Prezentacija QM32

2

Sadržaj• Privredni trendovi, ekonomske politike i reforme: analize,

projekcije i preporuke• Istraživanja (dostupna na www.FREN.org.rs):

– Osvrt 1. Arsić, M. “Rezultati i problemi u realizaciji fiskalne politike i reformi”

– Osvrt 2. Ranđelović, S. “Reforma poreza na dohodak građana u Srbiji: efikasnost i pravičnost vs. politička ekonomija”

– Osvrt 3. Molnar, D. “Činjenice o regionalnim razlikama u Srbiji”

– Osvrt 4. Arsić, M. i Tanasković, S. “Loši krediti u regionu i Srbiji: trendovi, rizici i moguće mere”

3

Osnovni trendovi i ocene• Privreda pokazuje znake poboljšanja: BDP sporo raste,

inflacija je oborena, spoljni deficit je smanjen– ... ipak, nezaposlenost je visoka i nastavlja se njen rast

• Skromno poboljšanje stanja u privredi je ugroženo negativnim trendovima u javnim finansijama, preduzećima i bankama – fiskalni deficit bi bez preduzimanja dodatnih mera dostigao 7% BDP,

realni obim kredita privredi je opao za 4%, loši krediti su prešli 20%• Smanjuje se restriktivnost monetarne politike, ali je potrebna

bolja koordinacija sa fiskalnom politikom• Najavljuju se reforme javnog sektora i privrednog sistema –

neke važne reforme izostaju

4

Privredna aktivnost• Privredna aktivnost raste oko 2% godišnje • Oporavak nose delovi industrije i

poljoprivrede, dok je većina delatnosti u stagnaciji ili recesiji

• Glavni pokretač rasta je izvoz, ali niske investicije dovode u pitanje održivost rasta

• Izostanak kredibilne fiskalne konsolidacije, smanjenje bankarskih kredita i rast loših kredita može da ugrozi skroman rast privrede

• Za dugoročno održiv rast presudne su reforme privrednog sistema

• Jedinični troškovi rada u evrima, – do kraja maja rasli su brže od rasta

produktivnosti– nakon toga opadaju

Desezonirani BDP, 2008.g.=100

Jedinični troškovi rada u EUR

92,0

94,0

96,0

98,0

100,0

102,0

859095

100105110115120125130135

privreda prerađ. industrija

5

Tržište rada• Podaci iz ARS za april još uvek nisu dostupni, ali se najverovatnije stanje na

tržištu rada, uprkos rastu BDP i dalje pogoršava– Ştopa nezaposlenosti iznosi 23-24%, formalna zaposlenost nastavlja da opada i u Q1 2013.– Krizom su najviše pogođeni mladi (15-24) – Od početka krize, stopa nezaposlenosti mladih je znatno porasla, sa 32,6%, koliko je

iznosila 2008. godine, na 51,1% u 2012.

• Prosečna zarada nastavlja da pada i u Q1 2013. – na međugodišnjem nivou realno je manja za 5,4%

• Ne očekuje se poboljšanje prilika na tržištu rada do kraja godine• Najavljeno povećanje fleksibilnosti tržišta rada je dobodošlo• Ipak za rešavanje problema zaposlenosti neophodne su snažnije mere koje se

većim delom nalaze van regulative tržišta rada kao što su: – smanjenje fiskalnog opterećenja rada uz povećanje drugih poreza – unapredjenje privrednog ambijenta - prepreke za investicije ujedno i prepreke za

zapošljavanje – poboljšanje kvaliteta radne snage i uslađivanje sa potrebama tržišta

6

Inflacija: novije kretanje i očekivanja• Inflacija od početke godine je niska

– prosečna mesečna inflacije u prvih pet meseci iznosi 0,4%

– visok rast cena u aprilu je posledica sezonskih faktora

• Naglo zaustavljanje inflacije je posledica: – restriktivne monetrane politke i jačanja

dinara– pada domaće tražnje

• Tokom leta se očekuje niska inflacija, slabljenje dinara će uticati na rast inflacije tokom jeseni

• Inflacija na kraju godine će biti oko/iznad gornje granice planiranog intervala

Medjugodišnja inflacija, u %

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2007

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2008

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2009

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2010

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2011

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2012

2013

2013

2013

2013

02468

10121416

0246810121416

inflacija bez hrane, alkohola, duvana i en-ergije

inflacija

koridor ciljane in-flacije

7

Kurs dinara• Od sredine oktobra prošle do kraja maja ove

godine dinar je nominalno i realno jačao• Jačanje dinara je bilo posledica:

– visokog priliva deviza po osnovu zaduživnja države i restriktivne monetarne politike

– nije odraz konkuretnosti/snage srpske privrede, tekući deficit od oko 8% BDP i pored visokog rasta izvoza

