nadgledanj a.4

Mar al

j zakljui e o

d a

voen je

profitabilno g

preduze a

Menger, Carl. Principles of Economics

. Libertarian Press, Incorporated, 1994

sjedinjuje dva vana elementa: organizovanje i primjenu novih metoda i preuzimanje rizika. Takoe je vjerovao da nova mala preduzea preivljavaju i rastu tokom procesa prirodne selekcije. Don Bejts Klark (John Bates Clark) (1847.-1938.) je prvi iznio drugaiji stav u vezi sa pitanjem snoenja rizika u preduzetni kom procesu. Klark je smatrao da preuzimanje rizika nije preduzetnika aktivnost, ve aktivnost vlasnika. Preduzetnika je posmatrao kao osnovnu polugu koja treba da vrati ekonomiju u stanje ekvilibrijuma. Ameriki ekonomista i jedan od osnivaa ikake ekonomske kole, Frenk Najt (Frank Hyneman Knight) (1885.-1972.), je dalje razradio koncept rizika i smatra se prvim neoklasinim ekonomistom koji je identifikovao tu specifinu preduzetniku funkciju u optem ravnotenom stanju. Razgraniio je prenosivi i neprenosivi rizik i predloio je teoriju profita vezanu za neprenosivi rizik, ekonomske promjene i razlike u preduzetnikim sposobnostima. Najt je preduzetnike smatrao za podskup menadera. 5 Preduzetnik je osoba koja je spremna da rizikuje svoju karijeru i finansijsku sigurnost zbog biznis ideje, ulaui svoje vrijeme i kapital u neizvjestan posao. Jedan od najveih ekonomskih mislilaca svih vremena, Jozef umpeter (Joseph Schumpeter) (1883.-1950.), predstavlja ujedno i jednu od najzna ajnijih figura u istoriji razvoja misli o preduzetnitvu. Za doprinos razvoju misli o preduzetnitvu, umpeteru priznanje odaje i najvei teoretiar menadmenta u istoriji, Piter Draker (Peter Drucker). Preduzetnitvo je, prema umpeteru, sposobnost koja, potpuno nezavisno od vlasnitva nad kapitalom, pretpostavlja inicijativu, autoritet, predvianje i vostvo. Vie je stvar volje, nego intelekta. Preduzetnik je pokreta tehnolokih promjena (inovacija), koje kreiraju nove aktivnosti i trita. Pod tim okolnostima, profit predstavlja odstupanje nastalo inovacijom, koje rezultira smanjenjem trokova ili poveanjem cijena. umpeter je popularizovao pojam kreativna destrukcija, pod kojim podrazumijeva proces industrijske transformacije koji prati radikalna inovacija. 6 Kreativna destrukcija je proces razbijanja postojee strukture56

Knight, Frank Hyneman. Risk, Uncertainty And Profit. Kessinger Publishing, LLC, 2007

Veina ljudi pogreno smatra da je umpeter uveo pojam kreativna destrukcija. Zapravo, originalna ideja je potekla od njemakog filozofa, Fridriha Niea (Friedrich Nietzsche), a sam izraz kreativna destrukcija je prvi iskoristio njemaki ekonomista i sociolog Verner Sombart (Werner Sombart).

1 4

kako bi se poveao njen kvalitet i efikasnost. Da bi stvorili neto novo, moramo unititi ono to ve postoji. Prema umpeterovoj viziji kapitalizma, inovativni napori preduzetnika su glavni pokreta dugoronog ekonomskog rasta, uprkos injenici da se u tom procesu unitava vrijednost postojeih kompanija koje su uivale odreeni stepen monopola. 7 Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises) (1881.-1972.), jedan od najznaajnijih predstavnika austrijske ekonomske kole, je smatrao da u imaginarnoj konstrukciji ravnotenog sistema niko nije preduzetnik. 8 Meutim, u dinamikoj stvarnosti svaki uesnik je preduzetnik. Prema Mizesu sve ekonomske odluke ukljuuju donoenje odluka u skladu sa buduom neizvjesnou. Preduzetnika definie kao donosioca odluka na ije ponaanje utie i sama budunost i njegova vizija budunosti. Izrael Kirzner (Israel M. Kirzner) (1930.-), predstavnik austrijske ekonomske kole i student Ludviga fon Mizesa, je smatrao da je sutina preduzetnitva u brzom reagovanju na profitne anse koje se ukazuju na tritu. 9 Prema Teodoru ulcu (Theodore W. Schultz) (1902.-1998.), dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju 1979. godine, preduzetnitvo je in realokacije resursa, a preduzetnike sposobnosti nijesu uroene, ve se mogu stei. Mark Keson (Mark Casson) (1945.-), jedan od najuglednijih savremenih britanskih ekonomista, smatra da je preduzetnik neko ko se specijalizovao za donoenje pravih odluka. 10 Defri Timons (Jeffry A. Timmons) (1942.-2008.), profesor preduzetnitva na 11 Babson koledu (Babson College) i Harvardskoj poslovnoj koli, vidi preduzetnitvo kao sposobnost da se neto kreira i praktino napravi ni iz ega. 12

