PREDAVANJE_7_TROSKOVI

TROŠKOVI PROIZVODNJE I

MAKSIMIRANJE PROFITA

PREDAVANJE 7

Prof.dr Jovo Jednak

Prof.dr Jovo Jednak Mikroekonomija 2

U prethodnom poglavlju bavili smo se proizvodnom tehnologijom preduzeća, koja opisuje kako se inputi transformišu u autpute - proizvode i usluge.

Sada ćemo videti kako proizvodna tehnologija zajedno sa cenama inputa određuje proizvodne troškove preduzeća.


Ponuda preduzeća i profit

Na svakom nivou autputa troškovi proizvodnje zavise od tehnologije, a to određuje potrebne inpute i cene inputa sa kojima se firma suočava.

Godišnji prihod od prodaje zavisi od krive tražnje sa kojom je firma suočena.

Kriva tražnje određuje cenu za koju količinu svakog autputa može biti prodata i, prema tome, godišnji prihod koji firma zaradi.

Za našu analizu najbitnije je da utvrdimo neto finansijski rezultata poslovanja (profit).



Smisao poslovanja je profit. Profit (П) je razlika između ukupnih prihoda

(TR) i ukupnih troškova (TC), odnosno

П = TR – TC.



Prvi izvod relacije П = TR - TC, za maksimiranje profita je:

Ovo je osnovno pravilo poslovanja u ekonomiji: marginalni prihod mora biti jednak marginalnom trošku. Drugi izvod za maksimiranje profita je:

,0Q

TC

Q

TR

Q

Π

odnosno: MC,MR ,Q

TC

Q

TR

0,Q

Π

2

2

odnosno: .Q

MC

Q

MR tj. 0,

Q

MC-

Q

MR


Ekonomski, računovodstveni, oportunitetni i nepovratni troškovi i supernormalni ili ekonomski profit

Ekonomisti i računovođe imaju specifične poglede na troškove i profit.

Računovođa je zainteresovan za praćenje godišnjih prihoda i plaćanje obaveza kompanije.

Ekonomista je zainteresovan za praćenje i predviđanje prihoda i troškova koji utiču na odluke preduzeća povodom ponude, alokacije resursa u određene aktivnosti.

Računovodstvene metode mogu da navedu menadžere da donesu pogrešne odluke.



U tom smislu, bitan je oportunitetni trošak koji predstavlja sumu izgubljenog novca zbog nekorišćenja resursa (sirovine, rad, kapital) na najbolji mogući način.

Računovodstveni prikaz troškova uključuje sve vrste troškova i na bazi njih se radi kalkulacija.

Ti računi će pokazati da li stvarate ili gubite novac u preduzeću, odnosno koje su investicije profitabilne.



Da bismo razumeli računovodstveni prikaz troškova, neophodno je definisati neke pojmove.

Naše rasprave započinjemo bilansom stanja koji govori koliko preduzeće vredi u datom vremenskom periodu.

Na jednoj strani bilansa je aktiva (procena vrednosti imetka ili prava koje preduzeće poseduje),

a na drugoj strani pasiva, i to: obaveze (novac ili obveznice koje preduzeće duguje), i neto vrednost (ukupna aktiva minus ukupne obaveze).

Dakle, ravnotežna veza bilansa stanja pokazuje da je ukupna aktiva jednaka ukupnim obavezama plus neto vrednosti vlasnika preduzeća.



Bilans uspeha ili račun dobitka i gubutka pokazuje prihode od prodaje preduzeća u jednoj kalendarskoj godini i troškove kojim su opterećene te prodaje, a na kraju profit ili neto dohodak koji ostaje nakon odbijanja svih troškova, odnosno:

profit (neto vrednost) = ukupni prihodi – ukupni troškovi.


PONUDA PREDUZEĆA, PROFIT I OPORTUNITETNI TROŠAK

Bilans uspeha preduzeća d.d. (hamburger radnje) (od 01. januara 2004. do 31. decembra 2004.).