• Jačanje dinara je doprinelo:– naglom obaranju inflacije i smanjenju troškova

servisiranje deviznih kredita, ali i – smanjenju cenovne konkuretnosti Srbije,

stvaranju lažne slike o teretu dugova države, privrede i građana

• Od kraja maja do sredine juna dinar je oslabio za oko 3%, pri čemu je NBS potrošila 170 miliona evra da bi usporila deprecijaciju

Mar/10

Sep/10

Mar/11

Sep/11

Mar/12

Sep/12

Mar/13

9296

100104108112116120

Dnevni kurs RSD/EUR

2005

m1

2005

m11

2006

m09

2007

m07

2008

m05

2009

m03

2010

m01

2010

m11

2011

m09

2012

m07

2013

m0570

80

90

100

110Realni kurs RSD: EUR

(2005=100)

8

Kurs, deficiti i poverenje investitora

• Neposredan okidač za deprecijaciju dinara je objavljivanje podataka o lošem stanju u javnim finansijama Srbije

• Nakon objavljivanja tih podataka MMF i Fiskalni savet su izašli sa analizama kojima trendove u javnim finansijama ocenjuju kao krajnje zabrinjavajuće – uz ocenu su date i preporuke da se primene kratkoročne mere štednje, ali i da

se započnu temeljne reforme javnog sektora

• Iz Vlade Srbije su dolazile krajnje protivrečne poruke: od onih da je fiskalna konsolidacija nužna, do onih da su mere štednje nepotrebne i kontraproduktivne, uz to su neke od ključnih refomi odbijene

• Reakcija investitora bila je povlačenje iz ulaganje u državne hartije i okretanje ka kupovini deviza => deprecijacija dinara

• Reakcija investitora održava sumnju u održivost javnih finansija i nepoverenje u odlučnost Vlade da sprovede nužne mere

9

Da li dinar deprecira zbog loših trendova ili informacija o njima?

• Nagla deprecijacija dinara pokreća dva važna pitanja1. Da li reakcija investitora predstavlja odgovor na stvarno stanje u javnim finansijama

i protivrečne reakcija predstavnika Vlade ili ocene tog stanja od strane MMF, Fiskanog saveta i dr?

– najveći uticaj na ponašanje investitora su imali stvarni tokovi i konfuzna reakcije Vlade– investitori znaju šta znači fiskalni deficit od 7% BDP, u zemlji sa niskim kreditnim rejtingom i dugom

od 60% BDP– uticaj procene MMF i Fiskalnog saveta je marginalan jer i da se oni nisu oglašavali, slične poruke bi

poslale investicione banke, rejting agencije, do sličnog zaključka bi došli i sami investitori – kada postoje problemi (deficiti) loša reakcije investitora se može sprečiti samo usvajanjem kredibilnog

programa za njihovo rešavanje – zataškavanje ili prikrivanje problema stvara još veći problem u budućnosti

2. Zašto je promena ponašanja investitora tako naglo i značajno uticala na deprecijaciju dinara?

– razlog je visok deficit u tekućem platnom bilansu, čije finansiranje kritično zavisi od poverenja investitora – da je deficit u tekućem bilansu manji kurs ne bi toliko zavisi od varljivog poverenja investitora– ako Srbija želi da smanji uticaj povodljivih investitora na kurs treba da popravi stanje u tekućem platnom

bilansu

10

Spoljno ekonomski odnosi• U Q1 je značajno porastao izvoz 21,7%,

prvenstveno izvoz automobilske industrije – po isključenju izvoza automobila, rast izvoza je

značajan ali skromniji 8,7%• Mada smanjen - deficit tekućeg bilansa je i dalje

visok 8,1% BDP• Smanjivanje deficita u tekućem bilansu je na

zdravim osnovama – raste izvoz• U kapitalnom bilansu je ostvaren suficit

– njime je pokriven tekući deficit, povećane su devizne rezerve, dinar je aprecirao

– ali on je rezultat zaduživanja države

• Ovakav priliv kapitala je neodrživ – zamagljuje spoljnoekonomsku poziciju zemlje – udaljava kurs od ravnotežnog nivoa,– zavisi od poverenja investitora – koje je vrlo

promenljivo• Priliv direktnih investicija u ovoj godini verovatno

neće preći 1 mlrd evra

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2006 2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

-2500-2000-1500-1000

-5000

u m

ilion

ima

EUR

Deficit tekućeg bilansa

Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

3040506070

Pokrivenost uvoza izvozomLinear (Pokrivenost uvoza izvozom)

u %

11

Spoljni dug Srbije• U Q1 država se zadužila za 1,3 mlrd evra,

dok je dug privatnog sektora smanjen za 0,3 mlrd evra

• Spoljni dug je blizu 90% BDP– troškovi servisiranja duga u narednim

godinama biće vrlo visoki– potrebna su značajna sredstva da bi se

refinansirao postojeći spoljni dug– ali i novi krediti da bi se finansirao deficit u

tekućem bilansu• Da li će se sredstva obezbediti i pod kojim

uslovima zavisi od poverenja investitora, ...,

• Važna je fiskalna konsolidacija, ali i smanjivanje deficita u tekućem bilansu – jer spoljni dug u odnosu na BDP ne može trajno da raste

Spoljni dug, %BDP

Mar

.Ju

nSe

pDe

c.M

ar.

