko vi/

vu civu ko vac, gen. jed. vu kov ca, vok. jed.

vu kov če, gen. mn. vu ko va cavu kov skivulg. (skr. vul gar no)vul gar nost, gen. jed. vul gar no sti, instr.

jed. vul gar no šću/vul gar no sti

Z

Z (skr. za pad)za ba ci ti/za ba či ti, prez. za ba cim, gl.

prid. trp. za ba čenza ba če nost, gen. jed. za ba če no sti, instr.

jed. za ba če no šću/za ba če no stiza ba či ti/za ba ci ti, prez. za ba čim, instr.

jed. za ba čenza ba dač, gen. jed. za ba da ča, vok. jed.

za ba da ču, instr. jed. za ba da čemza ba da ča, gen. jed. za ba da čeza ba vi šniza ba zdje ti/za ba žđe ti, prez. za ba zdim;

aor. za ba zdjeh; gl. prid. rad. za ba-zdio, za ba zdje la; gl. pril. proš. za ba-zdjev ši

za ba žđe ti/za ba zdje ti, prez. za ba zdim; aor. za ba žđeh; gl. prid. trp. za ba-žđen; gl. prid. rad. za ba zdio, za ba-žđe la; gl. pril. proš. za ba žđev ši

za be zek nu tost, gen. jed. za be zek nu to-sti, instr. jed. za be zek nu to šću/za be-zek nu to sti

za bi je li ti (uči ni ti bi je lim), prez. za bi je-lim; aor. za bi je lih; gl. prid. rad. za-bi je lio, za bi je li la; gl. pril. proš. za bi-je liv ši

za bi je lje ti se (po sta ti bi jel), prez. za bi-je lim se; aor. za bi je ljeh se; gl. prid. rad. za bi je lio se, za bi je lje la se; gl. pril. proš. za bi je ljev ši se

za bi lje ška, dat. jed. za bi lje šci, gen. mn. za bi lje ža ka

za bi lje ži ti, prez. za bi lje žim, gl. prid. trp. za bi lje žen

za ble ja ti, prez. za ble jimza bli je šta ti, prez. za bli je štimza blu dje ti/za blu đe ti, prez. za blu dim;

aor. za blu djeh; gl. prid. rad. za blu-dio, za blu dje la; gl. pril. proš. za blu-djev ši

za blu đe ti/za blu dje ti, prez. za blu dim; aor. za blu đeh; gl. prid. rad. za blu dio, za blu đe la; gl. pril. proš. za blu đev ši

za bo ga (uzv.)za bo rav nost, gen. jed. za bo rav no sti,

instr. jed. za bo rav no šću/za bo rav no stiza bo sti, prez. za bo dem; aor. za bo doh;

gl. prid. rad. za boo, za bo la; gl. pril. proš. za bov ši

za bra đi va ti, prez. za bra đu jem, gl. pril. sad. za bra đu ju ći, gl. im. za bra đi va nje

za bra zdi ti, prez. za bra zdim, gl. prid. trp. za bra žđen


za br đe, gen. jed. za br đa, instr. jed. za-br đem

za brek nu ti, prez. za brek nemza bri dje ti/za bri đe ti, prez. za bri dim;

aor. za bri djeh; gl. prid. rad. za bri dio, za bri dje la; gl. pril. proš. za bri djev ši

za bri đe ti/za bri dje ti, prez. za bri dim; aor. za bri đeh; gl. prid. rad. za bri dio, za bri đe la; gl. pril. proš. za bri đev ši

za bri nu tost, gen. jed. za bri nu to sti, instr. jed. za bri nu to šću/za bri nu to sti

za bri nja va ti, prez. za bri nja vam, gl. pril. sad. za bri nja va ju ći, gl. im. za bri-nja va nje

za ce nu ti se, prez. za ce nem seza ci je li ti, prez. za ci je lim, gl. prid. trp.

za ci je ljen, gl. im. za cje lje njeza ci je ni ti, prez. za ci je nim, gl. prid. trp.

za ci je njenza ci ju ka ti, prez. za ci ju čem, im per. za-

ci ju čiza cje lji va ti, prez. za cje lju jem, gl. pril.

sad. za cje lju ju ći, gl. im. za cje lji va njeza cr ni ti (uči ni ti cr nim), prez. za cr nim;

aor. za cr nih; gl. prid. rad. za cr nio, za cr ni la; gl. pril. proš. za cr niv ši

za cr nje ti (po sta ti crn), prez. za cr nim; aor. za cr njeh; gl. prid. rad. za cr nio, za cr nje la; gl. pril. proš. za cr njev ši

za cr ve ni ti (uči ni ti cr ve nim), prez. za cr-ve nim; aor. za cr ve nih; gl. prid. rad. za cr ve nio, za cr ve ni la; gl. pril. proš. za cr ve niv ši

za cr ve nje ti (po sta ti cr ven), prez. za cr-ve nim; aor. za cr ve njeh; gl. prid. rad. za cr ve nio, za cr ve nje la; gl. pril. proš. za cr ve njev ši

za ča đi ti, prez. za ča đim, gl. prid. trp. za-ča đen

za ča ma ti, prez. za ča mamza ča mi ti, prez. za ča mimza čas (pril.)za ča hu ri ti/za ča u ri ti, prez. za ča hu rim,

gl. prid. trp. za ča hu renza ča u ri ti/za ča hu ri ti, prez. za ča u rim,

gl. prid. trp. za ča u renza če tak, gen. jed. za čet ka, nom. mn. za-če ci, gen. mn. za če ta ka

za če ti, prez. zač nem, im per. zač ni, gl. prid. trp. za čet

za čet nik, vok. jed. za čet ni če, nom. mn. za čet ni ci

za činza či nja va ti, prez. za či nja vam, gl. pril.

sad. za či nja va ju ći, gl. im. za či nja-vanje

za ču do (pril.)za ču di ti (se), prez. za ču dim (se), gl.

prid. trp. za ču đenza ču đe nost, gen. jed. za ču đe no sti, instr.

jed. za ču đe no šću/za ču đe no stiza ču ti, prez. za ču jem, gl. pril. proš. za-čuv ši

za će ri va ti/za tje ri va ti, prez. za će ru jem, gl. pril. sad. za će ru ju ći, gl. im. za će-ri va nje

za ćo ri ti (se), prez. za ćo rim (se)za ću ta ti, prez. za ću timza ćut ki va ti, prez. za ćut ku jem, gl. pril.

sad. za ćut ku ju ći, gl. im. za ćut ki va njeza će ri va ti/za tje ri va ti, prez. za će ru jem,

gl. pril. sad. za će ru ju ći, gl. im. za će-ri va nje


za dah, nom. mn. za da siza dah ta ti, prez. za dah ćemza da tak, gen. jed. za dat ka, nom. mn.

za da ci, gen. mn. za da ta kaza di ha ti (se), prez. za di šem (se)za dje nu ti/za đe nu ti, prez. za dje nem, gl.

prid. trp. za dje nut za dje sti/za đe sti, prez. za dje dem, gl.

prid. trp. za dje venza dje voj či ti se/za đe voj či ti se, prez. za-

dje voj čim (se)zad njo nep ča niza do ji ti, prez. za do jim, gl. prid. trp. za-

do jenza do vi jek (pril.)za do volj šti naza drh ta ti, prez. za drh timza dri je ma ti, prez. za dri je mam/za dri je-

mljemza dri je ti, prez. za drem; aor. za dri jeh;

gl. prid. rad. za dro, za dr la; gl. pril. proš. za dri jev ši

za dr tost, gen. jed. za dr to sti, instr. jed. za dr to šću/za dr to sti

za dru ga, dat. jed. za dru ziza du go (pril.)za du va ni ti, prez. za du va nim, gl. prid.