Neto prodaja nakon odbitaka svih diskonta i rabata Minus: Trošak prodate robe:

Materijalni troškovi Trošak rada (uračunat sopstveni rad) Amortizacija Raznovrsni trošak poslovanja Prodajni i administrativni troškovi

Jednako: Trošak prodatih proizvoda Neto vrednost poslovanja Minus: Fiksna kam. opterećenja, državni i lokal. porezi Neto vrednost pre poreza na profit Minus: Porezi na profit preduzeća

58.000 € 90.000 € 20.000 € 10.000 €

14.000 € 192.000 €

250.000 €

192.000 € 58.000 € 8.500 € 49.500 € 15.000 €

Neto vrednost (ili profit) nakon poreza 34.500 € Minus: Plaćene dividende na obične akcije 14.500 € Nepodeljen profit 20.000 €

• Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih prilika kad preduzeće propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način. • (angažovanje u sopstvenoj firmi i sopstveni poslovni prostor)•Nepovratni troškovi (sunk cost) •To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se promeniti.



Finansijske računovođe posmatraju poslovanje i finansije firme retrospektivno, jer moraju evidentirati imovinu i obaveze, te ocenjivati postignute rezultate.

Posledica toga je računovodstveni trošak - trošak koji mere finansijske računovođe - može uključivati stavke koje ekonomisti ne bi uključili, a ne uključuju neke koje ekonomisti obično uključuju.

Na primer, računovodstveni trošak uključuje stvarne troškove uvećane za troškove amortizacije kapitalne opreme.



Ekonomisti identifikuju trošak korišćenja resursa po svim troškovnim principima, a ne po stvarnim plaćanjima.

Ekonomisti su - a nadamo se i menadžeri - okrenuti budućnosti preduzeća.

Oni se bave raspoređivanjem oskudnih resursa. Njih zanima kakvi će verovatno biti troškovi u

budućnosti, te kako preduzeće može prerasporediti svoje resurse kako bi smanjilo troškove i povećalo svoju profitabilnost.

Reč je o ekonomskom trošku koji proizlazi iz propuštenih prilika.



1. Oportunitetni (ekonomski) trošak i profit. Ako vodite sopstvenu firmu (vi ste menadžer i vlasnik), trebalo bi

da uračunate u troškove i radno vreme koje provedete u vašoj firmi.

Mogli biste da uradite bilans uspeha, iz koga proizilazi da je profit 20.000 evra godišnje i zaključujete da je vaša firma dobra firma.

Ovaj zaključak zanemaruje oportunitetni trošak vašeg vremena. Oportunitetni trošak je trošak koji proizilazi iz propuštenih

prilika kad preduzeće propušta upotrebiti svoje resurse na najkorisniji način.

Drugim rečima, vi biste mogli da zaradite 25.000 evra godišnje, radeći za nekog drugog preduzetnika računajući i svoj rad od 5.000 evra.

Činjenica da ste samostalni preduzetnik, to vas košta 5.000 evra godišnje, uprkos profitu od 20.000 evra godišnje.



2. Supernormalni ili ekonomski profit i oportunitetni trošak. Na osnovu prethodnog izlaganja proističe da se oportunitetni trošak

mora uzeti u obzir i kod kapitala. Na primer, ulažete novac da biste počeli sa poslovanjem. Računovodstveno obračunati profit ignoriše korišćenje

sopstvenog (suprotno od pozajmljenog) finansijskog kapitala. Ali novac je mogao da bude uložen u banku ili iskorišćen za

kupovinu akcija drugih firmi. Oportunitetni trošak tog novca je deo ekonomskih troškova poslovanja

ali ne i njegovih računovodstveno prikazanih troškova. Ako bi mogao da zaradi 10 % negde drugde, oportunitetni trošak

fondova je za 10 % veći od uloženog novca. Ako posle smanjenja (obračuna) ovog troška i pravog troška vašeg

vremena uloženog u firmi, i dalje poslujete profitabilno, ekonomisti to nazivaju supernormalnim ili ekonomskim profitom.



3. Nepovratni troškovi (sunk cost) To su troškovi koji su učinjeni i ne mogu se

promeniti. Nepovratni trošak je najčešće očit, ali ako je

već izazvan, treba ga zanemariti pri donošenju ekonomskih odluka.


