Prirucnik TIO

Р А З В И О Н И Ц А

Support Human Capital Development & Research – General Education & Human Capital Development

Подршка развоју људског капитала и истраживању – Опште образовање и

развој људског капитала

www.razvionica.edu.rs * Jove Ilića 2, 11040 Beograd * +381 11 39 12 667 * [email protected] This project is funded by the European Union & implemented by a Consortium led by Hulla & Co, Human Dynamics K.G.

Ovaj projekat finansira Evropska unija, a sprovodi konzorcijum koji predvodi Hulla & Co, Human Dynamics K.G

1

НАСТАВА УСМЕРЕНА НА ИСХОДЕ, КОМПЕТЕНЦИЈЕ И СТАНДАРДЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ТЕХНИЧКО И ИНФОРМАТИЧКО ОБРАЗОВАЊЕ

Јуни 2015. године







2

У изради предлога ревидираних стандарда постигнућа за крај основног образовања и васпитања, предметних исхода у основном и општем средњем образовању и васпитању и општеобразовних предмета у средњем стручном образовању и васпитању и овог приручника учествовали су стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања, Завода за вредновање образовања и васпитања, чланови комисија које су формирали заводи и стручњаци ангажовани у пројекту Развионица (ИПА 2011).







3

Садржај УВОДНЕ НАПОМЕНЕ ...................................................................................................................... 4

1. Опште образовање ................................................................................................................... 5 1.1 Приступ oпштем образовању у Републици Србији ........................................................... 6 1.2. Документа обавезујућа за наставнике .................................................................................. 6

2. Образовни стандарди – стандарди постигнућа, исходи и компетенције ...... 9 2.1. О појму и улози општих међупредметних и предметних компетенција и предметних исхода ................................................................................................................................. 9 2.2. Однос стандарда постигнућа, компетенција, предметних исхода и предметних садржаја .................................................................................................................................................... 13 2.3. Образовни стандарди и исходи: од концепта до свакодневне праксе ................. 14 2.4. Процес ревизије стандарда постигнућа ............................................................................. 17 2.5. Процес израде предметних исхода ...................................................................................... 20

3. О концепту предметних исхода и стандарда ............................................................. 22 3.1. Концепт стандарда постигнућа за предмет ..................................................................... 22 3.2. Предметне компетенције и повезаност са општим међупредметним компетенцијама .................................................................................................................................... 23 3.3. Предметни исходи и повезаност са општим и предметним компетенцијама .. 25 3.4. Однос између предметних исхода и наставног програма .......................................... 25 3.5. Однос између предметних стандарда, предметних компетенција и наставног програма .................................................................................................................................................. 25

4. О настави усмереној на развој компетенција, остваривање исхода и достизање стандарда ................................................................................................................ 27 4.1. О сазнајним специфичностима предмета и његовој настави .................................. 27 4.2. Планирање и организација наставе усмерене на остваривање предметних исхода и вредновање процеса и резултата учења са примерима за сваки разред . 31 4.3. Примена образовних стандарда у наставном процесу – планирању и реализацији наставе и вредновању резултата учења ......................................................... 43

5. Коришћена литература ....................................................................................................... 44 6. Други корисни извори ......................................................................................................... 45

7. Прилози ...................................................................................................................................... 46 8. Циљеви наставе предмета, предметне комптенције и предметни исходи . 57 Циљ ............................................................................................................................................................. 57 Општа предметна компетенција ....................................................................................................... 57 Специфичне предметне компетенције ............................................................................................ 58 Исходи ........................................................................................................................................................ 58

9. Ревидирани стандарди постигнућа .............................................................................. 61 Стандарди ................................................................................................................................................. 61







4

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Примена образовне оријентације изнете у документу Оквир националног курикулума – Приступ учењу и настави нуди наставнику могућност да бира и користи разноврсне наставне поступке и технике и да на разноврсне начине подстиче, усмерава, прати и подржава рад и напредовање ученика. На тај начин наставник стално гради и усавршава и властите професионалне компетенције. Да би у свакодневном раду у учионици ученици заиста могли да уче, остварују исходе, развијају опште међупредметне и предметне компетенције и достижу стандарде постигнућа, треба им створити разноврсне, занимљиве и изазовне прилике, пружити могућност да активно учествују, сарађују и међусобно и са наставницима, опробавају се и унапређују своје капацитете. Наставници који раде у школама вежбаоницама и школама које учествују у огледу за примену Оквира националног курикулума у својој свакодневној професионалној пракси добро познају овај документ. Они су га разматрали и на обукама кроз које су припремљени да га примењују на што квалитетнији и целисходнији начин. Наставници су добили и додатну подршку у облику Водича за примену ОНК, у коме су приказани многи примери добре праксе који су већ заживели у нашим школама. И овај приручник има за циљ да подржи наставнике у свакодневној примени приступа настави који је изложен на страницама ОНК. Другим речима, овај приручник треба да допринесе: 1. што потпунијем разумевању стандарда постигнућа за крај основног образовања и васпитања, који су прошли кроз процес ревизије; 2. што потпунијем разумевању концепта и значаја општих и предметних компетенција и предметних исхода, са којим се у основној школи до сада нису сретали, и могућности њиховог развоја и остваривања у свакодневном наставном раду; 3. припреми наставника да наставни процес планирају и усмеравају ка развоју општих и предметних компетенција, остваривању предметних исхода и достизању стандарда постигнућа; 4. праћењу и вредновању процеса учења и ученичких постигнућа са становишта достизања стандарда, развоја компетенција и остваривања исхода. Аутори се надају да ће објашњења кључних појмова изнета у овом приручнику, описи функционалних приступа у модерно осмишљеној настави и примери планирања и организације наставе подржати наставнике да постепено мењају и унапређују своју свакодневну праксу и инспирисати их да трагају и заједнички граде нова, квалитетна решења за многобројне изазове на које свакодневно наилазе.







5

1. Опште образовање Опште образовање у образовном систему Републике Србије чине основно и гимназијско образовање и васпитање и општеобразовни део средњег стручног образовања и васпитања. Опште образовање није формално издвојено као посебан структурни елеменат у нашем образовном систему, али има јасно дефинисана функционална својства. Оно представља основ, претпоставку и ослонац за све друге облике и димензије образовања те, уграђено у све његове компоненте, чини главнину предуниверзитетског дела образовног система. И не само то. У савременом свету смо, и као појединци и као припадници друштва, изложени сталним, често непредвиђеним и непредвидивим променама које коренито мењају и начин на који који међусобно комуницирамо, на који разумемо и тумачимо прошлост и припремамо се да одговоримо на изазове неизвесне будућности. Они који помније прате и проучавају збивања у развоју технологија, које на готово свакодневној основи мењају свет у коме живимо и радимо, закључили су да знања и професионалне вештине које, у домену актуелних технологија, стичемо у току образовања застаревају већ три године након што смо стекли диплому или неку другу потврду да их поседујемо. До половине прошлог столећа, трајност онога за шта је школовање оспособљавало, углавном се подударала са трајањем радног века тј. износила је око тридесет, нешто раније чак и четрдесет година. То је, наиме, био век трајања технологија на које је био ослоњен свет рада. Већ деведесетих он је преполовљен, што би значило да, баш кад крочимо у зрело животно доба, оно што смо у школи научили више није довољно. Почетком овог миленијума, већ ни тридесетогодишњаци нису могли да рачунају да су им знања која су стекли у школи довољан професионални капитал. Због свега овога све се више говори у друштву које учи и друштву знања. За укупан друштвени напредак више није довољно да су добро образовани само неки друштвени слојеви и групе, већ је неопходно образовано становништво. Образованог становништва нема ако се учење и образовање ограниче само на школске узрасте, а школско учење више не може да се састоји у тзв. преношењу знања1. Квалитетно и ваљано школско учење све више подразумева оспособљавање за стално учење кроз успостављање и развој компетенција и умења учења код сваког појединачног ученика, без обзира на разноликост индивидуалних својстава сваког од њих. На тај начин образовање постаје не само саставни део, већ и важан чинилац индивидуалног, социјалног и професионалног развоја појединца и један од главних чинилаца развоја

1 Колико код раширена, оваква формулација је сасвим погрешна. Могу се преносити и саопштавати информације, подаци, схватања, погледи, идеје. Знање се, међутим, гради и то активним напором, менталним и физичким радом и учешћем у разноврсним индивидуалним и групним активностима.







6

друштва заснованог на друштвеној кохезији, конструктивној укључености свих, правичности и одговорности.

1.1 Приступ oпштем образовању у Републици Србији Промене на технолошком, а онда последично и на друштвеном и економском плану, довеле су до промена у природи и циљевима образовања и школског учења, а те су промене, пак, утицале на природу општег, а у великој мери и стручног образовања. Већ је поменуто да опште образовање осигурава темељ и ослонац сваком образовању. Промена се састоји у томе да оно више није намењено друштвеној елити или појединцима који су усмерени ка академском свету. Оно не сме да буде ускраћено никоме. Висок ниво и квалитет општег образовања мора да буде на располагању свим ученицима, и онима који су будући академици и онима који ће се определити за друга занимања. Предвиђања говоре да ће се деца која су сада у раним разредима основне школе бавити професијама и занимањима од којих више од две трећине у овом тренутку и не постоји. Да би одговорило својој сврси тј. да би омогућило развој неопходних компетенција ученика, опште образовање мора да осигура равнотежу између академског и практичног, функционалног. Ово због тога што компетенције не могу да се развијају само на бази знања (поготово не онога које стручњаци и истраживачи називају декларативним, номиналним, а које сви познајемо као репродуктивно, често напамет научено), већ на основу разноврсних искустава примене, употребе, коришћења, комбиновања, испробавања, грешења и исправљања грешака. А да би било заиста квалитетно, опште образовање мора да буде изазовно и подстицајно за све. То значи да се захтеви и очекивања, приступи и начини образовног рада тако диференцирају и индивидуално прилагођавају, да сваки ученик добија подстицај и подршку да напредује и постиже највише што је могуће, без обзира на почетни ниво способности, јаке и мање јаке стране, својства и особине, порекло, услове живота и рада, друге потребе, тренутни ниво зрелости и мотивисаности, врсту и домен интересовања и сл. На тај начин опште образовање поставља основу за даље образовање, али и за успешан излазак у свет рада, чиме одговара и на индивидуалне и на шире, друштвене потребе.

1.2. Документа обавезујућа за наставнике У образовном систему Републике Србије наставни програми су до сада представљали основни документ који прописује кад, шта и како наставници треба да раде. Они традиционално садрже циљеве и задатке наставног предмета, попис наставних садржаја и упутство за њихову реализацију, у коме се начелно описује како наставници треба да раде да би се остварили жељени циљеви образовања.







7

У самом програму, веза између високо постављених циљева, компетенција чији се развој од ученика очекује и наставних садржаја, тешко је уочљива. Томе доприносе и недовољно конкретизована упутства за реализацију програма, као и недостатак инструктивних материјала, приручника, примера добре праксе и сличних алата који би наставницима помогли да остваре зацртане циљеве. То је један од разлога због кога је пажња наставника била у већој мери усмерена на усвајање, запамћивање наставних садржаја, а много мање на развој компетенција ученика. Такође, до 2010. године када су објављени Општи стандарди постигнућа – образовни стандарди за крај обавезног образовања2 на системском нивоу било је дефинисано само оно што се сматра улазом у образовни систем, а то су циљеви, садржаји и општи начин на који треба радити. Није било дефинисано, већ се подразумавало, оно што представља излаз тј. обим, ниво и квалитет знања, вештина и компетенција који ученици треба да понесу после одређеног периода школовања. У таквој ситуацију наставници су се у великој мери ослањали на уџбенике који за њих нису обавезујући, већ су за ученика једно од средстава учења. Уџбеници одражавају поимање појединих аутора о томе шта је важно знати, а то понекад нису кључна, суштинска знања, примерена одређеном узрасту и захтевима програма. Иако намењени учењу уџбеници су углавном били тако конципирани да не подржавају учење већ запамћивање изнетих чињеница. Такође, у недостатку заједничких општеважећих критеријума који на мерљив и прецизан начин описују шта ученици треба да науче, усвоје, развију током једног периода односно за шта треба да буду оспособљени, наставници су то одређивали интуитивно, према сопственим субјективним критеријумима. Таква ситуација је допринела неуједначеној пракси оцењивања у нашим школама, односно неуједначености захтева у односу на ученике. Последица свега је веома неуједначен ниво и квалитет ученичких постигнућа. То су потврдила и домаћа и међународна испитивања и тестирања, која су показала недовољан општи квалитет постигнућа ученика, нарочито у погледу функционалних знања, која представљају основ за изградњу компетенција. Увођењем образовних стандарда на крају одређених циклуса образовања успостављена је заједничка мера квалитета очекиваних постигнућа ученика. Тако су стандарди поред своје основне функције да измере шта су ученици достигли на крају одређеног периода школовања, добили и за наставнике улогу важног показатеља начина на који треба да обликују наставну како би се испунила очекивања дефинисана у стандардима. Међутим, у претходном периоду, не само да су развој стандарда и израда наставних програма били међусобно независни процеси, већ су и међу њима постојале значајне концепцијске разлике. Док се програм усмеравао на попис свих наставних садржаја које треба усвојити, кроз стандарде се тежило опису најважнији, кључних знања и вештина, а делимично и компетенција које ученици треба да досегну на крају одређеног образовног циклуса. То је довело до одређених неусаглашености између програма и стандарда као докумената обавезујућих за планирање наставног рада.

2 Правилник о општим стандардима постигнућа – образовни стандарди за крај обавезног образовања, Просветни

гласник РС, бр. 5/ 2010.







8

Образовни стандарди су дефинисани за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете Српски језик, Математика, Природа и друштво3, за крај другог циклуса обавезаног образовања за предмете: Српски језик, Математика, Физика, Хемија, Биологија, Историја, Географија, Музичка култура, Ликовна култура, Физичко васпитање, језици националних мањина и за крај средњег образовања за предмете Српски језик и књижевност, Математика, Физика, Хемија, Биологија, Историја, Географија, страни језици4. Стандарди дефинишу три нивоа квалитета постигнућа ученика која се очекују на крају образовних циклуса и упућују наставнике да свој рад усмеравају ка ономе што се од ученика очекује на крају одређених фаза образовања. Стандарди, међутим, не упућују како организовати кораке у постепеном достизању очекиваног. Покушај да се тај недостатак отклони учињен је у оквиру пројекта Подршка развоју људског капитала и истраживању – Опште образовање и развој људског капитала ИПА 11 (Развионица) који је, у саставу Оквира националног курикулума, ту карику која недостаје развио у облику предлога предметних исхода за сваки разред учења предмета.

