PREDAVANJE PLATNI BILANS, DEVIZNI KURSEVI, TRZISTE … · 2011-12-20 · PREDAVANJE 6 Pror. dr Jovo Jednak. UVOD ... 8. Kupovina dobara u inostranstvu (odliv kapitala) ... 1995 7.451

PLATNI BILANS, DEVIZNI PLATNI BILANS, DEVIZNI KURSEVI, TRŽIŠTE DOBARA I KURSEVI, TRŽIŠTE DOBARA I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

PREDAVANJE 6PREDAVANJE 6Pror. dr Jovo JednakPror. dr Jovo Jednak

UVODUVOD

�� Do sada smo pretpostavljali da je Do sada smo pretpostavljali da je ekonomija zatvorena, ekonomija zatvorena,

�� Danas Danas ćemo posmatrati otvorenu ćemo posmatrati otvorenu ekonomiju.ekonomiju.

prof. dr Jovo Jednakprof. dr Jovo Jednak EkonomijaEkonomija 22

ekonomiju.ekonomiju.–– Stanovišta otvorenosti tržišta dobara, odnosno Stanovišta otvorenosti tržišta dobara, odnosno mogućnosti potrošača i proizvodjača da mogućnosti potrošača i proizvodjača da izaberu izmedju domaćih i inostranih dobara.izaberu izmedju domaćih i inostranih dobara.

PLATNI BILANSPLATNI BILANS

�� Pod platnim bilansom podrazumevamoPod platnim bilansom podrazumevamo–– skup svih ekonomskih transakcija jedne skup svih ekonomskih transakcija jedne zemlje sa inostranstvom u odreñenom zemlje sa inostranstvom u odreñenom vremenskom periodu (po pravilu jedne vremenskom periodu (po pravilu jedne


vremenskom periodu (po pravilu jedne vremenskom periodu (po pravilu jedne godine). godine).

PLATNI BILANSPLATNI BILANS�� On podrazumeva bilans svih primanja i izdavanja On podrazumeva bilans svih primanja i izdavanja koja nastaju na osnovu ukupnih ekonomskih koja nastaju na osnovu ukupnih ekonomskih transakcija sa inostranstvom u datom transakcija sa inostranstvom u datom vremenskom periodu.vremenskom periodu.

MXPB −−−−====


–– PBPB--platni bilans zemlje; platni bilans zemlje; –– XX--ukupna primanja iz inostranstva po osnovu ukupna primanja iz inostranstva po osnovu izvoza; izvoza;

–– MM--ukupne obaveze prema inostranstvu po osnovu ukupne obaveze prema inostranstvu po osnovu uvoza. uvoza.

MXPB −−−−====


a) a) bilans tekućih transakcijabilans tekućih transakcija i i –– Tekući bilansTekući bilans obuhvata trgovinski bilans kao i obuhvata trgovinski bilans kao i bilans svih nerobnih transakcija.bilans svih nerobnih transakcija.

b) b) bilans kapitalnih transakcija.bilans kapitalnih transakcija.


b) b) bilans kapitalnih transakcija.bilans kapitalnih transakcija.–– Kapitalni bilansKapitalni bilans pokazuje kako je pokriven pokazuje kako je pokriven deficit platnog bilansa, odnosno za šta je deficit platnog bilansa, odnosno za šta je upotrebljen suficit. upotrebljen suficit.


�� Trgovinski bilansTrgovinski bilans predstavlja predstavlja –– saldo plaćanja po osnovu uvoza roba i naplatu saldo plaćanja po osnovu uvoza roba i naplatu po osnovu izvoza roba.po osnovu izvoza roba.

�� U stvari, U stvari,


�� U stvari, U stvari, –– on pokazuje pokrivenost uvoza sa izvozom on pokazuje pokrivenost uvoza sa izvozom (deficit ili suficit) u odreñenoj zemlji.(deficit ili suficit) u odreñenoj zemlji.


�� Bilans nerobnih transakcijaBilans nerobnih transakcija obuhvata: obuhvata: –– bilans uslugabilans usluga (turizam, saobraćaj, (turizam, saobraćaj, osiguranje, neto autorska prava, neto osiguranje, neto autorska prava, neto dohodak od investiranja itd.) i dohodak od investiranja itd.) i

–– bilans jednostranih transfernihbilans jednostranih transfernih plaćanjaplaćanja


–– bilans jednostranih transfernihbilans jednostranih transfernih plaćanjaplaćanja(isplate i uplate iz budžeta EU, neto radničke (isplate i uplate iz budžeta EU, neto radničke doznake i neto meñunarodna pomoć). doznake i neto meñunarodna pomoć).


�� Bilans razmene dobara i uslugaBilans razmene dobara i usluga jednak jednak je zbiru :je zbiru :–– spoljnotrgovinskog bilansa i spoljnotrgovinskog bilansa i –– bilansa nerobne razmene.bilansa nerobne razmene.


–– bilansa nerobne razmene.bilansa nerobne razmene.


�� Neto dohodak od investicija jeNeto dohodak od investicija je razlika koju razlika koju rezidenti dotične zemlje (X) primaju od rezidenti dotične zemlje (X) primaju od investicija na inostranu imovinu koju drže, a investicija na inostranu imovinu koju drže, a strani rezidenti primaju dohodak od investicija strani rezidenti primaju dohodak od investicija zemlje (X). zemlje (X).


zemlje (X). zemlje (X). �� Zemlje meñusobno primaju i daju pomoć dok Zemlje meñusobno primaju i daju pomoć dok migraciona kretanja obezbeñuju neto radničke migraciona kretanja obezbeñuju neto radničke doznake, što zajedno čini veličinu doznake, što zajedno čini veličinu neto neto primljenih transfera.primljenih transfera.


�� SaldoSaldo tekućeg računatekućeg računa--tekući bilanstekući bilans(TB)(TB) predstavlja predstavlja –– zbir svih plaćanja izmeñu neke zemlje i zbir svih plaćanja izmeñu neke zemlje i ostatka sveta.ostatka sveta.

Sve stavke tekućeg bilansa mogu se Sve stavke tekućeg bilansa mogu se


�� Sve stavke tekućeg bilansa mogu se Sve stavke tekućeg bilansa mogu se uopšteno posmatrati kao uopšteno posmatrati kao –– transakcije kupotransakcije kupo--prodaje dobara i usluga, prodaje dobara i usluga, uključujući tu i usluge stranih radnika, uključujući tu i usluge stranih radnika, kapitala, knowkapitala, know--how, meñunarodnu pomoć i how, meñunarodnu pomoć i dr.dr.


�� Tekući bilansTekući bilans

AY)GIC(YTB −−−−====++++++++−−−−====


AY)GIC(YTB −−−−====++++++++−−−−====

A= C+I+G definišemo kao apsorciju, odnosno kao ukupnu doma ću potrošnju dobara i usluga (kako domaćih tako i inostranih) koji troše doma ćinstva, preduze ća i država.


�� Tekući bilans nam govori da li je zemlja:Tekući bilans nam govori da li je zemlja:–– neto dužnik neto dužnik –– deficit tekućegdeficit tekućeg računaračuna,,

�� kada više troši nego što zarañuje (PB<0 i A>Y) zemlja je kada više troši nego što zarañuje (PB<0 i A>Y) zemlja je neto dužnik, pa razliku mora pokriti pozajmicama iz neto dužnik, pa razliku mora pokriti pozajmicama iz inostranstva.inostranstva.


inostranstva.inostranstva.

–– ili neto poverilac ili neto poverilac -- suficitsuficit tekućeg računatekućeg računa..�� Kada zemlja zarañuje (proizvodi) više nego što troši (PB= YKada zemlja zarañuje (proizvodi) više nego što troši (PB= Y––A>0) ona je neto poverilac u odnosu na ostatak svetaA>0) ona je neto poverilac u odnosu na ostatak sveta


�� Tekući bilansTekući bilans odražava komercijalne odražava komercijalne transakcije, transakcije,

�� onda iza njih slede finansijske transakcije onda iza njih slede finansijske transakcije koje se odražavaju na koje se odražavaju na kapitalnom kapitalnom


koje se odražavaju na koje se odražavaju na kapitalnom kapitalnom računuračunu (KR) (KR)

�� podrazumeva da njihov zbir po podrazumeva da njihov zbir po računovodstvenim principima mora biti računovodstvenim principima mora biti jednak nuli. jednak nuli.


�� Ako imamo Ako imamo suficit na tekućem računusuficit na tekućem računu,,–– imamo neto odliv finansijskog kapitala prema imamo neto odliv finansijskog kapitala prema ostatku sveta ostatku sveta tj.tj.

–– pozajmljivanje sopstvenih sredstava ostatku pozajmljivanje sopstvenih sredstava ostatku sveta. sveta.


sveta. sveta. �� I obrnuto, ako imamo I obrnuto, ako imamo deficit tekućeg deficit tekućeg

bilansa bilansa –– onda pozajmljujemo sredstva od ostatka onda pozajmljujemo sredstva od ostatka sveta, tako da finansijski kapital pritiče u sveta, tako da finansijski kapital pritiče u zemlju.zemlju.


�� Bilans kapitalnih transakcija Bilans kapitalnih transakcija obuhvata: obuhvata: –– dugoročni kapitalni bilans (bruto priliv i odliv dugoročni kapitalni bilans (bruto priliv i odliv direktnih i bruto priliv i odliv portfolio direktnih i bruto priliv i odliv portfolio


direktnih i bruto priliv i odliv portfolio direktnih i bruto priliv i odliv portfolio invensticija) iinvensticija) i

–– saldo kratkoročnog kretanja kapitala saldo kratkoročnog kretanja kapitala (kratkoročni priliv i odliv kapitala). (kratkoročni priliv i odliv kapitala).