Jun

Sep.

Dec.

Mar

.Ju

nSe

p.De

c.M

ar.

Jun

Sep.

Dec.

Mar

.Ju

nSe

p.De

c.m

ar

2008 2009 2010 2011 2012 2013

0102030405060708090

100

u %

12

• Rezultati fiskalne politike u prva četiri meseca su vrlo nepovoljni:– umesto planiranog deficita od

3,6% deficit se kreće ka 6%BDP– ako se u rashode uključi plaćanje

garancija, troškovi sanacije banaka i dr. deficit bi premašio 7% BDP

• U odnosu na isti period prošle godine : – realni prihodi su opali za 4,9%– realni rashodi su opali za 9,1%

• Realno su opali svi prihodi osim od PDV i akciza, i svi rashodi osim rashoda za kamate

Fiskalna politika - rezultati Konsolidovani fiksalni deficit, % BDP

Realni prihodi i rashodi

13

Kretanje realnih prihoda i rashodi po vrstama : januar –april (2013 vs. 2012)

• U periodu januar-april 2013. ukupni javni prihodi znatno opadaju (za 4,9%) u odnosu na isti period 2012:

• Usled pada prihoda od poreza na dobit, doprinosa, carina i neporeskih prihoda

• Rast prihoda od PDV sporiji od očekivanog

• …a opadaju i rashodi (za 9,1%)• Usled smanjenja kapitalnih rashoda,

subvencija i odlaganja nabavki roba i usluga

-35.0

-30.0

-25.0

-20.0

-15.0

-10.0

-5.0

0.0

5.0

-50.0-40.0-30.0-20.0-10.0

0.010.020.030.040.050.0

Prihodi u%

Rashodi u %

14

Zašto je deficit drastično veći od plana?

• Deficit bi, bez dodatnih mera, bio veći od plana zbog manjih prihoda za oko 2% BDP:– inicijalna precenjenost prihoda za oko 45 mlrd dinara (1,2 %BDP): porez na dobit

(25 mlrd), neporeski prihodi (15 mlrd), akcize (5 mlrd), – prihodi od PDV, akciza, carina su manji od plana zbog makrokonomskih faktora za

0,8% BDP

• Zbog manjih prihoda deficit bi iznosio oko 5,5% BDP, a ne 3,6% BDP • Zvanični budžet nije uključio rashode u iznosu od oko 1,5% BDP:

– plaćanje garantovnih kredita– troškove sanacije banaka (Agrobanka, RBV, PBB banka)– krediti/subvencije Troškove Železare Smederevo

• Zbog manjih prihoda i uključivanja svih rashoda deficit bi, bez dodatnih mera premašio 7%BDP i to bi bio najveći fiskalni deficit u Centralnoj i Istočoj Evropi

15

Zašto su prihodi od PDV manji od planiranih?

• Prihodi od PDV su realno veći za 2,5% u odnosu na prošlu godinu, ali manji od planiranog rasta od 7%

• Postoje stavovi da su prihodi od PDV:– realno opali – što nije tačno,– manji od plana zato što je povećanje stope PDV smanjilo realnu vrednost lične

potrošnje • potrošnja opada zbog realnog pada penzije i plata, smanjenje zaposlenosti, smanjenje kredita • pad lične potrošnje je ukalkulisan pri planiranju PDV za ovu godinu,• ukalkulisan je i rast izvoza, mada izvoz raste nešto brže

• Najvažniji razlog manjih prihoda od PDV je jačanje dinara – pri planiranju se računalo sa kursom od 119 dinara za evro, a prosečan kurs u prva četiri

meseca je iznosio 111,5 dinara za evro– oko 2/3 prihoda od PDV se naplaćuje pri uvozu,– da je kurs bio približno na nivou plana prihodi od PDV bi bili veći za 4,4%=(119/111,5

(2/3))*100

• Za dobro planiranje prihoda važna je koordinacija monetarne i fiskalne politike

16

• Neto porast javog duga od početka godine iznosi 1,4 mlrd evra– direktni dug je povećan za 1,2mlrd evra– indirektni za 0,2 mlrd evra

• Prema ispravnoj metologiju učešće javnog duga u BDP je od počekta godine povećano sa 59,4% na 60,4% BDP - mada je neto dug povećan za 1,4 mlrd evra (oko 4,5% BDP)

