Knji`evno ve~e posve}eno glumcuZoranu Radmilovi}u

@ivot velikanaiza zavese

Strana IV

Godina ~etrnaesta, broj 675, dodatak za Brani~evski okrug

Izlo`ba o {kolstvu u Po`arevcu

Metropola kulture i pismenosti

Strana VII

P E TA K , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 , b r o j 7 3 6 8 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

U Topolovniku odr`ana „Jepurijada“, takmi~enje u kuvanju gula{a od divljeg zeca

Pobeda pripaladoma}inima

Strana V

Beograd - Privla~enje investitora i pod-sticanje konkurentnosti predstavljajutrajna opredeljenja Grada Po`arevca, is-taknuto je prilikom susreta u Beogradu,gde je, u organizaciji NALED-a i amba-sade MIKTA zemalja - Meksiko, Indo-nezija, Koreja, Turska i Australija, orga-nizovan me|unarodni seminar o inova-

cijama i preduzetni{tvu. Gradona~elnikPo`arevca Bane Spasovi} je na ovomskupu govorio o tome da je Po`arevac u2017. godini jedan od prvih gradova uSrbiji koji je krenuo u susret privredni-cima usvajaju}i Program lokalnog eko-nomskog razvoja, koji dodeljuje razli~i-te podsticaje privrednom sektoru, a sve

u cilju da oja~a postoje}e preduzetnike,privu~e nove investitore i aktivno u~e-stvuje u razvoju po`areva~ke privrede.Spasovi} je jo{ rekao da je Grad kupio[e}eranu, kao i da poseduje kompletnoinfrastrukturno opremljenu Industrij-sku zonu od 14 hektara. Z. V.

Strana II

Nesvakida{nja izlo`ba u Po`arevcu

Dizajn u doba Juge Strana IV

Obele`ene 284 godine Osnovne {kole „Dositej Obradovi}“

Obrazovna ustanovasa bogatom tradicijom

Strana VII

AKCIJA DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI U „ELEKTROMORAVI“ PO@AREVAC

Po`arevac - Po`arevac je poznat po humanosti, pogotovu udobrovoljnom davanju krvi, {to pokazuje podatak da je dugi niz godinagrad sa najve}im brojem dobrovoljnih davalaca krvi. Prvo mesto u ovomvidu humanosti, dokazano je i u sredu, 29. novembra, kada je uorganizaciji po`areva~kog Crvenog krsta i sindikata ED „Elektromorava“Po`arevac u prostorijama ove firme organizovana akcija dobrovoljnogdavanja krvi. Bila je veoma uspe{na jer je za samo {est ~asova, od osamdo 14 sati, prikupljeno 88 jedinica krvi, {to je za skoro 30 jedinicanadma{ilo pro{logodi{nji rekord od 60. Od ukupno 260, u ovoj akciji

u~estvovalo je 98 radnika pomenutog preduze}a, {to ~ini tre}inu, a odnjih 88 uzeta je krv. Sekretar Crvenog krsta u Po`arevcu Sa{a Obradovi}osvrnuo se na statisti~ke podatke Instituta za transfuziju krvi kojiukazuju da }e organizacija na ~ijem je ~elu i ove godine odneti prvomesto u Srbiji. „To su zvani~ni rezultati Instituta za transfuziju krvi uprvih 10 meseci. To }e nam biti {esta titula najhumanijeg grada u Srbiji“,naglasio je Obradovi}. On je dodao da je Crveni krst u Po`arevcuprebrodio sve ve}e nesta{ice krvi koje su imale ostale op{tine u Srbiji, teda nijedna operacija zbog nedostatka krvi nije otkazana. M. V.

Grad Po`arevac na Me|unarodnom seminaru: SEE MIKTA

Privla~enje investitora i podsticanje konkurentnosti

Usvoji}emo trogodi{nji Program lokalnog ekonomskog razvoja: Gradona~elnik Bane Spasovi}

Po`arevljani {esti put rekorderi: Davanje krvi u „Elektromoravi“

II p e t a k , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

PO@AREVACPO@AREVACZa{tita `ivotne sredine i odr`ivi razvoj u gradu pod ^a~alicom

Ovaj projekat se realizuje uz pomo} sredstava iz bud`eta Grada

Po`arevca. Stavovi izneti u podr`anom medijskom projektu

nu`no ne izra`avaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Po`arevac

Po`arevac - Saradnja Vojske Srbije iGrada Po`arevca je odli~na, konstato-vano je, izme|u ostalog, prilikom po-sete ministra odbrane u Vladi Repu-blike Srbije Aleksandra Vulina i na~el-nika General{taba Vojske Srbije gene-rala Ljubi{e Dikovi}a prilikom poseteCentra za obuku kopnene vojske u Po-`arevcu. Pored pripadnika Vojske, ukasarni „General Pavle Juri{i} [turm“sa~ekao ih je i gradona~elnik GradaPo`arevca Bane Spasovi}.

Nakon sastanka su gosti i doma}i-

ni su obi{li Spomen sobu u Klubu voj-ske. Posle obilaska memorijalne sobe,pripadnici vojske na slu`enju vojnogroka i obuci u Po`arevcu su izveli nizpokaznih ve`bi u kojima su u~estvova-li rodovi pe{adije, mehanizovanih je-dinica, a prikazana je i ve`ba obezbe-|ivanja visokih vojnih zvani~nika. Iz-vi|a~i su prikazali hranu i na~in pri-premanja hrane u prirodi.

Gradona~elnik Grada Po`arevca

Bane Spasovi} je ovom prilikom izja-vio za medije da lokalna samoupravapoma`e vojsku koliko god mo`e i da jesaradnja izme|u Vojske Srbije i gradaodli~na. „Vojska Srbije je za nas sveti-nja“, rekao je Spasovi}. Komentari{u-}i nedavni nemili doga|aja, kada supripadnici vojske udaljeni iz jednogugostiteljskog objekta, Spasovi} je na-glasio da ne sme biti nikakve diskrimi-nacije u Po`arevcu, pogotovo ne pri-padnika Vojske Srbije.

Na~elnik General{taba Vojske Srbi-je general Ljubi{a Dikovi} izjavio je daje zadovoljan onim {to je video i da jeobuka na vrlo visokom nivou. On jerekao da }e rezultati {tednje koji su bi-li, biti vidljivi slede}e godine u znat-nom pobolj{anju materijalnog statusapripadnika vojske i re{avanju stambe-nog pitanja pripadnika vojske.

Ministar Aleksandar Vulin rekao jeovom prilikom da je vojska uvek bila uznarod i da }e tako biti i ubudu}e. On jetako|e bio zadovoljan vi|enim u po`a-reva~koj kasarni i najavio je da }e obu-ka u narednom periodu biti jo{ pobolj-{ana. Vulin je jo{ naveo da je formiranSavet za masovnu gradnju i re{avanjestambenog pitanja za vojnike. Ovo jeura|eno na inicijativu vrhovnog ko-mandanta predsednika dr`ave Alek-sandra Vu~i}a a predsedavaju}i tom te-lu bi}e premijerka Ana Brnabi}.

Z. Vasi}

Ministar Vulin posetio kasarnu u Po`arevcu

Odli~na saradnjaVojske i Grada

Renovirana fiskulturna salaMinistar Vulin, na~elnik General{taba ge-neral Dikovi} i gradona~elnik Spasovi} obi-{li su i renoviranu fiskulturnu salu ~iju su re-konstrukciju pomogli gradovi Po`arevac iSmederevo.

U sklopu projekta Crvenog krsta „Sigurnije {kole, otpornije zajednice“

Ve`be snala`enja u po`arimaPo`arevac - U sklopu projekta Crvenog krsta Po`arevac „Sigurnije {kole, otpornije zajednice“odr`avaju se pokazne ve`be evakuacije u slu~aju po`ara. Ve`be su namenjene u~enicima tre-}ih i ~etvrtih razreda osnovnih {kola. U~enici osnovnih {kola u Po`arevcu bi}e u prilici da nau~ekako da reaguju u slu~aju izbijanja po`ara. U saradnji sa vatrogasnom slu`bom, volonteri Crvenog krsta pokaza}e u~enicima kako da sesna|u ukoliko se zadese na mestu po`ara. Ovo je jedna u nizu obuka koja se sprovodi u okviruprojekta. U narednom periodu u osnovnim {kolama, 30 prosvetnih radnika koji su pro{li obu-ku, realizova}e 10 tematskih radionica. Integrisani sistem za{tite, za{tita `ivotne sredine i kli-matske promene, poplave, po`ari, opasnosti u doma}instvu i ekstremni metereolo{ki uslovi sa-mo su neke od tema koje }e deca u~iti kroz ove radionice. Z. V.