Ekonomska analiza troškova – fiksni, varijabilni i ukupni troškovi

1. Ukupni troškovi (TC). Troškovi su srž poslovnih odluka. Oni upravo registruju konkurencijske privlačnosti. Preduzeća moraju brižljivo da prate troškove, jer

svaka dodatna jedinica troškova smanjuje profit preduzeća.

Takođe su bitni i zato što preduzeća donose odluke o proizvodnji i prodaji, na osnovu troškova i cena dobara.

U tom smislu, analizu troškova započinjemo definisanjem ukupnih troškova, odnosno fiksnih i varijabilnih troškova.



Troškovi su rashodi preduzeća koji su neminovnost proizvodnje roba i usluga i mogu se iskazati naturalno i vrednosno, tj. kao utrošak inputa:

kapitalnih dobara, zemljišta i radne snage, ili kao zbir novčanih izdataka, namenjenih

plaćanju utrošenih inputa proizvodnje.



UKUPNI TROŠKOVI Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

FIKSNI TROŠKOVI Ne menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

VARIJABILNI TROŠKOVI Menjaju se sa povećanjem obima proizvodnje

TC = FC + VC



Da bi maksimirala profit, firma bira najpovoljniji nivo autputa.

Menjanje autputa utiče na troškove proizvodnje i prihode od prodaje.

Veličina troškova i tražnje zajednički određuju izbor autputa za sve firme koje žele da maksimiraju profit.



Dodatna proizvodnja prouzrokuje dodatne troškove.

Na primer, da bi se proizvele dve jedinice, sveukupni troškovi su 110 evra, a tri jedinice 130 evra, itd.

Da bi se postigli najniži troškovi, a time najviši profit, menadžeri preduzeća znaju da moraju biti sigurni da plaćaju najmanji mogući iznos za neophodne materijale, da koriste najsavremeniju tehniku i da imaju najniže troškove rada.



(1) (2) (3) (4) (5) (6) (7) Količina

proizvoda (q)

Fiksni trošak (FC)

(€)

Varijabilni trošak (VC)

(€)

Ukupni trošak (TC)

(€)

Cena (P) (€)

Ukupan prihod (TR)

(€)

Profit (П) (€)

0 55 0 55 100 0 -55 1 55 30 85 90 90 +5 2 55 55 110 80 160 +50 3 55 75 130 70 210 +80 4 55 105 160 60 240 +80 5 55 155 210 50 250 +40 6 55 225 280 40 240 -40

Tabela br. 10-2. Fiksni, varijabilni i ukupni troškovi, ukupni prihodi i profitGlavni elementi troškova preduzeća su fiksni troškovi (koji se uopšte ne menjaju kad se proizvodnja menja) i varijabilni troškovi (koji rastu kada proizvodnja raste).

Ukupni troškovi su jednaki zbiru fiksnih i varijabilnih troškova: TC=FC+VC. Razlika između ukupnih prihoda (TR) (količina q x cena P) i ukupnih troškova

(TC) predstavlja veličinu profita (П).



Maksimiranje profita nije isto što i maksimiranje prihoda.

ukupni troškovi = fiksni troškovi + varijabilni troškovi, tj. TC = FC + VC

Fiksni troškovi u odnosu na nepovratne troškove. Fiksni troškovi su oni troškovi koje firma snosi dok posluje,

bez obzira na obim proizvodnje. Na primer, troškovi plata ključnih menadžera i troškovi njihovog

osoblja u kancelarijama. Nepovratni troškovi su troškovi koji su već izazvani i ne

mogu se nadoknaditi. Na primer, pogon sa posebnom opremom koja se ne može upotrebiti

u nekoj drugoj industriji


PROIZVODNA FUNKCIJA

Copyright©2004 South-Western

Broj radnika

Autput

broj kolača po jednom

satu

Marginalni proizvod

rada

Troškovi fabrike

Fiksni troškovi

Troškovi radnika

Varijabilni troškovi

Ukupni troškovi

Fiksni troškovi + varijabilni troškovi


PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X

Copyright © 2004 South-Western

Output(kolači

po satu

150

140

130

120

110

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

Broj radnika 0 1 2 3 4 5

Proizvodna funkcija


PROIZVODNA FUNKCIJA PREDUZECA X


Output(kolači

po satu

150

140

130

120

110

100

90

80

70

60

50

40

30

20

10

Broj radnika 0 1 2 3 4 5

Proizvodna funkcija

MP 1.radnika = 50 kolača

MP 2. rad. = 40

MP 3.rad. = 30

MP 4.rad. = 20

MP 5.rad. = 10


Granični (marginalni) trošak.