• Da dinar nije realno jačao javni dug bi već krajem aprila iznosio oko 64% BDP – jak dinar stvara lažnu sliku o

zaduženosti države

Dinamika javnog duga i njegovi pokretači Konsolidovani fiksalni deficit, % BDP

Doprinos različtih faktora promeni odnosa dug//BDP

17

Fiskalna konsolidacija: usvojene mere na strani poreza

• Krajem maja usvojen je paket poreskih zakona koji će uticati na smanjenje fiskalnog deficita za oko 0,3% BDP– porezi se preraspodeljuju od lokalnih zajednica ka republici -cneće uticati

na privredu i građane– predviđena je integracija naknade na građevinsko zemljište u porez na

imovinu, što je dobro, ..., ali je moguć gubitak prihoda, ako se ne izvrše odgovarajuće pripreme (videti Osvrt 1)

– izvršene se određene promene kod poreza na dohodak (videti Osvrt 2)

• Dobro je što se odustalo od povlašćenog poreskog tretmena IT sektora

• Pod uticajem interesnih grupa predlozi poreskih zakona su pogoršani u skupštinskoj proceduri (amortizovana vrednost imovine, oporezivanje okućnice u gradovima, advokati i dr.)

• Detaljnije o promenama u poreskim zakonima u Osvrtima 1 i 2.

18

Fiskalna konsolidacija: najavljene uštede do kraja godine

• Vlada je najavila da će u narednom delu godine smanjiti rashode za 40 mlrd dinara (1,2% BDP), što sa merama na strani poreza smanjuje deficit za 1,5% BDP

• Najveće uštede su planirane u diskrecionim rashodima: – subvenicijama – opravdano– kupovni roba i usluga - opravdano, ali nije sigurno da će ce ostvariti, postoji rizik od neplaćanja obaveza, i nestašica– javne investicije – generalno neopravdano, iskoristiti da se odustane od problematičnih i neprioritetnih investicija

• Odustalo se od zamrzavanja plata i penzija, uvođenja poreza solidarnosti, a mogućnost penzijske refome je odmah odbačena

• Ako se ostvari ovo će biti snažna konsolidacija (1,5% BDP) sa obzirom da se primenjuje u polugodišnjem periodu

• Uštede su suboptimalne:– sa stanovništa privrednog ambijenta – previše se štedi na investicijama, malo na platama i penzijama– štednja na investicijama smanjuje šanse za zapošljavanje i rast – da li su uštede pravične? Zaposleni u javnom sektoru su u boljoj poziciji od zaposlenih u privatnom, a zaposleni u javnom

sektroru i penzioneri su u boljem položaju od skoro milion nezaposlenih

• Dodatni prihodi u kratkom i srednjem roku mogu se ostvariti smanjenjem tolerancije prema neplaćanju poreza i sivoj ekonomiji

– ovo je neophodno ne samo zbog dodatnih prihoda nego i zbog ravnopravnih uslova privredjivanjua , – ali neće biti bezbolno jer će pogoditi i one koji se bogate u sivoj ekonomiji, ali i one koji od nje preživljavaju

19

Srednjoročna fiskalna konsolidacija• Ako se u potpunosti realizuju najavljeni planovi uštede fiskalni deficit po

široj definiciji bi iznosio oko 5,5% BDP– Ovo bi bio i dalje vrlo visok i dugoročno neodrživ deficit– Neophodno je da se fiskalni deficit u narednoj godini obori na 3-3,5% BPD, a u 2015. na

1,5-2% BDP i td.

• Da bi se fiskalni deficit smanjivao neophodne su široke reforme javnog sektora:– reforma penzijskog sitema: uvodjenje aktuarski pravičnih penala/ nagrada, brže povećanje

starosne granice za žene – nastavak smanjivanja subvencija– smanjivanje broja zaposlenih u javnom sektoru i smanjivanje razlika između plata u

javnom i privatnom sektoru – reforme državne uprave, zdravstva, obrazovanja – unapređenje efikanosti javnih investicija

• Reforme javnog sektora ne mogu da se svedu samo na štednju, potrebno je poboljšanje kvaliteta njegovih usluga (administartivnih, obrazovnih, zdravstvenih, investicije i dr.)

