Prezentacija - Predavanje 2.ppt

POSLOVNE FINANSIJE

Prof.dr Slobodan Lukićmr Darko Pašalić, asistent

1POSLOVNE FINANSIJE

OSNOVNI FINANSIJSKI CILJEVI PREDUZEĆA I

STRUKTURA UPRAVLJANJA

FINANSIJAMA PREDUZEĆA

2POSLOVNE FINANSIJE

1. Osnovni finansijski ciljevi preduzeća

Definisanje osnovnih finansijskih ciljeva nije jednostavno. Najčešće se dato definisanje svodi na sledeće:

a) Obezbeđenje potrebnih finansijskih sredstavab) Obezbeđenje likvidnostic) Maksimizacija finansijskog rezultata

3POSLOVNE FINANSIJE

Osnovni finansijski ciljevi se mogu sistematizovati na sledeći način:

1) Polazni ciljevi – optimalizacija struktura - optimalizacija konstitucione strukture - optimalizacija strukture likvidnosti - optimalizacija finansijske strukture

2) Ciljevi dejstvovanja – trajno finansijsko poslovanje - racionalno finansiranje - optimalna likvidnost - smanjenje rizika

4POSLOVNE FINANSIJE

3) Ciljevi učinaka – finansijski rezultat - prinos iz uloženih sredstava (rentabilnost) - uspešnost finansiranja

4) Krajnji ciljevi – finansijska snaga - trajna sposobnost plaćanja - trajna sposobnost finansiranja - očuvanje i povećanje imovine

5POSLOVNE FINANSIJE

FINANSIJSKI CILJEVI PREDUZEĆA

FINANSIJSKIFINANSIJSKI

CILJEVI CILJEVI

PREDUZEĆAPREDUZEĆA

POČETNIPOČETNI1.1. Optim. struktura sredstavaOptim. struktura sredstava

2.2. Optim. struk. izvora sredstOptim. struk. izvora sredst..

3.3. Likvidnst preduzećaLikvidnst preduzeća

4.4. Racionalnost ulaganjaRacionalnost ulaganja

PRELAZNIPRELAZNI1.1. Finansijska stabilnostFinansijska stabilnost

2.2. Minimizacija troškova Minimizacija troškova

3.3. Solventnost preduzećaSolventnost preduzeća

4.4. Brz obrt sredstavaBrz obrt sredstava

KRAJNJIKRAJNJI1.1. Finansijska snagaFinansijska snaga

2.2. Finansijska nezavisnostFinansijska nezavisnost

3.3. Maksimizacija dobitiMaksimizacija dobiti

4.4. Povećanje imovinePovećanje imovine

6POSLOVNE FINANSIJE

b) Finansijska snaga

Finansijska snaga se može posmatrati u dvostrukom smislu (dva pristupa): kvantitativno i kvalitativno.

U kvantitativnom smislu se pod finansijskom snagom podrazumeva obim sredstava.

U kvalitativnom smislu finansijska snaga obuhvata sledeće:

- trajna sposobnost plaćanja - trajna sposobnost finansiranja - očuvanje imovine - povećanje imovine Prednost ili primat uvek se daje kvalitativnom aspektu

finansijske snage preduzeća7POSLOVNE FINANSIJE

c) Struktura sistema upravljanja finansijama

Osnovnu strukturu sistema upravljanja finansijama u preduzeću čini sledeće:

1) Finansijski ciljevi preduzeća

2) Organizacija finansijske funkcije

3) Finansijska politika

4) Finansijsko planiranje

5) Finansijska kontrola

6) Finansijska analiza

7) Finansijsko izveštavanje

8) Finansijski informacioni sistem

9) Finansijsko odlučivanje8POSLOVNE FINANSIJE

FINANSIJSKA POLITIKA PREDUZEĆA

9POSLOVNE FINANSIJE

Polazeći od opšteg stava da je politika nauka o veštini upravljanja, pri čemu upravljanje uvek teži ostvarivanju nekog cilja, proizilazi da se politika može shvatiti kao nauka o ciljevima i načelima kao osnovnim izvorima saznanja koja se primenjuju da bi se ostvarili ciljevi.