Grad Po`arevac na Me|unarodnom seminaru: SEE MIKTA

Privla~enje investitora i podsticanje konkurentnostiBeograd - Privla~enje investitora i pod-sticanje konkurentnosti predstavljajutrajna opredeljenja Grada Po`arevca, is-taknuto je prilikom susreta u Beogradugde je, u organizaciji NALED-a i amba-sade MIKTA zemalja - Meksiko, Indo-nezija, Koreja, Turska i Australija, orga-nizovan me|unarodni seminar o inova-cijama i preduzetni{tvu.

Ambasador Meksika Marco Anto-nio Garcia Blanco, Igor Savi} iz Austra-lijske privredne komore i Sung-gi Lee izKOTRE u Beogradu, predstavili su naj-

bolje prakse u kreiranju ekosistema zastart-up, dok su svoja iskustva o investi-ranju u inovacije podelili stru~njaci Re-inhard Scholl iz ITU i Felix Petersen izSamsung NEXT. O zna~aju razvojastart-up kompanija govorili su i LimJung Wook iz Koreje i Vuka{in Stojkoviz Srbije. Jedan od diskutanata na ovomskupu bio je i gradona~elnik Grada Po-`arevca Bane Spasovi} koji je i ~lan Izvr-{nog odbora NALED-a.

Start-up preduzetnici u Srbiji moguda budu globalno uspe{ni i privuku veli-ke investicije ukoliko se fokusiraju narazvoj softvera i proizvoda koji prave ve-like promene u ivotima gra|ana i re{a-vaju dosad nere{ene probleme, a podr-{ka dr`ave klju~na je za stvaranje povolj-nog ekosistema za razvoj start-up zajed-nice. Renomirani svetski stru~njaci kojeje u Beogradu okupio me|unarodni se-minar „SEE MIKTA - Inovacije i predu-

zetni{tvo“, uz pohvale za srpski IT sek-tor izneli su i niz sugestija.

Seminar je otvorio Tan`u Bilgi~, am-basador Turske u Srbiji, a u~esnicima seobratio i Marco Antonio Garcia Blanco,ambasador Meksika u Srbiji koji je go-vorio o iskustvima svoje zemlje u kreira-nju povoljnog poslovnog okru`enja ipreduzetni~kog dru{tva.

Jedan od novih izvora finansiranja je-su velike korporacije poput SamsungNEXT-a koje putem ulaganja, mentor-stva, tehni~ke i stru~ne podr{ke ili obez-

be|ivanja prostora za rad poma`u mali-ma da razviju proizvode, sa mogu}no{}uda ih kasnije i kupe. Direktor SamsungNEXT-a Felix Petersen izneo je i nekoli-ko neuobi~ajenih predloga vladama.„Start-up inicijative su dobre, kao i inici-jative za razvoj e-uprave, ali klju~no je dacene zakupa prostora budu niske, a jo{va`nije da preduzetnici rade na mestukoje je kul za ivot“, rekao je Petersen.

Predsednik Izvr{nog odbora NA-LED-a Dejan \oki} naglasio je da }e ini-cijative poput poreskog oslobo|enja uprvoj godini poslovanja, reforme siste-ma pau{alnog oporezivanja, kao i izradaregistara neporeskih nameta i procedu-ra biti prvi koraci u stvaranju povoljnogposlovnog okru`enja za start-up i po-mo}i da podstaknemo inovativnost ikreativnost mladih u Srbiji.

Gradona~elnik Po`arevca Bane Spa-sovi} je na ovom skupu govorio o tome

da je Grad Po`arevac u 2017. godini je-dan od prvih gradova u Srbiji koji jekrenuo u susret privrednicima usvaja-ju}i Program lokalnog ekonomskograzvoja koji upravo kroz zakonodavnekorake dodeljuje razli~ite podsticajeprivrednom sektoru, a sve u cilju daoja~a postoje}e preduzetnike, privu~enove investitore i aktivno u~estvuje urazvoju po`areva~ke privrede pa i eko-nomije na {irem prostoru. Spasovi} jejo{ rekao da je Grad kupio [e}eranu ko-ja je bila u ste~aju povr{ine od 23 hek-

tara i oko 25.000 kvadratnih metarapod objektima, kao i da poseduje kom-pletno infrastrukturno opremljenu In-dustrijsku zonu od 14 hektara.

- Upravo su ovo elementi koji su na{Grad naveli da sa novim strate{kim do-kumentom i razvojnim programomkrenemo zajedno sa privrednicima u su-sret promenama i izazovima okru`enja.U okviru Programa LER-a razvili smodve mere a to su, pre svega, privla~enjeinvestitora i podsticanje konkurentno-sti, istakao je gradona~elnik Po`arevca.Spasovi} je dodao da je jednogodi{njiProgram LER za 2017. godinu izazvaoveliku zainteresovanost privrednika, ~i-me je opravdao svoje postojanje, ali je, sadruge strane, kroz otvoreni dijalog saprivredom lokalnoj upravi ukazao na {tatreba da se usmere.

- Grad }e za naredni period usvojititrogodi{nji Program lokalnog ekonom-skog razvoja Grada Po`arevca period2018-2020. godine i Odluku o uslovimai na~inu realizacije Programa }e donosi-ti za svaku godinu ponaosob. O~ekuje-mo da u narednih dana pribavimo i sa-glasnost Komisije za kontrolu dr`avnepomo}i Ministarstva finansija, rekao jeSpasovi}. Na ovom eminentnom skupu,gradona~elnik Spasovi} je ugovorio nizsastanaka sa predstavnicima ambasadaMeksika, Indonezije, Ju`ne Koreje, Tur-ske i Australije kao i zastupnicima kom-panija koji su u~estvovali na ovom me-|unarodnom savetovanju. Z. Vasi}

Ekolo{ka akcija Rotari kluba „Viminacijum“ u Po`arevcu

Nove breze na ^a~aliciPo`arevac - Spomen park „^a~alica“ u Po`arevcu, poznat po brojnim brezama zasa|enim kaosimboli~an znak zahvalnosti pripadnicima Crvene armije stradalim prilikom oslobo|enja ovo-ga kraja, dobio je nove sadnice ove biljke zahvaljuju}i akciji Rotari kluba „Viminacijum“ izPo`arevca u okviru ekolo{ke akcije pod geslom „Zasadi drvo“. Ovu humanu akciju sprovode svirotari klubovi u Srbiji i Crnoj Gori sa ciljem oplemenjivanja ambijenta i ozelenjavanje prostora.Tako|e, na ovaj na~in se podsti~e ekolo{ka svest koja ima mnogostruki zna~aj pa je u akcijiu~estvovalo i Udru`enje „Ekolo{ka svest“ iz grada Pod a~alicom. Me|u brojne aktivnosti Rotarikluba „Viminacijum“ spadaju: doniranje 100 ra~unara, prikupljanje sredstva za zdravstvene us-tanove, donacije Op{toj bolnici Po`arevac - onkolo{kom odeljenju kao i mnoge druge. Z. V.

Eminentan skup: Gradona~elnik Bane Spasovi} na skupu u Beogradu

Vojska je na{a svetinja: Vulin i Spasovi}

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 . brani~evo

Izve{taj saobra}ajne policije

Upravljao vozilom sa 2,90 promila alkohola u krvi

Po`arevac - U javnom sektoru Po`a-revca vi{ak je 114 zaposlenih, koji udecembru treba da napuste svoja rad-na mesta. Najvi{e otkaza bi}e uru~enou JKP „Vodovod i kanalizacija“ - 57,zatim u JKP „Komunalne slu`be“ - 33,po deset u „Toplifikaciji“ i „Ljubi~evu“i osam u „Parking servisu“. [to se ti~ejavnih ustanova, u Narodnoj bibliote-ci „Ilija M. Petrovi}“ vi{ak je ~etvoro,u Centru za kulturu troje, u Narod-

nom muzeju i Istorijskom arhivu pojedan zaposleni. Iako se rok za otkazebli`i, jo{ uvek nisu poznati kriterijumipo kojima }e direktori praviti spisko-ve „prekobrojnih“.

Ovi spiskovi moraju da se predajuSkup{tini grada na usvajanje, uz novusistematizaciju. U manjim ustanova-ma i preduze}ima bi}e lak{e odreditiprekobrojne, jer to mogu biti oni kojiodlaze u penziju, ali }e problema biti

u ve}im preduze}ima, kao {to je „Vo-dovod“.