20

Monetarna politika • Početkom maja NBS je smanjila prvi put referentnu kamatnu stopu, da

bi početkom juna referentna kamatna stopa bila dodatno smanjena• Ocenjuje se da je smanjenje referentne kamatne stope generalno bilo

opravdano jer je inflacija oborena, nelikvidnosti visoka, a veliki deo privrede u recesiji

• Moguće je međutim da tajming smanjenja nije bio dobar – sa prvim smanjenjem se kasnilo, dok je drugo smanjenje realizovano u periodu najveće

nizvesnosti oko fiskalne politike– da bi refernentna stopa imala punu funkciju, neohodno je da se REPO transakcije

obavljaju po njoj

• Bez obzira na nisku inflaciju, nelikvidnost i recesiju dalje smanjenje referentne kamatne stope je opravdano tek kada se usvoji kredibilan program fiskalne konsolidacije – da bi se zaustavio udar na dinar treba privremeno povećati REPO stopu i približiti je

referentnoj stopi

21

Monetarna politika i kurs dinara• Kratkoročni prioritet monetarne politike je zaustavljanje naglog pada

dinara– nagli pad dinara ne bi samo povećao inflaciju, nego bi direktno uticao na rast

loših kredita, a povratno bi mogao da dovede i do recesije • Nakon zaustavljanja špekulatinvog udara treba dozvoliti postepenu

deprecijaciju sve dok se deficit tekućeg bilansa ne obori na 3-5% BDP ili i niže

• U prethodnom QM smo najavili rizik da se ponovi scenario iz 2009. ili iz 2011 godine kada su:– restriktivna monetarna politika i visok priliv stranog kapitala doprineli jačanju

dinara i naglom obaranju inflacije– nakon smanjenja priliva stranog kapitala kurs je snažno deprecirao, trošene su

devizne rezerve NBS, inflacije je povećana, a privreda ušla u recesiju • Ovaj rizik se delimično ostvario – neophodno je sprečiti rast loših

kredita i recesiju

22

Kreditna aktivnost banaka

• Raelna vrednost kredita privredi tokom prvog kvartala opala je za 0,9%, u odnosu na isti period prethodne godine za 4%

• U toku poslednje godine prekograničeni krediti privredi su minimalno povećani, ali su niži nego pre četiri godine za blizu 20

• Privreda se razdužuje u periodu recesije, što povratno produbljuje recesiju

• Procenat nenaplativih kredita raste – moguć je krah većeg broja preduzeća i banaka

• Zaustavljanje rasta loših kredita predstavlja jedan od prioriteta ekonomske politike - detaljnije u Osvrtu 4

Učešće loših kredita u ukupno plasiranim

Q1 Q2

Q3

Q4

Q1 Q2

Q3

Q4

Q1 Q2

Q3

Q4

Q1 Q2

Q3

Q4

Q1 Q2

Q3

Q4

Q1

2008 2009 2010 2011 2012 2013

4

6

8

10

12

Od domacih banaka Iz inostranstva

u ili

jard

ama

evra

Krediti preduzećima

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Q2

Q3

Q4

Q1

Apr.

2008 2009 2010 2011 2012 2013

0

4

8

12

16

20

24

28

Pravna lica Ukupno

u %

23

Negativni trendovi i mogući odgovori

• Pogoršanje stanja u javnim finansijama, nelikvidnost privrede i rast loših kredita, prete da ugroze i skroman oporavak privrede Srbije

• Neophodna je skoro istovremena primena širokog paketa mera da bi se zaustavile trenutne opasnosti i stvorili temelji za zdrav rast

• Mere treba da obuhvate:– fiskalnu konsolidaciju – sprečavanje krize javog duga– fiskalna konsolidacija + blaga deprecijacija dinara – sprečavanje

platnobilansne krize – monetarno fiskalne stimulanse - sprečavanje masovnog stečaja

preduzeća i banka – reformu privrednog sistema – stvaranje uslova za dugoročno održiv rast

privrede

24

Da li su dosadašnji odgovori primereni problemima?

• Kratkoročne mere fiskalne konsolidacije su najavljene i verovatno će biti većim delom realizovane – mada subotimalno– nije izvesno da li će Vlada biti jedinstvena pri realizaciji ušteda, ili će neke stranke podržati

interesne grupe koje se suprostavlju uštedama

• Srednjoročne mere fiskalne konsolidacije nisu usvojene, a iz Vlade dolaze disonantni glasovi o tome da li su one i potrebne – najavljuju se parcijalne reforme, ali neke ključne izostaju – ako se ne sprovede reforma javnog sektora cela konsolidacija se dovodi u pitanje

• Reforme privrednog sistema se ponovo najavljuju:– uvodjenja finansijske discipline, rešavanje preduzeća u restrukturiranju, liberalizacija tržišta

rada i dr. – ali nije izvesno šta će se dogoditi sa penzijskom reformom, restrukturiranjem i

privatizacijom javnih preduzeća, reformom obrazovanja, zdravstva i državne uprava, kako će se unaprediti efikasnost javnih investicija i dr.

