PRIRUČČČČNIKO KLJUČČČČNIM KOMPETENCIJAMA

U DRŽŽŽŽAVNOJ UPRAVI

SVRHA PRIRUČNIKA

� da se jasno naznači koje kompetencije su najpotrebnije u državnoj upravi

� da se identifikuju i odaberu ključne potrebne kompetencije

� da se odaberu metode koje će omogućiti da se predvidi da li kandidat koji se prijavio za neko radno mesto ispunjava zahteve u smislu kompetencija

PredgovorUvodPrvi deo – Ključne kompetencije u državnoj

upravi 1.1 – Uvod i definicije1.2 – Lista ključnih kompetencija u državnoj

upravi- Ključne kompetencije za nerukovodeća

radna mesta- Ključne kompetencije za rukovodeća

radna mesta

SADRŽAJ

Drugi deo – Identifikacija ključnih kompetencija potrebnih za odreñeno radno mesto

2.1 – Važeći zakonski okvir

2.2 – Identifikacija ključnih kompetencija potrebnih za nerukovodeće radno mesto

2.3 – Identifikacija ključnih kompetencija potrebnih za rukovodeće radno mesto

SADRŽAJ

Treći deo – Metode za procenu kompetencija kandidata za odreñeno radno mesto

3.1 – Rangiranje kompetencija pre izbora metoda procene

3.2 – Različite metode za procenu kompetencija

SADRŽAJ

Aneksi:

- Aneks 1: Pitanja za intervjue zasnovane na ponašanju

- Aneks 2: Rečnik termina

SADRŽAJ

PRVI DEO

Ključne kompetencije u državnoj upravi

DEFINICIJA KOMPETENCIJA

U skladu sa članom 21. stav 4. Uredbe o razvrstavanju radnih mesta i merilima za

opis radnih mesta državnih službenika, kompetencije su sastavni deo opisa radnih mesta državnih službenika i sastoje se od „znanja, radnog iskustvai veština koje su potrebne za

delotvoran rad na radnom mestu“.

Radno iskustvo (profesionalno iskustvo) nije kompetencija samo po sebi.

Meñutim, ono je dobra naznaka da osoba ima ili nema kompetencije neophodne za delotvorno obavljanje datog posla.

DEFINICIJA KOMPETENCIJA

Kompetencija je grupa karakteristika koje motivišu i oblikuju ponašanja koja su ključna za postizanje očekivanih rezultata povezanih sa radnim mestom.

DEFINICIJA KOMPETENCIJA

DEFINICIJA KOMPETENCIJA

Ove karakteristike posebno obuhvataju

� znanje i veštine,

� ali takoñe i crte ličnosti i sposobnosti.

ZNANJE

Ono što pojedinac zna = prikupljene informacije.

Takoñe podrazumeva pouzdano razumevanje neke teme sa sposobnošću da se ono iskoristi za odreñenu svrhu.

ZNANJE

Znanje može biti „vezano za odreñeno radno mesto“, tj. tesno povezano sa radnim mestom

ili „nevezano za odreñeno radno mesto“:strani jezici i pravo Evropske unije generalno spadaju u znanje „nevezano za odreñeno radno mesto“ (osim ukoliko se ne radi o poslu prevodioca, tumača ili stručnjaka za pravo Evropske unije).

VEŠTINE

Iskazivanje stručnosti.

Takoñe se nazivaju i „praktičnim umećem“.

Veštine koje su često potrebne su: veštine rada na računaru, veštine usmenog i pisanog izražavanja.

CRTE LIČNOSTI

Specifične komponente ličnosti koje opisuju odreñene tendencije koje osoba ima da oseća, misli i ponaša se na odreñeni način (kao što je stidljiv ili društven, kritičan ili onaj koji prihvata, kompulsivan ili ležeran).

SPOSOBNOSTI

Ono što osoba ima kapacitet da uradi.

Biološko nasleñe + obrazovanje i praksa odreñuju sposobnosti.

Kognitivne (tj. intelektualne) ili fizičke.

Pružaju korisne informacije o kandidatovom potencijalu za razvoj.