�� Neto priliv kapitala (odnosno suficit Neto priliv kapitala (odnosno suficit kapitalnog računa) trebao bi biti potpuno kapitalnog računa) trebao bi biti potpuno jednak deficitu tekućeg računa, ali u jednak deficitu tekućeg računa, ali u stvarnosti to po pravilu nije tako. stvarnosti to po pravilu nije tako.


�� Tu razliku izmeñu tekućeg i kapitalnog Tu razliku izmeñu tekućeg i kapitalnog računa računa –– apsorbuju monetarne vlasti apsorbuju monetarne vlasti intervencijama intervencijama na deviznom tržištu (IDT). na deviznom tržištu (IDT).


�� Ta odstupanja normalna pojava, pa otuda Ta odstupanja normalna pojava, pa otuda i naziv i naziv statistička neslaganja.statistička neslaganja.


0IDTKBTBPB ====−−−−++++====



Prikaz br. 6Prikaz br. 6--1. Platni bilans1. Platni bilansPune linije prokazuju plaćanja koja se evidentiraju u platnom bilansu na tekućem Pune linije prokazuju plaćanja koja se evidentiraju u platnom bilansu na tekućem računu. Isprekidane linije predstavljaju plaćanja koja se evidentiraju u platnom računu. Isprekidane linije predstavljaju plaćanja koja se evidentiraju u platnom

bilansu na kapitalnom računu (u novije vreme naziva se finansijski račun). Upravo bilansu na kapitalnom računu (u novije vreme naziva se finansijski račun). Upravo zbog toga, što ukupni tok zbog toga, što ukupni tok –– priliv u Srbiji mora biti jednak ukupnom toku priliv u Srbiji mora biti jednak ukupnom toku –– odlivu iz odlivu iz Srbije, zbir platnog bilansa na tekućem računu plus platni bilans na kapitalnom Srbije, zbir platnog bilansa na tekućem računu plus platni bilans na kapitalnom

računu (finansijskom računu) jeste nula.računu (finansijskom računu) jeste nula.


�� U slučaju deficita platnog bilansa, U slučaju deficita platnog bilansa, pokrivanje je moguće iz:pokrivanje je moguće iz:–– domaćih deviznih rezervidomaćih deviznih rezervi ili ili –– zaduživanjem u inostranstvuzaduživanjem u inostranstvu..


–– zaduživanjem u inostranstvuzaduživanjem u inostranstvu..

PLATNI BILANSPLATNI BILANS�� Ponuda i tražnja za valutama zavisi od tražnje za Ponuda i tražnja za valutama zavisi od tražnje za robama i uslugama izmeñu država. robama i uslugama izmeñu država.

�� Iza svake kupovine ili prodaje roba ili usluga Iza svake kupovine ili prodaje roba ili usluga koje se beleže u platnom bilansu, takoñe je i koje se beleže u platnom bilansu, takoñe je i kupovina ili prodaja valute.kupovina ili prodaja valute.


kupovina ili prodaja valute.kupovina ili prodaja valute.�� Platni bilans nam pokazuje da li je došlo do Platni bilans nam pokazuje da li je došlo do priliva ili odliva valute iz zemlje. priliva ili odliva valute iz zemlje.

�� Promene u platnom bilansu zemlje menjaju Promene u platnom bilansu zemlje menjaju ponudu i tražnju za valutama, što bitno ponudu i tražnju za valutama, što bitno predodreñuje devizni kurs zemlje.predodreñuje devizni kurs zemlje.

Platni bilans zemlje ,, X’’ 2002. god. Milijarde €

Račun tekućih plaćanja 1. Izvoz 1,020 2. Uvoz 2,480 3. Trgovinski bilans (1) - (2) -1,460 4. Neto dohodak od invensticija -0,010 5. Jednostrani (primljeni) transferi 0,040 6. Bilans tekućih plaćanja (3)+(4)+(5) -1,430


6. Bilans tekućih plaćanja (3)+(4)+(5) -1,430 Račun kapitalnih plaćanja 7. Prodaja dobara u inostranstvu (priliv kapitala) 1,950 8. Kupovina dobara u inostranstvu (odliv kapitala) -0,550 9. Bilans kapitalnog računa (7)-(8) 1,400 Račun zvaničnih transakcija 10. Zvanične transakcije monetarnih vlasti -0,001 11. Statističko neslaganje 0,030 12. Bilans plaćanja - privatni (6)+(9)+(11) 0,001 13. Platni bilans (12)+(10) 0

PLATNI BILANSPLATNI BILANS�� Pojedinci i kompanije imaju velike finansijske Pojedinci i kompanije imaju velike finansijske aktive koje su spremni da presele u drugu aktive koje su spremni da presele u drugu zemlju ukoliko vide mogućnost da ostvare višu zemlju ukoliko vide mogućnost da ostvare višu stopu prinosa. stopu prinosa.

�� Kamatne stope igraju značajnu ulogu u Kamatne stope igraju značajnu ulogu u


�� Kamatne stope igraju značajnu ulogu u Kamatne stope igraju značajnu ulogu u odreñivanju očekivanih prinosa. odreñivanju očekivanih prinosa.

�� Kada kamatne stope rastu u jednoj zemlji u Kada kamatne stope rastu u jednoj zemlji u odnosu na drugu, novac odlazi iz zemlje sa odnosu na drugu, novac odlazi iz zemlje sa nižom kamatnom stopom u zemlju sa višim nižom kamatnom stopom u zemlju sa višim kamatnim stopama.kamatnim stopama.

PLATNI BILANSPLATNI BILANS�� Račun zvaničnih transakcijaRačun zvaničnih transakcija je poslednja je poslednja komponenta platnog bilansa. Na ovom računu se komponenta platnog bilansa. Na ovom računu se beleže državne kupovine i prodaje valuta.beleže državne kupovine i prodaje valuta.

�� Bilans plaćanjaBilans plaćanja ((tačka 12tačka 12) je zbir računa ) je zbir računa tekućeg plaćanja i računa kapitalnog tekućeg plaćanja i računa kapitalnog


tekućeg plaćanja i računa kapitalnog tekućeg plaćanja i računa kapitalnog plaćanja. plaćanja.

�� Kada devizni kurs odreñuju samo tržišne Kada devizni kurs odreñuju samo tržišne snage snage (država ne kupuje i ne prodaje valute da (država ne kupuje i ne prodaje valute da bi uticala na vrednost svoje valute),bi uticala na vrednost svoje valute), platni platni bilansbilans jednak je nuli.jednak je nuli.


�� Ako je valuta konvertibilna znači da je Ako je valuta konvertibilna znači da je zamenljiva za druge valute, odnosnozamenljiva za druge valute, odnosno

�� (što je slučaj sa većinom važnijih valuta (što je slučaj sa većinom važnijih valuta industrijalizovanih zemalja), količina valute industrijalizovanih zemalja), količina valute


industrijalizovanih zemalja), količina valute industrijalizovanih zemalja), količina valute koja se nudi jednaka je traženoj količini.koja se nudi jednaka je traženoj količini.


�� Deficit Deficit platnog bilansa (neto odliv valute) mora se neutralisati državnim neutralisati državnim kupovinama domaće valutekupovinama domaće valute, ,

�� dok sedok se suficitsuficit platnog bilansa (neto platnog bilansa (neto


�� dok sedok se suficitsuficit platnog bilansa (neto platnog bilansa (neto priliv valute) priliv valute) mora neutralisati mora neutralisati državnim kupovinama strane valutedržavnim kupovinama strane valute(transakcije monetarne vlasti).(transakcije monetarne vlasti).


�� Kada je račun zvaničnih transakcija nula, Kada je račun zvaničnih transakcija nula, račun kapitalnih plaćanja je slika u račun kapitalnih plaćanja je slika u ogledalu računa tekućih plaćanja ogledalu računa tekućih plaćanja ––

�� ako jedan račun ima suficit, drugi ako jedan račun ima suficit, drugi


�� ako jedan račun ima suficit, drugi ako jedan račun ima suficit, drugi mora biti u deficitu. mora biti u deficitu.

PLATNI BILANSPLATNI BILANS�� Šta je poželjno, suficit ili deficit trgovinskog Šta je poželjno, suficit ili deficit trgovinskog bilansa?bilansa?–– To zavisi od okolnosti.To zavisi od okolnosti.

�� Trgovinski deficitTrgovinski deficit se mora finansirati prodajom se mora finansirati prodajom finansijske aktive kao što su akcije i obveznice, i finansijske aktive kao što su akcije i obveznice, i realne aktive, kao što su nekretnine i preduzeća. realne aktive, kao što su nekretnine i preduzeća.


finansijske aktive kao što su akcije i obveznice, i finansijske aktive kao što su akcije i obveznice, i realne aktive, kao što su nekretnine i preduzeća. realne aktive, kao što su nekretnine i preduzeća. –– Kako stranci pribavljaju sve više strane aktive, u Kako stranci pribavljaju sve više strane aktive, u našem slučaju zemlje ,,x,, sve više dohotka mora se našem slučaju zemlje ,,x,, sve više dohotka mora se plaćati strancima od strane zemlje "x".plaćati strancima od strane zemlje "x".