Gradona~elnik Po`arevca, BaneSpasovi}, ranije je najavio da }e u po-stupku racionalizacije javnog sektora,najpre }e se javljati „dobrovoljci“, aonda }e se sa~initi spisak tehnolo{kogvi{ka. Za njih }e se napraviti socijalniprogram, a uzima}e se u obzir i da li seneko nalazi u socijalno za{ti}enimgrupama. M. V.

Prave se spiskovi za otkaze

Po`arevac - Ugledni privredni predu-zetnik iz Smoljinca, najrazvijenijegmesta u op{tini Malo Crni}e, Sa{a Ste-vi} tvrdi da je kartica za penzionere„Senior“, koju je penzionerima uradi-la i podelila gradska vlast Beograda, akojom njeni vlasnici u mnogom beo-gradskim radnjama i marketima mo-gu uz odre|en popust da pazare raznurobu, u stvari plagijat.

Stevi} nagla{ava da je kartica „Seni-or“ u potpunosti kopija kartice „triplus“, ~iji je idejni tvorac on, a koju mo-gu da poseduju samo oni koji imaju triili vi{e deteta i njome u pedesetak firmi,mahom privatnih, koje se nalaze na te-ritoriji Grada Po`arevca i Op{tine MaloCrni}e, mogu da pazare ili da koristenjihove usluge po sni`enoj ceni.

- Mi smo pre vi{e godina pokrenu-le manifestaciju „Dani borbe protivbele kuge“ , koja ima za cilj da pod-stakne natalitet u Srbiji, koji je izuzet-no nizak i preti nam u budu}nosti bi-olo{ki nestanak, ako se po tom pitanjune{to ne promeni. Mi smo u po~etkuna{e aktivnosti u toj borbi bazirali daputem medija i na drugi na~in, javno-sti uka`emo na najve}i problem u Sr-biji. Od avgusta 2016. godine krenulismo sa konkretnim delovanjem.Osmislili smo, sa privrednicima u op-

{tini Malo Crni}e i u gradu Po`arevcu,da porodicama sa tri i vi{e deteta da-mo karticu kojom }e u tim firmamada dobiju zna~ajne popuste na robu iusluge za koje izraze potrebe. Mogu daka`em da je ova na{a akcija za`ivela ida ima odjeka na celu Srbiju i brojnudijasporu {irom sveta, koji na raznorazne na~ine poma`u u ostvarenju na-{eg cilja - obja{njava na{ sagovornikkako je nastala prva kartica kojom ne-ko ostvaruje koristi.

Stevi} isti~e da se ne ljuti {to je be-ogradska vlast kopirala njegovu idejui pomogla penzionere, naprotiv, ali damora da se zna ko je za~etnik ideje i koima prioritet. „Naravno, mi nemamoni{ta protiv penzionera i ne sporimada penzioneri kao ugro`ena kategori-

ja u na{em dru{tvu treba da imaju od-re|ene privilegije. Samo elimo da da-mo prioritet porodicama sa vi{e dete-ta i da na taj na~in pozovemo sve lo-kalne samouprave. Ako ve} u~estvujuu projekat „Senior“ kartice, treba daznaju da imaju i drugu mogu}nost, dana{u mladost i na{u budu}nost po-mognu na ovaj na~in, preko kartica„Tri plus“, poru~io je Sa{a Stevi}, idej-ni tvorac manifestacije „Dani borbeprotiv bele kuge“ i kartice „Tri plus“.

M. Veljkovi}

Kartica za penzionere ura|ena po ugledu na karticu tri plus

Senior kartica plagijat

Podr{ka porodicamanovoro|en~adiVeliko Gradi{te - Lokalna samouprava op{tine Veliko Gradi{te nastavlja pru-`anje podr{ke porodicama novoro|ene dece pa su roditeljima, koji su ro|e-njem deteta ostvarili pravo na pomo}, dodeljene jednokratne nov~ane na-knade, auto-sedi{ta za bebe i karte za besplatan parking u gradu prilikomprijema kod predsednika op{tine Dragana Mili}a.

^estitav{i im na prinovi - pet de~aka i jednoj devoj~ici, Mili} je rekao daop{tina dodeljuje naknadu majkama koje imaju prebivali{te, odnosno bo-ravi{te na teritoriji op{tine Veliko Gradi{te, za prvo dete 15.000 dinara, zadrugo 20.000 dinara, a za tre}e i naredno po 25.000 dinara. Pored toga, ne-zaposlene majke dobijaju i roditeljski dodatak u iznosu od 50.000 dinara.

- Za svako novoro|eno dete obezbedi}emo i auto sedi{te zbog bezbedno-sti u saobra}aju, a vi znate koliko je to va`no. Op{tina u~enicima koji ispunja-vaju uslove, daje besplatnu u`inu, prevoz, jednom mese~no i prevoz studen-tima kojima dajemo i stipendije za studiranje. Na kraju {kolske godine naj-bolji u~enici na republi~kim takmi~enjima nagra|eni su vrednim vau~eri-ma za kupovinu laptopa ili kompjutera.“ Z. V.

Po`arevac - Na teritoriji koju pokri-va Policijska uprava Po`arevac, od20. do 26. novembra, evidentiranoje pet saobra}ajnih nezgoda. Uovim nezgodama tri osobe su za-

dobile lak{e telesne povrede. Sao-bra}ajna policija je zbog upravljanjavozilom pod dejstvom alkohola za-dr`ala dva voza~a. Kod jednog odnjih izmereno je 2,90 promila alko-

hola u krvi. Policija je podnela 126zahteva za pokretanje prekr{ajnogpostupka i izdata su 483 prekr{aj-na naloga, uglavnom zbog neprila-go|ene brzine. M. V.

Odr`ana 14. sednica `agubi~kog parlamenta

Vladan Lazi} ponovo na ~elu Turisti~ke organizacije

@agubica - Pro{log ponedeljka odbor-nici Skup{tine op{tine @agubica odr-`ali su 14. sednicu, na kojoj su razma-trali osam ta~aka dnevnog reda i usvo-jili vi{e odluka. Olivera Pauljeski},predsednica Skup{tine op{tine @agu-bica, zaklju~ila je da su odbornici kon-struktivno u~estvovali u radu i bili jed-noglasni u dono{enju odluka.

Sednici je prisustvovao 21 odbor-nik, a Dnevni red je sadr`ao osam ta-

~aka me|u kojima je najva`nija bilaPredlog re{enja o imenovanju vr{iocadu`nosti direktora Turisti~ke organi-zacije op{tine @agubica gde je ponov-no izabran Vladan Lazi} iz @agubice,dosada{nji vr{ilac du`nosti. Skup{tin-ska ve}ina tako|e je razmatrala i usvo-jila Izve{taj o radu Pred{kolske Usta-nove „Poletarac“ @agubica za 2016 -2017. godinu, Godi{nji plan radaUstanove za 2017 - 2018 godinu kao i

Predlog re{enja o obrazovanju [tabaza vanredne situacije na teritoriji op-{tine @agubica.

Vladan Lazi}, vr{ilac du`nosti di-rektora Turisti~ke organizacije op{ti-ne @agubica zahvalio je odbornicimana ponovno ukazanom poverenju i is-takao da }e i dalje raditi na stvaranjuuslova kako bi op{tina @agubica bilajo{ prepoznatljivija na turisti~koj ma-pi Srbije. M. V.

Konstruktivni i jednoglasni: Sednica SO @agubica

Vi{ak 114 zaposlenih: Skup{tina grada Po`arevca

„Plagirao“ me Sini{a Mali: Sa{a Stevi}

p e t a k , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Po`arevac - Takozvani jugono-stalgi~ari, ali i ostali zaintereso-vani gra|ani Po`arevca u`ivalisu, u Galeriji obojene svetlostiCentra za kulturu, prise}aju}i seve} pomalo zaboravljenih pred-meta od kojih su se pojedini na-{li na izlo`bi ~ija postavka nosinaziv „Dizajn iz doba Juge - li~-na se}anja“.

Izlo`bu je osmislio i koncipi-rao Art Distrikt kao autorsku iz-lo`bu koja te`i da reinterpretiraglavne postulate dizajna (indu-

strijskog, grafi~kog, tekstilnog iprodukt dizajna) u vremenu ju-goslovenskog industrijskog pre-poroda i stvaranja potro{a~kogdru{tva od 1950-1980. godina, sanamerom da uka`e na uspe{neprimere koji izlaze iz striktno za-date hronologije. Namera ove iz-lo`be jeste da kroz jugoslovenskeprimere dobrog dizajna pove`epojedince koji takve predmete~uvaju, kako fizi~ki, tako i u svo-jim se}anjima te su stoga svipredmeti izlo`eni na ovoj izlo`bi

isklju~ivo predmeti iz privatnihkolekcija 30 razli~itih vlasnika.