Granični trošak je porast u ukupnim troškovima, kada autput raste za jednu jedinicu.

Granični prihod je porast u ukupnom prihodu kada autput raste za jednu jedinicu.

Ako je granični prihod veći od graničnig troška, firma treba da poveća autput, proizvodnja i prodaja dodatne jedinice dodaje više

ukupnom prihodu nego ukupnom trošku uvećavajući ukupan profit.

Ako je granični trošak veći od graničnog prihoda dodatna jedinica autputa smanjuje ukupan profit.


GRANIČNI TROŠAK

(1)Proizvod

nja(q)

(2)Ukupni trošak (TC)(€)

(3)Granični trošak (MC)

(€)

012345

5585

110130160210

3025203050

MC = VC/Q = TC/Q.


Prosečni troškovi (fiksni i varijabilni)

1 Količina

Q

2 Fiksni trošak

FC

€

3 Varijabilni

trošak VC

€

4 Ukupni trošak

TC=FC+VC

€

5 Granični trošak po jedinici

MC/LMC

€

6 Prosečni

trošak po jedinici

AC/LAC=TC/q

€

7 Prosečni

fiksni trošak po jedinici AFC=FC/q

€

8 Prosečni

varij. trošak po jedinici AVC=VC/q

€

0 55 0 55 33 Neizmerno Neizmerno Neodređeno 30 1 55 30 85 27 85 55 30 25 2 55 55 110 22 55 27 1/2 27 1/2 20 3 55 75 130 21 43 18 1/3 25 30

4* 55 105 160 40 40 13 3/4 26 1/4 50 5 55 155 210 60 42 11 - - 6 55 225 280 80 46 2/3 9 37 1/2 90

7 55 - 370 100 52 6/7 76/7 45

110 8 55 - 480 120 60 67/8 53 1/8 130 9 55 555 610 140 67 7/9 61/9 61 2/3 150

10 55 705 760 76 55/10 70 1/2

Tabela br. 10-4. Svi troškovni pojmovi izvode se iz ukupnih troškovaSve različite troškovne pojmove možemo izvesti iz TC u koloni 4. Kolone 5 i 6 su

najvažnije na koje se usredsređujemo: dodatni ili granični trošak računa se odbijanjem susednih redova. U koloni 6 obratite pažnju na tačku najmanjeg troška od 40 €, AC

koji je ekvivanlentan marginalnom trošku.



Slika br. 10-2. Sve krive troškova mogu se izvesti iz krivih ukupnih troškovaPano a. Ukupni troškovi sastoje se od fiksnih i varijabilnih troškova. Kriva graničnih troškova najpre opada i potom raste, tako da seče krive presečenog varijabilnog troška i presečnog

ukupnog troška u tačkama njihovog minimuma, pano b. Tabela 10-4 prikazuje tri krive prosečnih troškova na panou b. Izračunavaju se deljenjem ukupnih, fiksnih i varijabilnih troškova količinom

proizvodnje, odnosno: AC = TC/q; AVC = VC/q i AFC = FC/q, odnosno: AC = AVC + AFC



•Prosečne troškove prikazuje slika 10-2 (pano b). Oni predstavljaju ključni momenat analize u ekonomiji. Na slici je uočljivo da rastuća kriva MC seče krivu AC u tački M - tački minimuma. •Znači da AC moraju opadati kada je MC ispod AC. Zašto? Ako su MC ispod AC, tada poslednja proizvedena jedinica košta manje od prosečnih troškova svih prethodno proizvedenih jedinica. •Uočljivo je da su na krivi tri jedinice MC ispod AC i zbog toga AC opadaju. Tačno za četiri jedinice AC su jednaki MC. Iznad četiri jedinice MC su iznad AC i postepeno povećavaju AC.