3Правилник о oбразовним стандардима за крај првог циклуса обавезног образовања за предмете српски језик, математика и природа и друштво, "Службени гласник РС" – Просветни гласник'', бр. 5/2011 4 Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета "Службени гласник РС", бр. 117/2013







9

2. Образовни стандарди – стандарди постигнућа, исходи и компетенције

2.1. О појму и улози општих међупредметних и предметних компетенција и предметних исхода Савремени живот, професионални, друштвени у лични захтева од сваког појединца, не само да нешто зна већи и да уме, односно да буде компетентан за различите врсте комуникације, сарадњу и тимски рад, коришћење савремених технологија, решавање личних и професионалних проблема итд. Због тога се савремени образовни систему опредељују ка образовању заснованом на развијању компетенција код ученика. Компетенције су оно што ученици знају и могу да ураде захваљујући свом образовању. Компетенције им омогућавају да успешно одговоре на изазове даљег образовања, рада и на изазове одраслог доба. Потреба да се током школовања кад ученика развијају компетенција препозната је у нашем образовном систему тако да се у Закону о основама система образовања и васпитања 5дефинишу циљеви образовања и васпитања (члан 4) који : 1) пун интeлeктуaлни, eмoциoнaлни, сoциjaлни, мoрaлни и физички рaзвoj свaкoг дeтeтa, учeникa и oдрaслoг, у склaду сa њeгoвим узрaстoм, рaзвojним пoтрeбaмa и интeрeсoвaњимa; 2) стицaњe квaлитeтних знaњa, вeштинa и стaвoвa кoje су свимa нeoпхoднe зa личнo oствaрeњe и рaзвoj, инклузиjу и зaпoслeњe и стицaњe и рaзвиjaњe oснoвних кoмпeтeнциja у пoглeду кoмуникaциje нa мaтeрњeм jeзику, кoмуникaциje нa стрaним jeзицимa, мaтeмaтичкe писмeнoсти и oснoвних кoмпeтeнциja у нaуци и тeхнoлoгиjи, дигитaлнe кoмпeтeнциje, кoмпeтeнциje учeњa кaкo сe учи, мeђуљудскe и грaђaнскe кoмпeтeнциje и културнoг изрaжaвaњa; 3) рaзвoj ствaрaлaчких спoсoбнoсти, крeaтивнoсти, eстeтскe пeрцeпциje и укусa; 4) рaзвoj спoсoбнoсти прoнaлaжeњa, aнaлизирaњa, примeнe и сaoпштaвaњa инфoрмaциja, уз вeштo и eфикaснo кoришћeњe инфoрмaциoнo-кoмуникaциoних тeхнoлoгиja; 5) oспoсoбљaвaњe зa рeшaвaњe прoблeмa, пoвeзивaњe и примeну знaњa и вeштинa у дaљeм oбрaзoвaњу, прoфeсиoнaлнoм рaду и свaкoднeвнoм живoту рaди унaпрeђивaњa личнoг живoтa и eкoнoмскoг, сoциjaлнoг и дeмoкрaтскoг рaзвoja друштвa;

5 Зaкoн o oснoвaмa систeмa oбрaзoвaњa и вaспитaњa, ("Сл. Глaсник РС", бр. 72/2009, 52/2011 и 55/2013)







10

6) рaзвoj мoтивaциje зa учeњe, oспoсoбљaвaњe зa сaмoстaлнo учeњe, учeњe и oбрaзoвaњe тoкoм цeлoг живoтa и укључивaњe у мeђунaрoднe oбрaзoвнe и прoфeсиoнaлнe прoцeсe; 7) рaзвoj свeсти o сeби, самоиницијативе, спoсoбнoсти сaмoврeднoвaњa и изрaжaвaњa свoг мишљeњa; 8) oспoсoбљaвaњe зa дoнoшeњe вaљaних oдлукa o избoру дaљeг oбрaзoвaњa и зaнимaњa, сoпствeнoг рaзвoja и будућeг живoтa; 9) oспoсoбљaвaњe зa рaд и зaнимaњe ствaрaњeм стручних кoмпeтeнциja, у склaду сa зaхтeвимa зaнимaњa, пoтрeбaмa тржиштa рaдa, рaзвojeм сaврeмeнe нaукe, eкoнoмиje, тeхникe и тeхнoлoгиje; 10) рaзвoj и прaктикoвaњe здрaвих живoтних стилoвa, свeсти o вaжнoсти сoпствeнoг здрaвљa и бeзбeднoсти, пoтрeбe нeгoвaњa и рaзвoja физичких спoсoбнoсти; 11) рaзвoj свeсти o знaчajу oдрживoг рaзвoja, зaштитe и oчувaњa прирoдe и живoтнe срeдинe, eкoлoшкe eтикe и зaштитe живoтињa; 12) рaзвoj спoсoбнoсти кoмуницирaњa, диjaлoгa, oсeћaњa сoлидaрнoсти, квaлитeтнe и eфикaснe сaрaдњe сa другимa и спoсoбнoсти зa тимски рaд и нeгoвaњe другaрствa и приjaтeљствa; 13) рaзвиjaњe спoсoбнoсти зa улoгу oдгoвoрнoг грaђaнинa, зa живoт у дeмoкрaтски урeђeнoм и хумaнoм друштву зaснoвaнoм нa пoштoвaњу људских и грaђaнских прaвa, прaвa нa рaзличитoст и бризи зa другe, кao и oснoвних врeднoсти прaвдe, истинe, слoбoдe, пoштeњa и личнe oдгoвoрнoсти; 14) фoрмирaњe стaвoвa, увeрeњa и систeмa врeднoсти, рaзвoj личнoг и нaциoнaлнoг идeнтитeтa, рaзвиjaњe свeсти и oсeћaњa припaднoсти држaви Србиjи, пoштoвaњe и нeгoвaњe српскoг jeзикa и свoг jeзикa, трaдициje и културe српскoг нaрoдa, нaциoнaлних мaњинa и eтничких зajeдницa, других нaрoдa, рaзвиjaњe мултикултурaлизмa, пoштoвaњe и oчувaњe нaциoнaлнe и свeтскe културнe бaштинe; 15) рaзвoj и пoштoвaњe рaснe, нaциoнaлнe, културнe, jeзичкe, вeрскe, рoднe, пoлнe и узрaснe рaвнoпрaвнoсти, тoлeрaнциje и увaжaвaњe рaзличитoсти; 16) пoвeћaњe oбрaзoвнoг нивoa стaнoвништвa и рaзвoj Рeпубликe Србиje кao држaвe зaснoвaнe нa знaњу. У овим циљевима које треба да достигне сваку ученик у нашим школама може се препознати допринос појединих предмета, али већина циљева не припада ни једном наставном предмету појединачно већ се очекује да сви предмети допринесу његовом остваривању. У другом циљу посебно се наглашава развијање основних компетенција,







11

али се и остали циљеви односе на развој компетенција које надилазе појединачне предмете. Можемо ли рећи ком предмету припада решавање проблема или развијање способности самовредновања или насупрот томе, ком предмету не припадају? Иако су ове компетенције по свом карактеру опште јер надилазе појединачне наставне предмете, а нужне су за даљи лични и професионални развој ученика, оне су назване опште међупредметне да би се нагласила одговорност сваког појединачног предмета за њихов развој. Другим речима сви процеси учења и подучавања у оквиру свих наставних предмета у нашим школа треба да доведу до развоја ових компетенција код ученика јер ће само тада бити остварени циљеви које је друштво ставило пред образовни систем. У документу Оквир националног курикулума дефинисане су две врсте компетенција: опште међупредметне компетенције и предметне компетенције, опште и специфичне. Компетенције су засноване на функционално интегрисаним знањима, вештинама, ставовима, вредностима и личним својствима и способностима које омогућавају особи да умешно и одговорно решава проблеме и изазове са којима се среће у различитим ситуацијама (код куће, у школи, у пословном окружењу, итд.) као активни учесник у заједници и друштву. Опште међупредметне компетенције представљају наративни опис оних компетенција које се заснивају на интегрисању различитих знања, вештина, ставова и вредности који се развијају у оквиру различитих предмета и који омогућавају младима да активно учествују у животу заједнице и да остварују личне интересе и аспирације, али и да доприносе развоју заједнице. Општа предметна компетенција представља наративни опис ситуација,проблема и изазова које ученици могу да савладају на основу знања, вештина, ставова и вредности које стичу кроз учење и наставу из датог предмета. Општа предметна компетенција описује крајњу сврху учења датог предмета на начин који је разумљив и особама које нису стручњаци за дати предмет. Специфичне предметне компетенције представљају наративни опис специфичних ситуација, проблема и изазова које ученици могу да савладају на основу знања, вештина, ставова и вредности које стичу кроз учење и наставу из датог предмета. Специфичне предметне компетенције представљају компоненте опште предметне компетенције и њиховим развојем ученици остварују општу предметну компетенцију. Међупредметне компетенције и компетенције за посебне предмете развијају се активним учешћем у наставним и ваннаставним активностима, усвајањем знања, вештина, ставова и вредности, дубљим разумевањем различитих предметних области и њиховом применом на ситуације из свакодневног живота у различитим контекстима (лични, професионални, образовни итд.). Предметни исходи

Исходи нису ни једноставан ни једнозначни образовни концепт. Ни њихова улога у образовним системима који се на ослањају на исходе није увек иста. Најчешће се дефинишу као знања, умења, ставови и вредности којима ученик треба да располаже или влада у одређеном, унапред дефинисаном тренутку у процесу образовања кроз који







12

пролази. Треба истаћи да овакво одређење укључује све на шта исходи могу да се односе, али шта ће то заиста бити у конкретном образовном систему, зависи од потреба којима исходи у том систему служе и других образовних оруђа којима систем располаже. Многи системи нпр. не познају наставни програм на онај начин и у оном виду у коме је он једна од наших дубоко укорењених традиција. У таквим системима кроз исходе се дефинише и која знања ученици треба да имају у одређеном тренутку школовања. Код нас за тим нема потребе, јер су потребна знања дефинисана кроз наставне програме за сваки предмет и за сваку годину учења предмета.

Осим тога, чињеница да се исходима најчешће изражавају очекивана знања, ставови и вредности не значи да су то три одвојене и независне компоненте. Напротив, најбоље су оне фомулације исхода у којима су ови аспекти јасно видљиви у начину на који су интегрисани у мисаоно и друго чињење за које је ученик оспособљен.

Колико год да се и формулације и улога исхода разликовале у различитим образовним системима, нека својства су им заједничка. Они треба да буду исказани врло конкретно, не као идеали или стремљења, него као конкретна чињења. То их чини погодним за праћење, мерење и вредновање. Другим речима, исходи треба да буду дефинисани тако да су: конкретни, реалистични и оствариви; јасно видљиви и погодни за посматрање; разумљиви и јасни, исказани једноставним и разумљивим језиком.

Као и у другим, и у нашем случају су природу и начин дефинисања исхода значајно одредили други кључни чиниоци образовног процеса. Како је један од кључних већ поменути наставни програм, то је било непотребно да се у исходе укључују предметна знања, јер су она, у виду предметних садржаја, већ дефинисана у наставном програму сваког предмета.

У процесу дефинисања предметних исхода укључених у Оквир националног курикулума, главни нагласак је био на исказивању за шта ученике оспособљавају знања која су током једногодишње наставе и учења одређеног предмета стекли и изградили. Знања су дакле претеча, претпоставка и ослонац исхода, а не сами исходи. Исхода нема без знања, али има знања која не воде исходима. То су сва она знања која имамо, али која не умемо да употребимо и којих се не досећамо онда када би могла да нам буду од користи и помоћи. Другим речима, исходи показују који је смисао и сврха учења предмета из угла напредовања и развоја ученика. Трећим речима, исходи показују да учење предмета није само себи сврха, већ да се предмет учи зашто што може да допринесе и што заиста и доприноси развоју свих врста компетенција ученика (општих међупредметних и предметних).

Из већ наведених разлога, формулације исхода изражавају њихову интегративну природу која обједињује, а не одваја ставове, вредности и умења. Другим речима, од ученика се не очекује нити се учењем охрабрује да једно мисле, а друго раде, већ да своје чињење заснују на својим знањима и ослоне се на ставове и вредности које су успоставили и да то чине умешно, ефикасно и конструктивно.







13

2.2. Однос стандарда постигнућа, компетенција, предметних исхода и предметних садржаја Стандарди дефинишу критеријуме за процену степена у којем је ученик развио кључне компетенције; дефинишу очекивања у вези са постигнућем ученика на различитим нивоима развоја компетенција на крају једног образовног циклуса. Искази стандарда дефинишу конкретна знања, вештине или ставове које ученици треба да стекну у одређеној области наставе (домену), на одређеном нивоу стандарда. Стандарди стога треба да опишу шта ученици знају, шта могу да ураде и које ставове и вредности треба да поседују на различитим нивоима развоја компетенција, тј. према стандардима ће се утврђивати који ниво одређене компетенције је достигнут на крају основног образовања. Да би били компетентни да успешно одговоре на такве изазове, ученици треба да стекну и користе различите видове знања, вештина, ставова и вредности, тј. треба да развију компетенције засноване на знању, вештинама, ставовима и вредностима. Стандарди су дефинисани на три ниво постигнућа: основни, средњи, напредни. Сваки стандард (ниво) дефинише знања, вештине, ставове и вредности које ученици треба да поседују, као и с којим изазовима могу да се носе како би испунили тај стандард (ниво). Сва три стандарда (нивоа) су кумулативна и уграђена један у други тако да ученици на напредном нивоу испуњавају захтеве сва три нивоа. Квалитет постигнућа дефинисан на основном нивоу очекује се од свих или скоро свих ученика који завршавају одређени циклус образовања, то је ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знања, вештине, ставови и вредности) које су потребне да би млада особа могла активно да учествује у једноставним и познатим ситуацијама у породичном и личном животу, у животу школе и заједнице и како би била припремљена за наставак образовања у трогодишњим програмима средњег стручног образовања. Основни стандард обухвата и напредни ниво стандарда за функционално основно образовање одраслих како би се обезбедила функционална повезаност два вида образовања. Средњи ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знања, вештине, ставови и вредности) које су потребне да би млада особа могла активно да учествује у сложенијим ситуацијама у породичном и личном животу, у животу школе и заједнице и како би била припремљена за наставак образовања у четворогодишњим програмима средњег образовања. Напредни ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знања, вештине, ставови и вредности) које су потребне да би млада особа могла активно и креативно да учествује у сложенијим ситуацијама у породичном и личном животу, у животу школе и заједнице и како би била припремљена за наставак образовања у програмима средњег општег образовања (гимназије).6

6 Бауцал А., Марковић. Ј., Најдановић, Т. Ј. и Бабић, П. Д. (2011). Ревизија стандарда за крај првог циклуса обавезног образовања − концептуални оквир (интерни документ).







14

За крај средњег образовања основни ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би активно и продуктивно учествовао у различитим областима живота (друштвеном, привредном, образовном, породичном, личном, итд). Средњи ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао да успешно настави са факултетским образовањем у различитим областима. Напредни ниво стандарда дефинише ниво постигнућа у одређеним компетенцијама (знање, вештине и ставови) које ученик треба да поседује како би могао да успешно настави са факултетским образовањем у области за коју те компетенције представљају нарочито важан услов.7 Исходи су дефинисани као резултати учења које ученици треба да остваре у току једногодишњег периода учења предмета. Исходи који се кроз наставу остварују омогућавају и воде развоју компетенција, како преметних, тако и општих. Дакле, развијеност компетенција говори и о остварености исхода. У Оквиру националног курикулума развијени су исходи за све општеобразовне предмете и обавезни изборни предмет Грађанско васпитање, за све разреде у основном и средњем образовању. Пошто су дефинисани с обзиром на основни ниво стандарда постигнућа, очекује се да сви ученици достигну све предметне исходе што води ка развоју не само предметних већ и општих међупредметних компетенција. Концепт учења заснованог на исходима подразумева да се наставник приликом планирања, реализације и вредновања рада руководи исходима, а наставне садржаје, поред метода и облика рада, користи као средство за постизање исхода и стандарда, односно развоја компетенција.

Ослањање наставе и учења на остваривање исхода, неминовно доводи до промена не само у садржају постојећег наставног програма, већ и до обртања поступака уобичајених у изградњи курикулума. Ако исходи представљају јасно дефинисане очекиване резултате учења, онда они представљају једну од првих, почетних тачака у дефинисању система наставе и учења. То значи да се у изради наставног програма, као интегралног дела курикулума, траже она концептуална, садржинска, методичка и друга решења која ће осигурати и подржати остваривање исхода. То, пак, значи да је потребно претрести не само постојећи наставни програм, већ и наставни план, како би се проверило да ли су и колико функционални из угла остваривања дефинисаних исхода. За очекивати је да процес даљег напредовања система и развоја докумената који регулишу наставну праксу крене управо у том правцу.