- Kada pogledamo dizajn odpedesetih do osamdesetih godi-na ne mo`emo da govorimo o di-zajnu koji se de{avao unutar Ju-goslavije, zato {to su se veliki di-zajnerski timovi {kolovali u ino-stranstvu, ali su se afirmisali usklopu fabrika i tvornica, kazalaje kustos Julija Ba{i}, istori~arumetnosti i predsednica Art Di-strikta.

Izlo`ba je podeljena u nekoli-

ko segmenata kako bi se lak{eprikazala svakodnevica radnihljudi a to se ticalo ne smo logoti-pa kao osnovnog komunikacij-skog i vizuelnog znaka svakekompanije iz pro{losti, ve}, kakoisti~e Ba{i}, i kroz fenomen kiosk67, teme koje su nam najbli`e:doma}instvo, bela i ostala tehni-ka, ~ak i neki retro kutak koji nu-di asocijaciju na u`ivanje.

- Izlo`ba predstavlja jedanpresek jugoslovenskog dizajna.Isto tako govorimo o onima kojisu ve} tada oti{li u Nema~ku iskandinavske zemlje da bi nasta-vili dizajn i razvijanje dizajna ne-gde drugde. Govorimo i o tomekako su takvi dizajnerski podu-hvati doprineli da u kasnijim go-dinama, {ezdesetim i sedamde-setim, zapravo otvorimo ka sve-tu na{u ambala`u, ne{to {to je vi-zuelno dopadljivo za strana tr`i-{ta, rekla je Ba{i}.

Dragi Ivi}, direktor Centra za

kulturu, naveo je da su u tom pe-riodu nastala mala dizajnerska~uda koja su nagra|ivana u Bri-selu. Ivi} je podsetio i na prepo-znatljive slogane iz doba Juge,poput „Zemite Bronhi, lak{e sedi{e“, „Mali d`in - Agrostemin“,„Plati{ pet, dobije{ {est“ „Ma~e,idem kod Kluza“.

- [ta god da zapo~nem vi bisteto lako dovr{ili, jer se to zavuklopod ko`u. Kako god da posma-tramo, to jeste istorija dizajna.Da smo izlo`bu pravili u Halisportova i ona bi nam bila tesna,jer su te stvari tako dobre i trajnopravljene, da svako od nas imapo neki dizajn za koji nije ni znaoda donese, rekao je Ivi}.

U sklopu projekta ove izlo`bepredvi|ena su stru~na vo|enja ide~ije radionice. Projekat je po-mognut sredstvima grada Po`a-revca na konkursu za kulturu2017. godine.

Z. Vasi}

Veliko Gradi{te - U Topolovnikukod Velikog Gradi{ta, odr`ana jesedamnaesta lovno-turisti~kamanifestacija „Jepurijada“ - tak-mi~enje u pripremanju lova~koggula{a od divljeg zeca, koji se navla{kom ka`e „jepur“. Ove godi-ne manifestacija je bila najma-sovnija do sada, jer je u~estvova-lo 30 ekipa iz Srbije i dve iz Ru-munije, pa je imala i me|una-rodni karakter. Od doma}ih eki-pa, u~estvovali su takmi~ari izTopolovnika, Velikog Gradi{ta,Golupca, Malog Crni}a, Svilajn-ca, Kostolca, Crne Trave... U~e-

stvovala je i ekipa iz Trsta, kojusu ~inili gastarbajteri iz Topolov-nika, pristigli u rodno selo speci-jalno za ovu priliku.

Organizator manifestacije bi-lo je Lova~ko udru`enje „Golub“Veliko Gradi{te, sekcija Topolov-nik, a pomo} su pru`ili op{tinaVeliko Gradi{te, Turisti~ka orga-nizacija, MZ Topolovnik i brojni

sponzori. Atmosfera me|u tak-mi~arima i gostima je bila izuzet-na, jer ih je poslu`ilo lepo, sun~a-no vreme, a dobrom raspolo`e-nju i zagrevanju doprinele su idoma}a i kuvana rakija.

Poslednjih godina primetno jesmanjenje broja ze~eva u okolini

Topolovnika i Velikog Gradi{ta,najverovatnije zbog krivolova, {a-kala i pesticida, pa su se takmi~a-ri dovijali kako bi pribavili glavnunamirnicu. Ekipa „Kolonelo“ izTrsta donela je zeca ulovljenog u

okolini Udina, kao i rakiju i itali-jansku pr{utu, da ugoste prisutne.„Imam dva sina i jednu }erku i svioni su lovci“, ponosno nam je re-kao predvodnik ove ekipe Sveti-slav Pajki}, zvani Sveta Zdru{.

Ekipa „Babine doline“ iz selaDesine, na ~ijem je ~elu bio MilanVu~kovi} iz Bara, doneli su zeca ko-ji su nedavno ulovili u okolini svog

mesta. Me|u u~esnicima bila je iMiroslava Miler iz Velikog Sela, ko-ja je penziju stekla u Nema~koj.„Bila sam udata za Nemca, MorsaMilera. Mnogo je voleo Srbiju, Srbei njihov na~in ivota. Poslednjih 12godina ivota proveo je ovde, pa je,po sopstvenoj `elji i sahranjen u

Velikom Selu“, kazala je Miroslava.Osim divljeg zeca, paprike i belogluka, ona nam je rekla da je njenglavni sastojak ljubav koju {iri okosebe, jer je pozitivna osoba.

Marija Eftimov, slu`benicaOsnovnog suda u Po`arevcu, re-dovni je posetilac manifestacija uBrani~evskom okrugu. Me|u nji-ma su i „[akalijada“ u Lu~ici, kaoi takmi~enje policajaca u kuvanjugula{a „IPA Zaova“, na kojoj jebila i jedan od u~esnika. „Imamodli~na iskustva i kao gost i kaou~esnik, jer je atmosfera uvek od-li~na, pa pozivam i ostale gra|a-

ne da ih pose}uju“, rekla je Mari-ja i dodala da je „jepurijada“ div-na manifestacija koja treba dapromovi{e I populari{e, kako ve-likogradi{tansku op{tinu, tako i~itav Brani~evski okrug.

Posle degustacije ~lanova iri-ja, za pobednika je progla{enaekipa „Prost Luka“iz Topolovni-ka, koja je spremila najukusnijigula{. Drugo mesto zauzela je to-polova~ka sekcija Lova~kogudru`enja „Golub“ a tre}e Udru-`enje ena „Topolov~anke“. Ova-kvi rezultati ocenjivanja govoreda su se `iriju najvi{e dopali gu-la{i koje su spremili doma}ini.

Za sve u~esnike i goste, osimtakmi~arskog gula{a, u dva kaza-na kuvan je i srne}i gula{, sa oko300 porcija. Glavni kuvar bio jePera Miljkovi} iz Topolovnika, avredno mu je pomagala DanijelaMilanovi} iz ovog sela. Nakon tak-mi~enja i progla{enja pobednika,odr`ano je veliko narodno veselje,uz jelo, pi}e i nastup folklornihgrupa iz Velikog Gradi{ta, Topo-lovnika i Majilovca. M. Veljkovi}

Po`arevac - Ovih dana u {tampa-nim medijima objavljeno je pu-no tekstova o sudskim izvr{itelji-ma koji po nalogu banaka pokre-}u izvr{enja prodaju ku}a, stano-va i drugih nekretnina protiv du-`nika, kako bi namirili banke-poverioce. To se po prvi put desi-lo i u Po`arevcu.

Naime, Nataliji Milovanovi} izMetohijske ulice u Po`arevcu sti-glo je sudsko izvr{enje za prodajuku}e na ime duga za kredit u„Unikredit banci“, koji nije moglavi{e da servisira jer je izgubila po-sao u @itostigu, a do penzije joj jeostalo oko godinu i po. Ona je is-punila uslov za penziju na osnovuradnog sta`a, ali to pravo ne mo`eda koristi po{to joj poslodavac ni-je redovno upla}ivao doprinose zaradni sta . Ina~e, Natalija je razve-dena i `ivi sama. Ima k}erku uKragujevcu koja je tako|e razve-dena i `ivi sa troje dece, pa jedvada ima za sopstvene i potrebe de-ce, tako da majci materijalno nemo`e da pomogne.