7 Schumpeter, 8

Joseph A. Capitalism, Socialism, and Democracy. Harper Perennial, 3rd Ed edition, 1962 rd von Mises, Ludwig. Human Action, a treatise on Economics. 3 revised edition, Contemporary Books, 1966 9 Kirzner, Israel. Competition and Entrepreneurship. Chicago, University of Chicago Press, 197310

Casson, Mark. The Entrepreneur: An Economic Theory. 2nd edition, Edward Elgar Publishing, 2005 Babson koled je privatna poslovna kola u Masausetsu (Massachusetts), koja je 12 godina za redom

11

proglaavana za najbolju poslovnu kolu u oblasti preduzetnitva u redovnom godinjem izboru asopisa Ju Es Njuz end Vorld Riport (U.S. News & World Report) 12 Timmons, Jeffry A. The Entrepreneurial Mind. Brick House Pub. Co., 1989

1 5

Vilijam Bajgrejv (William D. Bygrave), jedan od vodeih savremenih autoriteta u oblasti preduzetnitva i profesor na Babson koledu, smatra da je preduzetnik 13 svaka ona osoba koja zapoinje novi biznis. Njegovo miljenje je da preduzetnik moe da bude revolucionaran samo u rijetkim situacijama.

1.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva Shvatanje preduzetnitva se mijenjalo kroz vjekove. Jedno od shvatanja koje se danas moe najee uti je: Preduzetnistvo je sposobnost osobe da zapazi povoljnu priliku za posao, da prikupi potreban kapital i da zapone posao preuzimajui rizik da nee uspjeti, ali u nadi da e postii uspjeh. Preduzetnitvo je mogue defmisati sa razliitih aspekata, pa tako postoje sljedee grupe definicija: Preduzetnitvo kao faktor proizvodnje (ekonomska definicija) Preduzetnitvo je etvrti faktor proizvodnje, pored tradicionalna tri (rad, zemlja i kapital).1

Preduzetnitvo kao skup karakteristika pojedinca Preduzetniki poduhvat je rezultat uroenih (naslijeenih) osobina koje pojedinac ima i koje ga izdvajaju od drugih ljudi. Preduzetnitvo kao nain ponaanja (razmiljanja) Preduzetnitvo predstavlja specifian nain razmiljanja (ponaanja) pojedinca, i nije iskljuivo vezano za biznis.

2

Hauard Stivenson {Howard H Stevenson), profesor poslovne administracije na Harvardskoj poslovnoj koli {Harvard Business School) i jedan od najveih autoriteta u oblasti preduzetnitva na svijetu, ima svoju definiciju koja je opteprihvaena na tom univeritetu, a i ire: Preduzetnitvo je nastojanje da se iskoristi ansa, bez obzira na resurse koji se trenutno posjeduju." 14

13

Bygrave, William D. and Andrew Zacharakis. The Portable MBA in Entrepreneurship. 3 edition, Wiley, 2003 14 Stevenson, Howard H. A Perspective On Entrepreneurship. Harvard Business School Working Paper, #9-384-131, 1983

rd

1 6

Definicije preduzetnitva pojedinih teoretiara prikazane su u sljedeoj tabeli. Autor Kirzner (1973.) Drucker (1985.) Stevenson, Roberts, Grousbeck (1985.) Rumelt (1987.) ne Low i MacMillan (1998.) Gartner (1998.) Timmons (1997.) Venkataraman (1997.) Definicija Preduzetnitvo predstavlja sposobnost da se iskoristi nova ansa, to e dovesti do ispravke trita i vratiti ga ravnotei. Preduzetnitvo je akt inovacije koja podrazumijeva oplemenjivanje postojeih resursa novim kapacitetima koji stvaraju bogatstvo. Preduzetnitvo podrazumijeva prihvatanje ansi bez obzira na trenutne resurse i sposobnosti. Preduzetnitvo predstavlja stvaranje novog biznisa koji kopira postojei, ve sadri neke elemente novine. Preduzetnitvo je stvaranje novog preduzea.

Morris (1998.) Sharma i Chrisman (1999.)

Preduzetnitvo je stvaranje nove organizacije, proces u kojem se stvaraju nove organizacije. Preduzetnitvo je nain miljenja, rezonovanja i djelovanja orjentisanih ka novim ansama i balansiranom liderstvu. Preduzetniko istraivanje nastoji da objasni kako se prepoznaju i koriste anse koje donose budua dobra i usluge, od strane koga i sa kakvim posljedicama. Preduzetnitvo je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvaraju vrijednost dovoenjem u vezu jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile anse iz okruenja. Preduzetnitvo obuhvata organizaciono stvaranje i inovaciju koja se javlja u okviru ili van postojee organizacije.

1

7

Sumiranje kljunih ideja:1

Razliita poimanja u razliitim vremenima donijele su i raznovrsne teorijske definicije preduzetnitva; U teorijskom aspektu svoj doprinos su dale klasi na, neoklasina i savremena kola preduzetnitva; Nekoliko teorijskih kola je takoe dalo svoj doprinos izuavanju naune discipline poput: Britanske, Francuske, Austrijske, Njemake I Amerike kole preduzetnita; Preduzetnitvo kao teorijsku discipline treba doivljavati kao system vrijednosti, nain razmiljanja i kulturoloki fenomen.