GNP I GDPGNP I GDPBDP, BNP i neto faktorska plaćanja Kuvajta, 1989-1995.

Godina BDP BNP Neto-faktorska plaćanja u

Kuvajtskim din. (-1din.=3,3$) 1989 7.143 9.616 2.483 1990 5.328 7.560 2.232 1991 3.131 4.669 1.538


1991 3.131 4.669 1.538 1992 5.826 7.364 1.538 1993 7.231 8.386 1.151 1994 7.380 8.321 941 1995 7.451 8.358 907

Tabela br.6-2. BDP,BNP i neto faktorska plaćanja

Postoji mala razlika izmeñu domaćeg i ,,nacionalnog,, proizvoda za većinu zemalja, nasuprot Kuvajtu gde je znatno veći BNP zahvaljući značajnim invensticijama u inostranstvu po osnovu ostvarenog dohotka od izvora

nafte.

IZBOR IZMEðU DOMAĆIH I IZBOR IZMEðU DOMAĆIH I INOSTRANIH DOBARA INOSTRANIH DOBARA

�� U otvorenoj privredi, ljudi su suočeni sa U otvorenoj privredi, ljudi su suočeni sa dve odluke: dve odluke: –– štedeti ili kupovati domaće ili štedeti ili kupovati domaće ili –– inostrane robe i inostrane robe i uslugeusluge


–– inostrane robe i inostrane robe i uslugeusluge

IZBOR IZMEðU DOMAĆIH I IZBOR IZMEðU DOMAĆIH I INOSTRANIH DOBARA INOSTRANIH DOBARA

�� Ključni momenat u ovoj drugoj odluci (kupiti Ključni momenat u ovoj drugoj odluci (kupiti domaće ili inostrane proizvode), jeste domaće ili inostrane proizvode), jeste relativna relativna cenacena inostranih roba i usluga u odnosu prema inostranih roba i usluga u odnosu prema domaćim robama i uslugama. Tu relativnu cenu domaćim robama i uslugama. Tu relativnu cenu nazivamo nazivamo realni kurs.realni kurs.


nazivamo nazivamo realni kurs.realni kurs.�� Realni kurs ne možete osetiti niti pročitati u Realni kurs ne možete osetiti niti pročitati u dnevnoj štampi. dnevnoj štampi.

�� Ono što pronalazite u štampi su Ono što pronalazite u štampi su nominalni nominalni kursevikursevi, odnosno relativne cene valuta. , odnosno relativne cene valuta.

Devizni kursDevizni kurs

�� Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta Cena po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu naziva se razmenjuje za drugu valutu naziva se deviznim kursomdeviznim kursom ili, preciznije ili, preciznije --,,nominalni devizni kurs,,nominalni devizni kurs,, i označavaće se ,, i označavaće se


,,nominalni devizni kurs,,nominalni devizni kurs,, i označavaće se ,, i označavaće se sa E.sa E.


�� U odnosu na devizni kurs, treba razlikovati U odnosu na devizni kurs, treba razlikovati devizni (valutni) paritetdevizni (valutni) paritet, koji predstavlja , koji predstavlja zvanično utvrñenu vrednost nacionalnog novca, zvanično utvrñenu vrednost nacionalnog novca, izraženog u nekom šire prihvaćenom imenitelju: izraženog u nekom šire prihvaćenom imenitelju: zlatu, specijalnim pravima vučenja (SDR), nekoj zlatu, specijalnim pravima vučenja (SDR), nekoj


zlatu, specijalnim pravima vučenja (SDR), nekoj zlatu, specijalnim pravima vučenja (SDR), nekoj snažnijoj ili stabilnoj valuti i sl. snažnijoj ili stabilnoj valuti i sl.

�� U normalnim prilikama, devizni kurs se kreće U normalnim prilikama, devizni kurs se kreće oko deviznog pariteta, kao osnove.oko deviznog pariteta, kao osnove.

Devizni kursDevizni kurs�� Pomoću deviznog kursa se uspostavlja veza Pomoću deviznog kursa se uspostavlja veza izmeñu nivoa cena u zemlji i inostranstvu. Tako izmeñu nivoa cena u zemlji i inostranstvu. Tako se inostrane cene preračunavaju u nacionalnu se inostrane cene preračunavaju u nacionalnu valutu, a domaće cene iskazuju devizno. valutu, a domaće cene iskazuju devizno.

�� Drugim rečima, uporeñuju se unutrašnje i Drugim rečima, uporeñuju se unutrašnje i


�� Drugim rečima, uporeñuju se unutrašnje i Drugim rečima, uporeñuju se unutrašnje i spoljne cene i utvrñuje šta treba izvoziti, a šta spoljne cene i utvrñuje šta treba izvoziti, a šta uvoziti. Na duži rok, razlike u cenama uvoziti. Na duži rok, razlike u cenama uslovljavaju alokaciju inputa prizvodnje u uslovljavaju alokaciju inputa prizvodnje u nacionalnoj ekonomiji koje postižu visok stepen nacionalnoj ekonomiji koje postižu visok stepen efikasnosti privrede. efikasnosti privrede.


�� kurs izmeñu dolara i evra. kurs izmeñu dolara i evra. �� Kursevi izmeñu američkog dolara i Kursevi izmeñu američkog dolara i evropskog evra kao i drugih valuta evropskog evra kao i drugih valuta menjaju se svakog dana, minute itd.menjaju se svakog dana, minute itd.


menjaju se svakog dana, minute itd.menjaju se svakog dana, minute itd.�� Te promene nazivamo Te promene nazivamo nominalne nominalne

apresijacije ili nominalne apresijacije ili nominalne depresijacijedepresijacije, ili skraćeno, , ili skraćeno, apresijacija i apresijacija i depresijacija.depresijacija.


�� ApresijacijaApresijacija domaće valute predstavlja domaće valute predstavlja rast cene domaće valute izražene u rast cene domaće valute izražene u stranoj valuti stranoj valuti -- što odgovara smanjenju što odgovara smanjenju deviznog kursa, deviznog kursa, EE. .


deviznog kursa, deviznog kursa, EE. .


�� DepresijacijaDepresijacija domaće valute je domaće valute je smanjenje cene domaće valute izražene u smanjenje cene domaće valute izražene u stranoj valuti, što odgovara rastu deviznog stranoj valuti, što odgovara rastu deviznog kursa kursa EE..


kursa kursa EE..

Devizni kursDevizni kurs�� --apresijacijaapresijacija dolara znači da cena američkog dolara znači da cena američkog dolara izražena u evrima raste, odnosno da cena dolara izražena u evrima raste, odnosno da cena evra izražena u dolarima pada, što je isto kao evra izražena u dolarima pada, što je isto kao kada bi rekli da se kurs smanjio.kada bi rekli da se kurs smanjio.

�� --depresijacijadepresijacija dolara znači da cena američkog dolara znači da cena američkog


�� --depresijacijadepresijacija dolara znači da cena američkog dolara znači da cena američkog dolara izražena u evrima pada , odnosno da dolara izražena u evrima pada , odnosno da cena evra izražena u dolarima raste, što je isto cena evra izražena u dolarima raste, što je isto kao da se kaže da se kurs povećao.kao da se kaže da se kurs povećao.


Nominalni kurs - E, sa stanovišta SAD - Evropa Apresijacija američkog dolara

Cena američkog dolara izražena u evrima raste - to je isto kao, cena evra izražena u američkim dolarima pada - to je isto kao,

nominalni kurs pada: E↓


nominalni kurs pada: E↓ Depresijacija američkog dolara

Cena američkog dolara izražena u evrima pada - to je isto kao, cena evra izražena u američkim dolarima raste – to je isto kao,

nominalni kurs raste: E↑

Slika br. 6-1. Nominalni kurs izmeñu američkog dolara i evraApresijacija dolara, znači njegov rast u evrima, tako da nominalni kurs

pada, a depresijacija dolara znači njegov pad u evrima, tako da nominalni kurs raste

Devizni kursDevizni kurs�� revalvacijarevalvacija i i devalvacija.devalvacija. Ova dva termina se Ova dva termina se koriste kada zemlja ima fiksni kurs (o čemu sledi koriste kada zemlja ima fiksni kurs (o čemu sledi objašnjenje), odnosno sistem u kome dve ili više objašnjenje), odnosno sistem u kome dve ili više zemalja održavaju konstantan kurs.zemalja održavaju konstantan kurs.

�� U takvom sistemu, smanjenje kursa, koje po U takvom sistemu, smanjenje kursa, koje po


�� U takvom sistemu, smanjenje kursa, koje po U takvom sistemu, smanjenje kursa, koje po samom poimanju nije često, naziva se samom poimanju nije često, naziva se revalvacijarevalvacija umesto umesto apresijacija.apresijacija.

�� Nasuprot tome porast kursa se zove Nasuprot tome porast kursa se zove devalvacijadevalvacija umesto umesto depresijacija.depresijacija.

a) Devizni kurs ili cena devizaa) Devizni kurs ili cena devizazavisi od odnosa:zavisi od odnosa:

–– Ponuda i tražnjaPonuda i tražnja u platnom bilansu se u platnom bilansu se oslikava u vidu priliva i odliva deviza.oslikava u vidu priliva i odliva deviza. U U slučaju deficita PBslučaju deficita PB--a, tražnja je veća od a, tražnja je veća od ponude, te i devizni kurs raste, i obrnuto.ponude, te i devizni kurs raste, i obrnuto.