Proizilazi da politika uvek mora da ima definisan cilj, a zatim mora da izabere ona načela kao osnovne izvore saznanja po kojima će se raditi da bi se ostvario cilj.

10POSLOVNE FINANSIJE

Finansijska politika kao politika finansijske funkcije preduzeća ima svoj cilj i načela kao osnovne izvore saznanja po kojima se radi da bi se ostvario cilj. U kvantitativnom smislu pod finansijskom snagom preduzeća podrazumeva se obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu finansijska snaga obuhvata:

(a) trajnu sposobnost plaćanja,(b) trajnu sposobnost finansiranja,(c) očuvanje imovine, i(d) povećanje imovine.


Trajna sposobnost plaćanja - podrazumeva da je preduzeće u svakom trenutku sposobno da plati sve dospele obaveze.

Trajna sposobnost finansiranja - podrazumeva da preduzeće može da finansira dugoročna ulaganja iz sopstvenih i pozajmljenih izvora, kao i da finansira kratkoročna ulaganja iz pozajmljenih izvora pri čemu se ne ugrožava likvidnost, rentabilnost i autonomija preduzeća.

Očuvanje imovine - podrazumeva u uslovima stabilne novčane jedinice poslovanje bez poslovnog gubitka, a u uslovima inflacije podrazumeva očuvanje nesmanjene vrednosti sopstvenih sredstava.

Povećanje imovine - podrazumeva ostvarivanje akumulacije, što sa svoje strane omogućava sposobnost finansiranja iz sopstvenog izvora.


a) Pojam i definisanje finansijske politike

Finansijska politika je teorijska disciplina i praktična djelatnost koja se sastoji u traženju i donošenju odluka o osnovnim ciljevima preduzeća, kao i usmeravanju preduzeća prema tim ciljevima. Za finansijsku politiku se može reći da predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzeća.

Iz osnovnog sadržaja finansijske politike proizilazi da je ona orijentisana ne samo na utvrđivanje osnovnih finansijskih ciljeva preduzeća, već i na iznalaženje najpovoljnijih metoda i postupaka kojima bi se ti ciljevi ostvarili.

U stručnoj literaturi postoje veoma različita mišljenja u vezi definisanja finansijske politike preduzeća.

POSLOVNE FINANSIJE 13

Uvažavajući različite pokušaje definisanja pojma i suštine finansijske politike preduzeća, ipak se čini da se jedan značajan aspekt aktivnosti finansijske funkcije može i nešto preciznije interpretirati. Finansijska politika preduzeća mogla bi se definisati na sledeći način:- kao svesno traženje i stvaralačko odlučivanje o osnovnim finansijskim ciljevima;- kao izbor odgovarajućih finansijskih strategija za detaljnije opredeljivanje ciljeva i izbora pravca akcija, uz svrsihodnu alokaciju resursa za njihovo poslovanje;


- kao oblikovanje optimalnih struktura sredstava i izvora sredstava, kao i struktura finansijskog odlučivanja za promenu strategija i realizaciju osnovnih finansijskih ciljeva;

- kao poštovanje pravila finansijskog ponašanja po finansijskim načelima i poslovnim konceptima, ali sa punim uvažavanjem finansijskog koncepta.


Određeni broj autora polazi od decentralizacije finansijske politike na uže i parcijalne segmente. Pri tome, pod parcijalnim finansijskim politikama podrazumeva se sledeće:

1. Politika pribavljanja finansijskih sredstava;2. Politika finansiranja tokova reprodukcije;3. Politika plasmana viška finansijskih sredstava;4. Politika finansiranja investicija;5. Politika zajedničkih ulaganja.


b) Ciljevi i instrumenti finansijske politike

Uvek kada je reč o politici onda se uglavnom misli na načela kojima se rukovodi neka akcija usmerena na ostvarivanje određenih ciljeva.