2

3

4

1 8

2. PRIRODA PREDUZETNITVA Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje ekonomskih efekata preduzetnike aktivnosti. 2.1. Preduzetnitvo u savremenom dobu Od svih onih koji ine menadment savremene svjetske ekonomije, preduzetnici najvie zaokupljaju nau panju. Svi imamo neki stav o njima. Moemo posmatrati preduzetnike kao heroje: samoinicijativne pojedince koji preuzimaju veliki rizik kako bi donijeli koristi novih proizvoda/usluga potroaima na irim svjetskim tritima. Moemo izraziti interesovanje za tempo ekonomskih i drutvenih promjena koje donose preduzetnici i nesigurnosti koju oni kreiraju. Moemo se diviti njihovom talentu, ili preispitivati nagrade koje dobijaju za svoje napore, ali ne moemo ignorisati njihov uticaj na svijet i na nae poimanje svijeta. Savremeno doba karakterie promjena. Svakodnevno sluamo o promjenama u politikom ure enju, razvoju ekonomskih odnosa i novim tehnolokim dostignuima. Ove promjene su globalne. Razvoj informacione tehnologije omoguava da kapital na efikasniji nain koristi nove poslovne anse. Uspjeh se bre nagrauje, a neuspjeh se stroije kanjava. Potroai oekuju stalna unapreenja proizvoda koje konzumiraju. Jedna od kljunih promjena savremenog svijeta sastoji se u tome da biznis mora bre reagovati. Da bi zadrali svoju poziciju na tritu, vlasnici biznisa moraju konstantno inovirati ponudu. Svijet trai vei broj preduzetnika i njihovu veu angaovanost. U zrelim ekonomijama na Zapadu, oni obezbjeuju ekonomsku dinaminost. Brzo-rastui biznis koji oni stvaraju predstavlja izvor novih radnih mjesta. Individualni preduzetnici su ti koji moraju izvriti restrukturiranje post-komunistikih zemalja u Istonoj i Centralnoj Evropi i obezbijediti stvaranje ive trine ekonomije (Benacek, 1995; Luthens i ostali, 2000; Fogel, 2001; Peng, 2001; Puffer i ostali, 2001; McMillan i Woodruff, 2002). Promjena podrazumijeva i anse i probleme. anse se javljaju u obliku novih mogunosti i potencijala za bolju budunost. Problem se nalazi u upravljanju nesigurnou koju stvaraju ove mogunosti. Odgovarajui na ovaj izazov, preduzetnici moraju nastojati da iskoriste anse, dok istovremeno kontroliu i reaguju na ove nesigurnosti. Reakcija se ogleda u nainu na koji se upravlja organizacijama. Kao to emo vidjeti, ovo je1 9

fundamentalna odgovornost preduzetnika. Da bi razumjeli odgovornost i nain na koji se njome upravlja, potrebno je razumjeti sve aspekte preduzetnitva. Preduzetnitvo se moe posmatrati sa nekoliko aspekata: 1 Preduzetnitvo je stil menadmenta; 2 Preduzetniki menadment ima za cilj traenje ansi i pokretanje promjene; 3 Preduzetniki menadment je strategijski menadment, tj. menadment cijele organizacije i 4Preduzetnitvo je pristup menadmentu koji se moe nauiti. Kao to emo vidjeti, nije lako definisati ta preduzetnik jeste, a ta nije. Meutim, moemo rei da su preduzetnici samo menaderi koji donose preduzetnike odluke. U nastavku teksta govori emo o tome ta predstavljaju ove odluke, ta sadre i kako ih sprovesti. Postoji dosta predrasuda u vezi preduzetnika. Npr. ova knjiga ne prihvata tvrenje da je preduzetnik neko ko je roen da postigne uspjeh, ili da on mora imati odreeni tip linosti da bi bio uspjean. Umjesto toga, posmatraemo preduzetnika jednostavno kao menadera koji zna da donese preduzetnike odluke i da ih sprovede. Preduzetniki uspjeh je rezultat linog angaovanja, napornog rada i uenja, a ne uroeni talenat. 2.2. Priroda preduzetnitva 2.2.1 ta je preduzetnitvo? Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje prirode preduzetnitva i preduzetnika kao izvrioca menaderskih zadataka, agenta ekonomske promjene i kao linosti. Termin preduzetnik ima iroku upotrebu. Korijeni ove rijei potiu iz 17. vijeka (Francuska), kada je preduzetnik obavljao odreeni komercijalni posao za investitora. Ovi poslovi su se obino odnosili na preko-okeanske trgovinske projekte, koji su bili rizini za obje strane. Iako su ekonomisti davno prepoznali znaaj preduzetnika, potekoe se javljaju ne u davanju uloge preduzetniku, ve u davanju takve uloge koja e se razlikovati od uloge tradicionalnih menadera. William Gartner (1990) je sproveo detaljno istraivanje u ovom pravcu. Naime, on je ispitivao akademike,2 0