2.3. Образовни стандарди и исходи: од концепта до свакодневне праксе

7 Дафи ван Балком, В. (W. Duffie VanBalkom) и Бауцал, А., (2009) Израда стандарда за опште средње образовање (за гимназије и опште предмете у оквиру средњег стручног образовања) -концептуални оквир, интерни документ







15

У настави заснованој на стандардима, исходима и компетенцијама, као и постављањем учења у центар наставе, неминовно се мења позицију наставника и од њега се тражи другачији приступ у свакодневном наставном раду. У односу на традиционалне улоге које наставник има, доминантна постаје његова улога креатора ситуације погодне за учење. Академска знања су важна и она су један од темеља на којима се граде компетенције, али она нису довољна. Нико није постао компетентан за све професионалне и животне улоге док није оно што је научио ставио у функцију решавања одређеног проблема или извршавања неког задатка. Да би ученици развили компетенције, односно били компетентни за нешто, они морају бити у ситуацији да практикују ту компетенцију, јер ни једна компетенција не почива само на познавању одређених чињеница. На сваком часу наставник треба да створи ситуацију која од ученика захтева да нешто уради, реши неке проблем, а да би то урадио или решио, потребно је да познаје и разуме одређене чињенице. То даје сврху учењу, а сврха доприноси већој мотивацији за учење, бољем памћењу и разумевању. Ако су ситуације и проблеми које наставник поставља пред ученике аутентични и практични, а нарочито ако ученици могу да их повежу са својим претходним школским и ваншколским искуством, обезбеђен је процес учења. Исходима, стандардима, а нарочито компетенцијама је дефинисано много тога што би требало ученик да уме и може да уради захваљујући учењу у школи. Вођени исходима, наставници бирају садржаје који ће омогућити остваривање исхода, а паралелно са тим облике, методе и технике рада и активности ученика јер ће од њих у истој мери, а некада чак и у већој, зависти да ли ће се исходи достићи или не. У овако постављеној настави и учењу наставни садржаји нису у досадашњој доминантној, надређеној улози у односу на методе, технике и облике рада већ су постављени у истој равни са њима. За достизање одређених исхода чак су важнији одговарајући облици рада, односно активности ученика него сам садржај. Основна питања на које наставник мора да одговори када се припрема за рад са ученицима су: Шта ја треба да урадим да би ученици учили на часу, тј. да би достигли жељене исходе и развијали компетенције, односно достигли стандарде? Када знам да то што ћу ја говорити и показивати не обезбеђује њихово учење, какве задатке и активности које обезбеђују учење треба да осмислим за њих? Који облици и методе рада обезбеђују да ученици активно конструишу знање, да буду заинтересовани за учење, остварују већи број предметних исхода и доприносе развоју различитих општих компетенција? Какву средину за учење треба да им обезбедим? Када знам да је уџбеник само један од могућих ресурса за учење, које још изворе могу да им обезбедим? Реченица коју најчешће изговарају забринути родитељи, а која гласи: ,,Не могу му ја знање ''улити'' у главу'' говори о томе да је већ дуго позната чињеница да је учење индивидуални чин који се дешава унутар сваког појединаца. Учење је активност сваког ученика кроз коју он нова сазнања и искуства мора да интегрише у постојећи појмовни оквир на сопствени начин. То се не може учинити само слушањем и посматрањем. Наставник, свестан ове чињенице лако ће одговорити на питања из претходног пасуса које треба да му помогну да организује наставу која







16

води усвајању исхода, развоју компетенција и достизању стандарда, а што је могуће постићи само кроз индивидуалну активност сваког ученика. Да би се десило учење на часу ученици морају бити у ситуацији да истражују, тестирају различите претпоставке и закључују о најбољим решењима на основу аргумената, процењују на основу доказа зашто је нешто добро, а нешто не, посматрају ствари уз различитих углова и туђих перспектива, дискутују, размењују идеје са вршњацима и наставником, критички их разматрају, пореде и повезују их, анализирају своје и туђе грешке итд. Наставници имају веома широк репертоар начина на који могу организовати наставу како би омогућили ове процесе: различити облици групног и партнерског рада, кооперативно учење, вршњачко учење и подучавање, истраживачка настава, пројектна настава, тимска настава, настава усмерена на решавање проблема итд. Још једна ствар о којој наставници морају водити рачуна приликом планирања и организовања наставе је да компетенције нису проста сума знања, вештина, ставова, и вредности лична својства већ интегрисани сложај свега набројаног, те је јасно да се ни једна до њих не може развијати само у оквиру једне научне дисциплине или наставног предмета. Решавање било ког проблема захтева да се посегне за знањима и вештинама из различитих дисциплина и да се она умешно употребе и због тога је неопходно пружити ученицима могућност да, на себи својствен начин, кроз наставу интегришу садржаје различитих наставних предмета. То се најлакше и најефикасније може учинити применом тематског, интердисциплинарног, интегрисаног планирања и реализације наставе. Када се повежу садржаји који природно припадају једном проблему или феномену, а ученици се промишљеним захтевима усмере ка истраживачким активностима, спонтано ће се развијати не само предметне већ и опште међупредметне компетенције. У планирању наставе наставник полази од исхода, а сам исход формулацијом усмерава наставника ка избору одређених садржаја, метода, облика рада, извора знања, садржаја уџбеника и начина његовог коришћења или друге литературе, па и начина оцењивања. Сви ови елементи треба да буду у функцију подршке постизања исхода, развијања предметних и општих компетенција и достизања стандарда. Оцењивање је неодвојиви део овако постављене наставе и оно је такође у функцији учења ученика и њиховог напретка у достизању исхода. Оно се дешава истовремено са учењем и наставницима стоји на располагању исто тако богат репертоар метода оцењивања, као и приликом избора облика и метода организације наставе. Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању8, а ускоро и нови правилник о оцењивању ученика у средњем образовању чини тај избор не само могућим, већ и

8 Прaвилник o oцeњивaњу учeникa у oснoвнoм oбрaзoвaњу и вaспитaњу ("Сл. Глaсник РС", бр. 67/2013)







17

обавезним. Сваки наставни час и свака активност ученика је прилика за формативно оцењивање, односно регистровање напретка ученика и упућивање на даље активности. Поред класичних начина усменог и писменог оцењивања путем низова задатака објективног типа, контролних вежби и писмених задатака које наставници заснивају на критеријумима полазећи од очекиваних исхода, потребно је пратити, проверавати и процењивати развој компетенција. Формативно оцењивање је веома погодно за процењивање и праћење развоја компетенција. За процењивање развијености компетенција, а посебно општих међупреметних, чија је природа веома комплексна, погоднији је квалитативни него кванитативним приступ оцењивању. Ово је прилика да наставници и ученици, кроз анализу различитих примера активности и понашања ученика који илуструју развјеност одређених компетенције, заједно успоставе критеријуме за њихову процену. Тиме би оцењивање ученика било у пуном смислу формативно, обухватајући сва три аспетка овог процеса: оцењивање учења које се односи на оцењивање самог процеса учења и резултата у достизању исхода, оцењивање за учење које има инструктивну улогу и усмерава даљи развоја ученика и оцењивање као учење кроз које ученици развијају компетенције процењивања, вредновања и самовредновања заснованог на критеријумима, нарочито ако их наставник укључује у дефинисање критеријума оцењивања, вршњачко оцењивање и самооцењивање. Стандарди су такође инструмент који наставници могу користи у оцењивању, али веома опрезно. Образовни стандарди, чија је основна намена да пруже податке о постигнућима ученика на системском нивоу, су у исто време и ''алат'' који треба да помогне наставницима у праћењу и вредновању успеха ученика. Као што су стандарди једна од смерница наставницима за планирање наставе, тако су они и смерница за оцењивање ученика. Међутим, наставници треба да буду свесни чињенице да не постоји директна веза између одређеног нивоа описа стандарда и одређене оцене. Школско оцењивање је веома комплексан процес јер укључује и оцењивање других аспеката рада, контекста у коме се врши оцењивање, мотивацију и лични развој ученика и не може и не сме да се сведе само на процену достигнутих стандарда. Нивои описани у стандардима служе наставнику као оријентир ка квалитету постигнућа који треба да остваре сви ученици, а који само неки. Стандарди помажу да се индивидуализује наставни рад, бар на три нивоа, а то значи да се садржаји и захтеви прилагоде ученицима. При томе је важно водити рачуна да се не ограничи могући напредак сваког ученика тако што ће му наставник постављати захтеве само са једног нивоа, већ напротив треба да га мотивише, и захтевима које поступно подиже, усмерава да достигне следећи ниво. Нивои су корисни наставнику да добро одмери захтеве за проверу постигнућа ученика јер га подсећају на то која су суштинска, најбитнија знања, умења и вештине ученика и омогућавају му да постави захтеве тако да сваки ученик може да оствари успех.

2.4. Процес ревизије стандарда постигнућа







18

Први стандарди постигнућа ученика за крај основног образовања ''ушли'' су у образовни систем Републике Србије 2010. године. Иако им је основна намена била да путем завршног испита на крају обавезног образовања ''измере'' са каквим знањем ученици излазе из основе школе и да им омогуће да се упишу у средњу школу, они су своје место нашли и у учионици. Наставници су се руководили стандардима приликом планирања наставе и вредновања ученичких постигнућа. Ова прва искуства нашег образовног система са стандардима су била основ за њихову ревизију. Сам концепт стандарда дефинисао је потребу за њиховим унапређивањем и прилагођавањем новонасталим околностима. Зато је документом Ревизија стандарда за крај првог циклуса обавезног образовања − концептуални оквир дефинисано следеће: Да би стандарди, који ће настати ревизијом постојећих, били примењиви и да би омогућили да се квалитет образовања у Србији унапреди, они треба да буду усклађени са низом захтева: Ø треба да створе могућности за све ученике да учествују у животу заједнице и да наставе своје образовање како би достигли бар степен завршеног трогодишњег средњег образовања; Ø треба да подрже успостављање и неговање културе целоживотног учења; Ø треба да пруже основу за унапређивање постојећег наставног програма, за квалитетније учење и активнију улогу ученика у учењу, иницијалног образовања наставника и програма за усавршавање наставника; Ø треба да буду усклађени са постојећим предлогом стандарда за средње образовање и усвојеним стандардима за функционално основно образовање одраслих; Ø треба да буду усклађени са документом „Опште основе учења и развоја“ који се развија уз подршку ИПА 2011 пројекта „Подршка развоју људског капитала и истраживању – опште образовање и развој људског капитала“; Ø треба да буду усклађени са законским и стратешким оквиром Републике Србије; Ø треба да су усклађени са савременим трендовима у образовним системима у земљама ЕУ, али истовремено треба да подржавају добре стране постојећег образовног система у Србији.9 Ревизија постојећих стандарда је урађена од стране посебно формираних предметних радних група. Чланови радних група су одабрани тако да укључују наставнике из основних и средњих школа, педагоге, психологе и универзитетске професоре за одређене предмете који имају искуство у развоју или имплементацији стандарда и професионалце из Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања. Приликом ревизије стандарда радне групе и Завод је имао подршку стручњака с пројекта ИПА 2011. Постојећи стандарди су ревидирани и допуњени како би се ревидирани стандарди ускладили са горенаведеним принципима и захтевима. Ревидирани стандарди за крај основног образовања су засновани на општим међупредметним компетенцијама које ће

9 Бауцал А., Марковић. Ј., Најдановић, Т. Ј. и Бабић, П. Д. (2011). Ревизија стандарда за крај првог циклуса обавезног образовања − концептуални оквир (интерни документ).







19

омогућити ученицима да успешно одговоре на различите животне изазове у разним животним ситуацијама (образовним, друштвеним, културним, интерперсоналним, практичним, итд.). Током процеса ревидирања стандарда радне групе су користиле податке о резултатима завршног испита и пробног теста и пробног теста за ученике осмог разреда реализованог 2011/12. године и композитног теста за ученике шестог разреда. Сви ови тестови испитују оствареност стандарда. Такође, радне групе су користиле мишљења и искуства неколико стотина наставника у раду са стандардима прикупљена кроз упитнике и дискусионе групе наставника организоване у 11 градова у Србији. Још један важан ослонац у раду радних група је био документ Правилник о општим стандардима постигнућа за крај општег средњег образовања и средњег стручног образовања у делу општеобразовних предмета који је објављен 2013. године. Рад на ревизији стандарда имао је четири фазе: 1. Прилагођавање постојећих општих и међупредметних компетенција за крај средњег образовања, тј. формулисање очекивања од ученика на крају основног образовања у погледу сваке појединачне опште међупредметне компетенције. 2. Дефинисање опште предметне компетенције и њена три нивоа/стандарда. Општа предметна компетенција дефинисана је тако да се види које предметне компетенције ученици развијају учењем кроз наставу датог предмета и како дати предмет доприноси развоју општих и међупредметних компетенција. 3. Разлагање опште предметне компетенције на 2 до 3 специфичне предметне компетенције за дати предмет и дефинисање три нивоа/стандарда за сваку специфичну предметну компетенцију. 4. Ревизија постојећих стандарда за крај основног образовања у складу са стандардима општих међупредметних компетенција и стандарда опште предметне и специфичних предметних компетенција. 4.1. Анализа постојећих исказа стандарда у погледу њихове функционалности у односу на специфичне предметне компетенције и идентификација оних који су функционално повезани са специфичним предметним компетенцијама. 4.2. Провера постојећих области у постојећим стандардима и њихова евентуална ревизија при чему су узете у обзир области које постоје у оквиру предметних стандарда за крај средњег образовања. 4.3. Допуна исказа стандарда како би се обезбедило да искази стандарда унутар појединих области омогућавају достизање специфичних предметних компетенција. Радну верзију ревидираних стандарда коју су израдиле редне групе процењивали су наставници основних школа кроз дискусионе групе и посебно дизајниране упитнике, оцењујући релевантност ревидираних стандарда, њихову свеобухватност, применљивост и однос између предметних и општих међупредметних компетенција. У фокус групама о стандардима за поједине предмете учествовало је 76 наставника, док је 267 наставника попунило упитника који су се односили на стандарде за







20

поједине наставне предмета. У фокус групама о општим међупредметним компетенцијама учествовало је 68 наставника, 190 наставника је попунило упитнике. Њихови предлози и сугестије су прослеђени радним групама које су на основу њих направили завршну верзију предлога ревидираних стандарда.

2.5. Процес израде предметних исхода У изради предметних исхода учествовали су чланови радниг група тј. комисија које је формирао ЗУОВ и стручњаци ангажовани у пројекту Развионица. Њихов рад се заснивао на претходно договореним и усаглашеним концептуалним решењима и програму активности. Како је већ речено (поглавља 2.1 и 2.2) исходи треба да покажу:

1. За шта је ученик оспособљен након што је годину дана учио одређени предмет 2. Како се, кроз остваривање исхода, граде опште међупредметне и предметне компетенције

3. Како се, из разреда у разред, осигурава достизање стандарда постигнућа. Исходи представљају неопходно потребну допуну општим и предметним компетенцијама и стандардима постигнућа, јер су и компетенције и стандарди дефинисани за крај циклуса тј. нивоа образовања. Исходи се дефинишу тако да кореспондирају са основним нивоом стандарда и компетенција, те се очекује да може да их оствари већина ученика. Пошто постојање предметних исхода не искључује потребу за постојањем предметних програма, посебно с обзиром на веома дугу традицију и дубоку укорењеност предметних садржаја и концепта предметних програма као предметних садржаја у образовној култури и начину мишљења о образовању у Србији, исходи не треба и не смеју да одражавају наставне садржаје тј. не говоре о томе шта су ученици учили и научили, већ за шта су захваљујући томе оспособљени. Свеобухватним концептом израде исхода предвиђен је рад у четири корака који су обухватили:

-‐ дефинисање исхода с обзиром на приступ учењу и настави изнет у првом делу Оквира националног курикулума10

-‐ прилагођавање дефинисаних исхода општим и предметним компетенцијама -‐ прилагођавање предлогу ревидираних стандарда постигнућа за крај основног и стандардима постигнућа за средње образовање и васпитање

-‐ хоризонтално и вертикално унутар и међупредметно повезивање исхода -‐ израду упутства и приручника за примену исхода за школе и анставнике.

10 У време почетка израде исхода први део Оквира – Приступ настави и учењу је био доступан у виду радног нацрта документа Смернице за приступ усмерен на учење и развој компетенција (пројекат Развионица, децембар 2013)







21

Прво су урађени исходи за основну и најјаче формате предмета у гимназијском образовању, а затим су рађена прилагођавања за друге веријанте у којима се предмети појављују у гимназијском и средњем стручном образовању. С обзиром да пројекат Развионица (ИПА 2011) у оквиру кога је урађен радни нацрт исхода за обавезне предмете у средњем образовању, није имао задатак да ревидира постојеће исходе који су, у оквиру огледних занимања увођени у средње стручно образовање, исходи су урађени за оне профиле који се образују у школама укљученим у оглед за примену Оквира националног курикулума и то оне који нису били обухваћени променама програма тј. огледним профилима у оквиру пројеката CARDS и IPA. Имајући то у виду, требало би очекивати да се, у оквиру редовних активности одговарајућих институција, пре свих ЗУОВ, допуне предметни исходи за оне образовне профиле за које се ученици школују у школама које нису биле укључене у оглед за примену Оквира националног курикулума. Израда предметних исхода који нису усмерени ка предметним садржајима, већ ка функционалним ефетима учења, представљала је велики изазов. Проблеми који су се појављивали у процесу израде су и природни и очекивани, с обзиром да је концепт исхода удаљио и сам процес њихове израде и начин мишљења и поступања при њиховој изради од онога што представља укорењен обичај кад су у питању промене у домену курикулума. Промена оријентације са предметних садржаја на функционалне исходе учења, тражи прилагођавање за које је потребно време. Стога је за очекивати да се процес даље дораде исхода настави, као би формулације биле у пуној мери усаглашене са концептом исхода. Како јасно показују примери неких веома напредних и успешних образовних система широм света, од Финске до Хонг Конга и Сингапура, једном започето унапређивање образовања и образовног система се у модерно доба не завршава као реформска кампања ограниченог трајања, већ тече као стални процес дефинисања и редефинисања, преиспитивања, усавршавања и прилагођавања увек новим потребама и све сложенијим захтевима.