Utvrditi ciljeve finansijske politike preduzeća ustvari znači izvršiti izbor neke buduće orijentacije u finansijskom poslovanju.

Parcijalno gledano, jedno su ciljevi kojima se želi postići optimalna struktura sredstava i izvora, a drugo su ciljevi kojima se postiže optimalna likvidnost, odnosno ciljevi kojima se postiže najpovoljniji finansijski rezultat.


Polazni finansijski ciljevi preduzeća definišu onu finansijsku situaciju u pogledu strukture sredstava i njihovih izvora koja mogućava da se racionalnim finansiranjem ostvari odgovarajući finansijski rezultat, odnosno zadovoljavajući stepen rentabilnosti i finansijelnosti kao pretpostavci trajnog i stabilnog razvoja preduzeća.

Kada je reč o izboru i utvrđivanju ciljeva finansijske politike preduzeća onda treba imati u vidu njihovu varijabilnost i to u dvostrukom smislu:- prvo, u različitim okolnostima, svaki cilj nužno dobija različit kvantitativni izraz, i- drugo, u zavisnosti od okolnosti menja se i ponder pojedinog cilja finansijske politike.

Finansijski plan je jedan od najvažnijih instrumenata ostvarivanja finansijske politike preduzeća.


c) Finansijska politika i finansijski procesi

Finansijska politika predstavlja skup mera koje se odnose na izbor najoptimalnije varijante ravnoteže finansijskog poslovanja preduzeća.

Njen zadatak je da reguliše najoptimalnije pribavljanje finansijskih sredstava i njihovo sigurno i rentabilno ulaganje ravnoteže između suprotnih kretanja robe i novca.

Finansijska politika obuhvata dva odvojena finansijska procesa, to su:- prvo, pribavljanje finansijskih sredstava, i-drugo, upotreba finansijskih sredstava, odnosno njihov plasman.


Politika pribavljanja finansijskih sredstava - obuhvata fazu u kojoj se donose finansijske odluke o sledećem: potrebnom volumenu sredstava, odnosu osnovnih i obrtnih sredstava, izborima odakle ta sredstva treba pribaviti, odnosu sopstvenih i tuđih sredstava, kao i terminima angažovanja sredstava uz uvažavanje odnosa dugoročnih i kratkoročnih sredstava.

Cilj ovakve finansijske politike jeste ostvarivanje permanentne ravnoteže između pribavljenih sredstava sa njihovim ulaganjem u sledećoj fazi.


Politika plasmana finansijskih sredstava - obuhvata fazu u kojoj se donose odluke o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih sredstava.

Osnovni cilj ovakve finansijske politike jeste ostvarenje permanentne ravnoteže između uloženih sredstava i vraćanja tih sredstava.

Plasman finansijskih sredstava predstavlja izuzetno važno područje finansijske politike preduzeća. Zbog toga, on se najčešće reguliše sledećim finansijskim načelima:

(a) načelom sigurnosti,(b) načelom rentabilnosti, i(c) načelom likvidnosti.


Načelo sigurnosti ukazuje na to da sredstva treba ulagati tamo odakle će se ona sigurno vratiti.

Načelo rentabilnosti ukazuje da sredstva treba ulagati u one poslovne poduhvate gde se ona mogu oploditi.

Načelo likvidnosti ukazuje na to da finansijska sredstva treba ulagati tako da se ona vraćaju u rokovima potrebnim za izmirenje obaveza.

Politika likvidnosti - podrazumeva ostvarenje permanentne optimalne likvidnosti preduzeća kao celine. Finansijska politika se u suštini svodi na politiku likvidnosti.


d) Klasifikacija finansijske politike

Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na pribavljanje i korišćenje finansijskih sredstava, finansijsku stabilnost, likvidnost preduzeća i ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzeću.