biznismene i politiare za njihovo miljenje o tome ta je to preduzetnik. Kao rezultat ovog istraivanja dobio je devedeset razliitih termina koji pojanjavaju ulogu preduzetnika. On je zakljuio da su razlike izme u preduzetnika i njihovih poslova velike koliko i razlike izme u preduzetnika i onih koji to nijesu, kao i izmeu novih i postojeih firmi. Dok se na jednoj strani nudi veliki broj definicija preduzetnika i preduzetnitva, na drugoj strani individualno poimanje ovih termina moe biti razliito, jer svi mi na osnovu sopstvenog iskustva imamo sliku o tome ta preduzetnik jeste, a ta nije. Npr. pojam rizika esto se dovodi u vezu sa preduzetnikom. Ali, postoji razlika izmeu preduzetnika koji obavlja posao i investitora koji preuzima finansijski rizik za taj posao. Takoe, odreene definicije preduzetnitva naglaavaju njegov znaaj u obezbjeivanju ekonomske efikasnosti koja maksimizira povraaj investitoru. Nagraditi investitora jeste zna ajno, ali to nije jedini cilj kojem tee preduzetnici. Oni nastoje obezbijediti nagradu svim uesnicima/stejkholderima u ovom poslu, a ne samo investitorima. Kao i menaderski fenomen, preduzetnitvo ima ekonomsku i drutvenu dimenziju. Preduzetnik je pojedinac koji ivi i funkcionie u okviru drutva. Preduzetnike ne karakteriu sve aktivnosti koje se preduzimaju, ve samo one koje imaju za cilj stvaranje bogatstva, to je preteno menaderska aktivnost. Ali, preduzetnitvo se odlikuje odre enim pristupom stvaranju bogatstva. Preduzetnik je istovremeno: 1Menader koji preduzima aktivnosti u okviru odreenih zadataka koje izvravaju i naina na koji to postiu; 2Agent ekonomske promjene u okviru efekata koje imaju na ekonomske sisteme i na promjene koje stvaraju i 3Individua u okviru njihove psihologije, li nosti i linih karakteristika. 2.2.2. Poslovi preduzetnika Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje poslova koje preduzima i koji karakteriu rad preduzetnika. 2.2.2.1. Vlasnitvo nad organizacijom/kompanijom Poimanje preduzetnika uglavnom se dovodi u vezu sa njegovim vlasnitvom nad organizacijom/kompanijom. Savremene trine ekonomije2 1

karakterie razlikovanje izmeu vlasnitva i voenja organizacije. Vlasnitvo je u rukama onih subjekata koji investiraju u biznis i posjeduju dio kapitala, dok je vo enje kompanije delegirano na profesionalne menadere ili agente. Ove dvije uloge se prilino razlikuju. Stoga, ako preduzetnik posjeduje biznis, tada on de facto preuzima dvojnu ulogu: investitora i menadera. Ovu razliku uoio je jo 1803. godine francuski klasini ekonomista J.B. Say. Meutim, preduzetnici su i pojedinci koji nijesu vlasnici. U razvijenim ekonomijama, sofisticirana trita postoje da bi investitorima omogu ila pristup novim poslovima i veina preduzetnika je spremna da to iskoristi kako bi privukli investitore. Npr. kada je Frederick Smith osnovao kompaniju za distribuciju Federal Express, uloio je samo 10% poetnog kapitala. Ostatak su obezbijedili institucionalni investitori. Da li imamo loije miljenje o njemu kao preduzetniku zbog toga to je razvodnio vlasnitvo? Ustvari, veina ljudi posmatra sposobnost da se posao prezentuje i privue podrka investitora kao vane preduzetnike vjetine. 2.2.2.2. Osnivanje novih organizacija Miljenje da je preduzetnik neko ko je osnovao novu organizaciju je miljenje koje dijeli veina ljudi. Preduzetnik je osoba koja obavlja posao povezujui razliite elemente organizacije (ljude, imovinu, proizvodne resurse, itd) i dajui im poseban pravni identitet. Mnogi teoreti ari smatraju da je ovo esencijalna karakteristika preduzetnika (npr. Bygrave i Hofer, 1991). Indijski akademik R.A. Sharma (1980) smatra da je to posebno vano za ekonomije u razvoju. Me utim, takva osnova za definisanje preduzetnika je osjetljiva na ono to mi podrazumijevamo pod terminom nova organizacija. Mnogi ljudi koje smatramo preduzetnicima ulaze u organizacije koje su ve osnovane i proiruju ih, razvijaju i absorbuju u postoje e organizacije. Otkup djelova kompanije od strane menadera u sve ve oj mjeri predstavlja nain da oni pokau svoje preduzetnike sposobnosti. 2.2.2.3. Iznoenje inovacija na trite Inovacija je krucijalni dio preduzetnikog procesa. Teoretiar austrijske kole ekonomske misli J.A. Schumpeter posmatra inovaciju kao fundamentalni element preduzetnikog procesa stvaranja bogatstva.2 2