–– devizni kurs može biti odreñen devizni kurs može biti odreñen paritetom paritetom kamatnih stopa na unutrašnjem i kamatnih stopa na unutrašnjem i spoljašnjem tržištu, regulativama vladespoljašnjem tržištu, regulativama vlade i i sl. sl.

b) Uloga tržišta pri formiranju b) Uloga tržišta pri formiranju deviznih kursevadeviznih kurseva

�� AkoAko količina ponuñene valute preñe količina ponuñene valute preñe traženu količinu, cena te valute (traženu količinu, cena te valute (uu odnosu odnosu prema drugoj valutiprema drugoj valuti) će pasti) će pasti..–– Na primer, ako ponuda dolara preñe tražnju dolara, Na primer, ako ponuda dolara preñe tražnju dolara, cena dolara u evrima može pasti, na primer, sa 1,00 cena dolara u evrima može pasti, na primer, sa 1,00


–– Na primer, ako ponuda dolara preñe tražnju dolara, Na primer, ako ponuda dolara preñe tražnju dolara, cena dolara u evrima može pasti, na primer, sa 1,00 cena dolara u evrima može pasti, na primer, sa 1,00 na 0,90. na 0,90.

�� Ako jeAko je količina valute koja se nudi manja količina valute koja se nudi manja od količine koja se traži, cena valute će od količine koja se traži, cena valute će porasti, na primer dolara prema evru, sa porasti, na primer dolara prema evru, sa 0,900,90 na na 1,00.1,00.


Slika broj 6-2. Fleksibilni i fiksni devizni kurseviDevizni kurs je odreñen ponudom i tražnjom za dolarima, pano (a).To je fleksibilan devizni kurs. Pano (b) pokazuje kako država mora da prodaje ili kupuje svoju valutu da bi održala njenu vrednost na željenom nivou. Ako bi SAD želele da fiksiraju vrednost dolara na 1,00 evro za dolar, onda bi morale da kupe prekomernu ponudu dolara (4 miliona) koristeći

rezerve u evrima. Ako pak, SAD žele da fiksiraju vrednost dolara na 0,8 evra za dolar, gde je prekomerna tražnja 4 miliona, one bi morale da prodaju 4 miliona u zamenu za evre.

Devizni kursDevizni kurs�� Evropljanima su potrebni dolari iz dva razloga:Evropljanima su potrebni dolari iz dva razloga:

a) za kupovinu uvoznih roba i usluga iz SAD i a) za kupovinu uvoznih roba i usluga iz SAD i b) za kupovinu finansijske aktive u SAD.b) za kupovinu finansijske aktive u SAD.

�� Drugim rečima, Drugim rečima, tražnja za dolarima u Evropi zavisi od tražnja za dolarima u Evropi zavisi od tražnje za izvozom dobara SAD u Evropu i finansijske tražnje za izvozom dobara SAD u Evropu i finansijske


tražnje za izvozom dobara SAD u Evropu i finansijske tražnje za izvozom dobara SAD u Evropu i finansijske aktiveaktive..–– Uz pretpostavku da sve ovo dobro funkcioniše, i ako relativna Uz pretpostavku da sve ovo dobro funkcioniše, i ako relativna

cena dolara poraste sa cena dolara poraste sa 0,900,90 na na 1,001,00 evro za dolar, evro za dolar, –– Evropljani će morati da daju deset centi više za svaki dolar, a to Evropljani će morati da daju deset centi više za svaki dolar, a to

će povećati cenu američkih roba i usluga u evrima. će povećati cenu američkih roba i usluga u evrima. –– Posledično, Evropljani će kupovati manje američkih roba i usluga Posledično, Evropljani će kupovati manje američkih roba i usluga

pa samim tim i manje dolara. pa samim tim i manje dolara. –– To rezultira u negativnom nagibu krive tražnje za dolarima koja To rezultira u negativnom nagibu krive tražnje za dolarima koja

je označena sa je označena sa D$1 D$1 na na slicislici 66--22, pano (, pano (aa).).

Devizni kursDevizni kurs�� Ponuda dolara zavisi od američke tražnje za Ponuda dolara zavisi od američke tražnje za

evropskim robama ievropskim robama i uslugama.uslugama.–– Ako cena dolara u odnosu na evro poraste (za evro se kupuje Ako cena dolara u odnosu na evro poraste (za evro se kupuje

manje dolara) samanje dolara) sa 0,900,90 na na 1,001,00 evro za dolar, cena evra u evro za dolar, cena evra u odnosu na dolar će pasti. odnosu na dolar će pasti.

–– Amerikanci mogu dobiti deset centi više za svaki dolar , čime se Amerikanci mogu dobiti deset centi više za svaki dolar , čime se


–– Amerikanci mogu dobiti deset centi više za svaki dolar , čime se Amerikanci mogu dobiti deset centi više za svaki dolar , čime se snižava dolarska cena evropskih roba i usluga (zakon tražnje). snižava dolarska cena evropskih roba i usluga (zakon tražnje).

–– Uz pretpostavku da će morati da kupe više evra, da bi to uradili, Uz pretpostavku da će morati da kupe više evra, da bi to uradili, Amerikanci će na tržištu ponuditi više dolara. To znači da je Amerikanci će na tržištu ponuditi više dolara. To znači da je ponuda pozitivno nagnuta kriva ponude, kao što je to ponuda pozitivno nagnuta kriva ponude, kao što je to S$1S$1 na na slici 6slici 6--2,2, pano (pano (aa).).


�� Presek krivih ponude i tražnje, u ovom Presek krivih ponude i tražnje, u ovom slučaju pri ceni od 0,90 evra za jedan slučaju pri ceni od 0,90 evra za jedan dolar, jeste tržišni ravnotežni devizni kurs. dolar, jeste tržišni ravnotežni devizni kurs. Pri ovom kursu, količina dolara koja se Pri ovom kursu, količina dolara koja se


Pri ovom kursu, količina dolara koja se Pri ovom kursu, količina dolara koja se nudi i traži je jednaka.nudi i traži je jednaka.

c) Državna intervencija na c) Državna intervencija na deviznom tržištudeviznom tržištu. .

�� Prvi način je odluka da li će njihova valuta biti Prvi način je odluka da li će njihova valuta biti konvertibilna ili nekonveribilna. konvertibilna ili nekonveribilna. –– Konveribilna valuta je ona valuta koju ljudi Konveribilna valuta je ona valuta koju ljudi

mogumogu slobodno da zamenjuju za neku drugu slobodno da zamenjuju za neku drugu valutuvalutu . .


valutuvalutu . .

�� Neke države, meñutim, ne dozvoljavaju ljudima Neke države, meñutim, ne dozvoljavaju ljudima da slobodno kupuju i prodaju valute. Valute tih da slobodno kupuju i prodaju valute. Valute tih zemalja su nekonvertibilne valute.zemalja su nekonvertibilne valute.


�� Drugi način na koji vlade utiču na devizno tržište Drugi način na koji vlade utiču na devizno tržište je kupovina i prodaja valuta radi uticaja na je kupovina i prodaja valuta radi uticaja na vrednost sopstvene valute. vrednost sopstvene valute. –– Ako vlada kupuje i prodaje sopstvenu valutu samo da Ako vlada kupuje i prodaje sopstvenu valutu samo da bi održala devizni kurs na unapred utvrñenom nivou, bi održala devizni kurs na unapred utvrñenom nivou,


bi održala devizni kurs na unapred utvrñenom nivou, bi održala devizni kurs na unapred utvrñenom nivou, ona ima ona ima fiksni devizni kursfiksni devizni kurs..

–– Država koja dozvoljava da tržište potpuno odreñuje Država koja dozvoljava da tržište potpuno odreñuje vrednost valute ima vrednost valute ima fleksibilan devizni kurs. fleksibilan devizni kurs.


–– Izmeñu ova dva ekstrema je Izmeñu ova dva ekstrema je delimično delimično fleksibilan devizni kursfleksibilan devizni kurs, i u tom slučaju , i u tom slučaju država ulazi na devizno tržište da bi kupila i država ulazi na devizno tržište da bi kupila i prodala valute radi održavanja deviznog kursa prodala valute radi održavanja deviznog kursa unutar nekog unapred utvrñenog nivoa. unutar nekog unapred utvrñenog nivoa.


unutar nekog unapred utvrñenog nivoa. unutar nekog unapred utvrñenog nivoa.

REALNI DEVIZNI KURS I REALNI DEVIZNI KURS I PARITET KUPOVNIH SNAGAPARITET KUPOVNIH SNAGA

�� Devizni kurs prilagoñen razlikama u nivoima Devizni kurs prilagoñen razlikama u nivoima cena za robe i usluge izmeñu zemalja ekonomisti cena za robe i usluge izmeñu zemalja ekonomisti nazivaju nazivaju realnim deviznim kursemrealnim deviznim kursem..

�� Realni devizni kursRealni devizni kurs je relativna cena stranih je relativna cena stranih roba i usluga izraženih u domaćim dobrima i roba i usluga izraženih u domaćim dobrima i


roba i usluga izraženih u domaćim dobrima i roba i usluga izraženih u domaćim dobrima i uslugamauslugama..–– Relativne cene predstavljaju meñuodnos cene jednog Relativne cene predstavljaju meñuodnos cene jednog dobra u odnosu na drugo dobro (tj. koliko se dobra u odnosu na drugo dobro (tj. koliko se automobila može dobiti za 1 t čelika).automobila može dobiti za 1 t čelika).