• Usvajanje i realizacija sveobuhvatnih reformi je uslov za zaustvaljenje neposrednih rizika, ali i za dugoročan rast

25

Zašto se u Srbiji ne sprovode reforme?• U Srbiji se godinama pripremaju reforme, ali se one sprovode parcijalano

uz česte zastoje, osporavanja, a povremeno su prisutni i reverzni trendovi – ne sprovode se čak ni reforme koje nisu administrativno komplikovane i koje ne

pogađaju ni kratkoročne interese građana– stoga je i sama ideja reformi prilično kompromitovana

• Refome se aktualizuju u situciji neposredne opasnosti od krize - čim se opasnost otkloni reforme odlaze u drugi plan, što znači da ne postoji dugoročno i postojano opredeljenje za reforme

• Jedna od ključnih prepreka za realizaciju reformi su fragmentirane vlade sa većim brojem stranaka:– takve vlade su inhetentno nestabilne, vremenski horizont koji imaju pri donošenju

odluka je kratak,– teško se sprovode složenije reforme koje zadiru u nadležnosti većeg broja stranaka– male starnke imaju veliki uticaj na odluke, a malu odgovornost za rezultate

• Reforma izbornog sistema, kojom bi se ukrupnila politička scena u Srbiji, predstavlja potreban ali ne i dovoljan uslov za realizaciju reformi

26

Činjenice o regionalnim razlikama u Srbiji

mr Dejan Molnar Ekonomski fakultet, Univerzitet u Beogradu

27

Motivacija za istraživanje, cilj i struktura rada

Činjenice i trendovi:• Regionalne razlike u Srbiji uporno opstaju, čak se i povećavaju.• Dosadašnji napori za smanjenje razlika nisu dali željene efekte: neki mogući razlozi?Ciljevi istraživanja: • analiza dinamike i strukture (“slojevitosti”) regionalnih razlika u Srbiji

tokom poslednje decenije i • ukazivanje na neophodnost da se vođenje javne politike u oblasti

regionalnog razvoja zasniva na činjenicama i temeljnim istraživanjima, te da se prilagodi potrebama konkretnih područja.

Struktura rada:• važeći institucionalni okvir;• regionalne razlike u Srbiji i njihova evolucija u periodu 2001-2010;• poređenje regionalnih razlika u Srbiji i zemljama EU.

28

Aktuelna regionalizacija Republike Srbije (prema NUTS metodologiji)

Asimetrična regionalizacija – region Vojvodine i region Beograda imaju institucionalnu zaokruženost. Da li je to dovoljno za ravnomerniji razvoj?

NUTS 1 NUTS 2(regioni)

NUTS 3(subregioni)

LAU(lokalni nivo/lokalne samouprave)

Region Vojvodine7 oblasti (administrativnih okruga):

Severnobačkaoblast, Zapadnobačka oblast, Severnobanatska oblast, Srednjebanatska oblast,

Južnobanatska oblast, Južnobačka oblast i Sremska oblast

6 gradova i 39 opština (ukupno 45 lokalnih samouprava)

Region Beograda Beogradska oblast Grad Beograd sa svojih 17 gradskih opština

Region Šumadije i Zapadne Srbije

8 oblasti (administrativnih okruga):Zlatiborska oblast, Kolubarska oblast, Mačvanska

oblast, Moravička oblast, Pomoravska oblast, Rasinska oblast, Raška oblast, Šumadijska oblast

10 gradova i 42 opštine

Region Južne i Istočme Srbije

9 oblasti (administrativnih okruga):Borska oblast, Braničevska oblast, Zaječarska

oblast, Jablanička oblast, Nišavska oblast, Pirotska oblast, Podunavska oblast, Pčnjiska oblast, Toplička

oblast

6 gradova i 41 opština

Region Kosova i Metohije

5 oblasti (administrativnih okruga):Kosovska oblast, Pećka oblast, Prizrenska oblast,

Kosovskomitrovačka oblast, Kosovskopomoravska oblast

1 grad i 28 opština

Srbija - sever

Srbija - jug

29

Regionalizacija – prednosti i nedostaciPrednosti: • bolja uskladjenost javnih usluga sa lokalnim potrebama,• konkurencija izmedju regiona i lokalnih zajednica i mogućnost eksperimentisanja• demokratičniji i „pravičniji” pristup razvoju,• uravnotežen regionalni razvoj?

• Nedostaci: • nemogućnost ostvarivanja ekonomije obima,• neefikasnost kada postoje eksterni efekti,• manja mogućnost preraspodela od bogatijih ka siromašnijima • u manje razvijenim društvima sa kraćom demokratkom tradicijom

decentralizacije često dovodi do: neefikasnog trošenje budžetskih sredstava, širenje korupcije, nepotizma itd.