22

3. О концепту предметних исхода и стандарда

Развој науке и технике у модерном времену представља један од основних покретача друштвеног напретка, због чега се велика пажња посвећује односу теоријских и применљивих (практичних) знања. Школски програми у развијеним земљама формирају се тако да се ова знања вишеструко прожимају.

Препоруке међународних организација (OECD, 2005: DeSeCo Project, OECD; UNESCO) о изградњи курикулума наглашавају да је потребно развијати разноврсне компетенције и све облике писмености у савременој школи: лингвистичку, уметничку, друштвено-хуманистичку, природно-научну, техничко-технолошку, информатичку и еколошку писменост.

3.1. Концепт стандарда постигнућа за предмет Брз развој технике и технологије, укључујући информационо-комуникациону

технологију, као данас доминирајућу, тражи од оних који их примењују потпуно нова знања, како општа, тако и практична. Наставни предмет Техничко и информатичко образовање настоји да приближи и подстакне ученике да усвоје неопходна знања, тако да постаје значајан за њихов даљи живот и сналажење у свету брзог развоја технике и технологије.

Ако сагледамо елементе који су заједнички у постојећим програмима предмета Техничко и информатичко образовање (у називу предмета је реч „образовање“ вишак, јер су сви наставни предмети намењени образовању), видећемо да се кроз целокупно изучавање могу издвојити основне области: графичко представљање и сагледавање постављених задатака, материјали и технологије обраде, техничка средства и објекти, енергетика, коришћење рачунара и информационе технологије, саобраћајна култура. У свим овим областима присутна је и примена знања у виду реализације одређеног задатка у облику модела, макете и сл.

Полазећи од овога, али и од чињенице да се програми непрекидно морају мењати да би пратили брз развој технологија, посвећена је пажња стандардима, тако да ученици буду спремни и за нове изазове које пред њих поставља нека нова техника или технологија. Стандарди образовних постигнућа дефинисани су по нивоима за четири области: 1. Графичка комуникација; 2. Материјали и технологије; 3. Техничка средства и објекти; 4. Информационо-комуникационе технологије.

Стандарди постигнућа за предмет Техничко и информатичко образовање

описују постигнуће на три нивоа, а у оквиру сваког је предвиђено да ученици остваре компетенције ангажовањем различитих когнитивних процеса. Тако стандарди одређују да ученици буду оспособљени да стварају (склапају, моделују) одређена техничка средства на сва три нивоа постигнућа, с тим што је сложеност различита. Повезаност







23

стандарда формулисаних компетенцијама по нивоима и нивоа когниције према једнодимензионалној Блумовој таксономији дата је у Прилогу 1. Изабран је приказ коришћењем једнодимензионалне ревидиране Блумове таксономије циљева и исхода, јер је ова таксономија за сада релативно прихваћена у образовној пракси у Србији.

Дводимензионални модел таксономије, који омогућава даље диференцирање нивоа и врста постигнућа и олакшано препознавање и примену, за сада је једна од могућности у будућем раду наставника, па су примери оперативних исхода часова према дводимензионалној таксономији дати у Прилогу 5 као додатни материјал за радознале наставнике, али и као додатна помоћ у коришћењу стандарда постигнућа и исхода предмета одређених овим документом.

3.2. Предметне компетенције и повезаност са општим међупредметним компетенцијама

Мултидисциплинарност предмета Техничко и информатичко образовање, препознатљива као повезаност различитих области технике, технологије, производње, радних процеса и свакодневног функционисања, истовремено је основа и олакшица за остваривање општих међупредметних компетенција, како оних које су генералне компетенције развоја ученика као особе и грађанина, тако и оне које су садржински и искуствено међупредметне.

У појединим школским системима додатно је наглашена повезаност предметних компетенција у области технике и технологије са компетенцијама које ученици развијају у оквиру природних наука тиме што и подручје има заједнички назив (науке и технологија, односно Science and technology).

Природа предмета обезбеђује стицање знања, вештина, способности и ставова шире трансферне вредности и непосредно формативне за развој личности, што је и намена међупредметних компетенција, међу којима су посебно издвојене компетенције усмерене ка јачању радних навика, иницијативности и предузетништва, позитивног односа према раду, спремности за заштиту животне средине и примену принципа здравог живота.

Предметне компетенције ТИО међусобно су повезане са свим међупредметним компетенцијама.

Општа предметна компетенција: Ученик разуме привредне и етичке вредности људског рада. Он користи своје знање стечено у техничко-технолошким областима у корист сопственог развоја и доноси прве одлуке у вези са школовањем и будућом професијом. Ученик познаје ИКТ и користи их при решавању проблема у различитим областима и истражује нове могућности њихове примене.

Табела 1 Повезаност предметних компетенција са међупредметним компетенцијама Предметне компетенције Међупредметне компетенције ОСНОВНИ НИВО Ученик уме да прочита податке из понуђене техничке документације који су му потребни за решавање једноставних проблема у свакодневном животу.

Рад са подацима. Решавање проблема.







24

Ученик користи ИКT за представљање информација и комуникацију у непосредном и ширем окружењу. Дигитална компетенција.

Ученик познаје основне технолошке процесе и техничка средства. Учење.

Ученик има свест о важности природних ресурса на Земљи и потребе њиховог економичног коришћења, као и потребу за рециклирањем и штедњом материјала.

Одговоран однос према околини.

Ученик примењује мере личне заштите и препознаје важност заштите животног окружења.

Одговоран однос према здрављу.

Као члан тима у раду на пројекту, ученик поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу.

Сарадња, комуникација, предузетништво.

СРЕДЊИ НИВО Ученик је способан да анализира и користи податке дате у техничкој документацији, познаје технолошке процесе и уме да иновира понуђено решење проблема.

Рад са подацима. Решавање проблема.

Ученик уме да претражује, анализира и систематизује информације у електронском облику. Ученик примењује ИКТ у ситуацијама учења, бирајући одговарајућа средства.

Дигитална компетенција. Учење.

Ученик разуме утицај примене технолошких и електричних машина на човека и животну средину. Ученик има развијену свест о активностима које се односе на заштиту и очување непосредне животне средине

Одговоран однос према околини. Одговорно учешће у демократском друштву.

Као члан тима у раду на пројекту, ученик поштује друге као равноправне учеснике и прихвата најбоље решење.

Сарадња. Комуникација. Предузетништво.

НАПРЕДНИ НИВО Ученик се прецизно изражава, користи стручну терминологију, примењује правила графичког комуницирања у различитим техничким дисциплинама и упутства за коришћење машина и уређаја.

Комуникација. Учење. Естетичка компетенција.

Ученик примењује познавање техничко-технолошких процеса у свакодневном животу и раду.

Учење. Одговорно учешће у демократском друштву. Предузетништво.

Ученик користи средства ИКТ за решавање различитих проблема и мултимедијално изражавање. Ученик препознаје ризике и опасности при коришћењу ИКТ.

Дигитална компетенција. Решавање проблема. Одговорно учешће у демократском друштву.

Ученик практикује активности које се односе на заштиту и очување непосредне животне средине.

Одговоран однос према околини.

Као члан тима у раду на пројекту, ученик активно предлаже решење проблема, пружа подршку и помоћ својим сарадницима и прихвата њихову подршку и помоћ.

Решавање проблема. Сарадња.

Ученик добро познаје техничке дисциплине и њихову Предузимљивост и







25

међусобну повезаност и зна да се определи за будуће занимање.

оријентација ка предузетништву. Компетенција за учење.

3.3. Предметни исходи и повезаност са општим и предметним компетенцијама

Предметни исходи су формулисани тако да уважавају актуелни програм предмета Техничко и информатичко образовање, али и потенцијални будући развој програма овог предмета, који је условљен техничко-технолошким развојем и нарочито експлозивним развојем области информационо-комуникационих технологија. Исходи су функционални за развој општих и предметних компетенција. Ученика треба оспособити за даље образовање, рад и живот у све сложенијем техничко-технолошком окружењу. Истовремено, исходи су усмерени на оснаживање иницијативе и креативних потенцијала ученика, који у оквиру овог предмета могу да буду експлицитно видљиви.

Повезаност исхода, општих и предметних компетенција приказана је у Прилогу.

3.4. Однос између предметних исхода и наставног програма

Исходи за предмет Техничко и информатичко образовање формулисани су тако да уважавају актуелни наставни програм предмета, али и захтеве окружења и будућег окружења у коме ученик треба да користи научено. Овакав приступ у оквиру предмета Техничко и информатичко образовање веома је важан јер је један од предмета који ученику треба да омогући развој компетенција у свим сферама будућег деловања: даљем образовању, непосредним свакодневним активностима, професионалном деловању.

Дефинисани исходи и компетенције – опште међупредметне и предметне ‒ обезбеђују се развојем интегрисаних знања, вештина и ставова у области технике и информатике. Иако се све компетенције развијају кумулативно у свим разредима, наглашено је који су исходи експлицитно очекивани у сваком разреду посебно, што је приказано у Прилогу 2.

3.5. Однос између предметних стандарда, предметних компетенција и наставног програма

Образовни стандарди за наставни предмет Техничко и информатичко образовање (ТИО), за разлику од наставног плана и програма, нису чврсто везани за садржај предмета. Уместо тога, стандарди идентификују базичне димензије процеса учења у предмету ТИО и одсликавају основне захтеве на које ученици треба да одговоре. Образовни стандарди не обухватају цео наставни програм, већ се примењују на основна подручја кључних области учења. Наставници независно врше оцењивање







26

као део своје педагошке одговорности, према професионалним критеријумима, узимајући у обзир широк спектар фактора. Стандард може да се повеже са различитим садржајима и у различитим разредима, а постоје и садржаји који могу да се повежу са већим бројем различитих стандарда. Веза стандарда и програма предмета по разредима приказана је у Прилогу 2.







27

4. О настави усмереној на развој компетенција, остваривање исхода и достизање стандарда

Мултидисциплинарност предмета Техничко и информатичко образовање

обезбеђује овом предмету важну предност: ученику омогућава развој интердисциплинарног и мултидисциплинарног приступа стицању знања и вештина, док истовремено омогућава интегрисано стицање знања и вештина, повезујући различита подручја, а посебно повезујући учење са практичним активностима, свакодневним животом и радом. Предмет програмски обједињава научна, техничка и технолошка знања из више техничких дисциплина.

4.1. О сазнајним специфичностима предмета и његовој настави

Предмет Техничко и информатичко образовање по својој структури и очекиваним исходима ‒ мултидисциплинаран је. Намењен је развоју компетенција ученика у областима које репрезентују широку лепезу делатности, научних система и инжењерских подручја. Истовремено, предмет даје основе за употребу техничких и технолошких средстава и достигнућа на нивоу корисника у свакодневном животу, појединим ученицима представља основу за будуће професионално оспособљавање на мајсторском нивоу, а за неке је основа и будућег професионалног развоја у области технике и технологије, инжењерства (Аламаки, 2000; Гинер, 2007; Дејкерс, 2006; Хопкен, 2008). Мултидисциплинарност предмета Техничко и информатичко образовање обезбеђује и развој нових знања, вештина и ставова, који се усложњавају и све више комбинују у савременим технологијама (нпр. машинство ‒ електротехника, електроника ‒ рачунарство; машинство ‒ електроника ‒ медицина, мехатроника итд.).

У различитим школским системима користе се различити називи за наставне предмете који су по циљевима, исходима и компетенцијама које треба да развијају исти или веома слични предмету Техничко и информатичко образовање (називи су: Технологија, Технологија и инжењерство, Технологија и техника, Пројектовање и технологија, Техничка култура, Техника и сл.). У свим системима препознаје се све важнија улога коју предмет има у школском курикулуму (Вилијамс et al. 2015: 1), а која треба да омогући ученицима шансу да интегришу своја технолошка, економска, еколошка, социјална знања и развију своју технолошку писменост. Вилијамс и др. наводе као пример да, пројектујући, развијајући и критички анализирајући техничке производе, процесе и системе, ученици могу да раде са другима и развијају широк опус когнитивних и манипулативних вештина потребних у савременом друштву. У светским оквирима развија се област техничко-технолошког образовања у обавезном школовању.

Важна димензија предмета Техничко и информатичко образовање није оспособљавање ученика да буде одличан конструктор, произвођач или програмер, већ да развија и схвата важне принципе конструисања, грађења и стварања у различитим областима, како на основу сопственог искуства стварања, тако и помоћу савремених







28

метода учења. Структура наставних предмета у којима се стичу техничко-технолошка знања захтева сазнавање о процесима, транспорту, складиштењу, моделирању и трансформацији материјала, енергије и информација (слика 4.1.1., према Хопкену, 2008).

материјал → енергија →

информација →

технолошки процеси транспорт, складиштење, моделирање трансформација

→ материјал → енергија → информација

Слика 4.1.1. Структура предмета према техничко-технолошким сазнањима

(Хопкен, 2008)

Структура техничко-технолошке области у обавезном образовању значајно је условљена и подручјима индустријске технологије (слика 4.1.2., према Петрини, 2007).

Слика 4.1.2. Структура предмета према структури индустријске технологије (Петрина, 2007: 233)

Области које предмет репрезентује тешко је свести на четири области

дефинисане стандардима постигнућа, али је природа сазнајних процеса, функција различитих садржаја омогућила наведено груписање.

Наставни предмет Техничко и информатичко образовање активира сва три подручја учења – когнитивно, афективно и психомоторно. Иако савремене теорије учења и наставе диференцирају подручје техничко-технолошког учења као посебно (Петрина, 2007; Томеј, 2005), у односу на већ традиционално издвојена подручја







29

(когнитивно, афективно и психомоторно), у Приручнику ћемо се задржати на већ одомаћена три подручја учења.

У когнитивном подручју, поред знања која обухватају познавање појединачних информација, појмова, дефиниција, дескрипција, интерпретација, теорија у подручју технике и технологије, предмет омогућава и развој когнитивних процеса ученика, оспособљава га како да решава проблеме, закључује, развија идеје и практично их реализује.

С обзиром на то да је једини предмет у основном обавезном образовању који непосредно упознаје ученике са светом технике, технологије, производње, односно са светом рада у овим областима (а у образовном систему у Србији око 40% занимања предвиђених у средњем стручном образовању из ових је области, односно области инжењерства), предмет има значајан утицај на професионални развој ученика, посебно на формирање ставова уверења, мотивације за одређена подручја рада, што је препознатљиво афективно подручје учења.

Оспособљавање ученика за обликовање различитих средстава захтева и развој психомоторних вештина, потребних за руковање различитим техничко-технолошким помагалима и алатима, што је компонента психомоторног подручја учења.

Иако неке појмове из области које се проучавају у предмету Техничко и информатичко образовање ученици стичу и у првом циклусу основног образовања у оквиру предмета Свет око нас, Природа и друштво и Од играчке до рачунара, што ствара основ за развој појединих компетенција, учење и поучавање у овом предмету одређени су специфичностима подручја, али и развојним карактеристикама ученика.

За процес учења и поучавања у техничко-технолошком подручју учења и васпитања важно је вођење ученика кроз планиране и осмишљене активности до формирања система појмова о подручју технике и технологије и система вештина и ставова у овом подручју.

Фазе и нивои учења одређени су психофизичким достигнућима ученика, развојним задацима и природом садржаја који ученик учи (Брковић и Бјекић, 2006). Овај модел наглашава да се напредовање и развој техничко-технолошке компетентности, код нас сада описане стандардима, и прелаза са нивоа на ниво дешава у оквиру процеса учења и поучавања.