trp. za du va njenza du va nost, gen. jed. za du va no sti,

instr. jed. za du va no šću/za du va no stiza du va ti (se)/za pu va ti (se), prez. za du-

vam (se)za đe nu ti/za dje nu ti, prez. za đe nem, gl.

prid. trp. za đe nut za đe sti/za dje sti, prez. za đe dem, gl.

prid. trp. za đe den

za đe vi caza đe voj či ti se/za dje voj či ti se, prez. za-đe voj čim se

Za ga rač, gen. Za ga ra ča/Za gar čaZa gar ča nin, nom. mn. Za gar ča niZa gar čan ka, dat. jed. Za gar čan ki, gen.

mn. Za gar čan kiza ga ši vač, instr. jed. za ga ši va čemza gla đi va ti, prez. za gla đu jem, gl. pril.

sad. za gla đu ju ći, gl. im. za gla đi va njeza gli bi ti, prez. za gli bim, gl. prid. trp.

za gli bljenza glu plji va ti, prez. za glu plju jem, gl.

pril. sad. za glu plju ju ći, gl. im. za glu-plji va nje

za glu še nost, gen. jed. za glu še no sti, instr. jed. za glu še no šću/za glu še no sti

za glu vje ti, prez. za glu vim; aor. za glu-vjeh; gl. prid. rad. za glu vio, za glu-vje la; gl. pril. proš. za glu vjev ši

za gno ji ti, prez. za gno jim, gl. prid. trp. za gno jen

za go ne (pril.)za go net ka, dat. jed. za go net ki, gen. mn.

za go ne ta ka/za go net kiza gor ča ti, prez. za gor čamza gor ča va ti, prez. za gor ča vam, gl. pril.

sad. za gor ča va ju ći, gl. im. za gor ča-va nje

za go ri je va ti, prez. za go ri je vam, gl. pril. sad. za go ri je va ju ći, gl. im. za go ri je-va nje

za go r je ti, prez. za go rim; aor. za gor jeh; gl. prid. rad. za go rio, za gor je la; gl. pril. proš. za gor jev ši

za gra đi va ti, prez. za gra đu jem, gl. pril. sad. za gra đu ju ći, gl. im. za gra đi va nje


za grak ta ti, prez. za grak ćemza gr či ti, prez. za gr čimza gr dje ti/za gr đe ti, prez. za gr dim; aor.

za gr djeh; gl. prid. rad. za gr dio, za gr-dje la; gl. pril. proš. za gr djev ši

za gr đe ti/za gr dje ti, prez. za gr dim; aor. za gr đeh; gl. prid. rad. za gr dio, za gr-đe la; gl. pril. proš. za gr đev ši

Za grebza gre bač kiZa grep ča nin, nom. mn. Za grep ča niZa grep čan ka, dat. jed. Za grep čan ki,

gen. mn. Za grep čan kiza gri ja nost, gen. jed. za gri ja no sti, instr.

jed. za gri ja no šću/za gri ja no stiza gri ja ti, prez. za gri jemza gri ja va ti, prez. za gri ja vam, gl. pril.

sad. za gri ja va ju ći, gl. im. za gri ja va njeza gri sti, prez. za gri zem; aor. za gri zoh;

gl. prid. rad. za gri zao, za gri zla; gl. pril. proš. za gri zav ši

za gr mje ti, prez. za gr mim; aor. za gr-mjeh; gl. prid. rad. za gr mio, za gr mje-la; gl. pril. proš. za gr mjev ši

za gr tač, gen. jed. za gr ta ča, vok. jed. za-gr ta ču, instr. jed. za gr ta čem

za gr ta ti, prez. za gr ćem, gl. pril. sad. za-gr ću ći, gl. im. za gr ta nje

za gu dje ti/za gu đe ti, prez. za gu dim; aor. za gu djeh; gl. prid. rad. za gu dio, za-gu dje la; gl. pril. proš. za gu djev ši

za gu đe ti/za gu dje ti, prez. za gu dim; aor. za gu đeh; gl. prid. rad. za gu dio, za gu-đe la; gl. pril. proš. za gu đev ši

za hla di ti, prez. za hla dim, gl. prid. trp. za hla đen

za hlad nje ti, prez. za hlad nim

za hla đi va ti, prez. za hla đu jem, gl. pril. sad. za hla đu ju ći, gl. im. za hla đi va nje

zah ti je va ti, prez. zah ti je vam, gl. pril. sad. zah ti je va ju ći, gl. im. zah ti je va nje

za htjevza htje van, za htjev na, odr. vid za htjev niZa hu mlje (istor.)za hva laza hval ni caza hval nost, gen. jed. za hval no sti, instr.

jed. za hval no šću/za hval no stiza hva lji va ti, prez. za hva lju jem, gl. pril.

sad. za hva lju ju ći, gl. im. za hva lji-vanje

za hva ta ti, prez. za hva tam, gl. pril. sad. za hva ta ju ći, gl. im. za hva ta nje

za jam či ti/za jem či ti, prez. za jam čim, gl. prid. trp. za jam čen

za i sta/za i sto (rječ.)za i sto/za i sta (rječ.)za je dlji vac, gen. jed. za je dljiv ca, vok.

jed. za je dljiv če, gen. mn. za je dlji va caza je dlji vi ca, vok. jed. za je dlji vi ceza je dlji vi činza je dlji vost, gen. jed. za je dlji vo sti,

instr. jed. za je dlji vo šću/za je dlji vo stiza jem či ti/za jam či ti, prez. za jem čim, gl.

prid. trp. za jem čenzaj mi ti, prez. zaj mim, gl. prid. trp.

zajm ljenzaj mo da vac, gen. jed. zaj mo dav ca, vok.

jed. zaj mo dav če, gen. mn. zaj mo da-va ca

za kač ka, dat. jed. za kač ki, gen. mn. za-kač ki

za ka šlja ti, prez. za ka šljem


za kla ti, prez. za ko ljem, im per. za ko ljiza kle ti, prez. za ku nem, im per. za ku niza klik ta ti, prez. za klik ćemza klop čić, instr. jed. za klop či ćemza klju čak, gen. jed. za ključ ka, nom.

mn. za ključ ci, gen. mn. za klju ča kaza ko ko da ka ti, prez. za ko ko da čemZa ko nik knja za Da ni laza ko ni tost, gen. jed. za ko ni to sti, instr.

jed. za ko ni to šću/za ko ni to stiza ko no da vac, gen. jed. za ko no dav ca,

vok. jed. za ko no dav če, gen. mn. za-ko no da va ca

za ko no dav čevza ko no mje ran, za ko no mjer na, odr. vid

za ko no mjer ni za ko no tvo rac, gen. jed. za ko no tvor ca,

vok. jed. za ko no tvor če, nom. mn. za-ko no tvo ra ca

za kop ča ti, prez. za kop čamza ko ri je ni ti (se), prez. za ko ri je nim (se),

gl. prid. trp. za ko ri je njenza ko vr nu ti, prez. za ko vr nemza kor je nji va ti (se), prez. za kor je nju jem

(se), gl. pril. sad. za kor je nju ju ći (se), gl. im. za kor je nji va nje

za ko vr ta ti, prez. za ko vr ćem, gl. pril. sad. za ko vr ću ći, gl. im. za ko vr ta nje

za ko vr dža ti, prez. za ko vr džamza kri je šta ti, prez. za kri je štimza kr žlja lost, gen. jed. za kr žlja lo sti,

instr. jed. za kr žlja lo šću/za kr žlja lo sti za kr žlja ti, prez. za kr žljamza kro či ti, prez. za kro čim za kr vi ti, prez. za kr vim

za ku či ti, prez. za ku čimza ku či va ti, prez. za ku ču jem, gl. pril.

sad. za ku ču ju ći, gl. im. za ku či va njeza ku ku ri je ka ti/za ku ku ri ka ti, prez. za-

ku ku ri je čemza ku ku ri ka ti/za ku ku ri je ka ti, prez. za-

ku ku ri čemza ku pac, gen. jed. za kup ca, vok. jed.