30

Nejednakost unutar subregiona 1

Nejednakost unutar regiona 1 (intraregionalne nejednakosti)

Nejednakost unutar subregiona 2

Nejednakost unutar subregiona 3

Nejednakost između regiona (interregionalne nejednakosti)

Nejednakost unutar regiona 2 (intraregionalne nejednakosti)

Nejednakost unutar regiona 3 (intraregionalne nejednakosti)

Opština 1

Opština 2

Opština 3

Opština 4

Opština 5

Opština 6

Opština 7

Opština 8

Opština 9

Opština 10

Subregion/okrug 1

Subregion/okrug 4

Subregion/okrug 5

Subregion/okrug 3

Subregion/okrug 2

Subregion/okrug 7

Subregion/okrug 8

Region 1

Subregion/okrug 6

Region 2

Region 3

Zemlja kao

celina / nacionalna ekonomija

(a)

(c)

(b)

Kako smo merili regionalnu ekonomsku nejednakost?

31

Istraživanje – metodologija i rezultati• Pratili smo podatke teritorijalnoj distribuciji bruto dodate vrednosti po stanovniku

(BDV) tokom perioda 2001-2010. godina na nivou: regiona, okruga i opština. • Koristili smo Theil-ov indeks nejednakosti ponderisan brojem stanovnika – karakterističan je po tome što omogućava dekomponovanje ukupne nejednakosti na: (a) međuregionalnu, (b) unutarregionalnu i (c) unutarsubregionalnu komponentu.• T=0 => postoji potpuna jednakost, što je veći od nule veća nejednakost.

32

…rezultati• Doprinos pojedinačnih komponenti ukupnoj regionalnoj nejednakosti

• Dinamika nejednakosti unutar subregiona: - prisutna je “polarizacija”;- u 18 od 25 subregiona (okruga) bilo je prisutno “širenje” razlika;- u fokusu je lokalni nivo: lokalni ekonomski razvoj (LER);- buduće mere i politike moraju biti “skrojene po meri” i po specifičnim potrebama konkretnog područja; ne postoje univerzalni recepti;- mnogo više pažnje treba posvetiti razvijanju i produktivnoj upotrebi postojećih endogenih (unutrašnjih) resursa područja, za razliku od dosadašnje prakse “čekanja na pomoć” (subvencije, transferi i sl.).

20012002

20032004

20052006

20072008

20092010

000%010%020%030%040%050%060%070%080%090%

između regionaunutar regiona

20012002

20032004

20052006

20072008

20092010

000%

010%

020%

030%

040%

050%

060%

070%

između regionaunutar regiona (između subregiona)unutar subregiona (između opstina)

33

Poređenje regionalnih razlika u Srbiji i zemljama EU

Prema pokazatelju “regionalna disperzija” BDP-a po stanovniku Srbija zauzima 3. mesto, a kada se poredi odnos najrazvijenijeg i najnerazvijenijeg regiona, naša zemlja zauzima 6. mesto.

34

HVALA NA PAŽNJI.

Loši krediti u regionu i Srbiji: trendovi, rizici i moguće mere

Dr Milojko Arsić, Ekonomski fakultet u Beogradu

MSc. Svetozar Tanasković, Ekonomski fakultet u Beogradu

Uzroci i mehanizmi rasta loših kredita u periodu krize

• Od početka svetske ekonomske krize, u regionu i Srbiji, značajno raste učešće loših kredita

• Kontinuirani rast loših kredita, koji se u nekim zemljama, uključujući i Srbiju i ubrzava, predstavlja opasnost po stabilnost bankarskog sistema i privrednu aktivnost u budućnosti

• Problemi sa javnim dugom potisnuli su u drugi plan nelikvidnost privrede, rast loših kredita,..., nema razlog za paniku, ali ni opravdavanje za guranje problema loših kredita “pod tepih”

• Faktori koji utiču na rast loših kredita se uslovno mogu svrstati u dve osnovne grupe: • makroekonomski faktori• faktori na nivou bankarskog sistema

Makroekonomski faktori rasta loših kreditaEkonomska kriza uticala je na rast loših kredita na različite načine:• smanjenje realnog dohotka privrede i građana,• rast nezaposlenosti,• pad cena nekretnina,• trajanje krize finansijski iscrpljuje preduzeća i smanjuje sposobnost vraćanja

kredita:– razduživanje preduzeća u periodu krize otežava vraćanje kredita,– kriza naročito pogadja zemlje u kojim su Centralne banke prinudjene da

sprovode restriktivnu monetarnu politiku • U zemljama čiji je kreditni rejting nizak (zbog države), ukupna kreditna aktivnost

opada • Specificno za Srbiju:

– krediti su uzimani u periodu precenjenog dinara, a vraćaju se kada je dinar slabiji, ali bliži ravnotežnom nivou,

– u privredi postoji veliki broj nesolventnih državnih i privatnih preduzeća iz kojh se šire lanci nelikvidnosti

Faktori na nivou bankarskog sektora

• Nivo loših kredita zavisi od napora koje banke ulažu u analizu kreditnih plasmana, njihovog kvaliteta kao i troškovne efikasnosti poslovanja