Развој техничко-технолошке компетентности може се описати у оквиру четири фазе (Брковић и Бјекић, 2006; Бјекић, 2008; Шарп и Захери, 2004), у односу на које треба креирати наставни процес предмета Техничко и информатичко образовање да би били достигнути стандарди и остварени исходи. Узраст раног детињства није обухваћен периодизацијом јер су развојна искуства и задаци недовољно диференцирани и ово подручје се не издваја у односу на остала подручја, а ни узрасти позне адолесценције и одраслог доба нису обухваћени јер су то периоди значајнијег развоја осталих компонената ове компетентности, често професионално обликованих.

Формулисање четири фазе у развоју техничко-технолошке компетентности засновано је на доприносима конструктивизма, социоконструктивизма, Пијажеове теорије, Ван Хиловог теоријског оквира за наставу геометрије, прегледа развојних фаза помоћу описа достигнућа, активности и развојних задатака у овом образовном подручју (Брковић и Бјекић, 2006; Бјекић et al., 2008; Ван Хил према Шарпу и Захерију, 2004). Четири фазе су:







30

I фаза – фаза дечје игре, визуелно-акционог учења, спонтаног развоја првих „појмова“ (псеудопојмова…) о технолошким процесима и вештинама; траје до шест-седам година;

II фаза – фаза формирања првих појмова о техничко-технолошким процесима и појавама и развој свакодневних, једноставних техничко-технолошких вештина; траје од шест-седам до једанаест-дванаест година;

III фаза – фаза формирања система научних појмова о технолошким процесима и појавама, развој вештина и планирање процедура; траје од једанаест-дванаест до четрнаест-петнаест година;

IV фаза – фаза развоја система научних појмова и теорија, као и сложених вештина у техничко-технолошком подручју; траје почев од петнаесте године (зависно од индивидуалног темпа развоја).

С обзиром на то да се предмет Техничко и информатичко образовање реализује

у другом циклусу основног образовања, описана је само трећа фаза развоја техничко-технолошке компетентности (Бјекић et al., 2008). Ова фаза је описана навођењем развојних достигнућа на наведеном узрасту, развојних задатака, нивоа учења, могућих активности ученика, облика учења, активности наставника, потенцијалних садржаја усклађених са развојним нивоом и стандардима и исходима постигнућа предмета Техничко и информатичко образовање.

У току другог циклуса основног образовања (ученици су у стадијуму ране адолесценције, од једанаест-дванаест до четрнаест-петнаест година) одвија се трећа фаза развоја техничко-технолошке компетентности, а препознаје се као фаза формирања система научних појмова о техничким појавама и технолошким процесима, развој техничких вештина и планирање технолошких процедура.

• Развојна достигнућа и развојни задаци у трећој фази: интелектуални развој достиже ниво формалних операција; унапређују се формирани системи појмова; доминира вербално мишљење.

• Посебан и веома важан развојни задатак: доношење прве професионалне одлуке, избор школе и избор занимања.

• Активност ученика: ученик постаје свестан техничких и технолошких појава и односа, покушава речима да изрази процесе и основне узрочно-последичне односе, учи стручни технички језик; практично примењује усвојене правилности, креира и моделује техничке појаве и предмете, селективно користи техничка средства и процедуре, планира технолошке процесе (ток израде техничких уређаја, технолошке процедуре); користи ИКТ за прикупљање, обраду и креирање информација и садржаја; решава проблеме помоћу рачунара.

• Облици учења: вербално смисаоно рецептивно учење, учење решавањем проблема, кооперативно учење, практично учење.

• Трећи ниво поучавања: фаза објашњавања (основни ниво објашњавања). • Активност наставника: разговор и вођење процеса објашњавања – наставник не објашњава, већ усмерава ученике да дају своје мишљење о правилностима и одступањима које су приметили, усмерава њихов развој техничког језика, водећи рачуна да не мешају опис ситуације са стручним језиком; припрема дидактичког техничког материјала, пре свега рачунарске анимације и







31

симулације, за усмеравање процеса учења, утврђивања законитости функционисања и генерализације; наставник подстиче вршњачке процесе учења; поставља техничке проблеме; усмерава ученике ка стицању дигиталне писмености.

• Садржаји техничко-технолошког подручја доступни и потребни у овој фази: сложеније техничке конструкције, модели, симулације рада техничких апарата и уређаја, рачунарска техника и софтвер; писани и електронски доступан радни материјал и упутства за извођење техничких и информатичких вештина; представљање техничких система; представљање и диференцирање техничких и ИКТ подручја; систематска објашњења функционисања техничких уређаја и система; креирање модела и развијање техничких вештина; пројекти. Примери садржаја: трансформација енергије у кућним апаратима, начини преношења енергије коришћењем различитих механизама (ветрењача, парних машина, мотора СУС) и функција преноса енергије; принципи рада техничких система – агрегата (пумпе, електромотора за пумпање воде и сл.); енергетске машине; електричне машине; моделовање на основу упутстава и готовог материјала; моделовање на основу упутстава, цртежа и импровизованог материјала.

• Праћење и оцењивање: континуирано праћење напредовања помоћу тестова знања, пројектних задатака, групних активности, самосталних саопштења, самооцењивања, вршњачког (хоризонталног) оцењивања.

4.2. Планирање и организација наставе усмерене на остваривање предметних исхода и вредновање процеса и резултата учења са примерима за сваки разред

Предметни исходи наставе Техничког и информатичког образовања јесу искази

дефинисани тако да показују шта ученик по завршетку једног циклуса (разреда) зна, уме да уради и какве је ставове и вредности усвојио изучавајући садржаје предмета.

Када планира наставни процес, наставник: • одређује циљеве и исходе које треба остварити, руководећи се стандардима постигнућа и компетенцијама чији развој треба да обезбеди;

• планира начин реализације часа, активности ученика и сопствене активности; • планира начине евалуације наставног процеса, бира поступке проверавања и оцењивања. Циљеви наставе се диференцирају и операционализују на више нивоа – од

задатака наставе, преко општих исхода васпитнообразовног процеса и наставе до оперативних исхода конкретног часа и наставне јединице (Бјекић и Папић, 2013). Оваква операционализација олакшава и праћење напредовања ученика: ако смо поставили јасан циљ, можемо га и мерити.

Према томе како и колико резултати проверавања, оцењивања и вредновања могу да утичу на образовни процес, разликују се: формативни приступ (процесни приступ), сумативни приступ (финални приступ) и дијагностички приступ. Наставник







32

при планирању и организацији наставе усмерене на остваривање предметних исхода треба да примењује сва три приступа евалуације да би могао континуирано да унапређује наставу.

Наставне планове треба формирати тако да обухватају стално праћење напредовања ученика. Потребно је проверавати не само да ли ученици остварују постигнућа описана стандардима него и да ли проценат ученика који достижу одређене резултате одговара стандардима. Планирање би требало да омогући и прилагођавање, тј. предузимање различитих активности и промена у методама и начину рада да би се обезбедили резултати који одговарају стандардима.

У планирању наставе полази се од могућности остваривања међупредметних и предметних компетенција, преко остваривања стандарда према исходима за сваки разред. Да би се успешно остварило овакво планирање, важна је и међусобна сарадња наставника техничког и информатичког образовања у оквиру једне школе или актива, као и међусобна сарадња наставника различитих предмета. Планирају се наставна и методичка средства која су у служби наставе која води постизању исхода и реализацији стандарда образовних постигнућа. На основу почетне идентификације потреба ученика наставник бира методе и стратегије учења. Према природи предмета, најефикасније учење је проблемско, активно учење. Оно даје значајније и подстицајније резултате од класичног учења. Сваки ученик ће бити у стању да постигне најбоље што може, при чему наставник треба да га подстиче да развије своје способности. При планирању наставник би требало да обрати пажњу и на кооперативно, групно учење, нарочито у делу који се бави израдом пројеката.

Наставник може да бира темпо којим ће остваривати одређене садржаје, на које ће се наставне предмете ослањати у планирању и какве ће методе наставе користити ради остваривања предметних исхода и постизања стандарда.

Праћење остварености исхода и достизања стандарда постигнућа у оквиру предмета Техничко и информатичко образовање може се вршити коришћењем широког спектра техника проверавања и оцењивања.

Праћење остварености исхода и достизање стандарда у настави реализује се с циљем проверавања, оцењивања и вредновања.

Проверавање, оцењивање и вредновање реализују се различитим поступцима (методама и техникама): посматрање, усмено и писмено испитивање, тестирање, практични радови ученика, домаћи задаци и домаћи радови. У наставном процесу се користе различити облици ових поступака: квизови, мањи самостални радови, питања из изабраних извора и есеја, пројекти и извештаји (индивидуални или групни), документација (укључујући избор различитих материјала), испити (који обухватају разноврсни материјал), анализа ставова, писани извештаји, отворена питања / проблеми за решавање, тестовски задаци различитог типа (задаци репродукције, задаци рекогниције) и облика (задаци отвореног и затвореног облика); (Савовић et al., 2007; Бјекић и Папић, 2013).

Сви ови поступци проверавања, оцењивања и вредновања применљиви су за праћење остварености исхода и достизање стандарда образовног постигнућа у оквиру предмета Техничко и информатичко образовање.







33

Када проверава и оцењује постигнуће ученика, наставник Техничког и информатичког образовања (Бјекић и Папић, 2013: 60, према Ван Роју и Серфонтину, 2001,):

• посматра понашања ученика, односно посматра и прати његове активности учења, као и активности примене ученог (вредновање процеса) – посматра како ученик обавља радну активност, моторичку вештину и сл.;

• процењује производе учениковог учења (вредновање ефекта) – процењује производе, пројекте, цртеже, моделе, писане извештаје, писане саставе и сл.;

• испитује – поставља ученику питања или задатке, усмено или у писаној форми. Да би се процени постигнутих резултата ученика могла придодати одређена

вредност (оцена), потребно је применити различите методе или поступке процене постигнућа. Овакве провере треба практиковати стално, на већини часова, да би наставник имао увид у степен напредовања ученика. Не мора свакој провери придодати оцену, већ је могуће овакве провере испланирати и напредовање водити у виду портфолија ученика – педагошког дневника. Циљ оваквог оцењивања јесте унапређивање и успешније остваривање исхода учења.

Саставни део припреме наставника за реализацију наставног процеса предмета Техничко и информатичко образовање јесте планирање поступака праћења остваривања исхода и стандарда.

Примери оквирне припреме часова усмерених ка остваривању предметних исхода који следе обухватају одређивање теме часа / блока, циљеве часа / блока, исходе предмета (опште исходе), исходе часа (оперативне исходе, формулисане терминима за означавање мерљивих и проверљивих понашања ученика непосредно видљивих на часу), стандарде који се достижу на часу, методе наставе, облике школског учења, наставни материјал, активности ученика, начине вредновања.

Пример 1 V разред

Тема блока (4 часа): Пешак у саобраћају. Бициклисти у саобраћају Циљ блока (4 часа): Упознати ученике са правилима понашања пешака и бициклиста у саобраћају, развити код ученика осећање одговорности и обавезу понашања у складу са саобраћајним прописима и правилима, оспособити ученике да се сигурно крећу на путу од куће до школе и назад.

Очекивани исходи двочаса / блока – оперативни исходи: Ученик:

• наводи правила и прописе у вези са понашањем пешака и бициклиста у саобраћају;

• описује и приказује функционисање у саобраћају; • препознаје неправилно понашање у саобраћају; • примењује правила и прописе као учесник у саобраћају.







34

Исход(и) предмета: • Ученик учествује у саобраћају у складу са саобраћајном сигнализацијом, прописима и правилима, примењује их у реалном или симулираном окружењу.

Стандард(и): ТИО.1.2.6. Познаје правила, прописе и начине регулисања саобраћаја. ТИО.3.3.2. Креира ситуациону саобраћајну раскрсницу.

Методе наставе: Метода разговора (вербална дијалошка метода), метода демонстрације, метода практичних активности. Облици школског учења: Смисаоно вербално рецептивно, практично учење, кооперативно учење. Материјали: Рачунар, пројектор, презентације о правилима кретања пешака и бициклиста у саобраћају, картон, лепак, маказе, боја, бицикли.

Активности ученика Изводи се у блоку од 4 часа:

1. час – презентација саобраћајних прописа; 2. час – израда саобраћајних знакова; 3. час – постављање саобраћајне раскрснице; 4. час – симулација саобраћајних ситуација.

Ученици су подељени у групе према склоностима и личним изборима. Сваки члан групе има одређено задужење . Групе се формирају према захтевима ситуације као:

1. пешаци 2. бициклисти 3. саобраћајци и саобраћајни знаци.

Задатак је да ученици у оквиру задатака својих група на саобраћајном полигону прикажу безбедно понашање учесника у саобраћају, способност креирања раскрсница са припадајућим саобраћајним знацима, као и познавање прописа кретања пешака и бициклиста у саобраћају.

Начини вредновања процеса и резултата учења Критеријуми за оцењивање групе – шта се оцењује:

1. Учешће чланова тима – да ли се неки ученик издваја или сви равноправно учествују и колики је чији допринос раду тима;

2. Како се слажу чланови тима – да ли постоји ривалство, свађа или се сви чланови добро слажу;

3. Међусобно уважавање ‒ да ли слушају када други говоре, да ли су кооперативни и активно учествују у раду.

Критеријуми за оцењивање унутар групе: 1. разумевање инструкција; 2. слушање осталих чланова групе;







35

3. уважавање редоследа излагања; 4. подела идеја са осталим члановима групе; 5. активно учествовање у раду; 6. подстицање осталих на рад.

Пример 2 V разред

Тема блока (двочас, наставна јединица): Информатичке технологије / Рад са текстом

Циљ двочаса / блока: Упознавање са основним функцијама Microsoft Office Word-a, опцијама за форматирање текста и њиховом применом. Очекивани исходи часа / блока – оперативни исходи:

Ученик: • препознаје команде за форматирање текста (картица Font, Paragraph); • разликује картице у програму различите намене; • примењује команде за форматирање текста; • познаје основне команде за уметање и форматирање слике; • користи опције за позиционирање слика у тексту; • мења језик тастатуре за унос текста; • самостално израђује документ на основу датих упутстава; • користи команду за чување документа; • проналази путању за чување документа.

Стандарди који су обухваћени часом: ТИО.1.4.2. Манипулише документима. ТИО.1.4.3. Уме да користи апликације за обраду текста, креира визуелне

репрезентације података (табеле, дијаграме) и умеће слике у документ.

Исходи предмета у петом разреду обухваћени часом: Ученик:

• отвара и чува документ на жељеној локацији, креира и именује фолдер; • користећи апликацију за обраду текста, бира језик, уноси текст, креће се кроз њега и једноставно га уређује;

• подешава величину, боју и облик слова и користи алат за поравнање текста. Методе / технике: Метода практичног рада, вербална дијалошка метода, вербална монолошка метода, метода рада са текстом. Облици школског учења: Смисаоно вербално рецептивно, практично учење, учење путем открића.







36

Материјали, наставна средства: • задаци креирани за час у штампаном облику за индивидуални рад; • Microsoft Office Word; • штампани материјал са упутствима (мини-туторијал) за употребу MS Word-а; • рачунар.

Активности ученика Постављање питања, одговарање на питања, праћење наставниковог излагања, израда задатака (креирање документа у Word-у) према датом материјалу, употреба мини-туторијала као помоћног средства за израду вежбе.

Начини вредновања процеса и резултата учења Праћење невербалних знакова пажње током излагања, интеракције са наставником и степен разумевања, праћење израде задатака сваког ученика и сналажења са употребом штампаног упутства.

Пример 3 VI разред

Тема блока часова (наставна јединица): Конструкторско моделовање – модули / макета моста – самосталан рад на сопственом пројекту.

Циљ двочаса / блока: Упознавање са техничком документацијом за грађевинске објекте, наменом и конструкцијом грађевинских објеката, израда макете моста од шперплоче. Очекивани исходи блока:

Ученик: • чита технички цртеж; • описује конструкцију моста; • препознаје на основу таблице из техничког цртежа одговарајуће елементе макете и њихов број;

• правилно и прецизно одређује димензије елемената макете; • рационално распоређује и црта елементе моста на шперплочи који се секу; • користи алат за сечење елемената од шперплоче.