Dug zbog koje }e Natalijina ku-}a na dobo{ je ne{to vi{e od 295 hi-ljada dinara, a sa tro{kovima izvr-{enja oko 306. 000. Ako taj iznos uskorije vreme ne izmiri ili ne na|ena~ina da ga refinansira, nju }e iz-vr{itelji uz asistenciju policije iste-rati na ulicu, a ku}u prodati kako

bi se namirio ban~in dug. Ovu vestsa re{enjem o izvr{enju objavio jepravnik Sa{a Ustenko na stranici„Po`arevac na Fejsbuku“, koja imavi{e od 20. 000 pratilaca. Objava jeizazvala lavinu komentara, ma-hom negativnih, na ra~un banke iizvr{itelja. Ovaj slu~aj vlasnik po`a-reva~kog „Bravo radija“ SlobodanVasi} uvrstio je u glavnu temu nje-

gove popularne emisije „Izme|uredova“. Gosti emisije i sam vodi-telj tokom emisije su raspravljali otemi i predlagali kako da se po-mogne nesre}noj eni. Vasi} je po-zvao slu{aoce da pomognu `enidonacijom ili predlogom kako dajoj se pomogne. Poziv je urodioplodom i jedan slu{alac ponudio je100 evra za pomo}. U~esnici emi-sije donirali su izvesnu sumu nov-ca, tako da je do kraja emisije sku-pljeno oko 20. 000 dinara. Zaklju-~ak emisije su bili predlozi da sepokrene akcija pomo}i du`niku.

Predlo`eno je da akcija ide udva pravca, da joj se obezbedimaterijalna pomo}, ali i stalanposao kako bi Natalija mogla daizvr{iocu i banci ponudi otplatupreostalog duga odbijanjem odplate. Na ove predloge odmah jereagovala stranica „Po`arevac naFB“, koja je pokrenula akciju „Li-citacija protiv izvr{itelja“. U okvi-ru akcije ~lanovi nude ne{to nalicitaciju u okviru mogu}nosti.

Svi koji ele da pomognu, mo-gu da se jave Slobodanu Vasi}u,vlasniku radija „Bravo“ ili dauplate novac na ra~un kod bankeInteza. „Ganula me cela pri~a, jerda ti neko za dve hiljade evrauzme ne{to {to realno vredi 20 hi-ljada, nije u redu. Kada prikupi-mo sredstva, oti}i }u sa gospo-|om kod izvr{itelja i polo`iti no-vac“, ka`e Slobodan Vasi}, vlasnikRadija Bravo, medijskog promo-tera pomenute akcije. Vasi} je na-glasio da ona vi{e ne mo`e biti naevidenciji za nezaposlena lica jerima 61 godinu i time joj je ukinu-ta naknada od osam hiljada, a dostarosne penzije joj je ostalo godi-nu i po dana. „Po`eljno je da se ja-ve zainteresovani poslodavci, ko-ji bi mogli da joj iza|u u susret, alije i svaka druga pomo} dragoce-na“, poru~io je on.

M. Veljkovi}

U Topolovniku odr`ana „Jepurijada“, takmi~enje u kuvanju gula{a od divljeg zeca

Pobeda pripala doma}inima

Akcija po`areva~kog „Bravo radija“ i Fejsbuk stranice „Po`arevac na Fejsbuku“

Pomo} Po`arevljanki kojane mo`e da otpla}uje kredit

Po`arevac - ^lanovi udru`enja„Ekolo{ka svest“ organizovali suposlednju akciju sa|enja drve}au ovoj godini. Ovom prilikomsadnice hrasta su doniraliOsnovna {kola „Milo{ Savi}“ iz

Lu~ice, ~iji su u~enici pa`ljivopratili sa|enje i pomagali u for-miranju novog drvoreda.

Hrastovi su posa|eni dvori{ti-ma {kola u Lu~ici, Prugovu i Po-ljani. Kako ka`u u Udru`enju,

najlep{e akcije su one koje se re-alizuju sa decom po{to je zna~aj-no da oni obnavljanje rastinjaprihvate od najmla|ih uzrasta aza{titu ivotne sredine razumejui podr`avaju. Z. V.

Natalija Milovanovi} trenut-no ~isti po ku}ama kako bine{to zaradila. U trenutkupisanja ovog teksta priku-pljeno je vi{e od 60 hiljadadinara. Najavljeno je da }efirma „EGGSPROM PE^ANI-CA“ uplatiti 50.000 dinara.

Javna nabavka

Saniraju se „crne ta~ke“Po`arevac - Gradska uprava Po`arevca raspisalaje javnu nabavku za poslove sanacije „crnih ta~a-ka“ i opasnih deonica na javnim putevima u Po-`arevcu, Kostolcu i seoskim naseljima. U Po`a-revcu sanacija treba da se obavi u ulicama: Voj-ske Jugoslavije, Mo{e Pijade, \ure \akovi}a, 27.aprila, Po`areva~ki partizanski odred, Bo`e Dimi-trijevi}a, Dunavska, Moravska i na raskrsnici uli-

ca Vojske Jugoslavije i Milo{a Pocerca. U Kostol-cu treba da se saniraju delovi Partizanske i Kara-|or|eve ulice, a u seoskim naseljima rizi~ne deo-nice u Poljani, Starom Kostolcu i Trnjanu. Kaokrajnji rok za dostavljanje ponuda odre|en je 11.decembar, do 10 sati. Kriterijum za ocenjivanje irangiranje ponuda bi}e najni`a ponu|ena cena.

M. V.

Udru`enje „Ekolo{ka svest“ organizovalo akciju

Hrastovi u dvori{tima {kola

Na 17. lovno-turisti~kojmanifestacijiu~estvovalo 30ekipa iz Srbije iinostranstva

Fejsbuk promocija„Jepurijada“ iz godine u godinu ima sve vi{e u~esnika i posetilaca, jer je me{tani Topolov-nika promovi{u gde god mogu, kako bi unapredili svoje selo. Najvredniji u promociji ma-nifestacije je Mikica Lali}, vlasnik naj~itanijeg portala „Topolovnik News“ u gradi{tanskojop{tini i {ire, koji godinama ivi i radi u Trstu. Sve vezano za „Jepurijadu“ objavljuje na Fej-sbuk stranici svog portala, gde ima nekoliko hiljada pratilaca. Ovu manifestaciju direktnoje prenosio preko svoje stranice, tako da su mnogi Topolov~ani, koji nisu mogli da prisu-stvuju ovogodi{njoj „jepurijadi“, mogli da u`ivo prate sva de{avanja u vezi sa njom.

Za stomak i du{u: „Jepurijada“ u Topolovniku

Nesvakida{nja izlo`ba u Po`arevcu

Dizajn u doba Juge

Kostolac - Zoran Radmilovi} ne-sumnjivo spada me|u na{e veli-kane glume o kojima se mnogozna ali su poklonici njegoveumetnosti u Kostolcu imali prili-ku i da „zavire iza zavese“ te sa-znaju pojedine, manje poznatedetalje o karakteru velikog bardaglumi{ta i njegovim dogodov{ti-nama. Ovu priliku pru`io im jemladi pisac, scenarista i kompo-zitor Du{an Stojanovi} predsta-vljaju}i svoj novi roman o ZoranuRadmilovi}u „@ivot iza zavese“.

O saradnji sa poznatim glum-cima, piscima i muzi~arima, o ne-poznatim detaljima iz njihovog i-vota, o tome kako je pisac do{ao

na ideju da, iz ugla na{eg pozna-tog glumca Zorana Radmilovi}a,napi{e knjigu „@ivot iza zavese“ -vodio se razgovor u Biblioteci uKostolcu skoro puna dva sata.

Mladi stvaralac predstavio je idruge segmente svog bogatogopusa pa su tako, uz glasove PetraKralja, Petra Bo`ovi}a, @arka La-u{evi}a i Neboj{e Glogovca, Du-{anova poezija i proza zvu~alekao da su proiza{le iz pera nekogko poseduje mnogo vi{e godina iiskustva. Ve~e su organizovali Bi-blioteka u Kostolcu, odeljenja Na-rodne biblioteke „Ilija M. Petro-vi}“ Po`arevac i Kulturno-sport-ski centar Kostolac. Z. V.