za kup če, gen. mn. za ku pa caza kup ni ca, vok. jed. za kup ni ceza kup ni činza kup nič kiza ku va ti, prez. za ku vamza la ga o ni caza la zak, gen. jed. za la ska, nom. mn. za-

la sci, gen. mn. za la za kaza la zi ti, prez. za la zim, gl. pril. sad. za-

la ze ći, gl. im. za la že njeza le će ti se/za le tje ti se, prez. za le tim se;

aor. za le ćeh se; gl. prid. rad. za le tio se, za le će la se; gl. pril. proš. za le ćev-ši se

za le ći/za leg nu ti, prez. za le žem/za leg-nem; aor. za le goh, za le že; gl. prid. rad. za le gao, za le gla; gl. pril. proš. za le gav ši

za leg nu ti/za le ći, prez. za leg nem; aor. za leg nuh; gl. prid. rad. za leg nuo, za-leg nu la; gl. pril. proš. za leg nuv ši

za le le ka ti, prez. za le le čemza le tje ti se/za le će ti se, prez. za le tim se;

aor. za le tjeh se; gl. prid. rad. za le tio se, za le tje la se; gl. pril. proš. za le tjev-ši se

za li ha, dat. jed. za li hiza li je či ti, prez. za li je čim, gl. prid. trp.

za li je čen, gl. im. za lje če nje


za li je ta ti (se), prez. za li je ćem se, gl. pril. sad. za li je ću ći se, gl. im. za li je-ta nje

za li je va ti/za li va ti, prez. za li je vam, gl. pril. sad. za li je va ju ći, gl. im. za li je-va nje

za livza li va ti/za li je va ti, prez. za li vam, gl.

pril. sad. za li va ju ći, gl. im. za li va nje za li zak, gen. jed. za li ska, nom. mn. za li-

sci, gen. mn. za li za kaza lud/za lu du (pril.)za lu dje ti/za lu đe ti, prez. za lu dim; aor.

za lu djeh; gl. prid. rad. za lu dio, za lu-dje la; gl. pril. proš. za lu djev ši

za lud nik/za lud njak, vok. jed. za lud ni-če, nom. mn. za lud ni ci

za lud njak/za lud nik, vok. jed. za lud nja-če, nom. mn. za lud nja ci

za lu du/za lud (pril.)za lu đe ti/za lu dje ti, prez. za lu dim; aor.

za lu đeh; gl. prid. rad. za lu dio, za lu-đe la; gl. pril. proš. za lu đev ši

za lje če nje, gen. jed. za lje če nja, instr. jed. za lje če njem

za lje či va ti, prez. za lje ču jem, gl. pril. sad. za lje ču ju ći, gl. im. za lje či va nje

zam. (skr. za mje ni ca)za ma ći/za mak nu ti, prez. za mak nem;

aor. za ma koh; gl. prid. rad. za ma kao, za ma kla; gl. pril. proš. za ma kav ši

za ma ha ti, prez. za ma šem, im per. za-ma ši

za mak, gen. jed. zam ka, nom. mn. zam-ko vi

za mak nu ti/za ma ći, prez. za mak nem; aor. za mak nuh; gl. prid. rad. za mak-nuo, za mak nu la; gl. pril. proš. za-mak nuv ši

za me sti, prez. za me tem; aor. za me toh; gl. prid. rad. za meo, za me la; gl. pril. proš. za mev ši

za me tak, gen. jed. za met ka, nom. mn. za me ci, gen. mn. za me ta ka

za me ta ti, prez. za me ćem, gl. pril. sad. za me ću ći, gl. im. za me ta nje

za mi ca ti, prez. za mi čem, gl. pril. sad. za mi ču ći, gl. im. za mi ca nje

za mi je ni ti, prez. za mi je nim, gl. prid. trp. za mi je njen

za mi je si ti, prez. za mi je sim, gl. prid. trp. za mi je šen

za mi je ša ti, prez. za mi je šam, gl. prid. trp. za mi je šan

za mi sao, gen. jed. za mi sli, instr. jed. za mi šlju/za mi sli, gen. mn. za mi sli

za mi šlje nost, gen. jed. za mi šlje no sti, instr. jed. za mi šlje no šću/za mi šlje-nosti

za mje ni caza mje ni činza mje nič kiza mje nik, vok. jed. za mje ni če, nom.

mn. za mje ni ciza mje nji va ti, prez. za mje nju jem, gl.

pril. sad. za mje nju ju ći, gl. im. za mje-nji va nje

za mje ra ti, prez. za mje ram, gl. pril. sad. za mje ra ju ći, gl. im. za mje ra nje

za mjer ka, dat. jed. za mjer ci, gen. mn. za mjer ki


za mla ći va ti, prez. za mla ću jem, gl. pril. sad. za mla ću ju ći, gl. im. za mla ći-vanje

za mor če, gen. jed. za mor če taza mom či ti (se), prez. za mom čim (se),

gl. prid. trp. za mom čenza mor jeza mr ca ti, prez. za mr čemza mr ći/za mrk nu ti, prez. za mrk nem;

aor. za mr koh, za mr če; gl. prid. rad. za mr kao, za mr kla; gl. pril. proš. za-mr kav ši

za mri je ti, prez. za mrem; aor. za mri jeh; gl. prid. rad. za mro, za mr la; gl. pril. proš. za mri jev ši

za mrk nu ti/za mr ći, prez. za mrk nem; aor. za mrk nuh; gl. prid. rad. za mrk-nuo, za mrk nu la; gl. pril. proš. za mrk-nuv ši

za muk nu ti, prez. za muk nemza na go (pril.)za nat skiza nat stvo, gen. mn. za nat sta va/za nat-

stvaza na vi jek (pril.)za ni je mje lost, gen. jed. za ni je mje lo sti,

instr. jed. za ni je mje lo šću/za ni je mje-lo sti

za ni je ka ti, prez. za ni je čem/za ni je kamza ni je mi ti/za ni je mlje ti, prez. za ni je-

mimza ni je mlje ti/za ni je mi ti, prez. za ni je-

mim; aor. za ni je mljeh; gl. prid. rad. za ni je mio, za ni je mlje la; gl. pril. proš. za ni je mljev ši

za ni je ti, prez. za ne sem; aor. za ni jeh/za-ne soh; gl. prid. rad. za nio, za ni je la; gl. pril. proš. za ni jev ši

za no vi jet (bot.), gen. jed. za no vi je ti, instr. jed. za no vi je ću/za no vi je ti

za no vi je ta ti, prez. za no vi je tam, gl. pril. sad. za no vi je ta ju ći, gl. im. za no vi je-ta nje

za nji ha ti, prez. za nji šemzao, zla, odr. vid zliza o dje nu ti/za o đe nu ti, prez. za o dje nemza o dje sti/za o đe sti, prez. za o dje dem;

aor. za o dje doh; gl. prid. rad. za o dio, za o dje la; gl. pril. proš. za o djev ši

za o đe nu ti/za o dje nu ti, prez. za o đe nemza o đe sti/za o dje sti, prez. za o đe dem;

aor. za o đe doh; gl. prid. rad. za o dio, za o đe la; gl. pril. proš. za o đev ši

za o sta lost, gen. jed. za o sta lo sti, instr. jed. za o sta lo šću/za o sta lo sti

za o vi ca, vok. jed. za o vi ceza o vi činza o vi čić, instr. jed. za o vi či ćemza o vič naza pad (stra na svi je ta)Za pad (za pad ne dr ža ve)Za pad no Rim sko Car stvoza pa li ti, prez. za pa lim, gl. prid. trp. za-

pa ljen, gl. im. za pa lje njeza pa lje nje, gen. jed. za pa lje nja, instr.

jed. za pa lje njemza pam ti ti, prez. za pam tim, gl. prid. trp.