REALNI DEVIZNI KURSREALNI DEVIZNI KURS�� SAD (SAD (dolar posmatramo kao domaću valutudolar posmatramo kao domaću valutu),),�� i EU (i EU (evro posmatramo kao inostranu valutuevro posmatramo kao inostranu valutu) ) ––�� cena evropskih dobara (strana dobra) izražena u cena evropskih dobara (strana dobra) izražena u

američkim dobrima (domaća dobra).američkim dobrima (domaća dobra).�� Pretpostavimo da EU proizvodi samo jedno dobro Pretpostavimo da EU proizvodi samo jedno dobro --


�� Pretpostavimo da EU proizvodi samo jedno dobro Pretpostavimo da EU proizvodi samo jedno dobro --FolksvagenFolksvagen, ,

�� a i SAD proizvodi samo jedno dobroa i SAD proizvodi samo jedno dobro-- KrajslerKrajsler (ovo je (ovo je jedna od pretpostavki koja nije vezana za stvarnost, ali jedna od pretpostavki koja nije vezana za stvarnost, ali ćemo se u objašnjenju približiti realnosti).ćemo se u objašnjenju približiti realnosti).

REALNI DEVIZNI KURSREALNI DEVIZNI KURS–– U prvom koraku bismo cenu U prvom koraku bismo cenu FolksvagenaFolksvagena izrazili u izrazili u evrima i pretvorili bismo je u cenu izraženu u evrima i pretvorili bismo je u cenu izraženu u američkim dolarima. američkim dolarima.

–– Ako je cena Ako je cena FolksvagenaFolksvagena u EU, 36.000 u EU, 36.000 €€, , –– a evro vredi 1,25 američkih dolara, a evro vredi 1,25 američkih dolara,


–– a evro vredi 1,25 američkih dolara, a evro vredi 1,25 američkih dolara, –– cena cena FolksvagenaFolksvagena u dolarima je u dolarima je 36.000 36.000 €€ x 1,25 $ za jedan evro = 45.000 $.x 1,25 $ za jedan evro = 45.000 $.

REALNI DEVIZNI KURSREALNI DEVIZNI KURS�� U drugom koraku bismo izračunavali odnos U drugom koraku bismo izračunavali odnos izmeñu cena izmeñu cena FolksvagenaFolksvagena i cene i cene KrajsleraKrajslera, oboje , oboje izraženo u dolarima. izraženo u dolarima.

�� Ako je cena Ako je cena KrajsleraKrajslera u SAD 40.000 $, u SAD 40.000 $, �� cena cena FolksvagenaFolksvagena izražena u terminima izražena u terminima


�� cena cena FolksvagenaFolksvagena izražena u terminima izražena u terminima KrajsleraKrajslera, odnosno realni devizni kurs izmeñu , odnosno realni devizni kurs izmeñu SAD i EU, bio bi: SAD i EU, bio bi:

45.000 $ / 40.000 $ = 1,125. 45.000 $ / 40.000 $ = 1,125. �� On predstavlja relativnu cenu inostranih dobara On predstavlja relativnu cenu inostranih dobara ((EUEU) u odnosu prema domaćim dobrima (SAD).) u odnosu prema domaćim dobrima (SAD).

REALNI DEVIZNI KURSREALNI DEVIZNI KURS�� Da bismo izračunali realan devizni kurs za sva Da bismo izračunali realan devizni kurs za sva dobra i usluge moramo uzeti u obzir dobra i usluge moramo uzeti u obzir –– indeks cena u evrima za sva dobra koja se proizvode indeks cena u evrima za sva dobra koja se proizvode u EU i u EU i

–– indeks cena u dolarima za sva dobra koja se indeks cena u dolarima za sva dobra koja se


–– indeks cena u dolarima za sva dobra koja se indeks cena u dolarima za sva dobra koja se proizvode u SAD. proizvode u SAD.

�� U ovu svrhu koristimo U ovu svrhu koristimo deflator BDPdeflator BDP--aa..�� Deflatori BDPDeflatori BDP--aa su su

–– ustvari indeksi cena za skup finalnih roba i usluga ustvari indeksi cena za skup finalnih roba i usluga proizvedenih u pojedinim ekonomijama.proizvedenih u pojedinim ekonomijama.

REALNI DEVIZNI KURSREALNI DEVIZNI KURS

�� deflator BDPdeflator BDP--aa za domaća dobra za domaća dobra –– u našem u našem primeru SAD, obeležimo sa (P), primeru SAD, obeležimo sa (P),

�� deflator BDPdeflator BDP--aa za inostrana dobra za inostrana dobra –– u našem u našem primeru EU, obeležimo sa (P*) primeru EU, obeležimo sa (P*) nominalni devizni kurs izmeñu dolara i evra sa (E), nominalni devizni kurs izmeñu dolara i evra sa (E),


�� nominalni devizni kurs izmeñu dolara i evra sa (E), nominalni devizni kurs izmeñu dolara i evra sa (E), �� a realni devizni kurs obeležimo sa (ER), možemo a realni devizni kurs obeležimo sa (ER), možemo izračunati i slikovito prikazati realni devizni kurs na izračunati i slikovito prikazati realni devizni kurs na sledeći način: sledeći način:

××××====P*P

EERodnosno

P*EP

E R ====


××××====P*P

EE Rodnosno

P*EP

ER ====

Cena inostranih dobara u €, P*

Cena inostranih dobara u $, EP*

Cena inostranih dobara (EU)


dobara u €, P* dobara u $, EP*

Cena domaćihdobara u $, P

dobara (EU) izražena u domaćim

dobrima (SAD)

Slika br. 6-3 Konstrukcija realnog deviznog kursaRealni devizni kurs konstruisan je množenjem nominalnog deviznog kursa (E) sa deflatorom BDP-a , EU (P*) za strana dobra podeljeno sa deflatorom BDP-a SAD

(P) za domaća dobra.

REALNI DEVIZNI KURSREALNI DEVIZNI KURS�� Ako su cene ponderisane korpe roba i usluga Ako su cene ponderisane korpe roba i usluga identične u zemlji i inostranstvu, realni devizni identične u zemlji i inostranstvu, realni devizni kurs je jednak nominalnom deviznom kursu. kurs je jednak nominalnom deviznom kursu.

�� Na primer, da cene Na primer, da cene KrajsleraKrajslera i i FolksvagenaFolksvagenareprezentuju ponderisane cene korpi roba u reprezentuju ponderisane cene korpi roba u


reprezentuju ponderisane cene korpi roba u reprezentuju ponderisane cene korpi roba u zemlji i inostranstvu imali bismo sledeću relaciju:zemlji i inostranstvu imali bismo sledeću relaciju:

ER = E ER = E x x PPdomaćedomaće / P/ Pstranestrane

== 1,125 1,125 x x (40.000/45.000) = (40.000/45.000) = 11..


�� Realni devizni kurseviRealni devizni kursevi se takoñe menjaju tokom se takoñe menjaju tokom vremena, kao i nominalni. vremena, kao i nominalni.

�� Porast relativne cene domaćih dobara izražene u Porast relativne cene domaćih dobara izražene u terminima inostranih dobara naziva se terminima inostranih dobara naziva se realna realna


terminima inostranih dobara naziva se terminima inostranih dobara naziva se realna realna apresijacijaapresijacija. .

�� Smanjenje relativne cene domaćih dobara Smanjenje relativne cene domaćih dobara izražene u terminima inostranih dobara naziva izražene u terminima inostranih dobara naziva se se realna depresijacija.realna depresijacija.

REALNI DEVIZNI KURSREALNI DEVIZNI KURS�� Realna Realna za razliku od za razliku od nominalnenominalne podrazumeva podrazumeva promene relativnih cena promene relativnih cena dobaradobara, a ne relativne , a ne relativne cene valuta. cene valuta.

�� Kod realnog deviznog kursa kao cene inostranih Kod realnog deviznog kursa kao cene inostranih dobara izražene u terminima domaćih dobara, dobara izražene u terminima domaćih dobara,


dobara izražene u terminima domaćih dobara, dobara izražene u terminima domaćih dobara, realna apresijacija odgovara realna apresijacija odgovara smanjenju smanjenju realnog deviznog kursa (ER). realnog deviznog kursa (ER).

�� Slično tome, realna depresijacija odgovara Slično tome, realna depresijacija odgovara porastu realnog deviznog kursa (ER).porastu realnog deviznog kursa (ER).

Realni devizni kurs - ER , sa stanovišta SAD – EU Cena evropskih dobara izražena u terminima američkih dobara

Realna apresijacija Cena američkih dobara izražena u terminima evropskih dobara raste

- to je isto kao, cena evropskih dobara izražena u terminima američkih dobara pada

- to je isto kao, realni devizni kurs pada:ER↓

Realna depresijacija


Realna depresijacija Cena američkih dobara izražena u terminima evropskih dobara pada

- to je isto kao, cena evropskih dobara izražena u terminima američkih dobara raste

- to je isto kao, realni devizni kurs raste:ER↑

Slika br. 6-4. Realni devizni kurs izme ñu ameri čkih dobara i dobara EU

Realna apresijacija predstavlja rast relativnih cena domaćih dobara izražene u terminima inostranih dobara. Realna depresijacija podrazumeva smanjenje

relativnih cena domaćih dobara izražene u terminima inostranih dobara.

Teorija pariteta kupovnih Teorija pariteta kupovnih snaga snaga –– moćimoći. .