Najlep{e akcije u kojima u~estvuju deca: „Ekolo{ka svest“

Dizajnerska ~uda svog doba: Poznate robne

mare biv{e zemlje

Ovako se nekad `ivelo:Tipi~na soba iz 60 i neke

Po`arevac - Organizacioni odbor Smo-tre dramskih amatera Pomoravlja i Po-dunavlja „@ivka Mati}“, objavio je pro-gram jubilarne, desete manifestacije,koja }e se odr`ati u Po`arevcu od 3. do7. decembra. Na otvaranju }e nastupitiamateri pozori{ta „Bata Buli}“ iz Pe-trovca na Mlavi, koji }e izvesti predsta-vu „Mi ~ekamo bebu“ Stevana Koprivi-ce, u re`iji Milo{a Jagodi}a. U takmi~ar-skom delu smotre, publika }e videti jo{tri predstave: „Via Doloris“ - Centar zakulturu „Masuka“ Velika Plana, „Putu-ju}e pozori{te [opalovi}“ - Pozori{te„Kreativni haos“ Smederevo i „Pokon-direna tikva“ - Pozori{te „Kastelum“

Kostolac. Svojim nastupima pozori{niamateri odaju po~ast glumici @ivki Ma-ti} (1923-1998), rodom iz Po`arevca,poznatoj po ulogama u brojnim TV se-rijama, me|u kojima su najpopularnijebile „Gra|ani sela Luga“ i „Ljubav na se-oski na~in“. Zavr{ne ve~eri, tro~lani iriproglasi}e najbolju predstavu, glumca ireditelja, u ~iju ~ast }e glumci pozori{ta„Milivoje @ivanovi}“ iz Po`arevca, izve-sti predstavu „Znakovi“. U prate}emprogramu festivala, 3. decembra, od 19sati, odr`a}e se promocija monografije„Na{a @ivka“, u izdanju Centra za kul-turu Po`arevac i Muzeja pozori{neumetnosti Srbije. M. V.

U Arheolo{kom parku Viminacijum predstavljen nastavak programa prekograni~ne saradnje

Novi zajedni~ki projekti sa Rumunijom

Pozori{na smotra„@ivka Mati}“

Viminacijum - U Arheolo{komparku Viminacijum predsta-vljen je drugi poziv programaprekograni~ne saradnje Rumu-nija - Srbija, a teme ovogodi-{njeg konkursa su: kultura, turi-zam, zapo{ljenost i za{tita ivot-ne sredine. Iznos grantova izno-si od 100.000 do 1.000.000 evrauz sopstveno u~e{}e onih kojiapliciraju od 15 odsto. Skup jeotvorio gradona~elnik Po`arev-

ca Bane Spasovi}, koji je istakaoda su sprovedeni projekti dopri-neli zbli`avanju ljudi i instituci-ja. - To je u~inilo bilateralnu sa-radnju Srbije i Rumunije dugo-ro~no odr`ivom. U cilju dobrogiskori{}enja fonda iz poziva ko-ji otvaramo jasno je da moramosvi duboko da udahnemo, da vi-dimo gde smo, kakvi su namprioriteti, koliko je ko od nas od-govoran i koliko mo`emo da ra-

~unamo jedni na druge u na-stavku saradnje i u kreiranjuideja koje pobolj{avaju na{usudbinu, poru~io je po`areva~kigradona~elnik. Za realizaciju za-jedni~kih projekata tokom2018/2019. i 2020. godine na-menjeno je oko 20 miliona evra,a mogu da se jave zainteresova-ni u tri regiona u Rumuniji (Ti-mi{, Kara{ Severin i Mehedinci)i {est okruga u Srbiji (Severno-

banatski, Srednjobanatski, Ju-`nobanatski, Borski, Podunav-ski i Brani~evski).

Na konkurs se mogu prijavitineprofitne organizacije a rok zapredaju dokumentacije je 1. fe-bruar 2018. godine. Otvaranjuovog drugog po redu poziva pri-sustvovali su partneri iz Rumuni-je i predstavnici na{eg Ministar-stva za Evropske integracije.

Z. V.

Knji`evno ve~e posve}eno glumcu Zoranu Radmilovi}u

@ivot velikana iza zavese

Velikan o kome se malo zna: Sa promocije

Foto:

Rena

ta M

ini}

VI p e t a k , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Kostolac - Na povr{inskom ko-pu „Drmno“ zavr{ena je re-montna sezona, a ura|eni su ikapitalni poslovi na rudarskimma{inama pa se o~ekuje pou-zdana tehni~ka i pogonskaspremnost mehanizacije za radtokom zimskog perioda, izve{ta-va EPS Energija.

Ve} po stabilizaciji meteoro-lo{kih prilika i obezbe|ivanjutehnolo{kih uslova, po~ele suovogodi{nje remonte aktivnostina Povr{inskom kopu „Drmno“.

injenica da se sa ovogodi{njimremontima krenulo u februaru imartu govori da je pred slu`ba-ma odr`avanja kopa „Drmno“ iizvo|a~ima radova bilo mnogoposla. S obzirom na to da se ma-{inski sklopovi najvi{e habaju, jertrpe najve}a optere}enja, jasno jeda su zaposleni ma{inske struke

imali pune ruke posla. O ovogo-di{njoj sezoni i pripremljenostirudarske mehanizacije za rad uzimskim uslovima razgovaralismo sa Zoranom Stojkovi}em,diplomiranim rudarskim in`e-njerom, upravnikom Sektorama{inskog odr`avanja na Povr-{inskom kopu „Drmno“.

- Remontna sezona bila jeduga, naporna i posebno optere-}ena visokim dnevnim tempe-raturama tokom leta, {to je ote-`alo rad radnika, ali i mehaniza-cije. Hvala svim radnicima,stru~njacima i pregaocima nau~injenim naporima da se re-montna sezona maksimalno is-koristi za {to bolje osposobljava-nje rudarske mehanizacije i da

se spremno do~eka predstoje}azimska sezona sa svim izazovi-ma i isku{enjima pred koje sta-vlja kako zaposlene iz Sektoraodr`avanja tako i sve ostale u~e-snike u procesu proizvodnje, ka-`e Stojkovi} isti~u}i da su izvede-ni svi planirani poslovi.

- Uspeli smo da odradimosve kapitalne zahvate koje smoplanirali. Na bageru „E[ 6/45“,specijalisti iz „Kolubara Metala“sanirali su konstrukciju oslonebaze, centralnu osovinu, pogon-ske agregate mehanizama za po-dizanje i povla~enje ka{ike, kao isklop mehanizma kru`nog kre-tanja bagera. Ura|ena je i kom-pletna antikorozivna za{tita ma-{inske sale, konstrukcije „strele“bagera i kora~aju}ih mehaniza-ma - rekao je Stojkovi}.

Sredinom marta po~eo je re-

mont petog jalovinskog sistemasa akcentom na zameni prethod-no obezbe|enog reduktora rad-nog to~ka bagera „SRs 2000/5“.Radi se o savremenom jednopo-gonskom reduktoru velike snage(1.200 kW) renomiranog proiz-

vo|a~a „Takraf“ iz Nema~ke.Monta`u ovog „kolosa“ obavilisu radnici firme „Go{a monta`a“iz Velike Plane. Poslove na osta-lim sklopovima bagera i ma{ina-ma petog jalovinskog sistema

uradili su radnici Povr{inskogkopa „Drmno“ i „Kosovo Obili}“.

- U tre}oj dekadi aprila kre-nuo je remont tre}eg jalovinskogsistema. Na bageru „SRs2000/28“ odra|en je kapitalniposao koji se odnosio na zamenuvelikog oslonog kugli~nog le`aja

i zup~astog venca konstrukcije zakru`no kretanje gornje gradnjebagera. Ovaj poduhvat ura|en jemetodom podlivanja specijal-nom sinteti~kom smesom. Po-sao je odradila kombinovana re-montna brigada sastavljena od

radnika i stru~njaka iz kostola~-kog PRIM-a, zaposlenih sa kopa„Drmno“ i „Kosovo Obili}“, uzposeban nadzor stru~njaka kojeje anga`ovao isporu~ilac le`aja izup~astog venca - objasnio je

Stojkovi}. - Krajem maja krenuoje remont ugljenog sistema,uklju~uju}i i pogone na drobilanii deponiji. Jedini problem kodovog uobi~ajnog remonta rudar-ske mehanizacije i opreme anga-`ovane na iskopavanju, tran-sportu i preradi uglja bilo je vre-me. Naime, planirani rok za oba-vljanje remonta je sa 30 skra}enna 20 dana. To je zahtevalo do-bru organizaciju rada i dodatnoanga`ovanje zaposlenih kako bisistem bio spreman za rad dougovorenog roka.

Stojkovi} isti~e da je remont~etvrtog jalovinskog sistemausledio krajem jula i zavr{en jesredinom septembra. Glavni po-sao na bageru „SRs 1300“ odno-sio se na zamenu istro{enog zap-tivnog sklopa na izlaznom vrati-lu reduktora za pogon radnogto~ka. Ovaj slo`en posao prviput je ura|en na reduktoru odnjegove monta`e pre 13 godina.Radove su izveli radnici kosto-la~kog PRIM-a, a na remontutransportera pomenutog rudar-skog sistema bili su anga`ovaniradnici Povr{inskog kopa„Drmno“ i „Kosovo Obili}“.