TROŠKOVIKoličina

proizvoda po satu

Ukupni troškovi

Fiksni troškovi

Varijabil. troškovi

Prosečni fiksni troskovi

Prosečni varijabilni troskovi

Prosečni ukupni troskovi

Marginalni proizvodi


TROŠKOVI


Ukupnitroškovi

$80

70

60

50

40

30

20

10

količinaoutput

(broj kolača po satu)

0 10 20 30 15013011090705040 1401201008060

Kriva ukupnihtroškova

FIKSNI TROŠKOVI =30 $


TROŠKOVI


Ukupnitroškovi

$80

70

60

50

40

30

20

10

količinaoutput

(broj kolača po satu)

0 10 20 30 15013011090705040 1401201008060

UKUPNI TROSKOVI

FIKSNI TROŠKOVI =30 $

VARIJABILNI TROŠKOVI


UKUPNI TROŠKOVI


(a) UKUPNI TROŠKOVI

$18.00

16.00

14.00

12.00

10.00

8.00

6.00

4.00

KOLIČINA (broj proizvoda po satu)

TC

42 6 8 141210

2.00

Ukupni troškovi

0


TROŠKOVI


(b) MARGINALNI I PROSEČNI TROŠKOVI

troškovi

$3.00

2.50

2.00

1.50

1.00

0.50

0 42 6 8 141210

MC

ATCAVC

AFC

KOLIČINA (broj proizvoda po satu)


Granični trošak i graničan prihod


Trošak upotrebe kapitala

Trošak upotrebe kapitala (The user Cost of Capital). Preduzeća kupuju ili izanjmljuju opremu, zgrade i drugi kapital koji se upotrebljava u proizvodnji. Ovom prilikom kapital tretiramo kao da je unajmljen, i onda kada je zapravo kupljen. U tom smislu pretpostavimo da zastarelu JAT-ovu flotu treba obnoviti novim Boing avionima, odnosno kupovinom Boinga. Prvi boing JAT može nabaviti za 150 miliona $.

To je mnogo novca za JAT i zbog toga JAT može ukupnu sumu sredstava rasporediti ili amortizovati kroz čitav vek trajanja (korišćenja). JAT će uporediti svoje godišnje prihode i troškove na osnovu godišnjeg toka.

Ako je vek upotrebe aviona 15 godina, amortizacioni trošak je 10.000.000 $ godišnje. Tih deset miliona možemo smatrati godišnjom, ekonomskom amortizacijom boinga.



S druge strane, da JAT nije kupio boing, mogao je zaraditi kamate na 150.000.000 $.

Ova propuštena kamata je oportunitetni trošak koji bi se morao uzeti u obzir.

Stoga je upotrebni trošak kapitala – godišnji trošak posedovanja i korišćenja boinga koji se moglo i ne kupiti, odnosno prodati – jednak zbiru ekonomske amortizacije i kamata (odnosno finansijskog prinosa – povrat sredstava) koje su mogle biti zarađene da je novac bio uložen u nešto drugo, odnosno:

trošak upotrebe kapitala = ekonomska amortizacija + (kamatna stopa) (vrednost kapitala).



U našem primeru, ekonomska amortizacija boinga iznosi 10 miliona $ godišnje. Pretpostavimo da je JAT mogao zaraditi 10% da je novac uložio u banku ili HOV

ili negde drugde. U tom slučaju upotrebni trošak kapitala iznosio bi 10.000.000 $ + (0,10)

(150.000.000 $). Kako se boing koristi tako postepeno i opada njegova vrednost (amortizuje se)

kao i oportunitetni trošak kapitala koji je uložen u njega. Na primer, u vreme prve godine nakon kupovine, upotrebni trošak kapitala je

10.000.000 $ + (0,10) (150.000.000 $) = 25.000.000 $. Do desete godine boing će se amortizovati za 100.000.000 $ i vredeti

50.000.000 $. U toj tački upotrebni trošak kapital će biti 10.000.000 $ + (0,10) (50.000.000 $) = 15.000.000 $ godišnje.