Sie njegovih ideja moe se nai u lanku koji je napisao za Ekonomski urnal (1928). On ne posmatra preduzetnike kao ulje koje podmazuje tokove ekonomije, ve kao egocentrine pojedince koji trae kratkoro ne monopole na bazi odreene nove inovacije. Kada se uspostavi preduzetniki monopol, pojavljuje se nova generacija preduzetnika sa novim inovacijama koje e preuzeti taj monopol u procesu koji Schumpeter naziva kreativna destrukcija. Peter Drucker u svojoj knjizi Inovacije i preduzetnitvo (1985) navodi da je inovacija centralni zadatak preduzetnika-menadera. Preduzetnici moraju uraditi neto novo, jer u protivnom njihova pojava na tritu nema smisla. Ali moramo biti obazrivi sa pojmom inovacija. Inovacija u poslovnom smislu moe zna iti mnogo vie od razvoja novog proizvoda ili tehnologije. Ideja inovacije podrazumijeva svaki novi nain obavljanja posla koji stvara vrijednost . Inovacija moe podrazumijevati nov proizvod ili uslugu, ali tako e, moe sadrati nov nain isporuke postojeeg proizvoda ili usluge, nove metode informisanja potroaa o proizvodu ili nov nain promocije. Posao preduzetnika je kompleksniji od jednostavnog pronalaska neeg novog. Taj posao obuhvata i iznoenje inovacija na trite u cilju zadovoljenja potreba potroaa. Novi proizvod ili usluga moraju biti profitabilni, uz odgovarajuu distribuciju, marketing i zatitu od konkurencije. 2.2.2.4. Identifikovanje ansi na tritu Identifikacija ansi na tritu predstavlja jedan od kljunih zadataka preduzetnika. On mora konstatno pratiti poslovno okruenje, jer se anse ne prezentuju same od sebe, ve se moraju traiti. Inovacija per se nema znaaja ukoliko ne postoji ansa, tj. tranja za tom inovacijom . Meutim, preduzetnik se ne moe zaustaviti samo na identifikovanju ansi, ve ih mora iskoristiti uz odgovarajue inovacije. Pored toga, prosto uoavanje novih ansi na tritu moe se delegirati na istraiva e trita. Stvarna vrijednost javlja se kada se ansa iskoristi kreiranjem novog proizvoda za kojim postoji tranja na tritu. 2.2.2.5. Primjenljivost vjetina Vjetina preduzetnika, kao to smo rekli, sastoji se od vjetine prepoznavanja ansi na tritu i inoviranja. Pored toga, oni posjeduju posebnu sposobnost odluivanja o tome na koji nain treba alocirati2 3

rijetke resurse u situaciji kada su informacije ograniene. Njihova vjetina u ovom poslu je ono to preduzetnike ini atraktivnim za investitore.

Dok e investitori sigurno zahtijevati sposobnost preduzetnika za donoenje pravilnih poslovnih odluka, i vriti provjeru njihovog iskustva u tome, ideja da je preduzetnik ekspert u toj oblasti dovodi do pitanja da li preduzetnik ima vjetinu preduzetnika, a ne samo vjetinu menadera u svojoj oblasti? Od znaaja je da neko razvije vjetinu (a ne samo poznavanje principa) donoenja odluka o alociranju rijetkih resursa. 2.2.2.6. Liderski pristup Liderstvo je jedan od kljunih elemenata menaderskog uspjeha. Preduzetnici rijetko mogu sami sprovesti inovaciju. Njima je potrebna podrka subjekata unutar i van organizacije, kao to su investitori, kupci i dobavljai. Da bi svi ili u istom pravcu, bili fokusirani i motivisani za uspjeno okonanje posla, oni moraju imati podrku i direktivu. Ovaj posao je u rukama preduzetnika koji treba da pokae sposobnosti lidera. Liderstvo je vaan faktor preduzetni kog uspjeha, ali se ne moe striktno dovoditi u vezu sa preduzetnikom, ve i generalno sa menaderskom funkcijom. 2.2.2.7. Preduzetnik kao menader ini se da preduzetnik obavlja poslove koji se fundamentalno ne razlikuju od poslova menadera (moda jedino u teini tih poslova). To ne treba da nas iznenauje. U krajnjem, preduzetnik jeste menader. Moda moemo da povuemo razliku izmeu preduzetnika i obinog menadera, ali ukoliko to uinimo, to mora biti na bazi onoga ime preduzetnik upravlja, kako upravlja, kakva je njegova efikasnost i efekat koji stvara kao menader, a ne samo na bazi konkretnog posla koji obavlja. 2.2.3. Uloga preduzetnika 2.2.3.1. Kombinovanje ekonomskih faktora Ekonomisti generalno prepoznaju tri ekonomska faktora: sirovine koje se mogu nai u prirodi, radna snaga (ljudski resursi) sa svojim fizikim i mentalnim karakteristikama i kapital (novac). Svi proizvodi i usluge koji su2 4