Odnosi izmeñu odreñenog radnog mesta, povezanih kompetencija i osnovnih elemenata kompetencija

Znanje (vezano i nevezano za radno mesto) povezano sa kompetencijom C

Veštine povezane sa kompetencijom C

Crte ličnosti povezane sa kompetencijom C

Sposobnosti povezane sa kompetencijom C

Kompetencija C

Znanje (vezano i nevezano za radno mesto) povezano sa kompetencijom B

Veštine povezane sa kompetencijom B

Crte ličnosti povezane sa kompetencijom B

Sposobnosti povezane sa kompetencijom B

Kompetencija B

Znanje (vezano i nevezano za radno mesto) povezano sa kompetencijom A

Veštine povezane sa kompetencijom A

Crte ličnosti povezane sa kompetencijom A

Sposobnosti povezane sa kompetencijom A

Kompetencija A

Kombinacija znanja, veština, crta ličnosti i sposobnosti jedne osobeoblikuje ponašanje koje daje naznaku postojanja date kompetencije.

Rukovodeće & nerukovodećekompetencije

Postoje značajne razlike izmeñu rukovodećih i nerukovodećih radnih mesta

te treba praviti razliku izmeñu kompetencija za rukovodeća radna mesta i kompetencija za nerukovodeća radna mesta.

Rukovodeće & nerukovodećekompetencije

Rukovodilac je osoba koja planira, organizuje, vodi i kontrolišepodelu ljudskih i materijalnih resursa i informacija, imajući u vidu ostvarivanje ciljeva organizacije.

6 KLJUČNIH RUKOVODEĆIH KOMPETENCIJA

� Strateško delovanje

� Planiranje i upravljanje

� Grañenje tima

� Upravljanje sobom

� Multikulturalna svest

� Komunikacija

8 KLJUČNIH NERUKOVODEĆIH KOMPETENCIJA

� Lična organizovanost� Rešavanje problema� Usmerenost ka timskom radu � Usmerenost ka rezultatima� Komunikacija i interpersonalni odnosi� Emocionalna stabilnost� Inicijativnost� Usmerenost ka pružanju usluge

grañanima/klijentima

Primer ključne nerukovodeće kompetencije: Lična organizovanost

Definicija:

Kapacitet osobe da sistematično prikuplja i klasifikuje potrebne informacije, blagovremeno odreñuje prioritete i efikasno upravlja vremenom poštujući rokove za završetak radnih zadataka.

Indikatori pozitivnog ponašanja

� Brzo identifikuje, prikuplja i u potpunosti koristi relevantne podatke

� Klasifikuje podatke na logičan način � Precizan je u radu, uzima u obzir sve važne detalje � Trudi se da ne pravi nepotrebne greške � Unapred planira i pravi listu obaveza sa rokovima kako

bi posao obavio na vreme� Efikasan je u radu sa dokumentima � Po potrebi prilagoñava svoj tempo rada

ELEMENTI KOMPETENCIJE

� Potrebna znanja: znanje vezano za odreñeno radno mesto

� Potrebne veštine: veštine pisanog izražavanja, veštine rada na računaru

� Potrebne crte ličnosti: savesnost, unutrašnji lokus kontrole

� Potrebne sposobnosti : verbalne/numeričke sposobnosti, sposobnost rezonovanja

Primer ključne rukovodeće kompetencije: IZGRADNJA TIMA

Definicija: Kapacitet osobe da obavi zadatke u okviru malih grupa ljudi koji su kolektivno odgovorni i čiji rad zahteva koordinaciju.

Potkompetencija K1: Kreiranje tima

Indikatori pozitivnog ponašanja :

� Formuliše jasne ciljeve koji motivišu učinak članova tima.

� Vrši izbor članova tima uzimajući u obzir potrebna znanja, veštine i sposobnosti za ostvarenje postavljenog cilja zbog čijeg ostvarivanja se tim osniva .

� Definiše delokrug rada tima, a po potrebi definiše individualne zadatke i odgovornosti članova tima.

Potkompetencija K2: Kreiranje pozitivnog okruženja

Indikatori pozitivnog ponašanja:

� Kreira okruženje u kome se efikasan timski rad očekuje, prepoznaje, hvali i nagrañuje.

� Pomaže timu da identifikuje i pribavi resurse koji su mu potrebni da bi ostvario svoje ciljeve.

� Ponaša se kao savetnik i mentor, i pokazuje strpljenje prema članovima tima dok uče.

Potkompetencija K3: Upravljanje dinamikom tima

Indikatori pozitivnog ponašanja:

� Razume jake i slabe strane članova tima i koristi njihove jake strane kako bi tim obavio zadatke

� Ne prikriva eventualne sukobe i neslaganja, već ih efikasno koristi da bi poboljšao učinak

� Deli zasluge sa drugima.