Стандарди који су обухваћени часом: ТИО.1.1.3. Израђује модел ‒ макету на основу понуђене техничке документације. ТИО.1.1.6. Користи мере и средства заштите на раду. ТИО.1.2.2. Познаје врсте конструкција, намену и начине градње грађевинских објеката. ТИО.1.3.2. Црта једноставне техничке цртеже, табеле и графиконе, користећи прибор

за техничко цртање и рачунар.







37

ТИО.1.3.3. Чита и тумачи технички цртеж. ТИО.2.3.2. Примењује симболе и ознаке за техничко цртање у различитим областима. Исходи предмета у шестом разреду обухваћени часом:

Ученик: • познаје карактеристике техничког цртања у грађевинарству и основне симболе; • разликује грађевинске објекте према врсти и намени; • израђује мини-пројекат макете грађевинског објекта и модела техничког средства према осмишљеној, разрађеној или приложеној техничкој документацији, уз планирање мера заштите на раду.

Методе / технике: Вербалне методе: дијалошка и монолошка, метода практичног рада, метода графичког рада. Облици школског учења: Смисаоно вербално рецептивно учење, практично учење, кооперативно учење. Материјали, наставна средства:

• радна свеска; • прибор за цртање; • комплет за радне вежбе (шперплоча, рам, тестерице и картон); • турпија, шмиргла, маказе, стеге.

Активности ученика Праћење почетних упутстава наставника, припремање радног материјала, постављање питања, међусобно помагање, анализа техничког цртежа, исцртавање елемената на шперплочи и сечење.

Начини вредновања процеса и резултата учења Праћење невербалних знакова пажње током излагања, праћење ученика током свих фаза израде макете, од израде техничке документације до сечења елемената макете моста. На крају часа вреднује се уредност, прецизност, тачност и спретност у употреби алата.

Напомена: Ова наставна јединица се наставља на још једном блоку часова, те се на крају овог двочаса не вреднује крајњи резултат рада.

Пример 4 Припрема за час модификована на основу припреме за час

Маријане Бачанин и Миљане Марушић, ОШ „Душан Радовић“, у Нишу VII разред







38

Тема двочаса / блока: Машине спољашњег транспорта – аутомобил; Принцип рада, састав, коришћење Циљ часа / блока: Упознавање ученика са принципима рада и коришћењем машина спољашњег транспорта ‒ аутомобилима, оспособљавање да препознају разлике у машинама, професионална оријентација ученика. Очекивани исходи часа / блока:

Ученик: • наводи врсте машина спољашњег транспорта; • описује начин рада аутомобила (машина спољашњег транспорта) и наводи принципе;

• упоређује (утврђује сличности и разлике) функционисање различитих аутомобила;

• извештава о предностима различитих врста аутомобила. Исход(и) предмета: Ученик:

• наводи намену и објашњава принципе рада машина и механизама; • класификује средства унутрашњег и спољашњег транспорта према намени; • наводи карактеристике погона машина; • креира и уређује мултимедијалну презентацију према захтеву.

Стандард(и): ТИО.1.2.1. Познаје врсте и намену машина. ТИО.2.2.1. Разуме принципе рада машина и уређаја. ТИО.3.2.1. Разуме функционисање машина, механизама и уређаја. ТИО.1.4.4. Уме да изради мултимедијалну презентацију.

Методе / технике: Демонстрација, излагање.

Облици школског учења: Кооперативно учење, учење путем открића. Материјали: Рачунар, пројектор, флајери, PowerPoint презентације, илустрације, бристол, лепак, маказе.

Активности ученика

Сајам аутомобила Овај задатак реализује се у групи 4‒5 чланова.

Трајање задатка 4 часа. Задатак: 1. час ‒ Давање упутстава и подела на групе;







39

2. час ‒ Договор унутар групе, избор модела, попуњавање табеле; 3. час ‒ Израда штандова, прављење флајера и сл.; 4. час ‒ Презентација урађеног и оцењивање.

Након поделе на групе ученици бирају модел аутомобила који ће представити на „сајму“. Ученици сами бирају начин и форму представљања изабраног модела (нпр. усмено излагање, постер, флајери, PowerPoint презентација итд.). Потребно је да се ученици у групи консултују међусобно и да поделе појединачна задужења, која ће касније саставити у целину и као тим презентовати на предвиђеном часу. После консултације имена чланова групе и задужења уписати у табелу.

Чланови тима Задужење у тиму

Задужења у тиму – прикупљање, обрада и приказивање следећих информација: 1. Зашто сте изабрали тај модел? 2. Кратак историјат произвођача 3. Карактеристике конкретног модела 4. Сигурност на путу 5. Предности и недостаци 6. Цена и услови плаћања 7. Мишљења корисника.

Начини вредновања процеса и резултата учења Критеријуми за оцењивање групе – шта се оцењује: 1. Учешће чланова тима – да ли се неки ученик издваја или сви равноправно учествују и колики је чији допринос раду тима;

2. Како се слажу чланови тима – да ли постоји ривалство, свађа или се сви чланови добро слажу;

3. Међусобно уважавање ‒ да ли слушају када други говоре, да ли су кооперативни и активно учествују у раду.

Критеријуми за оцењивање унутар групе: • разумевање инструкција; • слушање осталих чланова групе; • уважавање редоследа излагања; • подела идеја са осталим члановима групе; • активно учествовање у раду; • подстицање осталих на рад.







40

Пример 5 VII разред

Тема двочаса / блока (наставна јединица): Енергетика: Погонске машине – хидраулични мотори Циљ часа / блока: Упознавање са машинском енергетиком, развојем погонских мотора у склопу укупног енергетског система, начином функционисања система, хидрауличним цилиндрима, пумпама и хидрауличним турбинама, као и њиховом применом. Очекивани исходи часа / блока – оперативни исходи:

Ученик: • наводи елементе хидрауличног система; • препознаје (визуелно) елементе хидрауличног система; • наводи и објашњава (разуме) принцип рада турбина и цилиндара; • класификује турбине и цилиндре; • издваја и објашњава (разуме) разлике у начину функционисања појединих врста турбина, цилиндара и мотора;

• објашњава (разуме) практичну примену хидрауличних система. Стандарди који су обухваћени часом: ТИО.1.2.1. Познаје врсте и намену машина. ТИО.2.2.1. Разуме принципе рада машина и уређаја. ТИО.3.1.3. Разуме принципе трансформације енергије и енергетски ефикасног

понашања. ТИО.3.2.1. Разуме функционисање машина, механизама и уређаја. Исходи предмета у седмом разреду обухваћени часом:

Ученик: • објашњава намену и принципе рада машина и механизама; • разликује системе за трансформацију енергије.

Методе наставе: Вербална дијалошка метода, вербална монолошка метода; илустрациона метода. Облици школског учења: Смисаоно вербално рецептивно учење, кооперативно учење. Материјали, наставна средства:

• уџбеник, радна свеска; • PowerPoint презентација; • видео-клип, анимације.

Активности ученика Постављање питања, одговарање на питања, праћење наставниковог излагања, вођење бележака, цртање скица, учествовање у дискусији.

Начини вредновања процеса и резултата учења







41

Праћење невербалних знакова пажње током излагања, интеракције са наставником и степен разумевања. Провера резултата учења на основу дискусије на крају часа и учешћа ученика у систематизацији градива.

Пример 6 VIII разред

Тема двочаса / блока (наставна јединица): Електроника и комуникације: Пасивне електронске компоненте Циљ часа / блока: Упознавање са пасивним електронским компонентама, њиховом улогом у струјном колу и практичном применом.

Очекивани исходи часа / блока – оперативни исходи: Ученик:

• наводи пасивне електронске компоненте и разуме њихову улогу; • наводи јединице за отпорност, капацитивност, индуктивност, струју и напон; • разликује редно и паралелно везане отпорнике; • разуме Омов закон; • рачуна укупан отпор, вредност струје и напона у колу; • чита симболе и формуле; • креира једноставна електрична кола; • истражује појаве (мењање отпора, струје, напона).

Стандарди који су обухваћени часом: ТИО.1.2.4. Познаје карактеристике и примену основних електронских компонената. ТИО.2.3.2. Примењује симболе и ознаке за техничко цртање у различитим областима.

Исходи предмета у осмом разреду обухваћени часом: Ученик:

• описује функционисање основних електронских компонената; • црта једноставне електричне шеме, користећи одговарајуће ознаке и симболе; • израђује моделе електронских кола, уз примену мера заштите на раду.

Методе наставе: Метода практичног рада, вербалне дијалошке методе, вербалне монолошке методе, метода демонстрације динамичким приказом.

Облици школског учења: Смисаоно вербално рецептивно учење, практично учење, кооперативно учење.

Материјали, наставна средства: • уџбеник; • PowerPoint презентација; • реални узорци: отпорници, кондензатори, калемови; • задаци креирани за час у штампаном облику за рад у групама;







42

• Java aplet: http://phet.colorado.edu/en/simulation/circuit-construction-kit-ac-virtual-lab.

Активности ученика Постављање питања, одговарање на питања, праћење наставниковог излагања, подела у групе, израда задатака помоћу рачунара (прикупљање података о компонентама, примера примене), извештавање о резултатима сваке групе.

Начини вредновања процеса и резултата учења Праћење невербалних знакова пажње током излагања, интеракције са наставником и степена разумевања, праћење израде задатака сваке групе и коначног резултата, о коме извештава представник сваке групе. Вредновање ангажовања у групи у току израде задатака, вредновање коначног резултата ‒ извештаја.

Пример 7 VIII разред

Тема двочаса / блока: Примена рачунара

Циљ двочаса / блока: Упознавање ученика са различитим начинима и могућностима примене рачунара.

Очекивани исходи двочаса / блока: Ученик:

• описује начин примене рачунара у различитим сферама људске делатности; • наводи могућности примене рачунара и рачунарских софтвера у настави и образовању;

• бира и инсталира апликације за примену према посебном задатку. Исход(и) предмета: Ученик:

• преузима апликације са интернета и инсталира их, поштујући ауторска права; • преузима документа са интернета, поштујући ауторска права.

Стандарди: ТИО.1.4.2. Манипулише документима. ТИО.1.4.5. Користи интернет за претрагу и комуникацију. Методе наставе: Метода демонстрације, метода практичних активности. Облици школског учења: Кооперативно учење, практично смисаоно учење. Материјали: Рачунари, уџбеник, пројектор.

Активности ученика







43

Ученици демонстрирају примену рачунара у изради тестова знања, преузимајући, инсталирајући и користећи програм за израду теста Hot Potatoes (https://hotpot.uvic.ca/). Тест се формира на задату тему – Информатичке технологије. Ученици су подељени у четири групе, према захтевима програма раде различите задатке. Ученици раде у пару или самостално, према сопственом опредељењу. На другом часу ученици међусобно размењују задатке и решавају их.

Начини вредновања процеса и резултата учења Вредновање резултата је, осим постојећег вредновања знања ученика решавањем задатог теста, и могућност процене међусобне сарадње ученика. Требало би искористити и међусобно оцењивање ученика, као и процену постављених задатака.

4.3. Примена образовних стандарда у наставном процесу – планирању и реализацији наставе и вредновању резултата учења

Полазећи од циљева наставе и оперативних задатака у вези са темом из

наставног програма, наставник би требало да планира наставне ситуације и активности ученика које омогућавају формирање знања и способности описаних стандардима. Садржаји морају да буду пажљиво одабрани, научно истинити и примерени узрасту ученика.

У Прилогу 4 постављене су смернице за остваривање и проверу стандарда. За сваку област приказани су пример начина остваривања, кључни појмови које је потребно обрадити, као и примери провере постигнутог нивоа знања за одређени стандард. Требало би да сваки наставник, уз овакав пример, планира постизање нивоа знања предвиђеног стандардом.







44

5. Коришћена литература Аламаки 2000: A. Alamaki, „Current Trends in Technology Education in Finland“, The

Jorunal of Techology Studies, XXVI(1), преузето априла 2008. године са http://scholar.lib.vt.edu/ejournals/JOTS/Winter-Spring2000/pdf/alamaki.pdf.

Бјекић и Драгићевић 2008: Драгана Бјекић и Снежана Драгићевић, „Европски контекст образовања наставника техничко-технолошког подручја у Србији“, Зборник радова ТИО, стр. 30‒46, Чачак: Технички факултет.

Бјекић et al. 2008: Д. Бјекић, М. Бјекић, С. Драгићевић и М. Бојовић, „Развој техничке компетентности“, Педагогија, LXIII(1), 50‒61.

Брковић и Бјекић 2006: Алекса Брковић и Драгана Бјекић, „Психолошке основе развоја техничке писмености“, Зборник радова ТОС, стр. 65‒82, Чачак: Технички факултет.

Вилијамс et al. 2015: P. J. Williams, A. Jones and C. Buntting (Eds.), The Future of Technology Education, Springer.

Гинер 2007: T. Ginner, Implementing Technology Education, Centre for School Technology Education, Linkoping University, Sweden. Чланак добијен непосредно од г. Томаса Гинера, марта 2008. године.

Дејкерс 2006: J. R. Dakers, Defining technology literacy: towards an epistemological framework, New York, N. Y.; Hampshire, U. K.: Palgrave Macmilan.

OECD 2005: Definition and Selection of Competencies: Theoretical and Conceptual Foundations (DeSeCo) – Summary of the final report: Key Competencies for a Successful Life and a Well-Functioning Society, OECD, преузето 2007. године са http://www.portal-stat.admin.ch/deseco/deseco_finalreport_summary.pdf.

Петрина 2007: S. Petrina, Advanced Teaching Methods for the Technology Classroom, Hershey-London-Melbourne-Singapore: Information Science Publishing.

Савовић et al. 2007: Б. Савовић, Д. Бјекић, Ј. Најдановић-Томић и С. Гламочак, Примена теста знања у настави, Београд: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Шарп и Захери 2004: J. M. Sharp and L. W. Zachary, „Using the van Hiele K-12 Geometry Learning Theory to Modify Engineering Mechanics Instruction“, Journal of STEM Education, 5(1‒2).

Томеј 2005: L. A. Tomei, Taxonomy for the Technology Domain, Hershey-London-Melbourne-Singapore: Information Science Publishing.

Хејвуд 1997: J. Heywood, Outcomes Based Engineering Education I: Theory and Practice in the Derivation of ’Outcomes’ European Historical Perspective, преузето јуна 2007. године са http://fie.engrng.pitt.edu/fie97/papers/1328.pdf.

Хопкен 2008: G. Hopken, Technology Teacher Education in Germany, Flensburg University. Чланак добијен непосредно од г. Герда Хопкена, марта 2008. године.

Хопкен: G. Hopken, Using Methods of Technology in Technology Education, преузето априла 2008. године са http://www.ete.gazi.edu.tf/fayda/17.pdf.







45

6. Други корисни извори

• Часопис о образовању у области технике и технологије: Journal of Technology Education, доступан на http://scholar.lib.vt.edu/ejournals/JTE/.

• Музеј Николе Тесле, http://www.tesla-museum.org/. • Наталија Диковић: „Техничко и информатичко образовање“, доступно на адреси: http://natalijadikovic.weebly.com/.

• Славка Чичак: „Техничко и информатичко образовање – простор за помоћ ученицима на часовима ТИО“, доступно на адреси: https://cicakslavka.wordpress.com/.

• Microsoft: „Партнер у учењу“, доступно на адреси: http://www.microsoft.com/serbia/obrazovanje/pil/default.mspx или путем Facebook-а на адреси: https://www.facebook.com/PartnerUucenju. Наставницима се нуде образовни наставни материјали, као и Електронски часопис за наставнике, који пружа актуелне информације о примени информационих технологија у основним и средњим школама.

• „Клик до знања“, образовни портал намењен наставницима школа у Србији. Осмишљен је са циљем да осавремени образовноваспитни процес у школама и буде место окупљања свих љубитеља информационих технологија. Адреса: http://www.klikdoznanja.edu.rs/.







46

7. Прилози

• Прилог 1: Повезаност стандарда формулисаних компетенцијама по нивоима и нивоа когниције према једнодимензионалној Блумовој таксономији

• Прилог 2: Преглед исхода експлицитно очекиваних по разредима и веза са стандардима

• Прилог 3: Смернице за остваривање и проверу стандарда • Прилог 4: Примери оперативних исхода предмета Техничко и информатичко образовање према дводимензионалној таксономији исхода образовања Блумових сарадника

Прилог 1 Стандарди постигнућа у оквиру предмета Техничко и информатичко образовање, нивои стандарда и нивои Блумове једнодимензионалне таксономије Стандарди Област Ниво по

БT Основни ниво Средњи ниво Напредни ниво

Материјали и технологије

Знање ТИО.1.1.5. Зна облике трансформације енергије.