predmet kupovine i prodaje predstavljaju kombinaciju ovih elemenata. Vrijednost se stvara kombinovanjem ovih faktora na na in koji zadovoljava potrebe ljudi. Kombinovanje ovih faktora odvija se unutar organizacija od strane pojedinaca koji zajedniki obavljaju odreeni posao. Neki ekonomisti smatraju preduzetnitvo etvrtim faktorom koji utie na prethodna tri i stvara produktivnu kombinaciju. Posmatrana na ovaj nain, inovacija predstavlja novu kombinaciju ekonomskih faktora. Druga grupa ekonomista ne slae se sa ovim miljenjem, uz primjedbu da se ne pravi dovoljno velika razlika izmeu preduzetnike i ostalih vrsta ekonomske aktivnosti. Iako preduzetnici utiu na kombinaciju ekonomskih faktora, to isto ine svi aktivni subjekti u jednoj ekonomiji. Zbog toga nije jasno zato je preduzetnitvo poseban oblik ekonomske aktivnosti. 2.2.3.2. Obezbjeenje trine efikasnosti Ekonomska teorija sugerie da je najefikasniji ekonomski sistem onaj u kojem neometana trita odreuju cijenu po kojoj se proizvodi kupuju i prodaju. U ovom kontekstu, pojam efikasan znai da se resursi distribuiraju na optimalan nain, tj. da se njihovom upotrebom maksimizira zadovoljenje potreba ljudi. Ovakvo stanje ekonomski sistem moe dostii jedino u sluaju kada postoji konkurencija meu dobavljaima. Preduzetnici obezbjeuju tu efikasnost. Uesnik na tritu koji se ne suo ava sa konkurencijom nastojae da ostvari profit koji je iznad iznosa koji trite dozvoljava i tako e se smanjiti ukupna efikasnost sistema. Preduzetnici trae upravo ovaj viak profita. Prihvataju i nii nivo sopstvenog profita (ime se pribliavaju stvarnoj trinoj stopi), preduzetnici e u i na trite sa niom cijenom svojih proizvoda i na taj nain obezbijediti efikasnost trita, kao i nivo cijena na najniem mogu em nivou. Teoretiari klasine kole obezbjeuju dobru poetnu poziciju u razumijevanju uticaja koji preduzetnici imaju na ekonomski sistem. Meutim, poslovni odnosi su u sutini mnogo kompleksniji od slike koju su oni stvorili. Npr. kompanije konkuriu jedne drugima sa vie elemenata, a ne samo cijenom. Kao to emo pokazati kasnije, najuspjeniji preduzetnici su2 5

upravo oni koji izbjegavaju direktnu konkurenciju sa postojeim trinim uesnicima. 2.2.3.3. Rizik i njegovo prihvatanje Izuzetno je teko projektovati budunost na bilo kojem polju. Bez obzira na to to imamo kvalitetan plan, uvijek postoji vjerovatnoa da e neka sluajnost uticati na ishod koji nijesmo oekivali ili eljeli. Neki ekonomisti tvrde da je primarna funkcija preduzetnika da preuzme rizik u ime ostalih. Stoga, posmatrano u ovom kontekstu, postoji trite rizika. Rizik je neto to ljudi, uopteno govorei, nastoje da izbjegnu i zato su spremni da plate da bi se oslobodili istog. Preduzetnici obezbjeuju usluge otklanjanja rizika i spremni su da ga kupe. Uzmimo primjer da bi ovo pojasnili. Poznate su prednosti koje nudi razvoj nove tehnologije, kao to je digitalno snimanje televizijskih slika. Me utim, postoji rizik koji je povezan sa ovom novom tehnologijom: finansijske investicije u razvoj su velike, postoji doza nesigurnosti, konkurencija je jaka. Ne postoji garancija da e se investiranje isplatiti. Mi sada uivamo u prednostima digitalne tehnologije, pa ipak kao potroa i nijesmo bili izloeni riziku njenog stvaranja. Ustvari, mi smo delegirali taj rizik na preduzetnika koji je aktivno uestvovao u kreiranju. Zato preduzetnici oekuju da budu nagraeni za izlaganje riziku u vidu profita koji ostvaruju. Ovaj profit de facto predstavlja cijenu koju su potroai spremni da plate da bi uivali u prednostima upotrebe digitalne tehnologije, a da se ne izlau riziku koji prati proces njenog stvaranja. Ideja prihvatanja rizika od strane preduzetnika bila je vana za koncept preduzetnitva koji je razvio engleski klasi ni ekonomista John Stuart Mill godine 1848. Meutim, moramo voditi rauna o tome da pravimo razliku izmeu linog rizika i ekonomskog rizika. Linom riziku se izlaemo u sluaju kada sebe dovodimo u opasnost, recimo prilikom planinarenja, dok se ekonomski rizik vezuje za investiciju. Rizik je mogunost da povraaj od investicije bude manji od oekivanog, ili manji od povraaja koji bi se ostvario realizovanjem alternativne investicije. Stoga je prihvatanje rizika obaveza investitora, a ne preduzetnika koji upravlja poslom. Me utim, popularno miljenje da preduzetnik preuzima rizik nije sasvim neadekvatno. Preduzetnici se dobro snalaze kada upravljaju visoko-rizinom situacijom, tj. u stanju su da sauvaju pribranost i donesu pravilne odluke.2 6