Ovaj upotrebni trošak kapitala možemo izraziti i kao stopu po novčanoj jedinici kapitala, u našem primeru po dolaru kapitala, odnosno:

r = stopa amortizacije + kamatna stopa U ilustrovanom primeru stopa amortizacije iznosi 1/15 = 6,66% godišnje. Ako je JAT mogao zaraditi stopu prinosa (povrata) od 10% godišnje, njegov

upotrebni trošak kapitala će biti: r = 6,66% + 10% = 16,66%.


Izbor inputa u minimiziranju troškova.

a) Cena kapitala b) Kapitalna renta


Izotroškovna kriva

Izotroškovna kriva pokazuje sve moguće kombinacije rada i kapitala koji se mogu kupiti uz neki zadani ukupni trošak.

Da bismo videli kako izgleda izotroškovna kriva, trebamo se podsetiti da je:

ukupni trošak proizvodnje = troškovi rada + troškovia kapitala,

odnosno: TC= wL + rK.


Izbor inputa.

U stvari izotroškovna kriva (C1) je najniža izotroškovna kriva koja omogućava obim proizvodnje (Q1).

Tačka tangencije izokvante (Q1) i iztroškovne krive (C1) nalazi se u tački (A) na grafikonu, a pokazuje nam izbor autputa koji minimizira troškove.

To su (L1 i K1) . U ovoj tački nagibi izokvante i izotroškovne krive su jednaki.


Izbor inputa

Grafikon br. 10-1. Proizvodnja zadatog obima proizvodnje uz minimalni

trošakIzotroškovna kriva opisuje

kombinacije proizvodnih inputa koje preduzeće jednako koštaju.

Izotroškovna kriva (C1) je tangenta na izokvantu (Q1) u tački (A) i pokazuje da je obim

proizvodnje (Q1) moguće postići uz minimalni trošak i inputom rada (L1) i inputom kapitala

(K1). Ostale kombinacije, poput (L2 i K2) i (L3 i K3) omogućavaju isti obim proizvodnje ali uz viši

trošak, tačke (B, C).


Minimiziranje troškova pri različitim obima proizvodnje

TC = (10 € / h)L + (20 € / h)K. Najniža kriva na grafikonu je trošak od 1.000 €, srednja linija predstavlja trošak od

2.000 €, a najviša kriva 3.000 €. Vidi se da je svaka tačka (A,B,C) na grafikonu 10-1, tačka tangencije izotroškovne krive i

izokvante. Izotroškovna kriva u tački (B) pokazuje da je najefikasnija proizvodnja od 200 jedinica

proizvoda uz upotrebu 100 jedinica rada i 50 jedinica kapitala. Ova kombinacija leži na izotroškovnoj krivi od 2.000 €. Slično ovome, najefikasnija

proizvodnja od 100 jedinica je 1.000 € (u tački A, L =50, K= 25). Proizvodnja 300 jedinica proizvoda je uz najniži trošak, je moguća pri izotroškovnoj krivi od

3.000 € (tačka C, L= 150, K= 75).

Kriva koja prolazi kroz tačke tangencije izotroškovnih kriva preduzeća i izokvanti naziva se "putanja ekspanzije". Putanja ekspanzije opisuje kombinacije rada i kapitala koje će preduzeće izabrati da bi minimiziralo

troškove na bilo kom obimu proizvodnje. Kako obim proizvodnje raste tako raste i upotreba kapitala i rada (pozitivan nagib). Na primer, rast sa 100 na 200 jedinica proizvodnje, uslovljava rast upotrebe kapitala sa 25 na 50

jedinica, a radne snage sa 50 na 100 jedinica (upola manje kapitala u odnosu na radnu snagu za svaki obim proizvodnje). Stoga je putanja ekspanzije ravna kriva sa nagibom od 1/2, odnosno:

K / L = (50 – 25) / (100 – 50) = 1/2.