�� Jedan od načina na koji ekonomisti Jedan od načina na koji ekonomisti procenjuju realan devizni kurs je procenjuju realan devizni kurs je teorijateorijapariteta kupovnih snaga.pariteta kupovnih snaga.

�� Apsolutna varijanta teorije pariteta Apsolutna varijanta teorije pariteta


�� Apsolutna varijanta teorije pariteta Apsolutna varijanta teorije pariteta kupovnih snaga (kupovnih snaga (ee) tvrdi da je devizni kurs ) tvrdi da je devizni kurs količnik odnosa količnik odnosa opšteg nivoa domaćih opšteg nivoa domaćih cena (P)cena (P) i i inostranih cena (P*)inostranih cena (P*), odnosno: , odnosno:

Teorija pariteta kupovnih Teorija pariteta kupovnih snaga snaga –– moćimoći. .

*PP====e


Posle agregiranja cena individualnih proizvoda i usl uga u opšti nivo cena – indeks cena (jednom u domaćim, a drugi put u inostranim cenama), meñusobni odnos ovih nivoa cena daje paritet kupovne snage nacionalne valute u odno su na valutu druge zemlje .

Teorija pariteta kupovnih Teorija pariteta kupovnih snaga snaga –– moćimoći..

�� Teorija pariteta kupovnih snaga tvrdi Teorija pariteta kupovnih snaga tvrdi da iznos utrživih roba i usluga koji se da iznos utrživih roba i usluga koji se može kupiti za neku valutu (može kupiti za neku valutu (njena njena kupovna snagakupovna snaga ) treba da bude jednak ) treba da bude jednak


kupovna snagakupovna snaga ) treba da bude jednak ) treba da bude jednak u svim zemljamau svim zemljama . .

�� zakon jedne cenezakon jedne cene postaje paritet postaje paritet kupovne snagekupovne snage


�� Preciznije, Preciznije, paritet kupovne snageparitet kupovne snage tvrdi tvrdi da će se devizni kursevi i / ili cene da će se devizni kursevi i / ili cene prilagoñavati tako da seprilagoñavati tako da se utržive robe utržive robe prodaju po istoj ceni. prodaju po istoj ceni.


prodaju po istoj ceni. prodaju po istoj ceni. �� Kod realnog deviznog kursa, paritet Kod realnog deviznog kursa, paritet

kupovne snage tvrdi da će realni kupovne snage tvrdi da će realni devizni kurs zemalja u kojima se devizni kurs zemalja u kojima se trguje robama biti jednak.trguje robama biti jednak.


Primer : proizvoñač jabukaPrimer : proizvoñač jabuka

,P

PE1E *

strane

edomaćR

××××======== ili: edomaćstrane PEP ××××====


�� Primer : proizvoñač jabukaPrimer : proizvoñač jabuka

�� Primer :Primer : proizvodnja proizvodnja čelikačelikaZakon jedne ceneZakon jedne cene

ZakonZakon jednejedne cenecene namnam pokazuje,pokazuje, dada akoako dvedve zemljezemlje proizvodeproizvode indentičanindentičan proizvod,proizvod, cenacena togtogproizvodaproizvoda bibi trebalatrebala bitibiti istaista širomširom sveta,sveta, bezbez obziraobzira kojakoja gaga zemljazemlja proizvodiproizvodi.. TakoTako nana primer,primer,možemomožemo pretpostavitipretpostaviti dada jeje cenacena američkogameričkog čelikačelika 100100 $$ zaza tonu,tonu, aa indentičnogindentičnog srpskogsrpskog čelikačelika66..000000 dindin.. zaza tonutonu.. ZakonZakon jednejedne cenecene podrazumeva,podrazumeva, dada deviznidevizni kurskurs izmeñuizmeñu dinaradinara ii dolaradolara moramorabitibiti 6060 dinaradinara zaza 11 dolardolar ((00,,016016 dolaradolara zaza 11 dinar),dinar), takotako dada sese 11 tonatona američkogameričkog čelikačelika prodaproda zaza66..000000 dindin.. uu SrbijiSrbiji (po(po ceniceni srpskogsrpskog čelika),čelika), odnosnoodnosno dada sese 11 tonatona srpskogsrpskog čelikačelika prodaproda uu SADSAD zaza100100 $$,, popo ceniceni američkogameričkog čelikačelika..

No, kada bi devizni kurs bio 120 din. za 1 $, srpski čelik bi se prodavao po ceni od 50 $ za tonu u No, kada bi devizni kurs bio 120 din. za 1 $, srpski čelik bi se prodavao po ceni od 50 $ za tonu u SAD, odnosno za pola cene američkog čelika, dok bi se američki čelik prodavao po ceni od 12.000 SAD, odnosno za pola cene američkog čelika, dok bi se američki čelik prodavao po ceni od 12.000 din. za tonu u Srbiji, što bi bilo dva puta skuplje od srpskog čelika. S obzirom na to, da bi din. za tonu u Srbiji, što bi bilo dva puta skuplje od srpskog čelika. S obzirom na to, da bi američko čelik bio mnogo skuplji u obe zemlje, pošto su indentični, potražnja za američkim američko čelik bio mnogo skuplji u obe zemlje, pošto su indentični, potražnja za američkim čelikom bi se približila nuli. Uzčelikom bi se približila nuli. Uz fiksnu cenu američkog čelika od 100 $ za tonu, višak njegove fiksnu cenu američkog čelika od 100 $ za tonu, višak njegove ponude može biti eliminisan samo ako devizni kurs padne na 60 din. za 1 $, izjednačavajući tako ponude može biti eliminisan samo ako devizni kurs padne na 60 din. za 1 $, izjednačavajući tako cene američkog i srpskog čelika u obe zemlje, što ponajbolje ilustruje sledeći cene američkog i srpskog čelika u obe zemlje, što ponajbolje ilustruje sledeći primer:primer:


cene američkog i srpskog čelika u obe zemlje, što ponajbolje ilustruje sledeći cene američkog i srpskog čelika u obe zemlje, što ponajbolje ilustruje sledeći primer:primer:U meñuvremenu cena srpskog čelika u dinarima poraste za 10% (na 6.600 din. za tonu) u U meñuvremenu cena srpskog čelika u dinarima poraste za 10% (na 6.600 din. za tonu) u

odnosu na dolarsku cenu američkog čelika (cena ostala nepromenjena, 100 $ za odnosu na dolarsku cenu američkog čelika (cena ostala nepromenjena, 100 $ za tonu). Pitanje je, za koji iznos mora porasti ili se smanjiti vrednost dolara, da bi zakon tonu). Pitanje je, za koji iznos mora porasti ili se smanjiti vrednost dolara, da bi zakon jedne cene ostao validan?jedne cene ostao validan?

Rešenje:Rešenje:Da bi zakon jedne cene ostao validan, devizni kurs mora porast na ___ din. za 1 $, što u Da bi zakon jedne cene ostao validan, devizni kurs mora porast na ___ din. za 1 $, što u

stvari predstavlja _________ dolara za 10%.stvari predstavlja _________ dolara za 10%.Devizni kurs raste na ___ din. za 1 $, tako da je cena srpskog čelika izražena u dolarima Devizni kurs raste na ___ din. za 1 $, tako da je cena srpskog čelika izražena u dolarima

ostala nepromenjena, 100 $ (= ______ din. / __ din. za 1 $). Drugim rečima 10% ostala nepromenjena, 100 $ (= ______ din. / __ din. za 1 $). Drugim rečima 10% ______________ dinara (__________ dolara) jednostavno anulira 10% porast ______________ dinara (__________ dolara) jednostavno anulira 10% porast dinarske cene srpskog čelika.dinarske cene srpskog čelika.

RAVNOTEŽA NA TRŽIŠTU DOBARA U RAVNOTEŽA NA TRŽIŠTU DOBARA U OTVORENOJ EKONOMIJI I OTVORENOJ EKONOMIJI I

SPOLJNOTRGOVINSKI SUFICIT I DEFICITSPOLJNOTRGOVINSKI SUFICIT I DEFICIT

�� Pri otvorenoj ekonomiji potrebno je Pri otvorenoj ekonomiji potrebno je razlikovati tražnju za inostranim dobrima u razlikovati tražnju za inostranim dobrima u odnosu na tražnju za domaćim dobrima.odnosu na tražnju za domaćim dobrima.


1. Tražnja za domaćim dobrima.1. Tražnja za domaćim dobrima.

�� Prva tri elementa: Prva tri elementa: –– lična potrošnjalična potrošnja (C), (C),

XMEGICZ R ++++++++++++++++≡≡≡≡


–– lična potrošnjalična potrošnja (C), (C), –– investicijeinvesticije (I), (I), –– državna potrošnjadržavna potrošnja (G), (G), –– predstavljaju predstavljaju domaću tražnju za dobrimadomaću tražnju za dobrimau zatvorenoj ekonomiji. u zatvorenoj ekonomiji.

1. Tražnja za domaćim dobrima.1. Tražnja za domaćim dobrima.

�� No, pri otvorenoj ekonomiji treba uraditi No, pri otvorenoj ekonomiji treba uraditi dve promene:dve promene:

�� Izraz (Izraz (EERRM) cena pomnožena sa količinom M) cena pomnožena sa količinom uvoza, jeste vrednost uvoza izražena u uvoza, jeste vrednost uvoza izražena u


uvoza, jeste vrednost uvoza izražena u uvoza, jeste vrednost uvoza izražena u jedinicama domaćih dobara.jedinicama domaćih dobara.