2.2.3.4. Maksimiziranje povraaja investitoru Neki smatraju da je primarna uloga preduzetnika da maksimizira povra aj akcionarima na njihove investicije. Ustvari, komentar se odnosi na to da preduzetnici stvaraju i vode organizacije koje stvaraju dugoro an profit za investitore, koji je vei nego to bi to inae bio sluaj. To predstavlja jo jedan aspekt preduzetnike uloge u stvaranju ukupne ekonomske efikasnosti. Investitori trae preduzetnike koji stvaraju uspjean i profitabilan biznis, ali, i pored toga, miljenje da preduzetnici nastoje da maksimiziraju jedino povraaj investitoru moe biti pod znakom pitanja. Preduzetnitvo, kao i svaka menaderska aktivnost, uzima u obzir interese ire grupe subjekata, a ne samo investitora. 2.2.3.5. Trine informacije Pretpostavka klasine ekonomije je da su sve relevantne trine informacije dostupne proizvoaima i potroaima. Meutim, ljudska bia nijesu savreni mehanizmi obrade informacija. U praksi, trite funkcionie na nain da sve informacije nijesu dostupne. Postoji miljenje da preduzetnici vrebaju informacije koje nijesu iskoriene. Koristei takve informacije, oni ine trite efikasnijim i bivaju nagraeni stvorenim prihodima. Jedna od prednosti malih organizacija u odnosu na velike je da su male organizacije vjetije u uoavanju neiskorienih trinih informacija. 2.2.4 Preduzetnik kao linost Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje kako su razliita miljenja o prirodi linosti uvedena u definicije i razumijevanje preduzetnika. 2.2.4.1. Sjajna linost Prva asocijacija na rije preduzetnik, ili na bilo koju istaknutu linost od uticaja, bilo da se radi o politi arima, naunicima ili umjetnicima, jeste da je to neka sjajna linost - neko ko je predodre en da se uzdigne iznad svih. Preduzetnik moe sluiti kao neko na koga se moemo ugledati, ali generalno atribut sjajna linost ne moe biti upotrebljiv u praksi, jer kad preduzetnik postigne uspjeh, onda jeste sjajna linost, ali kada ne uspije, onda nije. To bi znailo da je preduzetnitvo uroena osobina, to se ne moe prihvatiti kao apsolutno tano.2 7

2.2.4.2. Drutveno neprilagoena linost Ovaj stav o preduzetniku bazira se na tome da preduzetnik nije prilago en postojeim drutvenim uslovima, te je stoga motivisan da stvara nove uslove u kojima moe funkcionisati. Na taj na in nastaju nove organizacije. Mnogi preduzetnici postaju uspjeni nakon naputanja organizacije u kojoj su bili nezadovoljni svojim poslom profesionalnih menadera, te su zato odlu ili da napuste taj posao i zaponu sopstveni biznis. Odreena istraivanja koja su se bavila nainom na koji su preduzetnici proveli svoje djetinjstvo i njihovim odnosom prema svojoj porodici, dovela su do zakljuka da su preduzetnici esto ivjeli u oskudici i tekim uslovima ivota, to je dovelo do nedostatka njihovog samopouzdanja, do osje aja nesigurnosti i potisnute elje za kontrolom. Kao rezultat, javlja se njihovo buntovniko ponaanje, to ih sputava da se prilagode postojeim uslovima. Schumpeter navodi da ako je preduzetnitvo proces kreativne destrukcije, onda miljenje o drutvenoj neprilago enosti sigurno naglaava vienje preduzetnika kao kreativnog razaraa. Ideja o nesigurnosti preduzetnika moe se uzeti sa rezervom, jer su i pojedinci sa sretnim djetinjstvom bez oskudice postali preduzetnici. Razlog njihovog nezadovoljstva u postojeoj organizaciji moe se traiti u neadekvatnom tretmanu njihovih sposobnosti i ambicija. 2.2.4.3. Tip linosti Kao rezultat reagovanja na odreene situacije, postoje razliite grupe tipova linosti. Npr. ekstrovertni i introvertni, neposredni i rezervisani, agresivni i pasivni, itd. Sti e se utisak da su preduzetnici ekstrovertne linosti, neposredni u svom nastupu, reaguju prije instinktivno nego proraunato. Meutim, detaljne studije su pokazale da svi tipovi li nosti mogu biti uspjeni preduzetnici. 2.2.4.4. Obiljeja karaktera Karakterne crte razlikuju se od tipova linosti. Dok linost moe biti odreenog tipa, ona posjeduje karakter. U veoma uticajnoj studiji ranih 1960-tih godina, David McClelland je identifikovao potrebu za dostignuem (zajedno sa ostalim2 8

karakteristikama) kao fundamentalnu pokretaku crtu u linosti uspjenih preduzetnika. Ostali faktori koji se smatraju vanima su potreba za autonomijom, potreba za kontrolisanjem situacije, elja za suoavanjem sa rizikom, kreativnost, potreba za nezavisnou i elja za liderstvom. Ovakvo vienje linosti preduzetnika zahtijeva odgovor na pitanja kao to su: 1. Da li su karakterne crte uroene? 2. Da li su one date/nepromjenljive ili se mogu nauiti? 3. Da li na karakterne crte utiu eksterni faktori? 4. Da li posjedovanjem odreenih atributa karaktera nastaje preduzetnitvo, ili ono stvara odreene karakterne crte? Ideja o karakternim crtama preduzetnika obezbjeuje vanu paradigmu za prouavanje preduzetnike motivacije. 2.2.4.5. Drutveni razvoj Kao to smo vidjeli, tip linosti i karakter su dio mentalnog sklopa, te su stoga relativno nepromjenljivi. Mogu se mijenjati sporo ili pod posebnim uslovima. Miljenje o drutvenom razvoju posmatra linost kao sloenije pitanje. Preduzetnitvo se posmatra kao proizvod koji se dobija od interakcije internih psiholokih i eksternih drutvenih faktora. Nain ponaanja ljudi nije unaprijed predodreen, ve zavisi od iskustva i ansi koje se otvaraju pred njima. Po tome preduzetnici nijesu roeni kao takvi, oni su stvoreni. Osoba se ne raa kao preduzetnik, ve odluuje da to postane u odreenom periodu ivota. Faktori koji su vani za drutveni razvoj preduzetnika su brojni, a najvaniji su sljedei: Faktori predodreenosti inteligencija, kreativnost, linost, motivacija, lina ambicija, itd. Steeni faktori uenje, obuka, iskustva u inkubatorskim institucijama, postojanje uzora, itd. 1Drutveni faktori redosljed roenja, porodini ivot, pripadnost odreenoj drutvenoj grupi i odnos prema roditeljima, drutvo i kultura, ekonomski uslovi, itd.2 9