- Odmah po zavr{etku ovogremonta, usledili su poslovi nasre|ivanju rudarske mehanizaci-je i opreme koja radi u sklopudrugog jalovinskog sistema. Uoktobru je odra|en i servis ma{i-na i opreme koja je anga`ovanau sklopu prvog jalovinskog siste-ma, a otpo~ela je i realizacija do-govorenih poslova na sre|ivanjubagera „E[ 5/45“, koje realizujuradnici „Kolubara Metala“. Radi-}e se ozbiljni zahvati na sanacijio{te}enja konstrukcije oslone ba-ze, ali i na ostalim sklopovimabagera, rekao je Stojkovi}.

EPS Energija i Z. V.

Prose~na plata u Po`arevcu 40.000

Kostolac ostaje u vrhu sa vi{e od 70.000 Po`arevac - Prose~na plata bez poreza i doprinosa uPo`arevcu, prema podacima Zavoda za statistiku, u oktobruje iznosila je 40.523 dinara i ve}a je za oko 250 dinara u odno-su na prethodni mesec. Prema podacima Republi~kog zavo-da za statistiku Kostolac ostaje u samom vrhu liste saprose~nom platom od 70.899 dinara. To je za oko 24 hiljadedinara vi{e od republi~nog proseka, a u odnosu na pro{limesec manja za 3,2 odsto.

Op{tine Po`arevac i @abari zabele`ile su blagi rast prose~nihplata u odnosu na septembar mesec, dok su ostale op{tine uBrani~evskom okrugu zabele`ile su pad i koje se kre}u urasponu od 28 do 37 hiljada dinara. Op{tina @abari je u okto-bru op{tina sa najmanjom prose~nom zaradom od 28.368 di-nara bez poreza i doprinosa. U odnosu na Po`arevac, gradSmederevo ima za oko 4 hiljada ve}u prose~nu zaradu za ok-tobar i iznosi 48.918 dinara. Velika Plana i SmederevskaPalanka su tako|e ispod republi~kog proseka sa zaradom od38.893, odnosno 35.405 dinara. Prose~na neto zarada (bezporeza i doprinosa) u Srbiji ispla}ena u oktobru ove godineiznosila je 46.879 dinara. To je nominalno za 2,8 odsto manjenego u septembru, a realno smanjenje je tri odsto, saop{tio jeRepubli~ki zavod za statistiku. Za toliko je umanjena i prose~nabruto zarada, na 64.602 dinara. U pore|enju sa oktobrom2016. godine prose~ne neto i bruto zarade ve}e su za 3,5 odstonominalno, odnosno za 0,7 odsto realno. Z. V.

Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanje

AnketiranjeposlodavacaPo`arevac - Nacionalna slu`baza zapo{ljavanje od 22. novem-bra sprovodi „Anketu posloda-vaca 2017“, u cilju kontinuira-nog pra}enja potreba tr`i{ta ra-da. Ovogodi{nja anketa je sed-ma po redu i njome }e biti ob-uhva}eno oko 5.000 posloda-vaca iz svih oblasti rada. U na-rednih mesec dana, anketariNSZ intervjuisa}e poslodavce{irom Srbije o njihovim plano-vima zapo{ljavanja, neophod-nim ve{tinama i znanjima kojepotencijalni zaposleni treba da

poseduju. Rezultat, kao i u slu-~aju prethodnih anketa, kori-sti}e se za procenjivanje situa-cije na tr`i{tu rada, za uskla|i-vanje usluga i mera koje pru`aNSZ sa potrebama privrede,kao i za pobolj{anje kvalitetausluga ove ustanove. Svrha an-kete je i identifikacija deficitar-nih zanimanja u svim regioni-ma i po privrednim sektorima,a dobijene informacije bi}e odzna~aja za NSZ, obrazovne in-stitucije i za same poslodavce.

M. V.

Po`arevac - Nacionalna slu`baza zapo{ljavanje, Filijala Po`a-revac, organizovala je sve~anouru~enje sertifikata polaznici-ma koji su uspe{no zavr{ili obu-ku za krojenje i {ivenje u okvirunacionalnog projekta „Pomo}te`e zapo{ljivim grupama“.Obuku je uspe{no zavr{ilo 11polaznika. Ina~e, polaznici oveobuke su bila lica sa evidencijeNacionalne slu`be za zapo{lja-vanje sa teritorije Po`arevca iokoline. Kandidati su bile oso-be koje imaju niske kvalifikaci-je, lica koja su na evidenciji du-`e od dvanaest meseci, pripad-nici Romske nacionalnosti kaoi mla|i od 30 godina.

Ovo je bila druga po reduobuka za krojenje i {ivenje uPo`arevcu. Naime, Nacionalnaslu`ba za zapo{ljavanje je pret-

hodne godine zapo~ela novi ci-klus obuka ~ije se izvo|enje fi-nansira iz sredstava Evropskeunije, kroz projekat „Pomo} te-`e zapo{ljivim grupama“.

U prostorijama Modne ku-}e „Luna“ sertifikate je uru~ioZoran Martinovi} direktor Na-cionalne slu`be za zapo{ljava-nje u prisustvu Sonje Miri} di-rektorke Filijale Po`arevacNSZ, Biljane Jovanovi} direk-torke i vlasnice „LUNA“ DOO -izvo|a~a obuke, Zorana Miha-ilovi}a direktora Summit Con-sulting Services, dr Mirjane Be-are vo|e tima na partiji 2 pro-jekta „Pomo} te`e zapo{ljivimgrupama“, Slavice Anti} direk-torke Narodnog univerzitetaNi{ i Anice Bojovi} organizato-ra projekta i lica zadu`enog zasprovo|enje obuke. Z. V.

Projekat finansiran od EU „Pomo} te`e zapo{ljivim grupama“

Uru~eni sertifikatikroja~icama

Zavr{ena remontna sezona na Povr{inskom kopu „Drmno“

Ugljenokop spreman za zimu

Pouzdan rad mehanizacijeO pogonskoj spremnosti rudarske mehanizacije tokom zimskog perioda Stojkovi}ka`e da je posle svih ovih aktivnosti pogonska spremnost podignuta na vi{i nivo.- O~ekujemo pouzdaniji rad mehanizacije tokom zimskog perioda. Naravno,spremni smo da reagujemo i u slu~aju kvarova, posebno u ote`anim vremenskimuslovima eksploatacije, rekao je Stojkovi}.

Potpisani ugovori za izgradnju vetroparkova

Ugovor o kreditu od 80 miliona evra za gradnju vetroparka „Kostolac“ potpisan jeizme|u EPS-a i Nema~ke razvojne banke (KfW). V. d. generalnog direktora EPS Mi-lorad Gr~i} rekao je da }e kapacitet vetroparka biti 66 megavata, {to je jednako po-tro{nji oko 30.000 potro{a~a.- Vetropark je vredan ukupno oko 97 miliona evra, 80 miliona je iz kredita Nema~-ke banke, od ~ega je milion evra bespovratno, dok }e EPS obezbediti oko 15 mili-ona evra sopstvenih sredstava. Gradnja treba da po~ne 2019, a prvi kilovati bi}eproizvedeni 2020. godine, rekao je Gr~i}. Ministar rudarstva i energetike Aleksan-dar Anti} naglasio je da obnovljivi izvori energije nemaju alternativu, kao i da je tona~in proizvodnje energije koji }e biti jedini u budu}nosti.

Spremni za predstoje}u zimu: Remonti po~eli u februaru i martu

O~ekuje se rad bez zastoja: Pripreme zavr{ene

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 . brani~evo

Po`arevac - Jedna od najstarijih obra-zovnih ustanova u Srbiji sa najbogatijomtradicijom u oblasti pedagogije, Osnov-na {kola „Dositej Obradovi}“ u Po`arev-cu, obele`ila je 284 godina rada Sve~a-nom akademijom u Centru za kulturu.Ovom prilikom uru~ene su nagrade i za-hvalnice u~enicima koji su sa uspehompredstavljali {kolu na republi~kim i me-|unarodnim takmi~enjima kao i zaslu-`nim nastavnicima i zaposlenima.

Brojne goste, nastavnike i prijatelje{kole najpre je pozdravila direktorkaIvana Joksimovi} koja je podsetila daje O[ „Dositej Obradovi}“ nastala dav-ne 1733. godine i da je tada imala sve-ga 30 |aka u jednom odeljenju i imalajednog u~itelja.