Схватање

ТИО.1.1.1. Описује врсте, својства и примену материјала. ТИО.1.1.4. Препознаје облике и изворе енергије у природи.

ТИО.2.1.4. Разуме принципе очувања енергетских извора.

ТИО.3.1.1. Разуме потребу примене одређених технолошких поступака.

Примена

ТИО.1.1.3. Израђује модел ‒ макету на основу понуђене техничке документације. ТИО.1.1.6. Користи мере и средства заштите на раду.

ТИО.2.1.3. Примењује основне поступке обраде материјала.

Анализа

ТИО.1.1.2. Познаје прибор, алате, мерење и технолошке поступке обраде материјала.

ТИО.2.1.2. Врши избор алата, зависно од материјала и технолошког поступка.

ТИО.3.1.3. Разуме принципе трансформације енергије и енергетски ефикасног понашања.

Синтеза

Евалуација

ТИО.2.1.1. Разуме како се на основу својства и захтева конструкције бирају одговарајући материјали.

ТИО.3.1.2. Примењује одговарајуће поступке за испитивање појединих својстава материјала.

Техничка средства

Знање

ТИО.1.2.1. Познаје врсте и намену машина. ТИО.1.2.3. Зна врсте и елементе кућних инсталација. ТИО.1.2.5. Зна врсте саобраћаја, саобраћајних и транспортних средстава и објеката. ТИО.1.2.7. Зна постројења за производњу енергије.

ТИО.2.2.4. Класификује техничка средства према намени у различитим привредним делатностима.

Схватање

ТИО.1.2.2. Познаје врсте конструкција, намену и начине градње грађевинских објеката. ТИО.1.2.6. Познаје правила,

ТИО.2.2.2. Разликује објекте саобраћајних система.







47

прописе и начине регулисања саобраћаја.

Примена

ТИО.1.2.4. Познаје карактеристике и примену основних електронских компонената.

ТИО.3.2.2. Разуме начин управљања машинама и уређајима.

Анализа

ТИО.2.2.1. Разуме принципе рада машина и уређаја. ТИО.2.2.3. Повезује начин функционисања и намену средстава унутрашњег и спољашњег транспорта.

ТИО.3.2.1. Разуме функционисање машина, механизама и уређаја. ТИО.3.2.3. Разликује процесе и системе за производњу и пренос енергије. ТИО.3.2.4. Класификује учеснике у саобраћају по приоритету кретања.

Синтеза


Графичке

комуникације

Знање

Схватање ТИО.1.3.1. Идентификује кораке у изради техничке документације.

Примена

ТИО.1.3.2. Црта једноставне техничке цртеже, табеле и графиконе, користећи прибор за техничко цртање и рачунар.

ТИО.2.3.1. Примењује начине приказивања предмета у простору. ТИО.2.3.2. Примењује симболе и ознаке за техничко цртање у различитим областима.

Анализа ТИО.1.3.3. Чита и тумачи технички цртеж.

Синтеза

ТИО.3.3.1. Скицом / шемом приказује један детаљ или склоп, системе и уређаје за претварање енергије. ТИО.3.3.2. Креира ситуациону саобраћајну раскрсницу.


ИКТ

Знање ТИО.1.4.1. Зна основне појмове информатике и рачунарства.

Схватање

ТИО.3.4.1. Описује основне кораке у решавању проблема помоћу алгоритама.

Примена

ТИО.1.4.2. Манипулише документима. ТИО.1.4.3. Уме да користи апликације за обраду текста, креира визуелне репрезентације података (табеле, дијаграме) и умеће слике у документ. ТИО.1.4.4. Уме да изради мултимедијалну презентацију. ТИО.1.4.5. Користи интернет за претрагу и комуникацију.

ТИО.2.4.1. Користи интернет сервисе. ТИО.2.4.3. Подешава и користи ИКТ уређаје. ТИО.2.4.4. Преузима и инсталира апликације.

ТИО.3.4.3. Одговорно користи рачунарски софтвер и интернет.

Анализа ТИО.2.4.2. Анализира







48

карактеристике рачунарских компонената и оперативног система.

Синтеза ТИО.3.4.2. Креира

програме у визуелном програмском језику.


Прилог 2 Очекивани исходи по нивоима, областима, стандардима и разредима

Ниво

Област

Стандард Разред

V VI VII VIII

Основни

ниво


ТИО.1.1.1. Описује врсте, својства и примену материјала.

• Одређује намену материјала према својствима и врсти.

ТИО.1.1.2. Познаје прибор, алате, мерење и технолошке поступке обраде материјала.

• Мери дужине и углове на основу захтева задатка.

ТИО.1.1.3. Израђује модел ‒ макету на основу понуђене техничке документације.

• Израђује модел према задатој техничкој документацији, примењујући мере заштите на раду.

• Израђује мини-пројекат макете грађевинског објекта и модела техничког средства према задатој техничкој документацији, уз планирање мера заштите на раду.

• Склапа модел механизма или машине, уз примену мера личне заштите.

• Израђује моделе електронских кола, уз примену мера заштите на раду.

ТИО.1.1.4. Препознаје облике и изворе енергије у природи.

• Уочава облике и изворе енергије у природи.

ТИО.1.1.5. Зна облике трансформације енергије.

• Увиђа значај коришћења обновљивих извора енергије и демонстрира принципе рада уређаја за коришћење енергије Сунца, ветра и воде.

ТИО.1.1.6. Користи мере и средства заштите на раду.

• Израђује модел према задатој техничкој документацији, примењујући мере заштите на раду.

• Израђује мини-пројекат макете грађевинског објекта и модела техничког средства према задатој техничкој документацији, уз планирање мера заштите на раду.

• Склапа модел механизма или машине, уз примену мера личне заштите.

• Примењује основне поступке обраде материјала при изради модела, уз примену мера заштите на раду.

• Испитује својства материјала, уз

• Израђује моделе електронских кола, уз примену мера заштите на раду.







49

примену мера заштите на раду.

Техничка

средства

ТИО.1.2.1. Познаје врсте и намену машина.

• Проналази примере практичне примене машина у свакодневном животу.

ТИО.1.2.2. Познаје врсте конструкција, намену и начине градње грађевинских објеката.

• Одређује врсту и намену грађевинског објекта на основу конструкције и начина градње.

ТИО.1.2.3. Зна врсте и елементе кућних инсталација.

• Уочава улогу елемента кућне инсталације на основу његових својстава.

ТИО.1.2.4. Познаје карактеристике и примену основних електронских компонената.

• Уочава улогу основних електронских компонената у електричном колу на основу њихових својстава.

ТИО.1.2.5. Зна врсте саобраћаја, саобраћајних и транспортних средстава и објеката.

• Одређује намену саобраћајних и транспортних средстава на основу захтева и својстава.

ТИО.1.2.6. Познаје правила, прописе и начине регулисања саобраћаја.

• Учествује у саобраћају у складу са саобраћајном сигнализацијом, прописима и правилима.

• Примењује правила и прописе кретања пешака и возила у јавном саобраћају, у реалном или симулираном окружењу.

ТИО.1.2.7. Зна постројења за производњу енергије.

• Бира постројење за производњу енергије према енергетском извору и захтевима.

Графичке


ТИО.1.3.1. Идентификује кораке у изради техничке документације.

• Користи уређаје и машине уз помоћ упутства.

ТИО.1.3.2. Црта једноставне техничке цртеже, табеле и графиконе, користећи прибор за техничко цртање и рачунар.

• Израђује скицу и технички цртеж предмета, користећи прибор за цртање или одговарајући рачунарски софтвер.

• Техничким цртежом израђеним помоћу прибора или рачунара приказује грађевинске објекте.

ТИО.1.3. 3. Чита и тумачи технички цртеж.

• Чита елементе техничког цртежа.







50

ИКТ

ТИО.1.4.1. Зна основне појмове информатике и рачунарства.

• Користи тастатуру и миш и примењује знања о оперативном систему у пракси (пријава на систем, управљање прозорима, покретање апликација итд.).

• Врши основна подешавања оперативног система.

ТИО.1.4.2. Манипулише документима.

• Отвара и чува документ на жељеној локацији, креира и именује фолдер.

• Манипулише документима, користећи екстерну меморију (flash) и оптичке медије.

• Преузима документа са интернета, поштујући ауторска права.

• Размењује податке између рачунара и преносних уређаја (нпр. фотоапарат, таблет, мобилни телефон).

ТИО.1.4.3. Уме да користи апликације за обраду текста, креира визуелне репрезентације података (табеле, дијаграме) и умеће слике у документ.

• Користећи апликацију за обраду текста, бира језик, уноси текст и уређује га.

• Користи рачунарску апликацију за цртање.

• Креира табеле и дијаграме помоћу рачунара.

ТИО.1.4.4. Уме да изради мултимедијалну презентацију.

• Креира и уређује мултимедијалну презентацију према захтеву.

ТИО.1.4.5. Користи интернет за претрагу и комуникацију.

• Проналази информацију помоћу интернет претраживача на основу кључних речи.

• Приступа налогу електронске поште, чита и шаље поруку и отвара придружени документ.

• Преузима документа са интернета, поштујући ауторска права.

Средњи ниво


ТИО.2.1.1. Разуме како се на основу својства и захтева конструкције бирају одговарајући материјали.

• Одређује намену материјала, зависно од механичких својстава.

ТИО.2.1.2. Врши избор алата, зависно од материјала и технолошког поступка.

• На основу врсте материјала и захтева задатка одабира и користи алат.

ТИО.2.1.3. Примењује основне поступке обраде материјала.

• Примењује основне поступке обраде материјала при изради модела, уз примену мера заштите на раду.

ТИО.2.1.4. Разуме принципе очувања енергетских извора.

• Увиђа значај коришћења обновљивих извора енергије и демонстрира принципе рада уређаја за коришћење енергије Сунца, ветра и воде.

• Бира мере за рационално коришћење енергије.







51

Техничка

средства

ТИО.2.2.1. Разуме принципе рада машина и уређаја.

• Анализира принципе рада машина и механизама.

ТИО.2.2.2. Разликује објекте саобраћајних система.

• Увиђа намену саобраћајног објекта у саобраћајном систему.

ТИО.2.2.3. Повезује начин функционисања и намену средстава унутрашњег и спољашњег транспорта.

• Одређује намену транспортног средства према захтевима и начину функционисања.

ТИО.2.2.4. Класификује техничка средства према намени у различитим привредним делатностима.

• Одређује намену техничких средстава у грађевинарству и пољопривредној производњи.

Графичке


ТИО.2.3.1. Примењује начине приказивања предмета у простору.

• Црта предмете у ортогоналној пројекцији помоћу прибора или рачунара.

ТИО.2.3.2. Примењује симболе и ознаке за техничко цртање у различитим областима.

• Техничким цртежом израђеним помоћу прибора или рачунара приказује грађевинске објекте.

• Црта једноставне електричне шеме, користећи одговарајуће ознаке и симболе.

ИКТ

ТИО.2.4.1. Користи интернет сервисе.

• Користи интернет сервисе тематски, водећи рачуна о ауторским правима.

ТИО.2.4.2. Анализира карактеристике рачунарских компонената и оперативног система.

• Креира рачунарску конфигурацију на основу карактеристика компонената и захтева задатка.

ТИО.2.4.3. Подешава и користи ИКТ уређаје.

• Подешава и користи штампач.

• Користи интерфејс за управљање окружењем помоћу рачунара.

ТИО.2.4.4. Преузима и инсталира апликације.

• Преузима апликације са интернета и инсталира их, поштујући ауторска права.

Напредни

ниво

Материјали и

технологије ТИО.3.1.1. Разуме потребу

примене одређених технолошких поступака.

• Увиђа значај заштите метала и дрвета.

ТИО.3.1.2. Примењује одговарајуће поступке за испитивање појединих својстава материјала.

• Испитује својства материјала, уз примену мера заштите на раду.







52

ТИО.3.1.3. Разуме принципе трансформације енергије и енергетски ефикасног понашања.

• Критички сагледава утицај штедње електричне енергије у домаћинству на животни стандард и животну средину.

Техничка

средства

ТИО.3.2.1. Разуме функционисање машина, механизама и уређаја.

• Анализира принципе рада машина и механизама.

ТИО.3.2.2. Разуме начин управљања машинама и уређајима.

• Анализира улогу микроконтролера у управљању машинама и уређајима.

ТИО.3.2.3. Разликује процесе и системе за производњу и пренос енергије.

• Бира постројење за производњу енергије према енергетском извору и захтевима.

ТИО.3.2.4. Класификује учеснике у саобраћају по приоритету кретања.


Графичке


ТИО.3.3.1. Скицом / шемом приказује један детаљ или склоп, системе и уређаје за претварање енергије.

• Скицира конструкцију електричне машине прибором или помоћу рачунара.

ТИО.3.3.2. Креира ситуациону саобраћајну раскрсницу.


ИКТ

ТИО.3.4.1. Описује основне кораке у решавању проблема помоћу алгоритама.

• Решава проблем помоћу алгоритма.

ТИО.3.4.2. Креира програме у визуелном програмском језику.

• Креира рачунарске игре у визуелном програмском језику (нпр. Kodu или Scratch).

ТИО.3.4.3. Одговорно користи рачунарски софтвер и интернет.

• Користи интернет сервисе тематски, водећи рачуна о ауторским правима.

• Преузима апликације са интернета и инсталира их, поштујући ауторска права.





53

Прилог 3 Примери задатака за проверу остварености стандарда Пример 4.1.а. Основни ниво Област: Материјали и технологије Ниво: Основни Стандард: ТИО.1.1.5. Зна облике трансформације енергије. Један од исхода: Ученик разликује облике и изворе енергије у природи. Објашњење стандарда:

Стандард се односи на препознавање облика енергије у природи, као и потребу њиховог претварања (трансформације) у друге облике енергије.

Препорука наставницима:

Користити методу активног учења у комбинацији са демонстрацијом, групни рад или рад у паровима.

Пример тестовског задатка за проверу исхода:

Сунчева енергија се може трансформисати у: а. топлотну енергију б. механичку енергију в. атомску енергију.

(Тачан одговор: а) Пример 4.1.б. Напредни ниво Област: Материјали и технологије Ниво: Напредни Стандард: ТИО 3.1.3. Разуме принципе трансформације енергије и енергетски

ефикасног понашања. Један од исхода: Ученик разликује системе за трансформацију енергије. Објашњење стандарда:

Стандард се односи на оспособљавање ученика да препознаје и разликује процесе производње и преноса енергије, да их описује и објашњава, да разликује елементе система за производњу и пренос енергије, да их правилно селектује и објашњава њихову функцију.


Наставу реализовати комбинацијом метода демонстрације у природи и демонстрације помоћу модела, групним организационим обликом при испитивању рада једноставних претварача у оквиру метода практичних активности на часу, као и сложених претварача у реалности.


Изабери правилан редослед повезивања елемената електроенергетског система од произвођача до крајњег потрошача: а. трансформаторска станица, дистрибутивна мрежа, електроенергетска мрежа / далеководи, хидроелектрана, потрошач;

б. хидроелектрана / термоелектрана, електроенергетска мрежа / далеководи, трансформаторска станица, дистрибутивна мрежа, потрошач;

в. електроенергетска мрежа / далеководи, потрошач, хидроелектрана, дистрибутивна мрежа, трансформаторска станица;





54

г) потрошач, трансформаторска станица, хидроелектрана, дистрибутивна мрежа, електроенергетска мрежа / далеководи.

(Тачан одговор: б) Пример 4.2 Област: Техничка средства Ниво: Напредни Стандард: ТИО.3.2.4. Класификује учеснике у саобраћају по приоритету

кретања. Један од исхода: Ученик описује правила за кретање возила са правом првенства

пролаза. Објашњење стандарда:

Стандард се односи на познавање саобраћајних прописа и правила проласка возила кроз раскрсницу.


Користити комбинацију фронталног и групног облика рада, наставне методе разговора и демонстрације.


Када је на семафору црвено светло за возаче, а у раскрсницу улази возило хитне помоћи ‒ првенство пролаза има:

а. возило које има зелено светло на семафору; б. возило хитне помоћи, ако има укључену ротацију; в. возило хитне помоћи.