Respektujući njene dinamičke kategorije integralna finansijska politika preduzeća može se raščlaniti na svoje posebne domene. Navodimo jedan od mogućih modela koji sa dinamičkog aspekta bliže determiniše pojedine segmente finansijske politike:


1. Osnovna (konstitutivna) finansijska politika

1.1. Politika osnovnih načela finansijskog poslovanja (stabilnost, likvidnost, rentabilnost, finansijska elastičnost, nezavisnost, itd.);

1.2. Politika finansijske snage (struktura finansijskih elemenata i njihova efikasnost);

1.3. Politika upravljanja finansijskim sredstvima (struktura finansijskog odlučivanja);


2. Poslovna (tekuća) finansijska politika2.1. Tekuća politika finansiranja;2.2. Politika raspolaganja sredstvima;2.3. Politika likvidnosti;2.4. Politika sticanja prihoda, dobiti i njihove raspodele (sa finansijskog aspekta);


3. Razvojna finansijska politika

3.1. Politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava;

3.2. Politika finansiranja tržišnog razvoja;

3.3. Politika finansiranja tehničkog razvoja;

3.4. Politika finansiranja kadrovskog razvoja;

3.5. Politika finansijskih ulaganja.


1. Osnovna (konstitutivna) finansijska politika - odnosi se na poštovanje i primenu osnovnih pravila finansijskog ponašanja u vezi sa utvrđivanjem veličine i strukture sredstava i izvora sredstava, kao i na održavanje određenih odnosa u raspodeli finansijskog rezultata preduzeća na akumulaciju i potrošnju.

2. Poslovna (tekuća) finansijska politika - odnosi se na tekuće odluke u vezi sa kratkoročnim finansiranjem, tekuću naplatu potraživanja i plaćanje obaveza, raspodelu finansijskog rezultata u određenoj godini i druge kratkoročne finansijske odluke.


3. Razvojna finansijska politika - kao deo razvojne strategije preduzeća, odnosi se na politiku formiranja sopstvenih finansijskih sredstava za finansiranje proširene reprodukcije (politiku akumulacije), politiku angažovanja eksternih izvora finansiranja, način otplate preuzetih dugoročnih kredita, izbor najprihvatljivijih investicionih alternativa, politiku dugoročnih finansijskih plasmana, itd.


e) Načela finansijske politike

Načela ili principi finansijske politike predstavljaju ključnu osnovu vezano za saznanja koja determinišu načine rada u cilju ostvarivanja ciljeva finansijske politike preduzeća, odnosno njegove finansijske snage.

Osnovna načela finansijske politike mogu se klasifikovati na sledeći način:1. Načelo finansijske stabilnosti;2. Načelo likvidnosti;3. Načelo rentabilnosti;4. Načelo finansijske elastičnosti;5. Načelo finansijske nezavisnosti;6. Načelo finansijske snage.


1. Načelo finansijske stabilnosti - polazi od odnosa između dugoročno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvećanog za dugoročno pozajmljeni kapital. Ovaj odnos treba da iznosi maksimalno 1, ili da je manji od 1. Ako njihov međusobni odnos iznosi 1, onda su dugoročno vezana sredstva pokrivena sopstvenim i pozajmljenim kapitalom.

U takvoj situaciji prisutna je dugoročna finansijska ravnoteža. Ako je njihov međusobni odnos manji od 1, onda su dugoročno vezana sredstva manja od sopstvenog i pozajmljenog kapitala. U takvoj situaciji dugoročna finansijska ravnoteža pomera se prema izvorima sredstava. Na taj način, stvara se sigurnost za održavanje likvidnosti preduzeća u oblasti dugoročnog finansiranja i obrnuto.


2. Načelo likvidnosti - predstavlja princip finansijske politike koji se definiše kao sposobnost preduzeća da u svakom momentu može da izmiri dospele obaveze.