za pam ćenza pe ča ći va ti, prez. za pe ča ću jem, gl.

pril. sad. za pe ča ću ju ći, gl. im. za pe-ča ći va nje


za pe tost, gen. jed. za pe to sti, instr. jed. za pe to šću/za pe to sti

za pe ći, prez. za pe čem; aor. za pe koh, za pe če; gl. prid. rad. za pe kao, za pe-kla; gl. prid. trp. za pe čen

za pi sni čar ka, dat. jed. za pi sni čar ki, gen. mn. za pi sni čar ki

za pje va ti, prez. za pje vamza pla ka ti, prez. za pla čem, im per. za pla-či, gl. pril. proš. za pla kav ši

za plam će ti/za plam tje ti, prez. za plam-tim; aor. za plam ćeh; gl. prid. rad. za plam tio, za plam će la; gl. pril. proš. za plam ćev ši

za plam tje ti/za plam će ti, prez. za plam-tim; aor. za plam tjeh; gl. prid. rad. za plam tio, za plam tje la; gl. pril. proš. za plam tjev ši

za pla vi ti (uči ni ti pla vim), prez. za pla-vim; aor. za pla vih; gl. prid. rad. za-pla vio, za pla vi la; gl. pril. proš. za pla-viv ši

za pla vje ti (po sta ti plav), prez. za pla-vim; aor. za pla vjeh; gl. prid. rad. za-pla vio, za pla vje la; gl. pril. proš. za-pla vjev ši

za pli je ni ti, prez. za pli je nim, gl. prid. trp. za pli je njen

za pli ta ti, prez. za pli ćem, gl. pril. sad. za pli ću ći, gl. im. za pli ta nje

za po dje nu ti/za po đe nu ti, prez. za po-dje nem

za po dje sti/za po đe sti, prez. za po dje-nem; aor. za po dje doh; gl. prid. rad. za po dio, za po dje la; gl. pril. proš. za-po djev ši

za po đe nu ti/za po dje nu ti, prez. za po-đenem

za po đe sti/za po dje sti, prez. za po đe nem; aor. za po đe doh; gl. prid. rad. za po-dio, za po đe la; gl. pril. proš. za po-đevši

za po sje sti/za po ś e sti, prez. za po sjed-nem/za po sje dem; aor. za po sje doh; gl. prid. rad. za po sjeo/za po sio, za po sje-la; gl. pril. proš. za po sjev ši

za po si je da ti, prez. za po si je dam, gl. pril. sad. za po si je da ju ći, gl. im. za po-si je da nje

za po slen/za po šljen, za po sle na, odr. vid za po sle ni

za po sle nost/za po šlje nost, gen. jed. za-po sle no sti, instr. jed. za po sle no šću/za po sle no sti

za po sle nje/za po šlje nje, gen. jed. za po-sle nja, instr. jed. za po sle njem

za po sli ti, prez. za po slim, gl. prid. trp. za po šljen

za po šlja va ti, prez. za po šlja vam, gl. pril. sad. za po šlja va ju ći, gl. im. za po-šlja va nje

za po šljen/za po slen, za po šlje na, odr. vid za po šlje ni

za po šlje nost/za po sle nost, gen. jed. za-po šlje no sti, instr. jed. za po šlje no šću/za po šlje no sti

za po šlje nje/za po sle nje, gen. jed. za po-šlje nja, instr. jed. za po šlje njem

za po ś e sti/za po sje sti, prez. za po ś ed nem/za po ś e dem; aor. za po ś e doh; gl. prid. rad. za po ś eo/za po sio, za po ś e la; gl. pril. proš. za po ś ev ši

za po vi jed/za po vi jest, gen. jed. za po vi-je di, instr. jed. za po vi je đu/za po vi je di

za po vi je di ti, prez. za po vi je dim


za po vi jest/za po vi jed, gen. jed. za po vi-je sti, instr. jed. za po vi je šću/za po vi-je sti

za po vjed niza po vjed ni ca, vok. jed. za po vjed ni ceza po vjed ni činza po vjed nič kiza po vjed nik, vok. jed. za po vjed ni če,

nom. mn. za po vjed ni ci za po vjed ni štvo, gen. mn. za po vjed ni-

šta va/za po vjed ni štvaza pra vo (rječ.)za pre ga, dat. jed. za pre ziza pre ka, dat. jed. za pre ciza pre pa šćen/za pre pa šten, za pre pa šće-

na, odr. vid za pre pa šće niza pre pa šće nje/za pre pa šte nje, gen. jed.

za pre pa šće nja, instr. jed. za pre pa šće-njem

za pre pa šten/za pre pa šćen, za pre pa šte-na, odr. vid za pre pa šte ni

za pre pa šte nje/za pre pa šće nje, gen. jed. za pre pa šte nja, instr. jed. za pre pa šte-njem

za pre ta ti, prez. za pre ćem/za pre tam, gl. pril. sad. za pre ću ći/za pre ta ju ći, gl. im. za pre ta nje

za pri ča ti (se), prez. za pri čam (se)za pri je či ti, prez. za pri je čim, gl. prid.

trp. za pri je čenza pri je ti, prez. za prem; aor. za pri jeh;

gl. prid. rad. za pro, za pr la; gl. pril. proš. za pri jev ši

za pri je ti ti, prez. za pri je timza pu či ti, prez. za pu čim, gl. prid. trp.

za pu čen

za pu sti ti/za pu šti ti, prez. za pu stim, gl. prid. trp. za pu šten

za pu stje ti/za pu šće ti, prez. za pu stim; aor. za pu stjeh; gl. prid. rad. za pu stio, za pu stje la; gl. pril. proš. za pu stjev ši

za pu šće ti/za pu stje ti, prez. za pu stim; aor. za pu šćeh; gl. prid. rad. za pu stio, za pu šće la; gl. pril. proš. za pu šćev ši

za pu šti ti/za pu sti ti, prez. za pu štim, gl. prid. trp. za pu šten

za pu va ti (se)/za du va ti (se), prez. za pu-vam (se)

za ra sti, prez. za ra stem; aor. za ra stoh; gl. prid. rad. za ra stao, za ra sla; gl. pril. proš. za ra stav ši

za ra šći va ti, prez. za ra šću jem, gl. pril. sad. za ra šću ju ći, gl. im. za ra šći va nje

zar đa lost, gen. jed. zar đa lo sti, instr. jed. zar đa lo šću/zar đa lo sti

zar đa ti, prez. zar đamza re ći se, prez. za re čem se/za rek nem se;

aor. za re koh se, za re če se; gl. prid. rad. za re kao se, za re kla se; gl. pril. proš. za re kav ši se

za re đa ti, prez. za re đamza rezza ru dje ti/za ru đe ti, prez. za ru dim; aor.

za ru djeh; gl. prid. rad. za ru dio, za ru-dje la; gl. pril. proš. za ru djev ši

za ru đe ti/za ru dje ti, prez. za ru dim; aor. za ru đeh; gl. prid. rad. za ru dio, za ru-đe la; gl. pril. proš. za ru đev ši

za ru me ni ti (uči ni ti ru me nim), gl. prid. trp. za ru me njen

za ru me nje ti (po sta ti ru men), prez. za-ru me nim; aor. za ru me njeh; gl. prid. rad. za ru me nio, za ru me nje la; gl. pril. proš. za ru me njev ši


zar za ti, prez. zar žemza sad (pril.)za se bi ce (pril.)za si ja ti (oba sja ti), prez. za si jamza si ja ti (pše ni cu), prez. za si jemza si ja va ti, prez. za si ja vam, gl. pril. sad.

za si ja va ju ći, gl. im. za si ja va njeza si je ca ti, prez. za si je cam, gl. pril. sad.

za si je ca ju ći, gl. im. za si je ca njeza si je da ti, prez. za si je dam, gl. pril. sad.