- Danas, posle skoro tri veka posto-janja, [kola ima 920 u~enika, raspore- |enih u 35 odeljenja i ima 87 zaposle-

nih. Ove {kolske godine u klupe seo je131 |ak prvak {to je najve}i broj u gra-du, na {ta smo veoma ponosni, rekla jeizme|u ostalog direktorka Joksimovi}.

Ispred lokalne samouprave prisut-nima se obratio zamenik gradona~elni-ka Grada Po`arevca Sa{a Pavlovi} koji

je u svom govoru istakao da }e ova {ko-la, uz pomo} lokalne uprave i u sarad-nji sa Kancelarijom za upravljanje Vla-de Republike Srbije dobiti oko 150 mi-liona dinara. „Time }ete po opremlje-nosti u bliskoj budu}nosti stati rame uzrame sa {kolama ~iju smo rekonstruk-ciju zavr{ili ili je u toku. Sve to, uz osta-

la ulaganja u druge obrazovne objektena na{oj teritoriji koja smo realizovali iona koja nas tek o~ekuju prave realnuosnovu da budemo optimisti. Vreme-na jesu te{ka, to nije tajna ali istina jejedna - ne}emo ih prevazi}i ako se sa-mi ne potrudimo. Lokalna samoupra-va obavlja svoj deo tog zadatka, genera-

cijama unazad prosvetni radnici tako-|e. Ostaje samo da po`areva~ki mladigenijalci, me|u kojima ih je uvek iz ove{kole bio veliki broj, nastave sa u~e-njem... za sebe, svoj grad i svoju Srbiju“,zaklju~io je Pavlovi}. Izme|u ostalih za-hvalnicu za uspe{nu saradnju je dobio iGrad Po`arevac. Z. V.

Obele`ene 284 godine Osnovne {kole „Dositej Obradovi}“

Obrazovna ustanova sa bogatom tradicijom

Po`arevac - Upe~atljivo svedo~anstvoda je Po`arevac decenijama opravda-no slovio za metropolu kulture i pi-smenosti u Srbiji predstavlja izlo`ba uGaleriji savremene umetnosti na Sta-rom korzou pod nazivom „Osnovno{kolstvo u Po`arevcu 1815-1882.“Kulturu jednog naroda ~ine dela veli-kana ljudske misli ali i napor da onapoput knjiga, dokumenata i fotografi-ja bude dostupna naj{iroj publici.

Ovaj, jo{ jedan me|u brojnim izlo-`benim i izdava~kim poduhvatimaIstorijskog arhiva Po`arevac, nalazi sepred posetiocima sa ciljem da doku-mentovano prika`e period najva`nijegsegmenta u procesu modernizacijeobrazovanja kao nosioca dru{tvenog

razvoja dr`ave Srbije. ^itav projekat,nastao u ~ast 285 godina osnovnog{kolstva u Po`arevcu, predstavlja us-peo poku{aj Istorijskog arhiva da seodu`i kreatorima vaspitanja, obrazo-vanja i svekolikog znanja.

- Zna~aj ovog arhivskog projektanije samo u tome {to je svojevrsni spo-menik rada osnovne {kole, ve} pred-stavlja dragoceni izvor podataka ne sa-mo o {koli, njenom rastu i razvoju, ve}i uticaju ideologije i politike na {kolu iprosvetni sistem, na budu}e u~itelje,koji }e svojim radom obrazovati nekenove generacije, kazala je dr JasminaNikoli}, direktorka Istorijskog arhivaPo`arevac, inicijator i glavni i odgo-vorni urednik ovog projekta. Po nje-

nim re~ima, izlo`ba i prate}e publika-cije daju doprinos za{titi i kori{}enjukulturnog nasle|a i odr`ivom razvoju,promociji arhivske gra|e kao kultur-nog dobra, obezbe|uju uslove za do-stupnost sadr`aja javnosti, ali imajuzna~aj za razvoj i unapre|enje arhiv-

ske struke i postavljanja novih nau~-nih rezultata.

- I danas traje borba za opismenjava-nje velikog broja itelja Srbije, ali bele i-mo i izuzetne uspehe mladih na svet-skim takmi~enjima i olimpijadama.Na{u Srbiju promovi{u najobrazovani-ji mladi ljudi. Prve korake prosvetnogzakonodavstva posle Drugog srpskogustanka, vidimo upravo na predstavlje-nim dokumentima postavke Istorijskogarhiva. Ovo vredno svedo~anstvo pre-|enog puta daje snagu da nastavimodalje, sagledavaju}i postignuto i te`inupro{log vremena, kazala je Vesna Peji},~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za ob-razovanje, prosvetu i zdravstvo.

Na panoima je predstavljena zakon-ska regulativa, nadzor nad {kolama,ud`benici za osnovne {kole, osnivanje`enskih {kola i finansiranje i polo`aju~itelja u dru{tvu. „Okre}u}i se ka pro-{losti u njoj pronalazimo ona progre-sivna htenja i poduhvate ~iji se smisaoproverava i shvata u sada{njosti. Istori-ja {kolstva je svojevrsna istorija kultu-re, koja osvetljava stvarala~ke snageovog podru~ja“, podvukla je autorka iz-lo`be Nata{a Milo{evi} Duli}. Izlo`be-nu postavku, pored prate}ih publikaci-ja, prati virtuelna izlo`ba i set razgled-nica. Ulaz je slobodan a publika }e mo-}i da pogleda ovaj multimedijalni pro-jekat do 4. decembra. Z. Vasi}

Izlo`ba o {kolstvu u Po`arevcu

Metropola kulture i pismenosti

Zahvalnicu zauspe{nu saradnjudobio je i GradPo`arevac

Bogat programU~enici i nastavnici priredili su veoma bogatprogram sve~ane akademije, koja je po~elahimnom „U spomen Dositeju“ u izvo|enju ho-ra |aka starijih razreda.

„Korak od sedam hiljada milja“Otvaraju}i izlo`bu, Slavica \uki} Dejanovi} ministarka bez portfelja zadu`ena za demografiju i po-pulacionu politiku, proglasila je Po`arevac za jednu od kulturnih prestonica bitnih za na{u tradiciju,sada{njost i budu}nost. „Ljudi iz obrazovanja i danas ocenjuju da bi trebalo da u boljim uslovimadeca u~e. injenica da osnovna {kola postoji 285 godina, a da je sada u na{em Ustavu, osnovno {kol-stvo zagarantovano i obavezno, samo je prva instanca u razvoju Srbije. Do 2030. u Srbiji }emo ima-ti obavezno i besplatno i pred{kolsko i srednjo{kolsko obrazovanje. Ali, kada je je pre 285 godinaotpo~ela pismenost za sve de~ake u tom periodu koji su imali volju da u~e, tada je napravljen prvi ko-rak od sedam hiljada milja“, rekla je \uki} Dejanovi}. Ministarka je podsetila da je dosta rano i de-voj~icama, ~etrdesetih godina devetnaestog veka, dato pravo da se obrazuju i po tom elementu pri-padali smo tada{njoj, modernoj Evropi.

Republi~ko takmi~enje u sportskom ve`banju okupilo u~enice iz Srbije

Gimnastika ima perspektivuPo`arevac - Prema kvalitetu ve`bi koje su pri-

kazane na takmi~enju mladih gimnasti~arki uPo`arevcu, ova sportska disciplina ima perspek-tivu u Srbiji {to je zapa`eno na Republi~komtakmi~enju u sportskoj gimnastici za devoj~icetakozvane „C“ grupe odr`anom u fiskulturnojsali {kole „Sveti Sava“.

Organizator takmi~enja, koje je okupilo ta-lentovane u~enice iz ~itave Republike, bio jegrad Po`arevac u saradnji sa gimnasti~kim klu-bom „Mladi radnik“ zaslu`nim za pru`anje ve-likog doprinosa razvoju gimnastike i sporta ugradu. „Sama re~ gimnastika poti~e od re~i ve`banje. Si-gurna sam da ula`ete veliki napor i trud da biste razvilisnagu, gipkost i izdr`ljivost kako bi na jednom ovakvomtakmi~enju zaista pru`ile maksimum“, kazala je Ana Mi-

ljani}, ~lanica Gradskog ve}a zadu`ena za omladinusport i turizam otvaraju}i takmi~enje. Ona je mladimu~esnicama poru~ila da u`ivaju u takmi~enju i treninzi-ma jer su na pravom putu. Z. V.

Nagrade i zahvalnice najboljim u~enicima

Bogata pro{lost: Otvaranje izlo`be

VIII p e t a k , 1 . d e c e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.