(Тачан одговор: а) Пример 4.3. Област: Графичке комуникације Ниво: Средњи Стандард: ТИО.2.3.2. Примењује симболе и ознаке за техничко цртање у

различитим областима. Један од исхода: Ученик црта једноставне електричне шеме, користећи одговарајуће

ознаке и симболе. Објашњење стандарда:

Стандард се односи на познавање симбола и ознака у техничком цртању у областима машинства, грађевине и електротехнике.


Користити групни и организациони облик наставе, методу демонстрације и методу графичких радова (израда на папиру и израда помоћу рачунара).


У електротехници се симболом на слици приказује: а. спој проводника б. уземљење в. прикључница.

(Тачан одговор: б) Пример 4.4. Област: Информационо-комуникационе технологије





55

Ниво: Основни Стандард: ТИО.1.4.1. Зна основне појмове информатике и рачунарства. Један од исхода: Ученик разликује и описује делове рачунарског система. Објашњење стандарда:

Стандард се односи на упознавање са основним деловима рачунарског система, њихово правилно повезивање у систем и правилно и сигурно повезивање на електричну инсталацију.


Користити комбинацију фронталног и групног организационог облика рада, наставне методе демонстрације, разговора и практичног рада. Активирати следеће облике учења: смисаоно вербално учење, практично учење.


Ради напајања електричном енергијом, осим рачунара, на електричну инсталацију прикључује се и:

а. тастатура б. монитор в. миш г. слушалице.

(Тачан одговор: б) Прилог 4 Примери оперативних исхода предмета Техничко и информатичко образовање према дводимензионалној таксономији Блумових сарадника Табела 5 Примена дводимензионалне таксономије у дефинисању оперативних исхода (исхода часа) за предмет Техничко и информатичко образовање (Бјекић et al., 2012)

Димензија ЗНАЊА

Димензија КОГНИТИВНИХ ПРОЦЕСА 1 2 3 4 5 6

Подсећање

Разумевање

Примењивање

Анализирање

Евалуирање

Стварање

А Чињенично знање А1 А2 А3 А4 А5 А6 Б Концептуално знање Б1 Б2 Б3 Б4 Б5 Б6 В Процедурално знање В1 В2 В3 В4 В5 В6 Г Метакогнитивно знање Г1 Г2 Г3 Г4 Г5 Г6

Ученик: A1: Наводи основне техничке појмове. Познаје, наводи карактеристике проводника. A2: Препознаје ком архитектонском стилу припада пример грађевине. A3: Уписује / означава димензије на датом техничком цртежу. A4: Наводи разлике између средстава унутрашњег и средстава спољашњег транспорта. A5: Процењује комплетност датих података о димензијама на техничком цртежу. A6: Ствара / формира технички речник. Б1: Познаје / наводи класификације природних материјала.





56

Б2: Класификује материјале према одређеним критеријумима. Б3: Препознаје појаве које се могу објаснити Њутновим законом. Б4. Разликује процесе производње електричне енергије коришћењем енергије воде и производњу

коришћењем енергије ветра. Б5: Препознаје недостатке потенцијалних модела. Б6. Осмишљава нове класификације електротехничких материјала. В1: Познаје / наводи кораке у изради школског пројекта у ТИО. В2. Наводи примере тока реализације школског пројекта у ТИО. В3. Бира технике за обраду материјала при изради школског пројекта у ТИО. В4. Организује израду школског пројекта од идеје до коначног производа. В5. Проверава функционалност неког механизма, техничког уређаја и сл. В6. Реализује конструкторски школски пројекат. Г1. Присећа се сопственог начина размишљања у току израде кутијице од лима. Г2. Објашњава сопствени начин ручне обраде дрвета. Г3. Формулише критеријуме за процену сопствене техничке активности. Формулише критеријуме за

сопствени избор садржаја са интернета. Г4. Познаје сопствени процес закључивања о понашању у саобраћају на основу познавања правила. Г5. Процењује оправданост сопствене примене различитих извора енергије у домаћинству. Г6. Свестан је сопственог енергетски ефикасног понашања и промишља о могућим променама својих

опредељења и ставова у вези са енергетском ефикасношћу.





57

8. Циљеви наставе предмета, предметне комптенције и предметни исходи

Циљ Циљ наставе техничког и информатичког образовања у основној школи јесте стицање основних знања о материјалима, енергији, техничким средствима и технологијама, развијање вештина за њихово коришћење и свести о производњи као услову опстанка и одрживог развоја.

Општа предметна компетенција Ученик разуме неопходност рада као основне и најважније људске делатности; разуме и усваја привредне и етичке вредности рада сваког појединца, као и важност тимског рада. Ученик стиче знања и вештине из техничко-технолошких области у корист сопственог развоја и чини прве одлуке везане за будуће школовање и професију. Ученик користи информационо-комуникационе технологије (у даљем тексту ИКТ) при решавању проблема у различитим областима и истражује нове могућности њихове примене. Основни ниво Ученик уме да употреби податке из понуђене техничке документације који су му потребни за решавање једноставних проблема у свакодневном животу. Ученик користи ИКT за обраду података, претрагу и представљање информација, и комуникацију у непосредном и ширем окружењу. Ученик познаје основне технолошке процесе и техничка средства. Ученик има развијену свест о важности природних ресурса на Земљи и потреби њиховог економичног коришћења, као и значају рециклаже и штедње материјала. Ученик примењује мере личне заштите и препознаје важност заштите животног окружења. Као члан тима у раду на пројекту ученик поштује правила заједничког рада и препознаје своје место и улогу у њему. Средњи ниво Ученик зна да анализира и користи податке дате у техничкој документацији, познаје технолошке процесе и уме да иновира понуђено решење проблема. Ученик уме да претражује, анализира и систематизује информације у електронском облику. Ученик примењује ИКТ у ситуацијама учења и свакодневном животу бирајући одговарајућа средства. Ученик разуме утицај примене технологија и машина на човека и животну средину и има развијену свест о активностима које се односе на њену заштиту и очување. Као члан тима у раду на пројекту ученик поштује друге као равноправне учеснике и прихвата најбоље решење. Напредни ниво Ученик се прецизно изражава, користи стручну терминологију, примењује правила графичког комуницирања у различитим техничким дисциплинама и упутства за





58

коришћење машина и уређаја. Ученик примењује познавање техничко-технолошких процеса у свакодневном животу и раду. Ученик користи средства ИКТ-а за решавање различитих проблема и мултимедијално изражавање. Ученик препознаје ризике и опасности при коришћењу ИКТ-а. Ученик активно учествује у заштити и очувању непосредне животне средине. Као члан тима у раду на пројекту ученик активно предлаже решење проблема, пружа подршку и помоћ својим сарадницима и прихвата њихову подршку и помоћ. Ученик добро познаје техничке дисциплине и њихову међусобну повезаност и зна да се определи за будуће занимање.

Специфичне предметне компетенције Ученик разуме представљене проблеме користећи свеобухватна знања из техничких дисциплина и информатике. Ученик схвата техничко-технолошке поступке и користи креативне способности у процесу стварања материјалних производа. Ученик путем ИКТ-а прикупља податке, анализира, систематизује и презентује информације, електронски комуницира и управља савременим уређајима. Ученик користи мере заштите и очувања животне средине. Основни ниво Ученик познаје својства и примену материјала, машина, електронских компоненти, грађевинских елемената, саобраћајних средстава и облика енергије. Ученик црта једноставан технички цртеж, табеларно приказује и црта графиконе користећи прибор за техничко цртање и рачунар. Ученик израђује модел или макету на основу понуђене техничке документације. Ученик манипулише документима помоћу рачунара, уме да изради текстуални документ и мултимедијалну презентацију, користи интернет за претрагу и комуникацију. Средњи ниво Ученик разуме принципе рада машина и уређаја, техничких средстава, транспортних система и уређаја за претварање енергије. Ученик користи интернет сервисе, познаје карактеристике рачунарског софтвера и хардвера, подешава и користи ИКТ уређаје, преузима и инсталира апликације. Напредни ниво Ученик разуме технолошке поступке, функционисање машина и уређаја, и енергетски ефикасно понашање. Ученик уме тимски да планира и изради пројекат. Ученик креира једноставне алгоритме и програме и одговорно користи софтвер и интернет.

Исходи

Пети разред По завршетку разреда, ученик ће бити у стању да:

• чита елементе техничког цртежа





59

• израђује скицу и технички цртеж предмета користећи прибор за цртање или одговарајући рачунарски софтвер

• мери дужине и углове на основу захтева задатка • на основу врсте материјала и захтева задатка одабира и користи алат • израђује модел према задатој техничкој документацији примењујући мере заштите на раду

• уочава облике и изворе енергије у природи • увиђа значај коришћења обновљивих извора енергије и демонстрира принципе рада уређаја за коришћење енергије Сунца, ветра и воде

• учествује у саобраћају у складу са саобраћајном сигнализацијом, прописима и правилима

• користи тастатуру и миш и примењује знања о оперативном систему у пракси (пријава на систем, управљање прозорима, покретање апликација…)

• отвара и чува документ на жељеној локацији, креира и именује фолдер • користећи апликацију за обраду текста бира језик, уноси текст и уређује га • користи рачунарску апликацију за цртање • проналази информацију помоћу интернет претраживача на основу кључних речи.

Шести разред По завршетку разреда, ученик ће бити у стању да:

• техничким цртежом израђеним помоћу прибора или рачунара приказује грађевинске објекте

• одређује намену материјала према својствима и врсти • користи начине и средства заштите метала и дрвета • одређује врсту и намену грађевинског објекта на основу конструкције и начина градње

• бира мере за рационално коришћење енергије • у реалним условима препознаје намену саобраћајног објекта у саобраћајном систему и поступа у складу са тим

• у виртуелном и/или реалном окружењу одређује намену техничких средстава у грађевинарству и пољопривредној производњи

• израђује мини пројекат макете грађевинског објекта и модела техничког средства према задатој техничкој документацији уз планирање мера заштите на раду

• на основу захтева и својстава одређује намену саобраћајних и транспортних средстава

• примењује правила и прописе кретања пешака и возила у јавном саобраћају, у реалном или симулираном окружењу

• врши основна подешавања оперативног система • подешава и користи штампач • манипулише документима користећи екстерну меморију (flash) и оптичке медије • креира табеле и дијаграме помоћу рачунара





60

• приступа налогу електронске поште, чита и шаље поруку и отвара придружени документ

• користи интернет сервисе тематски, водећи рачуна о ауторским правима. Седми разред По завршетку разреда, ученик ће бити у стању да:

• црта предмете у ортогоналној пројекцији помоћу прибора или рачунара • одређује намену материјала у зависности од механичких својстава • испитује својства материјала уз примену мера заштите на раду • примењује основне поступке обраде материјала при изради модела уз примену мера заштите на раду

• анализира принципе рада машина и механизама • проналази примере практичне примене машина у свакодневном животу • склапа модел механизма или машине уз примену мера личне заштите • користи уређаје и машине уз помоћ упутства • одређује намену транспортног средства према захтевима и начину функционисања

• преузима документа са Интернета поштујући ауторска права • креира и уређује мултимедијалну презентацију према захтеву • преузима апликације са Интернета и инсталира их поштујући ауторска права • решава проблем помоћу алгоритма.

Осми разред По завршетку разреда, ученик ће бити у стању да:

• црта једноставне електричне шеме користећи одговарајуће ознаке и симболе • скицира конструкцију електричне машине прибором или помоћу рачунара • бира постројење за производњу енергије према енергетском извору и захтевима • уочава улогу елемента кућне инсталације на основу његових својстава • поступа у складу са правилима штедње електричне енергије у домаћинству • разликује улоге основних електронских компоненти у електричном колу • анализира улогу микроконтролера у управљању машинама и уређајима • израђује моделе електронских кола уз примену мера заштите на раду • креира рачунарску конфигурацију на основу карактеристика компоненти и захтева задатка

• размењује податке између рачунара и преносних уређаја (фотоапарат, таблет, мобилни телефон и сл)

• креира рачунарске игре у визуелном програмском језику (нпр. Kodu или Scratch)

• користи интерфејс за управљање окружењем помоћу рачунара.





61

9. Ревидирани стандарди постигнућа

Стандарди Следећи искази описују шта ученик зна и уме на основном нивоу у свакој области. Материјали и технологије ТИО.1.1.1. Описује врсте, својства и примену материјала. ТИО.1.1.2. Познаје прибор, алате, мерење и технолошке поступке обраде материјала. ТИО.1.1.3. Израђује модел-макету на основу понуђене техничке документације. ТИО.1.1.4. Препознаје облике и изворе енергије у природи. ТИО.1.1.5. Зна облике трансформације енергије. ТИО.1.1.6. Користи мере и средства заштите на раду. Техничка средства ТИО.1.2.1. Познаје врсте и намену машина. ТИО.1.2.2. Познаје врсте конструкција, намену и начине градње грађевинских објеката. ТИО.1.2.3. Зна врсте и елементе кућних инсталација. ТИО.1.2.4. Познаје карактеристике и примену основних електронских компоненти. ТИО.1.2.5. Зна врсте саобраћаја, саобраћајних и транспортних средстава и објеката. ТИО.1.2.6. Познаје правила, прописе и начине регулисања саобраћаја. ТИО.1.2.7. Зна постројења за производњу енергије. Графичке комуникације ТИО.1.3.1. Идентификује кораке у изради техничке документације. ТИО.1.3.2. Црта једноставне техничке цртеже, табеле и графиконе користећи прибор за техничко цртање и рачунар. ТИО.1.3. 3. Чита и тумачи технички цртеж. ИКТ ТИО.1.4.1. Зна основне појмове информатике и рачунарства. ТИО.1.4.2. Манипулише документима. ТИО.1.4.3. Уме да користи апликације за обраду текста, креира визуелне репрезентације података (табеле, дијаграме) и умеће слике у документ. ТИО.1.4.4. Уме да изради мултимедијалну презентацију. ТИО.1.4.5. Користи интернет за претрагу и комуникацију. Следећи искази описују шта ученик зна и уме на средњем нивоу у свакој области. Материјали и технологије ТИО.2.1.1. Разуме како се на основу својства и захтева конструкције врши избор одговарајућих материјала. ТИО.2.1.2. Врши избор алата у зависности од материјала и технолошког поступка.





62

ТИО.2.1.3. Примењује основне поступке обраде материјала. ТИО.2.1.4. Разуме принципе очувања енергетских извора. Техничка средства ТИО.2.2.1. Разуме принципе рада машина и уређаја. ТИО.2.2.2. Разликује објекте саобраћајних система. ТИО.2.2.3. Повезује начин функционисања и намену средстава унутрашњег и спољашњег транспорта. ТИО.2.2.4. Класификује техничка средства према намени у различитим привредним делатностима. Графичке комуникације ТИО.2.3.1. Примењује начине приказивања предмета у простору. ТИО.2.3.2. Примењује симболе и ознаке за техничко цртање у различитим областима. ИКТ ТИО.2.4.1. Користи интернет сервисе. ТИО.2.4.2. Анализира карактеристике рачунарских компоненти и оперативног система. ТИО.2.4.3. Подешава и користи ИКТ уређаје. ТИО.2.4.4. Преузима и инсталира апликације. Следећи искази описују шта ученик зна и уме на напредном нивоу у свакој области. Материјали и технологије ТИО.3.1.1. Разуме потребу примене одређених технолошких поступака. ТИО.3.1.2. Примењује одговарајуће поступке за испитивање појединих својстава материјала. ТИО.3.1.3. Разуме принципе трансформације енергије и енергетски ефикасног понашања. Техничка средства ТИО.3.2.1. Разуме функционисање машина, механизама и уређаја. ТИО.3.2.2. Разуме начин управљања машинама и уређајима. ТИО.3.2.3. Разликује процесе и системе за производњу и пренос енергије. ТИО.3.2.4. Класификује учеснике у саобраћају по приоритету кретања. Графичке комуникације ТИО.3.3.1. Скицом/шемом приказује један детаљ или склоп, системе и уређаје за претварање енергије. ТИО.3.3.2. Креира ситуациону саобраћајну раскрсницу. ИКТ ТИО.3.4.1. Описује основне кораке у решавању проблема помоћу алгоритама. ТИО.3.4.2. Креира програме у визуелном програмском језику. ТИО.3.4.3. Одговорно користи рачунарски софтвер и интернет.





63

Documents

Prirucnik TIO