�� Dodati Dodati izvozizvoz, odnosno tražnju za , odnosno tražnju za domaćim dobrima koja potiče iz domaćim dobrima koja potiče iz inostranstva. To je prikazano oznakom (X) inostranstva. To je prikazano oznakom (X) u jednačini u jednačini

2. Odreñivanje tražnje za 2. Odreñivanje tražnje za domaćim proizvodimadomaćim proizvodima

domaća tražnja: G)r,Y(I)TY(CGIC),()(

++++++++−−−−====++++++++−−−−++++++++

Vidljivo je da potrošnja zavisi


Vidljivo je da potrošnja zavisi • pozitivno o raspoloživom dohotku, (Y – T),• dok investicije zavise pozitivno o proizvodnji (Y),• a negativno o realnoj kamatnoj stopi (r).

Državna potrošnja (G) je zadata veličina.


�� Sada analiziramo Sada analiziramo uvozuvoz i i izvozizvoz..�� Količina Količina uvozauvoza (M) zavisi pre svega od nivoa (M) zavisi pre svega od nivoa domaće domaće

tražnjetražnje. . –– Što je viši nivo domaće tražnje za svim dobrima, veća je tražnja Što je viši nivo domaće tražnje za svim dobrima, veća je tražnja

za domaćim i inostanim dobrima.za domaćim i inostanim dobrima.

Osim toga, količina uvoza zavisi i od Osim toga, količina uvoza zavisi i od realnog deviznogrealnog deviznog


�� Osim toga, količina uvoza zavisi i od Osim toga, količina uvoza zavisi i od realnog deviznogrealnog deviznogkursakursa, , –– što je cena inostranih dobara viša od cena domaćih dobara, to je što je cena inostranih dobara viša od cena domaćih dobara, to je

manja domaća tražnja za inostranim dobrima u odnosu na manja domaća tražnja za inostranim dobrima u odnosu na domaću tražnju za domaćim dobrima, te je i manja količina domaću tražnju za domaćim dobrima, te je i manja količina uvoza. uvoza.

–– Prema tome, Prema tome, izvozizvoz možemo ovako izraziti:možemo ovako izraziti:


)E,Y(MM R),( −−−−++++

====

• Količina uvoza zavisi od dohotka, odnosno o domaćem proizvodu,


• Količina uvoza zavisi od dohotka, odnosno o domaćem proizvodu, •jer su dohodak i domaći proizvod u otvorenoj ekonomiji jednake veličine.

• Veći dohodak (Y) dovodi do ve ćeg uvoza.• Drugim rečima,

• tražnja za uvozom raste kada su prihodi veći, tj. kada se povećava nacionalni autput. • Tada stanovništvo odvaja više novčanih sredstava namenjenih potrošnji za uvoznu robu.

• Reč je o pove ćanoj, marginalnoj sklonosti potrošnji (c1) uvozne robe .


�� Domaći proizvod ostatka sveta možemo Domaći proizvod ostatka sveta možemo označiti sa (Y*) i nazvati ga označiti sa (Y*) i nazvati ga inostrani inostrani proizvodproizvod. .

�� Analogno ovome izvoz možemo prikazati Analogno ovome izvoz možemo prikazati


�� Analogno ovome izvoz možemo prikazati Analogno ovome izvoz možemo prikazati kao:kao:

)E*,Y(XX R),( ++++++++

====

DDb)

Dom proizvod, Y

Uvoz (ERM)

DD

Domaći proizvod

AA

a)

Domaći proizvod, Y

Domaća tražnja(C+I+G)

DD

Domaći proizvod

Grafikon br. 6-1. Tražnja za domaćim dobrima i

neto-izvoz (spoljnotrgovinski suficit

i deficit)

Domaća tražnja (DD) za dobrima je rastuća

funkcija dohotka, pano (a). Tražnja za domaćim

dobrima je dobijena oduzimanjem vrednosti uvoza (ERM) od domaće

tražnje, pano (b), i dodavanjem izvoza (X).

Dobijena kriva (ZZ) predstavlja tražnju za

domaćim dobrima, pano (c). Odnos izmeñu neto-

izvoza i domaćeg proizvoda pokazuje kriva


Spoljnotrgovinski suficit

YTB

A

B

C

Domaći proizvod, Y

Izvoz (X)

Domaći proizvod

AA

ZZ

c) Y

YTBBC

Spoljnotrgovinski deficit

Neto

izvoz,

NX

d)NX

proizvoda pokazuje kriva (NX) na panou (d) –opadajuća funkcija

domaćeg proizvoda. Pozitivan neto-uvoz

odgovara spoljnotrgovinskom suficitu, a negativan

neto-izvoz spoljnotrgovinskom

deficitu.

RAVNOTEŽNI DOMAĆI PROIZVOD I RAVNOTEŽNI DOMAĆI PROIZVOD I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

�� Tržište dobara je u ravnoteži kada je domaći Tržište dobara je u ravnoteži kada je domaći proizvod jednak tražnji za domaćim dobrima, proizvod jednak tražnji za domaćim dobrima, odnosno: odnosno: Y = ZY = Z..

�� Ako povežemo relacije koje smo izveli za Ako povežemo relacije koje smo izveli za


Ako povežemo relacije koje smo izveli za Ako povežemo relacije koje smo izveli za pojedine komponente tražnje za domaćim pojedine komponente tražnje za domaćim dobrima (Z), imali bismo sledeću jednačinu:dobrima (Z), imali bismo sledeću jednačinu:

)E*,Y(X)E,Y(MEG)r,Y(I)TY(CY RRR ++++−−−−++++++++−−−−====

POVEĆANJE DOMAĆE ILI INOSTRANE POVEĆANJE DOMAĆE ILI INOSTRANE TRAŽNJE, DOMAĆI PROIZVOD ITRAŽNJE, DOMAĆI PROIZVOD ISPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

�� 1. Povećanje domaće tražnje. 1. Povećanje domaće tražnje. Polazimo od pretpostavke da je ekonomija Polazimo od pretpostavke da je ekonomija u recesiji i da je vlada (srpska) odlučila u recesiji i da je vlada (srpska) odlučila povećati državnu potrošnju. povećati državnu potrošnju.


�� Rezultanta povećanja državne potrošnje Rezultanta povećanja državne potrošnje jeste porast domaćeg proizvoda i jeste porast domaćeg proizvoda i spoljnotrgovinskog deficita.spoljnotrgovinskog deficita.

Grafik br. 6-3. Rezultati

povećanja državne

potrošnje .

Porast državne potrošnje dovodi do porasta Domaći proizvod, Y

E′

Tražnja, Z

ZZ′

(a)Y

450

E

Y′

ZZ


porasta domaćeg proizvoda,

pano (a), ali i do

spoljnotrgovinskog deficita,

pano (b).

B

C

YTB Spoljnotrgovinski deficit

Neto

izvoz,

NX

(b)NX

0

Domaći proizvod, Y

2. Povećanje inostrane 2. Povećanje inostrane tražnjetražnje

�� Povećanje inostranog proizvoda (Y*) Povećanje inostranog proizvoda (Y*) vezujemo za inostranu državnu potrošnju vezujemo za inostranu državnu potrošnju (G*). Analizu ilustruje (G*). Analizu ilustruje grafikon 6grafikon 6--44. .

�� Inicijalna tražnja za domaćim dobrima Inicijalna tražnja za domaćim dobrima


�� Inicijalna tražnja za domaćim dobrima Inicijalna tražnja za domaćim dobrima prikazana je krivom prikazana je krivom ZZZZ na panou (na panou (aa). ). Ravnoteža je u tački Ravnoteža je u tački EE pri nivou dohotka pri nivou dohotka (Y). (Y).

Domaćatražnja

∆X>0

DD

ZZ′

ZZ

C

E′

Potražnja, Z

(a)Y

Tražnja za domaćimdobrima

450

E

Y′

∆NX

Domaća tražnjaza dobrima

Grafikon br. 6-4 rezultat

povećanja inostrane tražnje

Porast inostranetražnje uslovljava

D


∆NX

Domaći proizvod, Y

YTB

Neto izvoz, NX

(b)

NX

0

Domaći proizvod, Y

∆X>0

NX′

tražnje uslovljava porast domaćeg

proizvoda i spoljnotrgovinski

deficit.

DEPRESIJACIJA, SPOLJNOTRGOVINSKI DEPRESIJACIJA, SPOLJNOTRGOVINSKI BILANS I DOMAĆI PROIZVODBILANS I DOMAĆI PROIZVOD

�� U traženju odgovora polazimo od netoU traženju odgovora polazimo od neto--izvoza: izvoza: NX NX ≡≡ X X –– ERM.ERM. Ako zamenimo Ako zamenimo XXi i ERMERM njihovim izrazima iz jednačina (6njihovim izrazima iz jednačina (6--2) 2) i (6i (6--3) imaćemo:3) imaćemo:


i (6i (6--3) imaćemo:3) imaćemo:

)E,Y(ME)E*,Y(XNX RRR −−−−××××====

DEPRESIJACIJADEPRESIJACIJA

a) izvoz (a) izvoz (XX); porast.); porast.�� Realna depresijacija čini srpska dobra jeftinijim u Realna depresijacija čini srpska dobra jeftinijim u

inostranstvu, što prouzrokuje porast srpskog izvoza u EU inostranstvu, što prouzrokuje porast srpskog izvoza u EU ili SAD; ili SAD;

b) uvoz (b) uvoz (MM); pad.); pad.


b) uvoz (b) uvoz (MM); pad.); pad.�� Realna depresijacija čini inostrana dobra (EU i SAD) Realna depresijacija čini inostrana dobra (EU i SAD)

relativno skupljim. To uslovljava preorijentaciju domaće relativno skupljim. To uslovljava preorijentaciju domaće tražnje na domaća dobra i smanjenje količine uvoza;tražnje na domaća dobra i smanjenje količine uvoza;

c) Relativna cena inostranih dobara (c) Relativna cena inostranih dobara (ERER); porast. ); porast. �� To To povećavapovećava vrednost uvoza (ERM), tako da sada ista vrednost uvoza (ERM), tako da sada ista

količina uvoza iz EU ili SAD više košta (u terminima količina uvoza iz EU ili SAD više košta (u terminima domaćih dobara).domaćih dobara).