Model drutvenog razvoja prua vjerodostojniju sliku preduzetnikog ponaanja od modela koji smatraju preduzetniki uspjeh predodreenim. 2.2.4.6. Saznajni pristupi Saznajna psihologija je realativno noviji, ali sve znaajniji pravac psiholokog objanjavanja i istraivanja. Ona se bavi nainom na koji ljudi dobijaju, uvaju, obrauju i koriste informacije. Npr. kada su suo eni sa novim problemom, neki ljudi e se pozvati na metode koje su im ve poznate, dok e drugi traiti nove i originalne metode; jedni e teiti rizinim situacijama, dok e ih drugi izbjegavati; jedan broj ljudi je spreman da donosi odluke raspolau i samo sa limitiranim brojem infomacija, dok e drugi saekati dok ne budu dobro informisani. Ovo su primjeri koji pokazuju da se preduzetnici razlikuju ne samo po svojoj li nosti, ve i po spoznajnim strategijama i stilovima koje prihvataju (koje mogu biti u vezi sa linou, ali nijesu identini). 2.2.5 Preduzetnitvo kao stil menadmenta Kljuni rezultat uenja: Spoznaja da je preduzetnitvo stil menadmenta koji ima za cilj prihvatanje ansi i put do promjene. Do sada smo govorili jednako o tome ta preduzetnik nije, kao i o tome ta preduzetnik jeste, kako bi odbacili odreene predrasude koje se vezuju za ovaj pojam, kao to je npr. tvrdnja da je preduzetnik odre eni tip linosti ili da su odreeni ljudi roeni da budu preduzetnici.* Ono to sa sigurnou moemo rei je da preduzetnik jeste menader. Preduzetnik je neko ko upravlja na preduzetniki nain. Oni esto upravljaju odreenim preduzetnikim poslom/biznisom, ili novom organizacijom u nastojanju da oive postojei biznis. Preduzetniki posao predstavlja odreeni menadment izazov. Priroda preduzetnikog posla odreuje menadment koji je potreban da bi se posao uspjeno vodio. Stoga moemo rei da preduzetniki menadment karakteriu tri stavke, a to su: 1 Promjena; 2 ansa i 3 Menadment sveukupne organizacije. _____________________________________________________________Vidjeti vie: Philip Wickham: ''Strategic enterpreneurship'', Prentice hall, UK

3 0

2.2.5.1. Promjena Preduzetnici su menaderi promjene. Oni povezuju ljude, novac, ideje i resurse kako bi se osnovale nove organizacije i kako bi se mijenjale postojee. Preduzetnici nijesu toliko vani zbog rezultata svojih aktivnosti, koliko zbog promjene do koje oni dovode. Za razliku od preduzetnika, menaderi imaju za cilj odravanje postojee situacije u postojeoj organizaciji, te zatitu njene pozicije na tritu. Menaderi ne vode promjeni. 2.2.5.2. ansa Preduzetnici konstantno trae mogunost obavljanja odreenog posla na drugaiji i bolji nain. Oni inoviraju biznis da bi stvorili novu vrijednost. Preduzetnici su vie zainteresovani za prihvatanje ansi nego za uvanje resursa. Ovo ne znai da preduzetnici nijesu zainteresovani za resurse. Naprotiv, oni su svjesni injenice da su raspoloivi resursi ogranieni. Preduzetnici mogu koristiti sopstvena sredstva, ali ukoliko koriste sredstva investitora bi e pod kontrolom istog. Ali, preduzetnici posmatraju resurse kao neto to se mora utroiti da bi se stvorila vrijednost, a ne da se uvaju kao takvi. Preduzetnici izlau resurse riziku, ali ih i maksimalno koriste da bi ostvarili povraaj. To ih razlikuje od menadera prilikom osnivanja biznisa, jer menaderi vie tede rijetke resurse, nego to ih koriste za prihvatanje ponuenih ansi. 2.2.5.3. Menadment ukupne organizacije Preduzetniki pristup podrazumijeva upravljanje imajui u vidu cijelu organizaciju, a ne samo njene odre ene djelove. To ne znai da su pojedine funkcije, kao to su marketing, finansije, upravljanje operacijama, i sl. nevane. Me utim, preduzetnici posmatraju ove funkcije kao segmente koji imaju svoju ulogu u cjelokupnom biznisu, a ne kao izolovane aktivnosti.3 1

PDF to Wor