Putanja ekspanzije i dugoročni troškovi

D

E

F

3.000 € Izotroškovna kriva

2.000 € Izotroškov.

kriva

Putanja ekspanzije

Izokvanta 300 jedinica

Izokv. 200 jedinica

Rad na godinu 300 200

(b)

150 100 50

25

50

75

100

A

B

C

1.000 € Izotroškovna kriva

Tro

šak

(€ g

odiš

nje

) Ukupni dugorčni troškovi

Obim proizvodnje, jedinica na godinu

3.000

2.000

1.000

100 200 300

Kap

ital

na

god

inu

(a)

Grafikon 10-2. Putanja ekspanzije i kriva ukupnih

troškovaPutanja ekspanzije (od izhodišta

kroz tačke A, B, C) ilustruje troškovno najefikasnije

kombinacije rada i kapitala kojima se dugoročno može proizvesti

svaki obim proizvodnje, odnosno u vremenskom periodu kada su inputi varijabilni, pano (a). Na panou (b) odgovarajuća kriva

ukupnih dugoročnih troškova (od ishodišta kroz tačke D, E, F)

pokazuje najniži trošak proizvodnje svih obima

proizvodnje prikazane na panou (a).


Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova

Grafikon 10-3. Dugoročni trošak i konstantni prinos na obimKriva dugoročno prosečnog troška (LAC), koja je identična krivi dugoročnog graničnog

troška (LMC) je ovojnica krivih kratkoročnih prosečnih troškova (prikazani sa SAC1, SAC2 i SAC3). Uz konstantne prinose na obim, kriva dugoročnih prosečnih troškova se

sastoji od tačaka minimalnih krivih kratkoročnih prosečnih troškova.


Odnos dugoročnih i kratkoročnih troškova

Grafikon 10-4. Dugoročni trošak s ekonomijom i disekonomijom obimaKriva dugoročnih prosečnih troškova (LAC) je ovojnica (okružuje) krivi

kratkoročnih prosečnih troškova (SAC1, SAC2, SAC3). Uz ekonomiju i disekonomiju obima, tačke minimuma krivih kratkoročnih prosečnih troškova

ne leže na krivi dugoročnih prosečnih troškova


Maksimiranje profita

П(q) = TR(q) - TC(q).

Grafikon 10-5. Kratkoročno maksimiranje profitaPreduzeće bira obim

proizvodnje (q*), tako da je profit razlika (A,B) između ukupnog prihoda TR(q) i ukupnog troška TC(q) maksimalan. Uz taj obim

proizvodnje granični prihod, MR (nagib krive prihoda)

jednak je graničnom trošku, MC (nagib krive troška).


Maksimiranje profita Kako proizvodnja raste, prihodi rastu brže od troškova, pa s

vremenom profit poprima pozitivnu vrednost. Profit raste, dok se ne postigne obim proizvodnje (q*). U toj tački

su granični prihod i granični trošak jednaki, a vertikalna udaljenost između prihoda i troškova (A,B) je najveća.

Količina (q*) omogućava maksimiranje profita. Možete primetiti da pri povećanju proizvodnje iznad (q*), troškovi

rastu brže od prihoda – granični prihod manji od graničnog troška, zbog čega profit opada kada se pređe obim proizvodnje (q*).

Dakle pravilo da je profit maksimalan kada su granični prihodi i granični trošak jednaki vredi za sva preduzeća (firme).


Maksimiranje profita

Ovo pravilo možemo algebarski izvesti: П = TR - TC je maksimalan u tački u kojoj dodatno povećanje obima proizvodnje uopšte ne povećava profit, П/q = 0, odnosno:

П / q = R / q - C / q = 0, gde R / q je granični prihod (MR), a C /

q je granični trošak (MC). Prema tome, zaključujemo da je profit maksimalan kada je: MR – MC = 0, odnosno: MR(q) = MC(q).


Granični prihod

1 2 3 4 5 6 7

Količina

(Q)

Cena

(P)

(€)

Ukupni

prihod

(TR) (€)

Marginalni

prihod

(MR) (€)

Marginalni

trošak

(MC) (€)

Marginalni prihod –

Marginalni trošak

(MR – MC) (€)

Odluka o

autputu

0 100 0 0 0 0

1 90 90 90 60 60 povećanje

2 80 160 70 25 45 povećanje

3 70 210 50 30 30 povećanje

4 60 240 30 50 0 MR = MC

5 50 250 10 - -40 smanjenje

6 40 240 -10 - smanjenje

30

20

30

50

-

Tabela br. 10-5. Količine, cene, ukupni prihod, marginalni prihod, marginalni trošak i odluke o povećanju ili smanjenju autputa

Povećanjem autputa smanjuju se marginalni prihodi (kolona 4) a povećavaju marginalni troškovi (kolona 5). Pri proizvodnji 4 jedinice autputa MR=MC i ostvaruje se maksimalan

profit. U proizodnji 5. i 6. jedinice autputa, marginalni prihodi su negativna veličina.