3. Načelo rentabilnosti - u osnovi znači uvećanje ili prirast angažovanih sredstava preduzeća. S obzirom da se radi o uvećanju sredstava, obično se podrazumeva ostvarivanje osnovnih pretpostavki za prostu i proširenu reprodukciju preduzeća. Bez rentabilnosti nema ni proste ni proširene reprodukcije preduzeća, što po logici stvari direktno uslovljava ogroman značaj rentabilnosti sa aspekta razvoja preduzeća.


4. Načelo finansijske elastičnosti - polazi od pretpostavke da preduzeće u finansijskom poslovanju mora pribaviti dopunske izvore finansiranja (tuđi izvori), pri čemu će morati prevremeno otplaćivati pozajmljeni kapital u uslovima kada on ne bude više potreban u procesu finansiranja, ili ako je postao suviše skup za preduzeće.

Načelo elastičnosti preduzeća ogleda se upravo na relaciji sposobnosti pribavljanja jeftinih izvora finansiranja (tuđih), u pravo vreme i u potrebnom obimu, kao i povraćaju tih sredstava kreditorima bez kratkoročnih, odnosno dugoročnih posledica na likvidnost preduzeća i njegovo kontinuirano poslovanje. Mogućnosti pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od dva ključna faktora:(a) stanje ponude i tražnje kapitala na finansijskom tržištu, i(b) kreditne sposobnosti preduzeća.


5. Načelo finansijske nezavisnosti - polazi od zahteva da preduzeće treba da bude u što većoj meri nezavisno od poverilaca preduzeća. Načelo nezavisnosti u direktnoj je sprezi sa načelom finansijske stabilnosti, rentabilnosti, likvidnosti i elastičnosti vođenja finansijske politike preduzeća. Njihova veća međuzavisnost ima kao rezultat veću nezavisnost menadžmenta preduzeća i obrnuto.Nezavisnost preduzeća u velikoj meri zavisi i od obaveza preduzeća prema dobavljačima.


6. Načelo finansijske snage - podrazumeva određeni skup više načela koja se mogu grupisati i to na sledeći način:(1) načelo racionalnog finansiranja,(2) načelo likvidnosti, (3) načelo sigurnosti,(4) načelo rentabilnog finansiranja,(5) načelo finansijalnosti, i(6) načelo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava.


Načelo racionalnog finansiranja - polazi od najpovoljnije kombinacije izvora finansiranja (sopstvenih i tuđih) i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava.

Načelo likvidnosti - polazi od nastojanja da se unutar privrednog subjekta obezbede optimalna potrebna novčana sredstva za izmirenje dospelih obaveza.

Načelo sigurnosti - polazi od nužne potrebe obezbeđenja u određenom vremenskom intervalu nesmetanog finansijskog poslovanja preduzeća.


Načelo finansijalnosti - polazi od ostvarenog pozitivnog finansijskog rezultata koji se bazira na smanjenim finansijskim troškovima i korišćenju najpovoljnije kombinacije finansijskih izvora.

Načelo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava - polazi od potrebe povećanja sopstvenih nad tuđim izvorima sredstava putem povećane stope akumulacije, većeg koeficijenta obrta sredstava, većeg udruživanja (ulaganja) sredstava i većeg obima zajedničkih i inostranih ulaganja.


f) Faktori finansijske politike

Faktori finansijske politike preduzeća predstavljaju posebno područje sa kojim treba da budu upoznati nosioci finansijske politike preduzeća. Sve relevantne faktore finansijske politike je moguće podeliti na dve osnovne grupe, to su:

(1) eksterni ili spoljni faktori, i(2) interni ili unutrašnji faktori.

Spoljni faktori finansijske politike preduzeća izuzetno su brojni, i neophodno je posvetiti pažnju sledećem:

(a) privredno - finansijskom sistemu, i(b) tržišnim uslovima privređivanja.