DEVALVACIJA DINARA (REVALVACIJA EVRA)

godina evro dinarSrbija

sirova drvena graña

Italija sirova drvena

graña

Italija Fiat punto

Srbija Fiat punto

jan 2004. 1 60 300,000 Din. 4,980 € 9,000 € 540,000.00 Din.

jan 2006. 1 80 300,000 Din. 3,750 € 9,000 € 720,000.00 Din.

Uvozne cene

Tražnja za ino robom

Devalvacija dinara,

vrednost dinara

Izvozne cene

Tražnja u ino


Izvoz > Uvoza Deficit

Devizni 1Evro = 60 dinara ili 1 dinar = 0.0166 evr a

kurs: 1Evro = 80 dinara ili 1 dinar = 0.0125 evra

Srbija

Italija 9000 evra x 60 dinara = 540000 dinara

300000 dinara x 0.0166 = 4980 evra

Tražnja za ino robom

Uvoz

vrednost dinara

Izvoz

Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita Smanjenje spoljnotrgovinskog deficita pomoću depresijacije i fiskalne politikepomoću depresijacije i fiskalne politike

�� S obzirom na to, da depresijacija uslovljava više S obzirom na to, da depresijacija uslovljava više cene inostranih dobara, moguće je da se vlade cene inostranih dobara, moguće je da se vlade suočavaju sa štrajkovima i socijalnim nemirima.suočavaju sa štrajkovima i socijalnim nemirima.

�� Naime, Naime, ljudi reaguju na znatno više cene ljudi reaguju na znatno više cene uvoznih dobarauvoznih dobara. .


uvoznih dobarauvoznih dobara. . �� U takvim uslovima vlade, pa i srpska, U takvim uslovima vlade, pa i srpska, pribegavaju pribegavaju kombinovanju depresijacije i kombinovanju depresijacije i fiskalne politike radi smanjenja fiskalne politike radi smanjenja spoljnotrgovinskog bilansa, ali bez spoljnotrgovinskog bilansa, ali bez promene obima domaćeg proizvoda.promene obima domaćeg proizvoda.


�� Ako bi se primenila samo depresijacija,Ako bi se primenila samo depresijacija,–– smanjio bi se deficit, smanjio bi se deficit, –– ali bi se povećao domaći proizvod. ali bi se povećao domaći proizvod.

�� A ako bi se pribeglo restriktivnoj fiskalnoj A ako bi se pribeglo restriktivnoj fiskalnoj


�� A ako bi se pribeglo restriktivnoj fiskalnoj A ako bi se pribeglo restriktivnoj fiskalnoj politici, politici, –– ona bi smanjila deficit, ona bi smanjila deficit, –– ali i domaći proizvod.ali i domaći proizvod.

Grafikon br. 6-5. Smanjivanje spoljnotrgovinskog deficita bez

promene doma ćeg proizvodaDa bi se smanjio spoljnotrgovinski

deficit srpske privrede, bez

(a)

Tražnja za

domaćim dobrima

NX>0

G<0

450

E

ZZ

ZZ'

E'

Y'Y

Domaći proizvod, Y


deficit srpske privrede, bez promene domaćeg proizvoda vlada

Srbije bi morala istovremeno primeniti depresijaciju dinara i

smanjiti državnu potrošnju pomoću restriktivne fiskalne politike.

Neto

izvoz, NX


1.1. Mora uraditi Mora uraditi takvu depresijaciju dinara u odnosu na evro, ili dolar ili drugu valutu da eliminiše spoljnotrgovinski deficit u odnosu na početni obim domaćeg proizvoda.

�� U tom smislu depresacija dinara mora biti tolika da U tom smislu depresacija dinara mora biti tolika da pomeri liniju netopomeri liniju neto--izvoza, izvoza, NXNX u položaj u položaj NX',NX', pano (b).pano (b).


pomeri liniju netopomeri liniju neto--izvoza, izvoza, NXNX u položaj u položaj NX',NX', pano (b).pano (b).�� Ovde je problem u tome što depresijacija sama po sebi Ovde je problem u tome što depresijacija sama po sebi

sa porastom netosa porastom neto--izvoza, pomera i tražnju za domaćim izvoza, pomera i tražnju za domaćim dobrima, dobrima, ZZZZ u položaju položaj ZZ',ZZ', pano (a). pano (a).

�� U odsutnosti ostalih mera, ravnoteža bi se pomerila iz U odsutnosti ostalih mera, ravnoteža bi se pomerila iz tačke tačke EE u tačku u tačku E',E', a domaći proizvod, a domaći proizvod, YY bi se povećao bi se povećao na na Y'.Y'.


2.2. Da bi izbegla porast domaćeg Da bi izbegla porast domaćeg proizvoda vlada Srbije bi morala proizvoda vlada Srbije bi morala smanjiti državnu potrošnju toliko da smanjiti državnu potrošnju toliko da se kriva tražnje vrati natrag s obima, se kriva tražnje vrati natrag s obima, ZZ' na obim ZZ. ZZ' na obim ZZ.


ZZ' na obim ZZ. ZZ' na obim ZZ. � Ovakva kombinacija depresijacije i restriktivne fiskalne politike rezultira u poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa uz istu veličinu domaćeg proizvoda.


Grafikon br. 6-6. Uticaj realne depresijacije na

Vreme0

Deprecijacija+

0


realne depresijacije na spoljnotrgovinski

bilansU kratkoročnom periodu (nekoliko meseci) realna depresijacija uslovljava pogoršanje, a zatim, u dugoročnom periodu

poboljšava spoljnotrgovinski bilans.

B

CA

Kratkoročni

periodDugoročni period

-

ŠTEDNJA, INVESTICIJE I ŠTEDNJA, INVESTICIJE I SPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

�� Ako oduzmemo potrošnju i poreze (C + T) sa obe Ako oduzmemo potrošnju i poreze (C + T) sa obe strane jednačine i uzmemo u obzir stečeno znanje strane jednačine i uzmemo u obzir stečeno znanje

XMEGICY R ++++−−−−++++++++====


strane jednačine i uzmemo u obzir stečeno znanje strane jednačine i uzmemo u obzir stečeno znanje da je privatna štednja odreñena relacijom: da je privatna štednja odreñena relacijom: S = Y S = Y –– C C –– TT, dobićemo:, dobićemo:

XMETGIS R ++++−−−−−−−−++++====

ŠTEDNJA, INVESTICIJE I ŠTEDNJA, INVESTICIJE I

SPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

�� Korišćenjem relacije netoKorišćenjem relacije neto--izvoza: izvoza: NX NX ≡≡ X X –– EERRM,M, reorganizacijom reorganizacijom prethodne jednačine dobijamo:prethodne jednačine dobijamo:


�� Na osnovu izvedene jednačine (6Na osnovu izvedene jednačine (6--5) 5) možemo možemo zaključitizaključiti::

I)GT(SNX −−−−−−−−++++====

ŠTEDNJA, INVESTICIJE I ŠTEDNJA, INVESTICIJE I

SPOLJNOTRGOVINSKI BILANSSPOLJNOTRGOVINSKI BILANS

1.1. Porast investicija mora se odraziti na porast Porast investicija mora se odraziti na porast privatne i javne štednje, ili na pogoršanje privatne i javne štednje, ili na pogoršanje spoljnotrgoninskog bilansa (manji spoljnotrgoninskog bilansa (manji spoljnotrgovinski suficit ili veći deficit);spoljnotrgovinski suficit ili veći deficit);

2.2. Porast proračunatog deficita mora se odraziti ili na Porast proračunatog deficita mora se odraziti ili na


2.2. Porast proračunatog deficita mora se odraziti ili na Porast proračunatog deficita mora se odraziti ili na porast privatne štednje, ili na pad investicija, ili na porast privatne štednje, ili na pad investicija, ili na pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa;pogoršanje spoljnotrgovinskog bilansa;

3.3. Zemlja sa visokom stopom štednje, i privatne i Zemlja sa visokom stopom štednje, i privatne i javne, mora imati ili visoku stopu investicija ili javne, mora imati ili visoku stopu investicija ili veliki spoljnotrgovinski suficit. veliki spoljnotrgovinski suficit.

HVALA NA PAHVALA NA PAŽNJI!ŽNJI!HVALA NA PAHVALA NA PAŽNJI!ŽNJI!

Documents

PREDAVANJE PLATNI BILANS, DEVIZNI KURSEVI, TRZISTE … · 2011-12-20 · PREDAVANJE 6 Pror. dr Jovo Jednak. UVOD ... 8. Kupovina dobara u inostranstvu (odliv kapitala) ... 1995 7.451