Granični prihod

Slika br. 10-3. Granični prihod (MR)

MR predstavlja dodatni ukupni prihod, kada se

dodatna jedinica autputa proizvede i proda.

Konstanto opada sa porastom autputa i posle

5. jedinice postaje negativan.


Prosečni i granični troškovi u dugoročnom periodu

Slika br. 10-6. Krive dugoročnih prosečnih i marginalnih troškova

Kad preduzeće proizvodi autput pri kome su dugoročni prosečni

troškovi (LAC) opadajući, dugoročni marginalni troškovi (LMC) su manji od LAC-a. Isto tako, kada LAC rastu,

LMC su veći od LAC-a. Tačka A predstavlja minimalne

troškove za dati nivo autputa, tj. kada su LMC=LAC,

odnosno kada kriva LAC dostiže svoj minimum.



1. Dugoročni prosečni troškovi (LAC) i dugoročni marginalni troškovi (LMC).

a) kada dugoročni prosečni troškovi (LAC) opadaju tada su dugoročni marginalni troškovi (LMC) manji od LAC (polje B), odnosno rastu kada su LMC veći od LAC (polje D);

b) dugoročni prosečni troškovi su minimalni pri autputu gde se LAC i LMC ukrštaju, (tačka A na slici 10-6, a tačka M na slici 10-2 pano b).



Kada su dugoročni granični troškovi jednaki dugoročnim prosečnim troškovima, proizvodnja dodatne jedinice proizvoda ne menja prosečne troškove. Prema tome, ako su:

a) LMC < LAC, prosečni troškovi opadaju (levo od tačke A),

b) LMC > LAC, prosečni troškovi imaju trend rasta (desno od tačke A),

c) LMC = LAC, prosečni troškovi su minimalni (u tački A).


Dinamičke promene troškova - kriva učenja 1. Proizvodno iskustvo i kriva učenja а) radnicima u početku izvršavanja radnih zadataka treba više vremena.

Kasnije, brzina njihovog rada i razmišljanja skraćuje vreme izvršavanja radnih operacija - manji utrošak rada - niži troškovi;

b) menadžeri tokom vremena postaju efikasniji u planiranju proizvodnog s procesa, od nabavke inputa do samog procesa proizvodnje;

c) inženjeri i drugi stručni kadar su na početku dizajniranja proizvoda veoma bojažljivi, ali jednom kada steknu dovoljno iskustva dozvo-ljavaju promene dizajna koje smanjuju troškove proizvodnje bez povećanja broja grešaka. Takođe, bolji i specijalizovani alati i mašine smanjuju troškove;

d) dobavljači sirovina (repromaterijala) mogu naučiti kako najefikasnije obraditi tražene materijale, te ta saznanja preneti proizvodnima u obliku nižih cena materijala.


Dinamičke promene troškova - kriva učenja

Grafikon 10-6. Kriva učenja

Proizvodni troškovi preduzeća mogu postepeno opadati zato što radnici i

menadžeri postaju iskusniji i efikasnije koriste

raspoložive pogone i opremu. Kriva učenja pokazuje do kojeg će

stepena padati sati rada po jedinici proizvodnje, dok

kumulativni obim proizvodnje raste.


Dinamičke promene troškova - kriva učenja

Grafikon br. 10-7. Učenje naspram

ekonomije obima (razmera)

Porast prodaje proizvoda s vremenom dovodi do opadanja prosečnog troška proizvodnje

preduzeća zbog rastućih prinosa (pomeranje od A na B na krivoj AC1)

ili zbog krive učenja (pomeranje sa

A na C na krivoj AC2).

Documents

PREDAVANJE_7_TROSKOVI