za si je da ju ći, gl. im. za si je da njeza sje ći/za ś e ći, prez. za si je čem; aor. za-

sje koh, za si je če; im per. za si je ci; gl. prid. rad. za sje kao, za sje kla; gl. pril. proš. za sje kav ši

za sje da/za ś e daza sjen či ti/za ś en či ti, prez. za sjen čim, gl.

prid. trp. za sjen čenza sje ni ti/za ś e ni ti, prez. za sje nim, gl.

prid. trp. za sje njenza sje nji va ti/za ś e nji va ti, prez. za sje nju-

jem, gl. pril. sad. za sje nju ju ći, gl. im. za sje nji va nje

za sje sti/za ś e sti, prez. za sjed nem/za sje-dem; aor. za sje doh; gl. prid. rad. za-sjeo/za sio, za sje la; gl. pril. proš. za-sjev ši

za slu ga, dat. jed. za slu ziza smi ja ti (se), za smi jem (se)za smo či ti, prez. za smo čim, gl. prid. trp.

za smo čenza smr dje ti/za smr đe ti, prez. za smr dim;

aor. za smr djeh; gl. prid. rad. za smr-dio, za smr dje la; gl. pril. proš. za smr-djev ši

za smr đe ti/za smr dje ti, prez. za smr dim; aor. za smr đeh; gl. prid. rad. za smr-dio, za smr đe la; gl. pril. proš. za smr-đev ši

za sni je ži ti, prez. za sni je žim, gl. pril. proš. za sni je živ ši

za so bi ce (pril.)zast. (skr. za star je lo)za sta ri je va ti, prez. za sta ri je vam, gl.

pril. sad. za sta ri je va ju ći, gl. im. za-sta ri je va nje

za sta riv/za star ljiv, za sta ri va, odr. vid za sta ri vi

za star je lost, gen. jed. za star je lo sti, instr. jed. za star je lo šću/za star je lo sti

za star ljiv/za sta riv, za star lji va, odr. vid za star lji vi

za sti dje ti se/za sti đe ti se, prez. za sti dim se; aor. za sti djeh se; gl. prid. rad. za-sti dio se, za sti dje la se; gl. pril. proš. za sti djev ši se

za sti đe ti se/za sti dje ti se, prez. za sti dim se; aor. za sti đeh se; gl. prid. rad. za-sti dio se, za sti đe la se; gl. pril. proš. za sti đev ši se

za stri je ti/za str ti, prez. za strem; aor. za-stri jeh; gl. prid. rad. za stro, za str la; gl. pril. proš. za stri jev ši/za strv ši

za str ti/za stri je ti, prez. za strem; aor. za-strh; gl. prid. rad. za stro, za str la; gl. pril. proš. za strv ši

za stu dje ti/za stu đe ti, prez. za stu dim; aor. za stu djeh; gl. prid. rad. za stu dio, za stu dje la; gl. pril. proš. za stu djev ši

za stu đe ti/za stu dje ti, prez. za stu dim; aor. za stu đeh; gl. prid. rad. za stu dio, za stu đe la; gl. pril. proš. za stu đev ši


za svi je tli ti/za svi je tlje ti, prez. za svi je-tlim

za svi je tlje ti/za svi je tli ti, prez. za svi je-tlim; aor. za svi je tljeh; gl. prid. rad. za svi je tlio, za svi je tlje la; gl. pril. proš. za svi je tljev ši

za svje do či ti, prez. za svje do čimza svje tlu ca ti, prez. za svje tlu camza svo di ti, prez. za svo dim, gl. prid. trp.

za svo đenza svo đi va ti, prez. za svo đu jem, gl. pril.

sad. za svo đu ju ći, gl. im. za svo đi va njeza svr bje ti, prez. za svr bim; aor. za svr-

bjeh; gl. prid. rad. za svr bio, za svr bje-la; gl. pril. proš. za svr bjev ši

za šte dje ti/za šte đe ti, prez. za šte dim; aor. za šte djeh; gl. prid. rad. za šte dio, za šte dje la; gl. pril. proš. za šte djev ši

za šte đe ti/za šte dje ti, prez. za šte dim; aor. za šte đeh; gl. prid. rad. za šte dio, za šte đe la; gl. pril. proš. za šte đev ši

za štit ni ca, vok. jed. za štit ni ceza štit ni činza štit nič kiza štit nik, vok. jed. za štit ni če, nom. mn.

za štit ni ciza štit ni štvo, gen. mn. za štit ni šta va/za-

štit ni štvaza što (vez.; rječ.)za šu šta ti, prez. za šu štimza ś e ći/za sje ći, prez. za si je čem; aor. za-ś e koh, za si je če; im per. za si je ci; gl. prid. rad. za ś e kao, za ś e kla; gl. pril. proš. za ś e kav ši

za ś e da/za sje daza ś en či ti/za sjen či ti, prez. za ś en čim, gl.

prid. trp. za ś en čen

za ś e ni ti/za sje ni ti, prez. za ś e nim, gl. prid. trp. za ś e njen

za ś e nji va ti/za sje nji va ti, prez. za ś e nju-jem, gl. pril. sad. za ś e nju ju ći, gl. im. za ś e nji va nje

za ś e sti/za sje sti, prez. za ś e dem/za ś ed-nem; aor. za ś e doh; gl. prid. rad. za -śeo/za sio, za ś e la; gl. pril. proš. za-śev ši

za ta ći/za tak nu ti, prez. za tak nem; aor. za ta koh, za ta če; gl. prid. rad. za ta-kao, za ta kla; gl. pril. proš. za ta kav ši

za tak nu ti/za ta ći, prez. za tak nem; aor. za tak nuh; gl. prid. rad. za tak nuo, za-tak nu la; gl. pril. proš. za tak nuv ši

Za ta rac, vok. jed. Za tar če, instr. jed. Za tar cem, gen. mn. Za ta ra ca

Za tar je (ge o gr.)za te ći, prez. za te čem/za tek nem; aor. za-

te koh, za te če; gl. prid. rad. za te kao, za te kla; gl. pril. proš. za te kav ši

za tje ri va ti/za će ri va ti, prez. za tje ru jem, gl. pril. sad. za tje ru ju ći, gl. im. za tje-ri va nje

za to (rječ.)za tr ča ti (se), prez. za tr čim (se)za trep ta ti, prez. za trep ćem, im per. za-

trep ćiza tri je ti/za tr ti, prez. za trem; aor. za-

tri jeh; gl. prid. rad. za tro, za tr la; gl. pril. proš. za tri jev ši

za tr ti/za tri je ti, prez. za trem; aor. za-trh; gl. prid. rad. za tro, za tr la; gl. pril. proš. za trv ši

za trud nje ti, prez. za trud nim, aor. za-trud njeh, gl. prid. rad. za trud nje la, gl. pril. proš. za trud njev ši

za u var (pril.)


za u vi jek (pril.)za uz vrat (pril.)za va pi ti, prez. za va pimza va zda (pril.)za ve sti, prez. za ve dem; aor. za ve doh;

gl. prid. rad. za veo, za ve la; gl. pril. proš. za vev ši

za vi dan, za vid na, odr. vid za vid niza vi dje ti/za vi đe ti, prez. za vi dim; aor.

za vi djeh; gl. prid. rad. za vi dio, za vi-dje la; gl. pril. proš. za vi djev ši

za vid nik, vok. jed. za vid ni če, nom. mn. za vid ni ci

za vi đe ti/za vi dje ti, prez. za vi dim; aor. za vi đeh; gl. prid. rad. za vi dio, za vi-đe la; gl. pril. proš. za vi đev ši

za vi ja ti, prez. za vi jemza vi ja va ti, prez. za vi ja vam, gl. pril.

sad. za vi ja va ju ći, gl. im. za vi ja va njeza vi jo ri ti, prez. za vi jo rim, gl. prid. trp.