ELEMENTI KOMPETENCIJE

� Potrebno znanje: znanje vezano za odreñeno radno mesto

� Potrebne veštine: veštine usmenog i pisanog izražavanja

� Potrebne crte ličnosti: ekstravertnost, saradljivost, otvorenost za nova iskustva

� Potrebne sposobnosti: verbalne sposobnosti, sposobnost uviñanja odnosa

DRUGI DEO

Identifikacija ključnih kompetencija potrebnih za odreñeno radno mesto

Radno mesto za normativne i studijsko-analitičke poslove (nerukovodeće radno mesto)

Nije potrebno utvrditi

povezane kompetencije

3. Priprema mišljenja o primeni zakona iz delokruga Odeljenja (10%)

Inicijativnost

Usmerenost ka timskom radu

2. Učestvuje u izradi nacrta zakona i predloga drugih akata iz delokruga Odeljenja (20%)

Lična organizovanost

Rešavanje problema

Usmerenost ka rezultatima

Emocionalna stabilnost

1. Priprema mišljenja na nacrte zakona i druge pravne akte čiji su predlagači drugi organi državneuprave i na predloge zakona narodnih poslanika (50%)

POTREBNE KLJUČNE NERUKOVODEĆE KOMPETENCIJE

POSLOVI (navedeni u opisu radnog mesta)

TRI NIVOA RUKOVOðENJA

Planiranje i upravljanje

Grañenje tima

Komunikacija

Direktno odgovorni za obavljanje operativnih poslova

PRVI NIVO RUKOVOðENJA

Upravljanje sobom

Planiranje i upravljanje

Grañenje tima

Komunikacija

Odgovorni za usmeravanje, organizovanje i koordinaciju aktivnosti rukovodilaca prve linije

SREDNJI NIVO RUKOVOðENJA

Upravljanje sobom

Strateško delovanje

Planiranje i upravljanje

Komunikacija

Multikulturalna svest

Odgovorni za sveukupno usmeravanje, ustrojstvo i rukovoñenje organizacijom

NAJVIŠI

NIVO RUKOVOðENJA

POTREBNE KLJUČNE RUKOVODEĆE KOMPETENCIJE

OPIS POSLOVA RUKOVODIOCA

NIVOI RUKOVOðENJA

Director of a special organisation

Deputy Director of a special organisation

Director of a directorate within a Ministry

Deputy Secretary General of the Government

Director of a Government Service

Deputy Director of a Government Service

Assistant Minister

Secretary of a Ministry

Direktor posebne organizacije

Zamenik direktora posebne organizacije

Direktor organa uprave u sastavu Ministarstva

Zamenik generalnog sekretara Vlade

Direktor službe Vlade

Zamenik direktora službe Vlade

Pomoćnik ministra

Sekretar ministarstva

Najviši nivo rukovoñenja

(položaji)

Assistant Director of a special organisation

Assistant Deputy Secretary General of the Government

Assistant Director of a Government Service

Assistant of a directorate within a Ministry

Head of a District Administration (Territorial State Administration)

Pomoćnik direktora posebne organizacije

Pomoćnik generalnog sekretara Vlade

Pomoćnik direktora službe Vlade

Pomoćnik direktora organa uprave u sastavu ministarstva

Načelnik upravnog okruga

Srednji nivo rukovoñenja

(položaji)

Head of Division

Head of Section

Head of Group

Načelnik odeljenja

Šef odseka

Rukovodilac grupe

Prvi nivo rukovoñenja(izvršilačka radna mesta)

TREĆI DEO

Metode za procenu kompetencija kandidata za odreñeno radno mesto

RANGIRANJE KOMPETENCIJA

Emocionalna

stabilnost4

Usmerenost ka rezultatima

3

Usmerenost ka timskom radu

6Rešavanje problema

2

Inicijativnost5Lična organizovanost

1

Kompetencije druge po važnosti

Redosled po važnosti

Glavne potrebne kompetencije

Redosled po važnosti

Različite metode za procenu kompetencija

� Analiza biografije (CV) i diploma• Intervjui, uključujući intervjue zasnovane

na ponašanju • Asesment centar� Psihometrijski testovi� Upitinici sa višestrukim odgovorima� Pisani radovi (eseji) i pisani uzorci rada

(studija slučaja)

Metode koje se koriste za procenu

XXXXSposobnosti

XXXXCrte ličnosti

XXxXXVeštine

XXXX- nevezano za odr. radno mesto

XXXXX- vezano za odr. radno mesto

Znanje

XXXXIndikatori ponašanja

Uzorak rada(studija slučaja)

Pisani rad (esej)

Upitnici sa višestr. odg.

Psihometrijski testovi

Ases-ment centri

Intervjui, uključujući intervjue zasnovane na ponašanju

CV i diplome