Privredno-finansijski sistem - kao spoljni faktor finansijske politike preduzeća od posebne je važnosti, jer se merama ovog sistema obezbeđuje realizacija planova i programa preduzeća.

Ovde treba posebo istaći, da se stabilnost finansijske politike preduzeća nalazi u direktnoj zavisnosti od postojanosti i stabilnosti mera privredno - finansijskog sistema.

Praksa pokazuje da su česte i značajne promene mera privrednog i finansijskog sistema negativno uticale na održavanje trajnije stabilnosti finansijske politike preduzeća. Posledica ovakvih kretanja bila je smanjena racionalnost pri korišćenju finansijskih sredstava, kao i promenljiva rentabilnost u poslovanju preduzeća.


Tržišni uslovi privređivanja - u najširem smislu reči, takođe predstavljaju veoma značajan eksterni faktor finansijske politike preduzeća, s obzirom da spadaju u grupu relativno ograničavajućih faktora ponašanja preduzeća u svim njegovim aktivnostima, pa sledstveno tome i u koncipiranju njegove finansijske politike. Ovo se podjednako odnosi kako na domaće tako i na inostrano tržište.

U unutrašnje faktore finansijske politike preduzeća spadaju sva ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzeća. Oni se obično grupišu na sledeći način:(a) faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduzeća, i(b) faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduzeća.


Faktori koji proizilaze iz poslovnih planova preduzeća - odnose se na obim proizvodnje, asortiman robe i usluga, veličinu zaliha, stepen snabdevenosti potrebnim sirovinama i materijalom, obim angažovanih finansijskih sredstava, način njihovog korišćenja, plan realizacije, itd.

Faktori koji proizilaze iz organizacione strukture preduzeća - u suštini predstavljaju vemo specifične faktore. Praksa pokazuje da u uslovima složenosti organizacione strukture preduzeća pri sprovođenju finansijske politike izostaju i finansijski poslovni rezultati.

Zbog toga, postoji opravdana težnja svakog preduzeća da sprovođenje finansijske politike izvrši na najracionalniji način i u najkraćem mogućem vremenskom roku, uz optimalno ostvarivanje finansijskih efekata poslovanja.


g) Finansijska politika i finansijska strategija

Finansijska politika je polazna delatnost finansijskog upravljanja u preduzeću.

Osnovna zamisao jeste da se finansijska politika zasniva na opštoj i finansijskoj filozofiji preduzeća koja omogućava iznalaženje i utvrđivanje njegovih osnovnih finansijskih ciljeva.

Ako je u pitanju finansijska strategija, onda je nesumnjivo da će se ona zasnivati, pre svega, na osnovnim finansijskim načelima (sigurnost, likvidnost, racionalnost, rentabilnost, ekonomičnost, elastičnost, finansijska snaga, itd).


Finansijska strategija je bliže određivanje finansijskih ciljeva u okviru osnovnih ciljeva široko postavljenih finansijskom politikom. Za ostvarivanje tih ciljeva predominantan značaj ima izbor pravca akcije i alokacije finansijskih sredstava. Moguće je diferencirati tri vrste finansijske strategije:

(1) osnovna finansijska strategija,(2) razvojna finansijska strategija, i(3) poslovna (tekuća) finansijska strategija.


Finansijska strategija je deo finansijske politike preduzeća kojom se bliže definišu osnovni finansijski ciljevi i biraju pravci akcije i alokacije finansijskih resursa radi ostvarivanja ciljeva preduzeća.

Kao i u finansijskoj politici, tako i u finansijskoj strategiji centralni su ciljevi preduzeća. Pri tome, osnovni finansijski ciljevi mogu se povezati u sistem ciljeva, što sve dovodi do knačnog finansijskog cilja u smislu očuvanja i povećanja imovine preduzeća, kao i trajne sposobnosti plaćanja i finansiranja.


Documents

Prezentacija - Predavanje 2.ppt