za vi jo renza vi san (od za vi si ti), za vi sna, odr. vid

za vi sni za vi stan (od za vist), za vi sna, odr. vid

za vi sni za vi si ti, prez. za vi simza vje re ni ca, vok. jed. za vje re ni ceza vje re ni činza vje re nič kiza vje re nik, vok. jed. za vje re ni če, nom.

mn. za vje re ni ciza vje re ni štvo, gen. mn. za vje re ni šta va/

za vje re ni štvaza vje ri ti (se), prez. za vje rim (se)za vje šta nje, gen. jed. za vje šta nja, instr.

jed. za vje šta njem

za vje štač, vok. jed. za vje šta ču, instr. jed. za vje šta čem

za vje šta ti, prez. za vje štam, gl. pril. sad. za vje šta ju ći, gl. im. za vje šta nje

za vjetza vje tan, za vjet na, odr. vid za vjet niza vje to va ti, prez. za vje tu jem, gl. pril.

sad. za vje tu ju ći, gl. im. za vje to va njeza vje tri naza vla di či ti, prez. za vla di čim, gl. prid.

trp. za vla di čenza vo di ti, prez. za vo dim, gl. pril. sad.

za vo de ći, gl. im. za vo đe njeza vod ni ca, vok. jed. za vod ni ceza vod ni činza vod nik, vok. jed. za vod ni če, nom. mn.

za vod ni ciza vod ni štvo, gen. mn. za vod ni šta va/za-

vod ni štvaza vo je vač, vok. jed. za vo je va ču, instr.

jed. za vo je va čemza vo je vač kiza vo lje ti, prez. za vo lim; aor. za vo ljeh;

gl. prid. rad. za vo lio, za vo lje la; gl. pril. proš. za vo ljev ši

za voj šti ti, prez. za voj štim, gl. prid. trp. za voj šten

za vr će ti/za vr tje ti, prez. za vr tim; aor. za vr ćeh; gl. prid. rad. za vr tio, za vr će-la; gl. pril. proš. za vr ćev ši

za vrg nu ti, prez. za vrg nemza vri je di ti/za vri je đe ti/za vri je dje ti,

prez. za vri je dim; aor. za vri je dih; gl. prid. rad. za vri je dio, za vri je di la; gl. pril. proš. za vri je div ši


za vri je dje ti/za vri je đe ti/za vri je di ti, prez. za vri je dim; aor. za vri je djeh; gl. prid. rad. za vri je dio, za vri je dje la; gl. pril. proš. za vri je djev ši

za vri je đe ti/za vri je dje ti/za vri je di ti, prez. za vri je dim; aor. za vri je đeh; gl. prid. rad. za vri je dio, za vri je đe la; gl. pril. proš. za vri je đev ši

za vri je ti, prez. za vremza vri šta ti, prez. za vri štimza vr še tak, gen. jed. za vr šet ka, nom. mn.

za vr še ci, gen. mn. za vr še ta kaza vr ta ti, prez. za vr ćem, gl. pril. sad. za-

vr ću ći, gl. im. za vr ta njeza vr tje ti/za vr će ti, prez. za vr tim; aor.

za vr tjeh; gl. prid. rad. za vr tio, za vr-tje la; gl. pril. proš. za vr tjev ši

za ze le ni ti (uči ni ti ze le nim), prez. za ze-le nim; aor. za ze le nih; gl. prid. rad. za ze le nio, za ze le ni la; gl. pril. proš. za ze le niv ši

za ze le nje ti (po sta ti ze len), prez. za ze-le nim; aor. za ze le njeh; gl. prid. rad. za ze le nio, za ze le nje la; gl. pril. proš. za ze le njev ši

za žed nje ti, prez. za žed nim; aor. za žed-njeh; gl. prid. rad. za žed nio, za žed-nje la; gl. pril. proš. za žed njev ši

za ždi ti, prez. za ždim/za ždi jemza žu će ti/za žu tje ti (po sta ti žut), prez.

za žu tim; aor. za žu ćeh; gl. prid. rad. za žu tio, za žu će la; gl. pril. proš. za žu-ćev ši

za žu dje ti/za žu đe ti, prez. za žu dim; aor. za žu djeh; gl. prid. rad. za žu dio, za žu-dje la; gl. pril. proš. za žu djev ši

za žu đe ti/za žu dje ti, prez. za žu dim; aor. za žu đeh; gl. prid. rad. za žu dio, za žu-đe la; gl. pril. proš. za žu đev ši

za žu ti ti (uči ni ti žu tim), prez. za žu tim; aor. za žu tih; gl. prid. rad. za žu tio, za žu ti la; gl. pril. proš. za žu tiv ši

za žu tje ti/za žu će ti (po sta ti žut), prez. za žu tim; aor. za žu tjeh; gl. prid. rad. za žu tio, za žu tje la; gl. pril. proš. za-žu tjev ši

zb. (skr. zbir ni)zb. (skr. zbir ka; zbor nik)zb. im. (skr. zbir na ime ni ca)zbi ljazbir ka, dat. jed. zbir ci, gen. mn. zbir kizbra ti mi ti (se), prez. zbra ti mim (se), gl.

prid. trp. zbra ti mljenzbrč ka ti, prez. zbrč kamzbjeg, nom. mn. zbje go vizbo gom (uzv.)zbor, gen. jed. zbo ra, nom. mn. zbo ro vizbo ri šte, gen. jed. zbo ri šta, instr. jed.

zbo ri štemzbo ri ti, prez. zbo rimzbor ni cazbor nič kizbo ro vo đazbr da-zdo lazbri nja va ti, prez. zbri nja vam, gl. pril.

sad. zbri nja va ju ći, gl. im. zbri nja-vanje

zbri sa ti, prez. zbri šem, im per. zbri šizbr ka, dat. jed. zbr ci, gen. mn. zbr kazbr ka ti, prez. zbr kam


zbu nje nost, gen. jed. zbu nje no sti, instr. jed. zbu nje no šću/zbu nje no sti

zdje lazdje lar, vok. jed. zdje la ru/zdje la re,

instr. jed. zdje la rom/zdje la remzdje last, zdje la sta, odr. vid zdje la stizdje li caZdra vo ma ri ja (mo li tva)zdrav stve nizdrav stvo, gen. mn. zdrav sta va/zdrav-

stvazdu šan, zdu šna, odr. vid zdu šni ze bra, gen. mn. ze bri/ze ba razec, nom. mn. ze če vize či ji/zeč jizeč ji/ze či jiZe ća nin, nom. mn. Ze ća niZe ćan ka, dat. jed. Ze ćan ki, gen. mn.

Ze ćan kize lem bać, vok. jed. ze lem ba ću, instr.

jed. ze lem ba ćem ze le no ok, ze le no o ka, odr. vid ze le no o kiZe le nort ska ostr vaze le ni ti (či ni ti ze le nim), prez. ze le nim,

gl. pril. sad. ze le ne ćize le nje ti (po sta ja ti ze len), prez. ze le-

nim, gl. pril. sad. ze le ne ćiZe mlja (ne be sko ti je lo)ze mlja (tlo)ze mljak, gen. jed. ze mlja ka, vok. jed.

ze mlja če, nom. mn. ze mlja cize mlji šnize mlji šte, gen. jed. ze mlji šta, instr. jed.

ze mlji štem

ze mljo dje lac, vok. jed. ze mljo djel če, instr. jed. ze mljo djel cem, gen. mn. ze mljo dje la ca

ze mljo po sjed ni ca/ze mljo po ś ed ni ca, vok. jed. ze mljo po sjed ni ce

ze mljo po sjed ni čin/ze mljo po ś ed ni činze mljo po sjed nič ki/ze mljo po ś ed nič kize mljo po sjed nik/ze mljo po ś ed nik, vok.