• Na rast učešća mogu delovati efekti:– loš menadžment/ menadžment u zavisnim bankama nije efikasno kontorlisan

od vlasnika i menadžera u matičnim bankama – „škrtarenje“, moralni hazard, veličina banke, stepen diversifikovanosti

poslovanja, stepen koncentracije vlasništva• U zemljama Centralne Istočne Evrope krizi je prethodio kreditni bum:

– banke su se borile za povećanje tržišnog učešća, – nisu mnogo analizirale biznis preduzeća, više su se oslanjale na hipoteke – od početka krize vrednost hipoteke je značajno opala, kao i njihova likvidnost –

iz hipoteke se sada može naplatiti mali % kredita

Dinamika rasta loših kredita u zemljama Centralne i Istočne Evrope

• Pre izbijanja krize učešće loših kredita 4-7%• Tokom 2009-2010. godine procenat loših kredita je udvostručen• U periodu 2011-2012 učešće loših kredita i dalje značajno raste, spor

oporavak/stagnacija privrede finansijski iscrpljuje preduzeća • Krajem 2012. godina, u celom Regionu loši krediti su prešli 15%, dok su se u

nekoliko zemlalja, među kojima je i Srbija približili 20%.• Negativni trendovi se nastavljaju i u 2013. godini, pa loši krediti u Srbiji

krajem aprila dostižu 21%, dok loši krediti preduzećima dostižu čak 26%: • Ako na nivou bankarskog sektora preko 20%, u privredi oko 26%, to znači da

postoje banke gde su loši krediti preko 1/3, a možda i više• Postoje indicije da se u nekim zemljama učešće loših kredita veće nego što to

zvanični podaci prikazuju (Slovenija)• Adekvatnost kapitala na niovu celog bankarskog sektora je visoka, ali skoro

sigurno postoje banke u kojima ona nije dovoljna da pokrije loše kredite

Pokazatelji nivoa loših kredita i adekvatnosti kapitala za odabrane zemlje u periodu 2007-2012. godine

Albanija BiH Bugarska Hrvatska Grčka Mađarska Litvanija Makedonija Crna Gora Rumunija Srbija Slovenija0

5

10

15

20

25

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

u %

Albanija BiH Bugarska Hrvatska Grčka Mađarska Litvanija Makedonija Crna Gora Rumunija Srbija Slovenija0

5

10

15

20

25

30

2007 2008 2009 2010 2011 2012

u %

Makroekonomske i fiskalne implikacije rasta loših kredita

• Povratna sprega između loših kredita i realnog sektora ugrožava budući privredni rast

• Kao rezultat pada privredne aktivnosti:– Raste procenat loših kredita, banke povećevaju rezervisanja, smanjuju kreditnu

aktivnost, u nekim zemljama rastu kamatne stope• ..., smanjenje kreditne aktivnosti utiče povratno na:

– pad investicija, smanjenje kupovne trajnih potrošnih dobara i dr. zbog čega privredna aktivnost dodatno opada/oporavak se usporava

• Problemi u bankama:– Usporavaju privredni oporavak– Povećavaju rashode države i utiču na rast javnog duga

Pad privredne aktivnos

ti

Inicijalni rast loših kredita

Slabiji privredni

rast Dodatni rast loših kredita

Moguće mere u cilju neutralisanja efekata koje rast loših kredita izaziva

• Neophodne su mere kojima bi se sprečio masovan finansijski krah preduzeća i banaka, ove mere se mogu uslovno podeliti na one koje se primenjuju na nacionalnom nivou i one koje se primenuju na međunarodnom nivou

• Moguće mere na nacionalnom nivou:– Prodaja ili sanacija banaka od strane vlasnika ili stečaj

• Ne postoje resursi za državnu sanaciju, a u slučaju stečaja država ima troškove po osnovu isplate garantovanih depozita

– Fiskalno-monetarni stimulansi u cilju sprečavanja pada nivoa kreditne aktivnosti – u slučaju Srbije krediti za likvidnost i spoljni kredita za mala i srednje preduzeća

• Cilj je da se omogući bankama i preduzećima, koje su solventne, da “prežive” krizu

– Stečaj ili likvidacija nesolventnih preduzeća • iz ovih preduzeća se širi nelikvidnost na zdravi deo privrede,• masovno prisutvo nesolventnih preduzeća smanjuje delotvornost monetarno fiskalnih stimulansa,• ...., ispostavilo bi se da je procenat loših kredita veći od iskazanog

• Moguće mere na međunarodnom nivou:– Pokretanje nove inicijative po uzoru na Bečki aranžman

• Isprepletanost banaka opravdava nadnacionalanu intevenciju• nije izvesno da li postoji spremnost za to