jed. ze mljo po sjed ni če, nom. mn. ze-mljo po sjed ni ci

ze mljo po ś ed ni ca/ze mljo po sjed ni ca, vok. jed. ze mljo po ś ed ni ce

ze mljo po ś ed ni čin/ze mljo po sjed ni činze mljo po ś ed nič ki/ze mljo po sjed nič kize mljo po ś ed nik/ze mljo po sjed nik, vok.

jed. ze mljo po ś ed ni če, nom. mn. ze-mljo po ś ed ni ci

ze mljo rad nič kize mljo rad nik, vok. jed. ze mljo rad ni če,

nom. mn. ze mljo rad ni cizep sti, prez. ze bem; gl. pril. sad. ze bu-ći; impf. ze bi jah; gl. prid. rad. ze bao, ze bla

Ze ta (ri je ka)Ze ta (ge o gr.)Ze ta (istor.)Ze ta (sport. klub)zet skiZet ski dom (zgra da)zga ri šte, gen. jed. zga ri šta, instr. jed.

zga ri štemzgla vak, gen. jed. zglav ka, nom. mn.

zglav ci/zglav ko vizglo bo bo ljazgnje če nost, gen. jed. zgnje če no sti,

instr. jed. zgnje če no šću/zgnje če no sti


zgnje či ti, prez. zgnje čim, gl. prid. trp. zgnje čen

zgo di ti, prez. zgo dimzgo re ga (pril.)zgo to vi ti, prez. zgo to vim, gl. prid. trp.

zgo to vljen Zgra de Śago vi ćazgr či ti, prez. zgr čim, gl. prid. trp. zgr-čen

zgri je ši ti, prez. zgri je šimzgr ta ti, prez. zgr ćem, gl. pril. sad. zgr-ću ći, gl. im. zgr ta nje

zgru va ti, prez. zgru vamzgu li ti, prez. zgu lim, gl. prid. trp. zgu-

ljenzgu snu ti, prez. zgu snemzgu žva ti, prez. zgu žvamzi da ti, prez. zi dam, gl. pril. sad. zi da ju-ći, gl. im. zi da nje

zi ja ti, prez. zi jam, gl. pril. sad. zi ja ju ći, gl. im. zi ja nje

zi jev, nom. mn. zje vo vizi je va li cazi je va lozi je va ti, prez. zi je vam, gl. pril. sad. zi-

je va ju ći, gl. im. zi je va njezi jev nizi jev nu ti, prez. zi jev nemzim ni cazi mus (pril.)zi mu šnjizje na/źenazje ni ca/źeni cazla ta ri ca

zla ta ri činzla to ok, zla to o ka, odr. vid zla to o kizli ko vac, gen. jed. zli kov ca, vok. jed.

zli kov če, gen. mn. zli ko va cazlo, gen. mn. za lazlob nik, vok. jed. zlob ni če, nom. mn.

zlob ni cizlob nost, gen. jed. zlob no sti, instr. jed.

zlob no šćuzlo ćazlo ću dan, zlo ćud na, odr. vid zlo ćud nizlo ćud nost, gen. jed. zlo ćud no sti, instr.

jed. zlo ćud no šću/zlo ćud no stizlo dje lo, gen. mn. zlo dje lazlo gla sni ca, vok. jed. zlo gla sni cezlo gla sni činzlo gla snič kizlo gla snik, vok. jed. zlo gla sni če, nom.

mn. zlo gla sni cizlo gla snost, gen. jed. zlo gla sno sti, instr.

jed. zlo gla sno šću/zlo gla sno stizlo na mjer nost, gen. jed. zlo na mjer no-

sti, instr. jed. zlo na mjer no šću/zlo na-mjer no sti

zlo pam ti lozlo po gle đazlo slut nik, vok. jed. zlo slut ni če, nom.

mn. zlo slut ni cizlo slut nost, instr. jed. zlo slut no šću/zlo-

sut no stizlo sre ćan, zlo sreć na, odr. vid zlo sreć nizlo sreć ni ca, vok. jed. zlo sreć ni cezlo sreć ni činzlo sreć nik, vok. jed. zlo sreć ni če, nom.

mn. zlo sreć ni ci


zlo u po tri je bi ti, prez. zlo u po tri je bim, gl. prid. trp. zlo u po tri je bljen

zlo vre me ni caZma jev ča nin, nom. mn. Zma jev ča niZma jev čan kaZma je vo (top.)znač ka, dat. jed. znač ki, gen. mn. zna-ča ka/znač ki

znak, nom. mn. zna ci/zna ko vizna lac, gen. jed. znal ca, vok. jed. znal-če, gen. mn. zna la ca

zna lač kizna me ni tost, gen. jed. zna me ni to sti,

instr. jed. zna me ni to šću/zna me ni to stizna ti, prez. znam/zna dem zna ti že ljan, zna ti želj na, odr. vid zna ti-

želj niZOI (skr. Zim ske olim pij ske igre)zool. (skr. zo o lo ški)zo o log, vok. jed. zo o lo že, nom. mn. zoo-

lo zizo o lo gi jazo o lo škizo o lo ški njazra čak, gen. jed. zrač ka, nom. mn. zrač-

ci, gen. mn. zra ča kazra čan, zrač na, odr. vid zrač nizrak, nom. mn. zra ci/zra ko vizra ka, dat. jed. zra ki/zra cizre ti, prez. zrim/zri jem, gl. pril. sad.

zri ju ćizri je va ti, prez. zri je vam, gl. pril. sad.

zri je va ju ći, gl. im. zri je va njezu bac, gen. jed. zup ca, gen. mn. zu ba ca

zu ka, dat. jed. zu ki zva ni cazva ni čan, zva nič na, odr. vid zva nič nizva nič nik, vok. jed. zva nič ni če, nom.

mn. zva nič ni cizva nič nost, gen. jed. zva nič no sti, instr.

jed. zva nič no šću/zva nič no stizve ča ti, prez. zve čim, gl. pril. sad. zve-če ći, gl. im. zve ča nje

zveč ka, dat. jed. zveč ki, gen. mn. zveč-ki/zve ča ka

zve ka, dat. jed. zve ki/zve cizve ke ta ti, prez. zve ke ćem, gl. pril. sad.

zve ke ću ći, gl. im. zve ke ta njezvi jer, gen. jed. zvi je ri, instr. jed. zvi-

jer ju/zvi je rizvi je re/zvje re, gen. jed. zvje re tazvi ju ka ti, prez. zvi ju čem, gl. pril. sad.

zvi ju ču ći, gl. im. zvi ju ka njezvi ždu ka ti, prez. zvi ždu ćem, gl. pril.

sad. zvi ždu ću ći, gl. im. zvi ždu ka njezvje rad, gen. zvje ra di, instr. zvje ra dizvje re/zvi je re, gen. jed. zvje re tazvje ri njak, nom. mn. zvje ri nja ci zvje ri njizvjer ka, dat. jed. zvjer ki, gen. mn.

zvjer kizvjer skizvjer stvo, gen. mn. zvjer sta va/zvjer stvazvje zdar, vok. jed. zvje zda ru/zvje zda re,

instr. jed. zvje zda rom/zvje zda remzvje zdast, zvje zda sta, odr. vid zvje-

zdastizvje zdi ca


zvje zdo lik, zvje zdo li ka, odr. vid zvje-zdo li ki

zvo na ri ca/zvo nar ka, vok. jed. zvo na-ri ce

zvo na ri činzvo nar ka/zvo na ri ca, vok. jed. zvo-

narkozvo nar kinzvrč ka, dat. jed. zvrč ki, gen. mn. zvrč-

ki/zvr ča kazvr ja ti, prez. zvr jim, gl. pril. sad. zvr je-ći, gl. im. zvr ja nje

zvuč nost, gen. jed. zvuč no sti, instr. jed. zvuč no šću/zvuč no sti

ZZZ (skr. Za vod za za po šlja va nje)

Ž

ž. (skr. žen ski)ž. r. (skr. žen ski rod)ža bac, gen. jed. žap ca, vok. jed. žap če,

gen. mn. ža ba caža bo kre či nažal, nom. mn. ža ližal ba, gen. mn. žal ba/žal bižal be niža li je (komp. od žao)ža lo poj ka, dat. jed. ža lo poj ci, gen. mn.

ža lo poj kiža lost, gen. jed. ža lo sti, instr. jed. ža lo-

šću/ža lo stiža lo stan, ža lo sna, odr. vid ža lo snižan dar/džan dar, vok. jed. žan da ru/žan-

da re, instr. jed. žan da rom/žan da remža nr, gen. jed. žan ra, nom. mn. žan ro vi

ža o ka, dat. jed. ža o ci, gen. mn. ža o kažar di nje raža ri šniža ri šte, gen. jed. ža ri šta, instr. jed. ža-

ri štemžbun, nom. mn. žbu no vižde ra ti, prez. žde rem, gl. pril. sad. žde-

ru ći, gl. im. žde ra nježdral, nom. mn. ždra lo vi/ždra liždre bad, gen. ždre ba di, instr. ždre ba diždri je be, gen. jed. ždre be taždre be ćiždre bi caždre bi činždri je bac, gen. jed. ždri jep ca, vok. jed.

ždri jep če, gen. mn. ždri je ba caždri jep čevždri je bi ti (se), prez. ždri je bim (se), gl.

pril. sad. ždri je be ći (se), gl. im. ždri-je blje nje

ždri jel niždri je loŽed nik (top.)žed nje ti, prez. žed nim; gl. pril. sad.

žed ne ći; gl. prid. rad. žed nio, žed-nje la

žeđ, gen. jed. že đi, instr. jed. že đu/že điže lu dac, gen. jed. že lu ca, gen. mn. že-

lu da caže lu dač niže lje ti, prez. že lim; gl. pril. sad. že le ći;

gl. prid. rad. že lio, že lje la; gl. prid. trp. že ljen

že lje za raže lje zni ca


že lje zni čar, vok. jed. že lje zni ča ru/že lje-zni ča re, instr. jed. že lje zni ča rom/že-lje zni ča rem

že lje zni čar ka, dat. jed. že lje zni čar ki, gen. mn. že lje zni čar ki

že lje znič kiže lje zože nid ba, gen. mn. že nid ba/že nid biže nid be niže ni ti, prez. že nim, gl. pril. sad. že ne ći,

gl. prid. trp. že njenžen ka, dat. jed. žen ki, gen. mn. žen kiže no mr zac, gen. jed. že no mr sca, vok.

jed. že no mr šče, gen. mn. že no mr za caže no mr ščevžen ska, gen. jed. žen ske, dat. jed. žen-

skoj, nom. mn. žen skežen stve nost, gen. jed. žen stve no sti,

instr. jed. žen stve no šću/žen stve no stižen tu ra čažen tu ri naže stok, že sto ka, odr. vid že sto kiže šći (komp. od že stok)žgep če, gen. jed. žgep če taži dak, žit ka, odr. vid žit kiži đi/žit ki ji (komp. od ži dak)ži go lo, gen. jed. ži go la, nom. mn. ži go liži la vost, gen. jed. ži la vo sti, instr. jed.

ži la vo šću/ži la vo stiži rant, gen. jed. ži ran ta, gen. mn. ži ra-

na taži ri, gen. jed. ži ri ja, instr. jed. ži ri jem,

nom. mn. ži ri jiži ro ra čunži ška, dat. jed. ži ški/ži šci, gen. mn. ži ški

ži ti ježit ki ji/ži đi (komp. od ži dak)ži va han, ži vah na, odr. vid ži vah niži vah nost, gen. jed. ži vah no sti, instr.

jed. ži vah no šću/ži vah no stiži vje ti, prez. ži vim; gl. pril. sad. ži ve ći;

impf. ži vljah; gl. prid. rad. ži vio, ži-vje la

ži vi nar nik, nom. mn. ži vi nar ni ciži vo pi san, ži vo pi sna, odr. vid ži vo pi sni ži vo pi snost, gen. jed. ži vo pi sno sti,

instr. jed. ži vo pi sno šću/ži vo pi sno stiži vo to pisži žak, gen. jed. ži ška, nom. mn. ži šci,

gen. mn. ži ža kažli jeb, nom. mn. žlje bo vižli je bi ti, prez. žli je bim, gl. pril. sad. žli-

je be ći, gl. prid. trp. žli je bljen, gl. im. žli je blje nje

žli je zda, gen. mn. žli je zdažlje bast, žlje ba sta, odr. vid žlje ba stižlje zda nižlje zdi cažmi ga vac, gen. jed. žmi gav ca, gen. mn.

žmi ga va cažmi ga vost, gen. jed. žmi ga vo sti, instr.

jed. žmi ga vo šću/žmi ga vo stižmu re ći (pril.)žmu reć ke (pril.)žnje ti, prez. ža njem/žnjemžri jeb, nom. mn. žre bo vižri je ba ti, nom. mn. žri je bam, gl. pril.

sad. žri je ba ju ći, gl. im. žri je ba nježr tve nik, nom. mn. žr tve ni ci žuč, gen. jed. žu či, instr. jed. žuč ju/žu či


žu ća ni ca/žu će ni cažu će ni ca/žu ća ni cažu će ti/žu tje ti (po sta ja ti žut ili bi ti žut),

prez. žu tim; gl. pril. sad. žu te ći; gl. prid. rad. žu tio, žu će la

žu ći (komp. od žut)žuć kast, žuć ka sta, odr. vid žuć ka stižu dje ti/žu đe ti, prez. žu dim; gl. pril.

sad. žu de ći; impf. žu đah; gl. prid. rad. žu dio, žu dje la

žu đen, žu đe na, odr. vid žu đe nižu đe ti/žu dje ti, prez. žu dim; gl. pril.

sad. žu de ći; impf. žu đah; gl. prid. rad. žu dio, žu đe la

žur nalžur na list/žur na li sta, gen. jed. žur na-

listažur na li sta/žur na list, gen. jed. žur na-

listežur na li stič kižur na list ki njažut, žu ta, odr. vid žu ti žu ti ca

žu ti ti (či ni ti žu tim), prez. žu tim, gl. pril. sad. žu te ći, gl. im. žu će nje

žu tje ti/žu će ti (po sta ja ti žut ili bi ti žut), prez. žu tim; gl. pril. sad. žu te ći; gl. prid. rad. žu tio, žu tje la

žu to klju nac, gen. jed. žu to kljun ca, vok. jed. žu to kljun če, gen. mn. žu to klju-na ca

žu to kljun čevžva ka ti, prez. žva ćem, gl. pril. sad. žva-ću ći, gl. im. žva ka nje

žva la vac, gen. jed. žva lav ca, vok. jed. žva lav če, gen. mn. žva la va ca

Ź

Źago ra (top.)Źajo (hi pok.)Źana (hi pok.)źato (hi pok.)źena/zje na źeni ca/zje ni ca

CIP - Каталогизација у публикацијиЦентрална народна библиотека Црне Горе, Цетиње

811.163.4'35

PRAVOPIS crnogorskoga jezika / [redakcioniodbor Milenko A. Perović ... et al.]. - 2.izmijenjeno izd. - Podgorica : Ministarstvoprosvjete i nauke, 2010 (Podgorica : Pobjeda). -384 str. : tabele ; 24 cm

Postoji tvrdi i meki povez. - Predgovor ekspertskekomisije za standardizaciju crnogorskoga jezika /Milenko A. Perović, Josip Silić, LjudmilaVasiljeva: str. 9-11. - Tiraž 9000.

ISBN 978-9940-9052-8-6 (broš.)ISBN 978-9940-9052-9-3 (kart.)

a) Црногорски језик - ПравописCOBISS.CG-ID 16236560

Documents

Pravopis Crnogorskoga Jezika 2. Izdanje 2010 - Latinica